Radna terapija.ppt

8/14/2019 Radna terapija.ppt

1/20

Radna terapija

Prof. Dr. sc. Milorad Jevti


2/20

Radna terapija

Radna terapija predstavlja doziranu i

kontrolisanu primenu pojedinih radnji i

postupaka usmerenu brem uspostvljanjufunkcionalne i radne sposobnosti obolele ili

povredjene osobe. Radnu terapiju propisuje

lekar a sprovodi je radni terapeut


3/20

Radna terapija

Radna terapija ima viestruki znaaj i u

pojedinim fazama osposobljavanja

invalidne osobe, predstavlja nezamenljivumetodu medicinske rehabilitacije. Posebni

znaaj je uspostavljanje koordinacije i

automatizacije motorike funkcije ake, a zaije je stvaranje, u novoj motorikoj emi,

'potrebno pokret ponoviti milion puta


4/20

Radna terapija

Program kineziterapije zbog svog monotog delovanja esto

puta je nedovoljan da to dovede do kraja. U programu

radne terapije, pacijent izvodi iste te pokrete, ali u cilju da

se dodje do izrade nekog odredjenog predmeta za koji je

pacijent motivisan. Na ovaj nain invalidna osoba ujedno

osea zadovoljstvo, dobija na sigurnosti, to je osnovni

momenat za psihosocijalnu adaptaciju-prilagodjavanje na

invalidnost. Radna terapija na taj nain predstavlja uvod uprofesionalnu rehabilitaciju.


5/20

Radna terapija-podela

zabavno - okupaciona,

funkcionalna i

predprofesionalna.


6/20

Okupaciono -zabavna radna

terapija Okupaciono -zabavna radna terapija podrazumeva

najprostije radne aktivnosti u postleji, u

prostorijama za odmor ili u prostorijama radneterapije, a cilj je da se pacijent odvoji od

svakodnevnih razmiljanja o svojoj bolesti i

uspostavi psihika relaksacija. Od radnih

aktivnosti koriste se: pletenje, rad na razboju,opletanje raznih predmeta (flaa, vaza, balona i sl)

sa pruem, najlonom, rafijom, izrada tapiserija


7/20

Funkcionalna radna terapija

Funkcionalna radna terapija podrazumeva

prilagodjene aktivnosti u radnoj terapiji radi

vraanja i razvijanja telesnih funkcijainvalida: poveanje pokretljivosti zglobova,

razvijanje koordinacije pokreta i motorne

spretnosti, spreavanje nastanka kontrakturai neeljenih pokreta i njhova korekcija ako

se pojave.


8/20

Predprofesionalna radna

terapija Predprofesionalna radna terapija se sprovodi u

specijalizovanim ustanovama-centrima za

predprofesionalnu rehabilitaciju. Ovde jeinvalidna osoba na "probnom radu", kako bi se na

osnovu aktivnosti na specifinim zadacima moglo

zakljuiti da li je pripremljena za ukljuivanje u

proizvodnju odnosno zapoljavanje naodgovarajuim radnim mestima


9/20

Profesionalna rehabilitacija

Pod profesionalnom rehabilitacijom prema preporuci

Me|unarodne organizacije rada (ILO) podrazumeva se

koordiniran i kontinuiran proces rehabilitacije, koji prua

mogunost profesionalne orjentacije, obuavanja i

selektivnog zapoljavanja invalidne osobe. Za ovo je

potrebno angaovanje odgovarajuih slubi (medicinska i

socijalna sluba, sindikalne organizacije radnika i dr) koje

imaju zadatak da omogue invalidnoj osobi da se zaposli ida se zadri na odabranom radnom mestu.


10/20

Uticaj invalidnosti na radnika

Prema Allan-u (l958) rad je, esto, osnovno merilo

ekonomskog i drutvenog statusa. Zaposlenje i

ekonomska nezavisnost su bitni elementi udoivljavanju oseanja line sposobnosti, ponosa,

samopotovanja, oseaja sigurnostii i oseanja da

sam sebe vidi kao korisnog lana drutvene

zajednice i porodice. Status nezavisnosti jeistovremeno i dokaz da je jedna osoba odrasla i da

je kompletno ulkjuena u zajednicu.


11/20


U okviru rehabilitacijskog tima, poredostalih lanova, savetnik za izbor zanimanja

je kljuna karika u procesu postizanjamaksimalnog radnog kapaciteta invalidneosobe. On pomae pacijentu da shvati svojdeficit i da korektnom evaluacijom

preostalih mogunosti prihvati realistikicilj i planiranje selektivne obuke i kasnijegzapoljavanja.


12/20


Poetak profesionalne rehabilitacije treba planirati

tako, da pacijent ne shvati od samog poetka, da

takvo planiranje ne znai nita drugo nego stalnostnjegove invalidnosti. S druge strane, upuivanje

pacijenta na profesionalnu rehabilitaciju, znai da

da lekar oekuje da e se njegovo stanje popraviti

pa to moe delovati kao pozitivan doivljaj ipodizanje samosigurnosti i motivacije invalidne

osobe.


13/20


Profesionalna rehabilitacija posmatra itavu

linost pacijenta, a ne samo njegovu fiziku

invalidnost. Savetnik za izbor zanimanja je duanda nastoji pomoi invalidnoj osobi, na temelju

njenih preostalih sposobnosti i zahteva radnog

procesa za koji pacijent ima interesovanje. Kako

bi to moglo da se upotpunosti usaglasi, potrebno jepreostale sposobnosti invalida kompleksno

evaluirati uz pomo savremenih metoda.


14/20

Evaluacija preostalih

sposobnosti invalidne osobe Evaluacija radnih sposobnosti se zasniva specifinim

tehnikama prikupljanja, analiziranja i interpretiranja

profesionalno znaajnih podataka, a u cilju pomaganja

pacijentu da razvije i pobolja svoj realni plan radnogosposobljavjanja. Ovde spadaju informacije o procesu

rada, obrazovanju, vebanju i posebnim sferama

interesovanja pacijenta (hobiji pacijenta). Rezultati

profesionalne evaluacije se dovode u vezu sa medicinskim,psiholokim i socijalnim podacima i tako se stvara baza, za

odredjivanje radnog potencijala invalidne osobe.


15/20


sposobnosti invalidne osobe Ova faza evaluacije se obavlja na odeljenjima rehabilitacije

(radna terapija) i u takozvanim zatitnim radionicama. Za

ocenjivanje se koristi radni uzorak. Radni uzorci

predstavlaju jasno definisane radnje koje invalid treba dasavlada u procesu evaluacije. Uvek se uzorci formiraju

tako da se ide od prostijih zadataka ka sloenijim. Ovaj

proces traje od dve do tri nedelje kada se sem posmatranja

invalida u radnom prosecu moe pratiti i njegovoprilagodjavanje u uslovima radne sredine, uticaj radne

sredine na invalida, odnos prema ostalim uesnicima u

radnom procesu, privikavanje na radna optereenja i dr.


16/20


sposobnosti invalidne osobe U sledeoj etapi, nakon ove kompleksne analize,

potrebno je pravilno usmeriti invalida u smislu

profesionalne orjentacije i pomoi mu u izborunovog zanimanja, uzimajui u obzir sve relevantne

pokazatelje: procena preostalih funkcionalnih

sposobnosti invalidne osobe, intelektualne

sposbonosti, motivaciju, sklonost i interesovanjeza odredjeni posao, kao i procena spretnosti i

umenosti u obavljanju radnih zadataka.


17/20


sposobnosti invalidne osobe Nakon te faze potrebno je profesionalno

obuavanje invalidnih osoba. Ova faza predstavljadokvalifikaciju ili prekvalifikaciju invalidneosobe. Proces treba da ima elementeosposobljavanja kao i za zdrave osobe, a to znai,treba ga sprovoditri u kolama i radionicama nastandardnim mainama, jer su to zahtevi, koji

omoguavaju invalidu da se lake privikne nauslove, kada bude postao aktivni lan u radnom

proces


18/20

Selektivno zapoljavanje

invalidnih osoba rad pod obinim uslovima u radnoj

organizaciji;

rad pod posebnim uslovima"zatitneradionice";

rad na "sic" (runi rad kod kue);

rad u kooperativnim organizacijama.


19/20

Naini zapoljavnja

1) kvotni sistem - kada drava zakonomobavezuje poslodavce da prime odredjeni procenatinvalida (l-5%),

2) volonterski sistem - ovaj sistem ne obavezujeposlodavce da zaposle invalidne osobe, ali ako ihzaposle imaju materijalnu stimulaciju,

3) meoviti sistem - koji podrazumeva sintezuprva dva i predvidja obaveznu materijalnustimulaciju preduzea koja zapoljavaju invalidneosobe


20/20

Zavrna faza, zapoljavanja

invalidnih osoba Zavrna faza, zapoljavanja invalidnih osoba, je praenje

rehabilitovane invalidne osobe, dok se ne potvrdi da se

invalidna osoba prilagodila na svom novom radnom mestu

ili je potrebno otkloniti eventulane tekoe u njenojadaptaciji. U nekim sluajevima izgleda da je rad glavna

potreba nekih osoba kako bi osetile da su i dalje ive i da je

vredno dalje iveti. Njihov lini i drutveni ivot moe i

dalje biti poremeen, ali oni maju dovoljno zadovoljstva odrada i samim tim su produktivne i drutveno prihvatljive

osobe. Najbolje ovakvu postavku ilustruje Marksova

misao:"rad je stvorio oveka i rad ga odrava"

Documents

Radna terapija.ppt