revija za bezbednost

8/16/2019 revija za bezbednost

1/119


2/119


3/119


4/119

I z d a v a č k i s a v e t

Dobrivoje Radovanović, Univerzitet u BeograduPredsednik

Pino Arlaki, Univerzitet u Sazariju

Klaus Bahman, Univerzitet u Vroclavu

Bojan Dobovšek, Univerzitet u Mariboru

Jorgos Leventis, Internacionalni orum za bezbednost

Marina Mališ-Sazdovska, Univerzitet „Sveti Kliment Ohridski”, SkopljeDžon Slejter, savetnik za policiju i bivši načelnik Skotland Jarda

Rodoljub Šabić, poverenik za inormacije od javnog značaja i zaštitu podataka o lično-sti Republike Srbije

Jovanka Šaranović, Institut za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane VladeRepublike Srbije

Aleksandar rešnjev, Viši sud u Beogradu

Jasmina Kiurski, Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu

U r e d n i š t v o

Aleksandar Fatić, Institut za međunarodnu politiku i privredu, BeogradGlavni i odgovorni urednik

Srđan Korać, Institut za međunarodnu politiku i privredu, BeogradIzvršni urednik

Božidar Banović, Pravni akultet Univerziteta u Kragujevcu

Aleksandra Bulatović, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd

Miodrag A. Jovanović, Pravni akultet Univerziteta u Beogradu

Želimir Kešetović, Fakultet za bezbednost Univerziteta u Beogradu

Dragan Manojlović, Pravni akultet Univerziteta u Novom Pazaru

Mijodrag Radojević, Institut za političke studije, Beograd

Milan Škulić, Pravni akultet Univerziteta u Beogradu

Milan Žarković, Kriminalističko-policijska akademija, Beograd


5/119

REVIJA ZA BEZBEDNOST

ONLINE

ISSN 1452-9777

Izdavač:

Centar za bezbednosne studije

Gračanička 1811000 Beograd

Srbija

Tel/Fax:

(+ 381 11) 2646 440

E-mail:

offi [email protected]

Website:

www.cbs-css.org

Lektura i korektura:

Slobodanka Živković

Prelom i kompjuterska obrada:

Slobodan Papić

Projekt podržava:

Švedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida)


6/119

SADRŽAJ

BIOERORIZAMI UPOREBA BIOLOŠKOG ORUŽJA

Danijela Milić 103

BORBA PROIV ERORIZMA

Mina T. Zirojević 117

MORALNA PANIKAI ORGANIZOVANI KRIMINAL

Srđan Korać 132

NEZAKONIA OBAVEŠAJNA OPERAIVA

Aleksandar Fatić 150

SUZBIJANJEORGANIZOVANOG KRIMINALA U IALIJI

Aleksandra Bulatović 167

MEDVEDEVLJEVA INICIJAIVAI ULOGA SRBIJE U„NOVOJ ARHIEKURI EVROPSKE BEZBEDNOSI”

Miljan Filimonović 177

MODUS OPERANDI „AUOMAFIJE” U SRBIJI

Saša Mijalković 191


7/119


8/119

∗ [email protected]

UDK: 623.458.2:343.326Godina IV, broj 2, 2010, str. 103–116

Izvorni naučni radApril 2010.

BIOTERORIZAMI UPOTREBA BIOLOŠKOG ORUŽJA

Danijela Milić ∗

Centar za bezbednosne studije, Beograd

APSRAK

Autorka u radu razmatra prirodu pretnje bioterorizma i upotrebe bio-loškog oružja polazeći od pretpostavke da tehnološki razvoj u dvadesetprvom veku ovu bezbednosnu pretnju čini realnom. Napredak u tehnolo-giji i činjenica da biološko oružje poseduje karakteristike koje ga u određe-nim situacijama i okolnostima čine veoma pogodnim sredstvom za nasilnoostvarivanje političkih ciljeva, stvorile su mogućnost njegove zloupotrebeod strane terorističkih organizacija. ekst pokušava da odgovori na pitanjekoji su ekasni odgovori na pretnju od bioterorističkog napada i ukazujena značaj sposobnosti javne zdravstvene inrastrukture da pravovremenoodgovori na ovu bezbednosnu pretnju i saradnje na nacionalnom i među-narodnom nivou između medicinskih institucija u cilju razvoja mehani-zama neutralisanja eekata upotrebe biološkog oružja. Autorka naglašavaznačaj uspostavljanja dobre zakonske regulative za sankcionisanje zloupo-trebe bioloških agenasa.

Ključne reči: bioterorizam, biološko oružje, biološki agensi, javno zdrav-stvo, prevencija, zakonodavstvo.

Napredak u tehnološkom razvoju posredno utiče na unapređenje teh-nologije koju koriste terorističke grupe u svojim akcijama. Sadašnja pretnja odterorizma razlikuje se od one iz prošlosti u promeni taktike, povećanom obimu


9/119

Danijela Milić 104

aktivnosti, jačanju destruktivnosti, uvođenju proesionalno koordiniranogplaniranja napada i transnacionalnom karakteru delovanja. U akademskim kru-

govima sve se više govori o pojmovima postmodernog terorizma ili supertero-rizma, čime se želi skrenuti pažnja na upotrebu oružja za masovno uništenjeu terorističkim napadima — biološkog, hemijskog, nuklearnog i radiološkog.Nabavka i upotreba oružja za masovno uništenje teroristima omogućuje više-struko uvećanje razornih eekata. Kako postoji mogućnost pojedinačne primeneoružja za masovno uništenje može se govoriti o bioterorizmu, hemijskom tero-rizmu, biohemijskom terorizmu, nuklearnom, radiološkom, a prisutan je i kiber-netski terorizam (cyber terrorism).

Pored ratne primene u lokalnim i međunarodnim sukobima, već duže vreme se u stručnoj javnosti govori o mogućnostima zloupotrebe prelaska tero-rista sa konvencionalnih sredstava, poput eksploziva i vatrenog oružja, na bio-loško ili hemijsko oružje. Iako istorijski posmatrano nije reč o potpuno novoj

vrsti naoružanja, biološka komponenta oružja za masovno uništenje predstavljaenomen koji nije dovoljno teorijski razrađen. Ono što u velikoj meri doprinosinedostacima prilikom teorijskog istraživanja jesu brojni problemi u suočavanjusa bioterorizmom različitih nivoa, kao na primer razvoj i istraživanje u oblasti

primenjivih tehnologija, prevencija, saniranje kriza i posledica od bioteroristič-kog napada, a otežavanju doprinose različite nacionalne politike borbe protivbioterorizma.

Bioterorizam predstavlja specičnu bezbednosnu pretnju jer ga karakte-riše spoj visokog stepena smrtnosti, relativno jednostavan način proizvodnje imogućnost tajne upotrebe. O jednostavnosti zloupotrebe biološkog oružja moždanajbolje svedoči njegova denicija kao „atomske bombe siromašnih”, zbog rela-tivno malih troškova proizvodnje. Posmatrano iz ugla terorističkih organizacija

i grupa, upotreba biološkog oružja donosi više prednosti u odnosu na konvenci-onalna eksplozivna sredstva:

biološko oružje proizvodi visok stepen smrtnosti ljudi, životinja i•biljaka;

veoma malim količinama patogena može se postići visok stepen de-•strukcije;1

patogeni se relativno lako i brzo aktiviraju (oslobađaju);•biološko oružje pruža mogućnost trajnog aktiviranja;•

oprema koja je neophodna, nije skupa i lako je dostupna, i•

1 Patogeni su biološki agensi koji izazivaju bolest, a uključuju bakterije, viruse i gljivice. Videtidetaljnije na Internet portalu: “Mederm online medical dictionary”, www.medterms.com/script/main/art.asp?articlekey=6383.


10/119

Danijela Milić 105

aktivni živi mikrobi, koji se koriste u sklopu biološkog oružja, već se•nalaze u prirodnom okruženju ili se mogu naručiti iz nekog biološkog

skladišta.2

eroristi su postali svesni da je masovno ubacivanje zaraznih i smrtonosnih virusa radi stvaranja depresivne i vanredne situacije u stanovništvu najdelotvor-niji način ugrožavanja nacionalne ili međunarodne bezbednosti. akođe, razvojbiološkog oružja veoma je teško pratiti i kontrolisati zato što se proizvodnja klicaza upotrebu u terorističke svrhe i za laboratorijski rad na proizvodnji vakcinamalo razlikuju. Proizvodnju patogena odlikuje jednostavnost jer se mogu proi-zvoditi i prenositi u malim količinama, a za njihovu produkciju dovoljni su mali

objekti koji se lako mogu prikriti.

Određenje pojmova i istorija upotrebebiološkog oružja i bioterorizma

Pojmovi biološkog oružja i biološkog rata prvi put se zvanično pojavljujuposle Drugog svetskog rata, tačnije od sednice Generalne skupštine Ujedinjenihnacija održane 1947. godine, kada je biološko oružje, pored nuklearnog i hemij-skog, uvršteno u grupu oružja za masovno uništenje. Od tada se o biološkomoružju govori kao o potencijalno najopasnijem oružju za masovno uništavanjeljudi, životinja i biljaka sa mogućim nesagledivim posledicama. Biološko oružjeobuhvata biološke agense koji su u stanju da razmnožavanjem i lučenjem otrov-nih produkata prouzrokuju masovna oboljenja ili smrt ljudi i životinja i ošteće-nja biljaka. Ipak, ono što u velikoj meri sa jedne strane razlikuje, a sa druge dajeprednost biološkim agensima u odnosu na hemijske i nuklearne agense jeste visokstepen delovanja, slabo uočavanje i relativno lako distribuiranje. Bioterorizam senajčešće deniše kao namerno korišćenje bakterija, virusa ili toksina izolovanih

u nameri da ubiju ili izazovu bolesti kod ljudi, životinja i biljaka.3 Biološki terori-zam deniše se i kao mogućnost korišćenja štetnih agensa od strane pojedinacaili grupe, motivisanih političkim, religioznim, ekološkim ili nekim drugim ide-ološkim razlozima. 4

Zarazne bolesti jesu od davnina bile pratilac ratova, a često su odlučujućeuticale na njihov ishod, pa je tako u svim ratovima do osamnaestog veka među

2 Više o tome videti u: Radovan Jović i Andreja Savić, Bioterorizam, biološki rat i biološkooružje, Institut za političke studije, Beograd, 2004, str. 62.

3 Denicija Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti SAD (Center for Disease Controland Prevention — CDC), videti na: www.bt.cdc.gov/bioterrorism/overview.4 Videti: Carus W. Seth, Bioterrorism and Biocrimes: Te Illicit Use of Biological Agents Since1900, Center or Counterprolieration Research, National Deense University, Washington D.C.,2001, pp. 3–9.


11/119

Danijela Milić 106

civilima i vojnim snagama bilo dva do 15 puta više bioloških nego borbenih gubi-taka. Stari Rimljani prvi su „patentirali” biološko oružje: koristili su mrtve živo-

tinje kako bi zagadili vodu svojih neprijatelja.5

U srednjem veku katapultiranisu leševi mrtvih vojnika preko zidina gradova pod opsadom, čime su se lakše ibrže širile kuga i kolera i sa bojnog polja eliminisali protivnički vojnici. U vremeNapoleonovog pohoda na Rusiju 1812. godine, gubici od zaraznih bolesti bili sušest puta veći nego od ranjavanja. Za vreme Prvog svetskog rata zaraćene stranekoristile su nervne i druge plinove koji su u sebi sadržali bakterije i viruse za iscr-pljivanje ljudi i tako izazivali groznice, visoke temperature, kolitise itd. Upravoova tragična dešavanja navešće članice Društva naroda da 1926. godine u Ženevipotpišu Ženevski protokol i zabrane upotrebu biološkog oružja, mada ne i nje-

govo posedovanje. Ženevskim protokolom države članice nameravale su da rezer- višu pravo za upotrebu biološkog oružja u slučaju da same budu napadnute istom vrstom oružja.6 Protokol nisu ratikovali SAD i Japan već su nastavili nesmetanrad na razvoju biološkog oružja. Japan će kasnije pribeći izgradnji prve namenskeabrike za proizvodnju biološkog oružja pod nazivom „Odred 731”, gde su vršenibrojni eksperimenti biološkim agensima.7 Nakon Drugog svetskog rata, obdukcij-skim nalazima utvrđeno je da je više od 3 000 ljudi, kineskih zatvorenika i civil-nog stanovništva, umrlo u japanskim logorima od posledica eksperimenata sapomenutom vrstom oružja. Druge nacije ograničile su se na eksperimentisanje ilirazvijanje takvih tipova oružja u svrhe odmazde. ako je, na primer, Velika Bri-tanija proizvela više od pet miliona kolačića od klica životinjskog antraksa koje jetrebalo da iznad ciljnog područja izbace bombarderi u toku Drugog svetskog rata.Britanci su koristili ostrvo Gruinard blizu škotske obale za testiranje, smatrajućida je dovoljno daleko od obale da bi izazvalo bilo kakvu kontaminaciju kopna.8

U periodu posle Drugog svetskog rata veliki broj država (prvenstveno SADi SSSR) razvija mnogo ekasnije biološko oružje i nove tehnologije, kao što su bio-loško oružje u obliku suvog praha načinjenog od štetnih mikroorganizama i bio-

inženjering usmeren na manipulaciju genima radi stvaranja „super klica–ubica”.Rezultati istraživanja u ovoj oblasti omogućili su sigurno i lako skladištenje bio-

5 U četvrtom veku p.n.e. kod rimskih legionara u Arici pojavila se epidemija kuge i kolereu kojoj je umrlo oko 30 000 rimskih vojnika. Jedan vek kasnije, Hanibal je proterivao zaraženeljude, žene i decu sa osvojenih teritorija i na taj način širio zarazu kod protivnika.6 Malcom Dando, Bioterror and Biowarfare: A Beginner’s Guide, Oneworld, Oxord, 2006,p. 147.7 Japanskim „Odredom 731” rukovodio je major japanske armije Širo Iši (Shiro Ishii), kojeg sunakon Drugog svetskog rata, zajedno sa nekolicinom biologa i lekara tvoraca programa, amne-

stirale SAD u zamenu za predaju svih podataka vezanih za istraživanje. Cilj je bio da se prikupišto više naučne građe koja bi koristila razvoju američkog programa biološkog oružja.8 “History o Biowarare and Bioterrorism”, Bureau o Emergency Preparedness and Res-ponse, Arizona Department or Health Services, 2005, www.azdhs.gov/phs/edc/edrp/es/bthistor2.htm.


12/119

Danijela Milić 107

loškog oružja. Na primer, Sjedinjene Američke Države posedovale su 1969. godine— u vreme kada se poricala upotreba biološkog oružja — skladišta za sedam vrsta

oružja i testirale su napredne biološke bojeve glave za krstareće rakete tipa „Pola-ris” i „Snark”.9 U istom periodu, Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska,Kina i Severna Koreja izgradili su velika skladišta biološkog oružja. SAD i SSSRsu od šezdesetih godina prošlog veka postepeno povećavali broj zaposlenih struč-njaka u bioistraživačkim centrima. Međutim, podatak koliko je biologa, hemi-čara, inektologa i drugih stručnjaka zaista radilo na otkrivanju novih izuma zauništavanje čovečanstva i uništenje biljaka nije nikada objavljen.

Ipak, 1972. godine u Londonu potpisana je Konvencija o zabrani razvoja,proizvodnje i skladištenja biološkog i toksičkog oružja, kako bi se na međuna-rodnom planu pravno regulisala zabrana usavršavanja i skladištenja biološkihmaterijala i istraživanja bioloških agenasa u vojne svrhe. Konvencijom je dopu-njena zabrana upotrebe biološkog oružja iz Ženevskog protokola, a potpisnice suse obavezale da će Ujedinjenim nacijama proslediti sve podatke o dosadašnjimistraživanjima, saznanjima i postojanju biološkog oružja. Konvencija je stupila nasnagu 1975. godine, a do sada su je ratikovale 163 zemlje.10

Danas, novi laboratorijski postupci i napredak vojne tehnologije i hemijskeindustrije, neodgovarajući sistem uništavanja i sigurnog odlaganja otpada i napu-

štenih tehnologija, omogućavaju ilegalnu nabavku i razvoj crnog tržišta virusa,bakterija i mikroba. Zbog toga poslednjih 15 godina biološko oružje predstavljaznačajnu pretnju nacionalnoj i globalnoj bezbednosti, a u akademskoj literaturinajčešće se navode četiri okolnosti koje su na to uticale.11 Prvo je 1990. godineamerička administracija objavila, te više puta ponovila u narednim godinama, da

je širenje oanzivnog programa biološkog oružja postalo rastući trend među drža- vama i nedržavnim subjektima, posebno terorističkim grupama. Druga okolnostbilo je otkriće, između 1989. i 1992. godine, da je SSSR prekršio Konvenciju o upo-

trebi biološkog oružja od njenog ratikovanja 1975. godine jer je pokrenuo tajniprogram razvoja i proizvodnje biološkog oružja. reća okolnost bila je potvrdaSpecijalne komisije Ujedinjenih nacija (UNCOM) 1995. godine da Irak od 1974.

9 Program razvoja biološkog oružja u SAD počeo je 1942. godine, u Kamp Detriku (sadaFort Detrik) u Merilendu, osnivanjem Instituta za istraživanje zaraznih bolesti, kao odgo-

vor na nemačku proizvodnju. Program je trajao do 1969. godine kada je američki predsednikRičard Nikson (Richard Nixon) okončao istraživanje i proizvodnju biološkog oružja u oanzivnesvrhe.10 “Convention on the Prohibition o the Development, Production and Stockpiling o

Bacteriological (Biological) and oxin Weapons and on Teir Destruction”, www.unog.ch/80256EDD006B8954/(httpAssets)/C4048678A93B6934C1257188004848D0/$le/BWC-text-English.pd.11 Videti više u: Donna E. Shalala, “Bioterrorism: How Prepared Are We?”,Emerging InfectiousDiseases Journal , Vol. 5, No. 4, July–August 1999, p. 142.


13/119


14/119

Danijela Milić 109

kategorije: A, B i C kategoriju.15 Oružja A kategorije uključuju mikroorganizmekoji predstavljaju veliku opasnost po nacionalnu bezbednost jer se lako šire ili

prenose sa osobe na osobu, uzrokuju visok mortalitet, sa potencijalom udara nazdravlje šireg kruga stanovnika. akođe oružja A kategorije mogu da prouzro-kuju paniku i zahtevaju posebne mere za pripremu celokupnog sistema javnogzdravstva. U njih ubrajamo:

variolu;•antraks;•kugu;•botulizam;•

tularemiju;•

loviruse (ebolu i „Marburg” groznicu);•arenaviruse.•

U biološka oružja B kategorije ubrajaju se agensi koji su relativno pogodniza širenje i karakteriše ih nizak mortalitet, ali teško detektovanje:

Cohiella burnetti• (Q groznica);Brucella• tipovi (bruceloze);Burkholderia mallei• ;

alavirusi;•ricin otrovi dobijeni iz ricinusovog ulja;•Clostridium perngens• epsilon otrovi;enterotoksini B stalokoka• .

Postoji i podvrsta agenasa B kategorije kojom su obuhvaćeni patogeni kojise prenose putem vode ili hrane:

tipovi salmonele;•

šigela dizenterija (•

Shigella dysenteriae);ešerihija koli (• Escherichia coli);kolera (• Vibrio cholerae);Cryptosporidium parvum• .

Oružja C kategorije obuhvataju patogene koji spadaju u treću vrstu priori-teta jer ih karakteriše lakoća proizvodnje i širenja, potencijalno visok mortalitet iudar na zdravlje velikog broja ljudi. Reč je o patogenima koji su zbog svojih karak-teristika i raspoloživosti pogodni za masovno uništavanje, pa zahtevaju stalno

istraživanje radi unapređivanja otkrivanja zaraza, dijagnoze, tretmana i preven-cije. U oružja C kategorije spadaju sledeći agensi:

15 Detaljnije videti na Internet portalu američkog Centra za kontrolu zaraznih bolesti: www.bt.cdc.gov/agent/agentlist-category.asp.


15/119

Danijela Milić 110

nipa virusi;•hanta virusi;•

virusi hemoralgične groznice krpelja;•

virusi encealitisa krpelja;•žuta groznica;•tuberkuloza otporna na više vrsta lekova.•

Taktika upotrebe biološkog oružja

Biološko oružje ima određene specičnosti u odnosu na hemijsko i nukle-arno, a posebno u odnosu na konvencionalno oružje. U pogledu eekata destruk-

cije, kontaminacija može da traje od nekoliko sati do nekoliko nedelja, prate jezakasneli eekti i simptomi koji izazivaju onesposobljavanje ili smrtni ishod.Postoji visok rizik od pogrešne identikacije agenasa ili od konuzije u prepo-znavanju da li je u pitanju biološki ili hemijski agens.

Specičnost biološkog oružja ogleda se i u tome što se većina tečnih agenasabrzo razlaže, mada su klice, neki toksini i suvi agensi veoma postojani i potrebno

je neko vreme da bi se razvilo dejstvo. Za razliku od hemijskih, eekti agenasa kojise koriste kao biološko oružje nepredvidljiviji su usled veće podložnosti uticaju

temperature i vremenskih uslova, kao i visine sa koje se rasipaju i konguracijeterena. U isto vreme, način na koji će agens biti upotrebljen u napadu određujestepen opasnosti po žrtve. Na primer, ista bolest je smrtonosnija u obliku suvogsitnog praha koji može biti raširen i udisan iznad šireg područja, nego ako bi seona širila u vidu agensa u tečnom obliku. Eksplozijom bojevih glava može se izba-citi dosta agenasa, dok ispuštanje niz vetar može biti isto tako ekasno. Razlike utemperaturi i jačini vetra, pa i prisustvo ultraljubičastog svetla, mogu da ugrozepodjednako i smrtonosnost i život samog agensa. Jednaka količina istog agensamože biti nekoliko puta smrtonosnija pod povoljnim uslovima, a potencijalno

veoma opasni agensi mogu imati minimalan eekat pod nepovoljnim uslovimaaktiviranja i ispuštanja.

aktika bioterorizma obuhvata način upotrebe biološkog oružja, njegoveodlike, specičnosti, način primene u bioterorističkom napadu, ali i način odbraneod ovakvog oružja. Koncipiranje uspešnih rešenja odbrane zahteva poznavanjetaktike napada, pa je tako i kod bioterorizma. Da bismo mogli pravovremeno daprimetimo ili prepoznamo terorističko delovanje biološkim agensima ili namereterorista, potrebno je da poznajemo metode i načine na koji se takav napad može

izvesti. Sa izuzetkom odgođenog delovanja nekih bojnih otrova, od trenutka delovanja do prvih simptoma, ovo oružje ima odgođeno delovanje (vreme inkubacije),a za bioterorizam bi se moglo reći da je jedan od „najtiših” oblika terorizma, baru trenucima terorističkog čina.


16/119

Danijela Milić 111

Oružje i agens u slučaju bioterorističkog napada mogu se slobodno poi-stovetiti jer se za takvo ratovanje upotrebljavaju uglavnom tzv. priručna sredstva

prenosa — bočice, kišobrani, poštanske koverte itd., a nije isključena ni upotrebačoveka, samoubice. Za taktiku je potrebno poznavati i karakteristike oružja, a uovom slučaju to su odlike biološkog agensa — patogenost, put prenosa, rezisten-tnost na antibiotike, otpornost na ekološke činioce itd. Uspeh i rezultati napadazavise i od prostora u kojem se napad izvodi — da li je u pitanju otvoreni ili zatvo-reni, i od meteoroloških parametara (temperature, vlažnosti vazduha itd.). „Naj-zanimljivija” mesta sa stanovišta terorističke taktike jesu podzemna železnica,podzemni prolazi, zatvorene sportske dvorane sa ventilacijom, veliki trgovačkicentri, velike zgrade sa posebnom ventilacijom. Prostori podzemne železnice izra-

zito su pogodni za kontaminaciju jer je to poluzatvoren sistem i zato što u njemupostoji pojačano strujanje vazduha koje pogoduje boljoj diseminaciji — tzv. klipninačin raspršivanja. Iz sličnih razloga kao i prostori podzemne železnice, objektizatvorenog tipa u pogledu cirkulacije vazduha, prevashodno oni kojima se pro-zori ne mogu otvoriti, takođe su izvrsna meta bioterorista.

Uporedna analiza biološkog sa ostalim oružjima prema kriterijumu pouz-danosti utvrđivanja primene agenasa (mikroorganizama) u bioterorističkomnapadu, ukazuje na težinu pribavljanja pouzdanih dokaza da je napad izveden

i krivičnog procesuiranja osumnjičenih. Pribavljanje sudski validnih dokazaotežano je u slučaju upotrebe genetski modikovanih organizama, a posebnomikroorganizama koji se nalaze u prirodi. Kod upotrebe konvencionalnog oružja,dokazivanje je lako jer se na mestu napada mogu pronaći tragovi pucnjave, eksplo-zije, ostaci čaura itd. Kada je u pitanju izvođenje terorističkih akata hemijskimoružjem, na mestu napada mogu se pronaći bojni otrovi čija se prisutnost doka-zuje raznim hemijskim metodama. akođe, u slučaju upotrebe radioaktivnihmaterijala, zračenje na mestu događaja se lako detektuje specijalnim instrumen-tima. Pored teškoća u otkrivanju pojedinih vrsta agenasa, prisutni su i problemi

u otkrivanju laboratorija koje se bave proizvodnjom agenasa biološkog oružja, jersu sredstva i oprema gotovo potpuno isti kao oni koji se upotrebljavaju za regu-larna istraživanja.

Veliki problem predstavlja nemogućnost predviđanja koji novi patogenteroristi mogu da upotrebe, pa je stoga od posebne važnosti povezati spremnostza reagovanje na bioteroristički napad sa nadzorom zaraznih bolesti i aktivno-stima ekasnog odgovora na napad. Raznolikost biološkog oružja i teškoće uprognoziranju načina na koji će ono biti upotrebljeno predstavljaju osnovne pro-

bleme u otkrivanju, karakterisanju i reagovanju na terorističke pretnje, posebnošto ono može biti upotrebljeno u prikrivenim napadima. ajno ispuštanje agensana javnim mestima zbog perioda inkubacije ima odloženo dejstvo na ljude, pase na primer može desiti da prve žrtve identikuje tek medicinsko osoblje, van


17/119

Danijela Milić 112

mesta napada. Prvi simptomi kod žrtava obično upućuju na određenu vrstu bole-sti, da bi se postepenom maniestacijom simptoma došlo do prave dijagnoze koja

upućuje na zarazu. Za to vreme, medicinsko osoblje bi trebalo da zaključi da senapad desio, da identikuje agens i spreči nove žrtve. Problemi brzog i isprav-nog dijagnostikovanja posebno je izražen kada su agensi prenosivi sa čoveka načoveka.16

Preventivne mere u borbiprotiv bioterorizma i upotrebe biološkog oružja

Nacionalna bezbednost danas počiva na sposobnosti državnih institucija

da veoma brzo reaguju u slučaju izvršenog bioterorističkog napada. Potencijalneštete prouzrokovane eventualnim bioterorističkim napadom pre svega zavise od

vremena potrebnog za distribuciju antibiotika, lekova ili vakcina za ugrožene.Zbog toga je veoma značajno upravo rano otkrivanje i blagovremeno reagovanjena upotrebu biološkog oružja. Bez posebne pripreme na lokalnom i državnomnivou napadi biološkim agensima mogli bi lako da nadvladaju lokalni i nacionalnizdravstveni sistem. Brojnost potencijalnih agenasa uslovljava da zdravstvenainrastruktura mora biti opremljena tako da se krizne situacije brzo rešavaju.Preventivne mere pre svega podrazumevaju pripremanje stanovništva za prepo-znavanje opasnosti od napada biološkim ili hemijskim oružjem. Usled negativnihiskustava, u SAD se posebno radi na razvoju strategija koje su namenjene eduka-ciji civilnog stanovištva u cilju prepoznavanja eventualnih napada.

U kojoj meri će preventivne mere odgovoriti pretnjama koje nosi biote-roristički napad zavisi od više aktora. Prvi aktor se odnosi na to koliko je kodljudi uopšte razvijena svest da bioteroristički akt može da se dogodi, polazećiod saznanja da je verovatnoća napada potpuno nepoznata, kao i od toga da liće se napad uopšte desiti. Pošto teroristi danas tragaju za novim, destruktivni-

jim i lakše dostupnim oružjem narasta opasnost od upotrebe biološkog oružja uposthladnoratovskom periodu, što ukazuje koliko je pretnja od bioterorističkognapada u većoj meri realnija nego u prošlosti.

Kada postoji svest o tome da bioteroristički napad može da se desi, drugiaktor koji doprinosi uspešnosti preventivnih mera jeste priprema za odbranu.Priprema podrazumeva angažovanje javnih zdravstvenih službi i obuhvata:

16 Na značaj pravovremenog reagovanja ukazuje slučaj epidemije virusa variole vere koja je1972. godine izbila u SFRJ. Jugoslavija je bila pogođena virusom Variole vere, a ispostavilo se da

su nosioci virusa bili hodočasnici koji su, u povratku sa puta iz Meke i Medine, prenoćili u jed-nom selu kod Peći, odakle se virus dalje proširio. U bolnici su oboleli hodočasnici incirali 35osoba, uključujući medicinske sestre i lekare. Do trenutka kada je otkriveno da je reč o varioli,oko 150 ljudi je bilo zaraženo. Nakon proglašenja epidemije Jugoslavija je bila izolovana, granicesu bile zatvorene i u roku od 10 do 12 dana je vakcinisano blizu 20 miliona ljudi.


18/119

Danijela Milić 113

medicinski nadzor, ekasnost medicinskih službi, stvaranje potrebnih zalihalekova i materijala i rad na daljem istraživanju u ovoj oblasti. Ključnu ulogu igra

poboljšanje javnog zdravstvenog nadzora jačanjem sposobnosti brzog detekto- vanja i izveštavanja o epidemiji, sprovođenje epidemioloških ispitivanja, labo-ratorijsko testiranje za identikaciju bioloških agenasa i potrebne komunikacijekako bi relevantne inormacije i upozorenja bili preneti.17 Ubrzavanje istraživanjai razvoja tzv. brzog dijagnostikovanja, doprinosi ne samo bržem identikova-nju biološkog agensa već i razvoju ekasnih terapija, što u krajnjem ishodu možeumanjiti štetne posledice eventualnog bioterorističkog napada.

Spremnost vodi trećem aktoru, a to je da javno zdravlje i medicinska zajed-

nica preuzme vodeću ulogu u borbi protiv bioterorizma. Kod konvencionalnihterorističkih napada, institucije poput policije, vatrogasaca, hitne pomoći pred-stavljaju prvu liniju odbrane. Sa aspekta bioterorističkog napada, javne zdrav-stvene ustanove i medicinska zajednica direktno su na prvoj liniji odbrane.U kojoj meri se uspešno odgovorilo na pretnju ili napad zavisi od spremnostilokalnih zdravstvenih ustanova i medicinske zajednice. Na primer, u slučajusaznanja da postoji pretnja od biološkog napada i dojave da će smrtonosni pato-geni biti pušteni na javnom mestu, lekari su ti koji moraju biti u stanju da pre-poznaju i prijave slučajeve koji su sumnjivi, javne zdravstvene ustanove moraju

biti u stanju da sprovedu istragu kako bi se utvrdili vreme i sat izlaganja, veličinai lokacija izložene populacije, da procene izglede za sekundarni prenos, a labo-ratorijsko osoblje mora biti posebno obučeno i sposobno da bi se biološki agensidentikovao.

Problem je još više izražen u slučaju kada prilikom oslobađanja agenasazaražene osobe počinju da imaju simptome tek nakon nekoliko dana ili čak nede-lja, što dovodi do opasnosti od nesmetanog prostornog širenja zaraze, kao i teš-koće prilikom preciznog identikovanja onih koji su bili izloženi zarazi. Da bi se

utvrdilo tačno šta se dogodilo neophodna je jaka komunikacijska mreža izmeđupočetnog izveštaja, epidemioloških podataka i laboratorije, kako bi zdravstvene javne službe preduzele brzu akciju. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti igraju važnu ulogu u ovom procesu zbog njegovih posebnih ekspertiza u nadzoru, zara-znim bolestima i javnog zdravlja.

Proizvod prva tri aktora jeste četvrti koji podrazumeva neophodnost sve-obuhvatne saradnje na lokalnom i državnom nivou. Između ostalog, saradnja

17 Velika sredstva za pripremu od bioterorističkog napada posebno izdvajaju SAD, pa je tako

2001. godine Odeljenje za zdravstvo i javne usluge (US Department of Health and Human Ser-vices) izdvojilo 194 miliona dolara uz trend daljeg povećanja budžetskih sredstava. Videtiu: “Bioterrorism: Review o Public Health Preparedness Programs”, United States GeneralAccounting Offi ce, Washington D.C., 2001, http://rwebgate.access.gpo.gov/cgi-bin/getdoc.cgi?dbname=gao&docid=:d02149t.pd, p. 4.


19/119

Danijela Milić 114

podrazumeva i potrebu da se kroz podršku državnih i lokalnih planova za preventivne mere, obezbedi obuka na svim nivoima, kao i razvoj medicinske inra-

strukture koja bi bila u stanju da u potpunosti i ekasno odgovori bioterorističkimpretnjama. Dakle bez saradnje vlade, nacionalnih i lokalnih medicinskih zajed-nica, javne bezbednosti i obaveštajnih agencija ne može se govoriti o sveobuhvat-noj borbi protiv ove vrste pretnje. Doprinos lokalnih lekara za planiranje hitneintervencije variraju širom njihove nadležnosti i mogu uključivati: sposobnost dase brzo proceni zdravlje stanovništva u ugroženim oblastima, stručnost potrebnuza implementaciju sistema nadzora za praćenje zdravstvenog stanja stanovništva,sredstva za proizvodnju i distribuciju materijala o zdravstvenoj edukaciji medi-cinskih usluga.

Imajući u vidu da su bioterorizam i upotreba biološkog oružja globalnaopasnost, međunarodne organizacije poput Crvenog krsta, Svetske zdravstveneorganizacije, mnoga lekarska, armaceutska društva i stručnjaci apeluju da jeneophodno da svaka država zakonodavstvom, oslonjenim na međunarodnepropise i konvencije, reguliše i uspostavi kontrolu nad radom mikrobioloških igenetičkih laboratorija. Rad laboratorija treba da bude transparentan i dostupankontroli javnosti kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe. Posebno se insistirana uspostavljanju pravne regulative koja sankcioniše zloupotrebu bioloških age-

nasa kao oružja i međudržavne saradnje u toj oblasti. Osnov za izradu zakonskeregulative predstavlja Konvencija o zabrani biološkog oružja iz 1975. godine, kojasadrži obavezu ugradnje međunarodnih standarda u nacionalno krivično zako-nodavstvo. Ujedinjene nacije preduzimaju brojne mere i savetovanja sa ciljem dapodstaknu države članice na donošenje pravne regulative na planu prevencije isankcionisanja svih oblika zloupotrebe biološkog oružja i bioterorizma. ako seu okviru Ujedinjenih nacija svake dve do tri godine održavaju konerencije o pri-meni Konvencije, na kojima se sumiraju postignuti rezultati na izradi relevantnihregulativa na nacionalnom nivou, a deniše se i zajednički program aktivnostidržava članica.

Zaključak

Biološki činioci kao uzročnici ljudskih stradanja i patnji, masovnih oboleva-nja i umiranja pratili su ljudsku civilizaciju od njenog začetka do danas. Posebnopovoljni uslovi za nastanak i širenje zaraznih bolesti prisutni su u vreme ekonom-skih i društvenih kriza i u ratnim sukobima, usled postojanja loših higijenskih

uslova života i izražene masovne migracije. Kraj dvadesetog i početak dvadesetprvog veka donosi razvoj svesti o objektivnoj opasnosti od zloupotrebe novihnaučnih dostignuća u oblasti bioloških agenasa kao oružja od strane teroristič-kih organizacija. Potpuna raznolikost biološkog oružja i teškoće u prognoziranju


20/119

Danijela Milić 115

načina na koji će ono biti upotrebljeno predstavljaju probleme u otkrivanju i rea-govanju na ovakve pretnje. Spremnost na brz i delotvoran odgovor na eventualne

terorističke napade postala je osnovna komponenta sistema za nadzor javnog zdrav-lja, a to podrazumeva posebnu pripremu na lokalnom i državnom nivou. Brojnostpotencijalnih bioloških agenasa ukazuje na potrebu da zdravstvena inrastruk-tura bude opremljena tako da brzo reši krizne situacije nastale napadom biološkimoružjem, posebno usled činjenice da su rano otkrivanje i blagovremeno reagova-nje od presudnog značaja. Sveobuhvatan pristup u borbi protiv bioterorizma i zlo-upotrebe biološkog oružja podrazumeva i zakonodavnu saradnju koja se ogleda uusklađivanju nacionalnih zakona sa međunarodnim aktima. Ipak, najbolja zaštitastanovništva od ovake vrsta napada podrazumeva pripremu nacije za prepozna-

vanje ove vrste opasnosti. Statistički podaci o smrtno stradalima od bioterorizmanisu toliko verodostojni kao oni o bombaškim terorističkim napadima, ali posle-dice prvoga po čovečanstvo i biljni i životinjski svet dalekosežnije su i trajnije.

Bibliograja

Biological Weapons echnology , Offi ce o the Under Secretary o Deense or Acqu-isition and echnology, U.S. Department o Deense, Washington D.C., 1998.

“Bioterrorism: Review o Public Health Preparedness Programs”, United StatesGeneral Accounting Offi ce, Washington D.C., 2001, http://rwebgate.access.gpo.gov/cgi-bin/getdoc.cgi?dbname=gao&docid=:d02149t.pd.

Dando, Malcom, Bioterror and Biowarfare: A Beginner’s Guide, Oneworld, Oxord,2006.

Fraser, R. Michael, Brown, Donna, “Bioterrorism Preparedness and Local PublicHealth Agencies: Building Response Capacity”, Public Health Reports, July 2000,http://academic.udayton.edu/health/syllabi/bioterrorism/2PublicHealth/phe-alth05.htm.

Guillemin, Jeanne, From the Invention of State-Sponsored Programs to Contempo-rary Bioterrorism, Columbia University Press, New York, 2004.

Jović, Radovan i Savić, Andreja, Bioterorizam, biološki rat i biološko oružje, Insti-tut za političke studije, Beograd, 2004.

Leitenberg, Milton, Assessing the biological weapons and bioterrorism threat , Stra-tegic Studies, Institute o the U.S. Army War College, Carlisle, 2005.


21/119

Danijela Milić 116

Preparedness for the deliberate use of biological agents: A rational approach to theunthinkable, World Health Organization, Geneva, 2002.

Public health response to biological and chemical weapons — WHO guidance,World Health Organization, Geneva, 2004.

Seth, Carus W., Bioterrorism and Biocrimes: Te Illicit Use of Biological AgentsSince 1900, Center or Counterprolieration Research, National Deense Univer-sity, Washington D.C., 2001.

Shalala, Donna E., “Bioterrorism: How Prepared Are We?”, Emerging InfectiousDiseases Journal , Vol. 5, No. 4, July–August 1999.

BIOTERRORISM AND THE USE OF BIOLOGICAL WEAPONS

Te paper provides an overview o the nature o bioterrorism and thethreats o biological warare, which has heightened over the past severalyears. Advances in technology and the rise o undamentalist terrorgroups combine to present a signicant threat. Te growing awareness o

the possibility that a terrorist organisation might use a biological agent inan attack on a civilian target raises important issues about capability torespond effectively to the threat and to deal with the consequences o anattack. A timely and denitive response to the threat will require properplanning, good communication between various health, police, deence andintelligence agencies, as well as suffi cient nancial support or a realistic stateo preparedness. Maintaining effective disease-surveillance is an essentialrst step in ensuring adequte preparedness, and is important in helpinglaw enorcement offi cials to react swifly. Te author stresses that only with

substantial additional resources at the global, state and local levels a credibleand meaningul response can be mounted. For long-term solutions, themedical community have to educate both the public and policy-makersabout bioterrorism and build a global consensus condemning its use.

Key words: bioterrorism, biological weapons, biological agents, publichealth, prevention, legislation.


22/119

UDK: 343.326Godina IV, broj 2, 2010, str. 117–131


BORBA PROTIV TERORIZMA

Mina . Zirojević ∗

Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd

APSRAK

Shvatanje, denisanje, pa samim tim i borba protiv terorizma dobili sunovu dimenziju posle napada na mete u Sjedinjenim Američkim Državama11. septembra 2001. godine. erorizam je sada dobio novi oblik. Mete višenisu unutardržavne, već je to globalni rat protiv neprijatelja koji u određe-nom trenutku mogu biti neko ili svi, države ili pojedini delovi sveta. Upravo

ove osobine dovele su do toga da se nekoliko godina kasnije preispituje„akcija odmazde” i postavlja pitanje o novom bellum iustum, moralnostiterorizma kao i razlozima „samoubilačkog terorizma” kao najdrastičnijegoblika nasilja. U ovom radu pokušaćemo da navedemo načine međuna-rodne saradnje borbe protiv nansiranja terorizma, da objasnimo aktoreuticaja i da damo realističnu procenu mogućnosti za eliminaciju pretnji.

Ključne reči: terorizam, zakonski okvir, nansiranje terorizma, globaliza-cija, rustracijska tolerancija.

Shvatanje terorizma, a samim tim i njegovo denisanje, promenjeno jeposle napada 11. septembra 2001. godine. erorizam se sada ne smatra sukobomizmeđu jasno denisanih neprijatelja (određene grupacije na određenoj teritoriji),

već je to globalni rat koji može u određenom trenutku da obuhvati sve i svakog. o je možda prvi denisao bivši američki predsednik Džordž Buš (George W. Bush)koji je izjavio da je „naš neprijatelj radikalna mreža terorista i svaka vlada koja ihpodržava” i da se samim tim rat protiv terorizma „neće okončati dok svaka tero-ristička grupa sa globalnim dejstvima ne bude pronađena i poražena”.1

1 Citat preuzet iz knjige: Čarls V. Kegli ml., Judžin R. Vitko, Svetska politika: trend i transfor-macija, Centar za studije Jugoistočne Evrope, Fakultet političkih nauka i Diplomatska akade-mija, Beograd, 2004, str. 632.

∗ [email protected]


23/119

Mina . Zirojević 118

Nova antiteroristička koalicija dobila je novu dimenziju — multilateralnusaradnju globalnih razmera — na državnom, nansijskom, diplomatskom, oba-

veštajnom, policijskom, vojnom i logističkom planu.

Međunarodna saradnjau pogledu borbe protiv nansiranja terorizma

Posle 11. septembra 2001. godine donesen je niz antiterorističkih mera kojedržave članice antiterorističke koalicije, svaka za sebe, zatim multilateralno i bila-teralno, moraju sprovesti. e su mere podeljene u osam kategorija: političke iupravljačke; državne i socijalne; psihološko-komunikacijsko-edukativne; vojne;

sudske i zakonske; policijske i zatvorske; obaveštajne, mere obaveštajnih službi iostale mere.

Načelni okvir borbe protiv terorizma, uz već ranije donesene rezolucije oterorizmu, usvajanjem Opšte rezolucije o međunarodnom terorizmu, kojom sezahteva zamrzavanje nansija lica osumnjičenih da su teroristi, dao je Ujedinje-nim nacijama oštre mere protiv organizacija i država koje im pomažu. Nakon overezolucije i pojedinačne države usvojile su odredbe kojima se omogućava bloki-ranje nansijskih transakcija pojedinaca i pravnih lica za koje se sumnja da sara-

đuju s terorističkim organizacijama.2

Međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, razvile su opsežan i

komplikovan sistem za borbu protiv terorizma. Postoje brojni dokumenti SavetaEvrope, Evropske komisije i Evropskog parlamenta koji čine pravnu, političkui akcionu osnovu za adekvatnu borbu protiv terorizma. Izrađena je strategijaza borbu protiv terorizma, Haški program, zatim opširan šengenski acquis, temnogo propisa u pogledu nansijskih tokova, imigracije, azila, itd. Ipak ostajeniz otvorenih pitanja.3

Uvođenjem većeg i odgovornijeg nadzora u bankarskom poslovanju i nan-sijskim transakcijama sprečava se u dobroj meri pranje novca, a novom pravnomregulativom olakšava se, odnosno omogućava, zamrzavanje i konskacija imo-

vine i nansijskih sredstava osumnjičenih za terorističke aktivnosti ili pomaga-nje teroristima. Sve je to stvorilo novu situaciju u kojoj se sve intenzivnije počinjupovezivati terorističke organizacije i organizovani kriminal i stvarati neprirodno

2 Više o rezolucijama Ujedinjenih nacija u oblasti borbe protiv terorizma videti na: www.un.org/terrorism/.3 Na temelju analize pravne regulative i dosadašnje prakse EU, koja se odnosi na antitero-

rističku borbu, može se zaključiti da: 1) na nivou EU još nema institucije ili organa koji bi sepotpuno bavio borbom protiv terorizma, već postoji čitav niz organa koji se bave delom proble-matike; 2) osetljivost tematike terorizma, slaba međusobna koordinacija organa Unije i činjenicada osnovna nadležnost na tom području pripada državama članicama, slabi operativnu sposob-nost EU za ekasnu borbu protiv terorizma.


24/119


savezništvo. U takvim uslovima, kad je ojačan međunarodni nadzor, terorističkeorganizacije sve češće se koriste manje uobičajenim mehanizmima nansiranja

(npr. nezakonitom trgovinom, alsikovanjem novčanica, trgovinom drogamaitd.). Navedena pojava jeste temelj „Gudhartovog zakona” koji priznaje moguć-nost zamene metoda nansiranja preko strogo regulisanih kanala nansiranjempreko manje regularnih kanala.4 Nakon uvođenja reda i uspostavljanja nadzora usvim nansijskim institucijama radi sprečavanja nansiranja i pranja novca tero-rističkih grupa, međunarodna zajednica nalazi se pred novim problemom: kakoosujetiti povezivanje terorističkih grupa i organizovanog kriminala, i kao drugo,kako ući u trag i sprečavati ilegalne načine nansiranja, odnosno kako zaplenititako otkrivena sredstva i imovinu. Zadatak nije nimalo jednostavan i zahteva

angažman svih relevantnih međunarodnih i nacionalnih institucija — od poli-cije, preko obaveštajnih službi do vojske.

Savet EU usvojio je Akcioni plan koji je predviđa više mera: 1) snažnijupolicijsku i pravosudnu saradnju; 2) prihvatanje jedinstvene denicije terorizma;3) uspostavljanje jedinstvenog popisa terorističkih organizacija; 4) osnivanjezajedničkih istražnih grupa; 5) veću razmenu inormacija; 6) snažniju saradnjučlanica sa Evropolom; 7) razvoj međunarodnih pravnih instrumenata; 8) spre-čavanje nansiranja terorizma; 9) povećanje avio-sigurnosti i koordinaciju delo-

vanja Evropske unije na globalnom nivou.5 Savet EU za pravosuđe i unutrašnjeposlove usvojio je niz odluka iz područja pravosudne saradnje, saradnje policije iobaveštajnih službi, sprečavanje nansiranja terorizma i zaštite državnih granica.Ove odluke ubrzale su usvajanje Evropskog sudskog naloga, koji je trebalo dameđu članicama olakša ekstradiciju osuđenih svih težih krivičnih dela, pa i terori-stičkih. Savet EU i Evropski parlament usvojili su, krajem 2001. godine, Direktivuo sprečavanju upotrebe nansijskog sistema za pranje novca, kojom se preciznijeodređuju termini na koje se odnosi. Institucije i pojedinci obavezali su se da iden-tikuju svoje stranke, sakupljaju potrebne inormacije, dopunski stručno osposo-bljavaju službenike i inormišu nadležne službe o sumnjivom ponašanju i drugimčinjenicama koje bi ukazivale na pranje novca.

Sve nansijske institucije u obavezi su da dostave relevantne inormacije osumnjivim transakcijama, te institucijama i pojedincima koji u tome učestvuju.Direktivom se zabranjuje svim pojedincima i institucijama da izvode bilo kakvusumnjivu nansijsku transakciju. Institucije koje dostavljaju tražene podatke timeneće povrediti tajnost podataka ili bankarsku tajnu i za to ne mogu biti odgo-

vorni. Pomenuta Direktiva bila je 2005. godine dopunjena delom koji se odnosi na

4 Više o „Gudhartovom zakonu” vidi na: http://cyberlibris.typepad.com/blog/les/Goodharts_Law.pd.5 Akcioni plan Saveta EU dostupan je na: http://register.consilium.europa.eu/pd/en/09/st15/st15358.en09.pd.


25/119


terorizam (Direktiva EP i Saveta EU o sprečavanju upotrebe nancijskog sistemas namenom pranja novca i nansiranja terorizma).6 S tom Direktivom konačno

su zabranjeni anonimni bankovni računi, pojačavalo se odgovorno proveravanjeidentiteta pojedinaca i institucija pre nego se transakcija obavi. U cilju jačanjaborbe protiv pranja novca i nansiranja terorizma osnovane su nansijske oba-

veštajne jedinice (Financial Intelligence Unit — FIU), sa unkcijom da prikupljajui analiziraju dostavljene podatke i prosleđuju ih nadležnim državnim organima.Garantuje se tajnost podataka i zaštita identiteta saradnika. Arhiva i svi podaci oodređenoj instituciji i pojedincu moraju se nakon određenog vremena uništiti.

reba reći da se brojni regionalni i međunarodni instrumenti za suzbija-nje nansiranja terorizma, dobrim delom zasnivaju na Specijalnim preporukamaFAF-a o nansiranju terorizma, koje predlažu sledeće: ratikaciju i implementa-ciju instrumenata predviđenih u okviru Ujedinjenih nacija; inkriminisanje nan-siranja terorizma i s njime povezanog pranja novca; zamrzavanje i oduzimanjeimovine terorista; izveštavanje o sumnjivim transakcijama potencijalno poveza-nim s terorizmom i podržavanje i sprovođenje međunarodne saradnje.

Države članice Evropske unije 2003. godine usvojile su Okvirnu direk-tivu o sprovođenju odluka u EU o zamrzavanju imovine i dokaza.7 Na osnovu teodluke jedna država članica Unije može na svom području zamrznuti imovinu

na osnovu sudske odluke, ili drugog nadležnog tela druge zemlje, pri čemu nijebitno da li je to delo kažnjivo u obe države.8

Nakon terorističkog napada u Madridu 2004. godine Evropski savet je uokviru borbe protiv nansiranja terorizma, kao temelja borbe protiv međunarod-nog terorizma, pozvao članice da implementiraju Konvenciju UN o sprečavanjunansiranja terorizma iz 1999. i Rezoluciju UN S/RES/1373 (2001) usmerenu nazamrzavanje imovine.9

Svi međunarodni dokumenti, i u njima utvrđene mere, usmereni na mone-tarne aspekte terorizma, implementirani su u nacionalna zakonodavstva velikogbroja država. U tim zakonima regulisani su: zabrana nansiranja terorističkihorganizacija, zamrzavanje imovine porodica otetih osoba radi sprečavanja plaća-nja otkupa, predviđanje sankcija za one koji nansiraju terorističke organizacije

6 Videti na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32005L0060:EN:NO.7 Za razliku od EU u SAD su odmah nakon terorističkog napada 11. septembra, na temeljuTe Patriot Act-a u prvih sto dana zamrznuli svu imovinu i nansijska sredstva 153 osumnjiče-nih terorista, terorističkim organizacijama i centrima (za koje se sumnjalo da sarađuju s Al Kai-

dom). Radilo se o nekoliko milijardi dolara.8 „Zamrzavanje” ili „privremeno oduzimanje” znači privremenu zabranu prenosa, konverzije,raspolaganja ili premeštanja imovine ili privremeno preuzimanje poseda i čuvanja imovine ilikontrole nad imovinom na osnovu naloga koji je izdao sud ili drugo nadležno telo.9 Videti na: www.coe.int/.../UN%20SC%20Res%201373%20(2001)%20E.pd.


26/119


kao i za pravna lica koja investiraju u države označene kao države sponzori tero-rizma, utvrđivanje obaveza za institucije pranja novca i vođenje podataka o toko-

vima kretanja kapitala, osnivanje specijalizovanih institucija i datoteka sumnjivihpreduzeća i pojedinaca. Isto tako, osnažuju se policijske i obaveštajne službe ipovezuju u zajedničkom delovanju. Niz zemalja potpisalo je bilateralne ugovorekoji treba da omoguće lakše praćenje i konskaciju ondova kojima se nansiraterorizam, zamrzavanje i oduzimanje sumnjive imovine kao i ekstradiciju poči-nioca krivičnih dela terorizma i organizovanog kriminala.

Bez obzira na svu pravnu regulativu o sprečavanju nansiranja terorizma,može se ipak reći da se svi ti dokumenti kreću u okviru više ili manje ormali-

zovanih i legalnih nansijskih institucija. Van prostora nadzora ostaje, nažalost, veliki deo aktivnosti i nansijskih transakcija što predstavlja svojevrsnu „sivuzonu”, posebno u prostoru nansijske delatnosti nevladinih i humanitarnih orga-nizacija, gde je kontrola vrlo složena, a da ne govorimo o transakcijama u okvirumuslimanskih tradicionalnih bankarskih sistema.

Činjenica je da se borba protiv nansiranja terorizma, uz kontrolu i spre-čavanje pranja novca, uvođenjem veće transparentnosti kod otvaranja bankov-nih računa i nansijskih transakcija, mora odvijati i u saradnji sa nizom drugih

institucija, od policije i obaveštajnih službi, carinskih službi i drugih inspekcij-skih službi. Posebno to mora pratiti proesionalno i nezavisno pravosuđe, kojeima posebnu ulogu u procesuiranju koruptivnih aktivnosti, kojima organizovanikriminal, a s njim i međunarodni terorizam po pravilu pribegava i, kao što smosvakodnevno svedoci, često uspeva.

Faktori uticaja na terorističke mreže

Danas postoje dva stava — načina kako se boriti protiv terorizma. Jedan

način je, nazovimo ga ovde, „akcija odmazde” koji utiče na počinioce kada senapad dogodi, i drugi način je „akcija prevencije” ili „akcija pomirenja” odnosnodelovanje na uzroke nezadovoljstva koje dovodi do povećanja nasilja a samim timi terorističkih akcija. Razmotrimo sada bliže ova dva dijametralno suprotna stavau pogledu toga da li je represija ili pomirenje najekasniji lek protiv terorizma.Oni koji smatraju da je represija jedini način „pregovora” sa teroristima smatrajuda teroristi pristupaju nasilju iz racionalnih razloga, pa shodno tome jedino reše-nje i jedini odgovor na pretnju i nasilje, jeste nasilje i to kao odmazda (pošto se

teroristički akt dogodi) i kao prevencija (pre nego što se dogodi).Nasuprot njima stoje oni koji naglašavaju socijalne, političke i ekonomske

uzroke terorizma te stoga kao rešenje nameću društvenu prevenciju (suzbijanjesiromaštva, smanjenje političkih tenzija) u prvom redu pregovaranje kao metod


27/119


povratka određene količine moći i dostojanstva. Kao polaznu tačku za ovaj načinreagovanja na nasilje uzima se rezolucija Ujedinjenih nacija u kojoj se zaključuje

da „mere za sprečavanje međunarodnog terorizma iziskuju proučavanje uzrokaonih oblika terorizma i nasilnih akcija koje leže u bedi, razočaranju, nezadovolj-stvu i očajanju”.10 Oni koji veruju da je ovaj put jedini pravi put, predlažu dugo-ročne reorme i politiku pomirenja odmah, na kratki rok.11

Podsetimo i da se u dokumentima Ujedinjenih nacija ne razlikuju „manjeopasnosti” (siromaštvo) od „većih opasnosti” (terorizam), jer su ove vrste pretnjiusko povezane. „Siromaštvo može dovesti do terorizma, a terorizam može velikedijelove svijeta baciti u siromaštvo. U dokumentu piše: ’Siromaštvo je opasnokoliko i oružje za masovno uništenje’”.12

Fundamentalizam nemoćnih i siromašnih najbolje je okarakterisao Her-bert Markuze (Herbert Marcuse) opisom „nasilje tlačenja i nasilje oslobađanja”:„(s) obzirom na to da su države, među njima i mnogi američki saveznici, od 1965.ubile 2,5 milijuna ljudi, a teroristi nekoliko tisuća, koliko bi ljudi trebalo pobitida bi se prema takvom scenariju iskorijenio terorizam?”.13

Svakodnevno, u iračkom ratu, najviše u Bagdadu, gine na desetine civila.Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, u Iraku je u 2006. godini poginulo oko 34 000

civila. Prema medijima, od početka američke okupacije Iraka u 2003. do krajaaprila 2007. godine, poginulo je više od 500 000 civila. Oružani i neoružani otporameričkoj okupaciji u Iraku i građanski rat, sa svakodnevnim obeležjima držav-nog i samoubilačkog terorizma, u toj zemlji sve više eskaliraju. Oružana interven-cija Antiterorističke koalicije u Iraku i 3 350 poginulih samo američkih vojnikazaključno sa aprilom 2007. godine, stvaraju sve više protivnika rata i u SAD i usvetu. Čini se, s prevelikim zakašnjenjem. Besmislenost rata u Iraku povećala jei odluka američke administracije, 2007. godine, da u irački ratni pakao pošaljedodatnih 21 000 vojnika. Prema medijima, predsednik Buš, početkom 2007. tra-

žio je od Kongresa dodatnih 124 milijarde američkih dolara za pokriće troškovarata u Iraku i Avganistanu. U 2006. godini na ime troškova rata potrošeno je 120milijardi američkih dolara.14

Iračanin čije su dete ranili američki vojnici tokom napada tenkovskim pro- jektilima i „pametnim bombama” na civilne objekte, vidno uzbuđen, pred televi-zijskim kamerama rekao je: „Je li ovo napad na teroriste? ako ćemo svi postati

10 Ibid.11 Čarls V. Kegli ml., Judžin R. Vitko, Svetska politika trend i transformacija, op. cit., str. 633.

12 Gerhard Staguhn, Knjiga o ratu: zašto ljudi ne mogu živjeti u miru? , Mozaik knjiga, Zagreb,2007, str. 198.13 Lloyd Pettiord i David Harding, erorizam: novi svjetski rat , Mozaik knjiga, Zagreb, 2005,str. 192–3.14 „Bush prijeti vetom zbog povlačenja iz Iraka”, Jutarnji list , 4. ebruar 2007, str. 7.


28/119


teroristi”.15 Emocije ponekad izjednačavaju želju za životom i želju za smrti: „(š)to nas briga za američko bombardiranje (i svako drugo bombardiranje i ubija-

nje, op. a.)! Naši ljudi žele umrijeti koliko i Amerikanci živjeti!”16

Ova stravičnaizjava možda nam najbolje oslikava užas i očajanje samoubilačkog terorizma kaonajradikalnijeg oblika nasilja. Na primeru bombaša samoubica možemo najboljedočarati razloge pribegavanja terorizmu i samim tim naći najoptimalnije načineza eliminisanje ili bar smanjenje ove pretnje.

Elija Avad (Elia Awaad), direktor odeljenja za mentalno zdravlje u Palestin-skom crvenom polumesecu iz Beit Sahura, kaže:

Stravično je to što se događa, no bombaš samoubica djeluje zbog traume

koja se taložila generacijama, u nekim slučajevima od 1948. Mark Juer-gensmeyer akcije bombaša samoubica smatra sredstvima za „ispravlja-nje poniženja” svih jako poniženih. „Oni se pridružuju teroristima nesamo da bi omalovažili svoje neprijatelje, već i zato da za sebe osigurajuosjećaj moći”, tumači on.17

I Džon Rouz (John Rose) uzroke akcija bombaša samoubica pronalazi uponiženju, traumi, nemoći: „(b)ombaš samoubojica kadšto je bio doslovno izbje-glica kojemu nije dopušteno vratiti se kući”.18 Prema Džesiki Štern (Jessica Stern),prol tipičnog palestinskog bombaša samoubice pre druge Intiade i pre napada

11. septembra, čiji je opis dobila od svojih sagovornika — predstavnika Palestin-ske vlade, izgleda ovako:

Mlad je, često tinejdžer. Mentalno je nezreo. Pod pritiskom je da se zapo-sli. Ne može pronaći posao. Nema izbora, a nema ni mreže socijalnesigurnosti koja bi mu pomogla (…) Nema djevojku ili zaručnicu. U slo-bodne dane nema novaca da bi otišao u diskoteku i udvarao se djevoj-kama. Nema načina da bilo kako uživa u životu. Život nema značenja,osim patnje. Brak nije mogućnost — to je skupo i ne bi se mogao brinuti

ni za vlastitu obitelj. Osjeća da je izgubio sve.19

Ovakva kombinacija otuđenja i beznađa, spleta ukupne jadne društvene

stvarnosti i crnih misli mladog čoveka utiru put samoubistvu. Nepravda, siro-maštvo i beda, poniženje i uvrede, nemogućnost bilo kakvog napredovanja mla-dim ljudima umesto nade uliva rustracije i apatiju, zbog kojih im život postajeprazan, besmislen i bezvredan. Besmisao života, posebno, pojačava i gubitak

voljenih i najbližih članova njihove porodice. Osećaj beznađa i doživljaj apsurdapotiskuju svaki smisao života u budućnosti. Apsurd je rezultat protivrečnosti

15 Jean Baudrillard, Duh terorizma, Meandar, Zagreb, 2003, str. 19, 30.16 Ibid.17 Jessica Stern, erorizam u ime Boga: zašto ubijaju vjerski militanti, Slovo, Zagreb, 2006, str. 83.18 John Rose, Mitovi cionizma, Naklada Ljevak, Zagreb, 2005, str. 19.19 Jessica Stern, erorizam u ime Boga: zašto ubijaju vjerski militanti, op. cit., str. 79–80.


29/119


između žudnje čoveka za trajnošću i njegovog doživljaja vlastite besperspektivno-sti. Ako se, u takvom stanju depresije, nemoći i otuđenja, potencijalni samoubica

nađe u društvu pojedinaca ili organizacija koji ga pripremaju za samoubilačkuterorističku akciju, čuće:

O životu nakon smrti i raju koji ga čeka ako umre za džihad. Objaš-njavaju mu da će se, prijavi li se dobrovoljno za samoubilačku akciju,ime njegove obitelji spominjati s najvećim poštovanjem. Pamtit će ga sekao shaheeda (mučenika, junaka). Postat će mučenik, a Hamas će njego-

voj obitelji dati 5 000 dolara, brašna, šećera, drugih namirnica i odjeće.Najvažnije, status njegove obitelji značajno će porasti — prema njima ćese odnositi kao prema junacima. Uvjet za sve to: nikom ni riječi. Od kućeće ga odvesti 48 sati prije akcije tako da nema mogućnosti da se predomi-sli. Za to će vrijeme napisati svoja oproštajna pisma i potpisati oporuku,čime se otežava odustajanje.20

Sijed Kurban Husain (Syed Qurban Hussain), otac sedmorice sinova, pozanimanju je hakim — tradicionalni iscelitelj biljem. Njegov peti sin, oblasni zapo-

vednik u Kašmiru, proveo je dve godine u, „kako to Pakistanci kažu, Kašmirupod indijskom okupacijom (…) Ubijen je sa 26 godina”.21 U razgovoru sa Džesi-kom Štern kazao je:

Danas kad imam sina mučenika, svatko se prema meni odnosi s višepoštovanja. A kad u selu postoji mučenik, to drugu djecu potiče da isama krenu tim putem. o potiče duh cijelog sela.22

Često u analizama i medijima dobijamo i suviše pojednostavljeno objaš-njenje da je glavni motiv samoubica u terorističkom činu — nagrada statusomrajskog stanovnika. o, verovatno, može biti samo jedan povod zbog kojeg sepotencijalni samoubica odlučuje na samoubilačku akciju. Obesmišljavanje nje-

govog života jeste individualno, ali ono nije izolovano već je povezano s poseb-nim i opštim obesmišljavanjem — poniženjem i dehumanizacijom života njegovezajednice, „suštinu procesa dehumanizacije čoveka, ljudskih aktivnosti i ljudskihdelatnosti čini upravo proces obesmišljenja ljudskog života”.23

Pogrešno je i mišljenje da je svaki potencijalni samoubica „otpisani” članzajednice, te da su roditelji i ostali članovi obitelji neizmerno srećni što ga šaljuu sigurnu smrt. Iako neki palestinski roditelji kažu da su srećni što su njihovadeca svoje živote darovala džihadu, palestinski doktori koji se bave duševnim

20 Ibid., str. 80.21 Ibid., str. 237.22 Ibid., str. 238.23 Bogdan Šešić, Čovek, smisao i besmisao: dijalektika smisla i besmisla, Rad, Beograd, 1977,str. 252.


30/119


zdravljem izveštavaju da neki roditelji traže savet o tome kako sprečiti decu unameri da postanu mučenici.24 Napomenimo da islam (Kuran) izričito zabranjuje

samoubistvo (intihar ). Još konkretniju potvrdu dobili smo u izvrsnoj studiji holan-dskog Instituta za međunarodne odnose Cligendael iz Haga koja je objavljena2007. godine pod naslovom Jihadi terrorists in Europe, their characteristics andcircumstances in which they joined the jihad: an exploratory study . Prema rezulta-tima studije, od 2001. do 2006. godine teroristi su u Evropi ubili oko 250 ljudi.25 U istom razdoblju identikovana je 31 aktivnost terorista džihada u Evropi.

U odnosu na geograsko područje delovanja, gotovo sve planirane akcijeciljale su na Zapadnu Evropu. Prema kriterijumu aktivnosti analiziranih terori-stičkih mreža, u Velikoj Britaniji aktivno je 12 mreža, u Holandiji 7, u Francuskoj4, u Španiji 3 i u Belgiji 3.26 Opšte je pravilo da se članovi mreža regrutuju u istommestu i zemlji u kojoj žive. rinaest terorističkih mreža potiče iz arapskog govor-nog područja, najviše iz Severne Arike i to iz Alžira i Maroka. Reč je o prvoj,drugoj ili čak trećoj generaciji imigranata koji pripadaju srednjoj društvenoj klasii stari su između 20 i 30 godina. Više od tri četvrtine pripadnika ovih teroristič-kih mreža ne nalaze se u krivičnim evidencijama. Upoređujući razlike izmeđumreža i njihovih članova može se utvrditi kako su te razlike znatno veće međumrežama, nego među njihovim članstvom. U odnosu na bračni status, u celom

analiziranom uzorku jednako su zastupljeni oženjeni, neoženjeni i razvedeni.Analiza verskog aspekta pokazuje da u svakoj od mreža postoji očigledan porast verske predanosti pre i u vreme stvaranja mreže, te da su članovi tada dosta reli-giozniji, nego što su to bili u detinjstvu. Što se tiče mesta osnivanja mreža, većinusu ih osnovali sami članovi i to u zemljama njihovog prebivališta, iako se u nekimslučajevima proces radikalizacije i regrutovanja dogodio spolja. Pojedine osobebile su regrutovane u drugim zemljama (Grački prikaz 1).

Sprovedena analiza pokazuje da je reč o vrlo ekasnim terorističkim mre-žama, te da ih je najviše aktivno u Velikoj Britaniji, gde je takođe regrutovan i

najveći broj terorista. Postavlja se pitanje zašto. Razloge mnogi analitičari objaš-njavaju partnerstvom Velike Britanije sa „omraženim” SAD, ali bi se dodatnirazlozi mogli tražiti u razmatranju drugih aspekata: politikoloških, socijalnih,ideoloških, pravnih i brojnih drugih.

24 Jessica Stern, erorizam u ime Boga: zašto ubijaju vjerski militanti, op. cit., str. 83.25 U studiji se negiraju tradicionalna objašnjenja da aktori kao što su siromaštvo, trauma, bes,ludilo ili ignorisanje vode ljude u terorizam. Umesto toga objašnjava se ključna uloga socijalnihmreža u transormaciji socijalno izolovanih pojedinaca u anatične mudžahedine. Jihadi terro-rists in Europe, their characteristics and circumstances in which they joined the jihad: an explo-

ratory study , Cligendael Security Paper 2, Cligendael Security and Conict Programme (CSCP),December 2006, www.cligendael.nl.26 Pod pojmom mreže može se podrazumevati jedna osoba, ili, kao što je to bio slučaj bom-baških napada u Madridu, više od 30 osoba. Neke od mreža odgovorne su za više terorističkihnapada.


31/119


Od 242 pripadnika terorističkih mreža, 237 su žene. Interesantan je poda-tak, da je 211 osoba, za koje se u studiji instituta Cligendael iz 2007. godine navode

podaci o prebivalištu, živelo samo u okviru Evrope. Unutar celokupnog broja od242 osobe njih 50 povezano je rodbinskim vezama. Ovaj podatak jasno poka-zuje da rodbinska povezanost nije jedan od odlučujućih činjenica kod donošenjaodluke o pristupanju terorističkoj mreži, jer iznosi samo dvadesetak posto uku-pnog uzorka, već da je odluka o pristupanju terorističkoj mreži kod 80 posto tero-rista vezana uz širi socijalni kontekst. Dalja analiza dostupnih podataka pokazujekako 96 posto terorista iz analiziranog uzorka živi u Evropi, što govori o tomeda je Evropa takav socijalni kontekst koji generiše terorizam iz različitih razloga.Zanimljivo bi bilo da smo pronašli ovakvu studiju rađenu na teritoriji SAD.

Potvrdu ranije iznesenih teza daje druga studija u kojoj su prikazani rezultatiistraživanja Marka Sejgmena (Marc Sageman).27 Uporednom analizom rezultataistraživanja do kojih su došli Sejgmen i Baker (Edwin Bakker) utvrdili smo kako suobojica uočila zajedničke crte u društvenom statusu i zanimanjima pripadnika tero-rističkih mreža među magrebskim Arapima. Interesantan je podatak da su obojicadošla do gotovo identičnih rezultata u odnosu na prosečnu starost članova teroristič-kih mreža — prosek godina Sejgmenove grupe je 27,7 godina, a Bakerove 27,3 godine.Analizom rezultata sprovedenih istraživanja utvrđeno je kako nema standardnih

terorista džihada, iako postoje neke zajedničke crte među pripadnicima pojedinihmreža. Ono što Baker navodi kao značajnu razliku, a što je nama u ovome istraživa-nju posebno zanimljivo, jeste mesto gde su se teroristi priključili svojim mrežama.Za razliku od Sejgmenovih globalnih mudžahedina salasta, Baker je utvrdio dasu teroristi koje je on istraživao to postali u zemljama svog boravka, tj. u Evropi.

Broj terorističkih napada počinjenih u Evropskoj uniji od 2006. godine uver-ljivo pokazuje razmere ugroženosti Unije ovim problemom. okom 2006. godine uEvropskoj uniji je izvedeno ukupno 498 terorističkih napada.28 Iste je godine uhap-

šeno ukupno 706 osumnjičenih terorista u 15 država članica. Analiza dostupnihpodataka za 2006. godinu pokazuje da najviše terorističkih mreža džihada postojiupravo u zemljama koje su tokom iste godine najviše bile ugrožene problemimaunutrašnjeg terorizma. o se u prvom redu odnosi na: Francusku, Španiju i VelikuBritaniju. Isto se odnosi i na mesto regrutovanja terorista-pripadnika međuna-rodnih terorističkih mreža. Najveći broj terorista džihada u Evropi regrutovao setakođe u onim zemljama Unije koje su najviše bile ugrožene napadima unutraš-njih terorističkih grupa (Velika Britanija i Španija). Osumnjičeni i umešani u osu-

jećene terorističke planove u Velikoj Britaniji i Danskoj rođeni su, ili su odrasli,

27 Marc Sageman, Understanding error Networks, University o Pennsylvania Press, Phila-delphia, 2004.28 Pogledati: www.europol.europa.eu/publications/EU_errorism_Situation_and_rend_Report_ESA2007.pd, 2007.


32/119


u zemljama članicama Evropske unije. ime se i praktično potvrđuju rezultatiistraživanja Edvina Bakera po kojima je u Evropskoj uniji aktivan velik broj tero-

rističkih mreža džihada koje svojim napadima najviše ciljaju upravo na Evrop-sku uniju, čiji su stanovnici mnogi od njih, ili su se u njoj rodili i odrasli. U obaranije navedena slučaja bili su umešani obraćeni koji su radikalizovani u Evropi.

Grački prikaz 1: Udeo terorističkih mreža džihada po zemljama EU 29

Grački prikaz 2: Udeo regrutovanih terorista džihada po mesturegrutovanja u Evropi (u poređenju sa podacima za Avganistan)30

29 Izvor podataka za izradu ovog prikaza je pomenuta studija Edvina Bakera od 2007. godine.30 Ibid.


33/119


Realistična procena mogućnosti za eliminaciju pretnji

Čovjeku nanosi nepravde,uskrati mu sve mogućnosti nadoknade ili olakšanja položaja, prognaj ga ako se potuži,začepi mu usta ako digne glas,raspali ga po licu bude li se opirao,

pa će na koncu početi napadati nožem i bombama.

Džordž Kenan31

Siromašne države izvoznice su zločina, izbeglica i sveopšteg nezadovolj-stva njihovih građana. U izbegličkim logorima vladaju siromaštvo, beda, glad,bolesti, rustracije, beznađe i ekstremizam. Stoga se terorizam nemoćnih i siro-mašnih ne iskorenjuje terorističkim sredstvima i metodama — oružanom agre-sijom i okupacijom, potčinjavanjem i dominacijom. Naprotiv, iskustvo pokazujeda nasilje podstiče novo nasilje. erorizam nemoćnih i siromašnih ne iskorenjujese ni novim svetskim „dugim ratom” (War without End ).32 Etički prihvatljiv izborborbe protiv terorizma jeste izbor samo moralno dopuštenim sredstvima. Pritomse postavlja pitanje etičko prihvatljivog kriterijuma izbora moralno dopuštenih

sredstava i ko ga određuje. Neizbežne su primerene dimenzije upotrebe moći uokolnostima borbe protiv terorizma. Međutim, ne smemo zaboraviti da moć bezpravde vodi u nasilje i tiraniju, a pravde bez moći nema. Ius ex injuria non oritur— pravda se ne temelji na nepravdi — glasi jedna latinska izreka, a društvo koje neštiti vladavinu prava postaje društvo bezakonja. Prevladavanje terorizma moguće

je promenom ove politike koja nije suprotna istinskim demokratskim vredno-stima, osudom i podsticanjem osude ekstremističkih tumačenja religija, recep-cijom i podsticanjem svetskog etosa, bez obzira na rasnu, nacionalnu, kulturnui religijsku pripadnost, pospešivanjem dijaloga među sukobljenim stranama, teprevladavanjem siromaštva.33

Kao što piše Džesika Štern, „(t)rebamo priznati da neke od vrijednosti pokojima su Amerikanci (ali i zapadne zemlje, prim. aut.) poznati i izvoze ih u svi-

jet, uključuju neumorni konzumerizam, atomizirano društvo, interpretaciju slo-bode bez pravila i odgovornosti, te glorikaciju vulgarnosti i nasilja na lmu i u

31 Lloyd Pettiord i David Harding, erorizam: novi svjetski rat , op. cit., str. 19.32 Doktrina „dugog rata” je termin Bušove administracije iz 2006. godine, ujedno i naslovknjige Majkla Klarea: Michael . Klare, War without End , Alred A. Knop, New York, 1972.

33 „Projekt svjetskog etosa (Küng ), programsko stajalište, označava tri ključne teze: 1) nemapreživljavanja bez svjetskog etosa; 2) nema svjetskog mira bez religijskog mira; 3) nema reli-gijskog mira bez religijskog dijaloga” (Ivan Cirić, Moderno društvo i svjetski etos: perspektivečovjekova nasljeđa, Hrvatsko sociološko društvo i Zavod za sociologiju Filozoskog akulteta uZagrebu, Zagreb, 2000, str. 86).


34/119


glazbi”.34 Osuda širenja takvih vrednosti, ne samo u okviru arapskog svijeta, razu-mljiva je, ali ne i osuda oružanim nasiljem. Postoji li realna pretpostavka za raz-

govor sukobljenih strana čija je isključivost utemeljena na osvetničkim ciljevima jednake ili veće smrti? Postoji. Kada je reč o politici, rešenje sukoba između držav-nog terorizma i terorizma samoubica jeste u pronalaženju političkoga (Urlih Bek).Prema Beku (Ulrich Beck), „(p)olitika koja pravila ne samo provodi nego ih i mije-nja, politika koja nije samo politika političarâ, nego i politika društva, ne samopolitika sile (…) nego i politika oblikovanja, umijeće politike. o se može pokazatina svim razinama, u svim temama, posebno u vanjskoj i vojnoj politici”.35

Dijalog, u pronalaženju političkog rešenja, među sukobljenim stranamapodrazumeva jezik kao sredstvo komunikacije kao i samu komunikaciju izmeđuljudi. Uslov za to jeste i stanje ataraksije — stanje duševnog mira kao idealamudrih ljudi. Ataraksija je kod stoika ideal mudraca koji to stanje ostvaruju kadse uzdignu iznad svih aekata. U razgovorima međutim dolazi do interakcije ukojoj se iskazuju različiti pojedinačni, grupni, grupni–politički, državni, kulturnii drugi interesi. Ranije se prednost davala procesima konsenzusnog sporazume-

vanja, a zapostavljali su se koniktni procesi. Sada prema Francu Vregu (FranceVreg), paradigma nove komunikacijske interakcije „(…) temelji se na pretpostavcida je komuniciranje oblik strateške interakcije koja sadrži dva protivrečna pro-

cesa: proces približavanja, konjunkciju dviju ličnosti, dvaju identiteta kao i pro-ces udaljavanja, disjunkciju dviju ličnosti, odnosno čuvanje identiteta, vlastitoginteresa i nadmoći”.36

U interkulturalnoj komunikaciji reč je o „’susretanju’ kultura s različitompovijesnom i kulturnom tradicijom, s različitim oblicima civilizacija i stupnje-

vima socioekonomske i tehnološke razvijenosti”.37 Svakodnevna stvarnost poka-zuje nam da, najčešće, nije reč o mirnom susretu kultura, nego o „suočavanju”,„udaljavanju” i „sudaru” dve ili više kultura, dve ili više ličnosti, dve ili više naci-

onalnih, verskih, ideoloških identiteta. „Interkulturno komuniciranje je”, podsećaVreg, „sposobnost, kretanja kroz kulturne prepreke”.38 Čovek zapadne kulturečesto iskazuje svojevrsni kulturalni narcizam i ne pokazuje dovoljan interes zaupoznavanjem sa vrednostima drugih kultura. Naprotiv, on često nekritički pri-hvata doktrinu o „sukobu civilizacija” podelu svetske populacije, recimo Samju-ela Hantingtona (Samuel Huntington), na „zapadni”, „islamski”, „hinduistički”,„budistički” svet ili Hegelovu (Georg Wilhelm Friedrich Hegel) na „istorijske” i

34 Jessica Stern, erorizam u ime Boga: zašto ubijaju vjerski militanti, op. cit., str. 308.35 Ulrich Beck, Pronalaženje političkoga: prilog teoriji reeksivne modernizacije, Naklada Jesen-

ski i urk, Zagreb, 2001, str. 25.36 France Vreg, Humana komunikologija: etološki vidici komuniciranja, ponašanja, djelovanjai opstanka živih bića, Nonacom i Hrvatsko komunikološko društvo, Zagreb, 1998, str.18.37 Ibid., str. 81.38 Ibid., str. 83.


35/119


„neistorijske” narode. Pluralizam kultura, jezika i prava na dostojanstven život,nužne su pretpostavke pravde i istine. A borba za istinu i pravdu jeste i konkretno

preuzimanje odgovornosti. Prema teoriji socijalne komunikacije Jirgena Haber-masa (Jürgen Habermas), „istina se oblikuje kao suglasje (konsenzus) u jednomeuniverzalnom razgovoru koji je, dakako, ’lišen moći’”.39

Socijalni dodiri, u svakom pa i u interkulturnoj komunikaciji, utiču naizgradnju poverenja, na prevladavanje predrasuda i suzbijaju agresivnost. Igno-risanje pravde, objektivne istine, tolerancije, dijaloga, pristanak je na isključivosti sukob, na stabilnu ravnotežu terorizama, radikalnom destrukcijom i osvetom

jednakom ili većom smrti — pristanak na pročišćenje sveta terorom, na „pobede”koje nikome ne donose dobro. akve pobede morale bi da posrame pobednike,posebno što konačna pobeda nije moguća ni za jednu stranu.

Bibliograja

Baudrillard, Jean, Duh terorizma, Meandar, Zagreb, 2003.

Baudrillard, Jean, Power inferno, Meandar, Zagreb, 2003.Beck, Ulrich, Pronalaženje političkoga: prilog teoriji reeksivne modernizacije,Naklada Jesenski i urk, Zagreb, 2001.

Chomsky, Noam, Moć i teror , Naklada Jesenski i urk, Zagreb, 2003.

Cirić, Ivan, Moderno društvo i svjetski etos: perspektive čovjekova nasljeđa, Hrvat-sko sociološko društvo i Zavod za sociologiju Filozoskog akulteta u Zagrebu,Zagreb, 2000.

Habermas, Jürgen, Filozofski diskurs moderne, Globus, Zagreb, 1998.

Kegli ml., Čarls V. i Vitko, Judžin R., Svetska politika: trend i transformacija, Cen-tar za studije Jugoistočne Evrope, Fakultet političkih nauka i Diplomatska aka-demija, Beograd, 2004.

Maalou, Amin, U ime identiteta: nasilje i potreba za pripadnošću, Prometej,Zagreb, 2002.

Pettiord, Lloyd i Harding, David, erorizam: novi svjetski rat , Mozaik knjiga,

Zagreb, 2005.Rose, John, Mitovi cionizma, Naklada Ljevak, Zagreb, 2005.

39 Alois Halder, Filozojski rječnik, Naklada Jurčić, Zagreb, 2002, str. 132.


36/119


Sen, Amartya, Identitet i nasilje: iluzija sudbine, Masmedia, Zagreb, 2007.

Staguhn, Gerhard, Knjiga o ratu: zašto ljudi ne mogu živjeti u miru? , Mozaik

knjiga, Zagreb, 2007.Stern, Jessica, erorizam u ime Boga: zašto ubijaju vjerski militanti, Slovo, Zagreb,2006.

Šešić, Bogdan, Čovek, smisao i besmisao: dijalektika smisla i besmisla, Rad, Beo-grad, 1977.

Vreg, France, Humana komunikologija: etološki vidici komuniciranja, ponašanja,djelovanja i opstanka živih bića, Nonacom i Hrvatsko komunikološko društvo,

Zagreb, 1998.Zinn, Howard, erorizam i rat , Prometej, Zagreb, 2003.

FIGHT AGAINST TERRORISM

Nowadays, afer the September 11 attacks on New York and Washington,

the use o the words “war”, and „war on teror“, seems to be omnipresent inpolitical declarations, in the world media, and even in the writings o somelegal commentators, when reerring to the unilateral use o orce by somestates. errorism thus potentially pertains not only to terrorist organizations(e.g. Al-Qaida) and their members, but also to states “accused” o supportingterrorism. However, in contemporary international law there is no legalbasis or the unilateral use o orce, except in sel-deense. In this article theauthor addresses the reasons o terorism, especially suicidial terrorism, aswell as measures undertaken by the international community and national

legislation in anti-terrorism policy.Key words: terrorism, nancing o terrorism, globalisation, war on terror,

vengeul policy.


37/119

UDK: 343.9.02:316.774Godina IV, broj 2, 2010, str. 132–149


MORALNA PANIKAI ORGANIZOVANI KRIMINAL

Srđan Korać ∗

Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd

APSRAK

Rad analizira kako se opažanje enomena organizovanog kriminala ukontekstu postojanja pretnje po ličnu bezbednost i zajedničke vrednostimenja u međudejstvu sa medijima, državnim institucijama i ostalim akte-rima demokratskog političkog procesa. Raznorodnost i brojnost novihbezbednosnih pretnji stvara pometnju kod građana u pokušaju da ocenekoje opasnosti jesu objektivne i da na osnovu toga postave zahteve držav-nim institucijama za njihovo otklanjanje iz socijalnog okruženja. Budućida iz ugla pojedinca i njegove bezbednosti nije važno da li je neka pretnjaobjektivna već da li je on opaža kao realnu, cilj analize jeste utvrđivanjedinamike oblikovanja opažanja pretnje organizovanog kriminala po bez-bednost posredstvom sociološkog koncepta moralne panike. Autor takođeposvećuje pažnju i istraživačkoj upotrebnoj vrednosti koncepta moralnepanike za objašnjavanje reakcije javnosti na društveni problem organizo-

vanog kriminala.

Ključne reči: moralna panika, organizovani kriminal, ljudska bezbednost,mediji, javnost, institucije, kontrolna politika.

Sudeći prema senzacionalističkim naslovima priloga u štampanim i elek-tronskim medijima, te apokaliptičnom diskursu sadržanom u proizvodimamasovne kulture, živimo u društvu koje obiluje opasnostima odnosno pretnjama∗ [email protected]


38/119

Srđan Korać 133

po bezbednost pojedinaca i socijalnih grupa. Pretnje proističu iz narušene pri-rodne ravnoteže ili su prouzrokovane ljudskim delanjem i krahom moralnih

vrednosti. Globalno zagrevanje, zemljotresi, cunami, vulkanske erupcije, poplave,uragani, svinjski grip, HIV, nekontrolisano širenje nuklearnog materijala, ilegalniimigranti, terorizam, organizovani kriminal, korupcija itd. — jesu popularneteme koje iznova, dan za danom, cirkulišu u medijskom prostoru i, oblikova-njem javnog mnjenja, utiču na opažanje pojedinaca o stepenu ugroženosti bez-bednosti. Uporedo sa medijskim „spinovanjem”, jačanje represivnih unkcija iovlašćenja kao institucionalni odgovor savremene demokratski ustrojene državena raznorodnost bezbednosnih pretnji, doveo je do sekuritizacije javnih politika.1 Dramatično predstavljanje pojedinih društvenih problema i naglašavanje navodne

ugroženosti zajedničkih vrednosti otvorilo je prostor primeni ekstremnih mera i,u krajnjem ishodu, mešanju organa vlasti u područje neprikosnovene privatno-sti građana. Utoliko je značajno preispitati promenu sadržine pojma bezbednostikoja je utrla put sekuritizaciji javnih politika.

Bezbednost se najsažetije može odrediti kao „odsustvo pretnji usvojenim vrednostima”, kako je to učinio Arnold Volers (Arnold Wolers), ili kao „mala verovatnoća nanošenja štete usvojenim vrednostima”, kako je prethodnu deni-ciju preormulisao Dejvid Boldvin (David A. Baldwin).2 Uporedo sa povećanjem

interesovanja akademske zajednice i organa javne vlasti za enomen organizova-nog kriminala sredinom devedesetih godina dvadesetog veka odigrala se promenau shvatanju sadržine vrednosnog elementa obuhvaćenog pojmom bezbednosti.U središtu tradicionalnog koncepta bezbednosti nalazi se zaštita nacionalnedržave i osnovnih atributa njene suverenosti prvenstveno vojnim sredstvima,razradom mehanizama spoljne i odbrambene politike kako bi se sprečili i izbeglisukobi sa drugim državama i izvojevala pobeda — ako do sukoba ipak dođe. Novikoncept — koncept ljudske bezbednosti, ne osporava značaj nacionalne države

već naglašava jednaku važnost zaštite ljudi, njihovih zajednica i životnog okru-

ženja. Bezbednosne pretnje više ne potiču samo od drugih država, nego i odraznovrsnih prirodnih i društvenih procesa i pojava koje prevazilaze nacionalnegranice. Koncept ljudske bezbednosti prvi put se pojavljuje u Izveštaju o ljud-skom razvoju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavljenom 1994.godine, gde su kao njegove glavne karakteristike navedeni univerzalnost, među-zavisnost sastavnih elemenata, naglasak na politici prevencije i antropocentrič-nost.3 Usledila je potom višegodišnja akademska rasprava o mogućim pravcimasužavanja prvobitnog koncepta, čija širina i obuhvatnost predstavljaju značajno

1 Opširnije o sekuritizaciji i njenim posledicama u: Aleksandar Fatić, Uloga kazne u savreme-noj poliarhičnoj demokratiji, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010.2 David A. Baldwin, “Te concept of security”,Review of International Studies, Vol. 23, 1997, p. 13.3 “Human Development Report 1994”, UNDP, 1994, http://hdr.undp.org/en/media/hdr_1994 _ en.pd.


39/119

Srđan Korać 134

ograničenje za analitičke potrebe — bez rezultata. Primera radi, Horhe Ne (JorgeNe) ljudsku bezbednost sagledao je kao sistem sačinjen od pet, na brojne načine

međusobno povezanih podsistema — životne sredine, privrede, društva, političkezajednice i kulture.4 Džordž Meklin (George MacLean) pomenutim pojmom obu-hvata bezbednost pojedinca u neposrednom okruženju, zajednici sa drugima iživotnoj sredini, u vidu pristupa elementarnim životnim potrebama i lične sigur-nosti od: kršenja osnovnih ljudskih i kolektivnih prava, epidemija, nasilja, pri-nudne migracije, političke korupcije, kriminala, terorizma, prekomerne upotrebeprirodnih resursa i zagađenja.5

Valjana analiza bezbednosnih pretnji pretpostavlja razlikovanje izmeđuobjektivne i subjektivne dimenzije bezbednosti, kojim se naglašava neophodnostopreznog istraživačkog pristupa u proceni da li je neka pretnja stvarna ili su jepolitički odlučioci precenili/potcenili u zavisnosti od konteksta osmišljavanja isprovođenja javne politike i proklamovanih interesa i ciljeva.6 Koncept bezbed-nosti primenjen u konkretnom slučaju zapravo nikada ne predstavlja odgovorna objektivne društvene okolnosti, već je proizvod političkih i saznajnih izborakojima se određuje njegova sadržina.7 Zbog toga ni teoretičari nisu saglasni usagledavanju kvantitativnog elementa pojma bezbednosti odnosno mogućno-sti stepenovanja bezbednosti. Premda se čini da ideja bezbednosti sâma po sebi

podrazumeva da je nešto ili bezbedno ili nije bezbedno, u praksi je skoro nemo-guće postići da neka vrednost bude apsolutno bezbedna od ugrožavanja.8

Široko poimanje bezbednosti prati dugačak spisak novih pretnji, koje se uzavisnosti od okolnosti smenjuju na dnevnom redu koje akteri — državne insti-tucije, političke stranke, interesne grupe i organizacije građanskog društva —postavljaju u okviru političkog procesa. Ekasno suprotstavljanje delovanju grupaorganizovanog kriminala predstavlja jedno od prioritetnih pitanja javne poli-tike u oblasti očuvanja ljudske bezbednosti, jednako u razvijenim i tranzicionim

zemljama. Posmatrano sa stanovišta prirodne egzistencijalne potrebe za očuva-njem bezbednosti nije važno da li je organizovani kriminal objektivna pretnja, već da li ga pojedinac opaža kao realnu opasnost po osnovne vrednosti. Zbog togaće analiza u ovom radu biti usmerena na utvrđivanje osnovnih obeležja međudej-stva vlasti, medija i građana u kontekstu oblikovanja opažanja pretnje organizova-nog kriminala po ljudsku bezbednost. Kao analitičko oruđe poslužiće sociološki

4 Gary King and Christopher J. L. Murray, “Rethinking Human Security”, Political ScienceQuarterly , Vol. 116, No. 4, 2001–2, p. 591.5 Ibid.

6 Arnold Wolers, “‘National Security’ as an Ambiguous Symbol”, Political Science Quarterly ,Vol. 67, December 1952, p. 485.7 Keith Krause and Michael C. Williams, “Broadening the Agenda o Security Studies: Politicsand Methods”, Mershon International Studies Review, Vol. 40, No. 2, October 1996, p. 234.8 David A. Baldwin, “Te concept o security”, op. cit., pp. 14–5.


40/119

Srđan Korać 135

koncepti moralne panike i društva rizika, ali uz kritičko preispitivanje koji kon-cept je podesniji za objašnjavanje percepcije bezbednosnih pretnji i kolektivnih

akcija članova jedne društvene zajednice.

Preteče moralne panike

Preovlađujući osećaj opšte ugroženosti podstakao je pojedine teoretičare damoderno doba nazovu dobom moralne panike (Kenet ompson) ili da tvrde da

je moralna panika sve vreme i svuda oko nas (Čes Kričer).9 Čini se da svaki eno-men danas može da izazove moralnu paniku — rejv žurke, nasilje na televiziji ilmu, genetski modikovana hrana, bolest ludih krava, svinjski i ptičji grip, sek-

sualno prenosive bolesti, internet pedolija, pasi

Documents

revija za bezbednost