Rimski Kostim

  • View
    68

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of Rimski Kostim

  • Rimski kostim Mali grad Lacija, ija istorija poinje u VI veku p.n.e., u roku od 500 godina postao je jedina svetska sila sredozemnog sveta. Vlada celom junom Evropom, do Rajne i Dunava, Bliskim Istokom, severnom Afrokom, Egiptom i Sredozemnim arhipelagom. Prvi Rimljani su sitni zemljoposednici, seljaci i vojnici. Tokom prva dva veka pre nae ere, e za osvajanjima (Cezar, Avgust) pretvorila ih je u najveu robovlasniku dravu starog veka. Prve provale germanskih plemena dogodile su se 250. godine, a 476. godine Rimsko Carstvo je nestalo.

    Rimsko graanstvo je bilo na visokoj ceni i svaki aspekt svakodnevnog ivota, ukljuujui i kostim, bio je strogo regulisan od vlasti. Nikad, od dinastikog Egipta, se takva ogranienja nisu odnosila na lino ponaanje. Iako su grki pisci snabdeli istoriare neprocenjivim informacijama o kostimu i drutvenim obiajima, rimljani su ih daleko nadmaili kao socijalni komentatori u tanosti i detaljima. Radovi pisaca poput Livija, Plinija i Svetonija, daju opise stilova, metoda proizvodnje i drutvenog znaaja svakog tipa odee.

  • Period koji prouavamo protee se od poetka Republike (500. g.p.n.e.), do kraja Carstva (350. g.odine) kada je prestonica preseljena u Vizantiju. Period Republike je jedan od onih u kojima je ideal bio asketizam i samouzdravanje. Period Imperije je, opet, obeleen dekadencijom i razmetljivou. Ipak, grki uticaj na kostim je ostao neumanjen, a promene od srednjeg republikanskog perioda do kraja Imperije su marginalne.

    Kao i grki, i rimski kostim se sastoji od dva osnovna dela: tunike (koja odgovara hitonu) i toge (ogrtaa). Strogo odreena hijerarhija rimskog drutva zahtevala je postojanje razliitih tipova tunike, kako bi se oznaio drutveni status. Tunika je krojena, sa rukavima ija duina verira. Potpasana je, izuzev slubene tunike, koja je duga do zemlje i nepotpasana. Nii slojevi nose iskljuivo kratke tunike i ue nego vii slojevi. Kasnije se nose dve tunike jedna preko druge. ire ili ue crvene pruge sa strane, klavusi, znak su drutvenog poloaja i zvanja. Vii slojevi nose ire klavuse. Umesto klavusa sa strane, mogao se nositi jedan, po sredini tunike.

  • Kako tunika predstavlja kuno i radno odelo, vii stalei su smatrali da je nepristojno izai na ulicu samo u njoj. Izvan kue, preko tunike se nosi ogrta toga. Ona je razlikovala graane Rima od ostalih savremenika i bila je znak drutvenog statusa. Bila je od vunene tkanine polukrunog ili elipsastog oblika, duine 5-6m i irine oko 2m. Araniranje toge je bio sloen i dugotrajan posao. Velika koliina tkanine potrebna za ovu vrstu odee, zajedno sa sloenou araniranja i ogranienjima u kretanju, koja je nametala vlasniku, inila ju je prikladnom samo za bogate ili klase koje nisu morale da rade. Ipak, toga je bila pravo svakog rimskog graanina, ukljuujui i osloboene robove. Zabrana noenja toge smatrana je velikom kaznom.

  • Toga je bila bele boje. Crna toga je bila znak alosti, a mrka se nosila kao znak kazne zbog nedela. Senatori i dravni slubenici nose toge sa purpurnom bordurom.

    Imperatori nose purpurnu, zlatom vezenu togu (toga picta), koja je slubena odea, a preko nje se esto nosio bogat purpurni ogrta paludamentum. Zanimljivo je da je ova odea postojala i u vreme Republike, kada je bila vlasnitvo drave i davana je velikim vojskovoama da je nose u trijumfalnoj povorci nakon neke velike bitke ili osvajanja. U vreme Carstva, ona postaje vlasnitvo imperatora.

    Pored toge, Rimljani nose i druge vrste ogrtaa, kao to su sagum kratki, vojniki, vuneni ogrta, i penula ogrta sa kapuljaom, za putovanja.

  • Osnovna odea koju su nosile ene, stola, jo je slinija grkom hitonu. Ona je bila krojena, sa rukavima i duga do glenjeva. Nosila se prelo donje tunike (tunika interior), koja je bila slinog kroja, ali neto dua i ua. U poetku je pravljena od vune, a kasnije od pamuka ili svile. Ispod tunike interior noen je grudnjak od meke koe (strofium ili mamilare). Stola je bila visoko potpasana, a pojas je bio izraen od plemenitih metala i bogato ukraen. Omiljene boje su bile sve nijanse ute, zelene i ljubiaste. enski ogrta, pala, bio je od nebojene vunene tkanine i nosio se preko stole obmotan tako da se zadnji zraj mogao prebaciti preko glave poput kapuljae. Veo (flameum, ricinium) je izraivan od meke, transparentne tkanine, ukosnicama privrivan za kosu i u finim naborima padao niz lea.

  • Od obue, u upoterbi su sandale, cipele i izme. enska obua je bila bogato ukraena vezom, a u kui se nosila jedna vrsta natikaa. Sandale sa trakama koje se obmotavaju oko listova se nose svakodnevno. izme otvorenih prstiju, sa niranjem spreda, uglavnom nose vojnici. Obua se izrauje od koe, papirusa ili drveta.

  • Rimljani nisu nosili kape, ve su po hladnom vremenu glavu pokrivali togom ili kapuljaom ogrtaa. Na putovanjima i u pozoritu se nosio filcani eir.

  • Opta jednostavnost rimskog kostima je u kontrastu sa njihovom sklonou minkanju, friziranju i drugim vidovima samoukraavanja. Rimljani su iali kosu relativno klratko, ali je ona bila paljivo okovrdana vruim gvoem i parfimisana, to su praktikovali ak i radnici i atlete. elavost se smatrala deformitetom. Do II veka p.n.e. i pojave berbera, noene su brade. ene su u ranom republikanskom periodu nosile uredne uvojke, poput Etrurki, ali tokom kasne Republike frizure postaju postaju jednostavnije. U I veku p.n.e. frizure iroko variraju. Kosa se aranira na bezbroj naina i podupire metalnim kosturom, a svaka moderna Rimljanka ima svog linog roba frizera (ornatrix). Plava kosa je bila izuzetno moderna i kosa se boji ili se nose perike od kose zarobljenih varvara. Pri sveanostima kosa je posipana zlatnim prahom.

  • Rimljani vole nakit. ak se u vreme Carstva donose zabrane i ogranienja u noenju nakita. Zbog toga je najrasprostranjenija vrsta nakita bilo prstenje. I pored velike ljubavi prema nakitu, on nije bio ni izdaleka onako fine izrade kao egipatski ili etrurski. ene nose sve vrste nakita prstenje, narukvice, ogrlice, minue, ali i dijademe, eljeve i zlatne mreice za kosu.

  • minka je u optoj upotrebi kako bi se ublaila tamna boja tena.

  • Rimski kostim