PROGRAM RADA ZA

2013. godinu

Pančevo, decembar 2012. godine

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA PANČEVO

REGIONAL CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY PANČEVO

Srbija, 26000 Pančevo, Zmaj Jovina 1ª

Tel: + 381/13/343-255; Fax: + 381/13/354-056

e-mail: rpkpancevo@komora.net

www.rpkpancevo.com Datum: 03.12.2012.

Broj: 1688/2

2

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA 2012. GODINU Međunarodno okruženje

Prema oktobarskim projekcijama MMF-a, indikatori kretanja privredne aktivnosti i nezaposlenosti u svetu ne daju mnogo povoda za optimističke prognoze za naredni period. Visoka zaduženost i usporen rast navode se kao glavni problemi globalne ekonomije.

Globalna industrijska proizvodnja je zabeležila značajno usporavanje. Rezultati su razočaravajući kako u zoni evra, tako i u privredama SAD i Velike Britanije. Slabe finansijske institucije i neadekvatne politike u glavnim razvijenim ekonomijama dodatno su uticale na ovako loše rezultate. Kako se navodi u rezultatima istraživanja MMF-a, fiskalne restrikcije imale su, veće od očekivanih, negativne kratkoročne multiplikativne efekte na proizvodnju, pa se kreatorima ekonomske politike sugeriše veća opreznost pri definisanju mera štednje u narednom periodu.

Oktobarske projekcije ekonomskih izgleda svetske ekonomije revidirane su naniže. Procenjuje se da su rizici tendencija opadanja svetske privrede uvećani, u odnosu na april 2012. i septembar 2011. godine.

U izveštaju MMF-a očekivani globalni ekonomski rast za 2013. godinu revidiran je naniže, sa 3,9% na 3,6%. Naniže su revidirana i predviđanja za Kinu (na 8,2% u 2013. godinu), za SAD (na 2,1% za 2013. godinu), za Veliku Britaniju (rast od 1,1% u narednoj godini).

Očekuje se kontrakcija privredne aktivnosti u zoni evra, po stopi od oko 0,5% u 2012. godini, a u 2013. godini očekuje se rast za 0,25%. Prognoze su različite za pojedine evropske ekonomije. U glavnim ekonomijama rast će uglavnom biti usporen u 2012. godini, izuzev u Holandiji, gde se očekuje kontrakcija privredne aktivnosti. Recesija u zemljama tzv. periferije evro zone se produbljuje, izuzev Irske koja je u fazi oporavka. Rast u ostalim razvijenim evropskim ekonomijama mogao bi dostići oko 0,25% u 2012. godini i postati nešto dinamičniji u 2013. godini. Područje evropskih zemalja u usponu dosta je pogođeno krizom u evro zoni – projektovani rast za ove zemlje je 2% u 2012. godini i 2,6% u 2013. godini.

Ključno pitanje vezano je za trajanje tekućeg usporavanja, odnosno da li tekuće usporavanje ima komponentu dugoročnije nepovoljne tendencije? Na srednji rok ostaje značajno pitanje kako će globalna ekonomija funkcionisati u svetu visokog državnog duga i da li će tržišne ekonomije u usponu i razvoju moći da održe svoju relativno jaku ekspanziju.

Rizici tendencija opadanja ekonomskih aktivnosti dominiraju kada je reč o kratkoročnim izgledima za Evropu. Najvažniji prioritet politike u Evropi je da se razreši kriza u zoni evra, s obzirom da je i dalje najaktuelniji rizik vezan za nedovoljne ili zakasnele mere ekonomske politike, odnosno proaktivnost i uspešnost kreatora ekonomske politike da se bave aktuelnim, kratkoročnim ekonomskim izazovima.

Prevazilaženje krize u zoni evra zahteva veće bankarsko i fiskalno jedinstvo, uz kratkoročnu podršku tražnji i upravljanje rizicima. Svim drugim ekonomijama u regionu potrebna je kombinacija mera politike koja će podržati njihov oporavak u globalnom okruženju slabog ekonomskog rasta (monetarna politika treba da efikasno odgovori na izazove slabijeg okruženja), a mnogima je potrebno efikasnije suočavanje sa fiskalnim izazovima i ranjivošću finansijskog sektora (ekonomije sa bremenom visokog javnog duga moraju nastaviti sa istrajnom fiskalnom konsolidacijom). Republika Srbija – ekonomska kretanja u 2012. godini i prognoze za naredni period

Prema oktobarskoj prognozi MMF-a, u Srbiji se očekuje pad privredne aktivnosti od 0,5% u 2012. godini (nešto veće negativne stope u zemljama Istočne i Centralne Evrope očekuju se samo još u Mađarskoj i Hrvatskoj). Za 2013. godinu MMF je za Srbiju

3

projektovao rast privredne aktivnosti po stopi od 2%, što je slučaj i sa svim zemljama Centralne i Istočne Evrope (rast bi mogao da se kreće od 0,8% do 3,5%)

Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija za 2012. godinu predviđaju pad privredne aktivnosti u Srbiji po još većoj stopi nego što projektuje MMF (-2,0% i -1,0% respektivno).

Kako stoji u Izveštaju o inflaciji za novembar 2012. godine Narodne banke Srbije, visoka inflacija i pad privredne aktivnosti obeležili su tekuću godinu. Nepovoljna ekonomska kretanja posledica su loših vremenskih uslova i rasta svetskih cena hrane, fiskalne ekspanzije u prvoj polovini godine, kao i usporenog ekonomskog oporavka u zemljama glavnim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije.

Narodna banka Srbije očekuje poboljšanje situacije u 2013. godini, kako u pogledu cenovne i makroekonomske stabilnosti, tako i u pogledu privrednog rasta. Isti izvor procenjuje da će poljoprivredna proizvodnja u 2012. godini biti za oko petinu niža u odnosu na 2011. godinu, što je i razlog zašto je revidirana prognoza ekonomskog rasta za 2012. godinu sa -0,5% na -2,0%.

Uprkos pogoršanim prognozama globalnog privrednog oporavka, projekcija rasta BDP-a za 2013. godinu je zadržana na 2,5%. Pad ekonomske aktivnosti u 2012. godini posledica je pada domaće privatne tražnje, kako potrošne tako i investicione. Doprinos neto izvoza će verovatno biti pozitivan, uprkos rastu uvoza u ovom periodu. U skladu sa merama fiskalne konsolidacije očekuje se pad državne potrošnje u narednoj godini.

Značajan doprinos privrednom rastu naredne godine, kako navodi novembarski izveštaj o inflaciji NBS, daće izvozno orjentisane grane, pre svega automobilska industrija. Takođe, očekuje se da uvoz ostvari skroman rast po osnovu uvoza repromaterijala za potrebe automobilske industrije i opreme za investicione potrebe.

Što se tiče inflacije, očekuje se da od novembra 2012. godine dođe do usporavanja mesečnih stopa inflacije, dok će se rast među godišnje inflacije, zbog niske baze, nastaviti i u narednim mesecima. Pad među godišnje inflacije očekuje se od drugog tromesečja 2013, a vraćanje u granice cilja krajem iste godine.

Bruto domaći proizvod Republike Srbije, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, u trećem kvartalu 2012. godine realno je opao za 2,2%, u odnosu na odgovarajući kvartal 2011. godine. Praktično, BDP nije pokazao znake izlaska privrede iz recesije, već su nepovoljne tendencije nastavljene i u trećem kvartalu 2012. godine.

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji opala je u septembru 2012. za 6,8% u odnosu na odgovarajući mesec prethodne godine, a u odnosu na prosek 2011. godine za 1,6%. Pad kumulativne industrijske proizvodnje za devet meseci 2012. godine, u odnosu na isti period 2011. godine, iznosi 3,8%. Međutim, ako se uporedi sa ostalim zemljama regiona, kriza industrijske proizvodnje u Srbiji je nešto umerenijeg intenziteta. Naime, kumulativna industrijska proizvodnja iskazuje minimalan rast jedino u Sloveniji, dok su negativne tendencije u ostalim bivšim jugoslovenskim republikama znatno širih razmera u poređenju sa Srbijom.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar – septembar 2012. godine iznosi 17,2 mlrd. evra, što predstavlja porast od 3,5% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, vredeo je 6.399,3 miliona, što čini blago povećanje od 1,9% u odnosu na prvih devet meseci prethodne godine. Uvoz robe, imao je vrednost od 10,8 mlrd, što je više za 4,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Robni deficit je, u devetomesečnom periodu 2012. godine, smanjen za 1,1% u odnosu na vrednost deficita u istom periodu 2011. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 59,3% i manja je od januarsko-septembarske pokrivenosti u 2011. godini, kada je iznosila 60,9%.

4

Regionalno posmatrano, najviše se izvozilo u zemlje Evrope (95,7%), odnosno Evropske unije (57,6%) i članice integracije CEFTA (26,0%), dok je najviše uvezeno iz EU (58,2%), ostalih zemalja Evrope (23,5%) i Azije (14,8%).

Ukupan broj zaposlenih u Republici Srbiji u septembru 2012. godine procenjuje se na 1.725.209 lica, što je za 0,7% manje u odnosu na isti mesec 2011. godine. Najveći broj radnika zaposlen je u sektorima privatnog preduzetništva, prerađivačke industrije, trgovine, zdravstva i obrazovanja.

Nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u septembru 2011. godine bilo je 751.458, što je za 1,2% više nego u istom mesecu prethodne godine, a povećan je i broj lica koja na posao čekaju duže od godinu dana za 3,25%. Učešće ovih lica u ukupnom broju nezaposlenih u septembru 2012. godine, u odnosu na septembar prethodne godine, poraslo je sa 63,3% na 64,6%. Stopa registrovane nezaposlenosti u septembru iznos 28,3%.

Prosečan nivo potrošačkih cena u devetom mesecu 2012. godine bio je za 10,3% viši u poređenju sa odgovarajućim mesecom prethodne godine i za 9,6% viši u odnosu na decembar 2011. Međugodišnja stopa inflacije iskazuje sve brži rast, tako da je u septembru značajno odstupila od gornje granice ciljane vrednosti, koja je za taj mesec iznosila 4,1%±1,5p.p. II PROCES EVROPSKIH INTEGRACIJA

U Mišljenju o zahtevu Srbije za prijem u članstvo EU, Evropska komisija je navela da „Srbija beleži pozitivna dostignuća u primeni obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kao i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima. Srbija poštuje svoje obaveze prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u tim oblastima i saradnja se dobro razvija.“ Do sada su dvadeset šest (26) država članica EU ratifikovale SSP. Evropski parlament je 19. januara 2011. ratifikovao SSP. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je bio u proceduri ratifikacije u Litvaniji, ali je čitav proces usporen zbog izbornog ciklusa u toj zemlji. Parlamentarni izbori su održani u oktobru 2012. i neizvesno je da li će ratifikacija SSP biti obavljena do kraja godine. Nakon što i poslednja država članica EU ratifikuje SSP, ostaje da Savet ministara EU prihvati SSP u ime EU, čime se proces ratifikacije u EU završava. SSP će stupiti na snagu prvog dana drugog meseca nakon što EU obavesti Srbiju da je završila proces ratifikacije (najranije u prvoj polovini 2013.).

Srbija je početkom 2012. godine dodeljen status kandidata za članstvo u EU, uz najave da će proces pregovaranja započeti u skorije vreme. Srbija, nakon sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, počinje da se priprema za naredni korak u procesu evrointegracija - dobijanje datuma početka pregovora o članstvu. Za otvaranje pregovora o članstvu potrebna je saglasnost svih zemalja članica EU. Srbija će, pored uslova koji su imali i drugi kandidati, morati da ispuni kriterijume koje je definisala Evropska komisija.

Dobijanje statusa kandidata podrazumeva određenu dinamiku u sprovođenju reformi u pravnom i ekonomskom sistemu kako bi se približili u što je moguće većoj meri standardima EU. Komora će u narednom periodu posebnu pažnju posveti intenzivnoj edukaciji i informisanju svih učesnika u privrednom životu o harmonizaciji zakonske regulative, radi prilagođavanja poslovnih aktivnosti i podrške restrukturiranju ekonomije.

Konsenzus svih partnera i realizacija prioriteta i mera identifikovanih u Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI) preduslov su za usvajanje evropskih standarda i bržu integraciju u porodicu država EU, kako bi se obezbedila sveobuhvatna pregovaračka platforma po svim onim oblastima o kojima će se pregovori voditi. Takođe, osnaživanje partnerskih odnosa sa zemljama u regionu i dalje je jedan od značajnih prioriteta.

5

Napredak u procesu integracije Srbije u EU značajan je i sa aspekta pristupa fondovima i programima EU. Naime, kako Srbija bude napredovala u procesu pridruživanja EU, otvara joj se mogućnost korišćenja novih fondova i programa koje će moći iskoristiti sprovođenje reformskih procesa i strukturno prilagođavanje privrede. Višegodišnjim indikativnim planskim dokumentom za period od 2011 – 2013. usvojen je sektorski pristup i pomoć usmerena na sledećih sedam sektora: pravda i unutrašnji poslovi, reforma državne uprave, socijalni razvoj, razvoj privatnog sektora, transport, životna sredina, klimatske promene i energetika, poljoprivreda i ruralni razvoj.

Opredeljenje Komore ka intenzivnom učešću u programima i pretpristupnim fondovima EU podrazumeva unapređenje sistema i mehanizama za razvoj projektnih aktivnosti na regionalnom i lokalnom nivou, kontinuiran rad na unapređenju sopstvenih kapaciteta, ali i podršku osposobljavanja učesnika poslovne zajednice za učešće u projektima EU u vidu pružanja konsultantskih usluga, edukacije, razmene ideja i iskustava.

Neophodan korak u procesu pridruživanja i preduslov za pristupanje Evropskoj uniji je pristupanje Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Srbija je u završnoj fazi procedure za pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Međutim, zaključenje članstva u STO i dalje zavisi od dinamike kojom će bilateralni pregovori biti završeni. Do sada su uspešno okončani pregovori sa Švajcarskom, Norveškom, Kanadom, Japanom, Korejom, Hondurasom, EU, Ekvadorom, Kinom, Salvadorom, Dominikanskom Republikom i Meksikom. Još uvek se vode pregovori sa SAD, Brazilom , Panamom, Indijom i Ukrajinom i očekuje se njihovo skoro okončanje. Najznačajnije otvoreno pitanje tiče se usvajanja izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) usklađenog sa pravilima EU i SТO.

Traženje optimalnog balansa između liberalizacije koja je neminovna i prosperiteta zemlje, baziranog na razvoju prioritetnih sektora i analiza postojećeg stanja važan je zadatak koji stoji pred privredom Srbije u narednom periodu. III STRATEGIJA DELOVANJA RPK PANČEVO Zastupanje interesa članica

Dinamične promene na međunarodnoj ekonomskoj sceni uz prisutnu neizvesnost na makroekonomskom planu i reformske promene u nacionalnoj ekonomiji uslovljavaju izgradnju Komore usmerene ka članicama, podizanje nivoa kapaciteta sa ciljem prilagođavanja procesima u poslovnom i društvenom ambijentu. Diversifikacija portfolija usluga Komora sa akcentom na značaj lobiranja i zastupanja interesa privrede kod institucija vlasti od lokalnog do nacionalnog nivoa, privatnog i nevladinog sektora, u funkciji je odgovora na visoke zahteve tržišnog funkcionisanja privrede, koji pored informisanja i edukacije zahtevaju stalno podizanje nivoa konkurentnosti, razvoj privrede zasnovane na znanju i primeni novih tehnologija.

Kao odgovor na zahteve procesa prilagođavanja komorskog sistema i aktuelnoj poziciji zemlje na putu evropskih integracija neophodno je da Komora postane mesto za upravljanje promenama u funkciji razvoja biznisa i interesa članica, kako bi se obezbedio održiv i uravnotežen ekonomski i socijalni razvoj Regiona.

Promene koje se dešavaju u globalnom okruženju poput novih političko-ekonomskih odnosa, internacionalizacije privrede, intenziviranja konkurencije, tehnološkog razvoja, novih trendova u potrošnji, postavljaju sve veće zahteve za uspeh naših privrednika na međunarodnom tržištu. Zastupanje interesa članica Komore - formulisanje stavova članica, njihovo javno zastupanje i promocija, sprovođenje i ostvarivanje interesa privrednih subjekata dobijaju dodatno na značaju ako se ima u vidu proces evropskih integracija i prilagođavanja dinamičnom međunarodnom ambijentu.

6

Internacionalizacija i poslovno povezivanje Savremeni privredni tokovi u svetskoj privredi, a pogotovu kretanja u okviru

regionalnih integracija, postaju sve dinamičniji i unapred usmeravani, koordinacijom ekonomske politike u međunarodnim ekonomskim regionalnim integracijama. U uslovima makro ekonomske nestabilnosti prisutne u nacionalnim okvirima i rastućih nepovoljnih tendencija na međunarodnom tržištu, kao odgovor na aktuelne izazove koje globalizacija nosi sa sobom, Komora će uložiti dodatni napor u stvaranju ambijenta za unapređenje trgovine i internacionalizaciju preduzeća.

lnternacionalizacija poslovanja i jačanje inovativnog preduzetništva zahtevaju aktivnu promociju investicionog okruženja i podsticaja inostranim ulaganjima, kao i podršku razvoja izvoznih performansi preduzeća.

Permanentno povećanje nivoa konkurentnosti postaje imperativ funkcionisanja u međunarodnoj tržišnoj privredi. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2012. godinu Srbija je rangirana na 95. poziciji na listi koja obuhvata 144 zemlje sa zabeleženom vrednošću Indeksa globalne konkurentnosti (IGK) od 3,87. U odnosu na prethodnu godinu vrednost IGK za Srbiju je gotovo zanemarljivo opala za 0,01, što nije dovelo do pomeranja ranga Srbije.

Najveći deo spoljno-trgovinske razmene odvija se sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane Sporazume o slobodnoj trgovini: Evropskom unijom, Ruskom federacijom, zemljama CEFTA. U oblasti bilateralnih sporazuma sa trećim zemljama, Srbija trenutno pregovara o sporazumu o slobodnoj trgovini (FTA) sa Ukrajinom. Ponovljeni pregovori sporazuma o trgovini sa Ruskom Federacijom i Belorusijom su u toku, s obzirom na to da ove dve zemlje sada čine carinsku uniju sa Kazahstanom. Srbija je ratifikovala još tri bilateralna investiciona ugovora (BIT) sa Azerbejdžanom, Kazahstanom i Indonezijom i potpisala je jedan sa Alžirom.

Promociju privrednih potencijala Regiona, povezivanje privrednih subjekata sa inostranim partnerima, Komora će i u 2013. godini ostvarivati kroz organizaciju bilateralnih skupova, sajamskih manifestacija, investicionih foruma i drugih manifestacija koje predstavljaju platformu za razmenu ideja, kao i mogućnosti za privlačenje stranih investicija i unapređenje spoljno-trgovinske razmene.

Komora će u narednoj godini organizovati poslovne forume koji doprinose boljoj privrednoj, tehnološkoj i kulturnoj povezanosti Južnog Banata sa inostranstvom u saradnji sa inostranim privrednim komorama, posebno onima sa kojima RPK Pančevo ima potpisan Sporazume o saradnji (Hrvatska privredna komora – županija Rijeka, komore Temišvara, Užica, Karaš Severin-Rumunija, Kaluške oblasti-Ruska Federacija, Bukurešta, Udine-Italija, banatskih komora – Temišvar, Rešice, Kikinda, Zrenjanin i Pančevo, Sporazum o saradnji sa Univerzitetom Slavić iz Temišvara), ambasadama stranih zemalja u Beogradu i drugim institucijama. Projekti

Jačanje apsorpcionih kapaciteta za veći stepen iskorišćenja sredstava iz raspoloživih fondova važan je zadatak svih aktera u privrednom životu Srbije u narednom periodu. Komora će u 2013. godini nastaviti sa edukacijom i informisanjem privrednih subjekata kako bi se u što većoj meri osposobili za učešće u programima i projektima EU.

Sticanjem statusa kandidata i uvođenjem Decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU Srbija stiče pravo na korišćenje svih pet komponenti IPA; pomoć tranziciji i izgradnja institucija, preko granična saradnja, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj.

Srbija je sredinom 2012. godine podnela zahtev Evropskoj komisiji za akreditaciju sistema za decentralizovano upravljanje IPA fondovima. Očekuje se da bi Srbija akreditaciju mogla da dobije polovinom sledeće godine čime će se otvoriti vrata za

7

korišćenje novca iz preostale tri komponente IPA fondova, budući da se trenutno koriste sredstva samo iz prve dve komponente.

Srbija trenutno učestvuje u velikom broju programa EU: IPA, Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj, PROGRES, TAIEX, TWINNING, SIGMA, TEMPUS, Program za konkurentnost i inovativnost, FP7, CIP, Program podrške politikama za primenu informacionih i komunikacionih tehnologija, Program kulture, Program carina i Fiskalis program i dr.

Evropska komisija je preduzela aktivnosti na izradi zajedničke sveobuhvatne strategije za zemlje dunavskog sliva. Strategija je usvojena zajedno sa Akcionim planom za njeno sprovođenje. Vlada Republike Srbije utvrdila je svoje ciljeve i prioritetne oblasti od njenog najvećeg interesa; opšti cilj je korišćenje potencijаlа Dunаvа kаo znаčаjnog resursа zа održivi rаzvoj Republike Srbije uz sledeće prioritetne oblasti: - rаzvoj trаnsportа, energetike i informаciono - komunikаcionih tehnologijа (IKT) duž

čitаvog tokа Dunаvа; - zаštitа životne sredine i održivo korišćenje prirodnog bogаtstvа u slivu reke Dunаv; - ekonomski rаzvoj i jаčаnje regionаlne sаrаdnje i pаrtnerstvа u regionu Podunаvljа; - uspostаvljаnje sistemа sigurne plovidbe i аfirmаcijа principа vlаdаvine prаvа u slivu

reke Dunаv; - stvаrаnje ekonomije znаnjа kroz sаrаdnju u regionu Podunаvljа i аktivnа ulogа nаuke u

postizаnju ciljevа Strаtegije.

Dunavska strategija predstavlja institucionalnu platformu za razvoj projekata u prioritetnim oblastima. Projekti u dunavskom regionu mogu biti finansirani iz evropskih, bileteralnih i mulatilateralnih fondova, budući da njihovi efekti prevazilaze nacionalne okvire i lokalni značaj, što otvara mogućnosti Južnom Banatu za učešće u ovim inicijativama.

U toku 2013. godine, u skladu sa potpisanim Sporazumu o saradnji, RPK Pančevo će nastaviti uspešnu saradnju sa WIFI Institutom Privredne komore Austrije koja se zasniva na podizanju nivoa znanja privrednika, prenosu iskustava i unapređenju poslovne saradnje putem organizacije B2B sastanaka srpskih i austrijskih partnera. Pored teritorije Južnog Banata, u prethodnom periodu obuka je uspešno organizovana i na teritoriji Kolubarsko-Mačvanskog okruga u saradnji sa RPK Valjevo, kao i Srema u saradnji sa Sremskom privrednom komorom.

Po potpisivanju ugovora o finansiranju koji se očekuje u najskorije vreme, Regionalna privredna komora Pančevo realizovaće projekat „Podrška MSP-pokretač razvoja regiona“. Ukupna vrednost projekta je 344.480 EUR, a partneri na projektu su Privredna komora Karaš-Severin iz Rešica, Rumunija i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj – Banat (RCR Banat). Projekat je sufinansiran iz Programa prekogranične saradnje Srbija-Rumunija u iznosu od 85%, dok partneri treba da obezbede 15% sopstvenog finansijskog učešća. Period implementacije projekta je 12 meseci. Ciljevi projekta su povećanje nivoa konkurentnosti MSP na prekograničnom regionu Srbija-Rumunija, stvaranje uslova za razvoj MSP kroz proces mentoringa i doprinos procesu smanjenja nezaposlenosti visoko obrazovanih lica u graničnom području.

Komora će u narednom periodu koristiti sve raspoložive domaće i inostrane izvore namenjene finansiranju strateških prioriteta na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, usmerenih na rešavanje problema privredne i društvene zajednice. PROMOCIJA PRIVREDE

Imajući u vidu da je jedna od najvažnijih uloga u radu Komore promovisanje privrede, u narednoj godini planiran je nastavak u aktivnostima, kao i u prethodnim godinama, organizovanjem nastupa na sajamskim manifestacijama. Ovakav oblik promovisanja privrede je rezultat analiza sajamskih nastupa u prethodnom periodu, kao i

8

anketiranjem naših članica koje su učestvovali na sajmovima. Planira se učešće na većem broju regionalnih sajmova, koje pored izlagačkog dela, u najvećem broju slučajeva, prate organizovani susreti privrednika. Organizacija tih poslovnih susreta ime višestruku ulogu, najpre uspostavljanju poslovne saradnje, a na kraju i razmeni iskustava između privrednih subjekata. Prilikom organizacije nastupa na regionalnim sajmovima se ostvaruje u potpunosti uloga Komore, od obezbeđenja izlagačkog prostora i njegovog uređenja, do organizacije učesnika za poslovne susrete i u slučaju potrebe organizacije prevoza. U cilju pružanja što bolje usluge svojim članicama kod organizacije ovih nastupa planiramo i dalje mogućnost da privrednici mogu dostaviti svoje eksponate, propagandne materijale i kontakte.

Planira se učešće na pojedinim sajmovima u zemljama u okruženju, za šta postoji sve veći interes privrednika. Učešće na ovim sajmovima je znatno olakšano, zahvaljujući aktivnostima naše Komore unazad nekoliko godina, koja je rezultirala potpisivanje nekoliko Sporazuma o saradnji sa Komorama u regionu, koji podrazumevaju predstavlanje naših preduzeća na njihovim sajmovima, kao i predstavljanje njihovih privrednih subjekata prilikom organizacije našeg sajma. Kada govorimo o sajmovima u inostranstvu planiraju se nastupi na sajmovima u zajedničkoj organizaciji sa Privrednom komorom Srbije i Privrednom komorom Vojvodine, u skladu sa iskazanim interesovanjem naših preduzeća. Planira se zajednički organizovan nastup na sajmu u Celju u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu AP Vojvodine.

Tokom sledeće godine planira se organizacija IV Privredne izložbe koja je prethodnih godina organizovana u Pančevu i čiji je glavni organizator bila RPK Pančevo. Cilj u organizaciji naredne Privredne izložbe, biće podizanje nivoa organizacije, pronalaženje što adekvatnijeg prostora za organizaciju sajma, povećanje broja učesnika, uvođenje komercijalne prodaje, kao i organizacija kontinuiranih dešavanja tokom čitave manifestacije, koristeći sva pozitivna iskustva sa sličnih sajamskih manifestacija. Da bi manifestacija bila realizovana na najbolji mogući način, planira se konkurisanje kod nadležnih institucija za subvencionisanje organizacija regionalnih sajmova. Kao i kod prethodnih, i na ovoj Privrednoj izložbi se očekuje značajan doprinos velikog broja Komora u realizaciji postavljenih ciljeva. INFORMISANJE I POSLOVNO OBRAZOVANJE

Pored promocije, jedna od najvažnijih uloga Komore u narednoj godini, biće kvalitetno i pravovremeno informisanje privrede. Ta funkcija Komore proističe iz konstantne potrebe svih privrednih činilaca. Stalna potreba za što boljim informisanjem privrede dovodi do unapređenja kvaliteta ove usluge i sadržaja same informacije, kao i do stalnog unapređivanja načina i oblika informisanja, što je posledica sve šire upotrebe informacionih tehnologija. Osnovni oblik informisanja će i dalje biti web sajt Komore, sa permanentnim osavremenjavanjem i tehničkim unapređenjem sajta. Planira se uvođenje novih vrsta informacija, potpuno ažuriranje svih baza i uvođenje novina u obaveštavanju naših članica kada su u pitanju najave raznih događaja u organizaciji Komore. Takođe će će se nastaviti sa objavljivanjem Biltena, koji ima više namena, od retrospektive aktivnosti Komore, do najave pojedinih važnijih događaja, kao i pružanja informacija o raspisanim konkursima raznih fondova i drugih republičkih i pokrajinskih institucija. Inoviraće se način distribucije Biltena, baš zahvaljujući tehnološkim novinama na web sajtu.

Pored informisanja veoma važno je organizovanje poslovnog obrazovanja, gde se treba naglasiti da se ono odnosi na sve zaposlene u privredi, a ne samo na menadžere. Tu se prvenstveno misli na organizaciju obuka, seminara, kurseva i okruglih stolova u saradnji sa stručnim i sertifikovanim institucijama iz zemlje i inostranstva. Takođe, planira se organizovanje obuka sa dobijanjem sertifikata i akreditacija za proizvodna zanimanja. Teme i oblici poslovnog obrazovanja će ponajviše biti uslovljeni potrebama privrede.

9

USLUGE Iako u ovom trenutku još uvek nije izvesno u kom pravcu će se odvijati

transformacija komorskog sistema, planira se kontinuirano unapređenje, inoviranje i komercijalizacija dela usluga Komore, sa ciljem prilagođavanja tržišnim uslovima poslovanja, a sve u cilju potreba i interesa privrede. Izbor mogućih usluga će zavisiti od njihovih komercijalnih efekata. Da bi kvalitet usluga bio na što višem nivou, neophodno je stalna usavršavanje i edukacija zaposlenih u Komori. Deo usluga bi bio u skladu sa potrebama koje proističu iz zakonske regulative, dok bi se deo novih komercijalnih usluga odnosio na vraćanje pojedinih ovlašćenja, kao mogući ishod transformacije komorskog sistema. Takođe se planira pružanje usluga iz oblasti različitih vidova konsaltinga kod izrade projekata, kao i kod realizacije nekih projekata, izrade elaborata i sl.

Kada govorimo u pružanju usluga, a kako smo već istakli u prethodnom poglavlju, u narednom periodu značajno mesto će i dalje imati usluge promocije i prezentacije i organizovanja nastupa na sajamskim manifestacijama. Na bazi iskazanih potreba privrede, Komora će pružati usluge u vidu organizovanja obuka, edukacija i drugih sličnih oblika, kojima se stiču neophodna uverenja i sertifikati.

10

ODBOR UDRUŽENJA ZA HEMIJSKU, FARMACEUTSKU, GUMARSKU I INDUSTRIJU NEMETALA I ENERGETIKU

U ukupnoj strukturi industrijske proizvodnje Srbije, Vojvodine i Južnog Banata odmah posle prehrambene industrije, dominantnu ulogu ima hemijska industrija. Svetska ekonomska kriza odrazila se i na preduzeća u ovoj grani industrije kao i na privredna kretanja u Srbiji u većoj meri nego što su bile prvobitne procene. Problematika koja prati sve grane delatnosti u okviru prerađivačke industrije, odražava se i na hemijsku industriju i energetiku. Neposredni uzrok pada ukupne ekonomske aktivnosti je smanjenje domaće i inostrane tražnje. Opšta nelikvidnost i izuzetno visoka zaduženost preduzeća ograničava poslovanje, jer nedostatak obrtnih sredstava usled prezaduženosti nije moguće prevazići bankarskim kreditima. Privatizacija nije ispunila očekivanja o uvođenju novih tehnologija, a poseban problem ove grane industrije je nerešena privatizacija velikih sistema i dugotrajno restrukturiranje. Javlja se i disparitet cena osnovnih sirovina i energenata u odnosu na cene finalnih proizvoda na domaćem i stranom tržištu, što dovodi do nekonkurentnosti domaćih preduzeća. Za hemijsku industriju, to je specifičan problem obzirom, da su preduzeća iz ove grane delatnosti, preduzeća koja imaju nisku energetsku efikasnost što povećava cenu proizvoda posebno zbog još uvek visoke cene gasa. Vlada Republike Srbije je usvojila Program za zaustavljanje krize sa Paketom mera za stabilizaciju javnih finansija koji je stupio na snagu 1. oktobra 2012. godine i kojim je predviđeno ukidanje velikog broja parafiskalnih nameta kako bi došlo do rasterećenja privrede Srbije. Efekti će biti vidljivi u 2013. godini. U skladu sa opredeljenjima Vlade Republike Srbije a u cilju prevazilaženja problematike poslovanja i povećanja proizvodnje, aktivnosti Odbora za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku i industriju nemetala i energiju baziraće se na nekoliko osnovnih pravaca. Važan segment kada je u pitanju hemijska industrija i energetika je korišćenje obnovljivih vidova energije. U Vojvodini od ukupne količine utrošenih energenata trećinu čine tečna goriva, potom slede gas, električna energija, toplotna energija, dok potrošena energija iz obnovljivih izvora iznosi tek 0,3%. Odbor će pratiti i doprinositi razvoju mogućnosti ulaganja u proizvodnju alternativnih vidova energije, kroz edukaciju i informisanje u cilju veće eksploatacije čvrste biomase iz agrokompleksa, biogasa i biogoriva, korišćenja energije vetra, geotermalne energije, komunalnog i industrijskog otpada i sunčeve energije, i kroz promociju pristupnih fondova namenjenih za podršku ovog vida energije. Južni Banat ima potencijale u energiji vetra, vode, u geotermalnim izvorima, ali ono što je najvažnije, jeste biomasa, koja se ne koristi dovoljno, ostaci žetve se pale na našim poljima i ne samo da se gubi prilika da se zaradi i proizvede energija, nego se i zagađuje životna okolina. Ulaganja u sektor obnovljivih vidova energije, do sada, nisu bila značajna, ali se sve više razvija svest o neophodnosti da se pronađe adekvatna zamena za fosilna goriva. Zbog toga se kroz povoljne kredite u taj posao uključuju poslovne banke, međunarodne finansijske institucije, ali i državni razvojni fondovi. Odbor će se aktivno uključiti u edukaciju kao i predstavljanju programa finansiranja ovih projekata. Jedan od prioritetnih zadataka, posebno u preduzećima iz oblasti hemijske industrije i energetike je povećanje energetske efikasnosti. Prema poslednjim podacima preko 95% energetskih postrojenja u Srbiji čeka na rekonstrukciju. Većina njih koristi zastarelu tehnologiju koja uglavnom u velikoj meri narušava životnu sredinu ali i neefikasno posluje sa energetskog stanovišta.Implementacija programa energetske efikasnosti u industriju i realizacija primene programa racionalne upotrebe energije u velikoj meri će podstaći konkurentnost preduzeća iz oblasti hemijske industrije i energetskog sektora. Dugo očekivani „Zakon o energetskoj efikasnosti“, „Zakon o fondu za povećanje energetske efikasnosti“, kao i "Zakon o racionalnoj upotrebi energije" još uvek nisu ušli u skupštinsku proceduru. Odbor će pratiti i doprinositi razvoju mogućnosti

11

ulaganja u energetski efikasnije tehnologije, pratiće novine u cenama energenata i njihov uticaj na privredu, učestvovaće u javnoj raspravi u vezi donošenja najavljenih Zakona koji su ključni za razvoj ove oblasti. Nastaviće praćenje programa i projekata u oblasti energetike koje donose nadležne institucije i Ministarstva. Naftna industrija Srbije pustila je krajem 2012. godine u rad obnovljenu Rafineriju nafte "Pančevo", u čiju modernizaciju je investirano oko 550 miliona evra. U novom postrojenju ubuduće će se proizvoditi samo goriva evro-5 kvaliteta, i to u količini koja će moći da podmiri potrebe domaćeg i tržišta regiona emisija, a količina ispuštenog ugljen-dioksida biće 10 odsto niža od zakonom propisane granice. Najavljena je investicija od jos 1,5 miliona evra u naredne tri godine u NIS. U preduzeću HIP Petrohemija Pančevo realizacija projekta rekonstrukcije PEVG-a ušla je u završnu fazu. Prva faza investicionog programa (2012-2013.) podrazumeva povećanje kapaciteta proizvodnje fabrika PENG i PEVG, što će omogućiti dostizanje pozitivnog novčanog toka iz operacione delatnosti u 2014. godini. Rekonstrukcija polimernih fabrika planirana je na povećanju kapaciteta fabrike PEVG od 110.000 t/g i povećanju kapaciteta fabrike PENG u rasponu 67.000-76.000 t/g. Obzirom da industrijska postrojenja u Srbiji imaju zastarele tehnologije, niske sirovinske i energetske efikasnosti i visok nivoa stvaranja otpada i da takozvane "prljave" industrije u strukturi ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji učestvuju sa oko 54% od izuzetnog su značaja navedene velike investicije. Odbor će pratiti realizaciju započetih i modernizaciju novih pogona u industrijskim kapacitetima u Južnom Banatu. Važan segment za preduzeća iz oblasti hemijske industrije i energetike je proces svojinske transformacije velikih sistema i privatizacije. Odbor će kroz svoj rad pratiti strategije privatizacije, iskustva i efekte, kao i problematiku koja prati ovaj proces. Svojinsku transformaciju očekuje HIP Petrohemija, ISP Pančevo, HIP Azotara Pančevo, JP Transnafta, JP Srbija gas, JP EPS. Vlada Republike Srbije je donela Uredbu po kojoj sva preduzeća u restrukturiranju do kraja 2014. godine moraju da nađu strateškog partnera ili idu u stečaj. Pored navedenih osnovnih pravaca, aktivnosti Odbora odnosiće se i na: - direktnom kontaktu sa članovima Odbora radi lakšeg prevazilaženja problema sa

kojima se susreću u svome radu i davanju predloga za rešavanje kroz ostvarivanje saradnje sa nadležnim organima.

- praćenju privrednih kretanja i analizi stanja u hemijskoj industriji i energetici. - analizu uslova kreditiranja proizvodnje i uslova za stimulisanje proizivodnje za izvoz i

predstavljanje istih privrednim subjektima. - afirmaciji novih tehnologija u hemijskoj industriji i u proizvodnji i potrošnji energije. - intenziviranju poslovnih kontakata i privredne saradnje s partnerima zemalja iz bližeg i

šireg okruženja. Održavanje sednica Odbora Udruženja sa sledećom tematikom: - Predlozi mera za prevazilaženje problematike poslovanja u oblasti industrije. Plan i

izveštaj o radu Odbora. Predviđeno za I kvartal 2013.godine - Predstavljanje Strategije razvoja obnovljivih vidova energije do 2020. Predviđeno za II

kvartal 2013.godine - Predstavljanje podzakonskih akata koji prate neki od Zakona značajnih za ovu granu

industrije. Predviđeno za III kvartal 2013. godine - I druge aktuelne teme u skladu sa donetim odlukama Vlade u smislu izmena i dopuna

Zakona ili standarda a vezano za oblast hemijske industrije i energetike. Predviđeno u toku 2013. godine.

Sajamovi i privredne manifestacije: U cilju promocije privrede Južnobanatskog regiona i predstavljanje privrednih

subjekata na tržištu u zemlji i inostranstvu nastaviće se aktivnosti zajedničkog nastupa privrednika i iz ove grane idustrije na sajamskim manifestacijama i privrednim izložbama u zemlji i inostranstvu, a sve u skladu sa kalendarom sajamskih manifestacija.

12

ODBOR UDRUŽENJA ZA METALSKU I ELEKTRO INDUSTRIJU, ZA TEKSTIL I ODEĆU, KOŽU I OBUĆU I GRAFIČKU INDUSTRIJU

Uslovi poslovanja tokom 2012. godine i duboka ekonomska kriza uslovljavaju da Program rada za 2013. godinu Regionalne privredne komore Pančevo i ovog Odbora i dalje budu usmereni ka stvaranju što povoljnijih uslova za poslovanje privrede kako bi se nastavilo sa prevazilaženjem posledica recesije i oporavkom privrednih aktivnosti. To je, pre svega, stvaranje uslova za uspešniji rad i poslovanje privrednih subjekata, a takođe i podizanje nivoa proizvodnje, odnosno podizanje nivoa kvaliteta proizvoda i usluga na viši tehničko-tehnološki nivo bez obzira na to da li su namenjeni domaćem ili inostranom tržištu.

Vlada Republike Srbije planira rast investicija, rast industrijske proizvodnje, rast domaće i inostrane tražnje, drugim rečima planira dalji oporavak privrednih aktivnosti, ali će uslovi privređivanja i dalje biti nepovoljni. Pre svega naslediće se negativni efekti prethodnog perioda koji su produbili dugogodišnji spoljnotrgovinski i platni deficit: visoka stopa nezaposlenosti, nedovoljna konkurentnost, izostanak potrebnih stranih investicija, zaustavljanje domaćih investicija, smanjenje domaće i inostrane tražnje i povećanje nelikvidnosti. Pad standarda stanovništva takođe značajno utiče na nizak nivo privrednih aktivnosti.

Vlada Republike Srbije planirane mere može u velikoj meri sprovesti ukoliko poboljša uslove privređivanja. Poboljšanje uslova privređivanja nije anti krizna mera, ali doprinosi bržem izlasku iz krize i postavlja osnovu za, dugoročnije, stabilan privredni rast. Sveobuhvatna reforma propisa - „Giljotina propisa“ započeta tokom 2009. godine sa ciljem da se izvrši deregulacija i sistematizacija propisa je bila veoma dobro zamišljena aktivnost, ali nije dala zadovoljavajuće rezultate.

Usvajanjem preporuka, odnosno poboljšanjem uslova privređivanja, stvara se povoljniji privredni ambijent što dovodi do: povećanja mikro i makro konkurentnosti, povećanja produktivnosti rada, povećanja izvoza, privlačenja stranih direktnih investicija, povećanja stope rasta društvenog proizvoda, a preko toga i do rasta životnog standarda.

Savet stranih investitora je u decembru 2011. godine predstavio rezultate analize Vladinog usvajanja preporuka iz prethodnog višegodišnjeg perioda. Od ukupno 227 preporuka samo 32 (14%) je zaslužilo ocenu „značajan napredak“ dok je 128 preporuka (57%) dobilo ocenu „bez promena“, iako usvajanje najvećeg broja preporuka ne zahteva materijalna sredstva već samo administrativno vreme i političku volju.

Posebne probleme i dalje predstavljaju siva ekonomija i nedovoljno efikasna zaštita konkurencije, koji dovode do nelojalne konkurencije. Imajući u vidu da rešavanje problema sive ekonomije stvara mogućnosti većeg zapošljavanja, potrebno je da se stvore uslovi za njeno smanjenje i postepenim prevođenjem poslovanja u formalne tokove.

Problem nekontrolisanog i prekomernog uvoza nekvalitetne robe i dalje postoji iako je od 1. januara 2012. godine po Zakonu o tržišnom nadzoru obavezna primena novih tehničkih propisa.

Poslovanje preduzeća iz delokruga rada ovog Odbora i dalje opterećuju brojni problemi: nasleđena dugovanja, niska lična primanja zaposlenih, visok uvoz velikog broja proizvoda sumnjivog kvaliteta, nekontrolisani uvoz polovnih i repariranih mašina, uređaja i opreme, nedovoljna i neadekvatna zaštita konkurencije koja smanjuje potencijale domaće proizvodnje, nedostatak povoljnih kreditnih sredstava za izvozne poslove i nemogućnost kreditiranja prodaje pod povoljnijim uslovima na domaćem tržištu, nasuprot mogućnostima ino konkurencije.

Aktivnosti komorskog sistema će i u 2013. godini biti usmerene u pravcu stvaranja uslova za uspešnije i ravnopravnije poslovanje privrednih subjekata. Neophodno je i dalje se zalagati za makroekonomsku stabilnost, dinamičan privredni rast, porast izvoza, rast zaposlenosti i standarda stanovništva. U skladu sa tim, odgovarajući predlozi, mere i aktivnosti čiji je cilj stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta i uslova za rast privrede u

13

celini će, u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine, Privrednom komorom Srbije biti pripremani i predstavljeni nadležnim Ministarstvima i odgovarajućim državnim institucijama.

Odbor udruženja će u skladu sa napred navedenim opredeljenjima u 2013. godini posebne aktivnosti usmeriti na:

1. Zastupanje interesa privrede pred državnim organima i institucijama kroz: - iniciranje mera fiskalne, kreditne i monetarne politike i ukupne privredno-pravne

regulative, - predlaganje privredno-sistemskih propisa i mera ekonomske politike; - učešće u izradi predloga programa podsticajnih mera za unapređenje proizvodnje,

povećanje konkurentnosti uvođenjem novih tehnologija; - učešće u aktivnostima na projektovanju i uvođenju informacionih sistema u procesima

praćenja proizvodnje; - učešće u izradi obrazovnih programa radi obezbeđenja specifičnih zanimanja za

potrebe industrije, - predstavljanje razvojnih potencijala industrije, - saradnju sa predstavnicima jedinica lokalne samouprave na projektima od interesa za

razvoj, kako jedinice lokalne samouprave, tako i privrede i stanovništva. 2. Okupljanje, saradnju i komunikaciju domaćih i inostranih privrednika kroz: - saradnju sa regionalnim privrednim komorama - domaćim i stranim, udruženjima i

drugim organizacijama radi povezivanja privrednih subjekata, - organizovanje okruglih stolova, stručnih skupova i konferencija, bilateralnih susreta i

drugih privrednih manifestacija. 3. Edukaciju kadrova kroz: - anketiranje privrednika o potrebama za novim kadrovima, mogućnostima

prekvalifikacije i do-kvalifikacije postojećih kadrova i o problemima sa kojima se susreću pri zapošljavanju radnika,

- intenziviranje aktivnosti oko obrazovanja odraslih, - definisanje mehanizama - metodologija za pravljenje novih obrazovnih profila,

potrebnih privredi, - organizovanje obuka i edukacija po zahtevima članica komore, a posebno u primeni

novih zakonskih propisa. - 4. Informisanje i drugu poslovno-stručnu pomoć kroz: - informisanje o zaposlenosti kapaciteta u industriji, - informisanje o zakonskoj regulativi iz oblasti za koje članice Odbora udruženja iskažu

interes, - informisanje o mogućnostima nabavke mašina, alata, opreme i repromaterijala.

U vođenju ovih aktivnosti, Odbor udruženja će neposredno sarađivati sa članovima Udruženja, organa i tela RPK Pančevo, Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, stručnim službama i organima Vlade AP Vojvodine, kao i resornim Ministarstvima u skladu sa iskazanim potrebama i interesima članica udruženja. Održavanje sednica Odbora Udruženja sa sledećim temama: Praćenje primene mera Vlade Republike Srbije za poboljšanje uslova privređivanja, sagledavanje problematike uočene u primeni i predlaganje poboljšanja u saradnji sa resornim Ministarstvom i drugim institucijama. Rokovi i dinamika: I kvartal

14

Sagledavanje aktuelnog stanja i poslovanja preduzeća, po delatnostima u okviru Odbora, sa predlogom mera za rešavanje nastalih problema Rokovi i dinamika: II kvartal Edukacija privrednih subjekata za korišćenje predpristupnih i drugih fondova EU Rokovi i dinamika: III kvartal Tema u skladu sa aktuelnom problematikom i zahtevima članica. Rokovi i dinamika: IV Kvartal Sajmovi, promocije, prezentacije, privredne manifestacije: organizovanje nastupa/poseta članica RPK Pančevo na sajmovima (regionalni, opšti, specijalizovani) u zemlji – prema kalendaru sajamskih manifestacija, a u skladu sa iskazanim interesom članica. Rokovi i dinamika: kvartalno, tokom 2013.godine. organizovanje nastupa/poseta članica RPK Pančevo sajmovima (opšti, specijalizovani) u inostranstvu – prema kalendaru sajamskih manifestacija, a u skladu sa iskazanim interesom članica. Rokovi i dinamika: kvartalno, tokom 2013.godine.

15

ODBOR UDRUŽENJA ZA GRAĐEVINARSTVO, INDUSTRIJU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA I PROJEKTOVANJE, STAMBENO KOMUNALNU DELATNOST,

URBANIZAM I DRVO PRERAĐIVAČKU INDUSTRIJU Delatnost građevinske industrije u prvom polugodištu 2012.godine, u odnosu na

prethodnu godinu, karakterišu određena pozitivna kretanja, kao što su : povećanje vrednosti izvedenih radova (zgrade), povećanje prosečne površine prodatih stanova novogradnje, pad cena stanova novogradnje, pad cena građenja i cena građevinskog zemljišta. Sa druge strane i dalje se posluje u uslovima niskog obima investicija, pada tražnje za stambenim i poslovnim prostorom, velike nelikvidnosti preduzeća i celog privrednog sistema, kao i postojanja nelojalne konkurencije na domaćem tržištu. Investitori su kao poseban problem izdvojili proceduru dobijanja građevinskih dozvola i ostalih povezanih dozvola. U ovakvom ambijentu poslovanja, preduzeća iz oblasti industrije gradjevinskog materijala beleže pad proizvodnje i smanjenu prodaju na tržištu. Uticaj nelojalne konkurencije, koja plasira proizvode na tržištu po nerealno nižim cenama, bio je izražen u toku ove sezone. Primena tehničkih propisa iz EU i proces primene koncepta energetske efikasnosti i ekoloških (prirodnih) materijala u građenju, već se nameću kao neophodnost u cilju opstanka na tržištu i pribavljanju namenskih sredstava po tom osnovu.

Građevinarstvo kao delatnost koja u svom proizvodnom procesu može da angažuje različite privredne grane, mora imati stimulativne mere ekonomske politike na svim nivoima - od republičkog nivoa, preko pokrajinskog nivoa pa do nivoa grada i lokalne samouprave. Na toj osnovi Odbor Udruženja će nastaviti da vodi aktivnosti koje doprinose realizaciji ovog programa, koji za ostvarenje ima sledeće ciljeve: prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize, podrška poslovanju građevinskih preduzeća i preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, održavanje nivoa zaposlenosti i stvaranje mogućnosti za novo zapošljavanje u građevinskoj industriji, podsticanje razvoja građevinske industrije i sa njom povezanih delatnosti na nivou regiona.

U skladu sa preporukama i opredeljenjem nadležnih institucija u Srbiji i Vojvodini, izraženim interesima preduzeća sa područja regiona i planom rada komore, Odbor Udruženja će se u 2013.godini, bazirati na sprovođenju sledećih prioritetnih aktivnosti: - Analiza nacrta zakonske regulative, praćenje primene postojeće zakonske regulative i

podzakonskih akata koji utiču na poslovanje preduzeća iz oblasti građevinske industrije, zastupanje interesa i predloga preduzeća u inicijativi za izmenu zakona i podzakonskih akata. Osnovne oblasti u tom smislu biće planiranje i urbanizam, građevinsko zemljište, građenje, građevinski proizvodi, legalizacija.

- Definisanje mera za oporavak građevinske industrije, koje izrađuje komorski sistem u saradnji sa svojim članicama, od kojih su najvažnije : mere za uređivanje trižišta (licenciranje projektanata i izvođača, rad inspekcijskih službi, izdavanje građevinskih dozvola), mere za povećanje likvidnosti preduzeća (plaćanje PDV po naplati izvedenih radova, regulisanje nivoa poreza i doprinosa, naplata potraživanja), mere za podsticanje poslovanja (učešće u realizaciji projekata koje finansiraju domaći i strani investitori, stambena gradnja iz projekta podsticaja građevinske industrije) i mere za podsticanje izvoza (osiguranje izvoznih poslova, stimulacija izvoza).

- Organizovanje stručnih skupova i prezentacija u cilju usklađivanja i implementacije tehničkih propisa iz oblasti građevinarstva Srbije sa propisima EU. Posebno će se vršiti promovisanje koncepta povećanja energetske efikasnosti novih i postojećih objekata i uspostavljanje visokih standarda gradnje. Cilj je uključivanje u realizaciju projekta unapređenja energetske efikasnosti na nivou Srbije, koji će sprovoditi nadležna ministarstva i institucije u skladu sa EU Direktivama o energetskoj efikasnosti zgrada.

16

- Kontinuirano će se tokom 2013.godine, sarađivati sa preduzećima i nadležnim institucijama po temama koja se odnose na obuku i obrazovanje zaposlenih u građevinskoj industriji.

Poslovanje preduzeća iz oblasti komunalne delatnosti i proces pružanja usluga

privredi i stanovništvu, imao je sledeće karakteristike: napor da se održi nivo kvaliteta pruženih usluga korisnicima, problematka formiranja cena usluga koje ne obezbeđuju ekonomsku održivost preduzeća, problematika naplate potraživanja, nizak nivo efikasnosti u poslovanju, nizak nivo tekuće likvidnosti, zastarela infrastruktura i oprema koja zahteva investiciona ulaganja, značajan deo imovine se racionalno ne koristi, problematika broja i strukture zaposlenih, upravljanje kod mesnih preduzeća je neefikasno zbog objektivnih razloga i sopstvenih nedostataka.

Započeti proces javno-privatnog partnerstva koji podrazumeva mogućnost povezivanja državnog i privatnog kapitala i investiranje u komunalnu infrastrukturu nastaviće se i u narednoj godini. Ovo je tema od visokog ekonomskog i strateškog značaja za privredu i državu i zahteva preporuke stručne javnosti i sagledavanje iskustava zemalja iz neposrednog okruženja. Transformacija preduzeća dobija na značaju imajući u vidu da će investicije i donacije EU fondova biti dostupni isključivo javnom sektoru na regionalnom nivou.

U toku 2013. godine, nastaviće se realizacija strategije u oblasti zaštite životne sredine Srbije, koja podrazumeva uključenje postojećih i razvoj novih mera za uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom. Ovaj proces koji uključuje i sektor komunalne delatnosti, obuhvata utvrđivanje ekonomskih instrumenata i finansijskih mehanizama neophodnih da bi se osigurao sistem za domaća i inostrana ulaganja u dugoročno održive aktivnosti, potrebe za institucionalnim jačanjem, razvojem zakonodavstva, sprovođenjem propisa na svim nivoima, edukacijom i razvijanjem javne svesti u oblasti upravljanja otpadom.

Na osnovu ovih procesa, Odbor Udruženja planira da u 2013.godini, nastavi učešće u svim akcijama tumačenja i razmatranja realnog koncepta javno-privatnog partnerstva. Ova aktivnost biće usklađena sa zahtevima i interesom komunalnih preduzeća kao i u saradnji sa nadležnim organima Vlade Republike Srbije, lokalnim samoupravama regiona i drugim stručnih organizacijama i institucijama. Problematika upravljanja otpadom koja je sadržana u usvojenoj strateškoj dokumentaciji na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou predstavlja osnov za plan aktivnosti Odbora Udruženja u 2013.godini. Predviđene su sledeće osnovne aktivnosti: Saradnja sa preduzećima i stručnim službama lokalnih samouprava u procesu implementiranja lokalnih planova upravljanja otpadom, organizovanje stručnih skupova koji se odnose na vrste i klasifikaciju otpada /komunalni otpad, komercijalni otpad, industrijski otpad, posebni tokovi otpada/ saradnja sa preduzećima i institucijama u procesu razvoja koncepta hijerarhije upravljanja otpadom / smanjenje otpada na izvoru, ponovna upotreba,reciklaža/.

Tokom 2013.godine, kontinuirano će se odvijati saradnja sa preduzećima po pitanju zastupanja predloga i mišljenja koja se odnose na zakonodavnu regulativu i primenu propisa, kao i na proces usvajanja novih tehnologija i standarda po određenim oblastima iz komunalnih delatnosti. Nastaviće se saradnja sa preduzećima koja se odnosi na organizovanje stručnih skupova (seminari i prezentacije). Obuka i edukacija namenjeni menadžmentu i zaposlenima iz preduzeća komunalne delatnosti organizovaće se na bazi iskazanih potreba i interesa.

U skladu sa navedenim planiranim prioritetnim aktivnostima, posebne teme koje će biti predmet razmatranja na sednicama Odbora Udruženja su sledeće: - Saradnja sa Ministarstvom za građevinu Srbije u cilju uključivanja u najavljeni proces

usvajanja Zakona iz oblasti planiranja i urbanizma, građevinskog zemljišta, građenja, građevinskih proizvoda i legalizacije. /Rokovi i dinamika: I kvartal 2013.godine

17

- Efikasno korišćenje modela javno privatnog partnerstva i koncesija u procesu reforme javnih preduzeća / Rokovi i dinamika: II kvartal 2013.godine

- Primena koncepta energetske efikasnosti i ekoloških (prirodnih) materijala u građenju i harmonizacija tehničkog zakonodavstva u oblasti građevinskih materijala. / Rokovi i dinamika : III kvartal 2013.godine

- Vrednovanje projekata prečišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda / Rokovi i dinamika IV kvartal 2013.godine

Ostale teme koje će se razmatrati, odrediće se na bazi predloga članova Odbora. Na bazi plana Regionalne privredne komore Pančevo i iskazanim zahtevom

preduzeća članica, vodiće se aktivnosti koje za cilj imaju nastup i posetu preduzeća sajmovima u zemlji i inostranstvu. Planirano je uključivanje preduzeća - članova Odbora, njihovog menadžmenta i zaposlenih u proces realizacije odobrenih projekata čiji je nosilac RPK Pančevo ili u proces realizacije projekata u kojima je RPK Pančevo partner.

18

ODBOR UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU, PREHRAMBENU INDUSTRIJU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

Južni Banat je tradicionalno poljoprivredno područje, jer od ukupne površine, poljoprivredne površine učestvuju sa oko 80% .

Poljoprivreda regiona ne dostiže ni izdaleka svoju potencijalnu profitabilnost zbog zastarelog i energetski zahtevnog načina obrade zemlje, usitnjenosti poseda, depopulacije, starenja poljoprivrednog stanovništva i nepopularnosti delatnosti među mladima. Adekvatna politika razvoja poljoprivrednog sektora, očuvanje socijalnih vrednosti i sprečavanje depopulacije mogu značajno doprineti profitabilnosti ovog sektora, čiji proizvodi već decenijama beleže cenovni rast na svetskim berzama.

Položaj poljoprivrede i prehrambene industrije u ekonomiji, kako na području Južnog Banata, tako i Republike Srbije, ukazuje na visok potencijal ove privredne grane, ali i na njegov nedovoljan nivo iskorišćenosti.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je, usled prepoznavanja potrebe za uspostavljanje funkcionalnog i transparentnog mehanizma implementacije podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, donelo predlog Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Tranzicioni period srpske poljoprivrede karkaterisala je promenljivost i nekonzistentnost agrarne politike, što se ogledalo kroz nedoslednost u primeni određenih vrsta mera agrarne politike u dužem vremenskom periodu, kao i u promeni uslova korišćenja, strukturi korisnika i načinu realizacije predmetnih mera.Ovaj zakon doprineće , kroz definisane mere agrarne politike koje će se primenjivati, definisanje i vrste podsticaja, kao i način njihove implementacije.

Donošenjem ovog zakona, kao i pratećih podzakonskih akata, izbeći će se pre svega postojanje nekonzistentnosti mera agrarne politike i nemogućnost planiranja proizvodnje od strane krajnjih korisnika.

Nacionalna politika Republike Srbije bazira se na članstvu u EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). To znači da Srbija kao novi član, mora prihvatiti postojeća pravila, ali i nastojati da u pregovorima obezbedi što bolju poziciju. Navedenim ciljevima integracije, Srbija se okreće se liberalizaciji tržišta i otvorenoj trgovini sa ostalim zemljama. Opredeljenje da postane član EU i STO znači da se poljoprivreda priprema za konkurenciju na jedinstvenom razvijenom tržištu, na kome neće postojati trgovinske barijere. U cilju uspešnog nastupa na zahtevnom tržištu i prilagođavanja poljoprivrednoj politici EU, nameću se redefinisani ciljevi razvoja poljoprivrede, i to kroz povećanje konkurentnosti, bezbednosti hrane i ruralni razvoj.

Značaj priključenja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji leži u nesmetanom pristupu tržištu 153 zemlje članice, između kojih se obavlja čak 97% ukupne svetske trgovine robom i uslugama. Nakon dobijanja statusa punopravnog člana STO, Srbiju očekuje značajno povećanje nivoa stranih direktnih investicija. Srbija će se obavezati na liberalizaciju pristupa domaćem tržištu, kao i na ograničavanje sredstava agrarnog budžeta, plasiranog u mere koje nisu u skladu sa politikom STO (subvencionisanje). Promene koje donosi povećanje konkurencije, usled procesa liberalizacije u okviru SSP i STO, u mnogome će promeniti poslovno okruženje u poljoprivredi. Oni treba da budu u stanju da se prilagode novim uslovima i da u njima budu konkurentni, a kreatori politike da im olakšaju prilagođavanje na novo okruženje.

Program rada Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, vodoprivredu i šumarstvo u 2013.godini biće usmeren na realizaciju poslova i zadataka utvrđenih Programom rada Komore i Odbora Udruženja za poljoprivredu,prehrambenu industriju,vodoprivredu i šumarstvo, kao i na realizaciju obaveza koje će u toku godine biti utvrđene na sednicama organa Udruženja, Komore, komorskog sistema i drugih nadležnih institucija na republičkom i pokrajinskom nivou.

19

Osnovne aktivnosti Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije, vodoprivrede i šumarstva u 2013. godini biće usmerene na praćenje poslovanja i pružanje pomoći u rešavanju ukupne problematike poljoprivredno-industrijske proizvodnje, šumarstva i vodoprivrede, a prema zahtevima i potrebama privrednih subjekata, za realizaciju njihovih poslovnih aktivnosti, uvažavajući sve specifičnosti poljoprivredno prehrambene proizvodnje, njen strateški značaj i složenost problema u ovim oblastima. Mere ekonomske politike, mere za podsticanje razvoja poljoprivrede - tokom 2013. godine redovno će se pratiti i analizirati stanje u privrednim društvima,

mere - ekonomske politike, uslovi privređivanja i tekući problemi u poslovanju preduzeća

poljoprivredno-industrijske proizvodnje; - posebna pažnja biće posvećena praćenju novih sistemskih rešenja, a odnose se na

mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje, sistem podrške i subvencionisanja u poljoprivredi, sistem rezervi, proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i očuvanje životne sredine, pomoć u plasmanu proizvoda i ravnopravan nastup na tržištu;

Privredno zakonodavstvo - Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije, vodoprivrede i šumarstva će u 2013.

godini organizovati rasprave povodom tekstova predloga zakona i nadležnim organima dostavljati mišljenja.

- Udruženje će redovno informisati članice o novim propisima i posebno pratiti uticaj zakonskih propisa i mera kreditno-monetarne i poreske politike, politike cena, premija i subvencija, sistema rezervi na privredni ambijent. Udruženje će davati odgovarajuće predloge nadležnim organima pri donošenju zakonskih propisa, kao i predloge za izmenu pojedinih rešenja i odredbi zakona.

Saradnja s nadležnim organima i institucijama Udruženje će sarađivati sa Ministarstvom za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu Srbije, Zadružnim savezom Srbije i Vojvodine, regionalnim zadružnim savezima, Privrednim komorama Srbije i Vojvodine, regionalnim privrednim komorama, poljoprivrednim institutima, naučnim institucijama iz oblasti poljoprivrede, Sekretarijatima za privredu lokalnih samouprava, poljoprivrednim udruženjima, međunarodnim organizacijama i fondovima, privrednim subjektima iz oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije. Održavanje sednica Odbora Udruženja sa sledećim temama razmatranja: - Usvajanje Programa rada za 2013.i i Izveštaja o radu za 2012.godinu

Rokovi i dinamika: I kvartal - Tekuće kretanje u poljoprivredi (priprema za žetvu i otkup pšenice roda 2013.godine)

Rokovi i dinamika: II i III Kvartal - Informacija o stanju u agraru na području Južnog Banata (jesenja berba i žetva,jesenja

setva) Rokovi i dinamika: III i IV kvartal

20

ODBOR UDRUŽENJA BANAKA, OSIGURAVAJUĆIH ORGANIZACIJA I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Programom rada Odbora za 2013. godinu obuhvataju se aktivnosti koje su u interesu članica Komore /banaka, osiguravajućih društava, drugih finansijskih institucija i privrednih društava/ , a opredeljene su mestom i ulogom koju ovaj Odbor ima na području regiona Južnog Banata.

Glavno ograničenje za realizaciju ciljeva ekonomske politike jeste globalna ekonomska kriza koja je izazvala recesiju u velikom broju zemalja, čiji su negativni efekti preneti i na privredu i finansije Republike Srbije.

Ekonomska i monetarna politika će se prilagođavati globalnom ekonomskom okruženju i makroekonomskoj situaciji u zemlji, kako bi očuvale makroekonomsku i finansijsku stabilnost i doprineli oporavku privrede. Rast privrede biće zasnovan na povećanju investicija i izvoza koji obezbeđuje poboljšanje stanja na tržištu rada i rast životnog standarda. Od ključne važnosti za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog rasta jeste vođenje racionalne ekonomske politike i ubrzanje strukturnih reformi koje oslobađaju potencijal za rast. Stoga će se radi postizanja ciljeva ekonomske politike preduzimati odgovarajuće mere fiskalne, monetarne i strukturne politike.

Osnovni pravci i aktivnosti Odbora u 2013. godini biće usmereni ka daljem unapređenju i razvoju bankarskog i finansijskog sistema u celini, unapređenju rada banaka, osiguravajućih društava i drugih finansijskih organizacija, čime će se doprineti stvaranju stabilnog i povoljnijeg ambijenta za investiranje i poslovanje privrede, povećanje proizvodnje i izvoza, što ima svoju posebnu dimenziju u uslovima postojeće finansijske i ekonomske krize.

Praćenje efekata međunarodne finansijske krize i uticaj na realni sektor, gde su se u protekloj godini osetile značajne posledice ekonomske krize, pre svega kroz smanjenu privrednu aktivnost, pooštrene uslove kreditiranja, izražen je pad zaposlenosti, usporen je priliv investicija. Radi ublažavanja negativnih implikacija krize, Odbor će nastaviti da kroz saradnju sa nadležnim institucijama i realnim sektorom, doprinese stabilnosti finansijskog sistema, što će se nastaviti i u 2013. godini.Rokovi /dinamika – kontinuirano tokom godine

Praćenju i razmatranju dejstva mera monetarne i ekonomske politike, na sagledavanju efekata, odnosno uticaja tih mera na poslovanje finansijskih institucija i privrednih društava. Pratiće se aktivnosti NBS kroz ostvarivanje ciljane inflacije, sprovođenje režima plivajućeg deviznog kursa. Odbor će sagledavati i pratiti izmenu postojećih i donošenje novih mera iz domena ekonomske politike, a koje su u funkciji efikasnijeg rada i poslovanja finansijskog sektora i privrede u celini. Rokovi/dinamika – kontinuirano tokom godine

Sagledavaće se efekti fiskalne politike, na poslovanje realnog sektora, obzirom da je fiskalna politika usmerena na smanjenje fiskalnog deficita kroz odgovarajuće izmene u poreskoj politici i najvećim delom kroz fiskalno prilagođavanje na rashodnoj strani, u skladu sa utvrđenim pravilima o fiskalnoj odgovornosti. Rokovi / dinamika – „Efekti primene fiksalne politike na realni sektor“ , II kvartal i kontinuirano tokom godine Praćenje kreditne aktivnosti bankarskog sektora, realizacija subvencionisanih kredita, kretanje kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu i uticaj kreditne aktivnosti bankarskog sektora na privredni oporavak, kao i ograničenja u delu kreditiranja privrede. Rokovi /dinamika – II i III kvartal „Zakon o razvojnoj banci“i kontinuirano tokom godine

Na sednicama Odbora Udruženja razmatraće se teme od interesa za finansijski sektor, a organizovaće se i zajedničke sednice sa predstavnicima realnog sektora radi analize stanja i predlaganja mera za unapređenje poslovnog ambijenta i rešavanje aktuelnih problema privrede. Rokovi /dinamika – kontinuirano tokom godine, po raspisanim konkursima.

21

Nastaviće se aktivnosti na afirmaciji i podršci mikro kreditiranju, finansijske i ne finansijske podrške samozapošljavanju i kreditiranju star – up programa kroz saradnju sa svim institucijama koje doprinose unapređenju i razvoju preduzetništva. Rokovi/dinamika kontinuirano tokom godine – po raspisanim konkursima za podršku ovih programa

Pratiće se aktivnosti vezane za razvoj e - poslovanja, uvođenje međunarodnih standarda u primeni informacionih tehnologija, razvoj elektronskog bankarstva i promociju novih usluga finansijskog sektora baziranih na primeni savremenih ICT tehnologija; rokovi/dinamika I kvartal - „Izrada godišnjih finansijskih izveštaja“ i kontinuirano tokom godine

Organizovanje savetovanja, obuke, stručnih seminara, okruglih stolova i prezentacija na aktuelne teme iz oblasti bankarstva, berzanskog poslovanja, osiguranja ne samo za zaposlene u ovom sektoru već stručnih radnika u sektoru MSP i preduzetnika. Rokovi /dinamika – II i III kvartal „Nacrt zakona o osiguranju i Zakon o obaveznom osiguranju u poljoprivredi „ i kontunuirano tokom godine

Odbor će učestvovati u realizaciji i informisanju članica o bankarskim i investicionim sajmovima, delegacijama i drugim privrednim skupovima od značaja za lokalnu, regionalnu saradnju i afirmaciju privrede Južnog Banata. Rokovi /dinamika - kontunuirano tokom godine

Odbor će se aktivno uključiti u realizaciju svih projekata čiji je nosilac RPK Pančevo ili u okviru projekata gde su definisani partnerski odnosi sa RPK Pančevo. Nastavak i intenziviranje saradnje sa WKO WIFI-IKT Austrija. Rokovi/dinamika – kontinuirano tokom godine

U skladu sa potrebama, Program će biti dopunjen određenim aktuelnim temama kao i pitanjima koja budu predložena od Upravnog odbora, Odbora banaka, osiguravajućih organizacija i drugih finansijskih institucija kao i drugih odbora udruženja.

22

UDRUŽENJE ZA TRGOVINU, TURIZAM I UGOSTITELJSTVO SAOBRAĆAJ PUTNU PRIVREDU I VEZE

Trgovina

Iz godine u godinu trgovinska preduzeća posluju u izrazito teškim uslovima u kojima se nalazi i celokupna privreda zemlje. Naše trgovine nisu ekonomski ni organizaciono sposobne da izdrže oštru konkurenciju koju nameće pozicija velikih trgovinskih lanaca. Prisutna je opšta nelikvidnost, siva ekonomija, nedostatak sopstenih obrtnih sredstva, nepovoljni krediti za trgovinsku delatnost, usitnjenost preduzeća, smanjen broj objekata u gradskim jezgrima itd.

Trgovina na malo je nepogrešiv indikator stanja privrede i kupovne moći stanovništva, a ona prema statističkim podacima, spada u jednu od deset oblasti sa najnižom prosečnom zaradom u Srbiji.

Tokom 2013. godine poslovanje preduzeća u ovoj grani privrede će se odvijati u okviru strateških ciljeva u oblasti trgovine: - Kreiranje podsticajnog i poslovnog ambijenta, dalja liberalizacija trgovine, liberalizacija i

stavbilnost cena. - Jačanje konkurencije u trgovinskom sektoru - Razvoj trgovinskih institucija- trgovinski centri, berze roba.. - Urbani i regionalni razvoj trgovine - Tehnološki razvoj trgovine i trgovinske mreže - Razvoj elektronske trgovine - Svojinska poslovna i organizaciona transformacija trgovine, - Zaštita potrošača i zaštita konkurencije u skladu sa EU standardima - Privlačenje stranih investicija - Smanjenje sive ekonomije U skladu sa gore navedenim, Odbor Udruženja za trgovinu će usmeriti i svoje aktivnosti na: - Saradnju sa nadležnim inspekcijskim organima u cilju zajedničke borbe u suzbijanju

sive ekonomije. - Iniciranju udruživanja malih trgovaca prilikom nabavke robe. - .Edukaciju zaposlenih u trgovini u skladu sa potrebama i harmonizacijom zakonskih

rešenja sa EU propisima - Organizaciono uključivanje malih trgovaca u velike trgovinske lance. - Kontinuiranu saradnju sa članicama u cilju prepoznavanja njihovih interesa i potreba i

zastupanje istih pred nadležnim institucijama ,a vezano za donošenje novih zakonskih propisa, kao i iniciranje izmena i dopuna postojećih zakona.

- U cilju boljeg shvatanja obaveza trgovaca prema potrošačima Odbor će usmeriti aktivnost na saradnju sa udruženjima za zaštitu potrošača.

- Poslovno povezivanje sa drugim privrednim subjektima. - Odbor će pružiti pomoć u edukaciji ,preko organizovanja obuka službenika za javne

nabavke, kao i predsatavnika preduzeća koji se javljaju na iste. Turizam i ugostiteljstvo Usvojena Strategija razvoja turizma do 2015. godine, predviđa da će se njenom

realizacijom dostići određeni rezultati, odnosno povećati konkurentnost srpskog turizma, deviznog priliva, domaćeg turističkog prometa, kao i rast zaposlenosti putem turizma, u cilju transformacije Republike Srbije u konkurentnu turističku destinaciju.

Uz ove osnovne ciljeve, Republika Srbija treba da podstiče razvoj pozitivnog imidža na svetskom tržištu, obezbedi zaštitu i održivo korišćenje prirode i kulturnog nasleđa kao resursa za razvoj turizma, poboljša kvalitet života stanovništva i obezbedi zaštitu turističkih potrošača, saglasno iskustvima razvijenih evropskih zemalja.

23

Prema pokrenutoj marketinškoj kampanji Turističke organizacije Srbije, sledeća godina je godina promovisanja kulturnog blaga Srbije. Kroz kampanju „Kulturno blago Srbije“ biće prestavljene glavne kulturne atrakcije uključujući manastire, muzeje, umetničke galerije, arheološke lokalitete, tvrđave na Dunavu itd. Cilj ove kampanje je da se podstakne turistička industrija na istraživanje bogatog kulturnog nasleđa i razvoj turističkih tura u cilju boljeg promovisanja naše kulture. Odbor za trgovinu, turizam i ugostiteljstvo će u okviru svojih ingerencija opredeliti svoje aktivnosti oslanjajući se na Strategiju razvoja turizma, Zakon o turizmu i druga dokumenta , a uzimajući u obzir trenutno stanje i probleme u ovoj grani delatnosti na teritoriji južnog Banata i to: - Promovisanje turističkih potencijala Južnog Banata na sajamskim manifestacijama - Saradnja sa svim relevantnim faktorima u strateškim pravcima razvoja turizma na nivou

Južnog Banata. - Učešće u predlaganju i primeni zakonskih rešenja u oblasti turizma sa novim

konceptom i propisima Evropske unije. - Nastavak saradnje sa privrednim subjektima, obrazovnim institucijama, sa Turističkom

organizacijom Srbije , Vojvodine i drugim turističkim organizacijama sa regiona. - Realizacija edukacija zaposlenih u turizmu u skladu sa potrebama privrede. - Dalja saradnja sa privrednim komorama i institucijama - Nastavak saradnje sa nadležnim državnim organima, kako na nivou Republike Srbije ,

tako i na nivou pokrajine i opština, a naročito sa inspekcijskim organima - Priprema i održavanje sednica, stručnih okruglih stolova i prezentacija aktuelnih tema

iz oblasti turizma vezanih za poboljšanje stanja . - Organizacija bilateralnih susreta između članova i preduzeća iz zemlje i inostranstva iz

oblasti turizma. - Nastaviće se stalna saradnja sa fondovima ( republičkim i pokrajinskim) Saobraćaj, putna privreda i veze

Osnovni pravci razvoja, prema Revidiranom memorandumu o budžetu o ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. sa projekcijama za 2012. i 2013.godine, u ovom momentu je jasno, neće biti do kraja realizovani, s obzirom da je saobraćaj kao privredna grana zavisan od ukupne privredne aktivnosti, koja je u proteklom periodu bila niska i direktno uticala na smanjenu mogućnost ulaganja u saobaćajnu infrastrukturu, kao i na manji obim prevoza. S obzirom na gore navedeno, postojeći saobraćajni sistem u regionu karakteriše tehnološki zastareo i neodgovarajući saobraćaj u svim granama saobraćaja, kao i nerazvijen intermodalni transport. Nepovoljno finansijsko stanje u svim vidovima saobraćaja utiče direktno na tehnološku zastarelost kapaciteta i opreme. U narednom periodu se očekuje početak modernizacije pruge Beograd- Pančevo. Na poslu će biti angažovani pretežno domaći izvođači. U toku 2013. godine Odbor će usmeriti svoj rad na sledeće aktivnosti: - U okviru dogovorene saradnje sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, Regionalna

privredna komora Pančevo će, kada se steknu uslovi, organizovati obuku predavača teorijske nastave za polaznike obuke za vozače , kao i obuku lica koja su izgubila vozačku dozvolu zbog negativnih poena.

- Praćenje i sagledavanje ekonomskog i materijalnog položaja saobraćajnih preduzeća, pre svega sa stanovišta uslova privređivanja, radne organizovanosti i tehničke opremljenosti

- Učešće u pripremi zakona i drugih propisa će se odvijati putem davanja primedbi i sugestija na predložena zakonska rešenja

- Prema iskazanim interesovanjima organizovaće se stručna savetovanja i obuke

24

- Izrada analize stanja bezbednosti saobraćaja, kod svih vidova saobraćaja u saradnji sa Sekretarijatom unutrašnjih poslova, Kapetanijom i Železnicom Srbije.

- U saradnji sa preduzećem "Vojvodinaput”, zaduženim za održavanje velikog dela saobraćajnica , pratiće se organizacija i rad zimske službe, programi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva.

- Saradnja sa lokalnim samoupravama i inspekcijskim službama radi poboljšanja uslova privređivanja ( suzbijanja sive ekonomije)

- Pripreme za usaglašavanje redova vožnje za uspostavljanje novih međunarodnih autobuskih linija za 2013. godinu

Održavanje sednica Odbora sa sledećim temama: - Relaizacija prezentacije: Novog „Zakona o tržišnom nadzoru“ Rokovi: I kvartal Prezentacija zakona o: Izmenana i dopunama zakona o prevozu (koji je sad u skupštinskoj proceduri) Rokovi: II Kvartal Kulturna baština Južnog Banata, kao osnova formiranja turističkog proizvoda Rokovi: III Kvartal Tema u skladu sa aktuelnom problematikom i zahtevima članica. Rokovi i dinamika IV kvartal Sajmovi i privredne manifestacije:

Organizacija poseta ili nastupa na sajmovima, članica, u zemlji i inostranstvu ( prema kalendaru sajamskih manifestacija) Rokovi i dinamika: kvartalno, tokom 2013. Organizacija prezentacija i seminara:

- Obuka za ovlašćeno lice za sprovođenje postupka javnih nabavki - Obuku predavača teorijske nastave za polaznike obuke za vozače , kao i obuku

lica koja su izgubila vozačku dozvolu zbog negativnih poena.

Odbor će se baviti pružanjem usluga u izradi Akta o proceni rizika – po potrebi. Ukoliko budu objavljeni adekvatni pozivi, Odbor će davati predloge za izradu projekta po projektnom pozivu i uzeti učešće u realizaciji projekata.

25

ODBOR UDRUŽENJA ZA PREDUZETNIŠTVO Preduzetnički sektor predstavlja okosnicu privrede ne samo Južnog Banata već i

Republike Srbije i smatra se pokretačem i glavnim osloncem ekonomskog razvoja i napretka zemlje. Ovaj segment privredne strukture, kako Republike Srbije, tako i južnobanatskog regiona (preko 2.500 malih i srednjih preduzeća i preko 10.000 preduzetničkih jedinica) osim što ima veliki broj zaposlenih ima i veliku perspektivu za otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje mladih, jer učestvuje sa preko 99 % u ukupnom broju privrednih subjekata, zapošljava dve trećine ukupnog broja zaposlenih, ostvaruje dve trećine ukupno ostvarenog prometa u Republici Srbiji. Takođe, ovaj sektor privrede ostvaruje polovinu ostvarenog izvoza i oko dve trećine uvoza.

Ekonomski napredak i razvoj Republike Srbije, u uslovima svetske ekonomske krize zahteva razvoj konkurentne ekonomije zasnovane na znanju, novim tehnologijama i inovativnosti. Pri tome od posebnog značaja je i spremnost ovog sektora za brže uključenje na tržišta Evropske Unije, usvajanje potrebnih standarda i smanjivanje razlika u nivou razvijenosti. Inovacije i preduzetništvo su usko povezani, jer poboljšavaju konkurentnost i otvaraju mogućnost brzih reakcija na mnogobrojne tehnološke potrebe i tržišne izazove. Ukoliko bi se veliki sistemi povezali sa preduzetničkim sektorom došlo bi do znatno dinamičnijeg lokalnog i regionalnog razvoja.

Republika Srbija je suočena sa visokom stopom nezaposlenosti (i visokom stopom dugoročne nezaposlenosti), niskom produktivnošću, koja je među najnižima u Evropi, niskim nivoom inovacionih aktivnosti, kao i sa visokim spoljnotrgovinskim deficitom. Posebne probleme predstavljaju siva ekonomija i nedovoljno efikasna zaštita konkurencije. Problem sive ekonomije i dalje postoji, potrebno je da se stvore uslovi za njeno smanjenje i prevođenje u zakonske tokove što stvara mogućnost većeg zapošljavanja.

Iako ovaj sektor pokazuje veoma visok stepen prilagodljivosti uslovima poslovanja, on takođe, pokazuje i veliku ranjivost. Razlozi su mnogobrojni, ali kao najznačajnije treba izdvojiti postojeće administrativne poteškoće u svakodnevnom poslovanju, ograničen pristup finansijskim sredstvima, nedostatak informacija o mogućnostima poslovanja (potrebama za robama/uslugama), nedovoljni institucionalni podsticaji i podrška, ograničene liderske i upravljačke sposobnosti i veštine, nedostatak savremene opreme, a naročito dugotrajan i komplikovan postupak dobijanja dozvola za rad, izgradnju i sl.

Postojeći zakonodavni i regulatorni okvir Srbije odlikuje veoma veliki broj zastarelih zakonskih i podzakonskih propisa. Sveobuhvatna reforma propisa - „Giljotina propisa“ započeta tokom 2009. godine sa ciljem da se izvrši deregulacija i sistematizacija propisa nije dala zadovoljavajuće rezultate. I dalje su prisutne brojne administrativne prepreke usled dugotrajnih i skupih administrativnih procedura. Izvestan napredak u poboljšanju uslova privređivanja postignut je u oktobru mesecu 2012. godine usvajanjem seta zakona kojima su pojednostavljene procedure i smanjene administrativne prepreke u poslovanju. Takođe, određene takse i naknade su ukinute ili je ograničen najveći iznos. Međutim, to je nedovoljno i neophodno je nastaviti aktivnosti u ovom pravcu.

Posebne probleme predstavljaju siva ekonomija i nedovoljno efikasna zaštita konkurencije, koji dovode do nelojalne utakmice u sektoru preduzetništva. Imajući u vidu da se rešavanjem problema sive ekonomije otvara mogućnost većeg zapošljavanja potrebno je stvoriti uslove za njeno smanjenje i prevođenje poslovanja u legalne tokove.

Uspešno funkcionisanje Opštih udruženja preduzetnika je u interesu preduzetnika sa jedne strane i privredne komore i lokalnih samouprava, sa druge strane, Saradnja udruženja, komore i lokalnih samouprava predstavlja institucionalni put za saradnju u cilju poboljšanja uslova poslovanja i ekonomske sigurnosti preduzetnika. Podizanje nivoa ljudskih, tehničkih, finansijskih i svih drugih resursa Opštih udruženja je preduslov za maksimalni obuhvat preduzetnika – potencijalnih korisnika programa obuka, edukacije i svih drugih vidova finansijske i nefinansijske podrške preduzetničkom sektoru. Da bi se

26

ove aktivnosti uspešno sprovele neophodno je dalje razvijati saradnju sa opštim udruženjima preduzetnika formiranim na nivou lokalnih samouprava.

Iz navedenih razloga osnovne aktivnosti Odbora udruženja za preduzetništvo Regionalne privredne komore Pančevo biće usmerene na iniciranje i sprovođenje mera za poboljšanje privredno-sistemskog i institucionalnog ambijenta za razvoj preduzetništva.

Ovo u prvom redu obuhvata statusna pitanja, fiskalnu problematiku, finansiranje preduzetnika, udruženja, njihovo obrazovanje i razvoj. U tom smislu osnovni ciljevi i sadržaj rada zasnivaće se na sledećim principima: - reagovanje na zahteve i potrebe članica i sistematičnost u zastupanju interesa, podršci,

razvoju poslovanja i unapređenja poslovnog ambijenta, zagovaranje rešenja i principa povoljnih za razvoj malog biznisa i preduzetništva,

- primena principa, smernica i preporuka strateških dokumenata Republike Srbije i Evropske unije. Od strateških dokumenata RS, prvenstveno se misli na Strategiju razvoja održivih i inovativnih MSP 2008 – 2013. godine i na zalaganje za primenu principa i smernica sadržanih u evropskom dokumentu Small Business Act (Zakon o malom biznisu),

- razvoj partnerskih odnosa sa institucijama koje se bave podrškom MSP iz privatnog, javnog i ne-vladinog sektora, iz zemlje i inostranstva u cilju realizacije zajedničkih aktivnosti i pozicioniranja Regionalne privredne komore Pančevo,

- kontinuitet u radu i kontaktu sa članicama - opšta i prilagođena podrška poslovanju članica. Odbor udruženja za preduzetništvo Regionalne privredne komore Pančevo će raditi na

realizaciji sledećih aktivnosti: Sprovođenje interesa preduzetničkog sektora, za unapredenje poslovnog ambijenta i duštveno-ekonomski razvoj kroz: - kontinuirano primenu rešenja Small Business Act-a, posebno u oblastima primene

principa: “Prvo razmišljati o malima’’, prilagođavanje mehanizama javne politike potrebama sektora preduzetništva, pristup finansijama, promovisanje veština i svih formi inovativnosti,

- formulisanje mišljenja u vezi sa postojećom regulativom, potrebama sektora i predlaganje rešenja po meri preduzetničkog sektora. Ovi procesi ce obuhvatati zvaničnu komunikaciju, lobiranje i organizaciju događaja usmerenih na promovisanje povoljnih rešenja ili na dizanje svesti o tome.

2. Razvoj novih usluga i projekata kroz: - realizaciju odobrenog Projekta iz IPA Programa prekogranične saradnje Rumunija –

Srbija, - osmišljavanje ideja i izradu predloga projekata podrške preduzetničkom sektoru, kao i

kroz pronalaženje potencijalnih partnerskih organizacija sa kojima bi takvi projekti mogli da se realizuju,

- podizanje internih kapaciteta u oblasti upravljanja projektima i pronalaženje mogućnosti za učešce malih i srednjih preduzeća u programima kroz koje će razvijati svoju konkurentnost i inovativnost.

Razvoj partnerskih odnosa kroz: - saradnju sa institucijama iz privatnog, javnog i ne-vladinog sektora iz zemlje i

inostranstva koje se bave podrškom sektoru preduzetništva, 4. Podrška poslovanju i rad sa članicama kroz: - organizaciju regionalnih poslovnih susreta u saradnji sa partnerskim organizacijama u

zemlji i inostranstvu, - organizaciju nastupa na sajmovima od interesa za članice komore, - informisanje članica i pružanje poslovnih saveta, - prikupljanje, putem anketa, zahteva i potreba preduzetničkog sektora i upućivanje

prema nadležnim organima i službama,

27

- prikupljanje potreba preduzetničkog sektora za edukaciju, 5. Direktna komunikacija sa malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima kroz: - maksimalno angažovanje na uspostavljanju direktnih komunikacija sa MSP i na

upoznavanju sa rukovodstvom, zaposlenima, poslovnim operacijama i procesima u malim i srednjim preduzećima. U ovoj sferi, aktivnosti će se realizovati posetama i obilascima firmi, telefonskim intervjuima, sprovođenjem anketa i upitnika, produbljivanjem inicijalnih komunikacija ostvarenih na nekim od skupova i sl.,

- posete sajmovima koje predstavljaju efektan način za upoznavanje sa firmama i za otpočinjanje saradnje sa njima; U cilju realizacije aktivnosti predviđenih planom Odbor će ostvarivati saradnju sa

Udruženjima, Zajednicama regionalnih privrednih komora i PK Beograda, Vojvodine, Srbije, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Pokrajinskim Sekretarijatima, Republičkom agencijom za razvoj MSP, Regionalnim centrom “Banat” i drugim agencijama i centrima koji se bave razvojem preduzetništva.

Takođe, neophodno je da Savet Zajednice Opštih Udruženja preduzetnika južnobanatskog regiona, koji čine predsednici Opštih Udruženja privatnih preduzetnika, da svoj doprinos u uspostavljanju i razvoju međusobne saradnje Opštih Udruženja formiranih na području RPK Pančevo. Osnovni zadatak je razmena informacija i iskustava, dogovaranje o pitanjima od zajedničkog interesa i interesa članova udruženja, saradnja i utvrđivanje zajedničkih stavova sa drugim regionalnim zajednicama i preporuka da Zajednica preduzetnika PKS zastupa te stavove pred nadležnim institucijama i organizacijama.

Održavanje sednica Odbora Udruženja: - Forum MSPP - platforma sektora MSPP za vođenje dijaloga sa Vladom RS i njenim institucijama u funkciji izgradnje odgovarajućeg povoljnog privredno sistemskog okruženja za poslovanje MSP. Rokovi i dinamika: I kvartal - Edukacija privrednih subjekata za korišćenje predpristupnih i drugih fondova EU Rokovi i dinamika: II kvartal - Društveno odgovorno poslovanje (briga o društvu i životnoj sredini u skladu sa poslovanjem kompanije) Rokovi i dinamika: III kvartal - tema u skladu sa aktuelnom problematikom i zahtevom članica. Rokovi i dinamika: IV kvartal

Sajmovi, promocije, prezentacije, privredne manifestacije: organizovanje nastupa/poseta članica RPK Pančevo na sajmovima (regionalni, opšti, specijalizovani) u zemlji – prema kalendaru sajamskih manifestacija, a u skladu sa iskazanim interesom članica. Rokovi i dinamika: kvartalno, tokom 2013.godine. organizovanje nastupa/poseta članica RPK Pančevo sajmovima (opšti, specijalizovani) u inostranstvu – prema kalendaru sajamskih manifestacija, a u skladu sa iskazanim interesom članica. Rokovi i dinamika: kvartalno, tokom 2013.godine

28

CENTAR ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM I EVROPSKE INTEGRACIJE

Aktivnosti Centra za ekonomske odnose sa inostranstvom u narednom periodu biće prvenstveno određene integracionim procesima koji se odvijaju na nivou Republike Srbije, odnosno procesom pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i procesom pridruživanja EU. Mogućnost odgovora na visoke zahteve inostranih tržišta preduslov je dinamičnije internacionalizacije srpske privrede. Praćenje i informisanje privrednika o usklađivanju sa pravilima i obavezama prema STO, kao i harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zakonima EU, radi bržeg prilagođava preduzeća standardima i normama koje važe u trgovanju sa EU i prihvatanja u poslovanju kako bi se iskoristile značajne povlastice u trgovini sa EU, važan je zadatak Centra u narednom periodu.

Članstvo u STO predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u savremene međunarodne ekonomske odnose, kao i neophodan korak u procesu pridruživanja i preduslov za pristupanje Evropskoj uniji. Vremenska dinamika procesa pristupanja STO u najvećoj meri zavisi od brzine sprovođenja unutrašnjih ekonomskih reformi u skladu sa pravilima STO. Republika Srbija je na listi zemalja koje pregovaraju za članstvo i ima status posmatrača, zajedno sa ostalih 30 zemalja. Pristupanje Srbije ovoj organizaciji u značajnoj meri definiše spoljnotrgovinski režim koji će se ubuduće primenjivati u spoljnoj trgovini Srbije sa članicama STO.

Jedan od bitnih aspekata procesa pregovora u STO je podrška koju šira javnost, a posebno poslovni krugovi pružaju ovom procesu. U tom smislu, Komora će informisati privredne subjekte o ostvarenom prilagođavanju mehanizma spoljnotrgovinskog režima i sistema odredbama međunarodnih ekonomskih i finansijskih institucija.

Kao rezultat potrebe da se komorski sistem aktivno uključi u sprovođenje obaveza iz SSP-a i analiziranja njegovih efekata na privredu, formiran je Stručni tim komorskog sistema za praćenje i sprovođenja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u čijem radu aktivno učestvuje i Centar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije RPK Pančevo. Informisanje privrednika o aktivnostima i postignutim rezultatima u pristupanju Srbije Evropskoj uniji i dalje će se vršiti preko portala EU integracije koji je sastavni deo web sajta Komore, ali i putem dodatka biltena posvećen EU integracijama koji se distribuira članicama Komore u elektronskoj formi.

Unapređenje spoljno-trgovinskih odnosa regiona sa inostranstvom, odnosno stimulisanje izvoza domaćih proizvoda na strano tržište zahteva aktivno korišćenje marketinških i finansijskih instrumenta promocije koji se sprovode od strane institucija kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou, sa kojima će Centar aktivno sarađivati u narednoj godini: - Fondom za podršku promociji izvoza (BPF) AP Vojvodine, - Agencijom za finansiranje i osiguranje izvoza AOFI i - Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije SIEPA. Organizacijom sastanaka sa privrednicima Južnog Banata i predstavnika navedenih institucija vršiće se informisanje poslovne zajednice o podsticajnim sredstvima, raspoloživim finansijskim izvorima i mogućnosti korišćenja usluga koje omogućavaju stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja i stimulisanje izvoza.

Aktivnosti Centra će kontinuirano biti usmerene na odgovarajuće promovisanje investicionog okruženja i podsticaja inostranim ulaganjima i pronalaženje načina za olakšavanje pristupa odabranim inostranim tržištima. U tom procesu neophodna je institucionalna saradnja sa komorama u zemlji i inostranstvu, ambasadama, konzularnim odeljenjima i raznim predstavništvima u cilju podsticanja svih oblika poslovne saradnje članica Komore sa inostranim partnerima.

Saradnja sa inostranim komorama predstavlja stalnu aktivnost Centra koja uključuje različite nivoe i oblike saradnje, razmenu informacija o lokalnoj regulativi, makroekonomskim trendovima i specifičnim pokazateljima, razmenu privrednih delegacija,

29

pružanje podrške u zajedničkim nastupima domaćih i stranih preduzeća na trećim tržištima, organizaciju tematskih skupova i razmenu stručnjaka, itd.

Centar će pratiti i analizirati rezultate spoljnotrgovinske razmene Regiona sa inostranstvom, ukazivati na tendencije i predlagati mere za unapređenje. Centar će pratiti problematiku, kao i zakonsku regulativu koja reguliše ovu oblast (spoljnotrgovinski režim, devizni, carinski, kreditni), kao i prilagođavanje mehanizma spoljnotrgovinskog režima i sistema odredbama međunarodnih ekonomskih i finansijskih institucija (STO, EU, EFTA i dr.) o čemu će informisati privrednike, a po potrebi organizovati edukativne skupove, radionice, seminare.

Savet Centra za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije, kao operativno telo Centra, održavaće sednice kvartalno ili po ukazanoj aktuelnosti, obrađujući pri tome aktuelnu problematiku u oblasti spoljne trgovine, carinskog poslovanja, poslovnog i zakonodavnog ambijenta i svim drugim oblastima koje su od interesa za privredu Regiona: - U prvom kvartalu 2013. godine predviđeno je održavanje Sednice Saveta u cilju

usvajanja Izveštaja o radu za 2012. i Plana rada za 2013. godinu. U skladu za aktuelnim izmenama zakonske regulative koja se odnosi na devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, na sednici će se u saradnji sa nadležnim institucijama razmatrati aktuelne izmene sa osvrtom na njihovu primenu u praksi.

- U saradnji sa Ministarstvom finansija, Upravom Carine i nadležnim carinskim službama, u drugom kvartalu 2013. godine, predviđeno je održavanje sastanka koji će tematski biti usmeren na funkcionisanje carinskog sistema i primenu carinske politike, u cilju identifikovanja ograničenja i njihovog otklanjanja, radi nesmetanog vršenja spoljnotrgovinskog prometa privrednika Južnog Banata.

- Finansiranje izvoza i korišćenje podsticajnih sredstava za izvozno orjentisana preduzeća u fokusu su interesovanja privrednih subjekata, te će se u trećem kvartalu u saradnji sa nadležnim institucijama (SIEPA-Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije, BPF- Fond za promociju izvoza AP Vojvodine, AOFI-Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza) organizovati sastanak u cilju promocije instrumenata podrške izvoza.

- Otpočinjanje procesa pregovora o pristupanju Srbije EU uticaće na dinamičniju implementaciju reformskih procesa u skladu sa harmonizacijom nacionalnih propisa i pravnih tekovina EU. Informisanje o aktuelnostima procesa pristupanja EU, trgovinskoj liberalizaciji, preferencijalnima i drugim pitanjima biće tema sednice Saveta u četvrtom kvartalu.

Lobiranje kod nadležnih institucija da se razmotre i prihvate opravdani zahtevi

privrednika za dopune i izmene zakonskih rešenja koja će omogućiti brži protok roba i usluga, kao i smanjeno administriranje u poslovanju sa inostranstvom važan je zadatak Centra. Centar će pratiti i informisati privredne subjekte o sprovođenju mera za podsticanje osnivanja i razvoja slobodnih zona, kao mere za regionalni razvoj privrede.

Srbija je početkom 2012. godine dodeljen status kandidata za članstvo u EU, uz najave da će proces pregovaranja započeti u skorije vreme. Srbija, nakon sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, počinje da se priprema za naredni korak u procesu evrointegracija - dobijanje datuma početka pregovora o članstvu. Za otvaranje pregovora o članstvu potrebna je saglasnost svih zemalja članica EU. Srbija će, pored uslova koji su imali i drugi kandidati, morati da ispuni kriterijume koje je definisala Evropska komisija. Rok za otpočinjanje pregovora nakon dobijanja statusa ne postoji. U slučaju Hrvatske on je bio oko godinu i po dana, dok Makedonija, koja je status kandidata dobila 2005. godine, još nije otpočela pregovore. Po okončanju pregovora potpisuje se Ugovor o pristupanju koji predviđa tačan trenutak od kojeg počinje punopravno članstvo.

30

Napredak u procesu evropskih integracija značajan je i sa aspekta pristupa i mogućnosti korišćenja sredstava iz fondova EU. Instrument za pretpristupnu pomoć IPA 2007-2013. ima dva glavna cilja: da pruži pomoć zemljama korisnika u ispunjavanju političkih, ekonomskih i kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina EU, kao i izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa i u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova EU nakon pristupanja Evropskoj uniji. Pomoć zemljama kandidatima, kao i potencijalnim kandidatima, treba da pruži podršku u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, reformi privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, promociji jednakosti između polova, jačanju civilnog društva, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva. Sticanjem statusa kandidata i uvođenjem Decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU Srbija stiče pravo na korišćenje svih pet komponenti IPA, a to su: 1. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija 2. Prekogranična saradnja 3. Regionalni razvoj 4. Razvoj ljudskih resursa 5. Ruralni razvoj

Decentralizovani sistem upravljanja jednak je načinu na koji države članice koriste sredstva iz strukturnih i kohezionih fondova EU, pa ovaj sistem predstavlja "uvežbavanje" institucija za funkcionisanje kada Srbija postane članica EU.

Srbija je učinila korak ka samostalnom upravljanju novcem iz pretpristupnih fondova EU zatraživši od Evropske komisije akreditaciju sistema za decentralizovano upravljanje IPA fondovima. Očekuje se da bi Srbija akreditaciju mogla da dobije polovinom sledeće godine čime će se otvoriti vrata za korišćenje novca iz preostale tri komponente IPA fondova.

Pored IPA programa, Srbija ima mogućnost učešća i u drugim programima i fondovima EU: - TAIEX - tehnička pomoć i razmena informacija sa zemljama kandidatima i zemljama

zapadnog Balkana u uskladivanju njihovih pravnih propisa sa pravnim tekovinama EU acquis communitare i u izgradnji neophodne administrativne infrastrukture.

- TWINNING - Twinning ili Partnerstvo- pomoć državama kandidatima i potencijalnim kandidatima da u fazi pristupanja razviju državno-administrativne kapacitete sa ciljem unapredenja sposobnosti ovih država da usvoje i primene pravo EU.

- SIGMA- Program za unapređenje uprave i menadžmenta predstavlja zajedničku inicijativu OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) i Evropske komisije koji predstavlja instrument izgradnje institucionalnih kapaciteta namenjen za pomoć horizontalnim nivoima javnog upravljanja (reforma javne uprave, javne nabavke, etika u javnom sektoru uključujući inicijative protiv korupcije, eksterna i interna finansijska kontrola).

- TEMPUS- Program pomoći EU u sprovođenju reformi u okviru sistema visokog obrazovanja.

- SUSEDSKI PROGRAMI – Programi prekogranične saradnje usmereni na izgradnju kapaciteta.

- CIP -Okvirni program za konkurentnost i inovativnost 2007-2013 (CIP) ima za cilj podršku konkurentnosti i inovacijama u oblasti ekologije, a u skladu sa revidiranom Lisabonskom Agendom.

31

- FP7- Sedmi okvirni program za istraživanje (FP7) objedinjuje sve inicijative EU koje se odnose na istraživanje i ima ključnu ulogu u dostizanju ciljeva kad je reč o rastu, konkurentnosti i zapošljavanju.

- Lifelong Learning- Integrisani programi za doživotno ucenje. - LIFE+ - Finansijski instrument za životnu sredinu.

Dunavska strategija usvojena je od strane Evropske Komisije zajedno sa Akcionim planom za njeno sprovođenje. Savet EU doneo je zaključak u kome je pozvao sve aktere da se aktivno uključe u sprovođenje Strategije, čime je proces usvajanja Strategije i formalno okončan. Doprinos Srbije ogleda se i u činjenici da je ona jedan od koordinatora, i to za dve oblasti Strategije – nauku i transport (osim vodenog). Podunavlje je, po rasprostranjenom očekivanju, onaj deo zajedničkog evropskog prirodnog i kulturnog nasleđa na čijem unapređenju i zaštiti Republika Srbija treba najviše da pruži i u kojem treba da prednjači.

Strategija predstavlja institucionalnu platformu za razvoj projekata u prioritetnim oblastima: povezivanje Dunavskog regiona, zaštita životne sredine u Dunavskom regionu, izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu i jačanje Dunavskog regiona, koji mogu biti finansirani iz evropskih, bileteralnih i mulatilateralnih fondova, budući da njihovi efekti prevazilaze nacionalne okvire i lokalni značaj.

U skladu sa intenziviranjem tranzicionih procesa i očekivanim aktivnostima u pravcu približavanja Evropskoj uniji, posebno važna oblast angažovanja Centra je podizanje kapaciteta za korišćenje sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije, u vidu pružanja konsultantskih usluga, edukacije, razmene ideja i iskustava obezbeđenje tehničke podrške u izradi i upravljanju projektima, kao i konsultativni proces definisanja prioritetnih oblasti za prekograničnu i regionalnu saradnju sa relevantnim partnerima. U toku 2013. godine predviđena je realizacija projekta koji je odobren za finansiranje iz Programa prekogranične saradnje Srbija-Rumunija: - “Support to SME – the wheel of development in the region” čiji je nosilac RPK Pančevo, a partneri na projektu Privredna komora Karaš-Severin iz Rešica i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj – Banat iz Zrenjanina, kao i svim ostalim projektima čija realizacija bude odobrena u toku naredne godine.

32

CENTAR ZA TEKUĆA PRIVREDNA KRETANJA I STRATEGIJSKI RAZVOJ Aktuelna recesija u evrozoni ozbiljno se reflektuje na ekonomsku aktivnost u Srbiji,

prvenstveno kroz pad uvozne tražnje i investicija. Novi talas krize pogađa i domaći bankarski sistem jer kapital na svetskim tržištima postaje skuplji. Primetan je i rast odbojnosti investitora prema tržištima u razvoju, što potencijalno ugrožava stabilnost dinara.

Ekonomskoj nesigurnosti u Srbiji doprinela je i domaća politika u vreme izborne kampanje i posle izbora. Prve reakcije nove Vlade na krizu, rezultirale su usvajanjem rebalansa budžeta i setom kratkoročnih mera koje treba da reše goruće probleme srpske privrede.

Iako se u javnosti mogu čuti izjave pojedinih državnih zvaničnika da sa optimizmom očekuju 2013. godinu, većina ekonomskih analitičara tvrdi da Srbiju čeka još jedna teška godina, uz minimalan rast BDP. Naime, minimalni su izgledi da će doći do većeg priliva stranih direktnih investicija u narednoj godini, koji bi doprineo privrednom rastu.

Prognoze koje stižu iz međunarodnih finansijskih institucija govore u prilog ocenama stručnjaka.

Najnovije procene Svetske banke pokazuju da se zemlje Zapadnog Balkana u 2012. godini suočavaju sa novom recesijom, pri čemu se najveće slabljenje, od 2,5 odsto, očekuje u Srbiji, dok će oporavak u 2013. biti veoma spor. U uslovima pada BDP-a, privreda je već reagovala - smanjen je obim poslova, došlo je do otpuštanja, odustalo se od novih investicija.

Prema mišljenju zvaničnika iz Saveta stranih investitora, može se očekivati blagi oporavak privrede Srbije, iako je ekonomska situacija i dalje vrlo složena, kako u zemlji i regionu, tako i u Evropskoj uniji. Poruka Saveta stranih investitora je nastaviti ekonomske reforme, liberalizaciju tržišta, put evropskih integracija i otpočeti sistemske reforme.

Međunarodni monetarni fond je u svom oktobarskom izveštaju snizio prognozu rasta svetske privrede za 2013. godinu sa 3,9 na 3,6 odsto, ističući da je opasnost od smanjenja privrednog rasta globalne ekonomije povećana. Ključno pitanje je da li svetska ekonomija prolazi samo kroz novu fazu turbulencije ili će aktuelna situacija potrajati.

MMF predviđa da će BDP Srbije u 2012. godini biti negativan i iznositi minus 0,5 odsto, dok je prognoza za 2013. godinu snižena sa tri na dva odsto.

Državni zvaničnici i jedan deo stručne javnosti razloge za optimizam, u pogledu oporavka srpske privrede (rast BDP od dva odsto), vide u najavi ekonomske politike za narednu godinu, čiji se okviri naziru kroz planiranje budžeta.

Ostaje da se vidi da li najavljene mere najviših državnih organa i institucija idu u dobrom smeru, da li će skromna srpska privreda u teškim uslovima ukupne svetske privrede, uspeti da održi postojeći nivo ekonomske aktivnosti.

U svrhu praćenja ekonomske aktivnosti u zemlji i Regionu, sa osvrtom na međunarodna ekonomska kretanja, Centar će na bazi statističkih saopštenja, izveštaja i studija, tokom 2013. godine izraditi 4 kvartalne informacije o privrednim kretanjima, čime se obezbeđuje uvid javnosti u kretanje cena, industrijske proizvodnje, zaposlenosti, zarada.

Osim toga, pomenute informacije solidna su osnova za proučavanje pitanja i praćenje pojava privrednog života, kao i ocenjivanje dejstva odluka i mera nadležnih institucija na privredu Regiona.

Ukoliko okolnosti budu zahtevale, ili privrednici ocene da postoji potreba izrade dodatnih informacija o privrednim kretanjima ili o nekoj aktuelnoj ekonomskoj temi, Centar će izaći u susret takvim zahtevima.

Uopšteno govoreći, u vezi sa pitanjima koja su od interesa za privredu, Regionalna privredna komora Pančevo će nastaviti saradnju sa Privrednom komorom Srbije, Vladom

33

Republike Srbije i nadležnim ministarstvima i institucijama, u cilju ostvarivanja interesa svojih članica.

Druga grupa aktivnosti Centra usmerena je ka korišćenju domaćih i inostranih izvora finansiranja projektnih ideja, u cilju podsticanja ukupnog regionalnog razvoja i rešavanja kako sektorskih, tako i lokalnih problema.

Sve je više inicijativa kako na nacionalnom tako i na nižim nivoima, koje trebaju da posluže razvoju projektne prakse u zemlji. Organizacija seminara, potpisivanje memoranduma o saradnji su česti primeri direktne podrške svim zainteresovanim pojedincima i grupama u društvu, koji žele da se aktivno uključe u ovaj proces.

Regionalna privredna komora Pančevo se pozicionirala kao jedan od glavnih aktera Regiona u pripremi predloga projekata, učešćem u brojnim konkursima i pozivima na domaćem i međunarodnom nivou. I više od toga, omogućili smo prenos znanja i iskustava na lokalnom nivou, okupljajući potencijalne aplikante kroz obuke i distribuciju vodiča za uspešno vođenje projekata.

Sudeći prema broju odobrenih projekata, regionalno posmatrano, ne možemo biti zadovoljni njihovim brojem, ali ni brojem organizacija i institucija koje učestvuju na objavljenim pozivima i konkursima.

Potreba za afirmacijom projektnog pristupa problemima narasta u kontekstu negativnih efekata aktuelne ekonomske krize, kada je sopstvenih sredstava za realizaciju programskih aktivnosti sve manje, pa je potrebno nedostajuća sredstva pronaći u nekim drugim izvorima. Dodatno, očekuje se veća pomoć i učešće države u finansiranju projekata od strateškog značaja.

Iskustvo nas uči da kroz povezivanje i partnerstvo na lokalnom i regionalnom nivou, možemo postići bolje rezultate u razvoju projekata. Ideja je da prepoznamo i iskoristimo nove šanse i prilike za realizaciju lokalnih i regionalnih projekata. Naša je namera da tamo gde se definiše i sagleda problem, projektni timovi vide šansu za projekat.

Generalno, može se reći da biznis sektor pokazuje ograničen potencijal za angažovanje na polju pripreme projekata. Brojna preduzeća poseduju ljudske resurse, znanje i iskustvo u pojedinim tematskim oblastima. Međutim, u većini slučajeva nedostaje im ključni element projektnog ciklusa – volja ili spremnost da direktno preduzmu aktivnosti razvoja i pripreme projektne ideje.

Organizovana podrška Centra jačanju ovih kapaciteta predstavljaće važan input u razvoju projektne prakse u Regionu.

Kao bitnu komponentu ovog ciklusa treba posmatrati ulogu lokalnih samouprava, kako u prepoznavanju ovog koncepta za rešavanje lokalnih problema, tako i spremnosti za saradnju na razvoju projektnih ideja.

Nije redak slučaj da se aktuelni problemi razmatraju u „kabinetskim“ uslovima, bez neophodnih konsultacija za ciljnim grupama koje ovi problemi pogađaju.

Inicijativa Centra da se kroz organizaciju sastanaka i drugih oblika saradnje projektnih timova, iz različitih lokalnih institucija i grupa, doprinese unapređenju komunikacije na lokalnom nivou, predstavlja konkretnu podršku zajedničkom radu na projektima od opšteg interesa.

Podsticajna iskustva i konkretna podrška iz okruženja, takođe su u grupi aktivnosti koje doprinose afirmaciji projektnog pristupa problemima, ali donose i novi kvalitet u samom pristupu pripreme i implementacije projekata.

U tom smislu, interesantni su primeri kako su zemlje iz okruženja, neke od članica EU, rešile ove probleme – na koji način su dolazile do ideja za nove projekte, kako su podsticale zainteresovane strane da se uključe u proces, kako je funkcionisao prenos znanja i iskustava na lokalnom nivou, kako su obezbedile uspešno vođenje projekata.

Na ovom polju, u protekloj godini ostvarili smo saradnju sa regionalnim razvojnim agencijama, mrežama, komorama zemalja članica EU. U narednom periodu, ova saradnja

34

će dobiti konkretna obeležja i verujemo prve rezultate, sa tendencijom da se ista intenzivira i proširi na druge učesnike u okruženju.

Usluga konsaltinga na pripremi i implementaciji projekata, za sve potencijalne aplikante sa područja Regiona, ostaje u portfelju usluga Komore i u narednom periodu, kao što i proces edukacije i unapređenja znanja sopstvenih kadrova ne menja na svome značaju, u odnosu na prethodnu godinu.

Početak 2013. godine obeležiće prve aktivnosti u okviru implementacije prekograničnog projekta „ Support to SME – the wheel of development in the Region“. Komora Pančevo je vodeći partner na ovom projektu, čiji je cilj podrška jačanju konkurentnosti u pograničnom regionu, kroz stvaranje uslova za razvoj MSP, i to kroz proces mentoringa za grupu od 30-tak malih i srednjih preduzeća Banata. Većina malih i srednjih preduzeća nema dovoljno „unutrašnjih“ znanja i preduzetničkih sklonosti da bi adekvatno odgovorila veličini i težini tržišnih problema. Osim toga, većina još uvek ne razume dovoljno značaj konsultantskih usluga i njihovu ulogu u razvoju preduzeća i unapređenju tržišne pozicije.

Socijalno preduzetništvo i unapređenje komunikacije komorskog sistema Srbije i komora iz EU, dve su teme u fokusu pripreme projektnih ideja i njihova razrada je u toku. U Srbiji postoji upadljiva i značajna potreba za afirmacijom socijalnog preduzetništva. Ova potreba proističe iz velikog broja pojedinaca i grupa kojima je potrebna podrška za uspešnije uključivanje u lokalnu zajednicu. Drugi važan razlog je slabost institucija da prepoznaju izvore socijalnih problema sa kojima se lokalne zajednice suočavaju, niti da ih efikasno rešavaju. Takođe, u Srbiji postoji dobra osnova za razvoj socijalnog preduzetništva. Mogu se prepoznati neki pojedinačni pokušaji da se aktivno doprinese socijalnom uključivanju i održivom razvoju. Iz evropskog okruženja je došlo do intenzivnijeg prenosa pozitivnih iskustava i primera dobre prakse. Projekat se priprema u partnerstvu sa privatnim sektorom.

Druga tema koja se razvija kroz predlog projektne ideje, nalazi svoje uporište u potrebi reorganizacije i transformacije komorskog sistema Srbije. U kontekstu aktuelnih tržišnih trendova, projekat ističe potrebu unapređenja komunikacije komorskog sistema Srbije i komora sa obaveznim članstvom u EU, i to na svim organizacionim nivoima, kao odgovor na zahteve reorganizacije i prilagođavanja paketa usluga koje komore mogu da pruže malim i srednjim preduzećima.

Kada govorimo o ostalim temama koje mogu biti obuhvaćene nekim budućim projektima, prostor je nesumnjivo širok. Programskim dokumentima i strategijama fondova Evropske unije, ali i drugih međunarodnih i nacionalnih institucija, obuhvaćene su brojne oblasti: usaglašavanje sa direktivama i standardima, istraživanje tržišta, podrška postojećim i stvaranje novih klastera, razvoj informatičkog društva, unapređenje društveno odgovornog poslovanja, unapređenje zaštite životne sredine, edukacija, inovativnost, istraživačko razvojne aktivnosti.

Centar će razmotriti mogućnost da neki od projekata koji se nisu našli na listi predloženih za finansiranje, a nalaze se u bazi Komore i bili su predmet ocenjivanja kod pojedinih donatora, budu inovirani i obogaćeni novim sadržajima, kako bi se uputili na adrese drugih potencijalnih finansijera.

35

CENTAR ZA INOVACIJE, KVALITET I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE Južni Banat u celosti, a posebno urbani delovi su opterećeni mnogim ekološkim

problemima. Preveliko opterećenje životne sredine i ugroženost svih kapaciteta životne sredine su posledica neplanske industrijalizacije polovinom prošlog veka, minimalnog ulaganja u infrastrukturu (kanalizaciona mreža, gasna mreža), nedovoljnog ulaganja u osavremenjavanje zastarelih procesa proizvodnje, ali i nepoštovanja postojeće zakonske regulative i nedovoljno razvijene svesti svakog pojedinca o važnosti i načinima očuvanja životne sredine.

Industrijska postrojenja pored zastarele tehnologije, niske sirovinske i energetske efikasnosti, visokog nivoa stvaranja otpada nisu ulagala u sisteme kvaliteta i upravljanja zaštitom životne sredine tako da samo 20-30 preduzeća u Srbiji ima implementirane ove sisteme, što je 0,03% od ukupnog broja preduzeća. Takozvane "prljave" industrije u strukturi ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji učestvuju sa oko 53%. Srbija još nema sistematizovane sveobuhvatne podatke o emisijama u vazduh, vodu i zemljište, obzirom da Katastar zagađivača, što je jedan od preduslova za planski pristup rešavanju problema zagađenja ima mali broj opština.

Kvalitet površinskih voda je loš, a i dalje se pogoršava ispuštanjem ne tretiranih otpadnih voda. Veliki industrijski sistemi uglavnom imaju rešen problem prerade otpadnih voda, ali niko ne kontroliše male pogone koji rade u naseljima i koji su direktno povezani na kanalizaciju i ispuštaju svoje otpadne vode bez pred tretmana. Usled nedostatka kontrole i mera sankcinisanja preduzeća i auto-servisi, od kojih mnogi ne zadoljavaju osnovne uslove za rad, često ispuštaju naftne derivate i ulja u kanalizacionu mrežu. Značajan problem u Republici Srbiji predstavlja, već decenijama, upravljanje otpadom. Postoji 181 registrovano odlagalište otpada a preko 1500 divljih deponija. Znači da otpad uglavnom završava na neuređenim odlagalištima i štetno utiče na zdravlje ljudi, prostor i životnu sredinu. Evidentan je problem deponija. Ne postoje sanitarne deponije, deponije za opasan otpad i deponije po standardima EU sa razvrstavanjem i reciklažom otpada. Opasan industrijski otpad, neminovni pratilac mnogih procesa proizvodnje, klasifikovan je prema važećim propisima, ali rešavanje iziskuje velika ulaganja, tako da se po našim fabrikama nalaze velika skladišta opasnog otpada.

Savet će se baviti praćenjem zakonske regulative u oblasti zaštite životne sredine ali i edukacijom svih činilaca društva da bi se postigao princip prevencije u ovoj oblasti. Preciznije definisanje obaveza svih činilaca, striktna primena aktuelnih propisa, veća kontrola rada državnih (inspekcijskih) službi, uspostavljanje boljeg sistema nadzora i praćenja stanja i promena u životnoj sredini, proces planiranja i kontrole, dovešće do vidnog poboljšanja u ovoj oblasti. Poseban značaj Odbor će dati razvojnim projektima u oblasti reciklaže. Prerada otpada koja će mu dati novu upotrebnu vrednost je zadatak od prioritetne važnosti. Postojeći stepen reciklaže, odnosno iskorišćenja otpada u Srbiji je nedovoljan. Posebno nedostaje sistem upravljanja otpadom od ambalaže, čija se količina stalno povećava zbog rasta udela nepovratne ambalaže, posebno PET-a i limenki.

U cilju unapređenja inovativne delatnosti, primene standarda sistema kvaliteta i usklađivanja sa EU direktivama i međunarodnim standardima, kontakti sa privrednim subjektima Regiona ostvarivaće se preko članova Saveta, preko sajta i biltena Komore, organizovanjem stručnih i edukativnih skupova, obuka, i u skladu sa mogućnostima pružanjem konkretnih stručnih usluga. Da bih se ostvarila informisanosti privrednih subjekata sa jedne strane i organizovale adekvatne edukacije i prezentacje sa druge strane, neophodno će biti stalno unapređenje saradnje sa nadležnim institucijama kao što su, republička ministarstva i pokrajinski sekretarijati, naučne institucije i fakulteti, Privredna komora Srbije i Privredna komora Vojvodine. Takođe, neophodno je stalno unapređenje saradnje sa Zavodom za intelektualnu svojinu, Institutom za standardizaciju Republike Srbije, Akreditacionim telom Srbije, EAN, i svim nadležnim inspekcijskim službama. Savet

36

će organizovati tradicionalna dešavanja kao što su Najbolja tehnološka inovacija 2012 i Oktobar-mesec pravilne ishrane.

U planu je održavanje minimum tri sednice, iz svake oblasti kojom se Centar bavi po jedna. Na sednicama će se obrađivati teme vezane za inovativnu delatnost, standardizovane menadžment sisteme i iz oblasti zaštite životne sredine. Održavanje sednica Centra sa sledećom tematikom:

- Plan i izveštaj o radu Centra. Predstavljanje standarda menadžmenta u skladu sa zahtevom privrede i članova Centra. Predviđeno za I kvartal 2013.godine

- Predstavljanje konkursa za najbolju tehnološku inovaciju. Predviđeno za II kvartal 2013.godine

- Predstavljanje podzakonskih akata koji prate neki od Zakona značajnih za oblast zaštite životne sredine (Pravilnici o ispuštanju zagađujućih materija u vode, vazduh ili zemljište i slično). Predviđeno za III kvartal 2013. godine

- I druge aktuelne teme u skladu sa donetim odlukama Vlade u smislu izmena i dopuna Zakona ili standarda a vezano za oblast hemijske industrije i energetike. Predviđeno u toku 2013. godine.

Centar će i dalje nastaviti rad na informacionim bazama podataka o domaćoj zakonskoj regulativi iz oblasti sistema kvaliteta i zaštite životne sredine, o objavljenim i usvojenim EU regulativama i direktivama i objavljenim i usvojenim standardima sistema kvaliteta, koje će se kontinuirano ažurirati novinama iz tih oblasti, koje će biti usvojene tokom 2013. godine. Članovi Saveta kao i privredni subjekti Regiona o svim promenama i dopunama biće informisani preko web sajta i Biltena Komore ili drugim oblikom komunikacije, u zavisnosti od potreba privrednog subjekta.

Takođe na web sajtu će i dalje biti ažurno objavljivane informacije o svim raspoloživim konkursima, takmičenjima, kao i najave raznih seminara, obuka, manifestacija i sajmova iz oblasti inovacija, kvaliteta i zaštite životne sredine. Centar će deo svojih aktivnosti, pored informisanja o pojedinim manifestacijama, a u skladu sa iskazanim interesovanjem, usmeriti i za organizovanje poseta . Navešćemo samo najznačajnije manifestacije: - Nedelja kvaliteta – koja se održava u Beogradu; - Najbolja tehnološka inovacija 2013; - Festival kvaliteta – koja se održava u Kragujevcu; - Eko – Justus, Pravo i zaštita životne sredine u privredi i praksi – Palić; - Eko sajam „EKOBIS “; koji se održava u Bihaću „ - Sajam zaštite životne sredine „ECOFAIR“u Beogradu - Inovacioni festival „TESLA FEST “; - Oktobar-mesec pravilne ishrane – Pančevo; - JUSK – Kongres kvaliteta - Beograd; - Svetski dan kvaliteta -dodela Oskara kvaliteta – Beograd;

Obzirom da je izvesno da će doći do realizacije pojedini projekata koje finansira EU, naročito iz oblasti prekogranične saradnje, svi projekti koje bude realizovala RPK Pančevo, biće uključeni članovi Saveta. To prvenstveno iz razloga što ključni segment u realizaciji projekata predstavlja inovativnost.

37

CENTAR ZA MARKETING, INFORMISANJE I SAJAMSKE MANIFESTACIJE Aktivnosti Centra za marketing, informisanje i sajamske manifestacije koje se

planiraju u 2013. godini, imaju za cilj dalje jačanje uloge i pozicioniranje komore, kako u među privrednim subjektima regiona, tako i u okviru komorskog sistema. Tri osnovna postulata u realizaciji ovog cilja ostaju informisanje, promocija i marketing i organizacija nastupa na sajamskim manifestacijama.

Osnovni zadatak Regionalne privredne komore Pančevo ostaje informisanje, koje će komora realizovati unapređenjem komunikacije između svih delova komorskog sistema, privrednih subjekata i svih nivoa vlasti. Poseban akcenat, u narednoj godini, će biti na podizanju saradnje u okviru komorskog sistema Srbije, a takođe se planira proširenje saradnje sa privrednim komorama iz zemalja u okruženju, koje su regionalnog, karaktera ( područne, kantonalne ili županijske).

Ništa manjeg značaja, kada je u pitanju informisanje, neće biti kada se govori o upoznavanju javnosti o aktivnostima komore. To će se raditi tokom cele godine kroz kvalitetnu medijsku pripremu, u vidu najava događaja i kroz praćenje sastanaka i drugih važnijih događaja. Pratiće se sajmovi, tematske konferencije, stručni skupovi i o njima obaveštavati privrednici preko svih raspoloživih oblika informisanja, kao što su radio i televizija, web-site Komore i elektronski Bilten koji objavljuje Komora. Obzirom na već usvojenu praksu i pozitivne efekte, pažnja će i dalje biti usmerena informisanju preko elektronskog Biltena, koji predstavlja pregled aktivnosti Komore u prethodnom mesecu, informiše privrednike o raspoloživim konkursima i najavljuje značajnije događaje i nastupe na sajmovima. Dinamika objavljivanja elektronskog Biltena bi ostala ista, jednom mesečno, tačnije početkom meseca. Planira se da svaki broj Biltena i dalje prati stručna tema, kao i da se i dalje kvartalno objavljuje Dodatak Biltena, koji se odnosi na Evropske integracije.

Kako bi informisanje privrednika bilo u potpunosti usklađeno sa savremenim tendecijama, akcenat ostaje na web-site Komore, što se do sad pokazalo kao dobar način informisanja privrednika. Pun efekat ovg oblika informisanja podrazumeva njegovo redovno ažuriranje i osavremenjavanje, naročito kada su u pitanju neke tehničke mogućnosti. Želja nam je da osavremenjavanjem web sajta, unapredimo distribuciju već pomenutog Biltena, kao i da omogućimo našim članicama da elektronskim putem dobijaju sve najave događaja u Komori, kao i pozive za učešće na sajmovima u organizaciji Komore a koja su objavljena na web sajtu.

Nastaviće se kontinuirana izrada štampanih i elektronskih promotivnih materijala, tokom cele godine, a sve u cilju promocije regiona, privrede i aktivnosti komore. Izrada tih promotivnih materijala će biti, u skladu sa potrebama i namenom i na svim potrebnim jezicima. Planira se nastavak saradnje sa svim lokalnim i regionalnim medijima, koja je i dosad bila na izuzetnom nivou, snimanjem priloga sa skupova u Komori, kao i organizovanjem konferencija za novinare, kada se za to ukaže potreba, kao i gostovanjem u emisijama naših medijskih kuća.

Ono što je i prethodnih godina bio pečat u aktivnostima ovog Centra, a po čemu je Regionalna privredna komora Pančevo postala prepoznatljiva, je organizovanje nastupa na domaćim i inostranim sajmovima Ovo prvenstveno iz razloga što je u prethodnom periodu pokazalo izuzetne efekte, kao i veliko zadovoljstvo članica načinom organizovanja. Kada su u pitanju inostrani sajmovi, tu se najpre planira učešće na sajmovima zemalja u okruženju, što je bio trend i u prethodnim godinama, a za šta postoji sve veći interes privrednika. Ovo naglašavamo iz razloga što je došlo do unapređenja saradnje i potpisivanja Sporazuma o saradnji sa mnogim Komorama iz susednih zemalja u okruženju, koji omogućavaju kvalitetno predstavljanje na njihovim sajamskim manifestacijama. Pored toga, planiraju se nastupi na sajmovima u zajedničkoj organizaciji sa Privrednom komorom Srbije i Privrednom komorom Vojvodine, kao i sa Izvršnim većem Vojvodine.

38

Planira se učešće na što većem broju regionalnih sajmova, koji su se pokazali kao veoma efikasni, jer ih pored izlagačkog dela, u najvećem broju slučajeva prate organizovani bilateralni susreti privrednika. Druga od prednosti je što ovakvi sajmovi traju 2-3 dana, te je moguće organizovati predstavljanje većeg broja privrednika Potrebno je staviti akcenat na ove sajmove, jer nije potrebno finansijsko učešće privrednih subjekata, te se organizacija ovakvih nastupa može smatrati dobrom uslugom Komore svojim članicama. Prema analizama prethodnih učešća na ovakvim manifestacijama, pokazalo se da su privredni subjekti izrazili zadovoljstvo ovim oblikom uspostavljanja saradnje, a sve iz razloga dobre pripreme ovakvih manifestacija i saradnje celog komorskog sistema.

Kao jedna od značajnijih aktivnosti Centra u narednoj godini planira se organizovanje Privredne izložbe, kako se ne bih izgubio kontinuitet, i čiji je glavni organizator RPK Pančevo. U realizaciji ove aktivnosti potrebna je podrška grada Pančeva, ali i Vlade AP Vojvodine. Obzirom na dosadašnja iskustva u organizaciji, bile bi unete neke novine u samoj organizaciji, a sve u cilju unapređenja manifestacije

Centar za marketing, informisanje i sajamske manifestacije, u narednoj godini treba da pruži značajnu podršku u realizaciji projekata prekogranične saradnje, u kojem je Komora nosilac, tj vodeći partner , partneri u realizaciji su RCR Banat i Privredna komora Karaš-Severin iz Rešica. Podrška će se sastojati u samoj realizaciji, ali i u promociji svih aktivnosti tokom projekta i to kroz sve raspoložive oblike informisanja. Najpre se misli na medije, putem konferencija za novinare, pa do formiranja posebnog web sajta samog projekta.

39

KVANTIFIKACIJA ODREĐENIH PLANSKIH AKTIVNOSTI

Kontakti sa privrednim subjektima Kontakti sa institucijama Sednice Odbora Važna

događanja* Sajamske

manifestacije R/B Odbor Telefonom Posete Pismeno Telefonom Posete Pismeno Pojedinačne Proširene Zajedničke Sopstvena Zajednička Broj manifestacija

1. Hemijska ind. 250 20 30/200 40 5 30 / 2 1 2 1 4

2. Metalska ind. 250 25 30 50 10 20 2 1 1 2 2 4

3. Građevinarstvo 240 12 12 24 4 12 2 1 1 1 2 4

4. Poljoprivreda 300 8 15/70 24 8 8 1 1 1 1 3 4

5. Bankarstvo 230 15 15 30 7 10 1 2 1 2 2 2

6. Trgovina 260 5 15/ 100 70 5 15 1 2 1 2 3

7. Preduzetništvo 500 50 60 80 20 30 2 1 1 3 3 5

Kontakti sa privrednim subjektima Kontakti sa institucijama Sednice Odbora Važna događanja* Sajamske

manifestacije R/B Centar Telefonom Posete Pismeno Telefonom Posete Pismeno Pojedinačne Proširene Zajedničke Sopstvena Zajednička Broj

manifestacija

1. EOI 220 1 25 150 2 40 1 1 1 2 1 1

2. Privredna kretanja 10 / 10 40 10 40 / / / 1 1 2

3. Kvalitet, životna sredina 150 10 60 80 10 40 1 1 1 2 1 /

4. Marketing 420 20 60 150 15 40 / / / / 3 10 * seminari, prezentacije, okrugli stolovi, tribine

40