Recnik OIE

  • View
    137

  • Download
    9

Embed Size (px)

Text of Recnik OIE

ENGLESKO-SRPSKI

RENIKTERMINOLOGIJE U OBLASTI ALTERNATIVNE ENERGIJE

Beograd februar 2007.

ENGLESKO-SRPSKI RENIK TERMINOLOGIJE U OBLASTI ALTERNATIVNE ENERGIJEIzdava: Misija OEBS-a u Srbiji, Odeljenje za ekonomska pitanja i politiku ivotne sredine Autori: dr Aleksandar Bogojevi dr Dragoljub Todi Ksenija Maltez Milo Kati dr Vid Vukasovi Vigor Maji Kompjuterska obrada: Aleksandar Panov Grafika obrada: Branislav Savi tampa: SGR ORIGINAL Tira: 600 kom.

Ova publikacija je deo programa Energetska bezbednost Misije OEBS-a u Srbiji i nije namenjena za komercijalnu upotrebu. Neovlaeno kopiranje, umnoavanje i tampanje je protivzakonito i kanjivo.

uvodne napomene

Renik pojmova i termina iz oblasti energetike zasnovan je prevashodno na terminologiji koja se sree u meunarodnim ugovorima koji se odnose na ovu problematiku. Pri tom je u renik unet i izvestan broj termina iz srodnih oblasti, a na prvom mestu iz oblasti zatite ivotne sredine, koju je teko, ako ne i nemogue odvajati od energetike. Potreba za izradom ovakvog renika pojavila se iz vie razloga. Prevoenje strunih pojmova i termina sa engleskog na srpski jezik zahteva saradnju eksperata razliitih struka sa izvrsnim poznavanjem oba jezika. Iskustvo, naime, pokazuje da se prilikom prevoenja strunih tekstova uopte, a posebno meunarodnih ugovora nailazi na mnoge probleme, a sam kvalitet prevoda je esto nezadovoljavajui, to je posebno ozbiljan problem kod pripreme prevoda meunarodnih ugovora u vezi sa njihovom ratifikacijom, odnosno njihovim objavljivanjem u slubenom glasilu i uvoenjem u unutranji pravni sistem drave. Problemi u vezi sa prevoenjem sa stranih jezika uopte, pa i sa engleskog, su mnogobrojni, i sa njima se susreu kako struni prevodioci, tako i svi drugi korisnici, ukljuujui na prvom mestu one u ijoj je nadlenosti primena pomenutih ugovora. Neujednaeno, a ponekad i pogreno korienje pojedinih termina dovodi do nesporazuma i tekoa pre svega u komuniciranju sa telima meunarodnih organizacija, ali i uopte na meunarodnom nivou. Potreba za ovakvim renikom postoji i prilikom pripreme materijala za uee naih delegacija na meunarodnim konferencijama. Ujednaavanje terminologije je bitno i za komunikaciju na srpskom jeziku izmeu subjekata koji uestvuju u raznim delatnostima u vezi sa energetikom, ivotnom sredinom i nekim drugim srodnim domenima, ali i zbog relativno rairene prakse slobodnog i neujednaenog tumaenja pojedinih termina. Oni, naime, esto nisu ujednaeni ni u izvornim tekstovima meunarodnih ugovora, a pored toga mnogi u srpskom jeziku nemaju odgovarajuu re i zahtevaju opisni prevod. Te se pojave umnoavaju prilikom uporednog prevoenja termina sa nekoliko stranih jezika (na primer engleski, francuski, panski, ruski, nemaki), koji su najee u upotrebi prilikom zakljuivanja meunarodnih ugovora. Spisak problema je mnogo dui od navedenih, a njihovo uoavanje i ponavljanje u praksi je izazvalo potrebu da se pristupi izradi ovog engleskosrpskog renika termina iz oblasti energetike. Toj potrebi, svakako doprinosi intenziviranje meunarodne saradnje u oblasti energetike i s njom nerazluivo povezanoj oblasti zatite ivotne sredine. Ta saradnja se pre svega ostvaruje sa meunarodnim organizacijama ija aktivnost obuhvata i problematiku energetike. U tome, vodeu ulogu imaju Ujedinjene nacije, odnosno program Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (UNEP) i Ekonomska komisija UN za Evropu (UNECE), zatim Evropska unija (EU) i Savet Evrope (CE), a znaajan udeo pripada i drugim subregionalnim organizacijama. Pri tom je za Srbiju posebno interesantna Zajednica za energetiku zemalja Jugoistone Evrope osnovana 2005. godine ugovorom izmeu pomenutih zemalja i EU. Treba dodati da znaajnu ulogu u ovoj saradnji igraju i privredni sektor (proizvoai i distributeri energije na prvom mestu) kao i nevladine organizacije (struna udruenja, organizacije potroaa itd.).

3

Rezultat meunarodne saradnje u oblasti energetike su pre svega meunarodni ugovori (multilateralni, regionalni i bilateralni), zatim itav niz meunarodnih instrumenata, kako obavezujueg tako i deklaratornog karaktera, usvojenih na meunarodnim konferencijama i ekspertskim sastancima i, najzad, akcije koje se sprovode na internom planu drava. Dakle, cilj i svrha ovog renika su iri, ne samo sa stanovita korienja izvora terminologije o energetici, ve i sa stanovita njegove upotrebne vrednosti. Renik moe biti korien za pribliavanje meunarodne problematike i meunarodne saradnje u oblasti energetike svima koji se na neki nain bave ovim pitanjem. To mogu biti i novinari, uenici, studenti, profesori, nauni radnici, i svi zainteresovani za bolje upoznavanje problematike u pomenutoj oblasti. Imajui u vidu pomenute razloge, Sektor za ekonomska pitanja i politiku ivotne sredine Misije OEBS u Srbiji (Economic and Environmental Department of the OSCE, Mission in Serbia), podrao je inicijativu za izradu ovakvog renika. Dva glavna prethodna pitanja koja se postavljaju u vezi sa izradom svakog renika, pa i ovog, su kriterijum za odabir rei i obim renika. Ako bi se u Renik uneli svi termini koji se sreu u postojeim meunarodnim dokumentima i bogatoj strunoj literaturi, on bi bio izuzetno obiman. To bi zahtevalo angaovanje veeg broja saradnika, mnogo vie vremena za njegovu izradu, i znatno vie finansijskih sredstava, nego to je ovom prilikom bilo mogue obezbediti. Takoe, svrha ovog renika nije da zameni ve postojee strune renike vezane iskljuivo za oblast energetike. Zato se stalo na stanovite da je u ovoj fazi potrebno izraditi renik ovog tipa i obima. Pri tom je korieno iskustvo steeno prilikom izrade Renika termina iz oblasti ivotne sredine (OSCE, EKODIMeC, Valjevo, 2004). U skladu sa projektnim zadatkom, utvrena je lista znaajnijih meunarodnih ugovora u oblasti energetike i zatite ivotne sredine na osnovu njihovih tekstova je napravljen izbor odrednica. Ta lista obuhvata meunarodne multilateralne ugovore globalne (univerzalne) prirode, koji veinom pripadaju legislativi Ujedinjenih nacija, zatim svih pet osnovnih ugovora zakljuenih u okviru Saveta Evrope i pod okriljem Evropske komisije UN za Evropu, kao i najvanije ugovore zakljuene na subregionalnom nivou (posebno za podruje Jugoistone Evrope), koji su znaajni i za Srbiju. Multidisciplinarnost materije o kojoj je ovde re, zahtevala je angaovanje strunjaka iz razliitih podruja nauke. Osim eksperata za pitanja prirodnih i tehnikih nauka, u radu su uestovali i strunjaci za meunarodnopravna i uporednopravna pitanja, u meri u kojoj su ona znaajna za problematiku energetike. Zbog ogranienja postavljenih predvienim obimom renika, nisu mogle biti unete mnoge rei za koje se smatralo da se lako mogu pronai u postojeim standardnim ili strunim englesko-srpskim renicima.

Redakcioni odbor Beograd, novembar 2006. godine.

4

predgovor

Osobenost ovog renika je u tome to njegov najvei deo termina proizilazi iz meunarodnih ugovora i to bi njegovim korienjem bilo unapreeno stvaranje jedinstvene terminologije na srpskom jeziku, za oblast energetike. Meunarodni ugovori, kojima se regulie oblast energetike, bilo iskljuivo ili ee zajedno sa drugim srodnim pitanjima, a pre svega sa zatitom ivotne sredine, ine znaajan deo sveukupnog pravnog regulisanja ove problematike, kako na meunarodnom tako i na unutranjem planu pojedinih drava. Znaajan deo unutranjih pravnih propisa drava iz domena energetike nastaje usaglaavanjem sa relevantnim pravnim normama iz meunarodnih ugovora. Za drave strane ugovornice konkretnih ugovora, ta usaglaenost je i pravna obaveza. Sa stanovita strune terminologije, to znai da se navedena dva domena meunarodni ugovor i unutranji pravni propis, u terminolokom smislu ne mogu tretirati odvojeno. Terminologija u oblasti energetike, u meunarodnopravnom regulisanju uopte i u zakonodavstvima drava se u velikoj meri pribliavaju, a esto su i usklaene (na primer terminologija iz legilslative EU i drava lanica). U suprotnom, nastaju mnogi problemi, pre svega u implementaciji meunarodnih ugovora. Ova konstatacija ima ire znaenje, jer se pravo energetike, i usko s njim povezano pravo ivotne sredine, koristi optim pravnim institutima, nastalim mnogo pre usvajanja pravnih pravila o energetici (na primer, iz oblasti graanskog, upravnog, krivinog, ali i meunarodnog ugovornog prava). Stoga je u izradi Renika primenjen takav metodoloki pristup kojim su obuhvaeni i termini sa irim znaenjem od onog koje se vezuje za energetiku, a tiu se optih pravnih instituta, kao i termini koji su nastali (i nastaju) u vezi sa specifinou problematike o kojoj je ovde re. Granica izmeu te dve kategorije termina nije uvek vidljiva, jer pravo energetike (i usko s njim povezano pravo ivotne sredine), nije u tom smislu nova pravna disciplina. Pravna pravila i izreke, koji su uneti u Renik, zajedno sa najnovijim pravnim pravilima koja izraavaju specifinosti problema energetike i ivotne sredine, predstavljaju celinu, bez obzira na vremenski raspon koji postoji izmeu njihovog nastanka. Meutim, u izradi renika, naglasak je stavljen na savremeni tok razvoja terminologije koja se tie energetike, i potie, u najveoj meri, iz meunarodnog ugovornog prava. Neki termini i formulacije su unete u renik zbog njihovog znaenja, a moe se rei i da predstavljaju odraz savremenog meunarodnog prava i najnovijih tendencija njegovog razvoja. Meutim, nekim od takvih termina se u meunarodnim ugovorima i drugim meunarodnim instrumentima ponekad daje u izvesnoj meri razliit smisao. Razlog tome su, pre svega, specifinosti meunarodnih ugovora (predmet ugovora, ciljevi, okolnosti njihovog nastajanja, mehanizmi njihovog sprovoenja, veza sa drugim meunarodnim ugovorima iz iste ili sline oblasti, itd.). U takvim sluajevima, postojala je mogunost da se preuzimanjem tumaenja njihovog znaenja iz svakog meunarodnog ugovora pojedinano, vri redukcija u tumaenju smisla pojedinih ugovora, ali i da se kod korisnika renika izazove nepotrebna

5

zabuna. Stoga je odlueno da se pojed