SAN. EMOCIJE.SAN. EMOCIJE.

Doc. dr Snežana MarkovićDoc. dr Snežana MarkovićDoc. dr Snežana MarkovićDoc. dr Snežana MarkovićIInstitut za biologiju i ekologijunstitut za biologiju i ekologijuPPrirodnorirodno--matematički fakultetmatematički fakultet

UUniverzitet u Kragujevcuniverzitet u Kragujevcu

BUDNO STANJE - SAN� BUDNO STANJE – (1) direktna stimulacija osnovnog

nivoa aktivnosti u mozgu (retikularna formacija) i (2) aktivacija neurohormonskog sistema� Noradrenergički - ekscitatorni – locus ceruleus, spoj

ponsa i mezencefalona� Dopaminergički – ekscitatorni/inhibitorni –

substantia nigra, bazalne ganglije� Serotonergički – inhibitorni – nuclei raphe, središnji

delovi mozga� Acetilholinski – ekscitatorni – gigantocelularni

neuroni, retikularno ekscitatorno područje ponsa i mezencefalonamezencefalona

BUDNO STANJE - SAN

� Retikularna formacija� Mrežasta formacija od jedara sive mase

povezanih nervnim vlaknima� Kroz celo moždano stablo (produžena

moždina, pons, mesencephalon, lateralni deo hipotalamusa, medijalni deo talamusa)

� Veze sa limbusnom i motornom korom i sa bazalnim ganglijama

� Aferentni i eferentni deo� Funkcija RF – regulacija somatskih i

visceralnih funkcija, održava koru prednjeg mozga u stanju aktivacije, obezbeđuje mozga u stanju aktivacije, obezbeđuje budnost, integrativna uloga

� Dva sistema:� Ascedentni retikularni aktiviraju ći sistem

(ARAS) – opšta razdražljivost i toničnost kore prednjeg mozga

Detekcija čulnih nadražaja iz uha i oka� Descedentni retikularni aktiviraju ći

sistem – visceralne funkcije

� SAN� Nervne ćelije mozga su stalno aktivne – u budnom stanju i u snu / različita aktivnost� SAN - Stanje relativnog mirovanja organizma – smanjenje aktivnosti organizma prema

spoljašnjim nadražajima� Periodično kod čoveka i ostalih kičmenjaka; kod čoveka ciklusi od po 90 min se smenjuju 4-5

puta u toku kontinuiranog sna� REM (rapid eye movement) – paradoksalno spavanje, snovi –β i θ talasi

� Atonična muskulatura� Frekvencija disanja i srca raste� Lice i prsti se grče, brzi pokreti očnih jabučica

� Non-REM – pravo spavanje, sporotalasno, IV stadijuma� I – površni san (aktivni moždani talasi) –β talasi i poneki α talas (budna osoba, opuštena,

zatvorene oči)II – blago usporavanje moždanih talasa – θ talasi� II – blago usporavanje moždanih talasa – θ talasi

� III – spori i brzi talasi se prožimaju, san je dublji – δ talasi� IV – spori talasi, dubok san -δ talasi

� Deca najduže spavaju (50% REM spavanje) dužina spavanja i REM faze se smanjuju sa odrastanjem

� Karakteristike sna: � Relativno mirovanje i smanjeni tonus skeletne muskulature� Smanjena osetljivost prema spoljašnjim i unutrašnjim nadražajima� Usporen rad srca i snižen krvni pritisak� Disanje usporeno i produbljeno, smanjena plućna ventilacija, povećan nivo CO2 u krvi� Oksidacioni procesi i bazalni metabolizam smanjeni� Smanjeno lučenje mokraće� Odsustvo svesti o događajima

•Laki san•Smanjena mišićna aktivnost•Neregularni mišićni pokreti

•Laki san•Smanjena mišićna aktivnost•Neregularni mišićni pokreti

•Usporeno disanje i srčani rad•Snižena telesna temperatura

θθθθ

•Usporeno disanje i srčani rad•Snižena telesna temperatura

θθθθ

•Duboki san

•Spori δδδδ talasi

•Duboki san

•Spori δδδδ talasi

•Veoma duboko spavanje•Ritmi čno disanje•Limitirana muskularna

•Veoma duboko spavanje•Ritmi čno disanje•Limitirana muskularna

•Brzi pokreti očiju•Povećana mišićna aktivnost i rad srca•Disanje ubrzano i plitko

•Brzi pokreti očiju•Povećana mišićna aktivnost i rad srca•Disanje ubrzano i plitko

NonREM faza REM faza

mišićni pokreti

•ββββ talasi

•Poneki αααα talas

mišićni pokreti

•ββββ talasi

•Poneki αααα talas

•θθθθ talasi•θθθθ talasi muskularna aktivnost

•δδδδ talasi

muskularna aktivnost

•δδδδ talasi

plitko•Sanjanje

•ββββ talasi

•5-30 min

plitko•Sanjanje

•ββββ talasi

•5-30 min

� San � Smanjena simpatička, a pojačana parasimpatička aktivnost� Reparacija svih ćelija i nadoknađivanje energije� Luči se melatonin, kao i hormon rasta� Obrada informacija i pamćenje� Korišćenje delova mozga koje inače ne koristimo dnevno� U toku sanjanja aktivni emotivni i vizuelni centri

� Dobar san je barometar zdravlja� Nesanica – smanjenje nivoa melatonina� Posledice nespavanja (tromost, zaboravnost)

� Disfunkcija procesa mišljenja� Smanjena radna sposobnost� Smanjena radna sposobnost� Nenormalno ponašanje � Razdražljivost � Psihotičnost� Iscrpljenost� Smrt

� Spavanje je standardno stanje tela; čudno je da smo budni!?

� MEHANIZAM SPAVANJA� Maruzzo i Maguno 1949.� Spavanje posledica inhibicije širenja ascedentnih aktivacionih impulsa iz moždanog stabla do

moždane kore – uloga RF� Zamor, iscrpljenost ili fiziološki ritam → iz mezencefalnog dela RF razvija se inhibicioni proces→

širi se u kranijalnom pravcu→ sprečavanje prenošenja aferentnih aktivacionih impulsa prema MK → ventromedijalna jedra talamusa deluju na MK i izazivaju prvu fazu spavanja

� Raphe jedra – sekretuju serotonin → talamus, neokorteks, hipotalamus, limbički sistem, kičmena moždina (inhibicija bola); tokom spavanja snižava se koncentracija serotonina u krvi

� Jedra traktusa solitarijusa → raphe jedra� Gornji deo hipotalamusa i difuzna jedra talamusa� Muramil-peptid, nonapeptid stimuliše sporotalasno spavanje� Holinergički neuroni ponsa → stimulišu REM spavanje� Holinergički neuroni ponsa → stimulišu REM spavanje� Locus ceruleus (noradrenalin) i raphe jedra (serotonin) → isklju čuju REM spavanje

� GABA (gama aminobuterna kiselina, luči se u prednjem hipotalamusu) stimuliše san� Raste nivo melatonina → san � Hipotalamus luči acetilholin koji izaziva buđenje (Ach se luči pod uticajem nagomilanih hemijskih

supstanci tokom spavanja, ali i kofeina; raste nivo kortizola neposredno pre buđenja)� Tokom aktivnosti se luči adenozin koji inhibira lu čenje Ach → umor� Kofein inhibira lu čenje adenozina

� Holinergički neuroni ponsa → Ach → budnost (↑), Non REM (↓), REM (↑)� Locus ceruleus → noradrenalin → budnost (↑), Non REM (↓), REM (↓ ↓) � Raphe jedra → serotonin → budnost (↑), Non REM (↓), REM (↓ ↓) � Ne postoji jedan sistem (supstanca) koja pokreće i reguliše faze sna, već odnos više neurotransmit.

hipotalamustalamus

neurokorteks

MEHANIZAM SPAVANJA

ponsRaphe jedra (serotonin)Tractus solitarijus produžena

moždina

Retikularna jedraRetikularna jedraRetikularna jedraRetikularna jedra

mesencefalonmesencefalonmesencefalonmesencefalon

Hipnogeni centriHipnogeni centriHipnogeni centriHipnogeni centri

hipotalamustalamus

neurokorteks

MEHANIZAM SPAVANJA

aktivacija

aktivacija

ponsRaphe jedra (serotonin)Tractus solitarijus produžena

moždina

Hipnogeni centriHipnogeni centriHipnogeni centriHipnogeni centri

� CIKLUS SPAVANJE-BUDNOST. CIRKADIJALNI RITMOVI� Endogeni generatori ritma� Centralni biološki sat u suprahijazmatskom jedru(SCN) hipotalamusa� 24-25 časovni ritam� Neuroni SCN – CLOCK/BMAL1 proteini → jedro → transkripcija period oscilator

gena → proteini PER1, PER2 i PER3 → negativnom povratnom spregom inaktivišu CLOCK/BMAL1

� Spoljašnji ulazni signal – jarka svetlost → ganglijske ćelije retine sa melanopsinom → retinohipotalamični trakt → SCN → cirkadijalna regulacija lu čenja CRH, unutrašnje temperature, spavanje-budnost

� Optički trakt prolazi i pored EPIFIZE (pinealna žlezda, treće oko);(pinealna žlezda, treće oko);sadrži fotosenzore slične retini� Epifiza → melatonin → san, depresija tokom tmurnih dana� Jaka svetlost → epifiza → inhibirana sekrecija melatonina (izaziva pospanost) → SCN� Melatonin reguliše mesečni ciklus žene, polni nagon i želju za parenjem, antioksidans, smanjuje broj srčanih otkucaja, jača imunitet, smanjuje krvni pritisak, registruje svetlost/tamu� Nivo melatonina se povećava u snu, meditaciji� Epifiza kod žena je masivnija

� LIMBI ČKI (GRANI ČNI) SISTEM� Reguliše urođeno i stečeno ponašanje, instiktivno ponašanje, emocije i motivacije� Bulbus olfactorius (mirisno zadebljanje)� Amigdaloidna jedra – ishrana, seksualni nagon, emocije� Hipokampus – pamćenje, učenje, rasuđivanje� Talamus – relejna stanica između moždanog stabla i kore velikog mozga� Mamilarno telo – informacije do forniksa i talamusa i obrnuto� Forniks – prenosi informacije iz limbičke kore u mamilarna tela� Corpus calosum (žuljevito telo) – spaja dve hemisfere velikog mozga� Gyrus cynguli (velika pojasna vijuga) – modifikacija ponašanja i emocija

� HIPOTALAMUS – koordiniše autonomne i endokrine funkcije, integriše signale za kontrolu unutrašnje sredine, reguliše spavanje-budnost, rast, mentalni/fizički razvoj, reprodukciju

� Termosenzori, osmosenzori, senzori na koncentraciju glukoze

� “Unutrašnji” svet

� Programirano ponašanje� a) Odbrambeno – borba ili bekstvo – somatske,

hormonske (adrenalin i kortizol) i autonomne (simpatikus) komponente

� b) Fizička vežba – kao prethodno� b) Fizička vežba – kao prethodno� c) Nutritivno – potraga za hranom, parasimpatikus� d) Reproduktivno – udvaranje, nervna regulacija

seksualnog odgovora, hormonska regulacija trudnoće

� f) Termoregulatorno

� Monoaminergički neuronski sistemi iz moždanog stabla - uključeni u mehanizme ponašanja: noradrenergički (pozitivno potkrepljenje), adrenergički, dopaminergički i serotonergički (odvratnost)

� EMOCIJE� Uživanje, bes, nelagodnost, radost� Emocije su “iracionalne, primitivne i nepotrebne”� Emocionalna iskustva bitan činilac ljudskog života, deo životinjskih iskustava� Emocija – kompleksno iskustvo koje aktivira procese u mozgu i reakciju tela (fizička

napetost); tri komponente emocija: fizičko uzbuđenje, svest o uzroku emocija i reakcija → osećanje)

� Emocija – instiktivna reakcija – racionalna reakcija� Najintenzivnije emocije - sinhronizacija fizičkog uzbuđenja, svest o uzroku emocija,

reakcija� Emocija – uživanje i stres� Raspoloženja – radost (sreća) i tuga (depresija)� Emocija traje kratko – koliko i uzrok� Emocija traje kratko – koliko i uzrok� Raspoloženja traju duže – utiču na intenzitet i vrstu emocija� Serotonin “izvlači” ljude iz depresije, izaziva euforiju� Osobe sa dominantnom levom hemisferom mozga su veselije� Emocionalna inteligencija� Psihopatija

� EMOCIONALNI CENTRI� Strah → informacije sa senzora → talamus → amigdaloidna jedra → hipotalamus→

nadbubrežna žlezda → adrenalin i kortizol → stres → priprema tela za akciju� Sekundarno (sporije) – talamus → prefrontalna kora → razuman odgovor → može da inhibira započetu reakciju tela

� KONTROLA EMOCIJA� Prefrontalna kora reguliše reakcije stresa – razvija se do 20. godine života� Deca ne kontrolišu emocije, impulsivne reakcije� Svaka osoba različito reaguje na stres – eksplozivne i smirene osobe� Umerena količina napetosti pojačava pažnju i rezultate rada, neprestano

izlaganje emocijama vodi gubitku koncentracije� Tehnike kontrole negativnih emocija – pravilno i duboko disanje, fizičke

vežbe, joga, meditacija� Izvor besa (negativne emocije) – udaljiti se od ovog izvora i “brojanje do 10”� Fobije – intenzivan osećaj straha izazvan bezopasnim uzrokom; posledica

trauma; prefrontalni korteks ne može da šalje umirujuće impulsetrauma; prefrontalni korteks ne može da šalje umirujuće impulse

� KLASIFIKACIJA EMOCIJA� Šest osnovnih emocija strah, bes, radost, tuga, gađenje,

iznenađnje� Tipi čni izrazi lica i prepoznatljivi� Razvijene na početku čovekove

evolucije� Životinje

� SLOŽENE EMOCIJE� Oko 30 – nervoza, griža savesti, stid,

nelagodnost, .... / uživanje, zadovoljstvo, nelagodnost, .... / uživanje, zadovoljstvo, ushićenje, ponos, zahvalnost, ljubav (!?)

� Mešavina ili razvoj osnovnih emocija� Veće angažovanje kore velikog mozga,

specifične za čoveka� Razvoj morala� Plač – emocionalni plač karakteristi čan

za čoveka; sastav emotivnih suza je drugačiji (bogate hormonima stresa) od “obi čnih” suza koje kvase oči; suze tuge i suze radosti

� PREPOZNAVANJE EMOCIJA� Sposobnost čoveka da prepozna izraze lica� Prepoznavanje stvarnih i lažnih emocija� Neslaganje izraza lica sa ostalim signalima koje šalje telo� Detektor laži (poligraf) – detektuje fizičke komponente emocija (ubrzan rad srca,

ubrzano disanje i znojenje)� Iskren (“smeju” se i oči) i veštački osmeh (aktivirani samo mišići usana)� Odsjaj emocija u očima

� ISPOLJAVANJE EMOCIJA� Gestikulacija, položaj tela, izraz lica, pogled� Kontrola izražavanja emocija� Zarazne emocije; oponašanje emocija (nesvesno i svesno)

� POL I EMOCIJE� Žene bolje i lakše ispoljavaju emocje od muškaraca� Centri za govor i emocije su locirane u obe hemisfere kod žena, a kod muškaraca samo

u jednoj� Emocije se stvaraju u desnoj hemisferi, a govor u levoj� Ženske emocije tokom ljudske evolucije