Savremena

  • View
    219

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Savremena

  • 8/20/2019 Savremena foilozofija.pdf

    1/385

  • 8/20/2019 Savremena foilozofija.pdf

    2/385

    Robert D'Amiko

    SAVREMENAKONTINENTALNA FILOZOFIJA

     Preveo

    Miroslav Ivanović

    Beograd, 2006 DERETA

  • 8/20/2019 Savremena foilozofija.pdf

    3/385

    Biblioteka

     NOVA FILOZOFSKA MISAO

  • 8/20/2019 Savremena foilozofija.pdf

    4/385

    Naslov originala

    C O N T E M P O R A R Y C O N T I N E N T A L P H I L O S O P H Y by

    Robert D'Amico

    Copyright © 1999 by Westview Press, A Member of the

    Perseus Books Group

    © Ovog izdanja dela i prevoda Grafički atelje DERETA

    do 6. septembra 2007. godine

  • 8/20/2019 Savremena foilozofija.pdf

    5/385

    UVOD

    Godine 1949. Gilbert Raji je objavio Pojam svesti, delo koje je  posleratnoj generaciji odredilo pravu ideju analitičke filozofi

     je. Nekih dvadesetak godina ranije Raji je prikazao Biće i vre- me Martina Hajdegera, delo koje je odredilo budućnost konti nentalne filozofije svojoj publici, i izneo je u svom prikazu od ređeno slaganje s Hajdegerom o tome kako je latentno „karte- zijanstvo" u filozofiji dovelo do takozvanog problema duh-te- lo 1. Rajlov prikaz anticipira, dakle, predstavu da postoje dve različite i nesamerljive filozofske tradicije u dvadesetom veku.

    Započeo sam ovim komentarom ne samo da bih pohvalio Rajlovu širinu filozofskih interesovanja, koja je tako retka danas, već da bih uveo predmet ove knjige naglašavajući, sada već nasuprot njemu, kako su veoma različita bila ova dva filo zofska dela, premda su delila neke zajedničke ciljeve; kao da je  bila čitava era, a ne dvadeset godina, koje su ih delile.

    Rajlova knjiga započinje jednom „zvaničnom doktri nom" o svesti koja je preovladujuća jednako među teoretičari ma kao i laicima i čije centralne principe Raji namerava da do vede u pitanje:

  • 8/20/2019 Savremena foilozofija.pdf

    6/385

    6 R O B E R T  D'AMIKO

    Ovakva je ukratko zvanična teorija. Ja ću često govoriti

    o njoj , namerno pogrdno, kao o „dogmi o Duhu u maši

    ni". Nadam se da ću dokazati da je potpuno pogrešna, i to pogrešna ne u detaljima već u principu. To nije prosto skupina zasebnih grešaka. To je jedna velika greška, i to

    greška posebne vrste. To je, naime, kategorijalna gre ška... Dogma je dakle filozofov mit. U pokušaju da ras pršim taj mit ja ću verovatno biti naveden da poričem

    dobro poznate činjenice o.. . mentalnom životu... i moje pravdanje da je moj jedini cilj da popravim logiku poj mova o mentalnom ponašanju neće verovatno biti shva

    ćeno sam o ka o puki izg ovo r. 2

    Hajdeger takode počinje dovodeći u pitanje jednu pred rasudu:

    Pitanje koje se  postavlja  jeste o smislu bića.. . obično, ne

     jasno razumevanje bića može biti prožeto tradic ionalnim teorijama i gledištima o biću na takav način da ove teo

    ri je, kao izvori preovlađujućeg razumevanja, ostaju skrivene. Ono što se traži u pitanju o biću nije potpuno ne poznato, premda je na prvi pogled potpuno neshvatlj ivo. Ono o  čemu se pita  u pitanju koje treba razmotriti jeste biće, ono što određuje bića kao bića*, ono u čijim su ter

    minima bića već bila shvaćena bez obzira kako se o nji ma diskutovalo. Biće bića ni-" je" po sebi biće.. . Dakle, ono što treba  ustanoviti,  smisao bića, zahtevaće vlastitu konceptualizaciju, koja je opet suštinski različita od poj

    mova u kojima bića poprimaju svoja određenja smisla. 3

    Kontrast između ovih odeljaka nije samo stilistički, prem da su oni primer britanskog humora nasuprot nemačkoj ozbilj nosti. Izvan ovih reci, izvan čak određenog slaganja o tome ko ga kritikovati i zašto, leži duboko različito razumevanje predme ta filozofije, njenih centralnih preokupacija i njene prave svrhe.

    Nemački termini  das Sein  (eng.  being)  prevodili smo na srpski - biće.  Drugi termin  das Seiende (Seiendes),  eng.  beings,  prevodili smo -  bić a,  tj. množinom sledeći engleski prevod. Prim. prev.

  • 8/20/2019 Savremena foilozofija.pdf

    7/385

    S A V R E M E N A K O N T I N E N T A L N A F I L O Z O F I J A | 7 |

    Ova knjiga potanko prikazuje kako se kontinentalna fi lozofska tradicija razvijala u dvadesetom veku na ovako filo

    zofski osobit način. Ovo nije ni čisto istorijska studija, niti pak apologija jednog pristalice te filozofije, niti napad. Ja neću ob razlagati kako se ova tradicija pojavila na osnovu različitih kritičkih reakcija na devetnaestovekovnu filozofiju. Čak i ta mo gde ukratko raspravljam o uticajima, moj cilj je tematski a ne sinoptički. Ja želim da se usmerim na centralne filozofske ideje, posebno na centralne teme u epistemologiji i ontologiji koje konstituišu ovu tradiciju ili pristup kao osobite. Zbog op- sežnosti i zbog prioriteta sprečen sam da raspravljam o etici,  političkoj filozofiji ili estetici. Pre nego što razjasnim šta pod- razumevam pod tim da pišem studiju koja nije rad jednog pri stalice, želim da naglasim kako shvatam usmerenost ove stu dije, pominjući dva filozofa koja nisam uključio.

     Nikolaj Hartman bio je najveći nemački filozof svog do  ba i ostao je to čak i kada je delo Edmunda Huserla zasenilo

    filozofsku diskusiju u Evropi. Šta više, Hartmanovo zastupanje studija ontologije i filozofskog realizma povezano je sa tema ma koje se diskutuju u ovoj knjizi. Ali, kao što se često doga đa u istoriji filozofije, on jednostavno nije čitan danas (osim od strane specijalista) i jednostavno ne komunicira ni sa kojim sa- vremenim razumevanjem ovih tema. Dakle, kada ja velim da ova studija nije istorijski pregled, ja smatram da premda su ne ki od onih o kojima sam ja raspravljao bili upućeni u Hartma novo delo, Hartman nije deo centralne koncepcije kontinental ne filozofije kao osobite tradicije. Ja ne smatram da Hartman  pripada onome što filozofi jedne ili druge tradicije danas sma traju metodom i zadacima filozofije. Da li su filozofi u pravu što ga ignorišu, i da li se njegov status može jednog dana pro- meniti, nije moj zadatak ovde.

     Nasuprot pomanjkanju interesa za Hartmana, bilo je do

    sta novijih studija o francuskom filozofu i teologu Emanuelu Levinasu. Pre nego što su se ove pojavile, on je mogao biti smatran relativno beznačajnim komentatorom Martina Hajde-

  • 8/20/2019 Savremena foilozofija.pdf

    8/385

    I  8  j  ROBERT D'AMIKO

    gera. Zak Derida, figura koja je ušla u ovu studiju, proglasio  je Levinasa važnim u eseju iz 1964. godine. Naknadno i vero-

    vatno zahvaljujući Deridinom velikom uticaju daleko izvan fi lozofije, Levinas je smatran kao previđena i važna figura. Mo ram priznati da ja ne mogu da vidim inovativne aspekte njego vog dela kao što drugi smatraju, a čak i kad bih mogao, Levi- nasove teologija i etika (čak i u širokoj koncepciji koju on za stupa) izlaze van usmerenja ove studije. Ma šta kontinentalna filozofska tradicija bila danas, i da li ona konstituiše različitu filozofsku tradiciju koja ima budućnost, ne zavisi, po mom mi šljenju, od razumevanja Levinasa; barem ne zavisi na isti način kao što zavisi od razumevanja Huserla.

    Svestan sam da ovakvi sudovi s proticanjem vremena mo gu zahtevati i više detalja i više naglasaka. Biće očito, na pri- mer, da je Zan Pol Sartr, koji bi u knjizi poput ove nekih dva deset ili trideset godina ranije naročito dominirao, znatno ograničen u mojoj studiji. Ali, ja mogu izvesti ovakav projekt

    samo kako ga ja vidim, navodeći sve što mogu za ovakve od luke. Na kraju krajeva, ovakvi sudovi nalaze svoje mesto.

    Ovaj komentar navodi me da razjasnim zašto sam rekao da moj cilj nije da pružim objašnjenje jednog pristalice, bilo za ili protiv, ove tradicije kao filozofije. Ne smatram da, pošto ni sam pristalica, sve što je moj cilj jeste jedna od onih beskrajnih interpretacija u kojoj se stavovi premeštaju tamo-amo da bi

     potvridili unapred zadate zaključke (premda ne mogu reći da sam u potpunosti izbegao ovu dosadnu i neugodnu posledicu). Kao što se nadam da će se ubrzo videti, ova studija je zamišlje na kao kritička diskusija o ovim filozofskim idejama. Zaključ ci o filozofskim temama umiru na papiru, barem prema mom iskustvu, ukoliko im nije udahnut život sa željom da se istraže njihove teze i problemi van onoga što se svodi na jednostavno

     parafraziranje originala. Ja takode verujem da čitalac, čak i ka

    da je konačno naveden da odbaci moja pitanja, primedbe i ko mentare kao pogrešne, dolazi do pouzdanijeg shvatanja pro  blematike razmišljajući tokom ove kritike ili sumnji.

  • 8/20/2019 Savremena foilozofija.pdf

    9/385

    S A V R E M E N A K O N T I N E N T A L N A F I L O Z O F I J A | 9 |

    Ono što zaista podrazumevam pod „biti nepristalica" je ste da ja niti branim filozofsku superiornost ove tradicije nad

    analitičkom filozofijom, niti smatram da ih je potrebno pore- diti. 4  (Ni jedna od ovih etiketa nije, naravno, veoma precizna, ali ja ih upotrebljavam upravo na isti način kao što to čini bi lo ko. Ja, međutim, izbegavam čak daleko više zbunjujući izraz „anglo-američka filozofija".) Premda razmatram sličnosti u fi lozofskim strategijama i problemima, komparativni sudovi su zapravo dobrim delom izbegnuti u knjizi. U