SADRAJ1UVOD

21. ROBOVLASNIKO DRUTVENO UREENJE

22. KLASE ROBOVLASNIKOG SISTEMA

33. RAZVOJ I OBLICI ROBOVLASNITVA

44. PROIZVODNE SNAGE U ROBOVLASNITVU

45.DRUTVENE KARAKTERISTIKE ROBOVLASNITVA

66.KLASE I KLASNE BORBE U ROBOVLASNITVU

77. PROTIVRENOSTI ROBOVLASNITVA I NJEGOV RASPAD

98. ISTORIJAT ROPSTVA

108.1. ROPSTVO U SUMERU I MESOPOTAMIJI

118.2. ROPSTVO U STAROM EGIPTU

128.3. ROPSTVO U STAROJ GRKOJ

138.4. ROPSTVO U STAROM RIMU

148.5. ROPSTVO U OSTALIM ANTIKIM DRAVAMA

169. ZAKLJUAK

17LITERATURA

UVOD

Robovlasnitvoje prvi oblik klasnog i izrabljivakog drutvenog ureenja, a temelji se na privatnom vlasnitvu i na radu robova. Pojavilo se jo u drevna vremena kad suSumerani,Egipani, stariGrciiRimljanidrali robove. U 15. vekupoela se razvijati velika trgovina robljem kad su Evropljani poeli prodavati uhvaeneAfrikancei na tome zaraivali, te ihbrodovimaprekookeanaprevozili kao radnu snagu u evropske kolonije. Ta trgovina ljudimatrajala je do19. vekai znatno uticala na afrike i amerike kulture. Danas je ropstvo zakonom zabranjeno iako jo uvek postoji u nekim delovima sveta.Robovsko drutveno ureenje poinje raspadomprvobitne zajednice, na prelazu iz etvrtog u trei milenijum p.n.e., a zavrava nastankomfeudalizmau petom veku. U razdoblju koje je trajalo gotovo 4 000 godina nastale su velike promene uljudskomdrutvu, da se ni dananji odnosi meu ljudima ne mogu razumeti bez poznavanja robovlasnitva. Nastajanju ovog drutva prethodile su promene u prvobitnoj zajednici. Pojedinci se poinju izdvajati te se poinje proizvoditi vie nego je potrebno za goli opstanak. ovek poinje izrabljivati drugog oveka. Pojedinci ne moraju ni raditi, ni proizvoditi, ali uestvuju u raspodeli dobara. Nema vie izbora poglavara, ve to postaje nasledno pravo. Porodice poinju iveti na tekom radu robova koji nemaju nikakva prava i daje im se tek potrebno za ivot. U antikim vremenima, ropstvo je svoj vrhunac dostiglo u grkom svetu i Rimskom Carstvu. Robovi su izraivali najvei dio proizvoda, a paralelno su radili i u kui i na zemlji. Nisu imali gotovo nikakva prava, no neki su stekli slobodu pa ak i visok drutveni poloaj.1. ROBOVLASNIKO DRUTVENO UREENJE

Naune osnove za objanjenje nastanka robovlasnike drutvene formacije je da se ona se zakonito razvila kao vii drutveni poredak raspadom nieg, prvobitne zajednice, koja je svojim razvojem omoguila i uslovila ovaj istorijski prelaz i progres.Proizvodne snage su se u prvobitnoj zajednici, a pre svega u njenim zadnjim fazama, toliko razvile, da su uslovile pojavu jednog novog drutvenog poretka, na viem stepenu materijalnog razvoja i sa novim karakterom drutvenih odnosa.Poveana produktivnost rada omoguila je pojavu vikova proizvoda i privatne svojine, a ovo je bilo odluujue za izmenu proizvodnih odnosa, a zatim i svih drugih drutvenih odnosa. Na osnovu privatne svojine vri se postupno ekonomska diferencijacija u drutvu, koja dovodi do klasa i klasne borbe unutar drutva. Postupno se izdvaja na jednoj strani jedna, ekonomska vladajua klasa, a na drugoj strani druga, izvlaena klasa liena svih sredstava za proizvodnju. Proizvodni odnos koji se u tim uslovima zasniva izmeu ovih dveju klasa robovlasniki proizvodni odnos daje osnovno obeleje itavoj ovoj drutvenoj formaciji. Umesto prvobitne solidarnosti u radu i proizvodnji, kolektivne svojine i jednake raspodele, sada izrasta nova, klasna drutvena struktura koja bazira na privatnoj svojini i njoj odgovarajuoj eksploatatorskoj raspodeli. Odgovarajue tome umesto solidarnih odnosa i demokratskih oblika drutvenog ureenja sada izrasta klasna struktura sa odgovarajuim institucijama koje sve imaju zajedniki krajnji smisao obezbeenje datih odnosa proizvodnje u interesu vladajue klase.2. KLASE ROBOVLASNIKOG SISTEMA

Drutvo se podelilo na robovlasnike i robove. Robovlasnika je malo, no oni su vlasnici i sredstava za proizvodnju i proizvoaa robova. Robova je mnogo vie, oni su osnovna proizvodna klasa koja nema nikakve svojine, pa nije vlasnik ni vlastite radne snage, tj. nije slobodna u pravnom smislu.Do ove podele, dolo je pre svega zakonitim, ekonomskim putem, tj. razvojem proizvodnih snaga koji je izazvao i uslovio klasnu polarizaciju i diferencijaciju u drutvu. To nimalo ne protivrei injenici da su robovi masovno pribavljani putem ratova i zarobljavanja u njima, tj. putem vanekonomskih faktora. Jer, sem ostalog, ropstvo je bilo mogue tek onda kad je poveana produktivnost rada omoguila da rob, tj. ljudska radna snaga proizvede viak proizvoda, dakle neto vie preko potreba vlastite (makar najnunije) reprodukcije, tj. potronje. Teorije sile, apsolutiziraju ovu injenicu padanje u ropstvo zarobljavanjem da bi prikrile ono to je u razvoju drutva osnovno i odreujue ulogu proizvodnih snaga i njihovog razvoja, koji zakonito uslovljava razvoj drutvenih odnosa kao istorijski uslovljenih i relativnih odnosa. Poznata je, dalje, i ustanova tzv.dunikog ropstva,jer su robovima postajali i oni ranije slobodni ljudi koji su bili prinueni usled svojih dunikih obaveza da sebe ili nekog lana svoje porodice predaju u ropstvo.Sem robova i robovlasnikau ovom poretku postojejo i slobodni graani, srednji i sitni proizvoai, zanatlije i seljaci.3. RAZVOJ I OBLICI ROBOVLASNITVARobovlasnitvo je, razume se,postupno nastajalo i razvijalo se preovlaivanjem elemenata novoga drutva nad elementima staroga drutva. I ovde kao i uvek kad se radi o procesu smene dvaju drutvenih poredaka, postojao jeniz uzastopnih faza i prelaza,u kojima se meaju elementi starog i novog poretka.Patrijarhalno ropstvo je nia,poetna etapa nastajanja i razvijanja robovlasnike formacije. Ova etapa se karakterie, kao i svaka poetna razvojna etapa novoga drutva, time tojo nisu potpuno razvijeni klasini oblici ovoga novog poretka.To pre svega vai za klasne eksploatatorske odnose. Naime, u poetnoj etapi nastajanja i razvoja robovlasnitva rob jo nije bio osnovni i glavni nosilac proizvodnje. Rob u ovoj fazi razvoja ivi i radi za robovlasnika, ali je on pomona radna snaga jer pored njega i zajedno sa njime rade i lanovi robovlasnike porodice. U ovoj fazi razvoja robovi su smatrani kao lanovi same porodice, no oni nisu imali prava kao ostali lanovi porodice, ve su ovde robovi bili eksploatisani, ali je ta eksploatacija bila laka i snoljivija od one, do koje je kasnije dolo.Klasino robovlasnikodrutvo se razvilo iz ove svoje poetne razvojne faze u dravama staroga sveta. Prema izvesnim istorijskim razlikama i karakteristikama postoje dva osnovna oblika robovlasnikog drutva istonjako i antiko ropstvo.Istonjako ropstvoje obuhvatalo afrike i azijske drave (Egipat, Asirija i Vavilon, Fenikija, Indija i dr.). Za ovaj oblik ropstva je karakteristino to da su velike robovlasnike drave nicale i razvijale se pored velikih reka, te je za njih bio vrlo znaajansistem navodnjavanja,koji je zahtevao velike koncentracije robovskog rada. Podizane su velike piramide, hramovi i drugi objekti uz pomo mase jevtinog robovskog rada. Ovaj oblik sem ostaloga karakterie i postojanje dravne svojine nad zemljom.Antiko ropstvoje najtipiniji i najrazvijeniji oblik robovlasnikog drutva. Najvei svoj razvoj je dostiglo u Grkoj i Rimu, na kojim primerima se u stvari najee i izuavaju i uoptavaju osnovne drutveno-ekonomske karakteristike ove drutvene formacije. To je vrlo razvijeno drutvo sa razvijenom privredom, gradovima, naukom i kulturom, dravom i dravno-pravnim poretkom i institucijom, a i sa vrlo razvijenim oblicima klasno-eksploatatorskih robovlasnikih odnosa.4. PROIZVODNE SNAGE U ROBOVLASNITVUOvaj poredak se od prethodnog, razlikuje pre svegaviim stepenom razvoja proizvodnih snaga.Mogunost velike koncentracije jevtine robovske radne snage, usavrenije orua za rad i korienje krupnih rezultata nauke u praktinoj proizvodnoj delatnosti, to su osnovni faktori koji su omoguili i izazvali daleko vee proizvodne mogunosti ovoga drutva u odnosu na prethodno.Veoma su se razvili zanati. Ovaj razvoj zanata uslovio je razvoj robne proizvodnje i razmene. To je praktino dovelo do razvoja trgovine i stvaranja sve veih i irih trita. Stoarstvo se dalje razvijalo, a isto tako i zemljoradnja. Rudarstvo je naroito bilo razvijeno u ovom delu. Nikli su i veoma se razvili gradovi kao administrativni, ekonomski i nauno-kulturni centri. Izvode se veliki javni radovi, podiu se dinovski objekti u verske (hramovi, piramide) ili druge svrhe (mostovi i sl.). Nauka se veoma razvila, a isto tako i umetnost i kultura uopte knjievnost, arhitektura, vajarstvo, muzika, likovna umetnost. I dan danas su nenadmane grke antike tragedije, skulpture i sl. Inae, sama orua za rad nisu bila posebno razvijena te je ovde bilo odluujua prednost za itav ovaj razvoj i procvat robovlasnikog drutva spomenuta koncentracija velikih masa jevtinih robova koji su i uz pomo prostih i nezgrapnih runih orua za rad (motika, ralo sa gvozdenim raonikom, srp, lopata, sekira i sl.) tako rei svojom mehanikom udruenom snagom izvodili dinovske radove koji i danas izazivaju divljenje u doba postojanja usavrenih mehanizama, koji zamenjuju ljudsku radnu snagu. Najvie to je postignuto to je bilo korienje mehanike snage vode kao i raznih vodenica i presa kao najranijih ,,mainskih naprava.5.DRUTVENE KARAKTERISTIKE ROBOVLASNITVAOsnovica proizvodnih odnosa u robovlasnitvu je robovlasnika svojina. Robovlasnici su potpuni gospodari sredstava za proizvodnju kao i samih robova. Robovi, dakle, nisu ni faktiki ni pravno slobodni ljudi. Oni potpuno pripadaju robovlasnicima koji sa njima mogu neogranieno raspolagati. To znai da robovlasnici mogu svoje robove iskoriavati kako sami hoe, terati ih na rad pod svim uslovima i okolnostima, razmenjivati, oslobaati, prodavati pa i sakatiti i ubijati ih. Robovi su za robovlasnike ,,orua koja govore, oni se raaju kao takvi i slue neogranieno svome gospodaru.Na osnovu takve svojine i raspodela drutvenog proizvoda pokazuje isti drutveni odnos: sve to proizvedu robovi pripada gospodaru robovlasniku. Robovlasnik se stara ak i o reprodukciji robova. Oni, naime, nisu imali pravo da se ene i da imaju porodicu. Robovlasnik ih je nabavljao u ratu, kupovinom, putem dunikog ropstva i sl. Oni su radili na njegovom imanju, a on je prisvajao sve to su oni proizveli. Robovima je od toga davao samo jedan deo i to po pravilu i najee samo minimum neophodan za odravanje ivota, u stvari radne snage.Odnosi proizvodnje su, dakle, eksploatatorski: neradna manjina prigrabljuje rezultate rada radne i proizvodne veine, ivi i bogati se na toj osnovi, dok proizvodna klasa robova ivi u bedi kakvoj u istoriji nema primera. Eksploatacijom masa robova robovlasnici su zgrnuli ogromno bosatstvo, podigli velike gradove, palate, hramove, uivali u raskoi i izobilju, dok su robovi dobijali samo onoliko koliko je bilo neophodno da odre sebe u stanju sposobnom za dalji rad u korist robovlasnika.Eksploatacija se zasniva navanekonomskoj prinudi:robovlasnici prisvajaju rezultate rada robova po pravu i sili ekonomski i politiki vladajue klase. Oni se slue i fizikom prinudom i nasiljem.Odnos zavisnosti je vidljiv i oevidanjer robovi i kao ljudi pripadaju gospodaru, oni su od njega zavisni i ekonomski, ali i pravno jer mu pripadaju kao stvari.Kao to je ve ranije istaknuto, ovo jeprvi drutveni sistem u kome postoji viak proizvoda.Njega stvaraju robovi, a prisvajaju robovlasnici.U ovom drutvu, dakle, robovi rade i za sebe i za gospodare robovlasnike. To znai da i ovde robovski rad moemo podeliti na potreban rad i viak rada, odnosno proizvod na potrebni proizvod i viak proizvoda. No, poto je vladajua klasa robovlasnika ovde prisvajala itav rezultat rada robova vraajui im samo minimum za fiziki opstanak i odranje radne snage, to suu stvari ovde gospodari prisvajali i deo potrebnog proizvoda svojih robova. Inae,ovo prisvajanje se vriloneposredno u naturalnom obliku,tj. proizvodi su direktno prisvajani od strane robovlasnika uz primenu vanekonomske prinude i fizike sile.Ovako pribavljeni viak proizvoda masa robova, koji su radili na velikim latifundijama (velikim poljoprivrednim gazdinstvima) i ergasterijama (radionicama u gradovima) bio jeosnovica velike ekonomske, vojne i politike moikao icelokupnog kulturnog procvata i napretkarobovlasnikog drutva, pa konkretno i velikih robovlasnikih drava kao to je Rimska imperija, antika Grka i druge.6.KLASE I KLASNE BORBE U ROBOVLASNITVURobovlasniko drutvo jeprvoklasno drutvo. Unjemu kao i u svakom drugom klasnom drutvu, postoje dve osnovne klase iji odnos i daje dominirajuu karakteristiku celokupnim odnosima toga drutva. Konkretno u ovom drutvu to su robovlasnici i robovi.Robovlasnike povezuju u jedinstvenu klasu njihov jednaki poloaj u procesu drutvene proizvodnje i jednaki odnos prema sredstvima za proizvodnju; oni su gospodari sredstava za proizvodnju ali i gospodari proizvoaa robova, te po toj osnovi ne moraju da rade, ve ive na raun robovskog rada. Robove, opet u jedinstvenu klasu ujedinjuju isti elementi: oni su potpuna svojina svojih gospodara te gospodarima pripada ne samo njihov proizvod ve i sam njihov ivot i sloboda.Odnosovih dveju osnovnih klasa jeantagonistiki:vladajua klasa ivi na raun potinjene klase, ona je zainteresovana za to veu eksploataciju ove, koju sprovodi i najsurovijim sredstvima, a potinjena klasa, opet, je zainteresovana za to manje svoje izrabljivanje. Ekonomsko drutveni poloaj je potpuno razliit; interesi ovih klasa su dijametralno suprotni. Ovo raanepomirljivu, antagonistiku suprotnost:klase su upuene da se bore jedna s drugom oko svojih suprotnih interesa.Na osnovi takve drutveno-ekonomske osnovice se razvija klasni antagonizam,a iz njegaklasna borba.Oblici klasne borbe u robovlasnitvu su bili razliiti. Robovi su, naime, na razne naine odgovarali na bezdunu i surovu prinudu kojom su terani na rad i zlostavljani. Njihov otpor je poinjao sa raznim pojedinanim protestima i pokretima pa preko manjih i veih pobuna sve do pravih i velikih ustanaka, od kojih su neki imali i vrlo snanu organizaciju, veliku snagu a zatim i privremene vojne uspehe. Najznaajniji je bio poznati Spartakov ustanak (7471 g. pre nae ere) koji je, delimino zahvaljujui sposobnosti i osobinama samoga Spartaka, imao velikih uspeha pre svoga konanog poraza.Sem ovih dveju velikih klasa uovom poretku bilo jo i drugih drutvenih grupacija kao to su pre svega seljaci, trgovci, zanatlije i sl. Od njih su jedni bolje stajali i bili po poloaju i interesima uz vladajuu robovlasniku klasu (pre svega bogatiji trgovci, zanatlije). Naroito jepoloaj seljakabio rav, jer su oni bili takoe eksploatisani i od politiki vladajue klase (u obliku poreze i sl.), a i od trgovaca i zelenaa od kojih su ekonomski zavisili. Zbog toga su u klasnoj borbi seljaci veim delom stajalina strani robova,koje su pomagali ak i u oruanim ustancima.Klasna borba robova protiv robovlasnika jeprvi istorijski oblikklasne borbeugnjetenih klasa. Ona je odraz eksploatacije koja je poela da vlada u drutvu. Kao takva je ona iodraz osnovnih drutvenih protivrenostiovoga poretka, no s druge strane ifaktor njihovog daljeg produbljavanja.Robovi nisu bili klasno svesni, nisu bili svesni svog drutvenog poloaja i potreba daljeg progresivnog razvitka drutva, te su u svoj pokret unosili tenje za povratak na drutvene odnose prvobitne zajednice. Moglo bi se, dakle, rei da oni nisu bili toliko klasno svesni da bisubjektivnomogli i znali postaviti svojoj klasnoj borbi cilj koji bi bio istorijski progresivan. No, u svakom sluaju njihova klasna borba ukljuno sa robovskim ustancima jeobjektivno uzetojedan nesumnjiv i znaajan faktor u razaranju robovlasnikog drutva, prema tome jedan objektivno uzeto progresivan faktor u razvoju drutva.7. PROTIVRENOSTI ROBOVLASNITVA I NJEGOV RASPADU izloenim uslovima eksploatatorskih odnosa proizvodnje i klasne borbe kao njihovog spoljnjeg izrazaosnovna protivrenost ovoga drutva lei unezainteresovanosti robova za proizvodnju.Ova je protivrenost osnovna slabost ovoga naina proizvodnje, od koje on neprekidno pati i koja ga za sve vreme njegovog postojanja iznutra nagriza.Robovi u datim uslovima nisu imali nikakvog linog interesa da se zalau na radu. Naprotiv, oni su bili i te kako zainteresovani da to manje rade, da se koliko vie mogu odupru prisili na rad. to god bi oni proizveli to prisvoji gospodar, a njihovo iscrpljivanje na radu vodi samo ka tome da e ih gospodar prodati, a moda i ubiti kad postanu manje sposobni za rad. Zato oni i pokazuju svoju tenju u ovom pravcu. Oni lome orua i sredstva za rad i kvare ih. Njih gospodari esto vezuju tekim lancima i okovima za njihovo radno mesto a to je ba oevidan dokaz ove injenice. Tek vrlo surove metode prinude uspevaju da slome ovaj otpor. No, u svakom sluaju ova nezainteresovanost se odraavala i morala odraavati na stagnaciji i sporijem razvoju proizvodnih snaga. Iako su se one ipak razvijale, kad vie kad manje, ipak je ova injenica osnovna protivrenost ovoga drutvenog poretka, koje je u krajnjoj liniji bila jedan od najbitnijih faktora kona nog njegovog raspada.No, s druge strane, i sami robovlasnici su svojim odnosom prema radu delovali u istom pravcu. Naime, robovlasnici su prezirali proizvodni, fiziki rad.Oni su smatrali da je taj rad njih nedostojan, da se oni raaju kao gospodari sa namenom da vladaju, da upravljaju, da se bave naukom, umetnou, knjievnou ili prosto da nita ne rade, a da se robovi sa druge strane ve ,,od prirode raaju kao robovi, dakle za fiziki i proizvodni rad uopte. I ova injenica, pogotovu u vezi sa prednjom, takoe je jedna od krupnih protivrenosti i slabosti ovoga drutvenog poretka sa kojima sebori, od kojih on tako rei hronino pati i koje se odraavaju na razvoj njegovih proizvodnih snaga, te konano dovode do takve drutvene stagnacije, koja e se morati zavriti ruenjem itavog takvog sistema. Ova protivrenost uzima i vid protivrenosti umnog i fizikog radakoja je u ovom drutvu nastala i osobito se razvila.Sledea krupna protivrenost ovoga drutvenog sistema je u tome to jekrupna privreda,zasnovana na latifundijama i ergasterijama u bespotednoj konkurentskoj borbineizbeno vodila razaranju sitne robne privredezasnovane na sitnom seoskom posedu i sitnom i srednjem zanatu. Ovo je vodilo ka propadanju masa sitnih i srednjih proizvoaa i dovodilo do razaranja i ekonomskog porobljavanja seljatva.Proces ekonomskog porobljavanja i propadanja seljatva odrazio se mnogostruko. Naroito na slabljenje ekonomske, pa i vojne moi robovlasnike drave, ija je vojska bila dobrim delom regrutovana iz ovih socijalnih grupacija. Vojni porazi nisu, dakle, bili uzrok nego posledica unutranjeg procesa ekonomske diferencijacije i krize robovlasnikog sistema, koga su razarale prednje nesavladive u datim uslovima protivrenosti.Ovasuprotnost se moe obeleiti i kaosuprotnost sela i grada,tj. izmeu masa sitnih seoskih proizvoaa s jedne i gradskih trgovaca, zelenaa i gospodara koji su selo i ekonomskim putem iskoriavali, pored toga to je selo u politikom pogledu bilo potinjeno gradu, koji je svoju politiku vlast koristio za razne namete, kao to su porezi i sl. Razvoj robnonovanih odnosa je ovu suprotnost samo jo vie produbljivao.Ovo su bile bitne unutranje suprotnosti robovlasnikog drutva. Kao takve one su se odraavaleina ekonomskom i na politikom polju.Dolo je do oskudice u radnoj snazi pa i njene nestaice. Zanati i trgovina su poeli opadati. Zemljoradnja, koja je postala glavno zanimanje, poela je nazadovati. Gradovi su propadali, pre svega u ekonomskom pogledu. Ustanci robova, potpomognuti seljacima, potkopavali su temelje robovlasnikih drava odnosno itavog ovoga poretka. Vojni porazi kao neizbena posledica svega toga dolazili su jedan za drugim i samo ubrzavali slom ovoga drutva.Iz ovoga se moe izvesti zakljuak da seproizvodne snage dalje nisu mogle razvijati u okviru robovlasnikih odnosa proizvodnje.Ovaj poredak je bio zapao u optu krizu itavog svog drutveno ekonomskog sistema.Izlaz je traen i nalaen u svakodnevnoj praksi, u svakodnevnom ivotu koji je stihijski pronalazio ona reenja, one oblike proizvodnje i drutvenih odnosa uopte, koji su u datim uslovima predstavljali vie i progresivnije oblike, pogodne da se u njihovom okviru omogui dalji razvoj proizvodnih snaga.Kolonatpredstavlja takav spontano traeni i naeni izraz. Kolonatski odnos je nastao tako, to su veliki zemljoposednici latifundije deljeni i cepani namanje parcele,koje sudavane pod zakupkako siromanim slobodnim seljacima,tako iosloboenim robovima.Ovi su radili na tim parcelama i bili obavezni da zakup vlasniku plaaju najee u naturalnom obliku. Postepeno se tako formirao jedan novi drutveni odnos; odnos sitnih, inae preko zemlje i zakupa zavisnih proizvoaa seljaka s jedne i vlasnika. te zemlje s druge strane.Ovajnovi drutveni odnos i novi oblik drutvene proizvodnjeve izlazi iz okvira klasnih robovlasnikih odnosa proizvodnje, jer se zasniva na novoj drutveno proizvodnoj osnovi. Ovo je u stvariprelazni oblik ka feudalizmukoji je nastajao i razvijao se u zadnjim fazama raspadajueg robovlasnitva kao oblik koji je u datim uslovima reavao protivrenosti koje su karakterisale i razarale ovaj poredak, i to reavao raspadanjem jednih, niih, i nastajanjem drugih viih odnosa drutvene proizvodnje.Porast Rimske imperijeu V veku nae ere pod najezdom Germana predstavlja i kraj robovlasnikog drutvenog sistema.8. ISTORIJAT ROPSTVA

Najraniji izvor u kome se pominje ropstvo jeHamurabijev zakonik(Mesopotamija, oko 1800. p.n.e.) iz koga se vidi da je ve tada bilo iroko rasprostranjeno i prihvaeno.Istorija ropstva uantikom svetuje blisko povezana saratovanjem. Izvori izMesopotamije,Egipta,Izraela,antike Grke,starog Rima,Persije,Kine, Asteka, civilizacijaMaja,iIndijeobiluju pomenom ropstva u ratnom kontekstu. Ratni zarobljenici su najee zavravali kao roblje na imanjima pobednika.

U mnogim zajednicama, broj robova je daleko premaivao broj slobodnih ljudi. Prema roblju se svuda postupalo okrutno, ali ne i krajnje surovo jer su bili skupocena roba. Ropstvo se pojavljuje pre pisane istorije na svimkontinentima. Posle usvajanja pisane rei, primeri ropstva (ukljuujui i seksualno roblje) belee se meu raznim plemenimaArapa,Indijanaca, Novom Zelandu,na Novoj Gvineji, uAfrici, GermanaiVikinga.

Duniko ropstvose takoe pojavljuje jako rano. UHomerovojGrkojbilo je retko ali zakonito da gospodar bije ili ubije roba.8.1. ROPSTVO U SUMERU I MESOPOTAMIJI

Sa razvitkom proizvodnih snaga u sumerskom i akadskom drutvu, sa porastom produktivnosti rada pojavljuje se viak proizvoda, a zajedno sa njim i eksploatacija jednog oveka od strane drugog u obliku ropstva.Na jedan od najstarijih oblika ropstva nailazimo jo u patrijarhalnoj porodici, kaoto su na to ukazivali Marks i Engels u Nemakoj ideologiji: Ropstvo, koje uporodici postoji u latentnom obliku, razvija se tek postepeno sa porastom stanovnitva i potreba i sa irenjem spoljnih odnosa u vidu rata i trgovine-trampe.Na postojanje tih latentnih oblika ropstva, koji najpre niu u porodici, ukazujeitav niz sumerskih i akadskih dokumenata. Najstarije porodino pravo koje jefiksirano u sumerskom kodeksu, dozvoljavalo je ocu da prodaje u ropstvo svoju decu. I to nije bilo samo mrtvo slovo zakona, ve potpuno realno pravo, koje je stalno korieno u porodinom ivotu. Roditelji su esto prodavali svoju decu u ropstvo; pritom su uslovite prodaje zapisivani u specijalne dokumente, koji su se sauvali sve do naeg vremena.Neka vrsta maskiranja te prodaje bio je obiaj usinovljenja tueg deteta, to je esto fiksirano u posebnom dokumentu. Onaj koji usinovljuje plaao bi ocu usinovljenog izvesnu sumu kao nagradu za usinovljenje. Prema tome, to usinovljenje je bilo skriveni oblik prodaje deteta.Karakteristinu crtu patrijarhalne porodice u staroj Mesopotamiji predstavljanepunopravni poloaj ene, koji je pojaan obiajem mnogoenstva. Keri su estoprodavane u ropstvo, o emu svedoi termin cena ene, na koji se nailazi udokumentima. Razvitku ropstva u velikoj je meri doprinelo ropstvo za dug. U mnogimdokumentima fiksiraju se zajmovi, naroito u itu, koje su siromasi bili prinueni dauzimaju od bogataa. Samo se po sebi razume da siromasi esto nisu imali sredstava dapravovremeno vrate zajam zajedno sa naraslim kamatama. Zaplevi se u dugove, siromah jeesto postajao rtva zelenaa. Njemu je pretilo neminovno ropstvo.Ali su najstariji i najvaniji izvor ropstva bili uporni ratovi, koje su stalnoizmeu sebe vodili najpre rodovsko-plemenski savezi, a zatim i pojedine drave Sumerai Akada, kao god i krupnije dravne tvorevine sa susednim narodima. Ti su ratovi uprvom redu dovodili do osvajanja velikog broja zarobljenika, koji su mahom pretvarani u robove. Ta injenica nala je svog odraza u sumerskom pismu. Re rob pisana je pomou sloenog znaka koji je imao da oznaava pojam ovek iz planinske zemlje. Oigledno, zarobljenici iz ratova sa istonim planinskim plemenima pretvarani su mahom u robove.Robove su u Sumeru zvali sag, to znai komad, a u Akadu ardu, to znaioboreni, ili reu glava. To ukazuje nato da u Mesopotamiji u III mileniju p.n.e. ve postaju dovoljno jasne forme robovlasnike eksploatacije i da se na slobodne ljude pretvorene u roblje ve u punoj meri gleda kao na robove izjednaene sa robom ilistokom, jer se raunaju na komade ili glave. Sudei po sauvanim dokumentima, robovi su prilino esto prodavani. Cena roba kretala se od 14 do 20 ekela u srebru (112-160grama srebra).8.2. ROPSTVO U STAROM EGIPTUEgipanisu roblje dovodili iz ratnih pohoda ili su ih kupovali. U Egiptu nije bilo mnogo roblja. Zemlju su obraivali slobodni seljaci a uprkos rairenom verovanju,piramidesu gradili slobodni radnici. Svi robovi su bili u vlasnitvuFaraonai nisu prodavani ostalim graanima. Faraoni su meutim imali obiaj da pokanjaju roblje svetenicima i vojskovoama. UBiblijise pominje prevoenje dece Izrailja iz okova u obeanu zemlju.

Slika 1.i 2. Prikazi sa zidova faraonskih grobnica koji prikazuju robove8.3. ROPSTVO U STAROJ GRKOJ

Poloaj robova prije dorske provale nije bio zavidan, ali nije bio ni izrazito lo. To je donekle bilo povezano s injenicom da se fiziki rad, za razliku od kasnijih vremena, nije smatrao poniavajuim. Homer mestimino opisuje ivot robova gotovo idilino, ali upozorava i na to da ih u sluaju kakve krivice stie mnogo otrija kazna nego slobodne ljude. Homerovi stihovi, dokazuju da rob, iako su ga smatrali ovjekom, nije bio tretiran kao osoba u pravome smislu. Rob je naprosto bio radna maina koja govori i mogao je biti prodan kao stvar.itav antiki svet, ukljuujui i njegove najvee duhove, ropstvo je, bez ikakve moralne dileme, smatrao nunou bez koje se kultura i civilizacija ne bi mogle razvijati ni odravati. Karakteristina je u tome smislu Aristotelova formulacija koja se tie ne samo ropstva nego i fizikog rada uopte: ,,Kad bi svaka maina na naredbu, ili jo pre, mogla obaviti svoj zadatak... kad bi unak sam od sebe tkao a udaraljke same svirale na kitari, graditeljima ne bi trebali pomonici, ni gospodarima robovi.Robovski nain proizvodnje i na njemu utemeljen robovlasniki poredak, bilo antiki ili orijentalni, uprkos svim svojim negativnim stranama, bio je istorijski korak napred. ,,Ma koliko to zvui sporno i jeretiko, uvoenje robova u tadanjim uslovima bilo je veoma napredno, kae Engels. ,,U istorijskim usliovima starog, posebno grkog, sveta napredak prema drutvu zasnovanom na klasnim protivrenostima mogao se ostvariti samo u obliku ropstva. Napokon, i za robove je to bio napredak: ratni zarobljenici, od kojih se regrutirala veina robova, sad su barem ostajali u ivotu, dok su pre bili ubijani, a u ranijim vremenima ak i spaljivani...Tek je ropstvo u veim razmerama omoguilo podelu rada na zemljoradnju i industriju, a time i procvat starog sveta i grke kulture. Bez ropstva ne bi bilo grke drave, umetnosti i nauke, bez ropstva ne bi bilo ni Rimskog Carstva. Bez temelja koje je stvorila grka kultura i Rimsko Carstvo ne bi, dakle, bilo ni moderne Evrope. Ne treba zaboraviti da je pretpostavka celokupnog naeg ekonomskog, politikog i intelektualnog razvoja bio onaj stadijum u kojem je ropstvo bilo jednako toliko nuno koliko i openito prihvaeno. U tom smislu moemo rei: bez antikog ropstva ne bi bilo ni modernog socijalizma.Tumaenja grke potrebe za robovima su protivrena. Ali ini se da nikako ne stoji stara podela na drutva po kojoj je Grka rudimentarno ureena i predstavljena kao drutvo tlaenja masa.Robovlasnitvo je bilo samo potreba za oslobaanjem slobodnih graana od fizikog rada, kako bi se politika delatnost mogla razviti u punom smislu.8.4. ROPSTVO U STAROM RIMU

Tokom istorije starog Rima, postojanje jeftine radne snage robova u veoj ili manjoj meri bio je veoma bitan faktor za razvoj njegove ekonomije. Robovi su se nabavljali na razliite naine, ukljuujui kupovinu od stranih trgovaca kao i pretvaranje stranog stanovnitva u robove na osvojenim teritorijama. S obzirom na veliko uee Rima u osvajakim ratovima u toku 1. i 2. veka p. n. e., desetine, ako ne i stotine hiljada robova bilo je dovoeno u Rim iz raznih evropskihimediteranskihzemalja. Veoma ogranien broj robova radio je kao posluga, zanatlije ili lini pomonici, dok je ogroman broj njih radio u rudnicima ili u poljimaSicilijei juneItalije.Robovi su uRimskoj republicibili tretirani uglavnom veoma grubo i surovo. Pred zakonom Republike, rob se nije smatrao osobom, ve svojinom. Vlasnici su mogli da zloupotrebljavaju, povreuju ak i ubiju svoje robove bez ikakvih pravnih posledica. Postojalo je veoma mnogo tipova robova, a najnii i najbrojniji, oni koji su radili u poljima i u rudnicima bili su podvrgavani iscrpljujuem fizikom radu tokom celog svog ivota.

Slika 3. Reljef sa prikazom ropstva u Rimskom carstvu

Prevelika surovost i ugnjetavanje robova dovodilo je do pobuna i ustanaka. Godine135. p.n.e.izbio jePrvi ustanak robova, a104. p.n.e., izbio jeDrugi ustanak robova. Oba su izbila naSiciliji, gde su male grupe pobunjenika uspele da okupe desetine hiljada sledbenika koji su eleli da se spasu represivnog ivota rimskog roba. Iako su oba ova ustanka smatrana ozbiljnim drutvenim poremeajima u kojima jesenatmorao da upotrebi direktnuvojnu intervencijukoja je trajala vie godina, nikada se nisu smatrala ozbiljnom pretnjom Republici. UItalijinikada nije bilo ustanaka robova, niti su robovi ikada bili smatrani potencijalnom pretnjom gradu Rimu. Ovo se sve promenilo po izbijanju Treeg ustanka robova Spartakovog ustanka.Uticaj Spartakovog ustanka na rimska shvatanja orobovlasnitvukao i o samoj instituciji robovlasnitva u Rimu teko je utvrditi. Ustanak je sigurno potresao Rimljane, koji su iz istog straha poeli da tretiraju svoje robove na manje surov nain nego ranije Bogati vlasnici latifundija poeli su da smanjuju broj robova u poljoprivredi i da unajmljuju veliki broj slobodnjaka bezemljaa za poljoprivredne radove. Sa krajemCezarovihGalskih ratova52. godine p. n. e. pa sve do vladavine caraTrajana(98117), Rim nije vodio osvajake ratove pa je samim tim i prestalo snabdevanje jeftinom robovskom snagom do koje se dolazilo preko vojnih osvajanja i poveala se koncentracija najamnih radnika slobodnjaka na poljoprivrednim dobrima.

Pravni status roba takoe je pretrpeo promene. Tokom vladavine caraKlaudija(4154 n.e.), zakon je bio promenjen liavanje ivota starog ili isluenog roba poelo je da se smatraubistvom, a rob koga bi vlasnik napustio automatski je postajao slobodan.

Pod vladavinomAntonina Pija(138161), zakonska prava robova su bila proirena, a vlasnici su odgovarali pred zakonom ako bi ubili roba, na silu ga prodavali kada je moglo da se dokae da je rob bio zlostavljan, a takoe je obezbeen trei (neutralni) organ vlasti gde bi robovi mogli da se ale.

Iako su se ove promene desile previe kasno da bi bile direktna posledica Spartakovog ustanka, one ipak predstavljaju zakonsku kodifikaciju promene stava Rimljana prema robovima koja je trajala decenijama.

Teko je odrediti u kojoj meri je ovaj ustanak imao uticaja na zakonske promene o pravima rimskih robova. Po svoj prilici, kraj Spartakovog ustanka se poklopio sa krajem perioda u kome su se najvie koristili robovi u Rimu i poetkom novog shvatanja roba unutar rimskog drutva i zakonodavstva. Spartakov ustanak je bio poslednji ustanak u nizu ustanaka robova i Rim nije mogao sebi da dozvoli jo jednu pobunu tih dimenzija.8.5. ROPSTVO U OSTALIM ANTIKIM DRAVAMA

U Vizantijije postojala znaajna populaciju robova nevernika i otpadnika od vere sve do12. vekakoji su radili kako za pojedince tako i za dravu. Tada se javlja otpor ali ne dobija na veem znaaju. Robovi su esto bivali kastrirani, a radili su najtee fizike poslove.

Arapisu nalazili roblje prvenstveno po naseobinama i lukama istoneAfrike. Ovo je jedan od najstarijih poznatih puteva trgovine robljem i stotinama je godina stariji od transatlantske trgovine koju su vriliEvropljani. Robovi uhvaeni na obalama istone Afrike zavravali su u Arabiji, nabliskom istoku,Persijii naindijskom poluostrvu.

Procene broja Afrikanaca koji su ovako odvedeni sa kontinenta kreu se od 11 do 17 miliona od650. to1900. Broj robova koje su Evropljani odveli u Ameriku je oko 11-12 miliona od oko1500. do kasnih1860-ih.

Slika 4. Ropstvo u modernom dobuU Osmanskom carstvu, posle bitaka, poraeni se esto kastriraju kao izraz nadmoi. Ovako kastrirani mukarci evnusipostaju deo posebnog drutvenog sloja i koriste se kao uvariharema. Robinje su sluile esto samo kao sredstvo za produetak loze Sultana, raajui mu sinove i time jaajui njegovu mo ali samo ako su bile za njega venane.

Turcisu u roblje odvodili balkanske narode i narode sa prostora juneRusije. Budui da je najvei deo roblja uTurskojbilohrianskevere, ropstvo je prevashodno imalo religijsku a nerasnukonotaciju. Elitne trupe turske vojske bili sujaniarii gotovo svi su poreklom saBalkana.Poznato je ropstvo u osvojenim kolonijama, a naroito ropstvo na Amerikom kontinetu tokom 17 i 18 veka, koje je takoe bilo jako surovo, sve dok Abraham Linkoln nakon graanskog rata u Americi nije ukinuo ropstvo.9. ZAKLJUAK

Iako je robovlasniko drutvo kao dravni sistem i nain ureenja drave prestao da postoji padom Zapadnog Rimskog carstva, ropstvo kao socioloka i drutvena pojava nije prestalo da postoji. I u feudalizmu i u kapitalizmu, moemo prepoznati klasine oblike ropstva. Ono moe biti manje surovo u odnosu na fizike patnje koje trpe potlaeni tj. oni bez prava, ali ne umanjuje svesnost pojedinca da nije slobodan.

Iako moda smatramo da smo kao drutvo napredovali i da je ropstvo iskorenjeno, u dananjem svetu svakodnevno nailazimo na primere ropstva.

Svake godinemilioni ljudi, uglavnom ene i deca, suobmanjena ili naterana na razliite forme zarobljenitvaiz kog nee pobei, ili e teko pobei. Trgovina ljudima predstavlja jednu od najlukrativnijih I najbre rastuih oblasti ,,kriminalne industrije.Ovajmoderan oblik ropstvaje najgore mogue krenje ljudskih prava kojim suljudi lieni svoje slobode i dostojanstva, to je osnova onoga to nas ini ljudima. Seksualno iskoriavanje, ropstvo ili prisilan rad, prinuivanje na prosjaenje ili neka druga kriminalna aktivnost,sve su to oblici prinudnog rada osnosno ropstva jer rtva trgovine ljudima nije sama izabrala tu sudbinu, a po definiciji modernog sveta svaki ovek dete , raa se slobodno.Naalost i danas se zgraavamo nad injenicama da ropstvo kao drutvena pojava nije iskorenjeno i da u nekim delovima sveta vlasti i dalje preutno gledaju na ovu drutvenu pojavu.

Civilizacijska tekovina je lina sloboda i dostojanstvo svakog oveka i zato je bilo kakav oblik ropstva neprihvatljiv.

Slika 5. Okovi amerikih crnaca-radnika na plantai pamukaLITERATURA1. SOCIOLOGIJA Prof. Dr. Vlajko Petkovic, VP, Cacak, 2008.god.

2. MENADMENT LJUDSKIH RESURSA - Prof. Dr.Vlajko Petkovic, VP, Cacak, 2006.god.

3. SOCIOLOGIJA Dr. Ljubivoj Gvoic, Dr. Smilja Rakas, Megatrend, Beograd, 2005.god.

4. SOCIOLOGIJA - Dr. Milan Mikovic, Beograd, 2003.god.

5. UVOD U SOCIOLOGIJU Dr. Zoran Vidojevic, Obrazovni informator, Beograd, 1997.god.

6. www.wikiperija.org7. www.istorijskabiblioteka.com/

1