SAVREMENA ARHITEKTURA

EKLEKTICIZAM - Snazan razvoj prirodnih nauka, steceno iskustvo u prakticnom radu, sve veca potraznja robe I sirovina, razmah

I uspeh manufakture, poboljsanje saobracaja alati pokretani ljudskom snagom su dotrajali I trebalo ih je zameniti pogonskom snagom parni pogon ubrzava I povecava proizvodnju, a proizvedena roba izaziva pomeranje ekonomskih I socijalnih odnosa u drustvu. Patent parnog kotla proistekao je 1800.godine.

- Novi vestacki gradjevinski materijal, kao cement raznih vrsta, gvozdje, zatim celik, duraluminijum, staklo, prosiruju strukturalno I prostorni I oblikovni domet novog inzenjerskog gradjevinarstva I tehnicke arhitekture.

- Burzoazija postepeno mehanizuje zivot ubirajuci sve koristi nadviska industrijskog profita I istovremeno previdja znacaj I domet stvaralackih produkata to jest sustinu stvari koja je sa istorijskog stanovista vaznija za stvar arhitekture od licne koristi.. Zapostavila je potrebe radnih masa I time I predstavu nekog uravnotezenog razvoja u vidu jedinstva suprotnosti.

- Tako je industrija na pocetnom stupnju svog razvitka I protiv volje svojih gospodara iznedrila stalez proletarijat drustveni stalez koji nema vlastita sredstva za prozvodnju. Usled nedostatka plana I pregleda dolazi do divlje migracije seoskog stanovnistva u gradove gde postaje ponudjac svoje fizicke snage I postepeno se pretvara u fizickog radnika.. Nova struktura grada je ujedno odraz neuravnotezenih I neuskladjenih ekonomskih, socijalnih I drugih zbivanja izazvanih naglim porastom klasno podeljenog stanovnistva. U njima se socijalne suprotnosti zaostravaju do krajnjih granica.

- Uljuljkivana sladunjavoscu svog blagostanja zbog povoljnog poslovanja, burzoazija gubi postepeno u pogledu celinskog upravljanja drustvenim procesom. Ona je raskrstila sa mnogim predrasudama feudalizma osim u arhitekturi. I tako burzoazija nije tvorac nove arhitekture, jer se ravnala po nasledjenom arhitektonskom ukusu. Nije sagledala date mogucnosti, da tehniku, zivot I umetnost medjusobno poveze u jednu strukturalnu I smisljenu celinu umesto da ih ostavi razjedinjene.

- U sluzbi kolonijalnih interesa, osigurava nova poodrucja sirovina I svaka tehnicki razvijena kapitalisticka zemlja izgradjuje sopstveni militaristicki uredjaj, povremeno dozivljava ekonomske krize I pod takvim uslovima kapital nije smatrao zadatkom dana da pitanje arhitekture I uredjenja naselja rascisti u svojoj domovini iz razloga sto ga je smatrao resenim koristeci se istorizujucim eklekticizmom.

- Zbog dualistickog karaktera epohe radjanje arhitektonske misli odvija se tokom XIX veka veoma sporo jer osim novih materijala I konstruktivnih izuma, provlaci se snazna linija istoricizma u arhitekturi. Pobornici nove arhitekture zapazuju mogucnosti novog izrazaja I pronalazenje novih problema I resenja odvija se na prelazu XIX I XX veka sve do pocetka Prvog svetskog rata.

- Kao posledica naglo rasprostranjene industrijalizacije doslo je na pocetku XX veka do razdvajanja arhitekture I inzinjerstva. Dok je inzinjerima poslo za rukom da vec u toku jednog veka stvore svoj vek inzinjerstva, arhitektura se staticki zadrzavala uporno podrazavajuci I izoblicavajuci pritom stare stilove. To razdoblje oznaceno u razvoju arhitekture kao eklekticizam, predstavlja pozamasan drustveni nesporazum u istoriji XIX veka.

KLASICIZAM Pravilnost I simetrija bez napetosti. Sluzi se uzorima antike kao polaznim I zato na njega posebno utice razvoj arhteologije u XIX veku. Predstavnici eklektickog klasicizma su u vecini slucajeva duhovi skromnije stvaralacke sposobnosti, ali poneseni potrebom za jasnom I odredjenom zakonitosti kompozicije koja im omogucava postizanje monumentalnosti kojom burzoazija velica svoju vodecu ulogu. Svojim smirenim obrascima ravnoteze klasicizam ne moze da preuzme nikakvu putokaznu ulogu. U Nemackoj predstavnik Sinkel. AKADEMIZAM Ima svoju zavicajnu ustanovu u akademijama pojedinih zemlalja sa svojim besmrtnim pripadnicima. Pitanje umtenosti se uopste ne postavlja u stvaralackom smislu razvojno, vec se odrzava staticki lik. Zadrzava arhitekturu vestacki u zastarelim formama gradjevinskih zanata I produbljuje raskol izmedju sadrzaja I oblika. Procelje zgrade u centru paznje. S obzirom na moc akademija I rasprostranjenost njenog monumentalnog kica, savremena arhitektura I njena prva ostvarenja mogla su se pojavljivati samo na periferiji dogadjaja, na podrucju inzenjerskih gradjevina poduhvata koje je akademizam gledao sa prezirom. LARPURLARIZAM

Svoje proizvode smatra vrhuncem umetnickog kreiranja, predstavlja u stvari izraz umetnsti radi umetnosti, samom sebi svrhu, bez ikakve idejne I sadrzajne podloge. ROMANTICIZAM Kada se vraca u proslost manje se obraca klasici koju karakterise strogost kompozicije, nego romanici, gotici ili slikovitim sklopovima srednjevekovne arhitekture. Stilski romanticizam je uporna moda sa nikakvom likovnom vrednoscu objekata I predstavlja svojim ostvarenjima losu sluzbu arhitekturi kao stvari opsteg drustvenog razvitka. Svaki romanticizam usmeren unazad u proslost mora se zavrsiti u corsokaku kao skupo placena laz. Klasicizam I romantizam su dva suprotna vida eklekticizma. Dok je romantizam subjektivno izivljavanje kreatora u zamisljenom odelu, klasicizam je objektivno delanje kreatora u granicama jedne strogo odredjene discipline. MANIRIZAM Oznacava onu vrstu umetnickog delovanja u kome vise preovladjuje stecena vestina umetnikova I iskustvo prethodne epohe. Epoha manirizma je pobarokno razdoblje u Italiji sa trajanjem kroz ceo XIX I delimicno XX vek. FORMALIZAM Moze biti oznaka svih vidova eklekticizma kao proizvoljno odabranih, konvencionalno podrzavanih ili izmisljenih oblika bez odredjene stvaralacke svrhe. Delovanje suprotnog znacaja od funkcionalne opravdanosti I korisnosti. Narociti duhovni vid formalizma predstavlja suprematisticka arhitektura ciji je glavni zagovornik bio ruski slikar I arhitekt Maljevic. Oni su se kretali u carstvu apstraktnih I cisto figurativno-formalnih problema trazeci apsolutnu arhitektoniku, tj.plastiku. Suprematisti u Rusiji 1920ih u raspravi sa konstruktivistima. KUBIZAM Razlaganje prostora do elementarnih volumena I nemogucnost sagledavanja iz jedne tacke. Prapocetni elementi arhitekture se dovode u medjusobne odnose po zakonu kompozicije. Arhitektonsko delo je plasticno telo razastrto u prostoru. Priprema put purizmu preko neoplastike. Kubisticka arhitektura je bezornamentalna. NEOPLASTIKA - Slikarski izum grupe DeStajl koja prevedena na arhitekturu nastoji da plasticnost elemenata u prostoru stepenuje bojenim kvalitetima. Primernjuju se Mondrianova nacela shvatanja prostora (tacka, linija, boja) OBJEKTIVIZAM je kriticko obuzdavanje svake modernisticke preteranosti I krci put funkcionalizmu EKSPRESIONIZAM proces ispoljavanja unutrasnje dozivljene stvarnosti I neposredna korist je u razvijanju maste POSLE PRVOG SVETSKOG RATA Pocetkom XX veka nova nastojanja u arhitektur u duhu tehnicizma: futurizam, purizam, funkcionalizam, konstruktivizam. . U borbi protiv eklekticizma nadovezuju se na postignuca tehnicke arhitekture, jer su inzinjeri konstruktori stvarali konstrukcije koje su odgovarale svrsi I materijali, proizvodili oblike uskladjene sa strukturom tih kompozicija. Henri Labrust: forma mora biti podredjena funkciji. Revizijom savremene arhitektonske misli Zapada posle Oktobarske revolucije 1917, postiglo se jasno formulisanje objektivizma, funkcionalizma I konstruktivizma. Izlozba 1889.godine u Parizu izgradjena dva tehnicka objekta : Ajfelova kula I masinska hala. FUTURIZAM tabula rasa je neostvarljiva u arhitekturi kao citava brisana platforma za otpocinjanje neceg korenitog, ma koliko to bilo primamljivo. Zanesenost tehnickim predstavama daleke buducnosti kao sredstvo oblikovanja sutrasnjice. Uticaj na: kubizam, nemaki ekspresionizam, holandski De Stijl, ruski konstruktivizam; predstavnik SantElia PURIZAM Znacaj povrsina I ravni kao podloga instrumentacije spoljnih I unutrasnji povrsina zgrade koja se zasniva do izvesne mere na principima funkcionalizma. Potpuno se razlikuje od secesije I napora secesionista koji su pre svega hteli da stvore gotov stil. Dok purizam tezi ka stvarnim, objektivnim I logicnim, ka cistoti fizickog izgleda I teorije I veri u novu arhitekturu koja covecanstvu dolazi u susret. Proistekao iz neoplastike koja je proistekla iz kubizma, a osnivaci pokreta su bili Korbizje I Ozenfant. Purizam tezi da purifikuje sve zbrke u pojmovima o arhitekturi od istoricizma, nacionalnog dekorativizma. FUNKCIONALIZAM Najindividiualniji stav protiv funkcionalistickog principa ima Mis koji kaze da Salivenovu formulu treba preinaciti prostor treba oblikovati da bude praktican I ekonomican, a funkcija ce se prilagoditi njemu. Najpre rad pojedinaca a posle Oktobarske revolucije prihvatanje od strane sire javnosti. Odbacuje ornament u bilo kom vidu. KONSTRUKTIVIZAM dok funkcionalizam daje organski povezane sklopove prostorija I resava njihove medjusobne odnose, konstruktivizam osvaja prostor pomocu najcelishodnijih konstrukcija.

Cikaska skola - Amerika je ubrzo pokazala uticaj novog gradjeivnskog materijala gvozdja I celika na arhitekturu. Pocetkom XIX

veka ona je kod izgradnje univerzitetskih gradova posla u sirinu da bi u drugoj polovini veka krenula snazno uvis izgradnjom robnih kuca I poslovnih zgrada. Teznja za osvajanjem prostora uvis skopcana je sa cenom zemljista I dala je povod postanku metalni skeletnih konstrukcija putem suve montaze. Uporedo primena vatrostalnih kosntrukcija I uvodjenje dizalica. Zahvaljujuci naporima cikaske skole postignuto je ukljucivanje savremene tehnike I mehanizacije u privredni I umetnicki zivot drustva.

- Zasto bas Cikago? Zbog povoljne kulturne klime, jer on vec tridesetih godina pokazuje tendencije da postane kulturni centar. Cikaska skola je naziv za grupu arhitekata u zadnjoj cetvrtini XIX veka koja gradi komercijalne I poslovne zgrade.

- Henri Hobson Ricardson predstavlja prelaznu fazu u razvoju skole od blokovskih gradjevina do oblakodera. Baron Dzeni gradi u metalnom skeletnom sistemu skoro skroz bez ornamentacije I on je otvorio put istinskom savremenom nacinu gradjenja, s pravom se moze smatrati prvim tvorcem skeletnih gradjevina u metalu. Treca grupa: Adler + Saliven I Rajt.

- Karakteristike Cikaske skole: novi materijali, novi konsturktivni elementi, novi nacin utemeljenja, prozor postaje sastavni deo izraza, ostvaren je tip modernih poslovnih I administrativnih I robnih kuca, nov arhitektonski izraz skeleta, teznja za cistim oblicima, uveden niz tehnickih izuma. Izvrsila je za srazmerno kratko vreme preobrazaj Cikaga izgradjenog pre velikog pozara pretezno od drvenih zgrada.

Art Nouveau I Arts&Crafts - Nastao na prelazu vekova u Belgiji kao prelazni period izmedju istoricizma I modernog pokreta I vezan je

najvise za oblast primenjenih umetnosti tj dekoraciju uvodi estetske korektivne mere stvorene da se suprotstavi tehnologiji koja je navodilana funkcionalnost

- Najznacajniji za ovaj pokret su Vilijam Moris, Viktor Horta (originalna dekoracija) i Van de Velde. Teznja vecine anticipatora pokreta je bilo resavanje drustvenih problema kroz umetnicko zanatstvo.

- Arts and Crafts u Engleskoj - Vilijam Moris je bio najglasniji zagovornik umetnosti I zanatstva ali je prvi priznao uzaludnost da taj pokret bude sredstvo za reformisanje drustva

- Art Nouveau pripada Mekintosh iz Glazgovske cetvorke (Margaret I Fransis Mekdonald I Herbert Mekner) kao simbiozi japanskog I skotskog (veza sa japanom preko trgovine nakon rusko-japanskog rata) u toj cetvorci zene su bile zaduzene za dekorativnu a muzevi za stranu izgradnje. Glavni projekti: Glazgovska umetnicka skola I cajdzinice

- Antonio Gaudi gradi kuce pod uticajem Art Nouveaua pripadajuci katalonskom modernismu. Slicnost sa Plecnikom u smislu velike sposobnosti kreiranja oblika I specificno koriscenje materijala. Kuca Batljo, Mila, park Guelj, Sagrada familija,

Werkbund - nije zalagao za jedan odreeni umetniki jezik, ve za reformu odnosa umetnika i industrije - Peter Berens : karijeru je poeo kao slikar ekspresionista u okviru Minhenskog secesionistikog pokreta; preko

primenjenih umetnosti -> razvio arhitekturu sa linim peatom, obeleenu I logikom, objektivnou, racionalnou (kroz Berensov biro proli su: Mis, Le Korbizje, Gropijus). Fabrika Turbina - arhitektonski promiljena materijalizacija (kao izraz modernog ivota) industrije; simbolika hrama, tenja za stvaranjem "tipskog" izgleda, za uspostavljanjem novog poretka u urbanoj strukturi

De Stajl - ime "De Stijl" preuzeto je od Berlagea (koji je dalje razraivao Zemlerove teorijske postavke o stilu); aforizam

grupe: "Svrha prirode je ovek, svrha oveka je stil" - kua reder-reder, Utreht (1924.), nema uklapanja u ambijent, otvorena transformabilna osnova, dinamina

ravanska igra... - arhitektura osloboena noseih zidova i ogranienja koje nameu probijeni otvori; panelni

pomini zidovi; antikubistika (po obliku), antidekorativna (po stilu), poseduje: elementarnost, ekonominost, funkcionalnost, dinaminost

Secesija I Jugendstil - Reakcija na eklekticizam reakcija na dugotrajnu vladavinu eklekticizma otpocinje tek secesijom I

jugendstilom koji su medjutim bili upereni uglavnom protiv spoljasnjih atributa eklekticke arhitekture, ali su utrli put za druge I jace pokrete arh.misli, pa je u tome njihova uloga I zasluga.Iskustvo od nekoliko vekova radi protiv seceseionista. Heterogenost eklekticizma secesija zamenjuje homogenim stilom zasnovanim na novim dekorativnim motivima. Prva organizovana borba pocinje na srednjoevropskoj pozornici krajem XIX veka: sediste seceseije bilo je u Becu, a jugendstila u Minhenu. U prvom je preovladavalo arhitektonsko shvatanje, a u drugom slikarsko shvatanje problema. Secesija uglavnom zahvata arhitekturu sa oblikovne strane njenih problema tj prilazi problematici spolja ,a ne iznutra nije dosegla do jezgra arhitektonskog stvaralastva, pitanja prostora. Ovi pokreti ne odbacuju ukrasne elemente, vec na njima zasnivaju svoje prevratnicke stavove, a odbacuju samo ornamente koji pripadaju starim istorijskim stilovima. Zasnivaju se na ornamentu nove vrste I od novog materijalane nadovezujuci se na tehnicku arhitekturu. Osnivanje becke secesije 1897.godine predvodjeno Hofmanom, zatim Vagner, Olbrih, Plecnik, Fabinani. S obzirom na neravnomernost razvitka, vise se od secesije nije moglo ni ocekivati I ona je svoj fragmentalni zadatak dobro obavila.

- Becka secesija art nouveau koji se u Austriji krajem XIX veka naziva secesija. Stanje u Becu na prelazu vekova: zapanjujuc konzervativni karakter cak I kad su Vagner, Olbrih I Hofman u pitanju. Jedino Adolf Los u potrazi za cistotom odaje zacetke potpuno novog modernog stila. Borba izmedju eklekticke secesije I Losovih teza. Zlatno doba secesije je u periodu 1897-1903godine.

OTO VAGNER - Otac savremene becke arhitekture napada ono sto sa prekoromnaziva arheoloski odnos istoricista I zastupa

stav da se na arhitekturu gleda kao izraz modernog zivota koji stvara lepe oblike bez trazenja uzora u prirodi. Tvrdi da se u arhitekturi mora videti izraz ljudske moci, a Le Korbizje ovo shvatanje odvodi u jos vecu krajnost. Napada praksu da se arhitekte obuavaju kao da su inenjeri, jer je zainteresovan da umetniki oblik dovede do novih tehnologija, a ne da nove tehnologije ostavi na milost inenjerskoj struci. Svojim istrazivanjima dosao je do saznanja da novi motivi arhitekture nastaju primenom novih konstrukcija.

- Sustina: savrseno ispunjavanje svrhe, srecan izbor materijala, jednostavne I ekonomicne konstrukcije I bolik koji proizilazi iz ovih pretpostavki stvara se sam od sebe I uvek ce biti pristupacan I zanimljiv.. Medjutim I njemu se potkrada cist dekorativizam I postaje prateca pojava njegovih objekata, ali ga on ostvaruje primenom modernog materijala kao sto je npr gvozdje. Oslobodjenje od eklekticizma I akademizma u pogledu organizacije I oblika nikad niej u potpunosti postigao.

JOZE PLECNIK - Pojavom Joze Plecnika dolaze zemlje Jugoslovena prvi put u dodir sa savremenim nastojanjima u arhitekturi I

to preko becke sredine u kojoj se on formirao I sebe izgradio. Zadojen secesijom, on se na nju nadovezuje idejno vise nego formalno. Uticaj Plecnikove skole svodi se na Sloveniju. Niko nije prodro onako u svest svojih ugradjana kao on. Njegova koncepcija od zanatstva do monumentalnosti ostaje uvek u srazmerama Ljubljane.

- Sin stolara, sa 14 godina prelazi u graz I tamo pohadja cetiri godine zanatske skole. Nakon napustanja Graza njegov zivot se deli na nekoliko vaznih perioda: becki, praski, ljubljanski. Plecnik je primljen na Akademiju umetnosti Oto Vagnera dok je boravio u Becu. Kao dobitnik rimske nagrade vecke akademije umetnosti, preduzima studijsko putovanje po Italiji I Francuskoj. Plecnik celog svog zivota projektuje kao veliki poznavalac materijala, tehnike I obrade. Prihvatio je mesto nastavnika na skoli umetnosti u Pragu gde je stvorio svoje sledbenike.

- Posle Vagnerove smrti, tri puta je bio izabran za profesora becke akademije, ali je ministarstvo prosvete to odbilo. U Pragu radi konzervaciju I dogradnju istorijskih Hradcana. Crkva u Shishki, univerzitetska biblioteka I drugi objekti, kao I uredjenje spoljnih prostora, most na Ljubljanici, svedoce o Plecnikovom duhu u Ljubljani. Njegovo poslednje delo je letnja pozornica u mozaiku od sljunka. Postignut domet ne dobija siri okvir u razvoju arhitektonske misli.

- Obeleja njegovog rada: 1. obeleavanje prostora kamenim kuglama; 2. stub, kapitel -> slobodni; 3. zid se zavrava paviljonom.

- Poreenje sa Gaudijem (Gaudi 20-tak godina stariji, kao i Plenik stvorio neponovljiva dela, aktivan do smrti, neenja, bez uenika.

- Crkva Sv. Duha, Be, 1910. -> jo jedno remek-delo Beke moderne; netur-beton sa tucanom opekom; iste forme; oblik grkog hrama - redukovani klasicizam, kubistiki kapiteli

- glavni uticaji na Plecnika: 1. funkcionalizam Ota Vagnera i Fabijanija 2. umetniki izraz 3. Vrtni gradovi, engleski pejzani vrtovi

MAX FABIANI - Slovenacki arhitekt je ne samo vaspitanik becke sredine vec je kao arhitekt I nastavnik doprineo unapredjenje

arhitektonske kulturne austrijske prestonice. Osim uze arhitekture njegovo stvaranje obuhvata I probleme uredjenja gradova I strucno literarna zaokupljanja. Visoku tehnicku skolu zavrsava u Becu I saradnik je Oto Vagnera. Njegovi objekti su pod uticajem becke secesije, a gde nije izricito secesionista, tu kroz njegovo delo provejava uticaj renesanse ili baroka. Znacajan je njegov elaborat za uredjenje Ljubljane za koju je izradio regulacioni plan.

ADOLF LOS - I sam u poetku pripadao secesiji, kasnije otro kritikovao - smatrali su ga "usamljenim avanturistom u potrazi

za arhitekturom svoga vremena. Kritikuje i istoricistiku imitaciju antike dekorativnosti i praksu arhitekata Art Nouveau za koje je smatrao da se bave besmislenim formalnim aspektima arhitekture i dizajna (doterivanjem oblika predmeta ve prilagoenih njihovoj funkciji; divio se prakticizmu Amerikanaca.

- Arhitektura je za njega isto sto I namestaj, alat, instrument. Posto arhitektura nije umetnost, arhitektonsko delo nije konstrukcija koju treba ukrasavati. Morao je doci Korbizje pa da svojom puristickom teorijem nacelo racionalnog I iracionalnog postavio kao komponente arhitekture u jednu duhovnu celinu

- Ornament kao zlocin senzacija 1912.godine - za razliku od kasnije estih pogrenih tumaenja da se Los zalae za potpuno ukidanje ornamenta - "ornament je zloin"); naime, ornament secesije on vidi kao pokuaj maskiranja osrednjosti malograanske kulture, dok dekoracija kao skup pravila, koji nastaje iz pravilne upotrebe materijala, arhitekturu moe uiniti reitom - preneti identitet konstrukcije; drugim reima, Los se protivi "modnom" (koji ima prolazni i povrni karakter) ornamentu u arhitekturi, kao neem od velike trajnosti. Zalaze se za skupocene materijale.

- Izvesna kubisticka podloga nazire se u ranijem stvaralastvu Losa, u njegovoj teznji za spoljnim rasciscavanjem arhitektonskih masa. Njegove arhitektonske misli su jednostavne I pocivaju na predstavama golih fasada lisenih svakog ornamenta. Svoje misli realizuje cistim formama ali izvesna kubisticka zapazanja nikad nije razradjivao u vidu sistema, u tom smislu nije ni prostor dosledno istrazivao, niti je nastojao da na toj osnovi zasnuje citav pokret.

- Kuca Stajner - naizgled spolja "bez karaktera", ali ovi anonimni eksterijeri su skrivali briljivo projektantsko umee -> "kua mora da bude diskretna spolja, svo njeno bogatstvo treba da je skriveno unutra" . Masivan izgled, simetrija u osnovi i fasadi, ogromni glatki zidovi sa pravilnim rasporedom prozora, ravan krov, odsustvo ornamenta

- Oblakoder za ikago Tribjun, konkursni rad, 1922. (najsalvniji od Losovih monumentalnih projekata; konkurs za "najlepu poslovnu zgradu na svetu"; Los je hteo da ona bude simbol ikaga metafora stuba, jak koncept, simbolina vrednost, monumentalne dimenzije - sutina Losove urbane arhitekture

LUJ SALIVEN - Rodjen je u Bostonu sredinom XIX veka, zavrsio je MIT, zatim se u Filadelfiji zaposlio kod Frenka Ferensa preko

kog se upoznao sa tokovima u Engleskoj I Francuskoj I bio otpusten zbog ekonomskog pada u Americi. Odlazi u Cikago kod roditelja koji je pre pozara privredno cvetao I zaposljava se kod Baron Dzenija I zatim odlazi u Pariz u Ecole des beaux arts gde se upoznaje sa pristalicama Viole le Dika (pristalica obnavljanja gotike), ali napusta ubrzo tu skolu zbog prednjacenja crtacke vestine koja je bila apstraktna.

- Vraca se krajem XIX veka u Cikago sa iniciranom idejom o licnom konceptu arhitekture I pocinje da radi sa Dagmarom Adlerom u cijem birou se nalazio I Rajt Adler se bavio uglavnom tehnickom I administrativnom, a Saliven umetnickom stranom posla I za Salivena je bila tipicna dekorativnost istocnjackog tipa. Njihov znacajan

zajednicki projekat je Auditorium Building: hotel, poslovanje I pozoriste. Medju prvima su ostvarili moderan tip robnih I administrativnih kuca.

- Projekat Slezinger robne kuce je znacajan u njegovom samostalnom radu kao jedne od najvaznijih zgrada Cikaske skole I u to vreme Saliven stice sve veci ugled I njegove fasade su njegov zastitni znak

- Forma sledi funkciju U tom smislu moze se smatrati pretecom kasnijih funkcionalista. Tezio je ostvarenju oblikovnog jedinstva zgrade, nalazenju pravila u odnosima konstrukcije I poetike forme tj ornamenta. Njegove zgrade su prekrivene ornamentima jer on veruje u opravdanost njegove uloge, mada ima I primera onih koje nisu. Njegovo jedinstvo oblika I funkcije pociva na primeni ornamentacije primerene vrsti konstrukcije. Tako je oblakoderima funkcija skrivena, ali se ipak odrazava na fasadi tj unutrasnjost se projektuje na spoljasnjost. U njegovoj delatnosti mnogo je vaznije izrazavanje konstruktivnosti nego trazenje jedinstvenog ornamenta.

- Oto Vagner Amerike - U prvom periodu rada on veruje u izlisnost ornamenta a onda u njegovu funkcionalnu ulogu. Tu se on priblizio secesiji I jugendstilu Evrope radeci na stvaranju nove arhitekture ukrasene novom odgovarajucom ornamentikom. Medjutim Saliven resenje zadatka vidi u samoj zgradi, iduci iznutra ka spolja I u tome se on u potpunosti razlikuje od secesionista.

- Pripadnik Cikaske skole celog zivota se borio protiv akademizma I arhitetkture koju diktira stil. - Svetska izlozba u Cikagu 1893.god Kolumbijska izlozba grobnicu moderne arhitekture jer je umesto cikaske

skole trijumfovao akademizam I o the njegov najveci poraz. Na srecu Rajt nastavlja njegov posao preuzevsi u nasledje organsko nacelo kohezione snage svih elemenata arhitekture.

- Za najveceg arhitektu Amerike XIX veka priznat je posle smrti njegova dela su uglavnom harmonija skeletnih konstrukcija, prilagodljivosti rasporeda, doslednosti u oblikovanju I primene ornamenta. Ovo dvojstvo nije u stvom stvaralastvu potpuno opovrgnuo ni njegov sledbenik Rajt koji neretko primenjuje ornament

FRENK LOJD RAJT - glavninu onih principa kojima e se rukovoditi u svom stvaralatvu kod Adlera i Salivena -> nova demokratska

arhitektura; organski koncept; Art Nouveau renik, uticaj japanske arhitekture - organske arhitekture - Saliven razvija princip jedinstva forme i funkcije; polazei od toga, razvija ideju koja

podrazumeva harmonian odnos i neodvojivost celine i delova i oponaanje prirodnih procesa u arhitekturi. Organsko shvatanje urodilo je pored mocne izrazajne snage I toplinom, za razliku od prostorne energije Korbizjeovih ostvarenja iz kojih zraci izvesna hladnoca, mozda zato sto je ona kod njega plod apstraktnih razmisljanja

- osnovne postavke ideja: obnova gotickog duha kao organskog shvatanja, demokratija, individualizam u stvaralastvu, ideal slobode u smislu ravnopravnosti, duh americkih institucija, pozitivno shvatanje uloge masina

- znacaj prvog perioda stvaralastva: revizija I modernizacija stambene osnove napustanjem akademskog, palatsko-osovinskog recepta, horizontalna asimetricna osnova, sinteza zatvorenih I otvorenih prostorija, teznja prilagodjavanja terenu, neodbacivanje ornamenta, organski sklop

- "Prerijska kua" (koncept objasnio 1930.: otvoren (tekui) prostor, razaranje sobe - kutije; horizontalnost, proporcionalnost otvora; kamin, vitra - prostori za okupljanje) -> nezavisni tip porodine kue u zelenom ravniarskom okruenju. Kua Robi ikago, 1908.-09. (ogromne strehe, nametaj sam postavlja) -> remek-delo; finale serije "prerijskih" kua; kua u gradu aksijalno komponovanje volumena du ulice (peaci na trotoaru ne vide vlasnika na terasi, a on njih vidi); kompaktnost, athitektoninost; horizontalni potezi naglaeni dimnjakim konzolnim prepustima krova; ritmizacija je ostvarena podelom prozorskih nizova. Imperijal hotel je poslednje delo rane faze

- delatnost u Kaliforniji: -> 1920., poinje novi stil (masivni, teki objekti) grupa kua masivnog izgleda; upotreba prefabrikovanih betonskih ploa esto sa reljefnom dekoracijom;

- Kua Kaufman (fallingwater, bear run), Pensilvanija, 1936. (letnjikovac za porodicu Kaufman otelotvorenje Rajtovog ideala o ivotnom prostoru stopljenim sa prirodom) -> dramatini konzolni prepusti;kamen i beton, veza eksterijera i enterijera (kao peina); sinteza "organskog" principa ikubistikih uticaja, usklaenost masa (terase kao da lebde nad poumljenom okolinom, centralizovana - sa ognjitem), horizontala i vertikala; opsednutosti ivotom u prirodi (zidovi od grubog kamena, a pod poploan nepravilnim kamenim ploama;

- Poslovna zgrada Donson Vaks koriena geometrija kruga; nema vizuelne veze sa eksterijerom, za osvetljenje se koristi nadsvetlo i staklene pireks cevi (u zidovima); u glavnom prostoru - slobodni plan (sve je mekano, zaobljeno, od opeke), peurkasti stubovi

VALTER GROPIJUS - u 50 godina rada nema promena u izrazu; apsolutna zrelost od poetka kad pocinje kod Pitera Berensa

stavljen je na iskusenja u tri najglavnija razdoblja svog zivota: najpre pred prvi svetski rat kad podize zgrade na kojima se naziru konstruktivisticki principi, u posleratno doba prilikom osnivanja Bauhausa I u novije doba kada zivi u Americi kao nastavnik na Harvardu

- Fabrika Fagus 1911. sa Adolfom Majerom (i danas originalna; prvi put staklena opna (zid zavesa) i to ispred stubova - Amerikanci su to radili, ali ne esto); razrada Berensove sintakse (Fabrika turbina AEG), ali otvorenija estetika; uglovi i ovde uvruju kompoziciju, ali sada su od stakla; vizuelno je podrana podela na nosive I noene delove

- Konkursni rad za zgradu lista "Chicago tribune", 1922. sa A. Majerom (nije dobio prvu nagradu); asimetrino komponovana kula od stakla i gvoa; primetan je uticaj De Stijla (bezornamentalni, apstraktni oblici)

- Kompleks Bauhaus-a, Desau, 1925.-26. prvo je bio u Vajmaru (u duhu nove objektivnosti; izazvala senzaciju) -> artikulacija velikih masa koje se presecaju ostvarena je primenom razliitih boja i plitkom modelacijom fasade; nema glavnu fasadu - igra providnih delova i mostova nemogue pogledom obuhvatiti celu zgradu; obuhvata: kolu (uionice + auditorijum), administraciju I studentski dom (spavaonice); "centrifugalna" osnova kompleksa (lii na planiranje u De Stijl maniru); kompleks je besprekoran sa funkcionalnog stanovita - komunikacije su minimalne; svaka zgrada ve svojim izgedom nagovetava namenu - radionice su sasvim ostakljene, studentski blok ima terase, naela "nove objektivnosti" prisutan su u detaljisanju radijatora, prozora, ograda, rasvete; Bauhaus je plod dugogodinjih nastojnja da se u Nemakoj reformie obuka u oblasti primenjenih umetnosti I sjajna zamisao za teoretsko I ogledno izucavanje.

- Denks osuuje Gropijusa zbog toga to se uvek, lomei se izmeu principa i pragmatizma, opredeljivao za ovo drugo; plod pragmatinih kompromisa su aroliki rezultati; Denks kae da je Gropijus morao da prihvati ove kompromise, jer je iznad svega verovao u timski rad, saradnju i relativnost istine

LE KORBIZJE - rezultanta svih dotada duhovnih vrednosnih jedinica I doprinosa stvaralackih sila na podrucju arhitektonske

misli sticajem tih sila I okolnosti situacija je sazrela da jedan samouk osvoji vrhove arhitekture. Njegova paljba na eklekticki akademizam bila je u pravo vreme na pravom mestu, podrzana pravim generacijama. Mnogi ga smatraju utopistom zbog smelih ideja.

- Knjiga Vers une architecture jasno nagovestava arhitekturu kojoj covecanstvo ide u susret sto ga bitno odvaja od pobornika savremene arhitekture koji su pre svega uporno trazili stil, a on je mnogo delotvornije zapazio da su konstruktori XIX veka ucinili veliku uslugu usmeravanju savremene arhitekture. Znacajna je nadalje podudarnost, uskladjenost I medjusobno dopunjavanje svega onog sto je napisao, projektovao I sagradio kao znak kristalizacije savremenih pricnipa. Posle rata on vidi aktivnu snagu u konstruisanju a ne u restauraciji. Tvrdio je da se revoluciaj moze izbeci dobrom arhitekturom jer ona nije izvan socijalnih I privrednih faktora drustvenog zivota. Njegovim kucama se zamera iscezavanje intimnosti, nestanak sigurnosti od nepogoda I provalnika.

- vano: putovanja; uticaji; povezivanje : odlazi na studijsko putovanje u Italiju (Firenca, Ravena, Bolonja, Verona, Venecija)zainteresovao se za komune; potom odlazi u Budimpetu, pa u Be (na preporuku L'Eplantenijea) gde je proveo zimu I upoznao je Jozefa Hofmana, u Parizu je upoznao niz arhitekata koji se bave novim materijalima i uopte novim nainom miljenja u arhitekturi; na kratkom putu u Lion, 1907. upoznaje Toni Garnijea cija je vizija Industrijskog grada ostavila snazan utisak na njega I on je simpatisao socijalisticki utopizam, zapoljava se honorarno u Parizu kod brae Pere, gde se upoznaje sa armiranimbetonom i njegovim skulptoralnim i konstruktivnim svojstvima, upoznaje se sa Werkbudom, gde upoznaje i dostignua modernog inenjerstva: brodove, avione, automobile, o emu e pisati); tu neko vreme provodi u Berensovom ateljeu, 1911. obilazi Balkan i Malu Aziju; upoznaje se sa vernakularnom arhitekturom, arhitekturom manastira i turskih damija

- Sistem Dom-ino, 1915. -> od "domus" + "inovation", razmislja o serijskoj proizvodnji stambenih kuca, asocira na igru u kojoj se slaganjem jednakih elemenata dobijaju raznovrsne strukture (kao izgradnja kua koje su standardizovane poput domina); smisao ovog projekta: uvi za ratna razaranja, on projektuje sistem prefabrikacije za brzu i jednostavnu montau sa mogunou fleksibilnog araniranja prostora (prema nahoenju korisnika); sistem se sastoji, pre svega, od stubova i horizontalnih ploa

- 5 tacaka arhitekture: 1. pilotisi (koji glavnu masu izdiu iznad tla) 2. slobodni plan (odvajanjem stubova od pregradnih zidova) 3. slobodna fasada (posledica slobodnog plana) 4. horizontalni prozori (dugi horizontalni klizni prozor) 5. krovni vrt (kojim se nadoknauje deo tla koji pokriva kua)

- Kua Sitroan (Citrohan), 1922. -> projekat ekstremno jeftine, jednostavne i racionalne prefabrikovane stambene gradnje (nastavak "Dom-ino" teme); nosei sistem ine boni nosivi zidovi (kasnije je razraena verzija na "pilotisima"); izvori za ovaj projekat: 1. Megaronski oblici sredozemlja, tj. grka lokalna arhitektura; 2. radnika kafana u Parizu; u preseku, prvi put je primenjen dvoetani dnevni boravak (dopunjen spavaonom na galeriji i deijim sobama na krovu - dupleks); oblik - kutijast; ravan krov; ime - aluzija na marku automobila, tj. na mogunost masovne produkcije

- Konkursni rad za sedite Lige naroda u enevi, 1927. (projekat je imao podrku mladih, bez obzira na ideoloku pripadnost; oni su bili oduevljeni slobodnom simetrijom, tehnikim inovacijama, bile su predviene dve zgrade - sekretarijat i skuptina; koriena je armirano-betonska povuena konstrukcija (monumentalnost horizontalni prozori, krovna bata; sala je projektovana u objektivistikom maniru (oblik proizilazi iz akustike); rad je uao u najui izbor (iri: Berlage, Hofman, Orta, Mozer) meu 377 radova, ali je diplomatskom inicijativom diskvalifikovan (jer nije podnet u odgovarajuem grafikom mediju, navodno; tako je ovaj projekat bio taka razdvajanja ne samo unutar Le Korbizjeovog sopstvenog rada nego i u odnosima sa meunarodnim modernim pokretom), da bi proao krajnje konvencionalan projekat

- "Ozareni grad" (Ville Radieuse), 1930. (nikad nije ostvaren, ali je od znatnog uticaja kao model u posleratnoj Evropi; pre nego ga je zavrio, putujui avionom u Junu Ameriku, gledajui iz te perspektive - dopao mu se Rio de aneiro kao prirodni linearni grad) -> prerada "hijerarhijskog" "Savremenog grada" u "besklasni" Ville Radieuse; model nije centralizovan, ve (teorijski) zoniran tako da plan odraava izvesnu antropomorfnost - humanizam (glava krstasti oblakoderi, srce - kulturna zona, plua - stambena zona, ... - u metaforinom crteu grada); sve strukture su izdignute nad tlom (ak i garae i prilazni putevi; tlo - kontinualni park); ostvarena su "osnovna zadovoljstva" - Sunce, prostor, zelenilo (ne samo kroz park, ve I krovnim vrtovima); tip bloka (kontinualan niz kua) je kontinuirani "redent" model (razbijena tradicionalna perimetralna struktura); Ville Radieuse stan je strogo funkcionalistiki projektovan (rukovodi se kvantitativnim, umesto "Sitroan" kvalitativnim standardima); fleksibilni apartmani su u jednom nivou, razliitih povrina, pregradni zidovi su pomini (pa se stan moe koristiti i danju i nou), sve je klimatizovano iza zid-zavese, ... (ove stambene jedinice ekonominije su od preenjih dupleksa - optimalno iskorien prostor) Le Korbizjeova osnova za planove andigara i Brazilije

- Unite d'Habitation, Maselj, 1947.-52. (18-ospratnica) -> poduhvat zasnovan na posleratnom vladinom programu javnog stanovanja; tako Le Korbizje preduzima etvorostruki eksperiment u pogledu: 1. koncepcije dupleksa (ranije je taj presek stanova sa koridorima istraivala grupa OSA u SSSR-u), 2. tehnike gradnje, 3. socijalnih efekata, 4. urbane interpretacije bloka; konstrukcija - skelet od armiranog-betona; podovi i zidovi - nezavisni od skeleta, dobra zvuna izolacija; visina 18 spratova; izgled - "saast" (megaronska elijasta struktura), sanduast, beton brit (vidni tragovi daane oplate na betonu brutalistiki metod); stanovi imaju balkone sa brisolejima (zatita od Sunca - vodoravno isturene ploe koje tre izvan zgrade), boni zidovi su bojeni; u prizemlju - pilotisi (profilisani stubovi na kojima poiva zgrada); koridori na svakoj treoj etai; u sredini visine je javna zona (trgovina i slino - integracija komunalnih usluga), kao i na krovu (gimnastika, deiji vrti, bazen, ...); najvei uspeh Unite d'Habitation je upravo u inovacijskim vrednostima projkata stanova, tehnikim reenjima, estetskim dostignuima; neuspeh kao "socijalni kondenzator" javni servisi su propali ili su privatizovani, stanovi su otkupljeni u privatno vlasnitvo...; tokom 50- tih Le Korbizje je podigao jo tri slina bloka (Nant, Bri, Firmini) i jedan u Nemakoj (Berlin) 337 stanova sjedinjeno je trgovakom ulicom, hotelom sa krovnom terasom, tranje, plitkim bazenom, deijim vrtiem i vebaonicom

- Kapela u Ronanu (Notre Dame-du-Nant), 1950.-55. -> Le Korbizje uvodi termin "vizuelna akustika" (ljuskast krov sa ogromnim prepustima, bone kapelice i oltar; regionalni izgled je simuliran) da bi opisao snagu slika ovog malog objekta na vrhu brda (religioznost, ali humanistika, ne mistina ili nametnuta - misa spolja); ekspresivna arhitektura (otvori razliite veliine i dubine), plastinost (izuzetni detalji) u slubi duhovnosti

(akustika, atmosfera); krovnu koljku nose skriveni betonski stubovi (koja dominira, inspirisana je hebrejskim hramom; kao asocijacija na brod + pravilo krenog mleka -> uticaj Mediterana) - masivni zid ima samo estetski smisao (bone kapelice su polucilindrine, osvetljene odozgo kroz otvore; svoj krivuljasti krov Le Korbizje je nastojao da uvrsti kao 20-ovekovni ekvivalent renesansne kupole tj. savremeni znak za posveeno (taj profil e koristiti i kod kapitola u andigaru)

- andigar, Pendab, Indija, 1951. -> nova prestonica (na ravnom tlu) ove indijske drave, osnovana 1951.; sr je sainjavalo 5 javnih graevina (kao administrativni centar - kapitol), a sagraene su tri: Parlament, Palata pravde i Sekretarijat; plan je u celini prilino apstraktan (u odgovarajuem rasteru), dehumanizovanih razmera ("grad automobila") - to ukazuje na simboline pretenzije nove Indije (Nehruova Indija suprotna Gandijevoj); Le Korbizje nastoji da stvori monumentalnost sa lokalnim peatom (kao prezentiranje savremenog indijskog entiteta, osloboenog kolonijalne prolosti); koristi opet brisoleje, ljuskasti profil, beton brit, ... (proiziao iz pejzaa kraja, ljuskasti oblik suncobrana koristi na razliite naine: kao ulazni trem Skuptine, svod u dvoritu Suda ili kao centralni suncobran na guvernerovoj Palati - otra klima ovog podneblja diktirala je oblike graevina (tapiserija u enterijeru); Le Korbizje se poziva na ora de Kirika u metafizikom poimanju; meutim, andigar, grad automobila (kako je bio zamiljen) nije mogao pratiti tehnike inovacije Zapada i ekonomski rast; tako je sve to sabrano u traginoj sudbini andigara, grada predvienog za automobile, u zemlji gde mnogi danas nemaju ni bicikle

MIS VAN DER ROHE - Rodjen u Nemackoj,sin zanatlije razvija svest o materijalima I na neki nacin biva privucen gotikom katedrala I

otvaranjem zidova prozorima, ali zbog posleratne inflacije I teskim posledicama rata oldazi u Cikago zbog naprednije I poletnije industrije Amerike, nije imao formalno obrazovanje, radio kod Berensa, uticaj Sinkela, ekspresionizma, konstruktivizma, Rajta. drzao se podalje od politike I protivio se funkcionalizmu

- Njegove rane kuce uopste nemaju elegantnu transparentnu formu u Nemackoj. Konkursni projekat za Reichsbanku oznao je pocetak preobrazavanja njegovog stvaralastva od neformalne simetrije ka simetricnoj monumentalnosti u visoko racionalizovanoj tehnici gradjenja jer tehnologija za njega predstavlja kulturnu manifestaciju modernog coveka

- Nastojao je da istovremeno izrazi telesnost I prozracnost I ta podvojenost najizrazitije se vidi u njegovom odnosu prema staklu ciji preobrazaj omogucava pod uticajem svetlosti

- Alumni Memorial Hall je preteca tipicne visespratne konstrukcije kod koje su zastakljenja, pregradjeni prozori I struktura spoljasnjeg zida tako kombinovani da cine artikulisanu fasadu

- Manje je vise osnovna vodilja stvaralastva, strukturalna cistota u svim vidovima kristalno cisti kubusi celicno-staklenih povrsina, tehnicko savrsenstvo

- Odbacuje oblik cim on postane cilj formalizam ne priznaje probleme ciste forme, vec samo konstrukcije - Salivenovu formulu treba promeniti prostor treba oblikovati tako da bude praktican I ekonomican a funkcija

ce se prilagoditi tome - Kuce tugendhat I farensvorth, Nemacki paviljon u Barseolni, Crown Hall - Vajsenhof naselje u Stutgartu gde je hteo da izgradi objekte modernim materijalnom, industrijalizovanim

postupcima objektivizam - Fiksno: metalni skelet, stepenista, instalaciona jezgra sa kuhinjama I kupatilima, pokretno: pregradni zidovi, jer

je smatra da ekonomski faktori traze standardizaciju I racionalizaciju stanova, a slozenost ljudskih potreba fleksibilnost

LOUIS KAHN - Estonski jevrejin, studirao u Americi, koji je poceo rad sa 25, a sa 50 postao slavan, snazni individualizam - Uticaji: Piranezijevi bakrorezi pokusaj da utisne Piranezijev Rim u moderan grad - Kanov razvoj ilustruje tranziciju od Internacionalnog stila preko novog brutalizma do postmodernog

formalizma. Dok je mis davao prednosti izrazajnosti konstrukcije, Kan I Dzonson su prikrili konstrukciju, bar sa spoljasnje strane, posebno naglasavajuci monumentalnost onoga sto moze da se smatra sekundarnom komponentom zidovi, podovi, tavanice

- Koncept kako je cilindar opsluzujuci a pravougaonik opsluzeni prostor - Rana dela Kana neguju neku vrstu psotmisovskog prostora asimetricnu arhitekturu koja ne zavisi vise od

manifestacije konstrukcije vec o obradi povrsina

- Klasican po stabilnosti I simetriji oblika, romantican po nostalgiji za srednjim vekom, on ozbiljno primenjuje savremenu tehnologiju, ali ga to ne sprecava da u kuci Adler upotrebi kamenu nosecu konstrukciju

- Za nejga je gradjenje duhovni cin, pa nije slucajno da su nejgova najbolja dela religiozne zgrade - Najvazniji projekti: Utopijski projekat Racionalnog grada inspirisan Korbizjeom, Yale Art gallery kao jedna od

vaznijih zgrada novog brutalizma, prosti prizmaticni volumeni, spoj istorije I savremene tehnologije POSTMODERNA

- U SAD nastanak pojma odnosio se na pojave '50 tih godina a u Evropi na pojave '70 tih godina - pritom se

svesno brisu granice kica I umetnosti , masovne I visoke kulture - Pocetak postmoderne I kraj postmoderne odlikuje rusenje zgrada : stambeno naselje u Sent Luisu WTC I

Minoru Yamasakija - Hipoteticka pretpostavka da se postmoderno doba zavrilo 11. Septembra 2001. udarom na New York World Trade Centre je svakako diskutabilna

- Arhitektura moderne se cesto vezuje za pojam Revolucije, radikalnog prekida kontinuiteta (evolucije), koja sa sobom nosi "herojske" promjene, cesto manifestovane kroz mijenjanje likovne paradigme. Tako se poceci "Moderne" trae i u francuskoj (gradanskoj) i u industrijskoj (kapitalistickoj) ili u sovjetskoj (komunistickoj) revoluciji, dakle, u okviru veoma razlicitih drutvenih konteksta kojima je vjerovatno najznacajniji zajednicki imenitelj rijec "novo" (novo doba, novo vrijeme, novi poredak, novi svijet...).

- Kombinatorika - Povezivanjem ovih raznovrsnih znakova, postupkom koji se naziva (umjetnocu

kombinovanja), dobija se sistem znacenja koji se prepoznaje kao jezik, a na osnovu koga se arhitektura moe citati kao specifican tekst kulture

- Hibridnost je postupak ukrtanja hetrotopnih elemenata tako da nastaje jedna nova kompaktna struktura. - Tok, u arhitekturi, tei da isprati interpretatibilnost= teksta u teoriji, odnosno, da materijalizuje beskonacnost

kretanja ili da kretanje usmjeri ka mogucnostima, a ne obavezno ka jednoznacno odredenom cilju. - Zavodljivost - Arhitektura postaje dopadljiva svojom pojavnocu, dominacija funkcionalistickih kriterija

zamenjena je user-friendly stavom (prilagoden korisniku )- kuca nije vise masina za stanovanje kako je govorio Le Corbuiser, vec prostor uzivanja - filozofske metafore ustupaju mjesto hibridnom rjecniku popularne kulture i istorijskih stilova, a sve to biva manifestovano kroz objekte cije se namjene krecu od rezidencijalne do dravne I sakralne.

- Simulacija - Razvojem popularne kulture dolo je do pojave jednog karakteristicnog oblika grada - grada kao tematskog parka ciji je poznat primer Diznilend u Kaliforniji. Arhitektura ovih "parkova", ciji su uticaji prisutni i van njihovog okvira, zasniva se na simulativnoj praksi, koja podrazumijeva da umjetnicko djelo ,ne referira na stvarnost kao fizicki okvir ivota, vec na neku prihvacenu ili proizvedenu kulturnu paradigmu.

- Moderna arhitektura jezik gradevina od stakla i celika, hermetickih staklenih tvorevina, koje govore

apstraktnim univerzalnim jezikom. Postmoderna arhitektura u pravcu komercijale, argona, komedije i spektakla - tezi vidljivom I zabavnom a nikako dosadnom. Ona uzbudjuje oblikom Venturi

- Jencks smatra da se postmoderna arhitektura odlikuje svjesnocu obracanja korisnicima i izgradenocu i

jezicke i arhitektonske forme. Zato se i njegova knjiga zove Jezik postmoderne arhitekture. Arhitektura komunicira sa razlicitim slojevima korisnika I posmatraca forme kombinujuci tako razlicite arhitektonske jezike, elitni i popularni, tradicionalni i moderni, internacionalni i regionalni kod. To je ta formula o dvostrukom kodiranju kao bazicni kriterijum postmoderne arhitekture.

- Kao jedan globalni fenomen, postmoderna arhitektura nije imala jedinstveni vizuelni iskaz kakav bi se mogao

pripisati Internacionalnom stilu zacetom u prvoj polovini XX vijeka. Konceptualne razlike i kulturni backgorund iz kojeg su djelovali postmoderni arhitekti stvarali su jedan pluralitet ideja koji nije uvijek bio komplementaran.

- Italijanski arhitekt Paolo Portoghesi vidjevi postavku americkih postmodernista na Venecijanskom bijenalu 1980, posvecenom temi "Prisustva prolosti", rekao - "Ne, to jednostavno nije to".) Recimo, anticki stub koji je prepoznatljiv element klasicne umjetnosti, za americke arhitekte je bio simbol, znak u kompleksnom jezickom sistemu arhitekture dok je za evropske graditelje taj isti stub predstavljao istorijski citat, vremensku, a ponekad i duhovnu, vertikalu.

- Fragmenti koji svedoce o raznorodnosti postmoderne:

o Chestnut Hill House Robert Venturi / Venturijeva kuca iz 1965. predstavlja jedno od prvih postmodernih

djela cija se poetika zasniva na pomjeranju sa modernistickog stava "kuce kao maine za stanovanje na kuca kao prostor igre. Noseci likovni element je ceona fasada koja predstavlja arhetipsku formu kuce , pravougaonik kombinovan sa trougaonim zabatom ovdje podjeljen na dvije simetricne cjeline izmedu kojih se nalazi luk, simbolicno naglaavajuci ulaznu partiju.

o Parc de la Villette, Bernard Tchumi / "Arhitektura opstaje samo ako negira forme ocekivane od drutva, tamo gdje negira sebe, pomijerajuci granice koje joj je postavila istorija" , a taj stav kombinuje sa licnim shvatanjem deridijanske filozofije: Derrida me je pitao zato bi arhitekti bili zainteresovani za njegovo djelo, kada, primjetio je, dekonstrukcija predstavlja anti-formu, anti-hijerarhiju, anti-strukturu, dakle, suprotnost 7 svemu onome to arhitektura zastupa.' " 'Upravo zato' glasio je moj odgovor.

o Dancing house Frank OGerija / materijal titan te organski oblici formi , Smjetena u gradskom jezgru Praga, grada poznatog po istoricnom i akademskom arhitektonskom iskazu, dvojna forma, koja je uskoro nazvana po cuvenom plesckom paru Fred i Dinder. Cini se kao da je "postmodernu razigranost" Frenk Geri, ipak shvatio, moda, i suvie bukvalno

o Muzej Guggenheim FOGeri / u Bilbau iz 1991. godine jedna je od prvih , nakon cega je slijedio boom koji svoju loiju i pretjeraniju stranu doivljava danas, osobito u Dubaiju.

- Raskid sa modernizmom je izgleda najocigledniji u novijoj americkoj arhitekturi u kulturi 70ih I 80ih moze se

uociti sve veca nostalgija za raznim zivim oblicima iz proslosti - Modernisticka utopija, otelovljena u programima izgradnje Bauhausa, Misa, Korbizjea, bila je deo herojskog

pokusaja da se posle velikog rata I ruske revolucije izgradi ratom opustosena Evropa prema liku novog, da se gradjenje pretvori u bitan deo predvidjene obnove drustva. Poricanje proslosti bio je isto toliko bitna komponenta modernog pokreta kao sto je to bio I zahtev za modernizacijom posredstvom standardizacije I racionalizacije. Umesto da bude vesnik I obecanje novog zivota, moernisticka stambena izgradnja postala je simbol otudjenja I dehumanizacije. Carls Dzenks, jedan od najpoznatijih hronicara agonije modernog pokreta I zagovornik postmoderne arhitekture, tvrdi da je moderna arhitektura simbolicno pala 15.jula 1972.godine u 15.32 u tom ternutku je poruseno nekoliko blokova zgrada St Luis koje je 50ih izgradio Minoru Yamasaki (mitska smrt moderne) Moderna masina za zivljenje kako ju je Korbizje nazvao obuzet tehnoloskom euforijom, tako tipicnom za 20e godine, postala je nepodobna za zivljenje, internacionalni stil opustosio je lice gradova, a modernisticki eksperiment cini se propao. Svi se slazu da bezdusne sanducaste strukture, odsustvo veze sa sredinom I soliterske arogancije jesu lose strane moderne. Jednolicnost okoline jedan je od vidova moderne gde sva mesta lice jedno na drugo I gube ono sto je u proslosti cinilo genius loci. Jednolicnost I haos jesu na izgled kontradiktorne ali primecujemo da su to veoma isprepletani vidovi opste krize koju mozemo da nazovemo nestankom mesta kao posledica moderne arhitekture. Protivdejstvo postmodernizma zahteva znacecu okolinu I odbacuje funkcionalisticku doktrinu koja moze da vude svedena na formalno izrazavanje uslova prakticnog, drustvenog I ekonomskog zivota.

- Zamorena od rektangulara I golozidnosti, moderna priterana uz zid tehnoloskim inovacijama pocela je da puca po savu slepog funkcionalizma pa se mestimicno pojavio brutalizam, neoromantizam I dekonstruktivizam, da vi se sva talasanja mondijalno objedinila postmodernom. Tako su se u jednom trenutku pocele pojavljivati stilski oblikovane iste kuce. Bilo je to moguce iz dva vazna razloga. Prvije reakcija na modernu, a drugi uspostavljanje likovnosti putem sablona I bazara. Postmoderna je preuzela iz neprevazidjenih klasicnih stilova elementarnu ikonografiju, a zatim editovala katalog simbola. Posle postmoderne vakum u kom je aktuelan teror obliak I formi

- Medju ranim pokusajima dva su posebno predstavljacka: Pluralisticka slozenost Roberta Venturija I racionalisticka tipologija Aldo Rosija. Polaziste Venturija jeste reakcija protiv jednolicnosti I on govori u prilog slozene arhitekture. Rosi se buni protiv slobodne raznolikosti I hoce povratak na tipicne sustinske oblike koje mogu svi da razumeju. Venturi umesto da uzme za polaziste idealnu sliku sveta kao modernisti, polazi od

konkretnog svakodnevnog zivota I pretpostavlja hibridne elemente, dvosmislenost artikulacije I odlucuje se ustvari za jedinstvo ukljucenja pre nego za lako jednostavno iskljucenje. U Arhitekturi grada, Aldo Rosi uzima grad kao polaziste koji ne odredjuje drustvenim I ekonomskim odnosima vec kao arhitektonsku stvarnost koja ima stalnost I znacenje I posmatra ga kao umetnicko delo I dolazi do arhitekture krajnje jednostavnosti utemeljene na tipicnim elementima koji razlicitim kombinacijama radjaju odredjenu tipologiju. Venturi prilagodjava unutrasnje I spoljasnje sile dok Rosi okuplja potpuno nezavisne komade

- U postmodernistickim krugovima postalo je uobicajeno zalaganje za ponovno uvodjenje multivalentnih simbolicnih dimenzija u arhitekturi, mesanje kodova, prihvatanje lokalnih narecja I reginoalnih tradicija

- Jedan od najrecitijih dokumenata o raskidu postmodernizma s modernistickom dogmom je knjiga Pouke Las Vegasa Roberta Venturija koji iznosi popartosko nekriticko prihvatanje komercijalne prirode potrosacke kulture kao isnpiraciju za svoje delo iako u tome ima neceg sto je ocigledno apsurdno, moramo priznati da je razvijena snaga pomocu koje su bile razbijene dogme modernizma I otvoren niz pitanja ornamenta I metafore u arhitekturi

- Popart je u najvisem smislu bio kontekst u kojem se po prvi put oformio pojam postmodernog (dozivljaj moderne kao koncepta , a postmoderne kao konteksta)

- Stvaralastvo moderne cinili su brojni pravci kubizam, ekspresionizam , nadrealizam, minimalizam, koji su skladno proisticali jedan iz drugog. Umetnost rane postmoderne odredjuju brojni neo I post trendovi kao npr neoekspresionizam, neo geo itd koji su gotovo paralelno I nezavisno jedan od drugog nastajali u svim centrima moderne umetnosti dok je umetnost zrelog postmodernizma samo zbir potpuno individualnih stvaralackih postupaka

- Postmodernu dakle kao metod cini citiranje razlicitih istorijskih stilova minulih epoha I uklapanje tih citata u jednu novu formu npr neoklasicizam citira klasicizam

- Postmoderna se kao pokret vrlo brzo kristalizovala u arhitekturi jer ona vise nego bilo koja grana umetnosti podleze otudjujucim efektima modernizacije. Postmoderna je drustveni protest protiv modernizacije I unistenja lokalne kulture udruzenim snagama birokratije I internacionalnog stila

- Postmoderna pocinje da se formira 70ih Grejvs, Rosi, Krir, Stirling I pored bitnih razlika u njihovom stvaralastvu svi su nastojali da prevazidju modernizam vracajacu se bogatijem arhitektonskom jeziku

- Do 1980.godine dogodile su se neke stvari koje su potvrdile opsteprihvacenost novog pokreta najznacajnije je bilo odeljenje arhitekture na Bijenalu u Veneciji 1980 koje su organizovali Paolo Portogezi I komitet pod nazivom Prisustvo proslosti I ova izlozba je u zizu postmodernizma postavila element istoricizma, njena vrednost je lezala u pohvali arhitekturi kao reprezentativnog u u metnosti I prihvatanju nogo konsenzusa u okviru postmodernog stila. Sledeci znacajan dogadjaj bio je konkurs za Portlandsku zgradu javnih sluzbi na kome je pobedio Majkl Grejvs sa eklektickom fasadom

- Prema Dzenksu postmoderna pokazuje dvostruko kodiranje jedan kod se sastoji u koriscenju popularnih predstava u gradnji a drugi pokazuje tradicionalno I on je pristalica radikalnog eklekticizma I tvrdi da gradjevine postmoderne zele da iritiraju nase shvatanje prostora - svojom neposrednom komunikativnou mogla da prevazie socio - antropoloke promaaje moderne arhitekture i urbanizma

- Postmodernisticki projekti naizgled nemaju nista zajednicko medjutim oni u svojoj slobodi mogu biti bizarni, humoristicki, sokantni, ali jedno im je zajednicko uvek su jedinstveni. Simbol postmodernizma je Venturijev projekat za nejgovu majku u Filadelfiji 1961.g sa primenom klasicne dekoracije na fasadi, lukom I nadvratnikom, kao I industrijskim prozorskim okvirima. Portlandska zgrada Majkl Grejvsa, Dzonsonova prvi postmoderni oblakoder zgrada telefonske I telegrafske kompanije u Americi, Dzejms Stirlingova galerija u Stutgartu, Ricard Mejer

- Meta Venturijevog napada je Misova formulacija less is more -> less is bore - U Evropi se najzivlja rasprava o orhitekturi posle Drugog svetskog rata vodi u Italiji: Bruno Zevi, Paolo

Portogezi, Karlo Skarpa, Aldo Rosi - u tom smislu, reafirmiu se odreeni populistiki aspekti arhitekture (pre svega na polju semantike (znaenje) -

uzimaju se ikoniki znaci iz pop - kulture, koristi se renik klasicizma ili vernakularne arhitekture, i sl.), kao i kontekstualizam u urbanom pristupu, i tradicionalni elementi grada (ulica, blok i trg)

- postmodernistika arhitektura se u odreenom smislu tretira kao scenografija, razvijajui tako unutranji sadraj i spoljanji oblik

- postmodernistike arhitekte esto koriste privatne kue da bi se odali svojim matovitim opsesijama Frampton karakterie postmodernizam kao svesno unitavanje arhitektonskih oblika I unitavanje stila; arhitektu gleda kao ambalaera, tj. arhitektura kao ambalaa velikih dimanzija u svetu monopolistike ekonomije

- Koliko se i kako menja arhitektura XXI veka uodnosu na XX? Najvea promena je to je arhitektura

postala kult slavnih. Arhitektura je danas ikona, trofej, brend to je, izgleda, postalo univerzalno mesto kulture. Taj fenomen trofejna arhitektura vidljiv je na panskom Gugenhajmu u BilbaOu. Ponekad se stie utisak da ima samo 30 arhitekata na svetu. Oni idu od grada do grada i oznaavaju ih. Moda za nekog ovo nee biti zadovoljavajui stav, ali mislim da je za arhitekturu od vee vanosti veza sa kulturom i korenima lokalne sredine.

- Moderna arhitektura ima korene u socijalnim projektima. Arhitektura i dizajn odgovorni su za utopije o novim, boljim svetovima. Pretpostavljam da se krajem 70-ih godina prolog veka kada se shvatilo koliko su siromane te utopije desilo neto to bih nazvao "nervnim slomom arhitekata". Njihove tenje da izgrade bolji svet su propale, zgrade iz 50-ih i 60-ih pretvorile su se u favele u instant, nove favele, ljudi su svoje domove svesno unitavali. To je uticalo da se odustane od ideje da je arhitektura u stanju da kreira socijalni kontekst. I ako svetu nije stalo do onoga to mi radimo, onda emo postati umetnici. Odustaemo od socijalnih dimenzija arhitekture. To je bio odgovor arhitekata. Ali jo uvek je aktuelno htenje da se arhitektura koristi i kao socijalno sredstvo, pa se moe rei da se njome danas eksperimentie na siromanima. Korbizijeova utopija o novimgradovima sa visokim zgradama u zelenilu kao to je to recimo NoviBeograd propada. Te kue postaju favele. Novi Beograd je graen za radnike nove socijalistike zemlje.

- Mislim da ponekad velika bijenala mogu da identifikuju nove pokrete ili promene klime. Prvi venecijanski bijenale arhitekture organizovao je Paolo Portogezi, poetkom osamdesetih godina prolog veka. I uspeo je da kristalie tadanji trenutak. Taj bijenale je promovisalo postmodernu u arhitekturi. Portogezi je okupio, moda artificijelno, grupu arhitekata koji su imali neto zajedniko i to je pokazao projektima na kojima se videlo da su se stvari promenile.

- Arhitekte idu tamo gde se dogaa neto zanimljivo. Kina postaje jedna od najjaih industrijskih sila sveta i naravno da arhitekte jure tamo gde imaju ansu da rade. Pre 20 godina to je bio Japan, a pre 25 arapske drave. Za globalizam se s jedne strane moe rei da je novi razvoj, ali s druge strane to nije nita novo ako imate na umu srednjovekovnu Evropu. Gradile su se tad gotike katedrale od jednog grada do drugog, od Francuske preko severne Italije do Engleske... I sad je tako, samo malo bre. Mislim da je pria o globalizaciji naduvana. Arhitektura i dizajn mogu biti upotrebljeni kao izraz nacionalnog identiteta. Jedan od fascinantnih primera je Slovenija. Izabrali su Joea Plenika da predstavlja njihov nacionalni identitet lik tog arhitekte iz XIX i s poetka XX veka je na slovenakim novanicama. I kue mogu posluiti za predstavljanje drave, time se pokazuje kako jedna zemlja vidi samu sebe.

- Arhitektura i mo uvek pleu skupa, ali je pitanje ko koga vodi. Da li se arhitektura koristi na nain Sadama Huseina koji je sebe istetovirao po celom Iraku, ili na nain Ataturka koji je smislio modernu Tursku uvozei austrijske arhitekte da sagrade novi glavni grad Ankaru. Barselona je iskoristila arhitekte vrlo inteligentno, ne ulaui u trofejnu arhitekturu. Uloila je u infrastrukturu i stvorio se novi grad. Te dve stvari idu ruku podruku: inteligencija i strategija. Beograd ima sve uslove da postavi inteligentnu strategiju.

PRE PRVOG SVETSKOG RATA

Kraljevina Srbija

Nakon to se Srbija izborila za punu i internacionalno priznatu nezavisnost od Turaka Milana Obrenovi je odluio politiki vezati njenu sudbinu za Austro-Ugarsku. Bliska suradnja s tom regionalnom silom rezultira sporazumom od 15.6.1881. po kojemu Austro-Ugarska e priznati proglaenje kraljevine, a s druge strane Srbija nee voditi propagandne aktivnosti meu Austro-Ugarskim slavenskim stanovnitvom (pre svega Bosna i Hercegovina). U skladu s tim dogovorom Milan Obrenovije 22.2. 1882. godine okrunjen za kralja to su ubrzo sve evropske sile priznale. Zajedno s tim proglaenjem na unutranjem planu dolazi do promena u Srbiji i do formalnog osnivanja politikih stranaka koje e igrati veliku ulogu u sljedeih 60 godina. U poetku izgledalo je da e politiki pobednik biti liberalna stranka Jovana Ristia, ali na kraju to su ispali radikalna stranka i Nikola Pai koji dominira srpskom politikom izmeu 1904. i 1926. godine. Vanjskopolitiki cilj Kraljevine Srbije postaje irenje na jug i istok s ciljem obnove neke verziju Duanova carstva tako da kada dolazi do ujedinjenja Bugarske 1885. godine ona automatski objavljuje rat kako bi porazio opasnog balkanskog konkurenta. Srpsko-Bugarski rat e zavriti ve 1886. godine srpskom vojnom katastrofom tako da e drava biti spaena samo zbog Austro-Ugarskog ultimatuma Bugarskoj. Nakon poraza u ratu Milan Obrenovi se naao pod pritiskom zbog njega, a i zbog suradnje a Austro-Ugarskom pa je poeo povlaiti poteze kojima je cilj bio vlastita abdikacija to e se tek kasnije otkriti. Prvi od tih poteza je bio novi dogovor s Austro-Ugarskom u kojemu se ona obavezuje davati pomo dinastiji Obrenovia (protiv Karaerevia),a drugi postaje donoenje novog ustava 1888. godine. Ubrzo po njegovom donoenju Milan Obrenovi abdicira u korist maloletnog sina Aleksandra koji postaje kralj 22.2.1889

1804-1830. / . , . . 1815. 1830. . 1830-1842. / 1830. . 1829, 1830 1833. , . . , , , , , , . 1835. - . 1839. 17 . . , . 1842. . , , . 1841, 1842-1858. / I . . 1853-1856. . . 1858. . ( ), . . 1845. - 3 . 1858 1868. / 1859. . 1868. 1882. / 1869. . 1872. . . 1882.

1882. 1903. / - 1887. , . 1893. 1903. 1903. 1914. / I . . .

POSLE PRVOG SVETSKOG RATA

Kraljevina Jugoslavija

Nakon to je u Sarajevskom atentatu organiziranom od strane efa obavjetajnog odeljenja Srpskog ratnog ministarstva Apisa ubijen Austro-ugarski prestolonasljednik Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji ime poinje Prvi svetski rata. Naavi se pod vojnim pritiskom srpska vlada 7.12. 1914. donosi Niku deklaraciju kojom kao svoj ratni cilj odreuje "osloboenje i ujedinjenje u jednu dravu svih junoslovenskih naroda na Balkanskom poluostrvu". Utjecaj ove deklaracije e se vidjeti tek 1917. godine kada dolazi do potpisivanja Krfske deklaracije izmeu srpske vlade i predstavnika ostalih junih Slavena iz Austro-Ugarske. Shodno ovim odlukama 1918. godine dolazi do ujedinjenja Drave SHS nastale od junoslavenskih zemalja pod austrougarskom vlau i Kraljevine Srbije u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Ta novostvorena kraljevina je 1929. godine preimenovana u Kraljevina Jugoslavija koja je postojala do Drugog svetskog rata i njenog komadanja na okupacione zone i kvislinke drave.

Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija

Na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29. novembra 1943. godine Kraljevina Jugoslavija je proglaena za republiku pod nazivom Demokratska Federativna Jugoslavija(DFJ), a dinastiji Karaorevi je zabranjen je povratak u zemlju. Ovaj naziv je ubrzo (1946.) promenjen u Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ), a Srbija postaje jedna od est federalnih Narodnih Republika. Ustavom Jugoslavije iz 1963. godine drava menja naziv u Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Posle raspada SFRJ u krvavim ratovima, Srbija ostaje u federaciji sa Crnom Gorom i zajedno proglaavaju Saveznu Republiku Jugoslaviju(SRJ) 27. aprila 1992. godine. Savezna Republika Jugoslavija je, kao federacija Srbije i Crne Gore, postojala do 2003. godine, kada su republike lanice donele odluku o promeni svojih odnosa i proglasile dravnu zajednicu pod nazivom - Srbija i Crna Gora (SCG), da bi se 2006 godine I one razdvojile na posebne drzave.

Doba prelaza XIX u XX vek predstavljao je znaajan prelom u razvoju srpske arhitekture, koji se posebno video na polju promena i razvoja stilova. Ovaj period je trajao sve do Prvog svetskog rata. Pored razvoja novih arhitektonskih stilova, promene su se odvijale i na planu razvoja arhitekture kao profesije. Godine 1896. osnovan je Arhitektonski odsek na Tehnikom fakultetu u Beogradu, ime je arhitektonska delatnost dobila akademski okvir, a srpska arhitektura se pribliila evropskim razvijenim sredinama. Sledstveno tome, ve poetkom XX veka pojavljuju se prvi kolovani arhitekti u Srbiji, koji su potekli iz srpske obrazovne institucije. Medju arhitektonskim stilovima, najsnanije uticaje su ostvarili stilovi beke secesije, minhenskog jugendstila i francuskog Art Nuvoa (Art Nouveau). Dekoracija secesije je primenjivana na klasino - akademski koncipiranim gradjevinama, pa se u tom smislu i ne moe govoriti o potpunoj primeni stila beke secesije u srpskoj arhitekturi. Secesija i jugendstil doli su u Srbiju preko srpskih arhitekata koji su se kolovali u inostranstvu, dok je francuska dekorativistika arhitektura postala prisutna i uticajna neposredno nakon Pariske izlobe koja je odrana 1900. godine, a iji se duh snano osetio u Srbiji. Nekoliko objekata sagradjenih u Beogradu stilu secesije predstavljali su izvanredne primere - robni magacin Viktora Davida Azrijela, hotel Moskva na Terazijama, delo petrogradskih arhitekata, koji su uobliili projekat uz saradnju sa srpskim arhitektom Jovanom Ilkiem (1857-1917), potom takozvana zgrada sa zelenim ploicama koja je podignuta 1907. na uglu ulica Uzun-Mirkove i kralja Petra, kao stambeno-poslovna zgrada trgovca S. Stamenkovia, delo Nikole Nestorovia (1868-1957) i Andre Stevanovia (1859-1929). Paralelno sa ovim evropskim kretanjima i uticajima, u okviru arhitektonske teorije i prakse buja i snaan pokret obnove nacionalnog, srpsko-vizantijskog stila i njegove primene na domaem tlu. U Evropi i svetu to je vreme kada se istrauju i usvajaju nove metode gradnje i novi gradjevinski materijali, a medju njima znaajno mesto dobija armirani beton, koji polako, ali sigurno postaje najvie primenjivan materijal u izgradnji objekata od toga doba. Te tehnologije polako prodiru i u Srbiju. Kraj XIX veka takodje je znaajan po jednom specifinom procesu koji se odvijao unutar opteg razvoja tipova arhitektonskih objekata. Bio je to izraeni proces preporoda beogradske palate. Proces se odvijao u smislu stilskog arhitektonskog i kompozicionog preobraaja palata koje su gradjene u Beogradu u to vreme u palate evropskog tipa. Ovu transformaciju i evropeizaciju arhitektonskog stila pratila je snana i izraajna primena stilskih karakteristika lokalnog tradicionalnog srpskog graditeljstva. Jedna od prvih znaajnih beogradskih palata evropskog tipa je palata Mie Anastasijevia, iji je graditelj bio akademski arhitekta, eh Jan Nevole (1812-1903). Slede ostale beogradske palate evropskog izgleda i stila iz perioda druge polovine XIX veka: zgrada Narodnog pozorita (1869.), gradjena po projektima Aleksanda Bugarskog (1835- 1891) te Stari dvor (gradjen u periodu 1881. 84.), takodje izveden po projektima Aleksandra Bugarskog, ali je tu gradjevinu, prema Kanicu, zavrio Jovan Ilki. Krajem 90.-tih godina XIX veka pa sve do poetka 20.-tih godina narednog veka gradi u Beogradu arhitekta Konstantin Jovanovi. Njegovo najznaajnije delo je projekat Narodne banke u Beogradu - jedan od najlepih arhitektonskih spomenika Beograda s kraja XIX veka. Na arhitektonskoj sceni Srbije prisutan je iroki raspon stilova: od akademskog neoklasicizma, do romantikog srpsko-vizantijskog stila i beke secesije, i to, esto, i u medjusobnom proimanju, kao izrazu traenja samosvojnog stila. Poetkom XX veka u Srbiji je dolo do nasilne smene vladajuih dinastija i smene u politikom i drutvenom sistemu. Autokratski sistem vladavine Aleksandra Obrenovia smenjen je parlamentarnom demokratijom vladavine Petra I Karadjordjevia. Istovremeno sa dubokim promenama u upravljanju dravom, dolo je i do znaajnih promena u spoljnopolitikoj orijentaciji

Srbije. Vezanost Srbije za Austro-Ugarsku je oslabila, a nju je zamenilo okretanje Srbije prema drugim znaajnim zemljama: Francuskoj, Rusiji i Engleskoj. Takodje, dolaskom Karadjordjevia na vlast, postaju sve aktuelnije i ideje o okupljanju svih junih Slovena u jednu dravu, odnosno, javljaju se ideje o stvaranju nove velike drave Jugoslavije. U srpskom drutvu toga doba se razvijaju ideje romantinog sadraja, koje jasno odraavaju snane ideje o sveoptem preporodu nacije. Istovremeno, na polju kulture, a sledstveno tome i na polju arhitektonske misli i prakse, sve su vie prisutne tendencije koje prate ovaj generalno prisutni polet i romantinu klimu nastalu u kulturi nacije, to je rezultovalo relativno uspenim pokuajima stvaranja nacionalnog stila u arhitekturi. Dakle, u srpskoj arhitekturi tog perioda preovladjuje romantino opredeljenje arhitekata, koji uporedo sa stilskim elementima romantizma koriste i elemente eklekticizma. Prisustvo neovizantijske arhitekture bilo je sastavni deo tog preporoda onih stilova koji su bili prisutni i aktuelni i na evropskoj arhitektonskoj sceni. Medjutim, jasno je da se neovizantijski stil razvijao na srpskom kulturnom tlu istovremeno i kao rezultat razliitih politikih okolnosti koje su bile prisutne u Srbiji toga doba, a koje su ovu dravu izdvajale od ostalih evropskih i balkanskih zemalja. Kao rezultat svih ovih uticaja, stvoren je karakteristian stilski konglomerat koji je sadravao svoje individualne karakteristike, a koje su u pogledu stila izdvajale srpsku arhitekturu od arhitekturu drugih zemalja toga doba. Poetkom XX veka razvija se najznaajnija obrazovna institucija u Srbiji - beogradska Velika kola. Medju najistaknutijim predavaima u prvom periodu rada Velike kole bio je i Dragutin Milutinovi, koji je u to vreme predavao sve predmete vezane za arhitekturu: gradjevinske konstrukcije, projektovanje zgrada, istoriju arhitekture i umetnosti, nauku o gradji i srpsko-vizantijsku arhitekturu. Godine 1905. Velika kola prerasta u Univerzitet, a novi profesori koji su preuzeli na sebe odgovornost razvoja ove obrazovne institucije na polju arhitekture bili su: Milorad Ruvidi, Dragutin Djordjevi, Nikola Nestorovi i Branko Tanazevi. Iz perioda osnivanja i prvih godina razvoja Univerziteta znaajni predavai u oblasti arhitekture bili su Danilo Vladisavljevi i Milan Antonovi, koji je bio i jedini arhitekta sa privatnom arhitektonskom praksom u to doba u Beogradu. Arhitektonska dela koja su nastala u tom periodu, posebno ona koja su projektovali profesori Univerziteta, nisu znaajna po osobenostima arhitektonskog plana ili gradjevinske konstrukcije, ve po izvanrednim likovnim dometima postignutim u obradi njihovih fasada. Frontovi zgrada projektovanih u to vreme, izvodjeni su u najveoj meri u duhu evropskog eklekticizma. U istoriji srpske arhitekture poetak XX veka je takodje i period pokuaja njene emancipacije od srednjoevropskih uzora i standarda, i to prevashodno putem unoenja arhitektonskih inovacija i ostvarenja drugaijeg koncepta kao i estetike arhitektonskih gradjevina, ali i dalje u okvirima stilova secesije ili tada aktuelnog srpsko-vizantijskog stila. U tom duhu, koji u osnovi ipak bazira na eklektici, gradi svoje objekte i Dimitrije T. Leko, obogaujui ih karakteristinim, inovativnim arhitektonskim motivima. Arhitektonska scena Srbije se bogati, prisutno je sve vie arhitekata individualnih pristupa arhitektonskom projektovanju, vlada pluralizam stilova i arhitektonskih motiva - palata Uprave fondova iz 1905. i 1907., koju su izgradili Nikola Nestorovi i Andra Stevanovi u eklektinom neorenesansnom duhu. U zgradi je danas Narodni muzej, Dok je takozvani srpsko-vizantijski stil, koji postepeno preovladjuje u arhitekturi Srbije toga perioda, odraavao tenje pojedinih arhitekata prema iznalaenju i ekspresiji nacionalnog identiteta, to je, konsekventno, vodilo prema retrogradnom razvoju arhitekture, stil secesije je, medjutim, bio taj koji je povezivao srpsku arhitekturu sa aktuelnim tendencijama u Evropi. Iako sve vie okrenuti evropskim primerima u arhitekturi, srpski arhitekti su se ipak prvenstveno oslanjali na nacionalne uzore, u poetku preuzete iz arhitektonske istorijske tradicije, a kasnije su i sami gradili u nacionalnom stilu, ime su sve matovitije razvijali arhitektonske karakteristike srpskog nacionalnog stila. Mnogi objekti, medjutim, sadrali su u svojoj strukturi jasne elemente oba stila, secesije i srpskog nacionalnog stila, odraavajui istovremeno naklonost autora prema evropskim uzorima, ali i okrenutost prema nacionalnim karakteristikama arhitekture. Medju objekte gradjene u Beogradu u duhu secesije, ubraja se apoteka na uglu Nuieve i Mekedonske ulice iz 1901., autora inenjera Jovana Smederevca (1854-1920), jer je dekorisana floralnim motivima na fasadi, iako je samo autorstvo nad dekoracijom fasade, a na osnovu istorijskih prouavanja, sporno. Secesijski motivi su dalje prisutni na zgradi Drutva za ulepavanje Vraara u Njegoevoj ulici. Sredinom prve decenije XX veka, 1906. Jovan Ilki osvaja drugu nagradu na konkursu za projekat zgrade osiguravajueg drutva Rosija Fonsier iz Petrograda, kasnije hotel Moskva, Ovom zgradom u potpunosti je prekinuto sa klasinom dekoracijom fasade, na kojoj nema horizontalnih

venaca niti dekoracije oko prozora. Na zgradi se, moda prvi put u srpskoj arhitekturi, osea dolazak neornamentisane arhitekture i prvi put je u punoj meri izraena polihromija na fasadi. SRPSKO VIZANTIJSKI STIL - 1900. godine izgradjen je jedan od znaajnijih primera arhitekture srpsko-vizantijskog stila. Bio je to Srpski paviljon na Medjunarodnoj izlobi odranoj u Parizu, koji je zamiljen i izgradjen u obliku crkvenog objekta. Autori paviljona su bili Milan Kapetanovi (1859-1934), koji je inae bio pobornik akademskog oblikovanja, a na ovom projektu je jedini put u svojoj praksi primenio srpsko-vizantijski stil, i Milorad Ruvidi. Paviljon je projektovan po ugledu na srpske pravoslavne hramove s kraja XIII veka, ime je dobio siluetu koja je podseala na istorijski sakralni objekat. Stara telefonska centrala autora Branka Tanazevia - eksplicitno koristio renik nacionalne istorijske stilske grupe u arhitekturi - Moravske graditeljske kole, koji je kombinovao sa elementima secesije. Slian stil koristio je prilikom rekonstrukcije fasade Ministarstva prosvete na Terazijama, kao i na stambenoj zgradi brae Nikoli u Njegoevoj ulici. Zgrada Ministarstva prosvete na Terazijama predstavlja antologijski primer srpsko-vizantijskog stila, posebno naglaenog na kompoziciono-dekorativnim elementima fasade. Godine 1906. raspisan je prvi konkurs za izgradnju Hrama sv. Save na Vraaru, u Beogradu. Konkurs je otvorio nova pitanja vezano za razvoj stila u srpskoj arhitekturi, a tim povodom pisali su Dimitrije T. Leko 1908. i Branko Tanazevi 1909. godine. Teme oko kojih su se suprotstavljala miljenja strunjaka u periodu gotovo cele prve polovine XX veka bile su vezane za potovanje arhitektonskog nasledja srpske arhitekture iz perioda srednjeg veka, zatim, za principe projektovanja gradjevine koji u sebi sadre nacionalne elemente, te za nain itanja, tumaenja i primene ovih principa u arhitekturi. Oni arhitekti koji su bili iskljuivi u zalaganju za primenu istorijskih arhitektonskih uzora na celokupnom planu projektovanja, u svojoj tenji ka kristalizaciji srpskog nacionalnog stila i njegovoj primeni na sveobuhvatno podruje arhitektonskog projektovanja, ukljuujui i profane objekte, izgubili su iz vida injenicu da je poreklo tog stila bilo vezano iskljuivo za objekte sakralne arhitekture. U periodu od poetka pa do sredine prve dekade XX veka, medju prvim primerima nacionalnog srpskog stila u arhitekturi bile su Crkva svetog Nikole u Trsteniku, koju je projektovao Duan ivanovi (1853-1937) iz 1903. i Crkva svetog Djordja na Oplencu, koju je projektovao Kosta J. Jovanovi (1884-1934), U narednim godinama i decenijama, srpski nacionalni stil se sa podruja sakralne arhitekture prenosi i na profanu, odnosno utilitarnu arhitekturu. U ovom stilu, projektuju se razliiti tipovi arhitektonskih objekata, kao to su stambene zgrade, pote, telefonske centrale, sportske dvorane, vojni objekti, kole, administrativne zgrade, mostovi, bolnice, groblja i dr. Estetski dometi mnogih dela su u znaajnom broju pod znakom pitanja bili jo u ondanje vreme, kritikovani od strane strune javnosti, a samo su se pojedinci medju arhitektima vinuli iznad povrno shvaene i uobliene ideje o nacionalnom stilu. Istaknuti primer razvijenog srpsko-vizantijskog stila, gde su strukturalni elementi moravske graditeljske kole veto ukomponovani u celinu objekta, je zgrada Okrunog naelstva u Vranju iz 1908.godine, autora Petra Popovia (1873-1945), koji je bio akademik i naelnik u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva gradjevina, honorarni profesor vizantijske arhitekture i propagator srpsko-vizantijskog stila. Medju predstavnicima srpskog nacionalnog stila vano mesto zauzima ime Dragutina Inkiostri-Medenjaka (1866-1942), koji je takodje bio slikar, dekorater i dizajner u savremenom smislu te rei. Nasuprot stavovima za ouvanje nacionalnog identiteta u arhitekturi, postojala su u to vreme u Srbiji i drugaija miljenja, koja su kritikovala tada esto prisutan nacionalni predznak u srpskoj kulturi uopte i smatrala da je upotreba nacionalnih istorijskih karakteristika srpske arhitekture u svakodnevnoj arhitektonskoj praksi neprimerena, a esto i neprihvatljiva. Predstavnici ovih stavova smatrali su da srpsko-vizantijski stil predstavlja iskljuivo ornamentika, koja se moe aplikovati na bilo koju arhitektonsku strukturu, bez obzira na njene stilske karakteristike. Po njima, predmet arhitektonskog istraivanja, analize i realizacije jednog arhitektonskog dela nije trebalo da bude samo formalni stil, ve u mnogo veoj meri njegova funkcija i konstruktivne karakteristike. Ovakvi stavovi su dalje vodili poslenike arhitekture ka upotrebi savremenih materijala i novih konstruktivnih sistema gradjenja, koji bez ogranienja odgovaraju na savremene zahteve projektovanja. Treba napomenuti jo jednu injenicu vezanu za razvoj arhitekture u Srbiji toga vremena. Naime, godine 1912. odrana je etvrta jugoslovenska umetnika izloba u Beogradu, na kojoj dela iz oblasti arhitekture privlae posebnu panju. Taj dogadjaj na simbolian nain predstavlja prekretnicu, kada poinje novi period u razvoju srpske arhitekture, kada arhitekte izlaze iz strogih okvira prakse i sve ee uzimaju uee u pisanju tekstova u strunim asopisima, kao u tada naprednom

Srpskom knjievnom glasniku. Primetno je okretanje i povezivanje arhitekata u svom radu sa sferom likovnih umetnosti, bez obzira na injenicu da je arhitektura u to vreme u osnovi bila inenjerska delatnost. Posebno znaajan za kulturnu istoriju Srba je rad vajara i arhitekte Ivana Metrovia (1883 1962). Iako nije iveo u Srbiji, ostavio je nesumnjivog traga u njenoj umetnosti. Posle pripreme kod bekog vajara O. Keniga, Metrovi se upisuje na beku Akademiju likovnih umetnosti gde radi u klasi E. Helmera, H. Biterlica i arhitekte Ota Vagnera (1901.-04.). Istie se na izlobi beke Secesije (1902.) mermernom fontanom za palatu industrijalca Vitgentaijna. Za vreme njegovog prvog boravka u Beogradu (1906.) njemu je, kao ve priznatom umetniku, iskazana naroita poast da portretie kralja. ivei u Parizu (1907.-09.), izlae u Salon des artistes Franais. 1910. godine izlae u Zagrebu, u drutvu sa Mirkom Rakim, prvi put svoj Vidovdanski ciklus, da bi u Paviljonu Kneevine Srbije, na Rimskoj izlobi 1911., kosovskom simbolikom privukao interes evropske umetnike javnosti. U Beogradu 1913. godine modeluje grupu Alegorija na temu pobede srpskog oruja 1912., u obliku Terazijske fontane. Od itave kompozicije, unitene za vreme Prvog svetskog rata, preostala je samo figura Pobednika, postavljena na Kalemegdanskoj tvrdjavi u Beogradu, godine 1924. Dan posle atentata u Sarajevu, Metrovi se vraa u Italiju i ostaje u emigraciji sve do 1919. godine, kada se ponovo vraa u zemlju. Sa poetkom Prvog svetskog rata, dolazi i do zamiranja secesije u srpskoj arhitekturi, a projektanti se sve vie okreu drugim stilskim uzorima. Tokom perioda Prvog svetskog rata, prva generacija srpskih arhitekata se ugasila, odnosno, povukla sa arhitektonske scene. Nakon rata, Beograd je postao glavni grad nove drave, a uslovi razvoja tog grada kao i razvoja arhitekture u Srbiji uopte bili su bitno drugaiji od onih, koji su vladali u periodu pre Prvog svetskog rata. Najznaajniji pomak dogodio se na polju estetike gradjenja, koja se promenila iz osnova. Takodje, taj period karakterie i veliki manjak obrazovanog kadra i intelektualaca uopte, pa su znaajna mesta srpskih arhitekata na strukovnoj sceni zauzeli ruski emigranti, koji su se naselili u Srbiji neposredno posle Oktobarske revolucije. Osnovno obeleje tog perioda u Srbiji, a posebno u Beogradu, moe se posmatrati kao stanje intenzivne izgradnje, jer su gradjevinske, kao i druge opte potrebe u ratom opustoenoj zemlji bile velike. Medjutim, generalno je, uz izuzetke, estetski kvalitet arhitekture izvedenih objekata u Srbiji tada bio vrlo nizak. Karakteristino je, takodje, da su arhitekti, odbacujui stare uzore traili nove pravce, usmerene prema modernoj i funkcionalistikoj arhitekturi, koja je tada bila u povoju u Evropi. Za vee projekte i kompleksnija arhitektonska zdanja angaovani su sve ee ruski arhitekti, emigranti. Prema podacima iz 1923. godine poznato je da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila oko 30.000 ruskih emigranata, koji su se u veini nastanili u pravoslavnoj Srbiji, a u Beogradu je u to vreme stvaralo ak oko 50 ruskih arhitekata, koji su dominirali arhitektonskom scenom. Oni su sagradili na stotine objekata irom Srbije, a sam Beograd su razvili do nivoa monumentalne prestonice. Medju znaajnim objektima u Beogradu, na kojima su radili ruski emigranti, bila je zgrada Narodne skuptine (zapoeta 1907. a zavrena 1936.), delo koje je zapoeo Jovan Ilki, nastavio njegov sin Pavle Ilki, a dovrio ruski akademik, arhitekta Nikolaj Nikolajevi Krasnov (1864-1939). Zgradu Ministarstva uma i ruda (danas zgrada Ministarstva inostranih poslova) zapoeo je Dragia Braovan (1887-1965), a zavrio krajem 30.-tih takodje Nikolaj Nikolajevi Krasnov (gradjena od 1928.-38.). Ovaj ruski arhitekta je izgradio i palate Ministarstva finansija na suprotnim uglovima ulica Miloa Velikog i Nemanjine (1928.). Vilhelm Baumgarten (rusko ime: Vasilij Fjodorovi) (1879 - posle 1945, Buenos Aires) je 30.-tih godina, u neposrednoj blizini prethodnih objekata, u ulici Miloa Velikog, podigao zgradu Generaltaba (1928.), monumentalnu palatu za to doba, a projektovao je i zgradu Ruskog doma (1933.). Zgradu Patrijarije je projektovao 1934.-35. na mestu stare Mitropolije iz XVIII i XIX veka Viktor Viktorovi Lukomski (1884-1947), koji je takodje projektovao i zgradu Starog dvora (1934.). Vasilij(e) Mihajlovi Androsov (1872-1944) je preprojektovao fasadu Glavne pote u Takovskoj (1938.). U posleratnom periodu, arhitekti se organizuju i medjusobno izdvajaju od gradjevinskih inenjera i okupljaju oko strukovnih udruenja koja zastupaju iskljuivo njihove interese. Po pitanju stila, period u godinama nakon Prvog svetskog rata donosi nove uticaje i preokrete, kako na polju likovnih umetnosti uopte, tako i na polju arhitekture. Tih godina, u Evropi dolazi do pune afirmacije

modernog pokreta u arhitekturi, a stilski elementi modernizma postaju sastavni deo arhitekture novog doba. Moderna arhitektura, odnosno arhitektura oslobodjena ornamenata, pojavila se u Srbiji sa zakanjenjem u odnosu na ovaj pokret. Stil secesije koji je predstavljao osnovu pokuaja formiranja nacionalnog, srpskog stila, i koji je dugo bio prisutan u srpskoj arhitekturi, polako se gasio u periodu posle Prvog svetskog rata, a njegovi protagonisti su se postepeno okretali prema, u to vreme u Evropi ve prevazidjenim, istoricistikim oblicima eklektikog neoklasicizma. Jo uvek nije stvorena kulturna klima da se na domaem terenu u veoj meri pojave savremeni arhitektonski tokovi. Od njih je srpska arhitektura jo izvesno vreme ostajala po strani. Medju znaajnim primerima zgrada koje su gradjene u istoricistikim oblicima eklektikog neoklasicizma bile su zgrada Univerzitetske biblioteke i zgrada Tehnikog fakulteta u Beogradu. Zgradu Univerzitetske biblioteke na Bulevaru kralja Aleksandra 71 projektovali su profesori Beogradskog univeziteta Nikola Nestorovi i Dragutin Djordjevi. Medjutim, na arhitektonskoj sceni se polako javljaju stilski pomaci, koji nastaju kao posledica irenja savremenih arhitektonskih tokova prisutnih u Evropi. Na prolenim i jesenjim salonima u novootvorenom umetnikom paviljonu Cvijeta Zuzori uestvuju i osnivai avangardne arhitektonske grupe - Grupe arhitekata modernog pravca: Milan Zlokovi (1898-1965), Branislav Koji (1899-1987), Jan Dubovi (1892-1969) i Duan Babi (1894- oko 1948). Sredinom 1929. godine Grupa arhitekata modernog pravca otvara u Beogradu veliku arhitektonsku izlobu pod imenom Prvi salon arhitekture. Godine 1931., beogradski modernisti, u saradnji sa modernistima iz Zagreba i Ljubljane, organizuju Izlobu jugoslovenske savremene arhitekture. Pioniri modernizma u srpskoj arhitekturi uglavnom su se kolovali u klasinim i konzervativnim sredinama, izuzev Nikole Dobrovia (1897-1967) , koji se kolovao u Pragu, u krugu uenika Oto-a Vagnera (1841-1918). U prvoj generaciji srpskih modernista, nalazili su se Nikola Dobrovi, Milan Zlokovi, Branislav Koji i Dragia Braovan (1887-1965). Direktnu vezu sa pokretom modernizma ostvarila je, medjutim, tek druga generacija znatno mladjih arhitekata, koji su na arhitektonsku scenu stupili mnogo kasnije od svojih prethodnika. Medju predstavnicima ove generacije, bili su Milorad Pantovi (1910-1986), Branko Petrii (1911-1984) i Jovan Kruni (1915-2001), koji su svi radili u ateljeu Le Korbizjea (1887-1966), u periodu pred poetak Drugog svetskog rata. Kako u Srbiji sredinom 20.-tih godina XX veka nisu bili stvoreni uslovi za pojavu pokreta modernizma, naroito zbog slabih kontakata sa predstavnicima modernog pokreta toga doba, to je bio presudan uzrok kanjenja nastanka modernizma u Srbiji za celu jednu generaciju. Paralelno, nasuprot modernistima, koji su u treoj dekadi veka sve prisutniji na arhitektonskom planu u Srbiji, neki arhitekti i dalje propagiraju ideje, koje su u suprotnosti sa stavovima dolazeeg modernog pokreta. Tako Milutin Borisavljevi (1889-1969), u svojim tekstovima objavljenim u periodu 30-tih godina, tvrdi da je arhitektura u sutini samo kompozicija istorijskih stilova, a da modernisti ne poznaju prolost arhitekture, te postaju modernisti jedino iz razloga obrazovno-arhitektonske nepismenosti. Momir Korunovi (1883-1969) je, suprotno Borisavljeviu, iv doekao punu rehabilitaciju. Njegovo delo esto je u arhitektonskoj istoriji i teoriji povezivano sa idejama ekspresionista. Njegova Spomen kosturnica srpskoj vojsci u kumanovskoj bitci iz Prvog balkanskog rata, 1912. godine, na planini na Zebrnjak. Znaajan predstavnik arhitekata koji su zastupali nacionalno istorijski stav u arhitekturi, bio je i Aleksandar Deroko. Kako je ve reeno, modernizam se u srpskoj likovnoj umetnosti, i, posebno, u srpskoj arhitekturi, pojavljuje kasno, u periodu kada je ovaj pokret u Evropi ve bio definisan, razvijen i imao svoje predstavnike kako na polju teorije, tako i na polju arhitektonske prakse. Proces razvoja moderne arhitekture u Srbiji odvijao se na nekoliko planova. Ve smo opisali uticaj koji se razvijao preko pojave zenitizma kao pokreta na optem likovno umetnikom planu i dometa kojeg je dostigao zenitizam na podruju kulturne emancipacije. Medjutim, postojali su i drugi uticaji na razvoj modernog pokreta u Srbiji. Medju njima su bili znaajni oni uticaji koje su nainili predstavnici ve pomenute prve posleratne generadcije srpskih arhitekata, a koji su se vratili u zemlju nakon studija i studijskih boravaka u inostranstvu. Takodje su na nastanak modernog pokreta uticali radovi inostranih arhitekata koji su u to vreme iveli u Jugoslaviji, posebno radovi Rusa i eha, jer su oni uneli duh panslavizma i evropejstva u srpsku kulturnu sredinu. Uticaj na nastanak i razvoj modernog pokreta u srpskoj arhitektonskoj sredini vren je istovremeno i putem izlaganja inostranih stvaralaca, koji su

svoje radove predstavljali beogradskoj publici na izlobama. Slian uticaj na razvoj srpske arhitektonske sredine vrile su i velike medjunarodne izlobe, koje su u to vreme bile generatori razvoja nauke i tehnologije u svetu. Posebno znaajno za razvoj modernizma u srpskoj arhitekturi i urbanizmu bilo je osnivanje CIAM-a 1928. godine. Ova medjunarodna institucija moderne arhitekture i urbanizma nainila je veliki uticaj na shvatanje postojeih i novonastalih urbanistiko-arhitektonskih problema u zemlji, kao i na razvoj naunih modela i postupaka za njihovo reavanje. Poetkom 1925. godine u Beogradu je priredjena izloba umetnikog udruenja Manes iz Praga I tada su po prvi put u Beogradu izlagana arhitektonska dela koja ne pripadaju akademskom eklektikom stilu, ve novim tendencijama moderne arhitektureU tom periodu pariska izlozba gde se pojavljuje I Korbizje. Medjutim, na razvoj moderne arhitekture uticale su moda u najveoj meri narastale potrebe, koje su se razvijale uporedo sa poveanjem opteg nivoa razvoja i standarda, kao i porastom broja stanovnitva. Krajem 1925. godine Milan Zlokovi je radio projekte malih eljeznikih stanica na kojima se naziru elementi nove estetike u arhitekturi. Iste godine, dobio je nagradu na konkursu za Umetniki paviljon Cvijeta Zuzori i Jugoslovenski paviljon u Filadelfiji. U prolee 1927. godine, zavrio je projekt za sopstvenu kuu na Kote-Neimaru. U jesen iste godine, Zlokovi neoekivano i radikalno me