Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet

Subotica

RIZIK OKRUENJA SEMINARSKI RAD iz Menadmenta rizikom

Student: Davor Bende

B075/07

Subotica, 2011.

2

SADRAJ

UVOD.............................................................................................3

1. DEFINISANJE RIZIKA............................................................4 2. RIZIK OKRUENJA................................................................7 3. UPRAVLJANJE RIZIKOM.....................................................14 ZAKLJUAK................................................................................16 LITERATURA..............................................................................17

3

UVOD

Sama re rizik proizlazi iz italijanske rei riscare to znai usuditi se. Dakle, rizik je vie izbor nego sudbina. Rizik karakteriu akcije koje smo spremni preduzeti, a zavisno od toga koliku slobodu imamo u izboru alternativa. Istorija rizika poinje jo meu grkim filozofima i arapskim matematiarima i provlai se kroz celu ljudsku istoriju meu trgovcima, naunicima, intelektualcima i svima onima koji se nadaju otkriu novih metoda i naina predvianja budunosti.

Prvo pravo prouavanje rizika poinje u vreme renesanse. Metode kojima se danas koristimo u upravljanju rizicima i analizi izbora meu razliitim nainima nekog dogaaja (od teorija igara do teorije haosa) razvile su se krajem sedamnaestog i poetkom osamnaestog veka.Teorija igara se bavi opisivanjem konfliktnih situacija pronalaenjem modela za njihovo reavanje. Teorija igara je matematiki instrument i okvir koji se bavi formalnim aspektima racionalnog odluivanja. Teorija haosa definie nove metodoloke granice, istrauje tajni red prirode u kojem pravilnost (red) i nepravilnost (haos) postoje jedan pored drugog. Ona je deo fizike, kvantne mehanike, a jedan od temeljnih stavova

teorije negativno je oblikovan i glasi: kod odreenih nelinearnih sistema nije mogue istovremeno predvianje dugoronog ponaanja tog sistema. 1

Sve u ivotu ima neku meru rizika. etnja preko puta moe biti rizina. Rizik se odnosi na budue uslove ili okolnosti koji su izvan kontrole preduzea, a imae nepovoljni uticaj ako se pojave. Rizik je potencijalni budui problem koji se jo nije pojavio. Brze promene koje se dogaaju u tehnikom, privrednom, finansijskom i socijalnom okruenju dovele su do toga da su preduzea konfrontirana sa sve veim brojem rizika. Iako svi rizici ne mogu biti potpuno eliminisani, veina moe biti unapred predviena i upravljana.

Osnovni problem koji se postavlja pred savremene organizacije jeste, kako u

turbulentnim uslovima postati stabilno preduzee koje je sposobno da kreira promene, i da savlada nestabilnost u poslovnoj sredini.

Promene i njihova brzina predstavljaju glavni izvor mogunosti, ali i opasnosti za sam opstanak preduzea, pa je zato potrebno permanentno praenje promena i trendova od strane strunjaka i blagovremeno prilagoavanje, kako bi preduzee opstalo u uslovima savremenog poslovanja. Postavlja se pitanje kako organizacije da donesu racionalne odluke

u kompleksnom i neizvesnom okruenju. U sreditu ispitivanja nalazi se sposobnost organizacije da smanji sloenost i promenljivost okruenja.2

1 www.megatrender.blog.rs

2 Ahmetagi dr Esad, Organizacija preduzea, Subotica, 2006

4

1. DEFINISANJE RIZIKA Za sigurnost kaemo da je to situacija u kojoj smo definitivno sigurni u ishod nekog dogaaja, odnosno u rezultate koje e za sobom povui donoenje neke odluke. Kako se ta sigurnost u ishod dogaaja smanjuje govorimo o poveanju rizika S druge strane sigurnosti, kao potpuna suprotnost, nalazi se nesigurnost. Razliku izmeu nesigurnost i rizika definisao je jo 1921. godine Frank Knight u svojoj knjizi Risk Uncertainty and Profit". Za Knighta je razlika izmeu nesigurnosti i rizika sledea: Ako ne zna sa sigurnou ta e se dogoditi, ali si upoznat sa verovatnoaima, to je rizik. Ako ne zna niti verovatnoa to je nesigurnost. Iako se rizik esto izjednaava sa opasnou, ta je dva pojma potrebno vrlo jasno razdvojiti. Opasnost (nem. Gefahr", engl. hazard") je opta pretnja osobama ili imovini neke organizacije i kao takva deo je rizika. Prema tome, rizik se definie kao kalkulisana prognoza nastajanja negativnih dogaaja (opasnosti) koji uzrokuju tete tj. gubitke, odnosno kalkulisanih prognoza nastajanja pozitivnih dogaaja (prilika/ansi) koji nam donose koristi tj. dobitke.

Ukoliko poveemo prethodno navedene pojmove sa rizikom, zakljuno moemo rei da se kod rizika radi o jednom obliku kontinuiteta sa potpunim znanjem (koje dovodi do

izvesnosti) na jednoj strani i potpunim neznanjem (neizvEsnosti) na drugoj strani. Zapravo

su izvesnost i neizvesnost krajnje take tog kontinuiteta kojima se konstantno tei, ali se nikad ne dostiu jer ne postoji potpuna izvesnost kao ni potpuna neizvesnost. Jo jedna definicija kae da je rizik stanje u kojem postoji mogunost negativnog odstupanja od poeljnog ishoda koji oekujemo ili kojem se nadamo. U korporativnom poslovnom smislu rizik je neispunjavanje postavljanih poslovnih ciljeva i mora ukljuivati pretnje i prilike iz okruenja koje potencijalno mogu pridoneti rastu i razvoju preduzea ili spreiti razvoj, a time ugroziti i sam opstanak preduzea. Dakle, rizik u najirem smislu predstavlja odreenu opasnost, neizvesnost, gubitak, odnosno budui neizvestan dogaaj koji moe imati neeljene posledice. Koncept rizika sastoji se od tri elementa:

Percepcija da bi se neto moglo dogoditi, Verovatnoa da se neto dogodi i Posledice onoga to bi se moglo dogoditi.

Vrste rizika u preduzeu Za rizik sa sigurnou moemo rei da je vrlo vaan i neizbean faktor u naem svakodnevnom ivotu. Donoenje svake odluke, bilo da je ona vezana uz na privatni ivot, ili uz neku poslovnu situaciju sa sobom donosi odreeni rizik. Od nae percepcije tog rizika zavisi na izbor jedne ili druge opcije. Klasifikacija rizika je jako sloena i zavisno od pojedinih kategorija razlikujemo pojedine vrste rizika. Rizik se moe razvrstati prema sledeim kriterijumima: percepcija rizika, objekt rizika, osiguranje, rezultat, promenjivost, hijerarhijski nivo, izvor i kretanja u privredi.

5

Percepcija rizika

Zavisno od razliitogpercipiranja rizika moemo govoriti o objektivnom ili subjektivnom riziku. Objektivni rizik (Ro) je odraz objektivne procene uestalosti pojavljivanja(U) i ishoda(I) neke konkretne opasnosti. Kako je subjektivnost u

donoenju odluke gotovo neizbena govorimo o spremnosti na rizik ili averziji prema riziku donosica odluke. Kao

rezultat uticaja neije subjektivnosti govorimo o subjektivnom riziku(Rs).

Ro = f(U;l)

Rs = R0 * averzija prema riziku

Objekt rizika

Zavisno od toga da li se rizici odnose na preduzee u celini, ili samo na neko njegovo poslovno podruje delimo ih na ope i posebne rizike. Prema tome, po optem znaaju rizike moemo podeliti na tri kategorije. U prvu kategoriju smetamo rizike vie sile"gde spadaju sve prirodne katastrofe koje imaju uticaja na organizaciju. Posledice dogaaja koje svrstavamo u grupu rizika vie sile" (potresi, poplave, poari...) mogu biti u rasponu od potpuno beznaajnih do onih potpuno pogubnih.

U drugu kategoriju Keitsch svrstava politike i ekonomske rizike, koje jednostavno definie kao promene u politikom i ekonomskom okruenju organizacije. Trea kategorija rizika sastavljena je od svih rizika koji nastaju u samoj organizaciji, i na koje organizacija ima najvie uticaja. Zajednikim imenom nazivamo ih poslovnim rizicima, a delimo ih na organizacijske rizike, rizike poslovanja i finansijske rizike.

3

Slika 1. Pregled kategorija rizika4

Kategorije rizika

Rizici vie sile Politiki i ekonomski rizici

Poslovni rizici

Potresi,

Poplave,

Udari groma,

Oluje.

Promene u

drutvenom okruenju

Organizacijski

rizici

Rizici poslovanja Finansijski rizici

Organizaciona

struktura,

Odvijanje procesa, Elektronska obrada

podataka,

Osoblje.

Proizvodi,

Trita, Inovacije, Investicije.

Rizici gubitaka na

finansijskim

pozicijama.

PRVA

KATEGORIJA

DRUGA

KATEGORIJA

TREA KATEGORIJA

3 www.megatrender.blog.rs 4 Keitsch, Detlef; Risik management, Schaffer-Poetschel Verlag, Stuttgart, 2007.

6

Trini rizik podrazumeva mogunost gubitka kapitala usled promena cene vrednosnih papira preduzea na tritu. Dakle, to su rizici posebno vezani za trite, promene na tritu (kako lokalnom, tako i globalnom). Trini rizici postoje zbog delovanja faktora kao to su: promena ponaanja ulagaa na tritu, nepredvidljivi dogaaji optimizma i pesimizma na tritu kao i ulagaka oekivanja i neizvesnost. Pravni ili zakonski rizici nastaju promenom zakonskih okvira koji definiu poslovanje i time izazivaju vee ili manje promene u organizaciji preduzea i odvijanju poslovanja. Razvojni rizici povezani su s teorijom ivotnog ciklusa. Naime, tokom svog ivotnog ciklusa preduzea prolaze kroz razliite faze: stvaranje preduzetnike ideje, izrada i realizacija preduzetnikog plana, recesija, stagnacija i eventualno gaenje preduzea. Inovacijski rizici vezani su uz postizanje konkurentske prednosti. Za odravanje konkurentnosti na tritu preduzea moraju stvarati inovacije koje e im omoguiti kreiranje drugaijih proizvoda. Eksperimentisanje, istraivanje i nastojanje za maksimiziranjem resursa osnovno je polazite kod upravljanja rizikom kako za kompanije tako i za nacije.

Osiguranje rizika

Rizik u osiguranju je mogunost sluajnog tetnog delovanja osigurane opasnosti na predmet osiguranja u nekom buduem periodu. Veliina rizika zavisi od mnogo faktora, poput svote osiguranja, uestalosti tete, intenziteta tete, maksimalno moguoj (verovatnoi) teti, trajanju osiguranja i dr. Na osnovu sigurnosti, rizike delimo na sigurne i nesigurne. Sigurni rizici su oni za koje postoje tehnike osnove za utvrivanje njihove veliine, a time i mogunosti pokria. Sigurni rizici imaju nekoliko podvrsta rizika: Posebni rizici - predstavljaju verovatnost gubitka prihoda ili sredstava kao posledicu gubitka sposobnosti zaraivanja dohotka. Imovinski rizici - predstavljaju rizike kojima je izloena imovina jer moe doi do unitenja ili otuenja vlasnitva. Rizici odgovornosti - ukljuuju mogunost gubitka postojeih sredstava ili budueg prihoda kao posledicu oteenja sredstava ili nepotovanja zakonske obaveze koja proizilazi iz namernih ili nenamernih delikata ili ugroavanja prava drugih osoba. Rizici nastali iz propusta drugih osoba - ukljuuju mogunost finansijskog gubitka zbog neispunjenja obveza koje su preuzele druge osobe tokom obavljanja odreenih usluga za pojedinca ili preduzee. Neosiguravajui rizici su oni rizici za koje osiguranje nema stvarnu osnovu za odreivanje premije .

pekulativni rizici su oni koji oznaavaju situaciju u kojoj postoji verovatnost gubitka, ali i dobitka. Kockanje je dobar primer spekulativnog rizika. Ovi rizici se dobrovoljno

prihvataju i nisu predmet osiguranja jer nisu u skladu sa osnovnomf unkcijom osiguranja

zatite od gubitka zbog stihije ili sluaja. Politiki rizici ukljuuju brojne rizike, od rizika promene zakonskih propisa, preko niza razliitih negativnih aspekata. esto se politiki rizik smatra dodatkom analize ekonomskog rizika jer se obino analizira u kratkom periodu na kraju opirne analize ekonomskih faktora. Postoje tri kategorije prema kojima bi trebali ispitati potencijalne

7

politike promene. To su: promena u samoj politikoj strukturi, promena u vladajuoj stranci, promene u politici postojee vlade. Tehnoloki rizik se moe posmatrati i kao unutranji i kao spoljni faktor koji moe uticati na organizaciju, usled promene tehnologije. U tom sluaju unutranje faktore predstavljaju tehnologije koje mi posedujemo, a spoljne faktore tehnologije koje poseduje naa konkurencija.

5

2. RIZIK OKRUENJA

Savremeno okruenje karakteriu promene koje sa sobom nosi globalizam, koji namee potrebu kolektivnog delovanja i meuzavisnosti izmeu tri glavna subjekta:

Kada organizacija menja svoju strukturu i procese, primenjujui svoja bazna znanja, ona stie sposobnost ne samo prilagoavanja, ve i kreiranja promena u okruenju. Kljuna je uloga lidera da obezbedi organizaciju koja ui, a to podrazumeva dizajniranje takve organizacione strukture, organizacione kulture, sistema upravljanja ljudskim resursima i

stila liderstva koji podravaju sposobnost organizacije da kreira i koristi znanje u sticanju konkurentske prednosti.

Organizacije su otvoreni sistemi te su u toku svog funkcionisanja u stalnoj

interakciji tj.meusobnom aktivnom odnosu sa okruenjem ili okolinom. Okruenje deluje na organizaciju, a organizacija utie na okolinu i pokuava istu formirati u skladu sa sopstvenim ciljevima. Intenzitet uticaja organizacije na okolinu je obrnuto proporcionalan

njenom potrebnom prilagoavanju toj okolini. Meusobni odnos okruenja i organizacije moe se posmatrati sa vie aspekata. Jedna od moguih polaznih taaka je to da okruenje stavimo u sredite a ispitujemo to kako pod razliitim uslovima nastaju razliite ogranizacije, odnosno kako se menja struktura ve postojeih organizacija. Drugi nain posmatranja je da polazimo od konkretne organizacije a stavljamo naglasak na to kako se prilagoava organizacija tom okruenju. Karakteristike okruenja takoe moramo posmatrati na dva naina. Okruenje moemo podeliti na njegove segmente ili ga moemo posmatrati kao jednu jedinstvenu celinu.

5 www.megatrender.blog.rs

Drutvo

EkonomijaOkruenje

8

Okruenje organizacije moemo rastaviti na sledee faktore: Trino, Nauno-tehniko, Drutveno-ekonomsko, Kulturno okruenje.

Trino okruenje U takvo okruenje organizacije svrstavamo one uesnike okoline sa posredstvom novca, to su kupci ili prodavci output, odnosno inputa organizacije.

Preduzee i kao kupac i kao prodavac stoji u neposrednoj vezi sa tritem. Ako preduzee eli da u odgovorajuim koliuinama i kvalitetu obezbedi ureaje, materijal i radnu snagu, mora se prilagoditi tritu nabavke. Prilagoavanje tritu nabvke je osnovni uslov uspenog rada jednog preduzea. Karakteristike trita koja utiu na organizaciju: Promenljivost(dinamika) Kompleksnost Ograniavajui uticaj.

Dinamika proizilazi iz uestalosti promene trinih partnera, iz mere promene intenziteta i iz njihovih nepredvidivih karaktera. Na osnovu spomenutih karakteristika moemo razlikovati dinamino i statino trino okruenje. Trino okruenje je dinamino kada se trine veze preduzea, mogunosti nabavke i prodaje brzo menjaju, kupci redovno imaju nove zahteve u vezi novih proizvoda i moduliraju se zahtevi ve distribuiranim proizvodima i uslugama. U statinom trinom okruenju funkcionie ono preduzee koje trajno kupuje i prodaje iste proizvode i usluge, trini partneri se u duem period ne menjaju, uslovi nabavke i prodaje su trajno nepromenljivi. Kompleksnost okoline moemo odrediti po tome kolika je brojnost spoljnih faktora koji se uzimaju u obzir prilikom

donoenja odluka u vezi sa organizacijom, koliko su razliiti faktori i kako se rasporeuju u razliitim segmentima okoline. Promenljivost i kompleksnost trinog okruenja skupa znae razliiti stepen nesigurnosti za organizaciju.6 Slika 2 Faktori koji odreuju trino okruenje7

Kompleksnost

Pro

men

ljiv

ost

Sta

tin

a

Prosta Sloena

1.Ima malo uslovljavajuih faktora okoline i segmenata okoline

1. Ima malo uslovljavajuih faktora odnosno segmenata okoline

2.Faktori su slini 2.Faktori su slini

3.Faktori se samo malo menjaju tokom

vremena

3.Faktori se samo malo menjaju tokom

vremena

Din

am

in

a Nesigurnost je dosta visoka Nesigurnost je visoka

1.Ima malo uslovljavajuih faktora okoline i segmenata okoline

1. Ima malo uslovljavajuih faktora odnosno segmenata okoline

2.Faktori su slini 2.Faktori su slini

3. Faktori se stalno menjaju 3. Faktori se stalno menjaju

6 Ahmetagi dr Esad, Organizacija preduzea, Subotica, 2006.

7 Ahmetagi dr Esad, Organizacija preduzea, Subotica, 2006.

9

Jedna od najvanijih karakteristika trita kao okruenja je ograniavajui uticaj trita, koji je vezan sa monopolskim stanjem partnera, sa problemom ravnotee ponude i tranje, eventualno dravnim ograniavajuim postupcima i sl.

Nauno-tehniko okruenje Nauno-tehniko okruenje je od 60-ih godina, sa ubrzanjem nauno-tehnike revolucije is a korienjem rezultata u praksi dolo do izraaja. Za organizacije je postal neophodno da prati rezultate razvoja, da uskladi proizvode i usluge i process proizvodnje sa korienjem najnovijih naunih saznanja. Najznaajnije karakteristike nauno-tehnike okoline su: Uestalost pojavljivanja novih naunih rezultata, Brzina primene naunih rezultata u praksi, Predvidivost smera nauno-tehnikog razvoja, Kompleksnost tehnike.

Brz nauno-tehniki razvoj stvara potrebu da prdeuzee bude spremno za budunost, to znai da u rukovoenju dominira dugorono planiranje. Kompleksnost tehnike je karakteristina za onu okolinu u kojoj su informacije koje su potrebne za donoenje strategijske odluke tehniki tano i detaljno formulisane.8

Drutveno-ekonomsko okruenje Nijedna organizacija ne moe biti nezavisna od osobine drutvenih sistema vlasti, politike i institucija. Nastajanje organizacije, cilj njenog poslovanja, organizacione i rukovodstvene

karakteristike nose uticaje drutvenog sistema u kojoj posluju te organizacije. Drutveni uticaj podrazumeva integraciju ekonomskih i drutvenih vrednosti. Promene koje se deavaju u okruenju menjaju ustaljene oblike ponaanja, navike, shvatanja, potrebe pojedinaca. Ponaanje potroaa je u svakom sluaju refleksija odreenih drutvenih odnosa i procesa. Kada se posmatraju uslovi ivljenja, moe se istai da upravo oni odreuju krug ivotnih okvira, ali kakav kvalitet ivota e se ostvariti zavisi od postojeih drutvenih referenci. Krug datih alternativa je u stvari zatvoren ali pri tome i bezgranian, meutim, mnotvo organizacionih uslova, iji je stvaraoc pojedinac, menja te okvire u raznim dimenzijama. Postojee drutveno okruenje nudi pojedincu razliite tipove naina ivota, a samim tim i iroku skalu ubeivanja, orijentisanosti i motiva ponaanja. Drutveni uticaj ima veoma velik znaaj u drutvenoj grupi koja deluje na ponaanje pojedinaca, a pre svega u referentnoj grupi koja slui kao taka poreenja (referenca) od strane pojedinaca u formiranju njegovih optih i specifinih vrednosti, stavova i ponaanja. Referentne grupe su vaan inilac ponaanja pojedinaca i slue kao modeli i merila za uporeivanje i ocenjivanje vlastitog ponaanja. Drutveno prilagoavanje i drutveno ogranienje podrazumevaju uticaj drugih ljudi, a u veini sluajeva gde se pojavljuju ovakvi efekti postoji drutvena grupa referentna grupa, koja utie na ponaanje pojedinaca putem grupnih normi, grupnih vrednosti i irenjem informacija.

Politiko okruenje je veoma bitno, naroito u pogledu donoenja vanih strategijskih odluka. Dravna regulativa i politiki sistem u zemlji uslovljavaju sinergino delovanje

8 Ahmetagi dr Esad, Organizacija preduzea, Subotica, 2006.

10

svih faktora okruenja na razvoj poslovnih sistema i uspean opstanak preduzea u turbulentnoj sredini.

Politiki rizici mogu biti: Stroiji zakoni i odredbe koji utiu

na poslovanje,

Meunarodno zakonodavstvo, Vladine intervencije pri upravljanju

prirodnim resursima,

Promena ovlaenja vladinih agencija,

Porast broja organizovanih interesnih grupa,

Poveani naglasak na etikom poslovanju i drutvenoj odgovornosti.

Ekonomsko okruenje Ekonomsko okruenje obuhvata ekonomiju zemlje u kojoj e se realizovati ciljevi preduzea. Kljuni parametri koje treba analizirati su: ekonomska situacija u zemlji, stanje konkurencije, ekonomski uslovi u kojima se nalaze potroai-kupci.

DemografskoIokruenje Demografski faktor vezuje se za broj i starosnu strukturu budeeg trita, jer ljudi u razliitom ivotnom dobu imaju razliite potrebe. Podaci o gustini naseljenosti i urbanizaciji znaajni su za reavanje problema distribucionih kanala, prodajnih mesta i komunikacija. Podaci o jaini trita izvode se na bazi vrednosti proseka po stanovniku(posedovanje automobila, telefona, televizora, raunara i sl.) i ostvarene stope rasta nekoliko kljunih trinih indikatora (stanovnitvo, potronja elika, elektrineenergije). Indikatori ukazuju na osnove koje ine standard kupaca, ali i preduslove za razvijanje odgovarajueg biznisa na konkretnom trinom podruju. Profil industrijskog razvoja vezuje se za davanje podataka o prioritetima razvoja.

Trendovi demografskog okruenja: Promena u starosnoj strukturi stanovnitva, Geografska pomeranja stanovnitva, Bolja edukacija.9

Uspeno i moderno preduzee se mora prilagoditi savremenim poslovnim trendovima. Moderni trendovi

podrazumevaju:

maksimalni profit i minimalne trokove,

9 www.oliver.efos.hr

11

kompromise ( uspena saradnja izmeu poslodavaca i zaposlenih ), informacione tehnologije ( menadment informacioni sistemi ), dobru i stabilnu dravnu regulativu i politiki sistem.

Kulturno okruenje Kultura je proizvod zajednikog ivljenja vie zajednica. U zajednikom ivljenju se formiraju: vrsta vladanja, pravila ponaanja koje vode ljudske misli i akti nezavisno od svesne sfere. Kulturne karakteristike moemo ispitivati na nivou jedne konkurentne organizacije, odnosno u irem smislu jedne zemlje, ue ili ire geografske regije. Objanjenje za razliitost se nalazi u drutveno ekonomskoj ureenosti i u razliitostima kulturnih uslova. Kultura utie na ljudske aktivnosti i odnose, odreuje ivotni stil i ponaanje ljudi, pa tako i sklonosti ljudi prema proizvodu ili usluzi. Analiza kulturnih razlika neophodna je za oblikovanje, razvoj i uspeno sprovoenje strategije savremenog poslovanja. Kulturne vrednosti predstavljaju zajedniki pogled na drutvo koji se tie eljenog stanja i postojanja odgovarajuih ekonomskih, socijalnih, religioznih i ostalih ponaanja u koje su ukljueni lanovi drutva. One mogu biti globalne i specifine. Nijedna organizacija nije sposobna da utie na kulturu drutva.

U stvarnosti je okolina prisutna kao jedna celina, a njeni razliiti segmenti deluju aktivno jedan na drugi, ine ivotni prostor organizacije.

Prirodna tenja svake organizacije je da u skladu sa sopstvenim ciljevima utie na svoju okolinu. Potreba prilagoavanja trinoj okolini je punovana samo prema drutveno ekonomskim okolinama, kada je trite najvanija mera vrednosne delatnosti organizacija. Promena proizvoda i usluga i njihove proizvodne tehnologije su vane za jednu organizaciju samo onda, ako oni ine uslove uspenog poslovanja organizacije. Mera prilagoavanja zavisi i od toga koliko moe organizacija da utie na svoju drutvenu okolinu. Kulturna pozadina ima sopstvenu kondicionalnu i motivacionu ulogu u ponaanju organizacija i pojedinaca u okruenju. Naroito moramo naglasiti meuuticaj kulture i drutveno-ekonomskim okoline. Pojedini segmenti okoline organizacije se ne mogu odvajati jedan od drugog.

Organizacija uzimanjem u obzir njihovog meuuticaja moe nai uspenu formu adaptacije.

Okruenje preduzea ine svi elementi i njihova dejstva (sile), koje su izvan preduzea i koje utiu na:

Poslovanje preduzea Pristup preduzea retkim resursima.

Prema intenzitetu i nainu delovanja na preduzee okruenje se deli na: Domen preduzea Specifino okruenje Opte okruenje.

12

Domen preduzea je deo okruenja, koje je preduzee izabralo za neposredno podruje svog poslovanja (radi realizacije ciljeva).

Domen preduzea odreuju: Proizvodi Kupci, dobavljai, ostali stejkholderi Nain upravljanja silama koje deluju u okruenju.

Sektori okruenja su delovi okruenja koji imaju sline elemente.

Slika 3 Sektori okruenja preduzea10

Okruenje preduzea se deli na specifino i opte okruenje na osnovu: Intenziteta interakcija preduzea i okruenja Naina na koji pojedine sile iz okruenja utiu na preduzee.

Specifino okruenje ine sektori okruenja sa kojima je preduzee u direktnoj interakciji. Specifino okruenje ima direktan ili neposredan uticaj na poslovanje preduzea i njegovu mogunost nabavke resursa. Svi sektori okruenja nemaju isti znaaj za svako preduzee. Najznaajniji elementi specifinog okruenja su:

Kupci Dobavljai

10 http://www.ponude.biz

13

Distributeri Sindikati Konkurenti Vlada

Opte okruenje ine sektori koji ne utiu na preduzee direktno, ve indirektno ili posredno (delujui na specifino okruenje). Najznaajniji elementi opteg okruenja su:

Vlada Sociokuluturni sektor Ekonomski uslovi Tehnologija Finansijski resursi

Slika 4 Odnos organizacione strukture preduzea i izvora rizika u okruenju11

Tradicionalni nain upravljanja okruenjem predstavlja osnivanje organizacionih jedinica, ija je uloga da apsorbuju neizvesnost iz okruenja kako bi ostali delovi mogli to efikasnije da funkcioniu. Ulogu amortizera neizvesnosti ima podsistem odravanja veza sa okruenjem (nabavka, prodaja). Da bi smanjile neizvesnost organizacione jedinice koje su u kontaktu sa okruenjem prikupljaju informacije o svim promenama u okruenju, distribuiraju ih u okviru preduzea i emituju informacije o preduzeu u okruenje sa ciljem da stvore to bolji odnos okruenja prema preduzeu. 12

11

http://www.ponude.biz 12 http://www.ponude.biz

14

3. UPRAVLJANJE RIZIKOM

Thompson je 1967. godine istraivao kako organizacije odgovaraju na rastuu kompleksnost, tvrdei da je prvi korak, kao racionalna reakcija organizacija, da diu odreene barijere titei svoju srnu tehnologiju. Okruuju svoje srne funkcije sa input output elementima (funkcijama).

Drugi korak je da organizacije pokuavaju da smanje okove kompleksnog okruenja odreenim pravilima, unapred definisanim ponudama. Treim predvianjem se pokuava obezbediti blagovremeni odgovor spoljnim zahtevima, izbegavajui okove na taj nain. etvrto, veoma bitno sa aspekta diferencijacije, da organizacije stvaraju relativno homogenizovane podjedinice, tako delei heterogene zahteve eksternog okruenja, poveavajui fokusiranje u raznim pravcima. Peto, u nekim organizacijama, na primer vojnim formacijama, stroga pravila komunikacije i ponaanja deluju kao mere smanjenja pojave kompleksnosti u internom okruenju.13

Kotlerove matrice:

Slika 5 Matrica mogunosti14 Slika 6 Matrica opasnosti15

Matrica mogunosti slui planeru da proceni relativnu atraktivnost koju prua okruenje, kao i anse za uspeh ako se deluje u odreenom pravcu. Uslov za to je procena kvaliteta i slabosti kompanije.

Isto tako planer treba da proceni i mogui uticaj i eventualnih opasnosti iz okruenja, kao i stepen njihove ozbiljnosti u odnosu na aktivnosti organizacije. U ovome mu pomae matrica opasnosti.

Naravno, ovo su pojednostavljeni primeri. Prava analiza procene okruenja uzima u obzir nekoliko trendova odjednom i procenjuje njihov pojedinani i unakrsni uticaj. Problemi u definisanju trendova i tekoe u preciznom predvianju posledica, ne umanjuju sutinski znaaj postupaka procene za spremnije doekivanje budunosti.

13 Ahmetagi dr Esad, Projektovanje organizacije, Subotica, 2009. 14

www.indmanager.edu.rs 15 www.indmanager.edu.rs

15

Svrha upravljanja rizicima je identifikacija rizinih dogaaja za preduzee i zatim uspostavljanje plana upravljanja rizicima kako bi se upravljalo rizinim dogaajima i minimizirala teta za preduzee. Cilj upravljanja rizicima je eliminisanje rizinog dogaaja pre nego to se on pojavi ili minimiziranje uticaja rizika ako se on pojavi. Reaktivno preduzee pokuava reiti probleme kada se oni pojave. Proaktivno preduzee pokuava reiti potencijalne probleme pre nego to se pojave. To je umetnost upravljanja rizicima. Problem rizika u organizaciji, u ostalom i u ivotu, je njegova promjenljivost s vremenom, i injenica da nikada ne moe biti 0, ali na sreu ni 100%, jer ako bi neki nepovoljan ishod bio siguran, tada nitko ne ulazi u njega svesno. To znai da se odvijanje bilo kakvih procesnih aktivnosti odvija u uslovima vee ili manje entropije. To znai da procenjeni rizik u jednom trenutku u sledeem vie ne mora biti isti, ili da smanjeni neprihvatljivi rizik nakon toga zbog nekog razloga opet poprimi neprihvatljivi nivo. To ima

za posljedicu da se kontinuirano mora sprovoditi kontrola rizika, a time i kontinuirano

preduzimati aktivnosti da se rizici dre na prihvatljivom nivou. Prema prirodi problema, stalna kontrola i dranje rizika na prihvatljivom nivou je takoe poslovni proces. Za razliku od niza drugih poslovnih procesa, proces za upravljanje rizicima moe biti jedinstven za sve tipove organizacija, bez obzira na delatnost i veliinu. Zbog toga za proces upravljanja rizicima postoji meunarodni standard ISO 31000:2009 (Risk management Guidelines on principles and implementation of risk management). Standard ISO 31000 predstavlja smernice za uspostavljanje i poboljanje procesa za upravljanje rizicima u organizaciji. On ne obavezuje organizacije da ga primenjuju, ali

kako je u njemu sadrana najbolja praksa i viegodinja proverenost od strane niza organizacija, moe se postaviti pitanje: zato izmiljati svoj proces upravljanja rizicima, kada postoji opte priznati, u praksi dokazan i prihvaen proces? Procesi za upravljanje rizicima prema ISO 31000:2009:

Komunikacija i konsultacija s internim i eksternim ulagaima zainteresovanim stranama, kako je primereno, na svakom nivou procesa upravljanja rizikom i razmatranje

procesa kao celine.

Utvrivanje konteksta, eksternog, internog i konteksta upravljanja rizikom u kojem e se odvijati ostatak procesa. Treba utvrditi kriterijume prema kojima e se procenjivati rizik i definisati struktura analize.

Identifikacija rizika, gde, kada, zato i kako bi se dogaaji mogli spreiti, umanjiti, odloiti ili poveati postizanje ciljeva. Analiza rizika, identifikacija i procena postojeih kontrola. Odreivanje posledica i verovatnoa i zatim nivoa rizika. Ova analiza treba da razmotri podruje potencijalnih posledica i kako bi se one mogle pojaviti.

Vrednovanje rizika, poreenje procenjenih nivoa rizika s prethodno utvrenim kriterijumima i razmatranje ravnotee izmeu potencijalnih koristi i nepovoljnih rezultata. To omoguuje donoenje odluka o obimu i prirodi potrebnih obrada i o prioritetima. Obrada rizika, izrada i primena specifinih trokovno efikasnih strategija i akcijskih planova za poveanje potencijalnih koristi i smanjenje potencijalnih trokova. Praenje i preispitivanje, neophodno je pratiti efikasnost svih koraka procesa upravljanja

rizikom. To je vano za neprekidno poboljavanje. Potrebno je pratiti rizike i efikasnost

16

mera obrade kako bi se osiguralo da promena uslova ne menja prioritete.16

ZAKLJUAK

Tradicionalni nain poslovanja podrazumevao je duge periode spokoja i samozadovoljstva, koje su prekidali krai periodi promena u okruenju na koje se moralo adekvatno reagovati. Vremenom su haotine situacije postajale sve ee, a uspeh u njima postizali su oni koji su sposobni da reaguju neverovatno brzo, oplemenjuju svoje vrednosti i izrastaju upravo iz

neizvesnosti, nasuprot onih koji pokuavaju neizvesnost da eliminiu. Danas, svaka organizacija koja se odnosi prema promenama kao prema povremenim poremeajima u stabilnom svetu biznisa izlae se velikom riziku opstanka. Promene nastaju previe brzo da bi organizacije i njeni lideri mogli da se prepuste metafori mirnih i stabilnih voda biznisa.

Zadovoljenjem osnovnih ekonomskih principa preduzee moe da ostvari pozitivne poslovne rezultate. Meutim, to nije dovoljno za dalju budunost preduzea u turbulentnom okruenju. Svetska globalizacija i dinamiko okruenje navode mnoga preduzea da moraju da ue kako bi se prilagodila nestabilnom svetskom tritu. Kompetentnost preduzea bie zatitni znak u poslovnom svetu. Nekompetentna preduzea veoma brzo propadaju jer nisu uspela na vreme da izvre transformaciju i prilagode svoju organizacionu strukturu i strategiju zbivanjima na tritu. Poznavanje konkurencije je od izuzetnog znaaja za preduzea. Zato je potrebno pratiti ta rade konkurenti i uvek biti za jedan korak ispred njih. Preduzee broj jedan u poslovnom svetu je ono preduzee koje je na vreme prihvatilo savremene koncepte poslovanja i svoju poslovnu aktivnost prilagodilo

trenutnim dogaanjima i promenama u okruenju.

Procena trendova i promena u okruenju je od sutinskog znaaja za strateko planiranje u preduzeu. Oni podstiu mogunosti i opasnosti, to znai da od njih zavisi ne samo poslovni uspeh preduzea, ve i opstanak na tritu. Zbog toga je neophodno u praksi razvijati sisteme sistematskog praenja okruenja, to je na alost u naim uslovima jo uvek nedovoljno. No, opte tendencije savremenog poslovanja i nae usmerenje ka trinoj ekonomiji, to e neminovno usloviti. U pitanju je jedan veoma delikatan posao menadmenta organizacije s obzirom da je neophodno uiniti ljude svesnim zajednikih mogunosti dajui im zajednike ciljeve, sistem vrednosti, odgovarajuu organizacionu strukturu, i priliku za lino i timsko usavravanje i dalji razvoj.

16 www.kvalis.com

17

Prolost srpskih preduzea se moe sagledati uz visok stepen pouzdanosti, ali budunost ne moe. Ona mora da bude projekcija koja je u svakom sluaaju neizvesna.. Prema predvianjima vodeih strunjaka iz oblasti ekonomije i menadmenta, na razvoj sadanjih preduzea dominantan uticaj imae ekonomsko, drutveno, informatiko i politiko okruenje.

Sposobnost brzog odgovora na promene na tritu, predvianje buduih potreba kupaca i njihovo kreiranje, uenje iz vlastitih iskustava, razvijanje sposobnosti i znanja zaposlenih, obezbeuju izgradnju organizacije koja e trajati.

LITERATURA

[1] Ahmetagi dr Esad, Organizacija preduzea, Subotica, 2006. [2] Ahmetagi dr Esad, Projektovanje organizacije, Subotica, 2009. [3] Keitsch, Detlef; Risik management, Schaffer-Poetschel Verlag, Stuttgart, 2007.

[4] www.indmanager.edu.rs

[5] www.kvalis.com

[6] www.megatrender.blog.rs

[7] www.oliver.efos.hr

[8] www.ponude.biz