FRANCOIS DE PIERREFEU

I

LE CORBUSIER

XAVRE U IIH KUCADO T OJ H LJ U DI

IZDAVACKO PREDUZECE

„GRAD EVINSKA KNJIGA"B EOGRAD - 1 956

Naslov originala:

FRANcOIS DE PIERREFEUet

LE CORBUSIER

LA MAISON DES HOMMES

PreveoIng. Mihallo Durovid

Redaktorarh. Branislav Kojid

Za preduzede odgovaraLjubica Jurela,

glavni urednik

Tehnicki urednikKaja Draganid

KorektorMiodrag Marinkovid

Stampa Gra€i6ko preduzede ,,Akademija" - Beograd, Kesmajska ul. 28

TEKST

Uvod

PRVA GLAVA

has gradenja

DRUGA GLAVA

Za koga graditt

TRE(:A GLAVA

Kako graditi

GETVRTA GLAVA

Majstor graditelj

PETA GLAVA

Za koja vremena graditi

SESTA GLAVA

Graditelji

S13eDMA GLAVA

Reditel j

S L I K E

Ljudi stanuju rdavo.Jedno novo dru§tvo stvara svoje ogn ji§te.U duhovima vlada pobrkanost; nepopravima gre§ka se mote ueiniti.

Ljudl se mute da pronadu eudoviMta primamljiva lika :vrtne gradove,satelitne gradove.

Ne uzimaju se u obzir crte terena, crte Ijudi I vidovi rada, inaee bi se dodo napomisao o ovini trima ,, saobraznlm " realizacijama

zelenom gradu,linearnom industriskom . gradu,oivljenom selu.

Evo kako bi Izgledalo pravilno iskori§cavanje tia u francuskom §estouglu.

lzvojevanje bitnih radosti".Pakt sklopljen sa prirodom,I prlroda se zakupljuje ' sa sta nom.

Majstor graditelj.Stogodignje tekovlne nauke izvr§ile su arhitektonsku revoluciju. Santo je jedna

tee dovol jna da revoluci ja bude stvarnost.

Arhitektonsko jedinstvo je proizvod „doktrine gradevinskog fonda" koja uravno-te2uje : zakon broja I

zakon sunca

sa topografijom.Redltelj.

Modellge gradove,Utvrduje tip izgradenih zapremina",Odreduje „ statut terena",Iskort eava mogucnost pejza2a,Oivljuje predeo, pokrajinu I zemlju,Koristi umetnieko I istorlsko naslede

UVOD

Dva su potpisa na ovoj knjizi , a mogla bi biti i tri...Treci, najpozvaniji , bio bi potpns doktora Pjera Vintera,

humaniste nase druzine, one stare druz.ine koja se posle Prvogsvetskog rata okupila oko E s p r i t N o u v ie a u-a , a koj a jekasnije uredivala casopise Plans a Prelude, sa nameromda otkrije i nekima pomogne da shvate korene jedne politikei jedne ekonomije sazdane " prema realnom coveku.

Ali su ljudi, u to doba, bill gluvi Iii nisu zeleli da cuju...Ovoga leta godine 1941 , Vinter j e .u Parizu, Korbizije i j a

smo u Visiu , ali za misao i prijateljstvo nema »demarkacionelinije<<; druzina bi mogla da nastavi svoj rad i on bi mozda biokoristan zemlji ... Opisimo stoga k uc u d' o s t o j n u 1 j u-d i, onu vidljivu koja ce ovaplotiti duhovnu kucu.

Korbizije i j a gliedamo na to kucu istim oima, mozemozajedno da je a. obidemo, iako smo joj prisli sa tako udaljenihtacaka na vidiku i putevima tako razlicitixn.

Ali u tome bas i jeste na j vaznij e: Kuca dostoj na lj udi j ezborno . mesto...

Zadro svaki svoju taktiku i svoj hod. Korbizije svojuosetlj ivost, prema potrebama srca i hitrinu svoga plasticnog iz-razavanja , a ja sputan posrednim prilazenjem stvari, svojesporije kretanje.

Kuea dostojna 1ju- di

Korbizijeovi crtezii nece ilustrovati moja izlaganja, niti cemoja izlaganja objasnjavati njegove crteze: bite to dva tokamilli, svaki na svojoj posebnoj. putanji, i svaki izraz'en na svojsopstveni nacin.

Ali ae citalac, nadam se, na stranicaxna obe partiture, ose-titi radanje i potvrdu jednoga kontrapunkta ko j i nije proizvo-lj an. Ponekad, usput, citalac ce se zaustaviti na nekom mestus^inteze, na utoku kakve seme koja ce natkriljavati prozu i crte-ze. A ako mu to slike ostanu u secanju, nas rad nee biti uza-ludan...

F. de P.

Visi, 12 jula 1941.

PRVA GLAVA

CAS GRADENJA

Poduhvati u razdoblju izmectu dva rata

Proteklo je vise od. dvadeset godina o*ako su, sa svihgovornica Francuske, najmerodavniji glasovi poceli proklamo-vati ovu misao: > Treba graditi nove kuce, buducnost rase zavisiod stanovanjaK.

Nepobitna istina! Milion i po mrtvih, palih po poljimana severo-istoku zemlj e, izbaceno j e fizicki iz lanca nasleda.Njihove zrtve nametnule su prezivelima prvorazrednu duznostda to zdravijim i to mnogaljudnijim porodicama obezbedestanove i udobnosti.

Mec#utim, iako su svi bili usvo j ili * ovo nacelo, as grade-nja nije nikada kucnuo...

Jer trebalo j e, prethodno obnoviti opustosene kraj eve;zatim, snaznom materijalnom, opremom ucvrsti-ti osvojenuzemlju Maroka; a,onda, modernizovati nae kolonijalne po-sede ; pa stvoriti liniju Mazino. Najzad, trebalo je ponovo senaoruzati...

Tako da su radnik i seljak, jedan u svome cumezu a drugiu svome oronulom seoskom domu, stalno cekali na ispunjenjesvecanog obecanja koje je svaka zakonodavna skups"tina, dola-zeci na vlast, obnavljala obecavajuci da ce ga ona izvriti. Itako sve do dana kada je ijudima, ciije je strpljienje doteralo

.. • Ljudi stanuju rdvao, to je duboki, pravi uzrok sadasnjih porernedaja•

•

4

Anketa koju smo sproveli na Casovima crtanja u nekimn osnovnim bko-lama t Lionu otkrila nam je tajnu z vih grobnn a.U ovom slucaju , Beset l ca stanuje na 33 m2.

6 Kuca dostojna ljudi

do kraja, baceno kao zalogaj ono to u dubini svojih zelja nisutrazili, bar ne onako odlucno kao s t a n, a to su visoke nadnicei obilan odmor. Dragocena dobra, svakako, i stecena, u mno-gim slucajevima, sasvim opravdano; ali se do njih dospelo pre-vremeno 1, sama, po sebi, bila su nedovoljna da za sobom po-vuku nuzan preobrazaj domaceg zivota i da u dom namestosuprotnosti i usamljenosti koje je u sebi on krio, unesu red,plodnost i radost.

Polozaj pobedenog

Pa kad je tako, da 11 bi ono to u doba obilja nije uspelada ostvari jedna vlast koja nije imala istinskih tereta, smelapokusati druga jedna vlast sa dna poraza, kad petina nasihodraslih ljudi, cami u zarobljenistvu, kad nam najcistiji deonasih nacionalnih izvora nije vise pod rukorn, kad brodovi na-tovareni stranom robom ne pristaju vise u nasim pristanistima?

Ne, bez sumnje, ne mislimo da bi u ovo doba trebalo,sirom citave zemlj e, poc+eti savijati gvozda i mesati malter.Mecdutim, sme se, bez ikakve obmane, i zavocdenj a prostodusnihtvrditi, da je cas gradenja . naj:za kucnuo.

Pogledajte: ogromna ukorenjena masa interesa i sebicnihveza, zdruzenih sa hrpom predrasuda, taeorij a i sistem.a koji suim bili saucesnici, srusila se ne pokopavsi pod svoje rusevineni moral zemlje ni njene Eve snage. Jednodusna volja za ob-novom ovaplotila se u jednoj novoj drzavi, kojoj su okolnosti.,nezavisne od nje, postavile neumitan all, mozda, s u d b o n o-s an rok da odredi svoj polozaj i obelezi svoje planove.

Covek je proizvod suncane energije (de Broglie).

Nije vetar povio ovo drvece; ono se odazvalo pozivu svetlosti.

8 Kuca dostojna ljudi

Sudbonosna povucenost

Ono to narastaj pobednika nije mogao ostvariti, kad jesvet pun strepnje motrio sta ce se roditi pod brestovima i to-polama na obalama Sene, mislim na pravu doktrinu eovekovogstana, saobraznu tradicij ama Zapada, kao i novim uslovimakoje j e stvorila intenzivna primena masina, -- zahteva se da usenci svoje povucenosti preduzme narastaj pobedenih i da utome uspe na dobro covecanstva.

Tome ce doprineti, vise nego ma sta drugo, sticanje sve-sti o prvom stanj u> g r a d e v i n s k o g f o n d a« Francuske,to bi kao polazna tacka omogucilo izradu skladnog i potpunog

plana u cilj u preuredenja toga fonda. Jer star i radne prosto-rije, kao i njihovi uzajamni rasporedi, ne samo uokviruju sasvih strana zivot jedinke i drustva, vec pronicu u taj zivot du-boko, prozimaju ga i boje na hiljadu raznih nacina, medu ko-jima su neki osecajni a drugi racionalni; stan i radne, prosto-rije raspolazu tako necuvenom moci da uliju svako raspolo-zenje, pocev od ocajanja i mrznje pa sve do radosti koju pruzastabilnost, do kolektivnog odusevljenja i do podviga uskrsa-vanja.

A kakvo je sadasnj a stanje gradevinskog fonda Francu-ske? Iz jednog kratkog pregleda, kad se sagleda u pravoj sve-tlosti, videce se koliko je ono tesko, ako ne i tragic-no.

Beda rdavo nastanjenih

U samom Parizu:Dvesta hiljada porodica stanuje u kucama proglasenim

za smrtonosne;

1. Kuca medu svojim drvecem;2. Kuca okruiena njivama;3. 'V"a kuaa koja narn opet pruia nebo i pejzai.

Grad Ze prognao, prirodu i uginuo j e.Covek i priroda: binom koji treba uuavnoteiiti,. Spontana teinja ka us 10-

v i m a p r it o d e, iWotna zadovoljstva, moralno i fizicko zdravlje, radostikoje se mogu nazvati bistanim.

Savremena strahota:4. Pustos gradova;5. Usamlj enost i razocarenj e u vrtnim gradovima.

10 Kuca dostojna iju!di

Deset hiljada porodica od po cetiri clana, iii vise, zivi ujednoj jledinoj prostoriji.

U Lionu, u Marselju, u Nantu itd. racuna se da je sraz-mera rdavih stanova slicna.

Otuda, u domovima, nerodnost, promiskuitet, opterece-nostt svakih pet minuta umire po jedan Francuz od tuber-kuloze.

Zato to nema zgrada, nema ni pretporodajnih savetova-nja, nema decijih jasala ni obdanista...

Zato to nema urbanizma, nema ni zelenih povrsina, torena za igru i sport, basena za plivanje...

Otuda je proleter, pa i radnik sa stabilnijim polozaj em,poceo da, putemn kafanica, bioskopa, duzinom 1 neudobnoscutransporta, propagandom preduzeca.I koja podrivaju moral, dagubi svoj ljudski lik.

U varosicama:Neverovatna srazmera kuca koje se raspadaju ili rdavo

odrzavaju. Opsta nezdravost.Na selu:Higijena zaista suvise zanemarena. Elektrifikacij a oci

nedovoljna. Otsustvo > omladinskih centara < i terena za ikoji bi oziveli varosicu. Otsustvo prostorija za skupove i ajednicku zabavu.

Otuda: dosada, bezanje sa sela, neobradena polja. Politi=kanstvo i kafanske diskusije, namesto prirodnih radosti i du-hovne i moraine kulture.

U zemlji posmatranoj u celini:53 od 100 domacinstava su bez. dece;23 od 100 imaju samo po jedno dete;20 od 100 irmaju po dva deteta;Preostala 4 , od 100 domacinstava ne stizu da odrze broj

stanovnika.

Toliko sa socijalne tacke gledi.sta. Ekonomska tacka gle-dista nije nista sjajnija.

A. B. C., tri sela u opasnostL 'Treba 1h grupisati; u jednoselo oko omladinskog centra, gkole, omladinskog kluba(kiuba za odrasliju omladinu), oko tskih terena. Trebaetapno izgradita zadruzni centar.

31000 francuskih opstina imaju manje od 1000 stanovnika2 750 irnaj u vise od 1.000 stanovnika

Ali se zivot povukao i sa Bela.Sela treba oziveti pregrupisavanjem; u seoski zivot treba ukljucitai nova

ustanove zadruznog centra i omladixiskih centara.

1. Nacionalni ill okruzni put; 6. Ponta;2. Opstinski, silos;, 7. Stan za osobije;3. Radionica za opravke; 8. Seoski klub;4. Snabdevacka zadruga; 9. Opstinski dom.5. Skola;

11

12 Kuca dostojna ijudi

Strahovita beds gradevinskog fonda

Gradevinski fond Francuske izgubio j e izmedu dva ratadve tr. ecine od svoje vrednosti izrazene u zlatu. Ako se vodiracuna o danas ocitoj relativnosti svakoga ziatnog vazenja,mote se smatrati da se od celokupnog gradevinskog fonda dz-gubilo, u dobrim ljudski n vrednostima, 50 od 100; a vec je1914 godine taj fond bio daleko od savrsenstva.

U toku istog vremena, pedeset izuzetnih zakona o zakup-nini, dopunjuj uci nedela oporezivanj a. koje j e bilo postalo ne-izdrzljivo, sateralo je ekonomiju u oval corsokak: n e r e n t a-b i 1 n o s t gradevinskih nepokretnosti.

Cena Braden j a j e', medutim, stalno rasla, dok j e stari fondpropadao, narocito zato to u. gradevinskim profesijama nijebilo dobre organizacije. to se pak zidanja• tide, i for u pogledukolicine ' a ne u pogledu cene, ono j e, nesito pre poslednjeg rata,spalo na jednu desetinu od svoga broja -u 1913 godini, a polo-viva, od 1200 000 gradevinskih radnika morala je biti otpustenau taku poslednjih godina. Dakle, tes'ka kriza korporacije jejednovremeno nastala, i kao uzrok i kao posledica nereda kojisu u njoj vladali.

Ocajan stepen korisnosti »Tvornice Francuska<

Tako su, kao posledica bednog rukovodenja, __drustvo iprivreda bill o. teceni dobrim delom svoje imovine, a Francu-ska je dvostruko trpela od toga srozavanja:

Pre svega, u bitnoj vrednosti, raznih elemenata koji za-jed.nicki sacinjavaju njen gradevinski fond (saobraznost svakogelementa svojoj posebnoj funkciji, kvalitet njegove izrade, kva-

»... Paste to godina naglih nau6nih osvajanja socijal-nih raspri, rereda, modern drustvo dospeva najzad do za-kljut7kka koji de konaLno opredelltj karakter n jegove cM-lizac ije : stvaranje novoga . stand.

Stvaranjem novoga stana uei ce drugi ciklus masinskeere u Period sveopste izgradnje. Stvaraiaeko, optimiissti&ko,eove6no delo, nosilac >>bitnih radostiGc

To delo prevazilazi pitanja strucnosti. Ono je cist,osnovn izraz jedne hove svesti;.

Sarno sa taeke gledista to nove svesti mogu se ubu-duae razmatrati probleni arhitekture i urbanizma.

>Jedno novo drustvo stvara svoje ognjiste, to prihvati-1i to zivota. Cavek i njegov zalclon. Oprerna zemalja, gra-dova 1 seta.

(Otvaranje V Kongresa C. I. A. M.u Parizu, 1937)

14 . Kuca dostojna 1judl

litet nj egove arhitekture, raspored grupa zgrada medu sobomi to kako u pogledu njihove veze sa zivotom ljudi tako i u po-gledu njihove veze sa prirodom).

A potom, i narocito, u c e l i s h o d n o j p o s t a v c iovoga gradevinskog fonda u zemaljskim razmeraana a u ciljunjegove opste korisnosti. Jer ova postavka, dobro izvedena uskladu sa zahtevima geografije, prirodnih i veta&ih putevakojima se-ovi produzuju, potrebama zemlje,- imperijalnim i me-'dunarodnim vezama itd... bila bi uslovijena, u prvom redu, po-stoj.anjern d i r e k t i v n o g, p 1 a n a u kome bi se >grade-vinskim jezikom < izrazila istinska politicka doktrina, jedinakadra da dostojno nadahne ma kakvo dugorocno delo.

A bas je to doktrina, sa svojim direktivnim planom, tra-giLno nedostajala starome rezimu. Nova francuska drzava --dala nam j e to na znanje --y prilegla je da izradi to -doktrinui taj plan, za najbh2u buducnost, a vec sada, da izvede izvesneradove izabrane s ciljem da se eksperimentalno provere i prunekao primer.

. Ponovimo, cas gradenja je kucnuo.

»Brzinau i prskanje starih okvira

Slika koju smo naslikali ostala bi bez perspektive i ne biotkrila ono bitno u pouci; ko j u sadrzi, ako bismo propustili daistaknemo uzrok tog surovog preloma, jedinstvenog u analimaistorije, preloma koji j e u toku tri cetvrtine stoleca, citav dru-"stveni zivot Zapada, izbacio iz njegovog tradicionalnog okvira- tako dobro uskladenog sa geografijorn i sa onim to je u na-cinu zivota bilo najstabilnij e.

Tai uzrok preloma, umalo to nisam napisao taj eksplo-ziv, u zivotu, Uji riitam, je'dotada bio odmeren prema konjskomkoraku, bila je iznenadna pojava brzine prenosa ljudi i stvari.

Suncev dan od24 easa merilo jesvih urbanisti6kihpoduhvata.

floc

Krug dana§njegsuneevog dana. Beliise6ak = san; crntise6ak = vremme ko-je pripada transpor-tu; crtama osenLenJise6ak = rad; taeka-ma osenceni ise6ak= razonode (noe lhje vee zahvatila).

A skoro polovinasektora rada je bes-plodna; time plaea-mo nered koji vladau gradovima i seli-ma.

.

ol^

SUNS$E RAGA

ft,

SUNCEV DAN op 24 NASA

DA jf RITAM [JUDSKQ) AKT IVNOSTI

HarmoniZan sun-tev dan postignuturbanistickim ref or-mama. Zivot u rado-snoj ravnoteii, sva-kog Jana.

15

Ako se on bu-de uvaiavao, lju-di ee • - iiiiveti uharmoniji; ako seon bude omalova-tavao, ljudi 6e R-veti bez radosti.

16 Kuaa dostojna ljudi

Sa pojavom brzine, veliki gradovi pocinju da prskaju ilida se zagusuju., seosko stanovnistvo da bezi u gradove, pokra-jine da se skrnave onim to im je bilo najprisnije, busenjemplanina i poplavom dotad nepoznatih i neuobicajenih materijala.Ljudske grupacije zanemaruju pravilo vodenih saobracajnihlinija, i pocinj u -da se prebacuju duu zeleznickih pruga a, ka-snije, i duz automobilskiih puteva. Industrija, koristeci pogod-nosti mesta i trenutka, podize na brzu ruku prostrana predu-zeca u kojima ce se teskobni domovi uglaviti medu tvornicesa zagadenim vazduhom, svetloscu i poljima. Nove inzenjersketvorevine nagomilavaju se jedne preko drugih, po logici samonjima svojstvenoj, ali bez ikakve veze sa logikom predela, nitisa unutarnjom - logikom coveka, koja je slicna sa prethodnom..(ovek se, medutim, preko. ovih produzuje i siri dvama velikimputevima koje mu je priroda otvorila, porodicom i umetnoscu.

Opij eno, brzinom. i kretanj em, drustvo j e, reklo bi se, staloda se nesvesno kovitla oko sebe samog, kao anion koji bi se,usred oblaka sve gusceg i gusceg, oburvao u kovit. Iz toga sepijanstva mote izici samo kad naide slom, zarivanjem_ u zemlju.

Budenje patnjom

I tako se de.silo da cas gradenj a ne padre u cas pobede,kad je zahvaljujuci ogromnom programu obnove, izgledalonormalno, da se korenje politike i ekonomije ponovo.prerije ipresadi u drustvenu crnicu iz koje se postupno bilo .iscupalo.

Porto smo se uspavali drogom, moramo se kroz patnjuprobuditi.

DRUGA GLAVA

ZA KOGA GRADITI ?

2 Kula dostojna ljudi

II

Za koga graditi? Pitanje je na prvi pogled detinjasto.Ali ako se podeli na vise konkretnih podpitanja, na njih Eemoe da se odgovori sa sve manj a sigurnosti.

Za koga graditi kucu? >Za c o v e k a, svakako((.Za koga graditi radionicu, tvornicu, vodojazu) metro, au-

tostradu, aerodrom? ))Za coveka<<, We ^odgovor i ovoga puta,ali sa izvesnomi kolebljivoscu u glasu, kao da je. dovek o komej e red izgubio malo-pomalo od svoje konkretnosti, razredivsi senaposletku i rastopivsi se u onoj dosta neprozirnoj magli ukojoj se-'doskora kretao »uvazeni ekonomsta<c.

Za coveka ili za » igrucc

Aka bi se pak ova anketa dalje protegla, sasvim je m,o-gudno da bi; odgovor glasio: >>Za nekoliko ljudi<, ili »Za zlatnotele<, ili pak >>Za igru, za pusti !besr igre, usledn euinitnosti igre...<

Ba§ na pragu odlucivanja postoji duhovna pobrkanost. Postulati su po-gresni.

Reklo se: > Pred vratima snake kuee smnestene u prirodi prolazibe metro,i autobusi, ii autokari.. .

Onb su uneli pometenost u . prvu eru mainske - civilizacij e: stoletn.upometenost.

Prraktinoo primenjena a Pari-zu, teorija je dala >Parisku o-bl,ast«, ggbu, skandal kad se gle-da iz aviona, kobnu razgloblje-nost gradskog fenomena.

19

Evo sta je to teor:ija da-la u vrtnim gradovima uEngleskoj , u S.A.D., kao vu Buenos Ajresu , Rio deZaneiru.

Divna priroda tako uni-Atena! A bilo se krenulo zatim da se priroda osvoii.

20 Kuca dostojna lj•udi

A takvo stanje stvari vlada zaista na . ovome vrhuncumasinskog veka na koji smo se popeli, a na kome ne udisemo

vazduh vrhova vec zagusni zadah haosa. ,

Principi ljudskoga grade

Evo sada nekoliko postavki medusobno povezanih i do-voljnc ocevidnih da bismo ih bilo zbog cega mogli osumnjicitikao filozofske. Svako ih sa malo razmislj anj a maze naci u sebisamom, sem ako mu nije milije da se osloni na biblioteke, ukojima ih ucitelji nase tradicije jednodusno propovedaju i odo-bravaj u.

Grad j,e, stvoren za oslobodenje covekove licnostiu cilju njenoga punoga ostvarenja. Materijalni grad, gradenigrad, treba dakle da bude skrojen tako da olaksa ovo oslobo-denje pod najboljim mogucim uslovima., vodeci racuna o me-stu, doba i rasi.

Licnost covekova ne moze se odvojiti od svojih prirodnihizdanaka, roditelj a, zene i dece. Ovi cine nj enu vidlj ivu poro-dicu, nasuprot daljim precima i naslednicima, koji cine nevid-ljiivu porodicu, uznoseci prvu i podupiruci je sa sv_h strana, vecod prapocetka bica.

Porodicna postojanost, dakle stabilnost covekove licnosti,zavi.si od fizicke stabiinosti. u mestu zivljenja i u radu. Uopste.uzev, promene mesta prebivanja i. drustvenog polozaj a voderaspadanju covekove licnosti i ubijanju porodicnog duha. Mi-

Da bi se saviadala guba predgrada, izmisljen je izlaz: takozvani » satelitnigradovi<<.

Pogledajte kako izgleda saobraeajnit pakao: pretpostavlja se da iima osamsatelitnih gradova i (radi upros"eenja) osam mesta rada u velikom gradu (uParizu, naprinier).

Dolazi do sukoba, neko-risno trosenje , o6evidno ra-sipanje.

Pa onda, re6i at neko,Ata se dobiva time to cemesta rada i dalje ostati uParizu?

Rretpostavimo nemoguce,pretpostavimo da je teori-ja pravilna : satelitni gra-dovii ce napredovati. OniEe privuei veliki deo sta-novnistva glavnog grada.

Pari,z ae se prazniti. Postage prazna rupa. Kuee ee se isprazni-ti; postaaeprosjaeke jazbine i napustene kuoe na; raspadanju. Morace se porusiti•

21

I

22 Kuca dostojna ljud!

stika promene radi promene, brzine radi brzine kao takve, morase razbiti po svaku cenu i zarneniti usretsrecdivanjem, prime-nj-enirn na proucavanje svih onih opita koje nam zivot, u pre-obilnom broju, namece i kad ih ne trazimo. Jedna od najopa-snijih zabluda covecanstva,,od koje bi ono jednog bliskog danamoglo i izumreti, jeste da kretanj e - smatra sustinom zivota:kretanje bi pre moglo biti pena zivota i njegov otpadak.

Stabilnost . u prostoru ee se obezbediti dem:ografijom do-vedenom u sklad i odrzavanom u skladu, na stupnju datogapredela, sa konstantama geografije, koje bi i same bile potpo-mognute razumno progresivnom tehnikom.

Stabilnost u . radu zavisice od korporativne organizacijedovoljno inteligentne i el.asticne da bi Korporacija mogla odgo-varati za zivot coveka i za njegovu buducnost, u onoj men ukojoj bi se C'ovek, svesno, ukljucio u svoju Korporaciju.

Grad-tarnnica

U svetlosti ovo nekoliko principa zapazice se jasnije ko-liko je > igra < kojoj se bioi prepustio moderni suet Zapada napo-sletku zaboravila coveka, zatdm ga progonila do to mere da j e,dusom i telom, zapao ..u neobi6nu tamnicu.

U-stvari, saobracaj ce se ovako razvijati: osam jedinstvenih ogranaka kojise ulivaju u Pariz.

A na§ih osam mesta - rada (kojih ce stvarno bitt na stotine i hiljade)pruiiae nain ovu lepu sliku sukoba nastalih u vec postojecoj mreii ulicapotpuno nepripremljenoj da izdrzi ovaj nalet.

23

24 Kuca dostojna ijudi

Najneosnovanija i najopasnija od svih varki to igre jeste,nesumnjivo , k i 1 o m e t a r , jevtini kiiometar, obavezni kilo-metar. Ta varka cini da izvesne ljudske koncentracije lice naogromne labirinte u kojima se r u s k e z e 1 e z n i c e preplieukao u zabavnom parku.

Negacija 24-c"asovnog dana

Takve su misli , ima tome lest godina, morile jednoga odkrupnih > tehnokrata << Njujorka, kada se, iz svoje kancelarijena cetrdesetom spratu oblakodera, poveravao Korbizijeu: > 2i-vot nam je uzasan . Zivimo u ce1justi , u dahu divlje zveri...«Pritom j e, u noel koj a se ved bila spustila na zupcaste profileManhatana i . na uske, kao ponori , duboke kanjone, zamisljaoone silne milje, 15 u metrou , 30 u vozu i 10 u kolama, to demorati da ih prede pre nego to stup na prag svoje kude, gdega cekaju druge brige, koje mu mozda nee dati da se odmoriod dnevnih briga.

Jer njegov suncani dan j e brojao s v e g a

dvadeset i cetiri casa!

Ni vise ni manje od suncanog dana pariskog radnika,kome sa svoje strane, nikakva oholost ni osedanje snage nemogu nadoknaditI ropstvo koje svakog jutra i, svake veceri,podnosi uludo u tramvajima i autobusima gubedi po citav as,

Pokusajmo nesto drugo : izved mo »zeleni grad« sa svima njegovim moguE-nostima . Automobili ce juriti kroz gradove sa 100 km , na sat , all ce se pes"aciponovo nauLiti da hodaju.

Na primer: 1 600 000stanovnika > zelenog gra-da<< nastanice se na kru-gu precnika 4,5 km.Sva og ornna polja okonjega We slobodna:njive, livade, sume.. .

A osam satelitnih gra-dova (ovde obelezenih)izgradenih u sistemuvrtnih gradova, i ko j ibi imali taj isti brojstanovnika, zauzimali biosarn krugova sa pre:- -nikom od 4f-5'-Ian.

Onda dolazi besnilo ttransporta. Nece biti lako rukovodioc'ima zeleznl&eautomobiiske industrije: ont treba da ornmoguae sav tai saobraaaj.

26 Kuca dostojna ijud!

a ponekad i po as i po, od svoga vremena umornog coveka.Od vremena ukradenog gotovo potpuno od suncanih zrakova,kao i od drugih obaveza, neizbeznih za sve marine, bile one liveili ne: ciscenje, odrzavanje, opravke...

Prozdrljiv 'i kilometar

A bas istome tome >>Gradu<<, o cijoj smo uzvirenoj misljiinalocas govorili, poverila je priroda raspodelu tih bitnih do-bara: sunca, vazduha d mica. Medutim, pomahnitao kakav j edanas i >dezurbanizovan<, grad prodaje svojim musterijaxnakilometar umesto suncanih zrakova, sagorele gasove umestovazduha za disanje i, umesto mira, buku ubistvenu za zivicekoji ne raspolazu, kao i ostale celije tela, sposobnoscu da seobnavljaju. I tako se osecajnost uspavljuje ili razdrazuje, ose-canje tupi ili skrece na drugu stranu, a covek stize do krajasvoga zivota -bez ijedne jedine srecne prilike da sagleda svojpravi lik, okruzen tvorevinama prirode, u ogledalu svoje sa-vesti...

. All kilometar nije jedina lazna namirnica, jedina krijum-

carska tuba u kojoj se modern grad, zaboravan prema coveku.

ali strasno pazljiv' prema njegovoj igri, pokazao tako vanredno

izdasnim.

Analizirajmo jednu»veli&nsku jedinicu.Astanovanj a. U ovom slu-6aju zgradu izgradenu uvisinu., snabdevenu » za-jednick'im servisima«,koja Tana 500 stanova.

Teren sa stranom od160 m duzine = 25.600m2; sport pred samimkuearna; sirok prostorpied prozorima svakogstana; veliko olak9anjeto kih poslova dorna6i-car; povrtnjaci grupisaniI organizovanL

Nasuprot tome: 500indvidualnih kuca uvrtnom gradu: term sastranom od 450 m du-zine = 202.500 m,2, bezpreimuastva koje pru-iaju » zajednicki servi-sii<, bez » produzenj astana<<. Razmislite osumnjivoj » drazi« poro-diene bastice. Sused jena 7 m sa wake sIrane ;put j e pred samom ku-eorn.

T

•

• • • • , • O ® e • • a I I • • • •

•Ioto•

a•

• ^ • • • . . . • « o e ^s • • •• • ••

27

•

oi• •i• ••

•• , • . • ®I •• a • •

® ®^ • • • • • •® 0 • * i *l o l l

®. o • • • at s d s • • a • • • • • t

•I•

a• • • i s l o l l • • p i • 0 • • • • t •

p • • • • d • e • * Iol a 1111 ?J -6 161 4 ,

•

l o l ls ••• • I•• I I w I ♦ ^ I e• • •••e • •a• •

a•

a a

• a

a

a a

a a

•

••' • • / • • • • a • • • s • • 1 • • • •,'

28 Kuca dostojna ljudi,

Tu je, u prvom redu, sve ono to se okrece oko kilometra,to j est, ona ogromna maser radnih casava koje administratori,tehnicara i radnici posvecuju projektovanju, izvodenju i odr-zavanj u saobracaj nih mrez.a i vozila n a m e n j e n i h b e c k o-r i s n o :m t r a n s p o r t u; ili, bolj,e reci, transportu koji cepostati savrseno beskoristan ci.m Francuska bude dobila svojurbanizam i svoje uredenje zemije. Ova masa suvisno utrose-nog rada pretstavlja, otprilike jednu dvanaestinu ljudske ener-gije raspoloaive u zeml j i, to odgovara, prosecno, gubitku nestovecem od pola Casa u radnom danu svakoga radnika.

Jalovi proizvodi

Ali ima j os skodl j ivij ih narnirnica nego to j e kilometar,jer one nastavljaju der postoje , bar za neko vrem,e, dok kilome-tar uvek iscezne cim se prede, ostavljajuci za sobom samo tragzamora . Ove namirnice nije tesko poznati : okruzuje ih najbeso-mucnij a r e k l a m a . Nestalne su cesto kao i m o d a, od koj esu pozaj mile karakter imperativa o kome se ne raspravlja.

Njihovo polje dejstva proteze se p cev od tako cudneponekad ubistvene farmakopeje , pa do oblika karoserija onihautomobila koji se bez ponizavanja smeju voziti i do one iskriv-ljenosti Hi zdrobljenosti u kojoj treba der se ogleda >stii« ka-kvoga namegtaja , kakvoga psa iii kakve zgrade.

U drugom slueaju, 500 sta-nova u indivn,dualn-im ku6a-ma. Ukupan iznos vodova 56kilometara. Elementi sterna: 6elemenata, od kojih su dvavrlo skupa: temelji i podru-ml, krovna konstrukcij a.

Puteva : 5,5 km.

To nam kazuje cena kosta-nj.a. Cena odrzavanj a, kojaustvari; pretstav'lja najveciteret, neimdrziva j e u drugoms1u6a j u. Ovde j e sve raslpni;tvo.

Ispi,tajmo ekonomidnost ove dveteze. U prvom slu6aju, 500 stanovau zajedmt koj zgradi: vodova (voda,gas, elektricitet itd.) (deset puta podva dvostruka sprata), svega pet ki-lometara.

Drugo: 3 zi.da, i 1 pod za svakistan, tojest samo 4 elementa.

Puteva : 500 metara.

w f• • , • % •• • s

•

i ,o

•

30 Kuca dostojna ljudii

Potpun inventar toga bazara iz H iii j a d u i j e d n en o c i bio bi uostalom manje poucan od jednog prostog rezul-tata iskustva koji cemo dokazati na nekoliko primera i kojiglasi : jalova proizvodnj.a ima za posledicus t e t n u p o t r o s n j u. Ako bi prilike ko j e prezivl j uj emo uovo doba naterale Francusku da ' pravilno i'zdvoj i p10 d n e odj a 1 a v i h proizvodnj a, nasa zemlj .a bi se brzo uverila da suse ogromni gubici ucinka, veci i od cene kojom se placa kilo--metar-utvara, potkradali u celokupai mehanizam njene eko-nomije, izopacavajuci ga u velikoj meri.

»Super-potrosnja c

Asta sve u pvome smislu nismo videli, izmedu dva po-slednja rata ! Porto je istrazio i obilno snabdeo robom sva svet-ska trMta, kapitalisticki sistem j e, iduci za svoj om davolj omsudbinom da sam sebe stalno prevazilazi, s cim se od rodenjamorao pomiriti, bio primoran.da bas zemijama vea prezasicenimrobom, a ne divij acima, nametne neku vrstu sveopsteg kij u-kanja: ' super - potrosnju.

Tako j e dodo da toga da su se na sve str:anei poceli otva-rati rudnici , kao stro se otvaraju burad s hranom na pobunj e-nickom brodu . Petrolej, ugalj , rude, poMi sii kuljati iz zemljineutrobe kao izvori koji nikada nece presusiti . Svaka uzdrzljivost

Prey. svakodnevnim zapletima, iza-zvanim polozajem mesta rada, reci Eese: svaki satelitni grad treba da imasvoja sopstvena mesta rada.

A sto ce onda biti sa velik&m gra-dom, sa Parizom? Sa Parizom i nje-govim predgradima?

Pariz? Pariz ce umreti, istrulice . Lakomisleni ijudi su rekli, pisali su11 napravi.ii planoave u kojima se tvrdi da de Pariz postati >grad-muzej K.

Atentat! . Ubilstvo gradova . Istorija zbrisana . Zapeacena sudbina!Hiljadugodisnji uzr+oci i razlozti, rasprsenii su dok si udario dian o dian.

Nesvesnbst!

32 Kuca dostojna ijudi;

prema majci prirodi bila je ukinuta; pa i vise nego ukinuta,ismejavana je. Covek se stao ponositi time sto p r i t i s k u j ezemiju, to joj razdire koru, saseca drevno rastinje, skrnavinaj skrovitij a intimnosti., spreman da j e na kraju kraj eva i u

vazduh baci i da zajedno s nj om odleti u vazduh. Dogma danapostala je rasipanje kosxnieke rezerve , nezamen-ljive i odmerene jednoin ► za svagda, iako se snabdevanje ener-gijom, bez stete po zemaljska blaga i tehnicki potpuno savr-seno, moglo ustvari obezbediti integralnim koriscenj em c ik 1 u s a v o d e, intenzivnom upotrebom onoga p r i hod a kojise svake godine obnavlja, a koji nam sunce stavlja na raspolo-zenj e: svom onom vodom koja pads na nasa polj a.

P%obni kredit

Ovo organizovano i obavezno rasipanje predvodio j e jedannovi postupak s p e k u 1 a c i j e, toga vecnoga gospodara igre,-- k r e d it u r o b i, Bestidna reklama pocela j e usadivatisvetu u dusu zudnj u za jalovom robom, cak i za skodljivomrobom. Po svima budzacima na svetu potpisivale su se i osigu-ravale prodaje na kredit. U trgovackim bilansima kapitalisalesu se n a d e, kao da su zve6e6i novae koji j e stvarnc unet ublagajnu, pa su se potom investirale u dopunska postrojenja iu masine. Nesmortrene obaveze ovakvim kupovinama okivalesu radnika, i to lancima tezim od lanaca njegovog zanata, lan-

. Znaei da je pitanje satelitnih gradova rdavo postavljeno . Prave danasnjesatelite treba stvarati tek na 100, 200, i 300 kilometara od Pariza. To su novigradovi za preradu sirovina : ndustriska naselja.

Njih treba postaviti dui puteva kojima se kre6e roba : dui kanala, dulielezniZkih i dui suvozemnih puteva . Oni se tako moraju postaviti iz osnov-nih obzira prema ,uslovima prirode". A Parr ee se osloboditi gube kojupretstavljaju njegova predgrada.

33 3

. 34 Kuca dostojna ljIudi^

cima protiv cij a tezine J e i inace neprekidno roptao . Tek toje, za trenutak, bio osetio da j,e gospodar svoga automobila,svoje vile sa nazovi basticom, svoga radio aparata i svoje trpe-zarije ,sunmjiva stila , a sva to dobra su se odjednom okretalaprotiv njega i zarobila ga.

Robovao j e neprimetnom, ali mucilacki ustrojenom si-stemu, uvek spremnom da svoje celj usti stegne nad zrtvomcije su grudi jos pune nada! A ne treba gubiti iz vida da laznepotrebe, vestacki izazvane, dspoljavaju izvesnu teznju da sejedne pomocu drugih umnozavaju, dok industrija, delujuci do-punskim putem, uspeva da zadovoljava sve manju i manjusrazmeru tih potreba. Otuda razocarenje, bes i pobuna. A svedok se priroda stvard na kraju krajeva ne pocne svetiti kao toje ucinila u Americi, 1929 godine, kada se masa kredita u opti-caju odj ednom rasprsla, pod dejstvom one iste centrifugalnesite pod kojom se rasprskava zamajac od tvrdog liva ludo za-huktane marine.

Vestacki snovi i nametnuti snovi

Op9te ropstvo sa dna do vrha drurtvenih lestvica, slomekonomske ravnoteze u krugu lj udskih grupa, slom ravnoteieiivotnih nivoa susednih naroda, slow koji tezi da se automatski

Pariz treba da bude ono to mu je sudbina dodelila: misaoni centar, ad-ministrativni centar, upravni centar, trgovaeki centar, centar jednog nedo-stiznog zanatstva . Raeun pokazuje da u okviru utvrdenja Napoleona III. moguziveti tri miliona stanovnika u » zelenom gradu <, u > zra6nom gradu«. Kad seuraeunaj,u zone zelenila i sve ostalo to -je potrebno, sektor > A < pretstavljapotpuno slobodan, raspoloziv, nezauzet teren. Tlo, grada je lose iskorigceno.

To nam kazuje ra6un.Pariz mole dakle dauzme u ponovno razma-tranje uslove svoga ra-zvoj a.

Pariz raspolaze celokupnim terenom koji mu je potreban. Treba se daklevratiti u kolevku Ile-de-France-a i opremiti je valjano!

35

36 Kuca dostojna 1ju n

pogorsa i da izazove rat, -- takve su, eto, strasne posledice ko-lektivne igre koju je vodila >>Civilizacija<< pod zastavom >>Pro-gresa «. A to z1a, nazalost, nisu jedina: ima i drugih koja poga-daju covekovu licnost, i to ne samo sa spoljanje strane vec iu njenim dubinama. Ova zla, ponavljajuci svoje potrese, raz-glavljuju covekovu licnost i razjedinjuju je, pre nego stoce je pretvoritd, u prasinu i baciti u nistavilo. Rec je ovde oalkoholu, o sredstvima za nadrazivanj e, o sinkopovanim crnac-kim igrama, o vestagkim snovima, koji nagrizajub u d n o s t duha . njegovu sposobnost bdenja.

Pa ipak, ovi snovi su vise ili manje individualni, dok ima i

takvih snova koji deluju kao najze5ci otrovi koje je jedino covek

kadar da izlucuje za coveka, a to je s n e v a n j,e d r u g i h

1 i c a. Novine, radio, bioskopi toce nam vrskom ovaj zatrovani

napitak. More slika, > slogana<< od kojih glava puca, ritmova

pohotnih iii nedotupavnih melodij a tiska se i gura na vratima

cula, ne bi li se to pre utisnulo u jadne mozgove koji su ostali

bez zastite, zbog probijenog filtra pamcenj a. Potsvesnost onda

provaljuje, kao zapusena kanalizacija, i citav slap zgure, ta-stine i dubreta razliva se po svesti, prekrivajuci je teskim pla-stom koji ce se sporo resorbovati. A- koga se zakona pridrzava

to snevanje drugih lica? Da laska nagonu, naravno, da nava-

ljuje padinama bagona, jer on i nije, niti po svome poreklu

i po svojim vidovima mote biti to drugo do - roba, jer mu

je k.ao robi cilj i zadatak p 1 a c a n j e, a jedino nagon sigurnoplaca...

Veliki magistralni ill kardinalni putevi donose ili zivot ili smrt vec prematome da li se zavrsavaju ili ne u naselju:

U velikim gradovima oni pretstavljaju mesto najvece intenzivnosti,. mestona kome ce se neizbezno morati uvek da odigrava igra 1judi okupljenih nakakvom poslu . Moderan put nema vise pravo da prolazi kroz sela . On trebada h zaobide.

38 Kuca dostojna, ljuidi

Carobni dvorac

eovek se mora zgranuti pred cinjenicom da su drzavnevlasti mogle biti zaslepijenje do to mere da su pnistale da urukama poslovnih ljudi, lisenih svakog vaspitnog svojstva, anajcesce i svakog vaspitnog smisla, octave tako snazna za dobro.i za zlo, za uzdizanj e i za unizavanj a bica, psiholoska oruzj a, kaoto su re c, pisana ili govorena, film, muzika i njihove asocija-

cij e i koalicije, j os privlacnij e i opasnije nego ma koje od ovihoruzja uzeto posebno.

Medutim, ovo je ipak bilo ucinjeno i, zahvaljujuci, tome,uspelo se, zaista, da ona mracna i pusta tamnica, kojom je ma-Sinsko doba pocelo da zamaenjujie tradicionalni grad i dam pre-daka, kited se malo po malo, merkantilnim all opasno vicnunrukama, citavim blistavim arsenalom pretvorstava, bljesaka,uzvika i . zvukova, - ipak pocne liciti na neki carobni dvorac.

Neumitna tamnica i, jednovremeno, carobni dvorac, mo-derni grad ima zaista, kao latifiski Janus, dva lika : jedan zaonoga kojai bdi, a drugi za onoga koji se prepusta sugestijamalazInoga sna.

Ali gde je kuca dostojna ljudi, koja nije ni tamnica niopsena, gradena kuca i duhovria kuca, gdei se ona j os moze vi-deti? Nigde, iii skoro nigde u modernom gradu, jer je ovaj,.izgonivsi sunce, izgonio ;i njegovo nevidljivo zracenje na dru-

A ako je ponekad, u Parizu naprimer, trasa nekog magistralnog puts za-tvorena medu uske lstorilske zidine, hirurskom operacijom mote se povu6inova paralelna trasa, sposobna da izdrzi moderne brzine, bez ikakve 9tetepo svedoke proslostl.

Spekulanti su lakomisleno zarndslili da se Jelisejska Polja produze kazapadu.Ostavirno ih njihovim apetitima i spasimo taj, » Triumfalni<< put novomtrasom magistralnog prolaza kroz Pariz u pravcu istok-zapad.

39

40 Kuca dostojna ljud.u

tvene obicaje i u srca gradana, zracenje kome je sunce jedno-vremeno izvor i simbol.

Povratak sunca

Treba dakle najhitnije prekinuti to ,igru " I poceti g r a-d i t i z a C o v e k a, kako ovaj u buducnosti ne bi nikad visebio zapostavljen ni u jednoj . ; gradevinskoj tvorevini, ved daponovo postane njihov cenjeni domacin i gospodar . Ne budeli. tako, srusice se jednog bliskog dana jedino opravdanje za-padne civilizacije ,. ono ogromno u izvesnom pogledu divljenjadostojno racionalno zdanje , koje je bela rasa izgradila vekov-nim naporima -a cije bi rusevine zatrpale sve rase jednovre-meno.

Graditi za coveka, to znaci ponovo uspostaviti u svoj svo-joj neprikosnovenosti vec davno svrgnutu doktrinu Grada, iodenuti je modernom tehnikom. To istodobno znaci vratiti senjenom principu i kljucu, a to jle s u n c e. Vratiti mu se pot-puno, u oba njegova vida: u vide; c i k 1 u s a aid 24 6 a s a iu vidu zradenja dana.

Otrgnimo se iz hipnoze satelitnih gradova. A evo onda ispravnih satelithgradova, industriskih mesta duz puteva kojima se prenosi roba.

Duz kanala , kao markantne taeke na njima, postaviee se l i n e a r n igradovi rada . Fabrike ce se preseliti ka tim odredenim mestima. Uslovi pri-rode ostvareni u radionic : i u naseobini.

Evo jedan fragment tih linear-nih gradova:

1) Kanal;2) Zeleznica;3) Put;4) Radionice, fabrike;5) Stanbeni centar sa individual-

nira kueama;

6) Stanbeni centar sa zgradom, o-premljenom zajedniekim servisima;

7) Stanbeni centar dopunjen po-ljoprivrednim terenima; %

8) Kolektivni uredaji , sportovi,

kiub , biblioteke , kola itd.

I

fJ O

41

42 Kuca dostojna ljudt

LUspostavljanje ciklusa od 24 Casa.

Suncani ciklus: od jednog do drugog radanja.sunca. Timtaktom odmerene su sve radnje ljudi. U toku toga takta, tro-,deini ritam: r a d, r a z o n o d a, o d m o r. Nj.ihovo trajanjeje skoro jednako duz sredisnog dela zivotne staze, ali ndje jed-nako na njenom pocetku i na njenom kraju, kada je ritam samodvodelan, jer vreme rada ili nije jos nastalo ili je iscezlo ukorast ona druga dva.

Rad, to ce reci trosenj a energije sirokim, neprekidnimizlivom, u korisr spoljnog sveta.

Razonoda, koi ce recj trosenje energije, u obicno manjimkolicinama koje covek mote da podesava po volji, u korist po-rodice, prijatelja, drustva i gracdanskih duznasti, a dsto tako i.u svoju sopstvenu korist: na svoje fizicko, umetnicko i du-hovno uzdizanje.

Odmor, podrazumevajuc! to i obede, to ce reci vracanjeenergije uttosene u toku druga dva takta.

Na tim linijama, tako razmerenirn, suncanim danom, upi-suje se, bez obzira kakva je tema, melodija zivota, cijii se temporazvija >crescendoc< sve dok ne dostigne » forte(( zrelog cove-kovog doba, da bi zatim opadao u intenzivnosti i zamro u ti-sini.

Velika nada modernoga doba, na njegovom pomolu, bilaje da cue marina sa hiljadu ruku smenati i osloboditi coveka.

Posle ove analize koja razbija zabunu u! duhovima ljudl,naro6ito zalosnu u trenutku kad se treba odlueiti , moze sepret& na sintezu. Tri se naselja izdvajaju j asno u svo jimnadleznostima, funkciyama, opremmt i polozaju:

1) Gradsko naseije (mdsaoy uprava, trgovina, zanatsltvoitd.) na mesti a koja je istorija obelezila na terenu;

2) Industrisko naselj a (prerada sirovina) duz puteva ko-jdma se prenoss roba;

3) Ozivljeno seosko naseije.Ovaj §emnatskd pogled ukazuje na odluke koje treba do

neti, na svakom delis teeitoaije; on usmeraiva to odluke. Ontreba da svrsta, preeisti, uputL On treba da dovede do har-monirnog kori kenja nacionalnog tla ove nage zemlje za-pale u nered i mrtvilo zato to nije bolo jasnih pogledana sudbinu ljudi i na opremu potrebnu toj sudbinL

Ove principljelne odluke treba da se zasnivaju na sle-deLern: svuda uspos+taviti uslove prirode.

Crtez na sledeaoj strani je od bitne vaznosti.On utvrduje statut ispravnih grupacija u okviru sadainje

ekonomiy e.

G

44 Kuca dostojna ljudv

Zahvaljujut61. ovoj pridoslici, vreme odmora bib je radniku

odmereno zaista dosta izdasno: potom se pojavilo vreme razo-

node, koje je malo pomalo postajalo sve dune. Prevremenotrosenje covekovo moglo se vec samim tim, uspesno suzbijati,a blagostanje njegovog doma i zdravlje njegove porodice obez-bediti pod zadovoljavajudim uslovima, samo da se sa uredenjemgrada i njegovom unutrasnjom organizacijom bilo odvaznokrenulo ka potrebnoj revalucij i. Videli smo da od -toga nij e

bilo vista, da se, naprotiv, postupilo po logici neke » igrea, dasu beskorisni i zamorni transports, nadovezujudi se svojlmtraj anj em na traj anj a radnog vremena, sve vise zakidali vreme

razonode, a da su snovi, individualni ili kolektivni, gutali onosto j e od toga vremena -preostaj alo. Usto j e dobrotvornog suncabilo sve manje i manje.

Vracanj.e suncevoj svetlosti

Da bi se ponovo uspostavile plodne razonode i srednijirad potrebno j e z r a c e n j e s u n c, a. Prema srecnom izrazudoktora Pjera Vintera, zivo bide, posmatrano sa fizicke tackegledista, nije vista drugo do »transformator suncane energije<<,a od svih mnogobrojnih oblika ove energije, svetlost je, pocevod infra-crvene do ultra-ljubicaste, njegova najneophodnijahrana. Ono je apsorbuje neposredno kbzom, kroz milione pa-pila u saglasnosti sa svetlosnim vibracijama kao malim preciznimrezonatorima. Ono je apsorbuje posredno putem btljne ill me-

L1

Cradsko naselje tretiranokao zelent grad: 100, 200,500 000, 1 ili 2 miliona sta-novnika.

U sredini gradski- centar.Grad nije nieim oivieen, za-vrsava se otse6no prema po-lju. Ne sme postojati niti qesme graditi ma kakvo pred-grade.

Linearni industriski gradpruza se posred zelenih po-vrsina. Njegovi- stanbenikrajevi prate ga ukorak (e,d, e).

45 Selo (U) ozivljeno svoji n zadruinim centrom (S), sportskim i omladinskimcentrom (N), dopunskom indiustrijom (R).

46 Kuca dostojraa 1j,ud.L

snate ishrane koja pretstavlja prave > konzerve<< svetlosti. Mrak,b o 1 e s n a svetlost gradova, raskidana dimom i prasinom, to sutuberkuloza, rahiticnost i neurastenija u potencijalnom obliku.

Sarno cdklus od dvadeset i cetiri Casa i suncano zracen'emogu da nas pouce kako treba graditi. Posmatran kroz njih, citavse kosmos razotkriva, priblizuje se coveku i sprema se da gaprigrli, kao bludnog sina kome treba vratiti nj egova prava.

Razmotnimo sada zemlju u celi^ni. Najpre nam pads uof i stra-Lna neprilika u koju smo zapali usled iurbe u tre-nutku paj ave ieleznica : duh ieleznt61dh puteva, onde gdesu oni dopaevalfl , kakav eentar u kome je bilo moguEno sta-novati i snabdevati se, ugnezdile su se industriske koncen-tracije; sve su zacrnile : zivot, ulice, kkuce, predele . Steglesu gradove, a ovi su, potom stegli ljudska srca.

Postrojenja nad podzemnitm naslagama rudnoga blagarazvila su se bez ikakvog obzira prema uslovima ljudskog&VOta.

Mesta misl:i t prosvete bila su zaprijana.Sela su opustela.To nam pokazuje prva slika.Druga slika pokazuje preporodaj.Veliki putevi, za prenos robe ponovo su vspostavl j eni

ili izgradeni , narocito vodeni putevL Oivieeni su lirnearnimtndustriskim gradovima . Glavni gradovi su oslobodeni pa-razita, koji su preba6eni u linearne gradove; ponovo su za-blistali panto su vraceni u prirodan red stvari.

Sela su ponovo dobila svoje stanovnhke, jer su sadopremljena : seoskim stanovima, komunalnim centrima:, do-,punskom * indvstrijom Flektrricitet , , snaga raspodeljena pasvdma delovirna teritorije , preteoa je toga proleea.

Iscrpljeni, anemi,ii, oboleli, sestonugao Francuske ponovoEe ozelerdti . A ijudi ee se, u svima svojim posttupciina -bilo da rade bilo da . se odmaraju - ponovo naEi u uslovimaprirode.

Ove dve slike su osnova revolucije koju treba izvr§iti.

Porto je u duhovirna ljudi nestalo zabune,posbo su principi opreme masinske civilizacijedoveli do grave doktrine gradevinskog fondaFrancuske, gradevinska politika ee imati svojeosnove, prema tome i svoj a programe, predvi-dece etape , usmeravace svaki najma ,nji pokretka korisnom rezultatu , stvaraj uLi iz dana u danu toku sledecih pedeset godina harmoniju me-du predelizna, u ponovo oziveloj zemlji, u zer-lji koja je jog jednom postala materinsId dobra.

Narnera posvecena u potpunosti dobru ljudi.Sve poslove vrsiee potLinjene masine.

TREeA GLAVA

KAKO GRADITI?

Il

Cetiri funkcije vGradevinskog fondaa

Rad, razonoda, odmor: PO- tome se redu odvijaju dogadajiu toku covekovog dana.

Stanovati, raditi, usavrsavati se - (telesno, i duhovno) ovajdrugi izrazava izvestan ;dublji poredak, izvestan poredak ce-lishOdnosti, p'oredak f u n; k c i o_.n a 1 a n, onaj dakle, po-redak, koji de. se nametnuti arhitektu kad se bude odlucio dadublje razmisli o gradu i o seoskim naseljima, da bi

ih, u mislima ill stvarno, preusrtojio. Jedna cetvrtafunkcija je, u stanju mogucnosti obuhvadena, trima koje spomenuli; to je s a o b r a d a j: saobraca' 1'udi mo• J J , prenos mate-rijala irobe. Izlazuci, cak i u najopstijim potezima vestinugracdenja, dobro je da ovu funkciju tae-no odredim ,

o i postavimona njeno logic-n0 mesto, izmedu stana i rada. Prethodni red deonda postati: stanovati, saobradati* r a d i i i, u s a-

Razmere :'zgradenih. zapremina se pojavljuju.1) Individualna kuca,3) Kolektivna stanbena zgrada,dva su dozvoljena oblika.Sre•dnja resenja (2) se suprotstavljaju organizovanju naseija i blagostanju

ljudi; sem toga, u svojoj izgradnji ona n e koriste ni deseti deo onih povolj-post- koje pruzaju gradevinsko zanatstvo i krupna industrija.

U vazdusnom ratu, A i C izdrzavaju ; B se pretvara u rusevine.

a A

A A

B

49

50 Kuda dostojna ij,udi,

v r s a v a t i s e. Svaki- deo gracdevinskog fonda Francuske, ve-liki gradovi, naselja svih dimenzija i svake vrste, sela, morajuse stoga, najpre analitickj potom sinteticki razmotriti, pod;cetvorostrukim vidom ove cetiri bitne funkcije.

U praksi ce biti celishodno da se pocne sa slucajem ve-likog grada, u kome se problem odrnah postavlja u svoj, svojojirini i slozenosti. Rresenja koja se budu pokazala pravilna za

veliki grad, moci ce naj*cesce da se prilagode ostalim slucaje,,vima, pod uslovom da se vodi racuna o posebnim uslovimasvakog pojedinog slucaja; ona ce u svakom slucaju posluzitikao orijentacija, ako bi se pitanju prislo metodom postepenosti.

Posle toga ce se uzeti u obzir momenti geografije, istorije obi-caja, obicaja i regionalnih navika, koji ce razgranati odabraneteme, prilagodavajuei ih bezbrojnim i tako razlicitim prelivimatradicije i francuske osecajnosti, pocev od primorskih obala panavise, uz doline, do pogranicnih oblast7 i do granicnih lanaca,sve do starog keltskog krova, do Centralnog platoa.*1

Princip ispravnog obitavalista .jeste i moze biti samo ovaj:teziti stvaranju zdravih, otpornih i prirod-no imuniziranih ljudskih >>terena<<.

') Sredi§na teritorija Francuske (prey ).

Prvo stole,6e masinske ere bilo je coveiko-ubilatko.

Kad j utrom ustane, pied uskim prozorskimoknom kroz koje ne vidi ni malo poezije; kadradi 1 za vreme dosadnih Casova putovanja krozpredgrada i grad; kad se s veLeri nalazi podlampom svoga bednoga donna - nikada Loveknema prilike ni uslova za potreban odmor. Ra-

. zuden,i gradovi, ulice bez radosti.

Kor: steci ogroman rad masina i neogranice-na sredstva raLuna, dobro organizovano dru-stVo u stanju je da svoj;ian dlanovima obezbedisvakoga ddana b y t n e r a d o s t i, u stanu, naradu i u grade.

52

Pravilo sunca

Ku&a dostioj na ljudi

Videli srno da osnovno pravilo koje odgovara ovome prin-cipu jeste pravilo sunca. Crtez treba zato poceti obelezavajucina njemu kretanje sunca u dane zimske kratkodnevnice i let-nje dugodnevnice. Sunce, i jedino sunce, odlucuj e o orij enta-cij i kuce. Nije vazno, bar za trenutak, kakvo j e posto-jece stanje ulica: njihova sudbina ce se docnije re i.ti. Uosta-lom njihov je raspored proizasao, vrlo cesto, iz uslova nestalihsa davnim pokolenjima i zadrzao se u takvo'm stanju samo poizvesnoj inerciji, na najvecu stetu zdravlja ljudi.

A sta nam sunce nalaie? Ono nam, pre svega nalaze dakueu niposto ne izlozimo severu., Ono nam, takode, nalaze damu omogucimo da prodre to dublje u unutranjost stana. Alida ne- bude opasno ako sunca bude suvise? Nesunnnjivo, akomu se zraci ne bi mogli da ublaz'e ili, preseku. Ko bi se dobro-voljno odrekao objektiva sa veliikim otvorom na izvrsnoj ka-meri, i to iz straha da jednog dana ne pregori plocu? Zar nematoliko tih raznih zaklona protiv toplote i svetlosti, pocev odzavesa i kapaka, pa do onih mreza u vidu celija saca sa po-kretnim vertikalnim pregradama, koje je Korbizije projektovaoza tople predele i koje ispred staklenih fasada deluju kao b r i-s e - s o f e i l-i u doba kad se sunce uzdize nad vidikom zaistapreterano visoko? Ove mreze mogu posluziti i u um,erenim pre-delima, ispred velikih staklenih povrsina izlozenih jugu i zapadu.

I

0

Amerikki jez!Da, ali su gradiWji us!peli da grade na 50, na 100, na 200,, pa eak i na

300 m u visi u.Nekx su, z ciste duhovne lenosti, smatrali da se amerikanizmom mogu

ukorit'! oni koji su u sredstvima moderne tehnike, po jednoj pametnoj disci-53 plini nasii rnogucnostj da retie nedacu gradova.

54 Kuca dostojna ljudi

Odvajanje dveju funkcija nekadanjeg zida

Danas ram vise nista ne smeta da suncanom zracenju,izlozz,mo stoprocentno celu fasadu, a ne samo jedan njen malideo. I to blagodareci jednom revolucionarnom dogadaju kojise, pre jedno tridesetak godiina odigrao u gradevinskoj tehnici,ali iz koga nisu jos izvuceni svi zakljucci: odvajanjem dvejufunkcija nekadanjeg zida, f u n k c i j e n o s e n j a i f u n k c i j eo m o t a c a. Fasada otada ne nosi vise vista, jer se sav teretzgrade usredsreduje na stubove od armiranog betona ili odcelika, a uskoro i od celika koji ne rda. Spoljashji red ovihstubova mote se uostalom i povuci unazad u odnosu na zidnoplatno od staklenih povrsina koje cini fasadu.

Medutim, da bi se stan mogao tako otvoriti suncu, tre-balo j e, nuzno, ukloniti zgradu preko puta i na njeno mestopostaviti, samo se po sebi razume, onog vecnog covekovog pri-jateija koga j.e u gradskom zivotu bio linen: drvo, ozelenelo iligolo^, sa travom pod njim. Drugi zakljue'ak: gdegod bi se vrlogusta naseljenost nametala mesnim, sli radnim uslovima, m or ase graditi u visinu.

Gradenje u visinu

Srecna nuznost! Kakva sve preimucstva i radosti ne pruzaonima koji joj se potcine, a potom je potpuno prihvate, oslo-

e

U Americi, preza-uzetoj jednom sle-pom igrom , primeti-to se da j e drvo biloposadeno naopako:sa korenjem u va-zduhu.

Obl'eii zivota u S.A.D. postali su fantastitni: oblakoderi suvi a malt isuvjse stesnjeni u Manatanu, a vrtni gradovi beskra]'no rasprostrtiniku od 100 km oko Njuj orka ili C ikaga. Sun6ev dan en. u prec-Iluzija vrtnih p^aremec

gradova. Prianarni- izraz jog varvariskog masinizma koj i predreformom girth razmera mora isceznuti.

55

56 - Kuca dostojna 1judL

bodivsi se pret.hodno uspomena iz jednog skorasnjeg, i takoruznog doba, kada su sedmospratne kasarne, izbusene majusnimrupama, bile kruto poredane jedne spram drugih, zaklanjajucijedne drugim svetlost dana. Sada ce pred njima bLti prostor,koji ce oziveti,cas dgra oblaka cas igra zvezda, ili ce ih ozivetiprostranstvo predela i delova vidika; pa ona visoka uredenasuma, koju prosecaju jasni pravougli sportskih igralista i ba-

sena; citava jedna humanizovana priroda docekace ih sutra, kadse probude, u izduzenom okviru staklenog zida obasjanog sve-

zi.m bojama zore!

Stan ere koja nastaje

Bacimo sada pogled na raspored prostorija. Da li se, zai-sta, nalazimo u najobicnijem stanu jedne velike kolektivnezgrade iii se, kao to bi se pre rekloj nalazimo u skoro rasko-gnoj jednostavnosti jedne vile koja bez ' vidljivog oslona, lebdi,u vazduhu izmedu neba i zemlje? Unutrasnje stepeniste, ka-kvih ima u umetnickim ateljeima, polazeci iz dnevne sobe savisokom tavanicom, vodi na polusprat. Domaci uredaji, kupa-tilo ili tug, sanitarni uredaji, kuj na, sa vestackim provetrava-njem, proisticu, ocevidno, iz dobre fabrike, a oseca se, pri svemtom, da je sve radeno u seriji, u velikoj, vrlo velikoj seriji.Kakvoca materijala, oblina oblika, preciznost linija, potsecajuna savrsenost automobilske karoserije iii avionske kabine. Si-roke pregrade izmedu prostordja nacinjene su od polica kojesu stavljene jedne iznad drugih, na propisnoj visini, gde se

( -11 god)

(z t arliud cu" COS4

41.4,L

SEVER

5To

De6j! crtelAnketa koju

su 1941 godineu Lionu izvelid a ci osnovnekole na casu

ortanja.

Ova slika pokazujeprave razxnere.

K&EYET

KREVET

NISA ^,KREUET NISA z AV(RfVIT

KREVET

'1 2 3 4 5.Y+.

El

ON

Ali kodnas.•.»Vk is trun u oku susedovom, a ne vidzs brvno u svome. • .Ova porodica od 8 elanova stanuje na 40,m2.Ostavirno Amerikance njihovim opitima . Uostalom, onji stanuju beskrajno

bolje nego m1.-

avr Mlj ,^

KUNINIA

57

58 Kuca dostojna ljudi

svaka stvar maze lako i prirodno smestiti. A pri svemu tome,

u tako cistom i brizljivo izvedenom dekoru, nema nikakve

strogosti ni hladnoce. Naprotiv, onaj mali broj domacih nasle-

denih ili odabranih stvari, umesto da se gomila jedan preko

drugog i da se medusobno upropascuje, rasporeden je kao da

treba da istakne, bez tiskanja i diskretno, najglavniju stvar

u kuci, onu koja se od svih domacih stvari najvise pogtuje i

koja je najzad, prolutavsi nekoliko Jana, nasia mesto sa koga

bi mogla nad celim domom stalno zraciti i n t e n z i v n o s c u

s v o j e v r e d no, s t i. Ovaj bi divni uspeh os,tao, medutim,

neobjasnjiv ako nam se, iznenada, ne bi nametnulo zapazanje

da :je taj uspeh arhitekt omogucio, da ga jie on, ,takoreca, izazvaoizborom svojih modula odredenih prema z 1 a t n ooim b r o j u.4i njegovim magicnim rezonancama...

Kakva j e to carobna palica odj ednom pokrenula ovajtihi, sklad koji, u toku od dvanaest casova dnevno, produbljujei oplemenjuje celokupni ljudski zivot u velikom gradu, produ-zujuci svoju blagotvornost na trenutke koji ce se proziveti vandoma i na casove koji ce se posvetiti radu?

Krupna industrija se dokopava gradevinstva

Nema to nikakve carobne palice. U pitanju. je samu su-sret licnosti, jedlnostavan susret s one strane psiholoske ko-

O

cytan ,r^ 4,0dt4,

JEDINA PROSTOKIJA

(2.W"cd Yv ,

''^ ^ soda ,Q^-S•fTy

Ova pak poro-dica s anuj a na19 m2. U Francu-skoj se stanujerdavo, kako ugradu tako i. naselu..

Vr:i•:::; .4.

Pod `'akvim uslovima porod,ice prestajiu da postoje, propadaju. Nacija soiscrpljuje zatto to nerna stanova, pri1stojn h stanova.

59

60 Kuca dostojna ijudi-

prene koja je izgledala kao z?d od kamena , s u s r e t i z m e d uarhitekta i krupne indus-trij.e. Budimo jasniji:susret izmedu arhitekta oslobodenog izvesnih administrativnihkocnica , a narocato, izvesnih svojih predrasuda i, s druge strane,krupne industrije *koja je ostala bez poslova zbo,g prestankaproizvodnje za naoruzanje i zbog obustave izvesnih > super-pro-izvodnj a <<, kao gto j e ,' naprimer , bila proizvodnja automobila utrenutku kad je' Francuska vec bila prezasicena transportnimsredstvima.

Oci su se sada otvorile i jednima i drugima!

. Krupna industrija stoji skrstemh ruku menu ostacimasvojih sirovina, svojih radionica i ma.ina, svojih besprekornihbiroa . Gleda svoje uspavano lj udstvo , ukoceno od nerada , strahai zabrinutosti . Kako pokrenuti ponovo ovu koleblj ivu i zbunjenuvojsku , pod kojom zastavom , u cijoj sluzbi? Pa u s l u z b ilj'udi, time to ce se cvrsto ' uhvatiti( z a gra-d e v i ns t v o, kao to to savetuje arhitekt; time to ce stanukoji treba preraditi sa dna ao vrha posvetiti svoj posebni duh,svoj smisao za, efikasnost i svoja dugo isprobana sredstva, la-boratorije , proracune , bezbrojne alate u hiljadama kvalifiko-vanih ruku . Celu zemiju treba snabdeti stanovima : treba cijtavihsto godina zakas'njenja nadoknaditi na tome putu... Zanatstvui gradevinskkm preduzecima' trebalo bi jos sto godina ako bibile prepusteni sami sebi i ako he bi raspolagali snaznom pot-porom spolj a. A ako bi ih krupna industrija opremila i podrza-vala , bilo bi im dostil dvadeset godina. U tome pak zaj ednic-korn poduhvatu nasle bi obe strane i slave i dobiti.

Bitne radosti jesu: -sunce,

prostiar,zelenilo.

To su hiljadugodisnje odrednice koje su dale oblik nasem telu i nasoj du..i:.Svakx organizam urn re kad se ilscupa .iz svoje prirodne sredine.A pokazuje plan i presek nasih gradova 'koji izazivaju nesrecu.B je spasonosni. presek, dar moderns tehn ke. On omogucava novi plan

stanbenih krajeva koji sadrze ,bitne radosti".Moderan stern (sunce, prostor, zelenilo); produzenj a sterna (jasla, zabavista,

Skole, omladinski klubovi; sport pred samim kucama). A sav proctor namstoji na raspolozenju da na njemu po volji podizemo individualne povrt "njake.

61

V

62 Kuca dostojna ijudi

Seriski elementi 4

Naravno, prema zamisli arhitekta ne bi se moglo raditio seriskim kucama! Tome bd se sve protivilo. Nema nicegaseriskog u prirodi, a jos manje u shvatanjima i nacinima zivotaijudi 1 zajednica ijudi. Individualizam, partikularizam, provin-cijalizam, malte ne svaka rec na >>izam<< protivi se ideji serije.Meduti;m, postoje neke sivari 'za koje b1 se moglo reci da ihje Providenje stvorilo i odrzalo u duhu jednoobraznosti: stnscovekov, raspon njegovih ruku, razmak njegovih o,cij u. A jasnoje da bi tim konstantama morali odgovarati izvesni » shodni <moduli, narocito u oblasti stana gde je u pitanju samo covek;pod uslovom, svakako, da se ovi moduli prethodno usklade sauslovima klime, sa navikama i sa modernom_ tehnikoan. Modulvisine tavanice, naprimer, prema kome ce se odrediti duAinasvih delova skeleta, kao to su stupci, grede, pregradne povr-sine, staklene poCrrsine, a isto tako i izvestan broj standardaza vrata, prozore itd. Svi ovi gradevinski elementi spadaju uvelikom stepenu u nadleznost serije. Stavise, samim tim toce proizaci iz fabrike, ovi cep elementi steel neverovatna svoj-stva cvrstine, sigurnosti, poslusnosti, pa ' i lepote. A da i ne go-vorimo o svima onim novim svojs!tvima koja samo nauka i teh-nika, a ne vise arhitektonska vestina, mogu 1 moraj u da. impridodaju, svojstva pomocu kojih ce se postici izotermicnost,zvucna izolovanost, propustljivost prema ovoj i1i onoj vrstizracenja... _

Gornji sprat

^s ^r '_: •:t : --,a is 4 ~ti i~:

o O O O ^• Sir^LXNAn ;; Drveva£s aEO '• o`.Q./O .

^.._ ^, a•,•

' O

.*,..ACFI7JA SOBA

Qt

RODITFU/

• yt• UfA7OSTAVA

I$ L~460

- SYC1a:^ t.)^+'.:•ryi ^:ai -t.ic'e':.ts^.[?.a^^

Srednji sprat

tyil ^: i•'.4'•,^+^^+_^^^.^-::iTr•T'c=lS'yv _^v ^vt'': "•S^ "wl'ti^ '•^-::..• ^ ^'a '^i.^ `•r•.t^"••-i.!' ,,,^• (:%^ - ii;^•^^:}- •••• ♦ '.••i:::M.•..w'• ^sp•F•.'h^ ^y:.4t.• itl:•. "•f•.:k•_- r ^i.=-:: f^: • •a•^ra1

:i r t l:::t• i .♦.;r...^ ! :: ^.t ♦c :^ •. } ti:v. ^! ^l,^ • i^tty•hy

^} s't .^ ,tom • -: 4:.;^

000

PECA0-13

..t►{ • DELI

Xa^^. qM/NJSUA Ly•R USTAM OJTiIYA 1C;`:f, /

Ilk

:^i"r+1., •^ ^C v1i:i'•♦ t^ ^,llp^a:^-:. ^:^. ^ t :•••)•;^'.^^;^,te .^;:}^ i a^^,..::' t'"^.:{4'4'a a a

.• ^K'•"t'^:Yi:^ti••^ 1-cil, S^• T.t•i ^`'•'-: t•i^ ^:.. t T•.. ! ^•^,^• .. f,. ;^ .{ 1^^

^r: ^1y .M ^. r..t•1ft: •;^ •taa^• ^_'••• ^-+a' ••: f •:^•.!; r..,• r,'^:•: '•y•• ••.+•'tJ4

s^;;;;:,- •:Z ;^ ^:it•.a ^^^•"'" Don,^i spratt'. ^:.• .!r:a^ t^:•^,n•! G•C•'t ♦• -i' •ti iR'r•'^• I^^i.1: •• ^:a ,!• ^•i:.* :•^.J- a:vtt'^ • •^..1%/^«^.^/S

I^• t ♦ a:. ^.. i 1:"• ^': • ^L ^L- 'i^fs••7 s^,a .^ itlilk'^:-:; , ., ^^„ •,• 2 2' ^1• L%:^:..Ti•'sw^.^ )? ♦7i^! t ^ ♦ 1^! : t•T^J -'^=}^`+ !ra^fl. 'c • ^.t^ (' SS'

Ovaj spasonosni presek, dar moderne tehnike, pruza •nam raznolike pla-nove koji se prilagodavaju svima mogucim potrebama porodice.

63

64 Kuca dostojna ijudi

Domace udobnosti

A zasfto ovaj, sam po sebi dosta sirok program, koji seodnosi na_ spoljasnos1 1 obim stana, ne bi presao i preko pragastana i isporukom elemenata koji odgovaraju f u n k c i o n a 1-n i nci' m o d u 1 i in a koj e bi arhitekt prethodno odredio, obu-hvatio, izvesne udobnosti? Jer, zaista, u sadasnjem stanju teh-nike postignuta su, u pogledu opreme stana, skoro savrsenaresenj a, ili bar neizm,erno bolj a od svih starih; u odnosu nakujnu, naprimer, na konzervisanje namirnica, i1.a pranje ijudii ' rublj a, na smeetaj stvari... Pametno industrij alizovana, ova biresenja. postala ekonomicna do ,te mere da bi se doslo u opa-snost da pravi 1 u k s u z zameni bez prelaza bedu cumeza,dosla u, opasnost ako bi se iz nesmotrenosti isio, suvise brzo iako se proleterskim porodicam.a, koje se preseljavaju, pa i po-rod.icama koje pripadaju stabilnijoj klasi, ne bi ostavilo - vre-mena da shvate i da se obuce pre. nego to bi se uzdigle doonoga pravoga gospodstva: gospodstva stana dostojnog ij udikoji su najzad ponovo stekli svoja prava pobedivsi masinu i

podvrgnuvsi j e sebi.

U istoj razmeri:Kvart zracnoga grada (1)Kvartovi Pariza, Njujorka , Buenos Airesa (2)

(1) 12%. povrsine pod zgradama; 88,%, parkova ; visina stanbene zgrade50 m; gustina: 1000 stanovnika po hektaru.

(2) gustana 300, 600 i vise.

Reforma se sastoji u novoj razmeri stanbenih blokova; razmera od kojezavise sve. spoljasnje dispozicije koje uslovljavaju i produzuju stan.

65 5

66

Biologij.a u arhitekturi

Kuca dostojna ljudi

Dok bi, krupna industrija, odazivaju6i se pozivu arhitek-ta, stavila tako sebi u zadatak da ispita puteve koje je ovajotvorio, arhitekt bi se, u tisini svoga arteljea, ponavo pre-dao svojim prekinutim razmisljanjima... On pomislja da bse najbolja metoda, jedina metoda njegove umetnosti, tradici-onalna metoda, koja bas sada dolazi k svesti posle stoletnogsna pod kupolom Instituta, sastojala u tome da se p o d e o du n u t r asnj o 9 t i k a s p o 1 j a s n j o s t i stana. Je-d'no su dakle vane bioloske funkcije stana; svakoj od njih;vec prema njenom hijerarhiskom rangu i njenoj materijalnojulozi, treba dodelit; onu .povrsinu i one razmere koje su po-trebne za njeno lako azvrsenje. Strogo se povinjavajuci za-htevima ovih u n u- t r a s n j i h z b i v a n j a, arhitekt odlucuj eda nikada vise nece dozvoliti da se spoijasnjim pritiscima za-guse iii izopac . domaci zvot. Stoga cep se buduce usprotiviti nesamo pogresnim orijentacijama zgrada, vea i rdavoj regulaciji,cudnim oblicima terena, otsustvu slobodnog prostora pred zgra-dama. Nee vise biti nijedne zgrade od Hoke drustvene vred-nosti koja n.ece ubuduce raspol .gati z e m 1 j i s t e rn . s a o-b r a z i i m njenim namenama.

Zemljiste saobrazno :kuci

Saobraznost zemljista postavljenom cilju! Isto se to pita-nje vec postavljalo graditelju katedrale cim je bio izvrsio naj-

Reformom do koJe je doslo u razmeri urbani-stiLkih dispozitiva, i novim redom vell&ne grade-nih zapremina, mote se sa priirodom sklopati. pakt.,

I priroda se sa stanom zakupljuje.

Pr'roda je postojala pre grads; grad je nju

iza,gnao i na njeno mesto postavio karnenje, ope-ke, makadam.

U prirodi je b.--.1o §"irokih perspektiva, privlac-nih horizonata, brda, planina, mora, Teka. Gradje izd gao zakione od kuca, na dvadeset metarajedan prema drugome.

Bilo je drveca i travnjaka. Zgrade su ih po-krile.

Horizonte treba ponovo osvojiti.Drvece wreba ponovo zasadi'ti.

68 Kuca dostojp ,a ljudi

glavniji izbor, sirinu broda, izbor kome su kasnije imali dase potcine presek i osnova broda, kao i izbori pojedinosti. Akako tada nije bilo ni vezivnih sredstava ni gvozdenih stega,sklop zgrade svodio se na pitanje statike i tesanja kamena.Njeno pos+tolj e j e, prema tome, moralo biti ogromno :i samo j enaj veca umetnost bila kadra da to postolj a ispuni i zaodenedostojno, ali j e postolj e bib nuzno kako bi podupiraci i pot-

pornici, iii, da se posluzimo izrazima brodogradnje koje nam

sugerise poj am broda, kako bi delovi broda pod vodorn podr-zavali delove nad vodom da se vecno uzdizu k nebu. Stoga j ebilo nemogucno svako nagadanje sa eventualnim zamerkamaili zahtevima kakvih suseda, ma koliko oni bili mocni. Nicij i,bilo opgti bilo privatni interes, ne bi imao nikakvog izgleda daprevagne nad silom i posledicama jedne odluke donesene u slu-

zbi bogu.

Ali j e i sluzba coveku ista takva za onoga ko - j e shvatio

smisao reci Tradicije. Danas pak saobraznost zemljista zgradi

nije vise pitanje postolj.a ili neposredne okoline, jeer dijagram

sila ne izlazi vise, kao nekada, iz vertikalne ravni, otkako se

pojavilo gvozde i omogucilo da se uspostave krute veze izmedu

tri glavna dela gradevine: temelja, stubova i glavne platforme,

platforme prvoga sprata, pocev od koje ce se skelet smanjivati

srazmerno preostalim opterecenjima. Saobraznost zemljista

zgradi postalo je sada pitanje 6iste b i o 1 a g i j e: od nje za-

visi ugodnost stanara kad se u svojim domovima odmaraju ili

kad se u njima have svojirn poslovima, od nje zavis lakoca

Cuvena je ova stena u Riode Zaneiru.

Oko We se uzdizu pomam-ne planine; more ih zaplju-skuje.

Palme , banane; tropski sjajdaje zivota predelu . Covek sezaustavlja i smesta svoju na-slonjacu.

Odjednom, e-to okvira oko-lo.

E t o, Letiriprave jedneperspektive.Soba vam Scnamestila predsam tai pre-deo. Pejzaz jeceo usao u nju.

S prirodom je sklopljen pakt. Urbanisti&kim dispozitivixna zakupljuje se! priroda sa stanom•

Rio de Zaneiro je cuven po svome polozaju. Ali i Alzir, Marselj, Oran,Nina i; cela Azurna obala, Barcelona i toliko primorskih iii kontinentaln°hgradova 'knaju di'vne pejzaze!

69

70 Kuca dosbojna ljud.i

saobracanja ; od nje zavisi u jos vecoj , meri razvoj oko kuce

svih onih postrojenja koja su neophodna za negu dece , za igru

najmladeg narastaj a, za sportove i vezbe omladinaca i za j o-9

aktivnu razonodu zrelih ljudi i Ijudi na domaku starosti.

Produzenja stana

Ova postrojenja sacinjavaju ono to bi se moglo nazvatinuznim produzenjima sta n a. Buducnost ljudskogaroda zavisi od njih bar isto toliko koliko i od samoga stana, od

koga se logicno ne anoze odvojiti I od koga ga ubuduce ne trebavise ni odvajati. Zbog toga to u prvomm redu, naje bilo pristoj-nih stanova, ali i zbog ;toga to nij.e bilo dovoljno guste i mo-dernim sredstvima opremijene mreze ustanova kao .to su: di-spanzeri za pretporodajna savetovanja, porodilista, obdanista,

skola, - zbog toga se moglo reci da detetu nema vise mesta urnodernom velikom gradu. To mesto mu danas treba stvoriti, i

to to sire.

Postrojenja koj:a smo nabroj ali, svako namenj eno upotre-bi jednog zivotnog doba, saciin.javaju materijalni okvir z d r a v-s t v e n e, s 1 u z b e grada. Da bi bila sposobna za zivot, svaka odovih organizacija zahteva odreden broj korisnika koji se kreceizmedu neka dva krajnja broja. Razmatranje ovih brojeva pru-zice gradAelju najdragocenije- podatke. Oni ce mu posluziti

•

e,

411

49 -D

•

• .

1

Rio de Zaneiro: polozaj ovoga grada ima po sebi »bitnu vrednost<<, mogaobi se divno iskoristiti.

Autostrada na koti od 100 metara, uzdigniu,ta n:a subkonstrukcije od armirranog betona, mogla bi povezati sve ove zalive raziudene rtoviima. A podautostradom moglo bi se ' nastanit!i 200 000 stanovnika pod izvanrednimuslovima.

71

72 Kura dostojna ljudy

pri izboru velicine koju treba da predvidi za svoju zgradu, ili,ako bi jedna jedina zgrada bila nemoguca,,za grupu zgrada uj ednoj celini.

Unutrasnja ulica

Ali, iduci za nasim arhitektom, vratimo se za trenutak uunutrasnjost kuce koju podize. U toku gradenja, unutrasnjost tokuce izgledala nam je kao naslaga pravouglih' povrsina medu-sobno podvojenih dvostrukom visinom tavanice. Vrlo izduzenepovrsine, sa dubinom ogranicenom, naprimer, na 9 metara,kako bi se omogucnlo suncanim zracima da prodru do dna stan-benih prostorija, ald, bez razloga konstruktivne prirode,' bar neu teoriji, da se ogranicavaju u smeru duzine. Spoljasnji zid jeod staklenih povrsina. to se tiie zida u dnu, on se pruza duzneke vrste unutrasnje ulice, slicne jedinoj ulici drumskih va-rosica, u koj oj, kao susedi zive lj udi: svakoj ake vrste, razliciti ipo klasi i po drustvenom polozaju: mnogoljudne porodice, ne-zenj e, profesori, f abricki radnici, umetnici itd... f ormacij a koj anije bez izvesnih socijalnh preimucstava, u tome sm,i,slu tozblizuje drustva koja se mace retko sastaju i omogucuje nji-hovo medusobno razumevanj e.

Da bi se ipak ovaj linearni niz vazdusnih zapremina na-menjenih tako razlicitoj upotrebi 9to., bolje"iskoristio, arhitekt*ce morati da uloz^i' sav svoj talent i svoj najbolj.i smisao za

Rio de Zaneiro prefistavlja jedan od najtez1h sluLajeva za urb iiaciju.Dekartovac i pesnik spojeni u arhitekti, pronas§li bti u spletu to koea neoee-kiivano rresenje.

eitav pejzai, takoreci, sadrii u urbanistickom nacrtu. Grad i predeaLine celinu. Arhitektura postaje velieanstvena, a stanovnici^na se pruiaju))bitne radostdk.

Pakt je s`kllopljen sa prirodom.

73

74 Kuca dostoj na ljud!

lien i porodicni zivot. Srebom, danas mu se vise ne nameceona istovetnost stanova na svima spratovima niti ona cetvoratuna vrata koja se sva otvaraju na istom cetvrtastom odmori-stu, to je sve bilo neizbezno u staroj tehnici noseceg zida.

Svakome svoj stan

Sada mu je dozvoljeno da u opstem raspolozivo,m prostoruvrsi sva krojenja i da unutrasnjost pregraduje, u visinu kao iu osnovi, kako nacre za shodno, pod uslovom da se verno pri-drzava pravila, dosta strogih, koja mu namecu moduli i stan-dardi posto ce od ovih zavisiti vecina elemenata koje ce, upo-trebiti. Ovi moduli i standardi otezace mu mozda prilicno zivotdok bude i.grao svoju ulogu, all, kad jednom dospe do kraja,uspeh ce m u biti nagrada, i t o utoldko potpuniji ukoliko nje-gova tvorevina bude vise odgovarala onoj divnoj formuli pro-nadenoj da bi se opisale izvesne arhitektonske dispozicije Ve-likog stoleca: j e d i n s t v o u pojed i n o s ti m a n e r e du celini.

Strah od osmog sprata

Postoji jedna teskoca, i to dosta ozbiljna, iako se vise za-sniva na predrasudama nego na osecanju i'razlogu: Francuz se,gotovo redovno, kao ni Kinez, ne protivi nikakvom susedstvu.

U sk.romnij.'m predeliima zasadice se drvece. Ako se dobro probere, razno-liko, lepo rasporedi, drvo ce u gradu postati drug eoveku.

Zirni: skladna armatura stabala i grana.Leti,: teske ilii lake mase lvsca, Wad i svezina.

75

76 Ku6a dostojna ljudv

cak ni najblizem ni najnezgodnijem, pod uslovom da je na ho-rizontalno f ravni. On ce bez pogovora dozvoliti da ga, po cudicudnih zemljisnih parcelacija, sabiju u udzerice i zecje kavezerasporedene po kvadratnoj ili dijagonalnoj mrezi pa, cak i ra-dije, i u vrtne gradove, ciji dosta laskav izgled samo skriva istuzalosnu stvarnost, all ce tvrdoglavo odbiti svaku pomisao nastanove naslagane jedne preko drugih iznad s e d m o g sprata.

Zasto bas ovaj broj sedam pretstavlja Francuzu neki vol-sebni nivo razgranicenja izmedu stana u kome covek s t a n u j e,i neke vrste prolaznog i opasnog zaklona, kakav bi, naprimer,bio dirizabl za prekookeanske ili meduplanetarne letove? - Gra-devinski propisi, ozvanicujuci 'ovo stanoviste, ustvari su ga

ucvrstili u shvatanjima ljudi. Kuda li je to iscezao pustolovni

duh potomaka zavojevaca Kanade, Indije i Nave Zemlje?

Zar bi se smelo ozbiljno tvrditi da penjanje na sedmi

sprat pesice, nekolikd puta dnevno, cesto sa korpom i detetom

na rukama ili kakvim teretom na plecima, ne pretstavlja iznu-

ravanje srca,. bar za slabiji pol, a isto tako i za starije ljude i

decu? Istina. j e samo ovo: vertikalno saobracanj e naporom mi-

sica pret^tavlja di.vljastvo, jedno od divljastava nas§e >>civiliza-

cije<< koja i inace u njima ne. oskudeva. Iznad treceg sprata tre-

balo bi obavezno upotrebljavati dizalicu: to spravu koja se,

treba priznati, tako slabo prilagodila u nasoj zemiji, ponosnoj

samo na svoje horizontalne vratolomne puteve, a sa kojom senista, pa mozda ni jogunasti magarac, ne maze takmiciti u po-

gledu sporosti, cudljivosti i tvrdoglave neposlusnosti.1

Sunce, proctor, zelenilo, »bitne radosti«. U sva eetLri godisnja doba drveeeje prijatelj ijudi.

Veliki blokovi zgrada razmesteni su po gradu. Sta mars! Oni, su izakoprene drveca•

77

0

78 Kuta dostojna ljudi

Vertikalno saobracanje

Ni u ovo2n; se slucaju resenje ne sastoji u tome da se ma-sina odbaci sa preziranjem, vec da se njome ovlada. Nacin dase to postigne vrlo j e prost i pokazacei se utolsko ekonomicnij iukoliko se gradevina buds vise pruzala u smeru vis-ine: on sesastoji u tome da se dizalica zameni . b a t e r i j o m putniekihi teretnih dizalica, baterijom koj,om ce upravljati profesionalei.A kad krupna industrija bude usredsredila svoju paznj u naovu neuralgicnu tacku stanovanja, uvidece se, i to sa zadovolj-stvom, da j e dizalica, kao nekim cudom, izgubila svoju starucudljivu narav.

Ova j >bauk«, ovaj nepromislj eni strah od. stana na visini,isceznuce iz duha korisnikaa kao to led kopni pod suncem; i9ce-znuce, narocito, kod rnladih , koji ce se naprotiv, ushicavati pripomisli , da gospodare pros :torom.

A ako je zaista tako, do koj a bi visine onda trebalo, . ugranicama razumnosti, graditi stanbene zgrade? Razm ,otrivsi uj edno j diskusiji koja j e kasnije dobila svoju potvrdu u praksi,potanko elemente ovoga pitanj a, urbanisti vise zennalj a, Ame-rike, Holandije i Nemacke!, slozili su se na brojt od pedesetmetara. Iznad to granice, sve tezi uslovi razlictte prirode --fizioloske, konstruktivne ili ekonomske - ucinilo bi skoro bez-vrednim svako dalje dizanje.

I

S proleca se kestenovi rascvetaju . Kiuce su iza njih.Putev j tonu u zelen lo.

79

80 Kuda dostojna 1judi,

Pedeset metara, tolika je visina' padina u srednjoj dolinikrivudave reke; to visina vazi, takode, kao pravilo za tolikemanastirske zaduzbine koje su trajale stollecima, a to pravilobi trebalo da vazi ^ za ovo rase, doba, jer i ono ponovo pozivaIjude da misle pre nego to pristupe delu.

Basta na terasi

Pomalo manastirski izgled imaju uredaji na naj visemspratu nase zgrade, spratu koji je namenjen, jednim delom,zdravstvenoj sluzbi zajednice a drugim, zimskoj fizickoj kul-_turi. Kad doge letnje+ doba, ova fizicka kultura se prebacuje ubastu na terasi kojom se zgrada zavrsava, bastu punu svetlostii vode pod pritiskom. Lako j e. zamisliti koliko ce blagotvornoydelovati stopa vlazne crnice, koja ce 'hraniti travu i cveeepovrh suve snazne betonske ploce. Sad se vise ne treba bojatidilatacija ha ovoj platformi najizlozenijoj promenama tempe-drature! A kolikoa ce tek biti svezine u spratovima koje onapokriva!

Aka normalna visina stanbene zgrade, u velikom gradusutrasnjice, zavisi, kao to vidimo, od ovako bitnih razloga,onda ce podaci koji se odnose na spoljasnji saobracaj odreditiizbor nj enih poduznih dimenzija. Sledeca progresija j e Korb:-

Iz visoko postavljenih stanova vidi se divan prizor neba sa svima njego-vim promenama, bojama, oblicima, u toku raznih godisnjih doba. U daijinise vidi brezuljak. Dole: zelene, guste kro nje d veca. Grad je »zelen«.

816

82 Kuca dostojna ljud:i

zijeu pruzila regenje koje su njegova najraznovrsnija izracuna-vanja docnije potvrdila kao izvrsno: sto metara za unutrasnjuulicu, dvesta metara za otstojanje od. vratnica do vratnica kuce,cetiri stotine metara za duzinu strane pravougle mreze auto-strada koja ce usluzivati stanbeni kraj. Pred svakim ulazoin ustanbenu zgradu prostirace se po jedna platforma koja ce nat-kr; ljavati dva sprata ili vise spratova garaza; u svojoj celini tocz biti neka vrsta automobilskog pristanista, neki > autodrom <.

Dispozicije stanbene zone

to se tice razvoja u planu stanbene zone, on ce mociimati raznovrsne oblike, neke kontinualne a neke diskontinu-alne. Dobar primer prvih oblika pretstavlja zupcasta dispozi-cija sacinjena na ovaj nacin: na prvu zgradu sa dvostrukimlicem, postavljenoj prema istoku i prema zapadu, nadovezujese pod pravim uglom druga zgrada sa licem prema jugu, i takoredom.

Stigli smo do tacke spajanja stana sa ulicom. Sta je za-

pravo ulica?

Nekada j e ona bila ono to j e i danas u nekim gradovima,kao to je Fez u Maroku, gde srednjevekovn1 zivot jog postojimaterijalno: korito reke pesaka i tovarnih zivotinja koji se,

i

Drvece, drug i prijatelj covekov. Nosi mu Wad i svezinu, potstice ga napoeziju, daje mu kiseonika, pruza * skloniste pticama pevacicama.

I drvece je sa s'tanom zakupljeno.

83

84 Kuea dostojna lju4i

poput ribljih kostiju, sticu u .glavne puteve. Ovi pak uviru umagistrale koje se naj cesce pridrzavaj u pravaca ko j e j e u tloutisnula, shodno nekom nuznom planu, sama geografija, a sta-novnici su ih samo prilagodili sa ciljtem da zivot privuku u srcesvoga grada.

Sukob »automobil-pesak <

Tek to su se, pred kraj vladavine kuce Valoa, u veliko:mfrancuskom gradu bile pojavile kocij e, a vec su bile pocele po-_metnje sa prevoznim sredstvima, pometnje ciju su. sliku budu-

pera ucim pokolenjima preneli dobri pesnici zamacuci svojasatiricno mastilo. Pouka njihova bila je, nazalost, bacena u za-borav na pocetku nasega stoleca, kad se pojaviio prvo motornovozilo,- prethodnik one horde automobila i kamiona koji ce svo-jim poraznim brzinama i ubrzanjima grunuti u gomilu pesakai biciklista, tako da ce se ovi, pretvoriti u progonjene zveri ilinneku vrstu vojnika prekaljenih na pretnje metaka, u progo-njene zveri i vojnike koje bi iskustvo imalo da obdari nekomsestim culom. A bas j e u centru grada, na raskrscu glavnihputeva, na obalama - ukrasenim arhitektonskim sj aj em• proslo-sti, sukob izmedu automobila i pesaka dostigao svoju najdivlj aintenzivnost.

Kako okoncati ovaj groteskni, ako ne i covekoubilacki su-kob, koji je zemlja mirno podnosila dvadeset godina izmec'ludva rata, sukob kome se niko cak ni perom nij a poiusao daosveti? Jedini covecan i istovremeno definitivan izlaz bio bi:

Drvece cudnog oblika. U gradu ce se ono, zajedno sa kucama, skupiti uvidu gajeva ili pravih suma•

Raznolikost vrsta; igra oblika. i boja, gustine i tezine, lakoce i tananosti.

85

86 Kuca dostojna 1judi,

odvojiti pesaka od automobila, odluciti da ne s a o b r a-aaju na istom nivou, da ce se tle dodelitii s k l j u c i v o u p o t r e b i pesaka. Ono tie koje ce se no-vim; gradenjem u visinu osloboditi do to mere da ce devet de-setina njegove povrsine ostati raspolozivo za drvece i biljke, zaigre i setnju. l:ovek o setati bez zurbe, bez neodredenog strahaod udara I nesrecnog slucaja, We gospodar svoje misli iliigracka svoga sanjarenja, kao to mu se to jog degava u unu-tragnj osti pod brestovin a na setalistu. A ni ona poslednja de-setina, ni ona vise ne pretstavlja nikakvu prepreku kretanjupesakovom, jer, je zgrada p o d i g n u t a nas t u b o v i m a, na stubovima tako diskretnim da svi skupa nezauzLmaju vige od 2% od temeljnog tla.

Stub

Gradenje na gtubovima pretstavlja veliku, oslobodllackureformu za kojom su uzdisale sve velike arhitektonske epoher,ne uspevajuci, zbog nedostatka tehnickih sredstava da je ostvare. U peristilima, zatvorenim dvoristima, manastirskim arka-dama, svuda se oseca potreba za slobodnim tlom koje bi todublje prodiralo. pod kucni pokrivac. A kakvo ce divno dvoristeubuduce imati deca, kad kisa pads ili kad se letnje sunce dignedo zenita !

Ali ako se na taj nacin automobilu zabrani da se krecepo zemljigtu stanbenih krajeva, gde ce on onda saobraeati? Navisini od pet metara, p o m r e z i u z d i g n u t i h auto-

Zdepasto, pognuto, pravo i1i vitko drvece, uvek nam, u sva cetiri godisnjadoba, nesto kazuje.

Pakt sklopljen izmedu prirode i coveka, izmedu kuca i gorostasnog drveca,prilroda j e zakuplj ena sa stanom.

87

u^ Kuca dostojna lj'udi

s t r ad a iz koj ih ce se ogranci racvati sve do ulaza u kuce ido njihovih > autrodoma <<. Projekcija ovi.h puteva na zemijinece ponekad pripadati pesaku , vec teskim kamionima i tram-vaju , dok bi se pesacki prolaz ispod ovih saobracajnica za te-rete, vrsio pomnocu prostranih udolina , pokrivenih jednom svo-jom cetvrtinom, a prilazak k njima, sa blagim padinama i lev-kas'to prosirenim nagibima , propustali bi dnevnu svetlost i od-vracali tako od coveka onaj mucni utisak da silazi u neko pod-zemlje.

Aka bi covek hteo da zamisli duhovni mir, slobodu i ra-dost koji se mogu postici razdvajanjem pesaka od vozila, nekase samo seti onih divnih lutanja ° na koja ga mami Venecija,gde je ovo razdvajanje oliceno u dva n}voa, u njenim starin-skim plocnicima i u pospaloj vodi nj enih kanala i laguna.

F

Suzavanje stanbenog grada

Dok bi se stanovi ljudi kocentrisali u- visini, duz "napri-,Mar, izboctna i udublj enj a, jedne zupcaste siluete zgrada, kojatravi i sumi ostavlja devet desetina zeniljiista, dotle bi se velikigrad suzio otprilike na polovinu, uprkostome to j e . nasledni-cima starodrevnih suma darezlj ivo ustuplj eno toliko mesta.Srednja gustina naseljenosti.popela bi se, ustvari, na 1000 sta-novnika po hektaru, umesto da iznos 300 koliko je iznosila ugradanskim kvartovima ili 700 u nekadanjim krajevima punimcumeza.

I >>bitne radostt su usle u stan.I prrroda je zakupljena sa stanom. Sa prirodom je sklopijen pakt• Drveoe

je uslo v. 'sobu stana.

90 Kuca dostojna ljudi

Mesto rata i mesto rukovodstva

Pod takvim okolnostima ne bi se vise ni moralo pomisljatida se veci deo industriskih postroj enj a, radionica i fabrika,prenosi nekuda daleko, u > satelitne<< gradove, zapadajuci nataj na&n u zav'sgnost od svih mogucih potreba ogromne saobra-cajne mreze i jos mnogo slozenije mreze vodova. Industriji cese moci dodeliti vrlo mnogo prostora u unutrasnjosti onoga toje dosad sadrzavao obim grada, a na taj nacin ce se postiei ito dragoceno preimucstvo sto se ni telo ni dusa grada nece sla-biti otsecajucl mu jedan od njegovih bitnih. delova, i to ne naj-manje blagorodan, - zivot radniickL

to se tice administracije, kako javne tako i privatne,njena efikasnost bi se razvila do dosad nepoznatog stepena akobi se skupila u m,ali broj vrlo visokih: zgrada, od kojih bi svakaza sebe cinila citav mali grad sam sebi skoro potpuno dovolj an.Toj bi >pres)tonici<< bio potreban dosta mali deo ukupnog raspo-loz'ivog prostora, ne veal srazmerrio nego to je. priroda odre-dila sakupivsi sve rukovodne celije u uski mozdani proctor,okruzen temenim i slepoocnim kostima.

Vazno je da se radu, bilo intelektualnom bilo rucnom,dodele odgovarajuce prostorijie .i da one, u pogledu izlo^enostisuncu, u ppgledu slobodnog predela i zelenila pred njima budushvacene u istom duhu kao i stan. Izvesne- narocite mere, kaoto je -primena > kondicioniranog<< vazduha, omogucile bi pone-

Dejstvo pakta proteze se i na mesto rada. Priroda obasjava casove rada(Rio de Zaneiro: palata M nistars^tva narodnog vaspitanja i Narodnogzdravlja).

92 Kuca dostojna lj.udij

kad sluzbeniku ili radniku neslucenu lakocu rada, narocito zavreme velikih zega, kada ucinak rada u k.ancelarijama i radio-nicama obicno vertikalno opada.

Srce grada

U celini ovoga poduhvata, koji smo opisali i koji se sastojiod istodobnog materijalnog suzavanja i duhovne. ekspanzije,velikom gradu bi se pruzila nova, vanredno dragocena moguc-nost: da prave dragocenosti stvoje istorije, crkve, nacionalnegradevine i spomenike, izvuce iz jalovine neprijatnih ili besko-risnih nanosa, a ponekad i .iz prljavstine' koja ih je unakaza-vala. Na mjestima na kojimaa je vladao, najgori nered vladalabi prava akropola posvecena umnom radu i gradanskim vrli-nama. Na tim izabranim mestima, kao i u prostoru predodrede-nom da ih nastavi, u tome srcu grada, postavile bi se, sasvimprirodno, gradevine i ustanove koje bi, u buducnosti, zadovo-ijavale potrebe najvisih razonoda: biblioteke, pozorista i pavi-lj oni za izlozbe umetnickih dela, zanatske radinosti i kvalitetnerobe, u kojima bi se _ izlagala postignuca besprekidnog takmi-eenja u izvrsnosti rada. A sve to stvari zajedno saci.njavale biono zariste intenzivnosti, toplote i svetlosti, koga se grad viseneee moci lisavati, kao to se cpvek ne lisava prijateljstva i lj u-bavi ako zeli da s malo zanosa i poezije pothranjuje korenjesvoje aktivnosti,koje sva okolina inace tezi da sasusi.

U srcu poslovnog kraja grads, gde se mogu podizatL visoki oblakoderi,grad ostaje ipak zelen , to caruje drvece; zakriljeni drveaem , ijudi five podzastitom proporcija ; uspostavljen je odnos izmedu prirode i eoveka•

93

94 Kuca dostojn.a ijudi

Razonode trudbenika

Medutim, visoka kultura je vrh, pa ako svima i nije bilodano da pokugaju uspeti se na njega, niukoga nije, s drugestrane, potpuno utrnulo osecanje potrebe da ponekad zapnemisicima da bi svoja stopala adlepio od prirodnog tla, da bise, ako je mogucno, uzdigao iznad samoga sebe. Ako ne bi biopotstican osecanjem to potrebe, kako bi onda obican smrtnikkoristio svoje slobodno vreme? A znamo da ga on uvek koristikako-tako, bar kad j e osloboden lanaca bede, alkohola i du'-hovnih droga. Sporedno je, za pocetak, na cemu ce se usredsre-diti napori, samo ako je zabava kojoj se predaje n e z a i n t e-r e s o v a n a. Nema to > bube < kaj a ne bi mogla postati polugaunutrasnje ravnoteze, nema tog » ceprkanja<< u radionici ili ubasti koje ne bi bilo u s^anj u da jednog dana postane otskoecnadaska poleta ka nekom licnom stvaranju. Svaki odblesak stva-ralacke strasti, svaki nesebican pokusaj pretstavlja neku dobitza licnost, neku dobit za drustvo. Ovome se namece duznostda ove odbleske neguje, da ih cak i potstice svima sredstvimakojima raspolaze, a ona su bezbrojna na trostrukom terenu sta-novanja, rada i razonode. Bude li se drustvo prihvatilo to du-znosti, ostvarenja de procvetati na svima stranama, i u najra-znovrsnijim oblicima. Zivot; ce odabrati neka od njih. i hranitiih svoj im sokom...

(Int) nnnnnIn tin nn

Pod jednakom izgradenom zapreminommote se ziveti u, vrtnom gradu ili u gradut'pa »zracnog grada«.

Kome ce biti boije, stanovniku vrtnoggrada ili stanovniku novih stanbenih kra-jeva?

Covek,njegovo nebo,njegovo drvo,njegov zid.

Ne zaboravimo da nam jeoko na 1,60 m nad zemljom ida nam je ono ulaz za arhi-tektonske percepcije.

Covek,njegovo nebo,njegovo drvo,njegov zid.

95

96 Kuaa dostojna ijudi

Po selima

U provincis{kom gradu, u industriskom centru, u varosici

i u seljackoj kuci, sirom eele zeml je, direktivni principi za ure-

denje velikoga grada moci ce da se primene na odgovarajuci

nacin. Pomenimo ih ukratko: pravilo sunca; odvajanje dveju

funkcija nekadanjeg zida, to ce posluziti da se staro francu-

sko seosko naselje iscupa iz vlage i ijage u koju je zapalo; nor-

malizacija spoljasnjih elemienata i nekih unutrasnjih eleme-

nata; stana.

Kad je rec o - selu, nekoliko posebnih momenata pri-

vlace paznju:

sukob oautomobil-pesak<< resavao b.i se ovde obaveznim

grananjem glavnoga.puta tako da se selo zaobide: duz toga

ogranka bice zabranjeno graditi.

Produzenj a stana<< su na selu vaznIj a nego u gradu, a

narocito ona koja se odnose na > zdravstvenu sluzbu<<. Omce

u mrei to sluzbe bile bi, nuzno, sire nego u gradu aii drabo

bi Lilo suziti ih 9-to vise, cak ij ako bi broj zemljoradndckih ko-

risnika, koje svaka od njih treba da obuhvati, bio dva ili tri

puta manji od broja gradskih korisnika.

SPe=anti su postali vlasnici jednoga divriog terena, na delt4 veli,ke reke,naspram cudesnih planina. Plate sa okruglirn sljunkom ill peskom, trskaovde, vrba i topola onde, doprinosili su prisnoj intmnosti' izmedu ljudi iprirode.

Spekulanti; se nisu pobrinuli da se zemlj's"te iLgkoristi pravilno. Isparceli-sali su teren za vrtni grad i tako upropastili ovaj predeo, prognali bitneradost ,z proQnasili cilj svoga poduhvata.

98 Kuca dostojna ljudi,

to se tie sluzbe > igara i sportova<<, ona i samo ona, moteda !izvede ponovno ozivljavan j e sela. Njome bi zato trebalo po-Ceti, a organizacija zadruznog centra brzo bi potom dala svojdoprinos toj' akciji okupljanja od koje ce, u daijem toku vre-mena, zavisiti kvalitet i raznovrsnost seoskih razonoda.

Zadruzni centar, ornladinski dom, nave seoske kuce ukra-s-ili bi naselje oblicima i suvise neobicnim ako se u danom tre-nutku ne bi umesao arhitekt sa svojim asecanjem za lokalno,podrzavan u tome svom osecanju uverenoscu u jedinstvo ce-line koje za sobom povlaci svaka normalizovana struktura. Svidopunski materijali, pesak, kamen, opeka, crep ill skriljac,uzeli bi se na licu mesta. Krovovi, ograde, rasporedi celine billbi nadahnuti izgradenom okolinom i susednim predelom.. A ni-sta vise nije ni potrebno da, bi u punoj saglasnosti sa njenimtradicionalnim dubom > sutrasnjica« popravila i produzila pro-

Most.

Linija kontinualnosti

Slikom koju smo nabacili nismo isli za tim da unapredp.rikazemo, u podrobnostima njegovih linija, grad buducnosti.Od onog mnostva kuca i utilitarnih zgrada koje cini >>gradevinski

fond<< Francuske, ne maze se napraviti tabula rasa, intoonako kao to se ne maze. napraviti ni od ljudskog drus.tva kojeu njemu stanuje. Linija kontinualnosi, koja je strahovito ot-

Jer, u krajnjoj lilnzji, urbanista i arhitekt treba da postave osnove ziat-noga doba. Covek i priroda, socijalni odnos media ljudima,: pravilna raspo-dela rada, valorizacija duboko covecnih elemenata, izraz jedne savesti.obasjane ,bAn'tm radostima".

Simfonij a, harmonij a.

Platno Jouy-a, koje krasi nagskromni biro u Carlton-u, u Vigiu,(gde pisemo ovu knjigu) potseca nascudnom slukajnogcu na z1atno dobaiz koga j e hags bio prognan, prenego to ce se roditi velike pohiep-nosti.

(Prema J. B. Huet-u, slikaruXVIII stoleca)

100 Ku6a dostojna ij.udi

porna, povezuje neumitno uzastopna- stanja m a, t e r i j a 1-

n o s t i jedne zemlje, jedne pokrajine ili jednoga kraja. Srecna

neumitnost, za koju niko ne bi pozeleo da se prekine. Ali ima

epoha, a ova j e izrazito takva, u k o j i m a s e v r e m e,

r e k 1 a b i s te, s a z i m a, i zaista se sauna u tom smislu

sto dogadaji u njima srljaju vrtoglavom brzinom ka ishodu

koji, na prvi pogled, izgleda prinudan. Ustvari, nije tako: ukoliko

j e zakon uzrocnosti kruci utoliko ce duh odlucnij e ,preuzeti ko-

mandu! Ako duh pritom ma i najmanje savije » liniju konti-

nualnosti < o kojoj j e malocas bolo re6i, sve se menja: dolazi do

skoro automatske obnove umesto do automatske propasti, do

uspona ka redu umesto do pads u haos.

Zvezda voditija

Pod- uslovom , svakako, da se napadna t,acka nacionalnevolje i pravac koji ce ona nametnuti obnovi ne izaberu, u po-slednjem 6asu i takoreci slucajno, medu beskrajnim brojem»mogucnosti <. Samo jedna odredena i materijalno slikovita

idej a mote da bude z v e z d a v o d i l j a. To - j e., eto, ulogakoju smo dodelili slici koja prethodi.

CETVRTA GLAVA

MAJSTOR GRADITELJ

101

IV

Naziv majstora graditelja

U Srednjem veku postojao je o b i c a j. da sle nazivom a n a j -

s t or a g. r a d i t e l j a abolezava onaj kaga bismo mi danas

jednostavno nazvali arhatektom, be+z abzira na prirodu i na ra-zmere dela kome bi posvecivao svoju misao i svoje staranje.

Niece biti beskorisno danas kad se od nas trazi da ponovopromislimo o osnovama i oprugarna jedne civilizacije koja

umalo to nije izumrla; da se ovaj stari izraz majstora gradi-

telja ponovo uspostavi u.svome nekadanjem dostojanstvuu i dase pokusa odrediti to je moguce tacni.je. Jer se ova rec nije

otrcala, kao to se to desilo sa lepim imenom arlutekte, taruci

se svakodnevno o mediokritete, niti se sm:Liisao to reci suzio

zloupotrebom koj a se sa njom cinila u Francuskoj, osobito utoku poslednjih sto godina, od strane jedne gomile dosta uskihprakticara i prilacno pmesnih esteticara. Sem toga, jedino ovaj

izraz majstora graditelj a ima takav smisao koji ce se moci do-

voljno progiriti kad se bude radilo o tome da se odredi covekkome ce biti dodeljiena opasna cast da upravlj a ostvarenjem

102

Arhitektonska revolucija izVedena u' toku sto posled-njhih godina donela je ijudima sredstv'a pomoeu kojih moguda stvore sebi nova skionigta.

Ustvari, tehnika ie rus"ilac postoj.eceg poretka. All jeona svaki put posluzila kao otskoLna daska novog poretka.

Usavrsenossku raeunanja i proizvodnjom nov'h materi-j ala postale su jasne cetiri funkci j e svake zgrade :

.temeljiti,nositi,pokri,obviti.

Revoludonarni elementi su:6elik i armirani beton.

Kao kruna hilj adugodisnj ih napora da se res'i problemsvetlosti u stan.u, pojavi se ,staklena pavrsina" (100%). Re-senje je uspelo.

Posledice ove slobode, steeene za. veita vremena, utieuna uslove covekovog stanovanja, rada, ustanova, opstihprilika.

104 Kuca dostojna ljudi

on.ih gigantskih radova koje ce nase doba, u izvesnim sluca-jevima, imperativno zahtevati. Moderna tehnika primenjenau gradevinstvu dozvoljava zaista takve ambicije, a s drugestrane, jedino se ona pokazala sposobnom da radnika zaposle-nog u izvesnim ljudskim koncentraciijama, u rudnicima ili te-skoj industriji naprimer, cslobodi umora i tegoba koji bi muinace bili nesnosni.

Dostojanstvo gradevinskih zadataka

Tako ce vestina gradenja, po nacionalnom obuhvatu ilipo drus.tvenom dostojanstvu izvesnih svojih zadataka, teziti dase pniblizi vispkom potozaju koji je zauzim,ala u minulo doba,kad se radio o tome. da se u nebo vine snap molitava vezanpod gotskim brodom. I sada ce kao i tada, ovaj poduhvat za-htevati da majstor graditelj raspolaze m n o s t v o m z n a n j a,koja ce obuhvatiti sve to se mo%e analizirati iii osetiti kaopotreba s t v a r n o g coveka, a isto tako i vecinu bezbroj nihsredsrtava koja j e napredak fizickih nauka stavljao neprekidnpu sve vecem broju tehnicarima u ruke.

Medutim, i pored toga to se javljalo kao vod ili kao -po-moc, svako od ovih znanja nametalo j e savesti graditelj a pojedno novo o g r a n i c e n j e. Umetnost gradenj a se na taj na-cin, narocito u -poredenju sa ostalim umetnastima, sve vise ste-snjavala dvostrukom mrezom ogranicenja, od kojih su jednabila u vezi sa materijalom a druga sa znanjem. Povinovati se

imMtrIalSrednji vek se izgradio na jednom velikom tehnio6kom otkricu, na Siljatomn

Luku, tom potpunom preokretu u vegtini gradenja koji je ce1u, to epohupovukao ka nepoznatoj buducnosti.

Nov nepobitan, 4s-tear, koji nije potsecao ni, na to.Ako j-e §irina broda data (A), iz nj,e ee se izvesti viisina (B), a samim tim

i ceo skiop potpora, pravih staka koje su omogucavale samo unutrasnostida bode sta. Spolja nakpstres"ena, a iznutra glatka kao jaje.

105

106 Ku6a dostojna ljudi

tim ogranicenjima promisljeno i prinuditi ih na taj nacin da-sluze poetskoj zamisli i da joj budu nosioci, _ u tome .je tajnamajstora graditelja 1 razlog nj,egovog postojanja, a u tome je,takode, i porekio one izvanredno vazne. vlasti koja je, izmedumajstora, svih orAalih umetnosti, samo njemu poverena.

Svaka od ovih umetnosti, muzika, poezija, slikarstvo,

skulptura iii umetnost kretanja, u veliko j meri nezavisna j e,na svom sopstvenom podrucju, od prirodnih ogranivenja i uslov-

lj enosti.

Arhitektura' i muzika

Ako se posmatra samo najslobodnija medu svim umet-

nosltima, muzika, maze se reci da je ona do najveeeg moguceg

stepena oslobodena nuznosti da ono to joj je potrebno, u po-jedinostima ili u celini, uzima od objekata spoljneg sveta.

Njena oblast j e, na drugoj strani: ona je u s u b j e k t i v-n o m e, u unutrasnj ern svetu misaonog bica, mnogo shvatlji-vijem od onog drugog sveta, jer oblici koji se u njemu radajunisu niukoliko uslovijeni prostorom is jedva vremenom. Timese donekle mote objasniti ona silna moe vasoke muzike da naspo svoj of volji nosi, putevim,a otvorenim za svaku jntenziv-

nost i-.za sve nijarse osecanj a, sve do sjedinj enj a sa stvarno-

stima koje_ prevazilaze prirodu, do ushicenosti u krugu ciste

misli.

A koj omr se cenom placa ova s,koro beskonacna moe mu-zike? Na kakvu se, poslugnost ona morala prethodno privoleti?

1

U

M

U

n

Nage doba _ j e otkrilo presudni presek obicne zgrade: teh-nika armiranog betona i l belika. Dok je dosad, u toku hiljadagodina, sve bilo sputano i uslovijeno, sada je st+eLena pupasloboda:

- Skelet nezavisan,- Fasada slobodna,- Tle pod kucom oslobodeno,- Tle nad kucom zadobiveno.

107

108 Kuca dostajna lfudi

Na tri relativno laka pravila: na ritam, dvojni ill trojni,na zakon vibracija vazduha i na zakon brojeva. Ovaj poslednjizakon, sme9ten na vratima cula gde se sukobljavaju dva sveta,utvrduje polozaj svake od dvanaest, nota skale, odlu•cuje kojice od dva odnosa vladati, izmedu sedam osnovnih tonova i ko-jim ae sie nacinom, durskim ili molskim, uzastopno nizati oviodnosi. I to j e sve...

Arhitektura 0 muzici

Mcirodiske teme, harmonija,, kontrapunkt, orkestracija,

svi ovi muzicki &imioci uvek su slobodni, neuporedivo slobodniako se ponzisli na plasticne analogije; slobodni da klize premasvima naklonostima i da krenu za svi.ma poletirna stvaralackeuobrazilje. Jedan samo vid muzickog stvaranja, kompozicija,naginje sam po sebi ka izvesnom dosta utvrdenom redu, kojinas, bar u pisanom obliku, potseca na arhitektonski raspored:vidan dokaz jedinstva duha u syima njegovim raznovrsnimispoljenjima, koje je drugim jezikom izrazeno u oc-evianojsrodnosti velikih orgulja sa svodovira katedrale.

Ova uporedenja nas vracaju majstoru graditelju i nje-govoj velicanstvenoj pothinjenosti.

Sta j e zapravo majstor graditelj?

0

,0

b stanbenoj zgradi je kontrast ocevidan. S. jedne strane, u vekovnoj prr-meni: masivni temelji; debeli noseci; zidov! izbuseni skuc vlm prozoirima;tle potpuno zatrpano; krovna povrsina neupotrebljiva.

Posledica: identiene dispozici je moraju se nuzno ponavljati u swimspra.tovima.

S druge strarie: temelj! lokalizQvand; nosed zidovi ukiiiuti; mogru5+nostda se vela fasada osvetli; tle sl,obodno izmedu tankih stubova; krov pret-stavlja novo tle koje stanari miagu k+oristiti.

Posledica: unutarnji raspored.i potpuno slobodni u svakom pojedinomspratu.109

110 Kuca dostojna Ijudi.

Idealni majstor graditelj bio bi h u m a n i s t a kojibi u sebi sjedinjavao i nadahnjivao svojim dahom dva razl-citastvaraoca: arhitektu i in.z.enjera.

»Sredina« i gradite .lj katedrale

Bilo kako da stvari stoje sa tom moralnom razri.venoscukoja umalo, to po nas nije bila. smrtonosna, neosporno je daje majstor graditelj Srednjega veka ponekad raspolagao nad-covecanskom obdarenoscu koja je nuzno proisticai . iz slicno-sti nasih poduhvata sa bozjim' delom. Povlasceni naslednik re-ligiozne tradicij e koj a j e obodravanj em ili _prozimanj em uprav-lj ala svima zajednickim^ naporima naroda, znao .j e gde da udaritemelje svoga hrama, kako da ga postavi, kako da ga ukrasi,kako da rasporedi njegove najizrazitije delove da bi se tacnodrzao hijerarhiskog reda. Okruzen ucenicim,a koji ce nj egovodelo nastaviti 3 privesti kraju, podrzavan oduslevlj enj em sto-tina zanatlija i divlj enjem ili aktivnim odobravanjem hilj Q.dasugradana, on se mogao nadati da ce nj egovo delo, u svoj svo-joj drazespzosti i harmoniji, zauzeti najvaznije mesto medusvim tvorevinama. Kao dokaz ovorne mogli bi posluziti numeric'-ki odnosi koji odreduju svee, kako unutra.nje tako i spoljasn;je

NowTako ce ubuduce doci do svog najci:stijeg izraza eetiri funkcije:.

1 11-

112 Kuca dostojna ijudi

proporcije, katedrale u Sartru, naprimer. To su isti oni od-nosi koji upravljaju razvojem zivotinjskih tela i rastenjem dr-veca u sumama.

All ako su to vremena, kako izgleda prosla jednom zasvagda, majstor graditelj. sutrasnjice nece se moci pohvaliti daga nadahnjuje zivotvorni dah jednodusne tradicije koja bi. gaprisno povezivala s;a svim onim to je zivo i trajno u staromehriscanstvu. Pod tanurnim nebom iskidanim kao to j e i samazemlja, humanizam postaje najvisi vrh. Zbog toga ce, eto, onajko zeli da jednoga dana bude majstor graditelj morati, presvega ostalog, da probudi i da neguje humanistu u sebi.

Necemno ni pokusati da definisemo humanistu , jer ona visasposobnost koja ga karakterise, intuicij a, protivi se, po svoj oj.prirodi , analizi, aui ipak mozemo reci da j e, to covek u koga j estalno budan smisao o j e d i n s t v u b. i c a kroz svu razno-likost oblika, smisao koji je inace, u ovo doba integralnog ra-cionalizmia, utrnuo ili ugasnuo kod vecine ljudi. Istina je dase izraz humanista cesto upotrebljava u. veom,a razlicitim zna-cenjima; jedno od njih lici vrlo mnogo na obozavanje covekacovekom. Medutim, bez osecanja jednoga merila viseg no toje covek, humanista sje izlaze opasnosti da, po svojoj volji ilipo svome temperainentu, bude samo filantrop, ako ne i obiCanradoznalac ili skupljac zanimljivosti, koje se odnose na coveka.Sarno onaj ko je prihvatio jedno merilo vise od merila razum-nog sveta, kadar je da .ga ucini prihvatljivim i drugomie, a utom pogledu mote se mnogo postici, narocito , sugestijama kojena ljude vrse pametno organizovana .okolina i izgradeni okvirzivota.

Sunce je diktator,prema klimama,prema godisnjirn dobima.

It IL-111 TY

0

U -B i

Ispred staklenih povrsina mogu se postaviti narociti uredaji,. tzv. b r i s e-s o 1 e i 1-i. Neiscrpno arhitektonsko sredstvo, kljuc za nova arhitektonska bo-gatstva.

113 8

114 Kuca dostojna ijudi

Opasnost od naucnog specijalizovanja

Prirodna *lonost za arhitekturu manje j e retka od uro-dene obdarenosti za humanizam, a j oo mnogo manje redak j edobar inzen.jer. Savremeno drm tvo ima u izobilju diplomira-nih i jedne i druge vrste. Lako je raspoznati ih u gomili. Skoleu kojima su ucili utisnule su im na polasku, ako ne na aelo aono u duh, skoro neizbrisiva obelezj a; kad vecine to obelezj anece sprati ni sva kisa iskustava koja ce im se sruciti na leda.Najdublje oznake odgovaraju, naravno, najjacim naukama,koje su istovremeno i najformalnije: cistoj estetici i matema-tickoj analizi. Ove nauke su inace a mnogom pogledu dostojnedivlj enj a, ali samo u onoj, ponekad skucenoj meri u kojoj nebi svoje privrzenike potstrekavale da cutanj em ili oholoscuzanemaruju u praksi onaj bitni cilj, zajednicki svima mogu-cim poduhvatima, bez koga c-ak ne bi ni imali pravo da postoje:boljitak covekov radi srece n j egove iradi ispi unj enja mj egovog zivota.

Da se izrazimo skraceno: opasnost Skole Lepih vestinatjeste u tome da se fasada pretpostavlja stanu, a Politehnickeskole2 u tome da se kilovat pretpostavlja migicu.

Bez svesti o svojim duznostima prema coveku, bez iteznjeka covecnom, u svetu bi umesto ar-hitekata ili inzenjera bilo

1 Ecole des Beaux - Arts.2 Ecole Polytechnique.

:It

Liudi se udruzuju u-rilju medusobnog pomaiganja,odbrane, obodrenja, kako bi iskoristili sva prelmuc'stva saradnje koja donosi udobnost i daje intelek-taulnom zivotu narociltu vrednost.

Oblik-ovanl hi!ljadama gochna usiovima piiro-de,ljudm bi ' morali ljuto ispagtati ako' bi. taj prirodniokvir pokidali.

Gradovi su ih otrgli iz tih bitnih uslova, mueilisu ihi potastavali, kvarili, ogor6avali,_ iscrpljivali., pa?ak i obesplodavali; treai narastaj j e u velikim gra-dovima postajao jalov: nije i nao dece.

Treba ponovo pronaci - zak'one prirode i. utvrdi-tina6ine grupiisanja pornocu koj ee se .jedino mo6iopet da uspostave.

Osnovni su elementi: usklacdenost sa zakonima,

prirode;. harmonienost ' radnji u dnevnom ciklusu

suncevog Jana od 24 Casa, prilazennje > bitnim rado-

stima<< intenzivan zivc t kao posted ca rada a into

tako i zabave, organizovanj.e graditeljskog zanata, is-korigcavanje arhitektonske revolucije, koj'u su u Ia-

boratoriji izveli devetnaesti, dvadeseti vek, jedin-

stvena misao koja ce upravljati doktrinom »grade-

vinskog fondax< i. potrebnim operacijama preobraza-

ja, intervencija reditelja kojv ce u zemlji , u pokraji-nama; u pojedinim krajevngna, u grade ponbvo pove-zati prirodu sa iz:gradenim delima i odrediti srazm.e-ru i v'rstu izgradenih zapremina, povuci puteve, uskladu naravno sa pej7,axom.

Tako mote da izgleda ubuduce dobar presek stanbene zgrade.S jedne strane, bogatstvo kombinacija za individualnu obradu stanova, od

kojih b svaki zracio zivotnom radoscu; s druge strane, otvorene mogucnostiza inicijativu krupne industrije u casu, nadajmo se skorom, kada ce se oslo-boditi cement, celik, magine, radna snaga i njeni kadrovi.

115

116 Kuca dostojna ljiu,di

samo robota . Bila bi ' toga prava ludost , ako bi uprav1j ac do-stojan tog imena ili sef kakve drustvene zajednice , takvom

arhitektu ili inzenj .eru poverio ulogu ma .jstora graditelja u bilo

kom poslu, pa call i najsporedniju partiju u orkestru gradenja.

Sema majstora graditelja

Izlozivsi tako u op`stim linijama zamisao o tome sta trebada bude majsjtor graditelj, razni vidovi njegove misije bolje

ce se objasniti sintetickom semom nego nizom razjasnjenja po-

svecenih svakom vidu posebno.

Dvobojna sema koja lezi na nasprarnnoj strani pret-stavlja arhitekta i inzenj,er'a sadva kruga po-stavlj ena jedan na gornjem a drugi na donjem polj u sredisnetrake, a ova, sa svoje strane, pretstavlj a, u obliku razvijene

lepeze, p1oslove gra.denj a.

Pod opstim naslovom p o z n a v a n j a c o v e k a, plavaboja pznacava, cel'okupnu skalu covekovih potreba, i to:

potrebe duhovne,intelektualne,gradanske,

drustvene,porodicne,fizioloske,materijalne.

Pod opstim naslovom p oz n a v a n j a f i z 1 k i h z a-k o n a, crvena boja oznaZ ava, ovladivanj a prirodnim Bremen=

Sunce gospodari sta-nom. Dvostruka v inaplafona deluje na oset-1jivoj taekf: ;plementost u svakom stanu.

O; ^ Z.2t^+

Umerena visina od 2,20 m do-voljna je za sekundarne funk-cije stana.

504- .x

Novi presek stana: dvaputa 2,20 = 4,50 m (sa 10sm za meduspratnu kon-;trukciju). Ekonomicna iefikasna visina stana.

Fasada ne nosi vise meduspratnukonstrukciju; - ona je slobodna, izra-dena j e * od stakla; stubovi koji nose:meduspratnu konstrukciju uvuceni su,izolovani. U ovorne novorn stanju ve-stine gradenja, poezija mote da pro-dre u gradske stanove.

118 Kuca dostojna Ijudi

tima, iskustvom i matematickom analizom. Pod tim naslovom

su skupljene ove 's.tvari:

sirova materija,zakon tee i statika,

otpornost materijala,racunske hipoteze,

proracun.

Pada u oci da gornji krug, koji pretstavlja sklonosti i

kulturu arhitekta, sadrzi mnogo vise plave nego crvene boje,dok u krugu. inzenj era vlada obratna srazmera. Osetlj ivost i

tehnika treba ustvari da postoje, u razlicitim stupnjevima ali

nerazlucno stopljene, i u jednoj i u drugoj struci.

Lepeza poslova gradenja

Lepeza posjlova gradenja cita se sleva nadesno. Radi toprostijeg izlaganj a; niz ovih poslova, koji j e u stvarnosti ne-prekidniji, podeljen j e samo u 9 sektora. Svaki od ovih deli seu jedan plavi i jedan crveni trougao. Sadrzina im je ova:

1) Hiram., nacionalni spomenik...2) Op9tinski dam, . biblioteka, pozoris'te...3) Bolnica, sanatorium, odmaralis:te...4) Sportski dom, omladinski klub i razna druga produ-

zenj a stana, kao to su: skole, zabavis'ta...

5) Stan (grad i selo, kolektivna stanbena zgrada i indi-

vidualna kuca)...

Prilagodene uslovima africkog sunca, ove tekovine mogu dobiti sasvimneoeeidivani izgled. Ceo presek - zgrade je podetsen prema suncu, pejzazu inameri da se stanaru prune zadovoljsltva. koj.a su dosad bila rezervi.sanasamo za prineeve.: izuzetan stan.

A: stan u . koji se ulazi iz unutragnje ulice.B: produzenje stana napolju. Sport na tlu:

svaki trenutak zivota pun je vidika.

119

120 Kuca dostojna llud!

6) Admninistrativna' zgrada, javne ili privatne, kancela-rife...

7) Zanatska radionica, fabrika...8) Industrisko preduze,6e, skladiste...9) Most i put, vodo jaza, brana, svetionik...

Stan, centralni zadatak

Kao to j e trebalo i ocekivati, scan zauzima centralnomesto u.lepezi poslova: razum i oseaajnost sudeluju ovde ujednakoj meri, sto je oznaceno jednakoscu plavog i crvenogtrougla, kaj i su inace svuda nej ednaki.. Ovaj centralni polozajodgovara polozaju p o r o d i c e u drus!tvu, posta porodica nijesamo osnovna jedinica vec i zadatak drustva. Jer se maze recida ce drustvo bill tvelika porodica samo u onoj meri u kojoj jeporodica vec sada drustvo u minijaturi.

Dve strelice se raiilaze iz porodicnog centra, iz stana,

j edna ide udesno, ka onome to bi se moglo nazvati .e k o n o m-s k i m covekom, a druga ulevo, ka d u h o v nr o m coveku. Prvaprolazi. kroz sve slobodne prof esije„ zan.awvo i radnicki zivot,u pravcu osamljenosti pri vrsenju profesionalne duznosti, osa-mijenosti rukovaoca elektricnom centralom, naprimer, ili osa-mljenosti cuvara svetionika. Druga prolazi kroz sportove, krozzdravstvenu sluzbu, intelektualnu, kulturu i nacionalnu misao,

ka osamjenosti pred bogom.

Iste tekovine tehn=ke, u drugoj razmeri, primenjene na seoski stan izracden,od seriskih elemenata koje je proizvela krupna industrija, pruzaju mastiiiste tolike mogucnosti.

121

122 Kuca dostojna ljudi

U pogledu njihove sudbine i njihovog znacenj a, dve koor-dinante ose omogucuju da uporedimo razne poslove gradenja.Apscisna osa raste sa materijalnim u s l o v l j e n o s t i m a i sa

diktaturom fizike i racuna. Ordinatna ossa raste sa s 1 o b O-d o m i z b o r a (kompozicija, elementi, materij ali itd.) i sapravorn pozivanja na lepotu kao takvu:

Gde arhitekt? Gde inzenjer?

Iz rasmatranja seme proizilazi prva neposredna posledica:

Poslovi koji na lepezi lee levo od s t a n a, zahtevajuvise arhitektu nego inzenjera. Arhitekt ce dakle btti majstorgraditelj u svima tim raznim slucajevima. On ce to biti, 'oce-vidno u odnosu na stan, zbog prvenstva, (sasvim specijalnog utome s;edistu porodice) koje briga za c o v e k o v u l i c n o s tmora irnati ispred svih ostalih stanovista.

. Poslovi na desnoj strani, naprotiv, iziskuju naj cesce damajstor graditelj bude inzenjer, iako arhitekt ne sme nikad

biti otsutan,: cak i kada se radio sasvim tehnickom poslu, kaoto j e vodojaza.

Potcinjenost prirodi

Zaustavimo se za trenutak na ovom tipicnon primeru.Zar se -moze dozvoliti da tako lepa stvar kao to je vodojaza,tanka vodojaza sa dvostrukim svodom, izgradena od betona

Slobodnim prostorom, supljinom, mogucnoscu prolaza, svetloscu i suncempod kucom, revolucionaani moderns presek prikljucuje zgradu tlu. Stuboviod armiranog betona postali su > sipovvi<< kljuc mnogih kapitalnih problemaorgamizzovanj a gradova.

U gradovima nema vie prepreka.Zgrada, je po ddi,uta nad zemljom - ci;stoca.Neka gundala kazu da ce se scan, posto ne lea vide na cvrstoj zemij i,

ligiti teluricnih talasa.Teluricnih talasa? Poznato je da zemljina kora zasticuje normalno od

Skodljivih podzernnih dejstava. All ako bi se, usled kakvog iestokog potresa,geologki slojevi polomili i uspravih,, onda bi talasi (mozda telurMni) pokuljaliiz utrobe zemlje i urii ►Ztdil biljke i ijude.

123

124 Kuca dostojna lj,udi,

jedrog kao granit, ciji cisto geometriski oblici odgovaraju oci-glednom,tacnoscu promenijivom potisku vode, da se takva vo-doj aza iskvari, tragicno iskvari nadometanjem nekakvog venca,iii centrale, ili kakve sluzbene zgrade cij i nacrt n€€ bi bio uistom stilu, svom od logike i jasnoce, u stilu koji je priroda na-metnula glavnom objektu? Jer se, zaista, maze reci da je ovd:e,iza inzenjerskog crteza, priroda igrala ulogu arhitekta. Trebalobi stogy da joj, se neki drugi arhitekt odazove, i da se, u svoj

svoj.oj skromnosti, prihvati da svoj sporedni rad saobrazi divnommodelu koji mu je pred ocima. A. kakva bi cvrstina karakterabila potrebna tome arhitektu od mesa i kostiju da bi se savla-dao i odupro zelji da ukrasi ono .to ne trazi nikakvog ukrasai da potpise, svoj im portpisom coveka, ono to se izgradilo,takoreci spontano, u znaku ' najviseg jedinstva prirodnih tvo-

revina!

Ovo to prethodi omogucuje nam sada da funkciji maj-stora graditelja odredimo mesto u iplanu ustanova koje bi tre-

balo stvoriti i obicaj a koje bi trebalo zavesti.

Kako svoriti majstore graditelje?

Kakav ce biti njihov statut?

Zemljdste je dakle pod kucama slobodno. eitava mreza pesackih putevarazvij a se na. terenu bez prepreka.

Godine 1935, profesor Moren, fizicar, dekan Akademije nauka, rekao namje: >Ne smatrate li da bi slo2eni problem saobracaja po gradovima mogao daise resi pomocu stubova?

1. Ulazn:i hol stanbenih zgrada; 2. autodrom prikljucen na autostradu; 3.stubovi; 4. autostrada; 5. pesacki putevi; 6. pokrivena dvorista pod stubovima;7. kamion.

125

126 Kuca dostojna ljudi

Arhitektonski biroi

Najpre, jedna primedba: iako je u gradevinskoj umetnostikao i u drugima, koncepcij a po svoj of sustini 'stvar 1 i c n a,iskoriscavanje konstruktivne zamisli mora najcesce bi'ti ko-lektivno. Zato su se malo-pomalo svuda gde je pos-tojala mo-gucnost za izradu programa javnih radova organizovali izvrsniinzenj erski biroi. to se tice !arhitekture, nista se slicno nije

pojavilo, bar ne u Francuskoj, gde je arhitekt ostao, a izgledada mu je zasad i stab da ostane, izolovan..

Drukcije sttoje stvari u inostranstvu, a narocito u Am.e-rici, gde se a r h i t e k t oil s k i b i r o i, snazno organizovanioko odgovornog 5efa, smelo prihvataju planova oblakodera iogromnih radnickih naselja. Ovi biroi Hsu se obicno pokazalisposobnim da vrlo zivo osvetle gotovo sve vidove proucavanihpitanja. Ponekad im nista od ,tih pitanja ne promakne, semmozda zbog otsustva humanizma, njihova dusa...

Prvi uslov da she van oblasti velikih javnih radova, ukojima je, kao to znamo,, priroda ponekad igrala ulogu in-struktora - ponovo pojave :majstori graditelji u Francusko j,.jeste da se pred Korporaciju postavi skup problema takvihrazmera da se udruzivanje arhitekata i inknjera, kao i njiho-ve formacije radnih ekipa, pokazu neophodno potrebnim.

Zernljiste je 100 % slQbodno za pesake . Automobili se krecu autostradamapet metara nad zemij om.

Nemogucno je postalo . mogucno: izvedeno je odvajanje pesaka od auto-mobila.

127

128 Kuca dostlojna ljudi

Drzavni programi

Ko bi mogao da izradi takav program koji bi posluziokao primer? Politicka drzava, iskljucivo, ill njeni neposredni

ovlascenici, Pokrajine. Tu, ustvari, i samo to maze biti nade

da ce se stvoriti i usavrsiti j edna p r a v a d o k t r i n a, p r a v az a t o s t to je c o v e C' n a, cij.a bi se vlast protegla, hi.j erar-hiski, nad svima obzirima lion prirode, a u isto vreme i nad,doskora neumoljivom diktaturom, cene kostanja. Onda se vise nebi dogacdalo sve ono sto se moralo dogadati kad su inicijativa

i izvrsenje projekata koji su zasezali u zivot hiljada bica pri

padali trgovackim preduzecima, slobodnim' da rade kako im jevolja, sem to ih je drzava kontrolisala lzvesr m propisima

koji su ,bili suvise formalni da bi bili efikasni; ili kad je sve

bilo u nadleznosti opstina, ' podloznih naj cesce partiskim ili

merkantilnim, pritiscima i, u svakom slucaju, rdavo opremije-

nih da bi +savesno odgovorile svojim krupni,m obavezama gra-ditelja prema drustvu. Tako je u skoroj proslostti propao pro-gram > Loucheur-ovihl kuca kao i program > Habitations a Bon

Marche« .

Kolektivna stanbena zgrada za 2500 lice

Ali vremena su se promenila! Pretpostavimo da se f ran-cuska drzava odluci da izvede opit sa jednom kolektivnom

1 Francuski ministar gradevina 1930 god.

1

Sadasnji oblici% parcela na kojima se

mote zidati:= ^Lr ostri uglovi,

tupi tiglovi,obavezan prema

t datim oblicima itd.S

I a f

A da bi se stvari saobrazile potrebama prakse, da bi se projektoval! pro-migljeniii planovi stanova, da bi se krupna industrija mogla dokopati stana,potrebno je vrati1i sfe pravom uglu. Dakle: pregrupisavanju gradskog zem-ljista. Zemlj-iste trreba osloboditi: treba ga mobilisati.

129 9

130 Kuca dostojna 1j►usd3,

stanbenom zgrad-om za 2500 lica, u nekom stesnjenom pred-

gradu, napritner Liona, sa ciljem day grad oslobodi stracara togakraja i da na njihovo mesto podigne, usired zelenih povrsina nakojima ce uskoro biti i hladovine, jednu stanbenu zgradu pe-deset metara visoku, opremeljenu svim najboljim postignucima

modern tehnike.

Sem najglavnijeg pitanja, a to j e uvek pitanje samih sta-nova, koliko ce se jos drugih pojaviti pred graditeljem dokovome problemu bude prvi put prilazio. Navedimo neka odnjih;

Organizovati individualne sluzbe; vodu, gas, osvetljenje,energiju, toplotu, hladenj e, telefon, radio...

Organizovati medusobnu nezavisnost stanova, zvucnu izo-4ovanost, izotermicnost, zastitu od pozara, zastitu od zaraze...

Organizovati zajednicke sluzbe; vertikalni saobracaj, ho-rizontalni saobracaj, snabdevanje, zdravstvenu sluzbu, zimskufizicku kulturu, odrzavanje, cuvanje i, kao dopune zgrade,decij a jasla, zabavista, omladinske klubove, osnovne skole...

U citavoj Francusikoj nem,a nij ednog arhitekta koji bi ra-spolagao dovoljno obimnim i .dovoljno produbljenim licnimmogucnostima da bi se usudio da bez snazne pornoci sa strane,svaj a snage odmeri, sa tolikom masom medusobno ispreplete-nih problema. Zato bi onaj koga bi Pokrajina naimenovalaodgovornim sefom morao da, u sporazumu sa svojim, kolegamaiz reda arhitekata, okupi oko sebe citav generalstab arhitekata

i inzenjera, od kojih, bi vecina, po svojim ranijim poslovima,vec bila specijalizovana, za ovaj ili onaj odredeni vid rada; onbi pak zadrzao za sebe koncepciju celine, odrzavanje istinske

Operacija se mote sprovesti u svima tackama gradske povrsine. Ovde jenezdravi blok br. 6, u Parizu, prikljucen glavnim arterijazna susednih zones.U tome bloku peak je potpuno odvojen od 'automobila.

131

132 Kuca dostojna 1judi

hijerarhije medu funkcionalnim elementima naslaganim uzgradi, izbor i uskladivanje pojedinacnih resenja koja su nanjegov zahtev izradili razni njegovi saradnici.

Osnovna misao - i dirigovanj e, biot bi njegov licni posrao, apritoin ce sigurno imati i takvih dana kad ce pod teretom tihposlova i sam malaksavati. Medutim, ako bude uspeo da ga iz,vrsi d-ostoj no, zemlj a ce u njemu dobiti kvalifikovanog majsto-

ra graditelja i savetnika_ za buduce poslove.

Gde ce zakon intervenisati

Ovaj ce uspeh naoci , da so :postigne samo prethodnom in-

tervencij om drzave, ovoga puta,.ne vise u politickom vec u za-konodavnom obliku. Jedina ce, odista, j ednim skupom. odgova-rajucih propisa, moci da .odtedi; statut, majstora graditelj a. Neki

od tih propisa bite poitivni, a drugi negativni.

Osvrcuci se' najpre na pozitivne, ocevidno je da bi teskee'bi ina6e bileodgovornosti, moraine i finan.5iske pr^:rode, ko]

neizdrzljive u danasnjem stanju _stvari, pale na pleca covekukome bi, za jedan. posao od koga zavis I preinacenj a citavog

okvira socijalno.g zivota, bila data ovlascenja, sama po sebiprotivna obicajima,' pone vlasti -i slobodnog odlucivanja.

Gradev'nski fond Francuske postaje jedin-stven pod uticajem uravnotezene doktrine.

Jasnocom tistog biologkog, sistema izraze-nog u, osnovi d, u preseku.

Jedinstvom univerzaln,e moderne tehn:ke.

Kvalitetom materijala koji se mole dobiti udatom kraju.

Izrazom zakona sunca koji je homogen zasvaki pojedini kraj.

Jasnocom plastierioga sistema koji odredujezakon brojeva (muzika arhitekture).

134 Kuca dostojna ijudi

Intervencija korporacije

Kako olaksati takav teret odgovornosti?

U tehnickom : pogledu, organizovana Korporacij a mote im o r a da pruzi graditelju dvostruku podrsku, podrsku neoce-njive vrednosti. Zamislimo da na desnoj strani Korporacije po-stoji Biro z,a inzenjersl ka, arhitektonska i

g e o 1 o s k a p r o ul c a v a. n 'j a, visoko kvalifikovan u strucnompogledu, cija bi `funkcija bila ne toliko da sprovodi sopstvenezamisli ili projekte koliko da kroz sito kritike, putem dokumen-

tacije i neposredn.og iskustva, propusti ideje. i pproj'ekte koji. bijoj bili upuceni spolj a. U Francuskoj postoj e vec dva industri-ska biroa, biro V a r i t a s,. i biro S e .c u. r i t a s koji cineogromne usluge gradevinstvu i koji bi, izgleda, bili sposobni,pod uslovom -da se dobro opreme i prosire u odgovarajucojmeri, da preuzmu ulogu tehnickog saveta Korporacije. Zami-slintio, sem toga, da na levoj sitrani ove Korp-oracije postojiN a u c n o o d e 1 j e n j e, i to za nauku primenjenu u grade-vinskoj umetnosti. Ovo bi odeljlenje bile snabdeveno svima la-boratorijama i uredajima potrebnim za ispitivanj e materij alarazlicite vrste, a take isto i za ispitivanje samih objekata i nji-hovih delova; u ovim poslednjim ispitivanjima bt se narocitokoristili mehanicka slicnost i smanj eni modeli. U ovome po-gl.edu, ne postoji u Francuskoj zasad nista, iako veci broj

Jasnoea plasticnog sistema. koji odreduje zakon b ojeva (muzika arhi-ftekture).

Moe' brojeva koji gospodare proporcijaxna..Proporcije koje izgradenim objektima daju harrnon ju, osmehe, draai i

plemenitost.1 1

, Reeitost odnosa. Muzika, arhitektura, matematika, izraz velikih zakona,velilkih skl.adova.

Zlatni pres'ek«, mati proporcijia,.>Proporciski dijagrami«, osnovni cinioci arhitektonskog jedinstva.

136 Kuca dostojna ljudi

bile industriskih bile univerzitetskih centara za pre.ucavanjeraspolaze vec sada znacajnim sredstvima i ljudima, koje sigur-no ne bi bile nemogue'no nagovoriti da se udruze. A da i negovorimo o drzavnoj vojnoj. industriji koja danas mote da pruzisnaznu saradnju u ovoj, vrsti istrazivanja i usavrsavania.

Ako projekat kolektivne stanbene zgrade za 2500 licaprode kroz ruke korporativnog Biroa za : proucavanja; ako nje-govi materijali i njegovi najnoviji ' najosetljiviji uredaji iz-drze ispitivanja u Odeljenju, buduci majstor graditelj oseticeodmah ogromno olaksanje. Od toga trenutka on ce sa elitomstrucnjaka deliti odgovornost za konstruktivnu zamisao: ze-mljiste, temelji, noseci elementi, spoljne povrsine, svi grubi ra-dovi njegovog projekta, a i izvesne narocite po j edinosti, dobicekvalifikovanu sankciju. I on ce onda mooci da prilegne na posao.

Osiguranje planova

Ova ce sankcija, s druge strane, omoguciti majstoru gra-ditelju da koristi najpovoljnije uslove osguranja kod kakvogprivatnog ill zadruznog drustva koje bude izabrao za osigura-nje svojih planova; j er 'ce, u into vreme, zakon proglasiti oba-veznim osiguranje kako planova take i njihovog izvodenja.

Time ce avet necovecnih odgovornosti koje j e snosio, kako

prema vlastima take i prema trecim licirna, prestati da nad-nosi svoj Damoklov mac nad glavom majstora graditelja - i damu ugrozava cak i slabodne casove; njegov ce polozaj biti uto-liko laksi to ce unutrasnjim pravilnikom biti propisane izve-

a9 0

I1

Harmonija, jedinstvo.Od naseg drveca, lipa je jedno od najplemenit+ljih.Uravnotezenost grana u njenoj krosnji izrazena je i u zilMnom sistemu

lista.Jedi tvo.

137

138 Kuca dostoj na 1judi

sne finansiske od govarnasti za veci.., broj njegovih saradnika, anarocito za sttru,'njake.

Tehnickim i finansiskim, garantija.ma zadovoljice se pozi-tivna strana, koja se relativno lako zioe urediti od stranestatuta majstora graditelj a. Ostaj a nam, nj egova negativnastrana, a. nju bi zakon. ;i obicaji morali potpuno da, zbrisu akose zaista zeli stvoriti - jedna: atmosfera u koj o j bi' majstor gradi-telj mogao da postoj i.

Pravilnici

Rec j e o onome more p r a V i 1 n i k a ko j ima su svi gra-dovi. Francuske i Francuskog kolqnijalnog carstva, po ugleduna Pariz, bili postupno preplavijeni. Zastarelim pravilnicia n;akoji su pre nekih sto godinarjos kako?tako mogli odgovaratigradevinskiim postupcima i materijalima-:primenji.vanim u dobaH a u s s m a n n-a*, ali koji vise nemaju nikakve n*arocite vezesa tehnikom sadasnjeg doba a, j os ; manj e, `sa kinetickim uslo-vima modernog. zivota. Sudeci prema tim pravilnicintia, reklobi -se da se transportne brzine nisu a meduvremenu udeseto-strucile i "da mehanicka. snaga kojom raspolaze c^ovek nije, uproseku, postala dvadeset puta, veca.

* Prefekt u Parizu 1860--187.0` god. (prey.

4

Stalna pouka prirode.

Arhitektura, urbanizam, odredivanjefunkcija, svrstavanje funkclja, hijerarhija

139

Arhitektura, urbanizam = bespre-korna biologija.

Krajnja harmonija, kruna slozenogdela, savr§en poredak.

-Majstorska, pravilna I velicanstvenaigra oblika pod svetlo§CuK.

140 Kuca dostojna ljudi

Zlocin pravilnika

Ovim pravilnicima maze se s punim pravom zameriti dasu, vise nego ma sta drugo, ucinili da je graditelj sateran u cor-sokak u kome se sada nalazi. Pored ovih, ima i drugih uzroka,aakalemljenih na ovo slepo odrzavanje zastarelih pravilnika,

kaa to su:. rasparcavanj a imanja, a narocito imanja u grado-vima i predgradima, individualisticka dogma svojinskog pravaprikovana za materijalnost zemljista a ne za njegovu pravilnoprocenjenu vrednost. i, najzad, ono izoblicavanje logicnih linijapotrebnih za harmonican razvoj gradova izoblicavanje koje je

sprovodila spekulacij a, svuda prisutna, stalno budna, uvek u

zasedi na svakoj strategiskoj tacki, kao pauk koji vreba svoju

zrtvu.Ali to nas navodi na izvesha opsta rasmatranja n.a koj a

cemo se vratiti na- kraju ovoga naseg rada.

Ostaje nam da ovde ukazemo na ovu hitnu potrebu: zakon

treba da u korist izvesnih uglednih radova, poj edinacno nabro-janih, intervenise i - odobri, potpuno otstupanje od pravilnika

na snazi. Iskustvo ce kasnije pokazati kako da so zamene pre-

ziveli tekstovi ovakih pravilnika.

Zadaviti spekulaciju

I&to se toliko imperativno namece i ova potreba: da zakonswim shodnim: merama, zadavi spekulaciju nepokretnostima,bar na terenima cija bi se upotreba, posle proucavanja poka-

V4 , .....

Oko je instrumenat ubeleia-vanj a.

Ono se nalazi na 1,60 m nadzemljom.

Hodajuci zapazamo raznoli-kost prizora.

Medut'im, ako se avionom dig-nemo sa zemlje i omogucitino se-bi da gledamo iz pti6ije perspek-tive dozivecemo kao stvarno ohoto smo dosad mogli samo duhom

da •zartislimo.

Sav smisao nasih planovaosvetlice i uvelicace to nova.ta6-ka. gledigta.

141

142 Kuca dostojna lj'udi

zala bitno vaznom za normalan razvoj gradova i drugih pri-rodnih zaj ednica.

Ne radi toga da bi se pojedinci kinjili, niti da bi se! spu-tavaie. opravdanei.slobo:de, vec zbog toga to moraju biti svesnesvoje duznosti prema nacionalnoj buducnosti, drzavne vlastitreba najzad da sre odluce da otvore put izvesnim operacijamakoje su po svome izgledu hirurske, all koje su postale takvesamo greskom jednoga spleta egoizama koji su se davno usadiliu telo zemij.e i iz njega crpli svoju hranu kao rak rana.

Tako otvorenim putem prod, ce prvi primeri. A na pri-merima ce se otkriti majstor graditelj modernih vrernena. I usvetu ce .nastati nova doba arhitekture.

PETA GLAVA

ZA KOJA VREMENA GRADITI?

Drustvo je slicno coveku; gradevinski fond nacije trebada bude slican telu covekovom.

eaveka vuce tok vremena, u koji se zagnj urio i telom idusom; aui struja ga ne samo vuce, ona ga obraduj e i preraduje

f izicki, razaraj uci ovo, pustaj uci da se obnovi ono, deluj uci nahilj adu medusobno isprepletenih nacina, sve dok ne dovede donepopravimog pbremecaja, do smrti. A sta zapazamo od_: toga

rada?

Celije ccovecijeg tela

Nekoliko povlascenih celija, »germen<<, izm icu individu-alnom ciklusu, jer pripadaju »rasi<<. Potencijal njihove ener-gije se nepromenj en prenosi, sa roditelj a na decu, sve do naj -udalj enij ih naslednika, kao to na olimpisko j trci buktinja

prelazi iz ruke u ruku.

Druge celij+e, najplemenitije koje telo sadrzi, Eve kolikoi samo telo, sacinj avaj uci komandni sistem, nervni sistem; one

su zasticene cvrstim sklopom kostanih formacija sta relativno

postojanim celij ama.

144

Zakon brojeva ogleda se u delima prirode.lovek, kao proirzvod svemira, nos u sebi otisak brojeva.On ih pronalazi, on ih izrazava , on se koristir njima da bi sproveo svojepoduhvate. Zakoni brojeva se ogledaju i u mehanici i u ra anima otpornostj

materijala.

U velilim epohama broj evi su uprav-ljali gradevinskim fondom.

Neka se zgrada ponekad mote u pot-punosti, u njenoj biologiji, u njenompreseku i u njenoj osnovi, komponovatina osnovu jednog broja . Blistavo jedin-stvo!

146 Kuca clostajna 1jfuid3,

Zatim dolaze, po redu svoga sopstvenog trajanja, migicnatkiva i, najzad, periferne celije koje se trose vrlo brio, narocito ako im je stavljeno u duznost da zakriljuju organe kojiodgovaraju funkcijama ishrane.

Procitajmo ponovo na semi majstora graditeija lepezuposlova gradenja. U njoj se po analogiji mogu pronaci raztievrste telesnih celija.

Na krajnjoj levici lepeze prostire se veliki » plavi<< zada-tak, -duhovni zadatak, koji, posto odgovara germenu, ima pravoi duznost da vecno traje.

Ve&e gradevine

Iduci potom udesno, prolazi se kroz gradevine namenjeneza§titi visoke misli. Misao ne zna za prevrtljivost; uvek slicnasamoj sebi, ona j e kolikogod je to mogucno zasticena od sporeevolucije jezika i od neverstva st kojima je ova skopcana, baru razmaku izmedu ona dva nedokucijiva ponora: radanj a j ednecivilizacij e i njenoga groba. Za ove gradevine, koje treba zami-sliti velicanstvenim i postaviti na najuzvisenije vrhove nacije,valja predvidetti onoliki vek trraj anj a koliko se smatra da ceziveti i sama nacija, kao nosilac ove civilizacije. Isrtorij'a nasuci da su osnivaci gradova uvek racunali bar sa hiljadu godina..

Blistavo j edinstvo ! A naeta su _ spali nasi; poduhva-ti otkako. su skole ubilearhitekturu? Posmatranj eprirodnih zbivanja bogatonas poueava : jedinstvostasa, eistoca ssiluete. Ra-spodela postupna i razno-lika, svih sporednih ele-menata, ali jedinstvena.Beskrajno rasL1anjavanjesistema, sve do njegovihnajudaljenijih taeaka. Re-zultat: cellna.

^Mil^ ^►s Ilia n* N ^ +,,f ^

basil 1,06sees1fl^3lN![Il^S e;".

nn .:nii^ij/1^^i1s^tln

Blistavo jedinstvo arhi-tektonskog dela. Ovde vla-da zlatni presek, posto jedao harmonieni omota6,neizbeznu 1 Litstu prizmu,,obelezio 'ritam odmeren;prema razmeri 6oveka, o-mogucio varijacije, oslobo-diio mastu, odredio sa dnado vrha opsti stay. Ovazgrada od 150 m visineobezbedena je od svih ri-zika: harmonija vlada usvakom njenom de1u. Ynemoguu je ma kakav ne-sklad sa nasom osetljl-voscu.

148 Kuca dostojna 1judiu

Sa nacije predimo na porodicu: stan I » produzenja stanaK.Koliki vek obezbediti gradevinama koje treba da ih prime pod

svoj krov?

Treba razmatriti dva slucaj a, jedan od drugog vrlo razli-vita: prvi slucaj, i najcesci, jeste slucaj kolektivne' stanbenezgrade ili zgrade sa zakupnim stanovima, a drugi je slucaj pra-dedovske kuce, a to j e mahom seoski dom u centru porodicnog

imanja.

Dva pokolenja za zgradu sa zakupnim stanovima

Prvi slucaj tie se grada, toga kotla sa vLLe-manje visokimpritiskom, all koji se uvek lozi ljudskim, gorivom. Nije nistacudnovato to zgrada u nj emu sagoreva, priblizno, covekovombrzinom. Iskustvo je pokazalo da su, pocev od svoje pedesetegodine, cvrste gradevinske kuce iz doba H a u s s m a n n-a po-stale teske za odrzavanj e, i to., poglavito, zbog ne ►izdrzlj ivosti

drvenarije, podova i stolarij e, a isto tako I zbog limarskih ra-dova i, Aarocito, krovne konstrukcije. Nema sumnj & da ce novatehnika, o kojoj je bilo reci u prethodnim redovima, u znatnojmeri poboljsati korisno traj anj a stanbene gradevine, Ali bimozda bilo opasno, iz razioga koje cemo videti kad bude govorao utilitarnim gradevinama, odrediti da, u principu, njihov mi-nimalan rok amortizovanja bude dui od veka dva pokolenja,racunajuci po tri pokolenja na stole+ce.

to se tice porodicnog imanja, ono ce se, posle. nnogihprekraj anj a, a cesto i mnogog krpljenja, svesti na razumne di-

menzije koje odgovaraju kraju u kome se imanje nalazi ,i imace

Arhitektonska biolo-gi ja. Poslovna zgrada,biroi, svi razlieiti, pot-puno osvetljeni i otvo-reni prema unutrasn j ofulici.

Na fasadi:staklenapovr§ina

Napred :mreia

brise - soleil-a

Baterija diza-lica (kod vedihzgrada: kom-pleksi dizalicai pomo6na ste-peni§ta)

LMA

Biologki ob-llik 7 e isprav-lien pod prt-tiskom kon-strukcionih za-hteva: pravecelicne grede,otpornost pre-ma vetru.

Brise-soleil u dejstvu(ovde: u A12iru): zaustav-ijanje neposrednih zrakova;zaustavljanje odblesaka samora; on, spreeava i ki§uda curi niz staklenu povr-inu.

Sinteza biroa , unutra§njihul1 ca dlzalica.

149

150 Kuca dostojna ljudi

sasvim poseban karakter: karakter b i t n e p a s t o j a n o s t i,neophodan za pastoj anost cele drustvene gradevine. Kuca, utorn slucaju, mora bitti izraz one iste volje za - dugovecno eukoju je nekada materijalizovao grb urezan a kamen zavrracnad ulazoa u zamak. Glavno telo zgrade po svojim konstruk-tivnim rasporedima, svojim,,oblicima i materijalu, treba dabude izr adeno tako da prkosi vremenu. Ovako valj a posd upitiiako se unapred zna da ce svaki treci narasitaj osetiti potrebuda utisne svoj zig na obitavaliste, da ga xmodernizuje<<, doda-juci mu ili otsecajuci od njega sporedne prostorije: sve ce toipak biti samo manje grane iii izdanci jednog hrasta cije stabloostaje - nesalomljivo.

li rotehnicki radovi su kostur zemi je

Predin,o. sada na ^rajnju desnicu iepeze g a evinskih pa-slova. Tu cemo naca aparat velikih saobxacajni puteva,o cereci reke, kanale 1 priansta, a tu cemoteti i vodojaze; sviti radovi su hid:rotehnicki. V o d a ih obele^ava pe<atom auten-ticnosti i cudesnixn; pecatom n enog eteriknog dvojnika^c -e l e k t r i c i :t e t a. Tu' dolazisrna a dodir sa necl apsolutnim,sa d o m o m prirode. Planine, vetrov i vodeni tokovi imali suu staraj rnitologiji rant i dugovecnost, bogova. Prvi put u svojojistoriji, covek danas raspolaze merama; i tkaninama kojimamote' da odene ove bogove. Na.:sta bi' Jos cekao da ovo, delodovrsi, kada se sa napretkom ,vec odi&I tako daleko. Problem,naprirner, ustavlj anj a reka na takav nacin da tuxbirxwna ustupe

UEE

Nastup osecaja za plaskiku. Sve • je a}zgledalo neumitno vodeno nizom ra-oionalnih zbivanja. - Odluka poetske prLrode .je pomogla: plan je bio strogosimetri an. All, zahvaljujucl jednome. nacrtu zlatnoga presekay izgled fasadeje postao asimetrican. Oblik kao da se nadinia s leve strane, a izduzuje ►a deRne. Time je zadovoljen dvostrukal zahtev polozaja: stenovita obala, more.

151

152 Kuea dosloina ljudi+

s v u svoju energiju i da, ,poste toga, natapaju najvece moguceprostranstvo zemljista, taj problem danas covek ume da re+si

savrseno.

Njegovo resenjei u betonu, kamenu ili gvozdu mora zbogtoga teziti da bude k o n a c n o.

Kao takvo, ono ce se ukljuciti u telo zemlj.e ciji ce sematerijalni kostur uobliciti i. produziti jednim krilom kojim cestrujati mehanicka energija oteta od tekuce vode.

Leine proslosti

Vratiano se na kraju poslovima obelezenim na semi bro-jevima 6, 7 i 8, na poslovima koji pretstavljaju sektore radagde se trosi vekonomski covek«. Vecina slika koje nam povo-dom ovih sektora rada izlaze pred `oci dosta su tnurne, a po-nekad i bolne. Tesko se mogu -zaboraviiti silne vizije gomilaprljavih zgradurina i uredaja za utilitarne svrhe, sve vise ilimanje napustene, cij a se privremenost bila otegla beskonacno-;to sljaka i pepeo davno ugasle -vatre koje se niko nije postaraoda izbaci. Zasto je drustvo dozvolilo tolikim privatnim ili prav-nim licirna, da lesinom svoga umrlog ' poslovanja zakrcujupolja rada sadasnjice i puteve buducnosti? Sta cekaju ijudi,kad li ce shvatitti da j e materij alno poslovanje prolazno? Da tonije ona ista koprena koja ins je do nedavna pokrivala iluzijuo zlatu koje samo sobom i bez sadejstva rada, raga zlato, kaosto bi biljka uspevala. da raste bez korena a zemlji i pod zvo--nom bez vazduha?

Izbor karaktera, svrstavanje, rasporedivanje na terenu. Pojave na tlu:

pesaci, automobili i parkiranje automobila. Pojave u vazduhu : visoka zgrada

kancelarija , sporedne zgrade. Saobraeaj se pridrzava topografije ; izgradene

zapremine zraee , ciste u prostoru.

153

154 Kuea dostaojna Uud

Obavezno amortizovanje uitilitarnih gradevina

Sta vidinno kad, se rta koprena smakne? Vidimo ovo: dase ustvari nij.edno merkantilno preduzece, a svakoa preduzeceje vise ili manje ovlascen;o da samo odlueuje, ne bi ni n ogloosnovati ako unapred ne bi prihvatilo, ovu smrtnu presudu:izves an, ;r o k a m o r t i z o v a n j a. Korporacij a ce bitinadlezna da utvr4uje ovaj rok i ci de u into vreme da prer-daje preduzimaeu terene, postojece zgrade' i ugovore o narudz-binama, to ce reci jedan deo onoga poeetnog kapitala koji jepreduzimae bio navikao da trazi od ulagaca. All ova ce pre-daja u4vari biti, pozaj mica, a kad rok istekne, posle trideset itri godine, naprimer, koliko traje jedan narastaj, ustuplj eni te;reni ce se vratiti zaj ednici l a zgrade ce se poru§iti, sem ako ses obzirom na opsti interes drukeije ne odiuGi.

Jer sve ove zgrade i svi ovi uredaji nisu igrali ulogu ko-stanih celija:• bile su to proste epitelijalne cellje organs zaishranu. Krgz te. celij,e prolazile su;, po eiklusu slicnom svirnaciklusima, give rile, noseci soboxn rastenje, proevat i opadanje.Neka zato to Gelij a nestanu u odredeno vreme i ustupe mestonovim .elementi m koji ce se, kaci na njih doge red, prihvatitiduznosti da ; materij u obraduj u; onu materiju eij a sama sus+tina,delj ivosl i plastienost, podleze svima preinacenj ima i svinmamogucim spajanjima.

Q

m

0

LMi..

13 t l 7l r t

F^"`t`[-CZCt

0Ll

t Ia

SaWim drugian put !vima otkril smo veliki zaicon n ban na koji takod1vno raei a4 veuvcV*o-pu

iZgrade zauzimaju nebo ; saobracaj je ta&lo ureden, glavnnhn ulicama iul &cama, a ka-nWi na jednom drugiom navou,. Peak je gospodar tla; kao toae biti i u noyom. gr' danc a ice..

Automobile nay 'dnutiM afttostradama ; autodrom pred uta-zom u svaku kuau. Celdkupno tloje za pesake.

155

156 KuEa dostojna 1judL

*Saobraznost« izgradene stvari

Bez obzira koliki ce vek, iz razloga koji prethode, majstorgraditelj dodeliti jednom odredenom elementu u opsteni sklopuGrada, jedan uslov, uvek isti, mora on ispisati u prvom reduprograma. Taj uslov se naziva s a o b r a z n o s t.

Saobraznost cilju kome se tezi;Saobraznost prirodi, moralnoj i fizickoj, coveka;Saobraznost polozaju i izgradenoj okolini;

Saobraznost b o z a n s k o j` proporcij i koju geometrija,to ce reci naj visa logika, nameae svim,a zivim oblicima i nj i-

hovim obiutavalistima.

Tako shvacena saobraznost postaje sinonim kvaliteta, akvalitet sinonim lepote. Kvalitet nema nikakve veze sa -ma-som, niti sa zapreminom, nitbi sa bilo cim to se sabira; on sene moze izraziti ni brojem ni tezinom; on se ne pojavljuje niu troskovima investicij a ni u ceni proizvodnje. On zahtevai izrazava Gist napor inteligencij e ;a, isito tako, i nesto m,alo odone smernosti srca. bez koj e cak ni relativna istina, ne dolazido izraza.

Bez toga napora, bez to smernosti, covek bi stvarno biomanje dostojan da gradi, manje kvalifikovan za to nego sto! jepcela ili dabar; inikada se roda ne bi usudila da svoje gnezdosvije na ivici njegovog krova.

SESTA GLAVA

GRADITELJI

157

VI

Pretpostavimo da, veo postoji direktivni plan buduceggradevinsikog fonda<< Francuske, koji bi nadahnjivao i obu-

hvatao direktivne planove svih pokrajina, a u okviru ovih idirektivne planove ovog i1i onog velikog grada i kakvog stan-benog kraja u tome gradu. Videcemo kasnije s;ta u poglledudoktrine i ustanova, uslovlj ava ovu harrnonij u gradenja okoporodice i njenog ognjiMta..

Koji ce ijudi i. koje ekipe, pod rukovodstvom odgovornogmajstora graditelja, izvodLtil izgradnju datog stanbenog kraja?

Opisivanj a ovog pravog mravinjaka raznih delatnostimora poceti od unutarnjeg ka, spoljnjem, i to he samo da biizlaganj a bilo to prostiij e, vec, narocito, da. bi se sacuvalo onoredovno pravilo komponovanja koje priroda sttvari namece gra-diteljskoj umetnosti.

Sef opreme stana

Posao pocinje izradom, kod zanatlija i u radionicama,svih st?vari koje su potrebne domacinstvu, pocev od klinaca i

158

Vireme je da pogledaano celinu zemije u sve-tlosti njenoga jedinstva. Pojavlju.ju se ljucU ve-likih sposobmosti,, r e d i t e l j C da b3; ispi-

sali vezu izmedu zivog stvorenja ,i sveinira, iz-medu velike i male otadzbine, izmedu rodnogakraja i pokrajine.

Oni treba da obezbede povezivanje vrsta uumetnosti gradenja. Putevi, ku6e, gradska rav-noteza, pej zaiiy geografske celine, to su ele-tnenti njihove plasti ne igre. Modelari grado-va, stvaraodi reda po selima, odgovorni. su predseforn i pred buducnos"cu za sudbinu, eovekovogpoduhvata. Pred prag kuce postavljaju tog bud-nog Luvara: uslove prirode. Gde on! produ, re-volucija se izvr"e.

159

160 Kuda dostojna ljudt

zavrtnjeva i skromnog kuhinjskog posuda pa sve do komadanamestaja koji se u domu najvise ceni.

Vec u toj prvoj etapi, prisustvo kvalifikovanog struc-nj aka bite neophodna . Rec j e ovde o s e f u o p r e m e s t a n a,mnogo vise nego o dekoraleru ill »interijeristi « starog obra-sea, koji se obicno suvise starao o spoljasnjem izgledu stanada bi smatrao za potrebno da prethodno - i to vrlo brizljivo,izborom i rasporedom svih podesnih sredstava - uredi, tako-reci ,- biolosku funkcionalnost stana. Ovaj »arhitekt interijera<<uskladuje odnose pokretnog pokucanstrva , »polupokretnih« ste-1aza , vrata i prozora sa uredajima za kondicioniranje vazduha(sa ovom kucevnom tehnikom zapostavijenom tako cesto, a odkoje udobnost zavisi tako mnogo ), spa zvucnom izolacijom, sa-raspodelom elektricnog osvetljenja i elektricne energije, vodei, u datom slucaju , gasa. On treba da odredi >> meruc<, onu za-jednicku meru bez koje stan ne bi mogao biti ziva celina. Ontreba, takode , joy od samoga pocetka, da vodi zanatliju i indu-strij alca u koncepciju oblika i izboru materij ala koji ce omo-guciti da se nj.ihovi proizvodi skladno ukljuce u kompleks stana.Tako ce, u modernom ruhu ali raznolikom . kao to su i samepokrajine, vaskrsnuti, >>folklor << stana, danas pokopan pod pre-obilnim Dufayel-ovim i >>urnetnickim bronzama<<.

Arhitektov atelje

A onda, u siledecoj smeni, posao preuzima arhitekt, pra-cen crtacima i pomocnicima, kontrolorima i premeracima. Ontreba da zaodene Stan, da ga, zastiti i uredi; treba da ga usadiu dobro postavljenu zgradu koja ce licem biti okrenuta prema

S prole,6a kestenov pupoljak Pwca. U njemu je 'eitav ciklus: cvet i njegovaoplodenje, buduci plodovi, i like koje ce ih zakriljavati. Nauk taenosti upr+edvidanju,' itnazi tosti; u obliku, maste u raznolikosti !

161 11

Kura dostojna ljudi

uncu a zaklonjena od vetra; treba da ga; sna'bde `svima; ,:udab-l ostima koje omogucuj e zaj ednica `: saz/dana ,u' pravilnim ra--

zmerama; najzad , treba da ga dopuni, nizgm . N produzenj a

stana«. }

Urbanists

Potom dolazina. red :urbanista: On lreba . zgg radi d.a : odret .^meito u colini stanbenog. kra a; da je priklauci saobraca^ni-

terenu ci je"` i`r se _ ' jir . svel ;oAle- 4acix p edinicams; day eastatut pretliodai©. -,odredio, utvrdivAi ,gusting naselj enosti, procen't'e izidanih i`zelenih, povrsiia, visine.zgrada i njihova me-,.4'

otstoj anj a, tako. da ,se .` p.red, njnm otvore lepe pe j=Ca lju le u stanu vea i so `sde .xn.nepektive i da; se+ .one ure

setaaa, koji :nalazi odmora u ,.tome d,a. ; ha inetar i sezdes^et natl.

zemlj om krece,. svoje prude A dos. i muka: svoj a dva oka,4•

azujuci magucnost da odbegneF u niglima negde u daljinu

u visinu,:, , .. .

onda stupa - u de jstvo, :glavni .inzenjer Sa, svom svojom

pratnj om specij alista, sa strucnj acima' za maters jale ' i otpornot, za zvuk,. . svetlost, vazduh, 'bezbedn4st, '-higijenu itd•

Za nj im dolazi inzenj er konstruktor,-` koj-i - se prihvata tla,

osniva temelje, podize stubov'e i . zgraduje ono vestacko tle,

podeanij a od prvog, glavnu piatfprmu za raspodelu optere-cenj a. Ovog novog tla se dokapavE. metalski graditelj i die u

18"Dr

N a Akropol u Atini reditelj j e postaviohrainove,' pravi odjek okolnim planinama.

Osnove svoje pla:stike uzeojo od skromnog prebivalistaljudi.

Ali mu je njegova umetnost pomogla da shvati duh linija koje ce pri-rodnu tvorevinu stopiti u jednu celinu sa ljudskom tvorevinom,;

VV

163

164 Kuca dostojnaa ljudi

nebo svoj papagajski kavez, tanak kao uzad i vitak kao i onato su, pre nego to ce ga podovi i rterase ispregradivati i po-

precno povezati.

.Preduzimac

Na pozornicu stupa jedno zivopisno lice, preduzimac, uvidu plecatog Limozanina,l na celu citave hijerarhije rukovo-dilaca gradilista, poslovoda, pomocnika i radnika, pretrpanihraznim materijalima za gradenje. Preduzimac. preuzima na. sebe odgovornost da planove .svih ' prethodnih strucnj aka pre-nese u izgradenu stvarnost dobar rad, rokovi i cene zaj emcenisu nj egovim potpisom.

Vrtar

A cim preduzimaC, zavrsivsi sve svoj a akrobaoij e. na ske-lama, digne svoj vasarski logor, na lice mnesta dolazi vrtar. Nagradili§tu je sve kao na kakvoj obali ispreturanoj naletomplime, koja j e ostavila, na suvu jedan nov brod usred terena.Izvode se zemljani radovi, prenosi, se zemlja i humus; sa isko-panom zen ijom vrtar,pravi brezuljke i kombinujuci igra se.arhitektonski, sa drve6em i zgradama. Zatim se penje na kro-vove, da bi tamo podigao baste i livade za suncana kupanja.

Limoan1, stanovnici stare francuske oblasti Limousin , ^uveni su kaozidari i gradevinarci.

4enu za tlo.Iz dana u dan , grad se peo uz brdo, zatvarajuci pivot u uske procepe.

Madelar gradova, reddltelj, uzece u svoje ruke ceo pejzaz i svu topografiju,.Odreddice • izgradene zapremtine.

Raspodelice ih po tlu 'grada. Propdsace statut terena, kojlm ce se njegovavolja godinama nametati arhitektonskom stvaranju.

165

Pravilnici, kroz koje veje birokratija, nacinili; su od grada koru zalep-

166 Kuea- dostojna ljudi

Time je, pod palicom majstora graditlelja, stanbeni kraj,dobio svoj oblik; vreme je da se pozove saobracajni inzenjer.Ovaj treba da postavi autostrade, da ih produzi autodromima,na zemljii da povuce linije tramvaja i autobusa, a isto tako iputeve i prilaze za teske kamione. Ova poslednj a ' oruda pri-padaju » snabdevacuK, koji se pojavijuje posaednji, opremajucistanbeni kraj skladistima i magacinima, mesarnicama i hlad-

nj acama.

Fabricki radnik

. Pre nego to zaklj ucimo ovo nabraj anj e, nu bismo htelida zaboravimo krupnu indusriju i njene ekipe g r a d e v i n -s k i h r a d n i k a, koj i su I u meduvremenu u' fabrici, izradilipuno delova, danas vec uklopljenih u jedinstvo ogromne ce-line, koju jei majstor graditelj znalacki i jasno uskladio.

A kada cela Korporacija bude prosla gradilistem, kaoto seta slugu defiluje pred. gospodarem koji se vratio, kuca

ce moci da priori coveka i njegove nade.

Korporacija Graditelja, maze li se za zajednicu zamisliizvuenije, smelije, jednodusnije ime od ovog! Int/uitivno, boljenego svima mogucim objasnjenjima, shvatammo odmah ovuistinu: kakva bude ova Korporacija, takva ce biti i zemlj a. Zatotreba, pre svega ostalog, urediti Korporaciju. Positoje dva pintaza izvrsenje toga preporodilackog posla: put ustanova i put

skola.

Jer su mu moderna tehnika, arhi!-tektura i urbanizam ,stavile u rakesnazria oruda: nove > izgradene. zapre-mine<< kojima se menjtaju zivotni uslo-vi ljudi.

Izgracdene zapremine za, sta,-novanje_:

a) tip zupcasti,b) tip »Y«,c) tip Trontalni,d) tip »bodlje<<,e) tip stepenast.Izgradene zapremine za po-

slovne svrhe:v) tip » Y«,f) tip so,civast.

167

A vec vekovima izgradena zapremina je fa-tale paralelop - ped, okrenut prema ulicama iizbusen dvorigtima, tim uzrocima tolikih nevo-ija. - Pro-st rezultat ukrstanja ulica.

168 Kuca. dostojna ljudi

Statut arhitekta

Na prvome od ova dva putts udaren je kocic stvaranjem>>Reda Arhitekata<<, 26 januara 1941 godine. Ovaj okvir sa od-

govarajucim autoritetom, ubuduce ce okupiti svu onu rasturenui izgubljenu deco k.oj'a su dosad crtala stanove Francuske. Aliunutar sarnog tog okvira nije se j os nista uradilo, nije .donetcak - ni statut arhitekta koji treba da utvrdi njegova prava iduznosti, uravnotezivsi, ih dobro medusobno. A taj zakonik j e

neophodan ne samo da bi se pripremio glavni stab arm,ije gra-ditelj a koja treba da obnovi nas gradevinski fond, vec i da bise, i to odmah, ponovo uspostavilo dostojanstvo profesije, oslo-bodivsi je od uticaja svih organizovanih kombinacija, a narocitood > Opsteg gradevinskog preduzecaO, to arhitektonske crneberze u kojoj se najbolje intelektualne swage i sposobne ener-gij a nalaze u; cif tinskoj zavisnosti.

Kad se statut arhitekta bude jednom doneo, bite rela-tivno prosto da se u hij erarhiskoj saglasnosti so, ovim bitnimdokumentom utvrde razni stattuti ostalih protagonists grade-vinskih planova, inzenjera i. tehnicara svih specijalnosti, kaoi izvrsilaca ovih planova, preduz imaca, zanatlija i radnika.

Korporacija je » celina<

Bitno j e za zakonodavca da niposto ne izgubi iz vida daj e Korporacij a> c e 1 i n a<<. Ukoliko se ona, u stvarnosti, budevise pribli.zila tom nacelnom jediinstvu, utoliko ce drzava bitivise sklona.da j of prizna pravo da raspola%e svojom sudbinom.

1 iEntreprise generale du Batimentc.

Ovaj paralelopiped okrenut prema ulicama i .dvorigtinla i njie.,gov jediniproizvod: oulica-hodnik. Ulica-hodnik, ista u sv'itna gradovima na svetu, je-din1 plasti&A izraz urbanizma.

. > U1ica-hodnik <, •uska Hi siroka, zasadena drvecem Ili ne, bogata ili si-romagna, vesela ili tuzna, pusta iii Eva.

Tu i tamo, da bi se prekinula mucna jedaolikost, iklesan je po neka trg,lep ill ruzan.

0 Kuca dostojna ljudi1

Jer ce se njena savest, u visokom smislu re&, razvijati i utan-cavatia into tako i njena profesionalna `svest, ukoliko bude

v se upoznavala probleme koje treba resavati okupila okosebe sve onegigantske snage koje su danas rasejane iii zauzete

na -drugim poslo h'a.

Skola graditelja

U vec organizovanoj Korporaciji i, Jos' odmah, u onome

sto u Korporaciji u toku njeno,g stvaranja najpre treba da dodgedo izraza, centralno mesto, dinami:.cki pal, pripada skoli.

I to ne klasicnoj skoli, isklesanoj o9tro odeljenim ravnima

pod. udarcimia dveju disfciplina, medusobno nesroodnih ako nei oprecnah, rasparcanih u mnoga. sitna' polj a primene, vec j ed-r of skoli skoro" kontinualnoj, postsrojenoj duz lepeze grac evin-skih po$lova; osencanoj svima prelivima,. ose,6ajnosti .i metode,

kao sto su izdifereneirane same naklonosti daka u doba kadase karakteeri,`'temperarent i obdarenosti pocinju 'ispoljavati•

Ima medu &tcima. takv'ih koje nesavladljivo privlace kon-

strukc oni poslovi. Treba. im staviti u ruke, jos od- rane mia-dosti, materiju sa nj enom tezinom, njenim sastavom, svoj-

stvim'a. i specificnim odlikama. Neki se opet spontano usmera-vaju ka kretanju, ka pretvaranju u proizvodenju sila: oni ce

biti mehanicari i elektricari. Drugi. su naklonj enij i onome tose sklapa, stb se kombinuje, u staticke celine, to je neposrednij a povezano sa stvarinla biizim Ij udima. Medu ovirna - ce se

obrazovati vise grupa, vec prema tome da li ce izbor pasti nateske i sinazne gradevinske mase, ili na vitkost i elasticnost

-------------

Nove ))izgradene zapremine y darovi moderne tehnike preobrazice grad izivotne uslove 1judi.

171

172 Kuca. dostojna ijudi

gvozcda, ili pak na sjaj i vlaknasto . tkivo drveta. Neke dackeduhove ce opet manje privlaciti izvesno odredeno gradivo avise sklapanj e raznih materij ala, ili organizovanje likova, bilona racionalnom bilo na lirskom bilo na lj udskom planu. Rad-nici, zanatlije, umertnici, inzenjeri, arhitekti, svi se oni nalazeu zametku u ovim prvim dodirima stvaralackog plamena sa

neposrednim iskustvom.

Poziv

Iznalazenje poziva, a zatim njegovo kultivisanje, nespada medu sporedne ciljeve skole: ono je njen bitni zadatak•Kad poziva ima i kad se on pothranj uj e i vodi prostim ali mu-drim savetima, onda sve postaje lako u nastavi opstije i oba-veznije prirode: onda se program radova izvodi kao u nekojigri u omiljenoj i nesebicnoj. Jer se, ljudi kao ni kuce ne iz-

graduju u serij ama, a svaka civilizacija koja bi htela da ih lijeu kalupu, jedne kao sedefnu dugmad, drugs kao ' koralnu cdug-mad, trees kao dugmad od zada, _ s tim da se_ u praksi mogiumedusobno zamenjivati, ali uvek u znaku istog dugmeta, to ci-vilizacija se, i sama nesvesna toga po korak na svaki narast^.jprimice neodlucna koraka, arteriosklerozi ti bolesnickim ko-

licima.

Ali ova bi stvar trebalo da bude predmet.opsirnog razgo-vora izmedu stare Akademiije i mlade Korporacije, i to toskorijeg i to iscrpnijeg razgovora, ali niposto poverljivog.

SEDMA GLAVA

REDITELJ

v1I

Stablo »Gradevinskog fonda«

Na kraju ove sW- dij' -podneeemo aitaocu, na stranici na-spram ove, jednu emu ciji je zadatak da, u sintetickom i zi-vom obliku stabla, .prikaze bitno j eddnstvo u koj e se u stvar-nosti slivaju- svi oni pogledi na gradevinski fond Francuske

koje je citalac uzas.topno. dobio u toku nasih izlaganja.

Kroz duboki sloj plodne zemlje i humus'a koji pretstavljaotadzbinu, njenu istoriju i naeno carstvo,stablo zariva svoja tri korena. u tle u n i v e r z a 1 n o g c o-

.veka.

Sreddsni koren odgovara onome to je kod coveka p o-rodicna v e z a; levi koren onome to je v ez a s a z e m-1 j.o m, sa svoj?m zavicajem; a desni, koji se racva, odgovarav e z i s a r a d o m, zemljoradnickim, - zanatskim i industri-skim. Time su, u korenju jednog organizma vracenog prirodi,

simboldcno prikazana tri, vida s t v a r n o g coveka.

Trup stabla j e Francuska drzava, - stvarna drzava koja jenasledila rezim u kome je gospodario trougao apstraktnih sila:

1''4

N

Tako umire ulica-hodnik, silica svih sukoba.

Tako se organizuje nova gradska biologija i na-staje nov prizor,grada.

Sredstvo: propa:sati statue terena.

Ustvari su to samo novi propisL koji zamenjujudosadanje covekoubilaeke propise.

Neena urbanizma bez statuta terena, posto ulica-hodnik i dvoriste !tireba ubuduEe da igdeznu.

Ovaj statut terena regulise kompenzacione radnje,odreduje poraste vrednosti, propisuje >>izgradenu za-preminu<, spasava pejzaie.

Zakon, neumitan, otvara put svima slobodama.

i

Vec 1924 godine mogao biti izraden u Montevideo predlog za poslovnikraj grada koji je.sama topografija nametala.

Au Sao ' "Paalu, u.' Braziliji, moglo se skicir;nerazrsivog..saobraeaja. -

.

175

176 Kuaa dostojna ijudi

zlato, broj i masina. Drava objedinjuje dakle u sebi drustvo

stvarndh ijudi i deluje samo za njega.

U tome trupu, kao sedi to i.nformacije, predvidanja iupravijanja, obraduje se i dobivaju svoj tacan izraz dva oblikamisin: ops,ta doktrin.a gradevinskog fonda,pretstavlj ena sredisnom granom stabla, i n a c i o n a 1 n apolitika gradevinskog fonda, c!ija su cetiri,glavna vida pretstavljena na dva para bocni.h.grana. Desni parse zove: tehnika gradenja i korporacija, alevi par zak^on i finansislka tehnika. Ovecetiri. poh-ticke grane, napajane istim sokovima kao i doktxi-nalna grana, obasjane su, sem toga, na cetiri razlicita stupnja,zragiana koji izviru neposrednoa iiz to doktrine.

Cetiri stupnj a, obelezena s'a. , cetiri konceotricna kruga,pretstavlj aj u nuzne etape ostvarivanj a ustanova, metoda i pra-vila, kao plodova cetiri politicke, grane. Odazdo navise, ove seetape zovu:e

Primena dok,trine na gr.adevinskif on d, putem ostvarenja uzastapnih nizova uglednih objekata,zatim strukturnih objekata, u svakoj, provinciju i u svakoj vr-sti gradevinskih poslova.

*Znati stanovati«

O b j a s n j a v a n j e doktrine javnom mi-s i j .OY j u, to ce reci vaspitavanje javnosti recju, ' 'novinama,radiom i bioskopom, a narocito vidljivim i opipljivim prime-

Na Au A12ira, mogla se, godiine 1939, podLc1 ponosna zgrada. Mogao senaprav'itri prvi korak da se ovom zapostavijenom gradu vrate njegova lepotad njegov pejzaz.

177 ^''/^^ 12

178 KuCa. dostojna 1j uddii

rorn. Prva tacka ovoga vaspitavanja moze se nazvati ovako:z n'a t i s t a n o v a t i. to se tide! to » nauke stanovanj a«,

Francuska se, u poredenju sa stranim zemlj ama, sa skandinav-skim, narocito, nalazi u sramnom zakasnjenju. U nasoj zemlji,

nazalost, ijudi su, u pogledu ugodnosti i radosti, navikli da odkuce ne traze nii ta, Hi vrlo malo, a da, nasuprot tome, za svojstan, koji bi morao biti ognjiste radosti i raj+ detinjstva, odva-jaju samo apsolutni minimum prihoda svoga rada, i to vrlo ne-

rado, dok su, s druge strane, bar od pre tridesetakl godina, za-boravili svaku racunicu kad su u pitanju mesas ili provod.

Ozako.njenje doktrine, kadopitvecbudeizvr-sen na izgradenim primerima i kad svet bude naucio svoj u du-

znost da >>stanuje dostojno<<.

A d m i n i s t r , a c ij a gradevin>skog fonda,primenom zakona, u obliku pravilnika podesenih prema ra-znim vidovima antropogeografije i demografije.

Razgledanje stabla navodi na nekoliko primedaba koje

-se ticu grana na levoj strani : finansiska politika i zakono-

davstvo.

Rad kao izvor finansiskih sredstava

Finansiranje ovako nuznog, ali i ovako s v e o b u-h v a t n o g posla, kao .5to j e^ preobrazaj, gradevinskog fonda

A u Nemuru, u Africa, 'dzradM- prvi plan novog kolonizacn1onog grada v:raznolikom ii jasnom poretku koji ce datii, potstreka velikim plastienim poj a-vama : arhitektura zdruzena sa pr rodom:

1 : stanbeno naselj a za 50 000 stanovnika,2: gradski , turlsti&if centar.3: poslovnd centar,4: industraski ream.

179

i80, Kuca dostojna ijudi

Francuske, zahtevace neazbezno koncentraciju gotovo svih sred-stava zemlje u sluzbi dela koje treba ostvarivati: privatnih ka-pitala, subvencija i kredita drzave i provinciskih zajednica, anarocito korporacija; sve su one zainteresovane, i to vrlomnogo, za poboljsanj.e zivotnih uslova svojih pripadnika. Me-dutim, ma koliko se ostroumno postupalo da bi se u okvirupostojeceg ekonomskog rezima - postojeceg bar u teorijiprdnasao dovoljan broj moguaih finansiskih resenja, brzo cese mora% uvideti da je glavni napor maste -trebalo usmeriti udrugom pravcu, u pravcu, naim,e, samoga ekonomskog rezima.Odluku zaista ne moze vise donositi rezim liberalne ekonomijei zlata, . vec j edan n a c i o n a 1 n i i n a r a d u zasnovanirezim koji prethodno treba uspostaviti.

Poslednji dani ekonomskog liberalizma

Ne moze se pored da j e ekonomski liberalizam igraoizvesnu ulogu u proslosti, kao i njegov monometalni bog, nje-gov monoteizam umalo stb nisam rekao, sa svojim borbenimkonj em, profitom, cak i posto j e cast prestala da bude ko-njanik ili uzda toga konja. Pod nekim drugim rezimom, osva-j anj e eksploatacionih obl sh na zemij i bilo ba mozda sporo itesko, nezavisno od toga da li se radilo o rudnicima, o drugimprirodnim bogatstvima ill o trz'is'tima. Mehanizam profita, sabi-rajuci se sa vec stecenim bogatstvom, i poveeavajuci kasniji pro-

fit,. to :,spiralu sa stalno napetim zavoj nicama, delovao j e kaosnazn opruga, podesna da ubrza kazaljke na casovniku cove-canstva i da pozuri ishod stvari. U krizi ove zurbe, kazaljke su

Posmatrajmo Paruhz i njegov ve6m sjaj u njegovom sadagnjem, avaj!, ne-redu. Raeve provinciskih autoputeva su i=adene, ali,+ se zaustavljaju u pred-

gradi'ma.Treba:Povezati to puteve i time dat grade vaznii rem njegovih krvotoka:

.Utvrd t jog jednom sudbinu nje'govog Avotnog centra. Sa6uvati zone u kojojse nalaze njegova istoruja i njegova remek-dela.

181

182 Kuea dostojna ljudi.

se ponekad sudarale, pa je trebalo tuci se da bi se rastavile, tuci

se gvozdem i krvavim rukama...

A nikome nije pritom Palo na um da svetu objavi ovu vest:da ce ubuduce biti mesta z a s v e 1 j.u d e na prostoru kojiim je dodeljen, ma koliko on zbog mnozenja ljudi ili zbog po-j ave velikih transportnih brzina izgledao teskoban. Jer, bas.uvreme kad se utvrdivala protivp'irodna prevlast ekonomije nadpolitikorn, stupid je u dejstvo jedan novi cinilac koji je, da senjime rukovodilo kako treba, bio u stanju da uskladi ekono-miju: lj.udil su bili uspeli da obuzdaju konje, konjske snage, ki-lovate, u iako ogromnim kolicinama da se snaga svakoga co-veka na nj egovom komadicu zemlj a ili u njegovoj radioniciiznenadno udvadesetostrucila. U svima oblastima radinostipreslo se. odj ednom sa rnrsavih na debele krave.. Kao posledicatoga dosla je ova istina: da su teritorijalne i carinske pregrade,proizvoljne i proizvoljno, raspodeljene, kakve su izgledale nazavrsetku medunarodnih borbi ^ suparnistava, bile izgubile odsvoj a zagusne moci i da vise nisu bile n e p o d nos l j i v e kao

to su bile ranije..

Ekanomija takoreci zatvorena .

Tim pre se sme reci da bi teritarij a Francuske, zaoblj ena

s jedne i s druge strane cetrdeset 'ptog uporednika i dopunjenaafrickim prodorom koji a spuata. swe do, ekvatora, bila, u.sta-

nju,u normaino vreme, da zivi -u skoro zatvOrenom ciklusu,osiguravajuci pritom svima svojim pripadnicima zivotne uslove

Dolazi do nietamorfoze, jer je urbanastdcki fenomen nieumitan. Modern!centar se stvara Sande gde su se stvaTi pohabale ai gde suj istsulele. Prostort su!tako siroki, tako dobro razmereni u odinosu na nove funkcij e, da su se izvesnedragocene zgra:de na tiim: prostoriana potpuno saeuvale.

Dok S. A. D. (1941) traze za sebe duhovno vo-cstvo i proglasuju > ameri6kivek<<, pokazimo 4irokim pogledizna i sna^nim odlukama da >>stari .svet<< nijestar. _ -

183

184 Kura, dostojna ljudi

bar jednake ili bolje od zivo+ih uslova u kojima bi covekovo

dostojanstvo bilo materijalno obezbedeno.

Zatvorena ekonomija , u okviru jedne oblasti koja lezi

tako , dobro kao Francuska , svodi se na pronto pitanje pravilnih

odnosa koje bi trebalo usposaviti izmedu dva vida coveka,a k t i v no g coveka koji proizvodi robu i p a s i, v n o g co-

veka koji robu trosi . A nov finansiski sistem, potcinjen ovoj

novoj ekonomiji kojoj ce vrsiti sve poslove, dobice 2zgled ra-

cunovodstva prosirenog na potrebe . i na proizvodnu sposobnost

cele zemije ; ova pak proizvodna' sposobnost bice i sama rezul-

tat zdru Avanja triju bitnosti: polja, coveka i mehanicke ener-

gije, cij a j e saga s vremenom . samo da raste.

Predvideni poslovi nece se sigurno ceniti u zlatu, niti

kredi1 ma u zlatu , niti apstrakci j ama bilo kakve ' vrste, vec ucasovima dobroga rada radnika , seljaka i intelektualca , svako-

ga na onom radnom rnestu na koje ce ga nj.egova vlastita spo-sobnost postaviti.

Mobilizacija tla

Jos jedan nov pojam, za koji bi se moglo reci da ima zna-Caj pojma j a v n o g a spas a, namet^nuce ' se zakonodavnoj

grani na stablu gradevinskog fonda. U praksi ce ovaj pojam

Lepota, OtadzhinaZastitnici otadzbipe su 0-r ii je sva'kodnevno izgraduju!A 4a bi se istakla slava gradova, prikazivani su, u sva vremena i svuda.

njihovi izgledi.

185

186 Kuea dostojna Ijudi

daleko prevazici razne slucaj eve i na&ne eksproprij acij a koji su

dosad bihi na snazi. Ree j e o novom poj mu - p o t e n c i j a 1 n ee k s p r o p r i j a c ri j e, u korist nacij e, eksproprij acij a koja

mote obuhvatiti bilo koje prostranstvo i bdlo koji deo francu-skog tla, kako to budu zah'evale potrebe direktivnog •plana,

potrebe koje se uostalom ne mogu unapred utvrditi, jer ce i

dalje za sve vreme ostvarivanja plana, ostati vise ill manje

promenlj ive.

Radi se dakle ovde o pravoj »mobilizaciji« nacio-nalnog tia u sluzbi 'coveka, mobilizaciji ai:ja ce senuznost jasno uvideti cim bi se shvatilo da je >plan<< ustvarisamo pismeni akt kojim drzava prima na sebe svoj vrhovnidug prema svakome svom gradaninu, dug koji postoji jog odnjegove kolevke: dug izrazen u >kuci dostojnoj ljudi((, saobra-znoj njihovim imateerijalnim potrebama i njihovim duhovnimteznjama. Treba reci da su,' iz dana u dan, u toku tri nara9taja,gradanske duznosti, pritezale gradanina svojom imperativnoscui da ce ga neizbezno i dalje pritezati, oduzimajuci mu, bar dokbode trajalo ovo iskugenistvo, ono najbolje to zsvot sadrzi:osecanje, misao i rad. Kao uzvrat za sve to, ovaj dug drz'ave

prema gradaninu nije nikada i:egiedao tako jasan i nikada ses vecim pravom nije mogao zahtevati, bez obzira kakvim cebarikadama masa licnih interesa pokusati da se zastiti kad se

nade pred planom.

))Plan(( 1 spekulacija

Naga je teza ova: vredn.ost terena ceni se samop o uslugama koje mote da pruza. Izgubljenu pred-

U ovim beznacajnim zgradama, pokrivenoi ravnioL koja se pim2a ka Seams

Deniu, daleko od svedoka proslosti akupljenih na obalama reke, 6eti cll velike

arhdtektonske tvorevine zauzece sirok prostor, u slave jedne ciVMizacaje kojane samo da nije abdicirala vec je sebfL ponovo oared a pravac Zivota.

lk^

187

188 Kura, dostojna ljudi

gradu, teren j e cesto bio j a 1 o v; obuhvacen planom, postao j ep1 o d a n. Koliko se duguje bivsem sopstveniku? Ne kolikoiznos cena terena valorizovanog planom, vec koliko iznosi ra-

nija cena, ona koju strucnjak bude utvrdio na dan kad je za-mmisao plana bila ozakonjena, a u zakonu mora biti ogranicenazones primene plana koja ce se na sve strane siriti i preko ve-

rovatne oblasti razvoja plana.

U unutranjosti ove zone, spekulacij a postaje zlocin ismatra se zlocinom, a svaki promet nepokretnostima i sve novegradevine podlezu prethodnom odobrenju direktora plana, svedo trenutka :kad same plan bude definisao Ma ce zahvatiti i- ka-kav ce biti statist toga zahvacenog terena, skidajuci jednovre-meno svoj u hipoteku sa ostalih delova zone.

Ostavljajuci bonne sgrane simbolzcnog stabla i razne disci-

pline koje ixn sluze , vratimo se sredisnoj gran, i ops►ttoj dok-

trini koju ona pretstavlj a. U tacci ullapanj a ove grane u sta-blo, na susretu sa krugom primene na konkretnu stvarnost i,

najceAce, dui cele . to grane , jedna funkci+ja, olioena u Ijudima,kao to treba da bude svaka prava funkeij a, pokazace nam se,ako o tome razmislimo, kao neophodno pot{rebna za sang zivotstabla. Ljude. koji to funkciju olicavaju nazvacemo imenom.r edite1j a. Sta je reditelj?

I koja je, posle tolvkih naucndh postignuca, tolikih uspeha all takode Inereda, najzad ponovo nagla karakter prave civilizaclie, a postavila ponovo

kuc^om dostojnom ljudi« jer zakriljuje:porodice,rad,ustanove,molitvu i rnisao.

189

190 Kuba dostoina ljud . ,

Prvi u svome zanatu

U sustini, covek ad zanata, ali,Lovek koji je postao p r v iu s v o m ie z a n a .t u, kao to ponekad kakav self ak, u srcusvoje pokrajihe,. izbije kao prvi zemljoradnik; kao to j.e, istotako, u oblasti uzvisenoga, pesnik, zemlj e, Mistral, postao prvimislilac, mislilac cittave jedne politicks misli za koj om ce svet,kroz kratko vremet,.osetiti .3 to takvu potrebu kao za hiebom iverom. Svakako, avo pretvaranj a coveka od zanata, arhirtektakoj je postao majstor graditelj, u reditelj.a gradevinskogfonda Francuske no moze nastupiti kao srecna posledica kari-j ere in kao njen normalan ishod.. Urodene 'naklonosti delovaceu tome kao glavni uzroci: neutopljiva radoznalost, prirodnaplemenitost i ono » n i 1 h u m a. n u m a me a l i e n .u mp u t ox koj im se otvaraju vrata svakoj mudrosti. Ali ce. samozanat biti kadar da cvet i plod ovih unutarnjih naklonosti iznese

na videlo dana.

Antropogeografija

Prihvatajuci savete kvalifikovanih ljudi, savete u kojima

j e sazeto iskustvo ostalih zanata, buduch reditelj ce se navicida saslusa » iekara zdravlj a«, sociology 1. coveka od zakona;

njegova profesija ce mu s, druge strane pomoci, bolje nego tobi to } mogla ucinIti ma koj a druga profesij a, da potpuno shvati

Reditelj nastupasvekohku tehniku.rasporeduj e.

4

sa svojom humanisitiekom dokritnom koja se oslanja naRaskrcuje siumiski 6e9tar, gleda lasno, meri, postavlja.

Red se vraca u planiove i u postupke.Na svakom delu naselja namenjenom gradenju , utvrduje statut terena<<,

stvaraju ,ci na jednom mestu bogatstva koja ce gubitke na drugom mestu na-doknadiiU rieizbezne.

Upoznaje pejzaz,, eisti ga od parazita , obnavlja to je bilo unistetno.Altar : razgranicava grad, utvrdujui i (kao sto. je to nekada Luj XIV u

odnosu ucinio za Pariz) granlce preko kojiilh , u odredenom roku, grad ne sine

da se pruzi . Zabranjuje predgrada , odreduje ispravne satelite, vaspostavljapejzaz. Pejzaz ce ubuduce, ulazitil a sve sobe.

Jedno memilo j,e neophodno: jedan -cas, pega-6enj a 4 kilometra.1) Gradska zona sa poltuprecni-

kom od 4 Ian: A kazba; B novi cen-tar domorodackh ustanova; C o-svajanje »visova Alzira< za stano-vanje; D poslovni kraj; E kulturnicentar.

IM 2' Satel!itni industriski grad

3) Satelitni grad vazduhoplov-s`va

5) Sacuvani, pejzaz6) Satelitni grad povrtarstva7) Satelitn, grad krupne indu-

strij e

t 9 4 1*"

192Kuba dastojna ljud3

ljudsku geografiju<<,*l to nauku nad naukama za svakoga komsli da dela u skladu sa bogovima zemlje. A kad to postignasvaka njegova koncepcija We takva da ce se tacno moci ugla-viti, sudbinom, u onaj geni-vi^ti, na mestima k ,a^a pj alai mozak regionalizma Francuske.

Dodajmo jos da ce mu, u svojim tee razumljivim jezi-cima, ekonomija i finansije, postati takode potpuno shvatljive,jer ce on, samim problemima koje postavija, doprineti videnego ma ko drugi da se one ponovo postave na ocigled svihmedu konkretne socijalne .funkcije koje treba da vrse ili kojimatreba da sluze, onemogucujuci im tako svako novo izdajstvo

prema coveku i naciji.

Reditelj treba da bude, rekli smo, covek od zanata, i tood zanata koji se bavi gradenjem nepokretnosti, a to znaa odzanata cije tvorevine t r a j u. Zasto se takav izbor namece?

)Kriza«

Zato to se uloga reditelja sastoji, prvenstveno, u tomeda u o c i, da raspozna k r i z u, kako bi, samo se po sebi ra-zum,e, pomogao drustvu da iz nje izacde. A to u sustini duhovna

* i Antropogeografija.

1.

Reditelj proucava problem zimskih sportava, tirazec'i_ padine sa dobrimsnegom, ala ostaje pribam u krugu sredozemnog podneblj a.

U, dolinil reke Var projektuje naj strozi program velikog ski j askog centra,u zavisnosti od topografije i sunoa:

A Brdo sa hotelimaB Trgovaeki centar i klizaiiste

C Privatize vileD Zit-are

E SkakaonicaTeren je iskordscen, sacuvan, predeo je oplemenjen arhitekturom. Dolina

ae ubuduce imati svoj » statut terenac.

193 13

194 Kuoa dostojna ijudi

kriza . ciji se koreni pruzaju u vec daleku proslost, ista je onakriza, ocevidno, koja j e, pocev od najmanje pre sto godina,dovela do toga da j e p , r o m, n l j i v o dobilo prevagu nadstabilnim, p osta j an j e, nad b i t i s a n j e m, ili, damehanicki izrazimo, vremen,sko nad prostorni1m. To

j e, eta; razlog zbog koga - se mora pozvati u pomoc cove kp r o s t o r a, arhitekt, ako se smatra da j os ima ' vremena dase nesto preduzme protiv preloma ravnoteze, za koji se jasno

vidi, jasnije nego ikad u godini u kojoj pisemo ove redove, dabi uskoro doveo do katastrofe vaskoliki, ljudski rod, ako no i

vaseljenu uops►te.

Ravnoteze koje treba uspostaviti

Preduhitrimo dakle dogadaje i pretpostavimo da se u) judskoj rasi uspostavila ravnoteza. Aka j e u pitanju s t a b ti 1-n a ravnoteza, posto j e to j eaina, hipoteza koju bi vredelo uzetiu obzir, znacilo bi da ona obuhvata piramidu delimicnih rav-

noteza, sinteticki ostvarenih radi izvesne ravnoteze visegareda. Imajuci u vidu samo ono to bi se dogodilo u unutrasnjO -sti same zemlj e, navedimo glavno od ovih delimicnih ravno-

teza:Ravnoteza izmedu Drzave i Pokrajine, izmedu Pokrajine

i Korporacije;.Demografska ravnoteza izmedtu grada i sela i, ekonomska,

izmedu poljoprivrede i industriske radinosti;Ravnoteza,izmedu ukupne proizvodnje i mehani,cke ener-

gije koju je dala priroda;

I

Provincij a A1zirReditelj se prldriava osnovn&h -ildeja: uskladili gradove na obali mora,

gradove u unutragnjosti oko Alzira kao prestognice.A prenia jugu, predvideti posledice kakvog novog poduhvata, da bi se

kasnije izbeglo improvizovanje i njegove (esto neizleLive greske.

Kanal zmedu dva mora.Izmedu Okeana i Sredozmenog mores predviideti kanal koji bi., kao ltnija

prolaza robe, igrao krupnu ulogu u oEvljavanju zemlje.Ixidustrij a i polje, rad i stan, delo inienjera i delo poljoprivrednika, iiveci

u harrnoniji, zrace duhonL A ne ialiostan i obitan industriski poduhvat.

195

196 Kuca dostojna ijudi

-Sva ova harmonicnost dolazi u krajnjoj liniji do izrazau skladu izmedu izgracdenog objekta, s jedne, i coveka i . predela,s druge strane; tako da politicki sef, 'koji.ce biti arhitekt ovogagolemog skeleta medusobno poduprtih sila, nece na svome na-crtu povuci nijednu liiniju bez konsultacije i bez saradnj.e dru-gog jednog ahitekta, koji ce, sa svoj,e- strane, radi'ti sa konkret-nim materijalima, - a to je r e d i t e 1 j.

Reditelj se nalazi u sredistu nacionalne doktrine grade-vinskog fonda, kao sudija izmedu geografije i poduhvata ijudi.

On je u sredistu svake Pokrajine, koceci egzoticnost, pro-glasavajuci plasticni zakon predela, odabiruci mu ru h o usaglasnosti sa lokalnim suncem, sa klimom predela, sa njego-vom istorij om, sa posebnom rasam: i posebnom kulturom koje

on hrani.

iModelar<< grada

On. je u sredistu velikog grada ill, bolje reci, na vertikal-

noj osi toga sredista, da bi se uzdigao do visine sa koje ce mocim o d e 11 s a ti grad, u punom skladu izmedu . izgradenih zapre-mina i zelenih povrsina uskladenih sa brdima i rekorn, da' bi,prema Korbizijeovom izrazu, svoje najvece kocke i najsmelijeparalelopipede mogao p a d a br a n i m a spustiti ne povredi.vsi

nijednu ,travku predela, da bd. siokimn i. podesnim. razvrstava-njem jasno rasporedio cetiri biolo9ke f unkcij a grada: stanova-

nje, saobracaj, rad i telesnu duhovnu kulturu.

Ured4nje grada Barcelone:V. Granilce grada su utvtrdene; na njirna pres:taju parcelacije i pred-

grada.R. Kardinaln putevi

A. S. Autostrada koja vodi u grad nedeljnih razanodaC. A. P. PcAlovni kraj it prifstanifteA. E. G. Aerostanioa, » taksi-stanica<<.

198 Kuca dostojna ljudi.

Gradovi koji postoje iz »slucajnosti«

-OnOn j e, najzad, u svakom industriskom naselj u francuskog

sestlougaonika.*1 Neka od ovih naselja postavljena su na ulazuu rudnike, druga na dolinama bogatim energijom, a neka opetna prinu,dne saobracajne cvorove; aui mnoga, s druge strane,nemaju nikakve veze s necim nuznim i postoje na svojim me-

stima zbog >>s 1 u c a.j n o s t i<< jer su nekada zavisila od slu-cajnih, a: danas iscezlih okolnosti. Takva naselja nisu dakleneuklonjiva. Mnogo manje neuklonj iva nego to su, naprimer,;

radnicki kraj-evi Pari.za, krajevi, a i predgrada, ko j e p ametnj a-kovici pomisljaju da pornocu silnih novih puteva, a to znaci pocenu beskorisnih, zamornih i skupih transporta prenesu, u je-4an planeta`rni sastem satelitsklk gradova koji bi kruzili oko

prestonice.

Ali zasto usvojifti bas takav sistem planetarnog kruzenjaoko prestonice? Zar ne postoje.kardinalni putevi, obelezeni pri-•rodnim tokovima vode i takoa spretno produzeni ve tackini vo-denim tokovima? Zar dva ',.takva putts ne obrazuju izrazit krst

na tlu Francuske, prvi, imperijalni put: Afrika, Rona, Burgun-dija i Sena i, drugs., evropskii put: Atlantik, Loara, Soria .i, Raj-

na? Ovi kardinalni putevi, sa svojim mrezama ogranaka, to j e,eto, pravi regulacioni nacrt, to j e ziiva struktura industriskograsporeda u kome, ce, po redu svoje hijerarhije; transporti biti

neprikosnoveni: voda, zeleznica i drum, ce se, pruzirti paralelno.

* Oblik francuske teritorije (prev.).

U jednom zavijutku reke Esko, reditelj projektuje linije i izgradene zapre-

miae novoga grada Anversa-Leva obala, predvidenog za 500 000 stanovnika..Sve u njemu odise zdravom . urabn tiWom doktrinom: zeleni grad gusto

naselj en.N. G. M. Nova pristanisna standca, po,stavljena je na pocetku, glavne

avenije, kojor sa suprotne strane dorninira stara katedrala.C. A. Poslovni kraj produzen gradskiln centrom.

I. M. Projektovane medunarodne ustanove.C. 0. Ol imnpiski centar.

A. E. G. AerostanicaH. V. V. Stanovi u zelenom grade.

199

200 Kuca dastojna ljudi

»Linearni< grad

Onda se radnicki grad nece ,rise morati da zbij a u klupko

oko kakvog pristansta i1i; kakve ceone zeleznicke stance, niti

da vrti uzaludno oko prestonice . On ce moci logicno da se pruzi

duz vode, . da postane »1 i n e a r a n<<, da se podeli u segmente

rasporedene spram svojh fabrika , svaki segment sveden tacno

na razmere jedne homogene varosice , koja ce raspolagati svtima

zgradama i svima ustanovama potrebnim za l i c n i zivot. Itada ce se iznenada dogoditi ova veoma zanimljiva stvar: zbli-

iice se, ne ovoga puta teoriski, vec stvarno, radnicki zivot sa

seljackim i doci ce do svih onih razmena uslovljenih ovim su-

sedstvom , od koljih ce najkonkretnija biti razmena proizvodazemlje za polupreradevine, koje ce se potom pojaviti, zahva-ljujuci el^ektin* oitetu , seoskim domovima i radionicama, u obliku

gotovih proizvoda.

Novo koriscenje zemije

Kakvo divno koriscenj a zemlj a pretsrtavlj a ova simbiozaindustrije i polj a! Pred anima rediitelj a se otvaraju ogromnividici za buducnost francuskog drustva, vidici po kojima ce onprvi krenut i preudesiti ih u mislima pre nego to ce ih pri-kazati, sa planovima i statutom terena u rukama, sefovima

Pokrajina i Korporacija.

U gtokholmu su, jedno poluostrvo i jedno ostrvo, oba prekrivena Lumezitina,zahtevali preuredenje. Dva blaga brezuljka nagnuta prema more. Medunjdma, kraljevski dvor.

Na ovoj izvanrednoj topografij,t moglo se urbanizovatt, po nebu najpre,utvrduj,uci horizontalu venca izgradenih zapremina. A svi putevi po par-koovima sulaziU bi ka more.

Iz aviona imamo danas novae perspektive. Planovy nisu vie zabava duha;on& se Asada vide. A duds, zahteva recta) ve]iJ ine.

201

202 Kucaa dostojna ljudi

Tako se mora postupiti, jer bi, kad je rec o ovako vaznoj .

mater►ij^ disharmonija i njen vidljivi beleg, ruznoca, pretstav-ijali zlocin protiv stvaralackog genija rase. A izvrsenje ovak-vih zlocina, koje reditelj treba da ugusu j e u zametku, ne mozeotkloniti niko drug! osirni njega, ni kalkulatoi ispravnoscu svo-jih proracuna, ni organizator cvrstinom svoje organizacije; nj i-hovo izvrsenje maze izbeci samo reditelj kad god se bude radilo o tome da u spolj ni svet, to ce reci u centar vegetalne imineralne prirode (jer svako mesto j e centar pos'to j e zemljaokrugla) postavlj a mase i oblike koji na logican. nacin odgova-

raju logicno smisljenom cilju.

Jer razum, mali, srednj i, ili veliki razum, ne sluzi vise

bogzna cemu; kad . treba stvarati. On j e kao rnisic za kretanj ekoji nam, omogucuj e da krecuci se umuj emo i poimamo stvari;kao to nam deltoid i. biseps omogucuj u da nesfto dohvatimo iprivucemo sebi. Razum j e, takode, divan prakticni instrument,on j e i tovremeno lenjir i uglomer, i sestar i makaze, pomocukojih se telo spoljasnjeg sveta moze lzmeriti i pomocu kojihmu se moze skroj iti odeeca , po meri, i to tako tacno, tako sklad-no, cak i tako pripijeno, da bi svet na kraju zanemeo i, preki-

nuvsi disanje, prestao da izlucuj e c u d o.

Prevazici »razumnocc

R a z u m n log nije jedini ni odlucuj uci kriterium reditelj a,

jer j e,. pre I dosecaj uci j e Jos pre svojih prvih arhitektonskih studij a i prihvataj uci . j e sve vise u toku svoje karij ere majstoragraditelj a, reditelj potpuno upoznao onu . vecnu istinu danas

A : visoka Kazba Alzira spasena dene izl snih zi di+na..B : r iska Kazba prociscena D : buduce zgrade komumalnog i pro-C : nove domorodacke ustanove svetnog centra.E : dve istoriske diamij a ponovo po- R : put (autostrada), zivotna saohra-

stavljene na prisodne posta- cajnica grada, krece se slobodno.mente stena koje su oslobo-

Imajuci da resava celokupan problem Al Ewa sa okolinom, reditelj odu-staje od oblakodera na rtu Mornarice, ostavljajuci to mesta za buduce do-morodacke ustanove. Utvrduje prave umetniRcke i istoriske vrednosti: spa-sava ih, predajuci Kazbu, oslobodenu prenaseljenosti, divljenju sveta. Takona tlu Afrike, daje izraza postovanju prema jednoj visokoj civilizaciiji koj,ase budi uz nasu civilizaciju.

203

A

204 Ku6a doastojna ljudi

toliko zamracenu dvovekovnim integralnnm racionalizmom,racionaln im mracnj a4tvom«, istinu koju Korbizij e, za vreme

dok ' pisem ove redove, izrazava u vidu plafonske rozete, semako mu ne bude milije da le na - kraju ove knjdge prikaci kaoe x-v o t o u obliku okrugle slike sa suncem na j ednoj polovinii meduzom na drugoj; onu istinu o uzajamnosti izmedu dvasveta ko ju li6no. iskustvo nikom nikad otkrilo nije ali koju in-tuicij a maze, u trenutku, da shvati:. M i s l.i m o l i s a m o r a-zumom, skamenic' emo stet.

Mumma

v

SADR-ZAJ

Prva glava

CAS GRADENJA

Poduhvati u razdoblju izmedu dva rata

Poloia j pobedenogSudbonosna povucenostBeda rdavo nastanjenihStrahovita beda gradevinskog fonda .Oaajan stepen korisnosit tvornice francuska,Brzina " i prskanje starch okviraBudenje patnjom

f

810•1214

Druga glava

ZA KOGA GRADITI

Za doveka ili *igru". • 1g

Princip ljudskog grads 2422

Grad-tamnicaNegacija 24-casovnog dana 24

Prozdrijivi kilometar 2628

Jalovi proizvodi30..Super potrognja"32

Robni kreditiVe tadki snovi i nametnuti snovi • 34

Garobni dvorac. 38

Povratak sunca 40

Uspostavlianje ciklusa od 24 Casa 42

Vraean je suntevoj svetlosti 44

Treta glava

KAKO GRADITI

Getiri funkcije gradevinskog fonda . 48

Pravilo sunca 52Odvajanje dveju funkcija nekadanjeg zida 54

Gradenje u visinu 54Stan ere koja nastaje 56Krupna industrija se dokopava gradevinstva 58

Seriski elementi 62

Domade udobnosti 64

Biologija u arhitekturi 66

Zemlji§te saobrazno kuci 66

Produzenja stana 70Un'utra§nja ulica 72

Svakome svoj stan 74

Strah od osmog sprats 74

Vertikalno saobracanje 78Ba§ta na. terasi 80

Dispozicije jedne , stanbene zone 82

Sukob ,automobil- pegaks 84

Stub 86Sutavanje stanbenog grads 88

Mesto rada i mesto rukovodstva 90Srce grads 92

Razonode trudbenika 94

Po selima 96Linija kontiniualnosti 98

Zvezda vodii ja . 100

Cetvrta glava

MAJSTOR GRADITELJ

Naziv majstora graditelja 102

Dostojanstvo gradevinskih zadataka 104

Arhitektura i muzika. 106

Arhitektura u muzici . 108

,,Sredina" i graditelj katedrale . . ,110

Opasnost od nau6nog specijalizovanja 114

Serra majstora graditelja 116

Lepeza poslova gradenja 118

Stan, centralni zadatak 120

Gde arhitekt ? Gde inzenjer, . 122

Poteinjenost prirodi 122

Arhitektonski biroi 126

Driavni programi . 128

Kolektivna stanbena zgrada za 2 500 lica 1 28

Gde de zakon intervenisati 132

Intervencija Korporacije . 134

Osiguranje planova . 136

Pravilnici 138

Zlo6ini pravilnika 140

Zadaviti §pekulaciju . . 140

Peta glava

ZA KOJA VREMENA GRADITI?

Celije 6ove6jeg tela . . . . 144

Vecne gradevine 146

Dva pokolenja za zgradu sa zakupnim stanovima . 148

Hidrotehnicki radovi su kostur zemlje . 150

Leine pro§losti 152

Obavezno amortizovanje utilitarnih gradevina 154

,,Saobraznost " izgradene stvari . 156

I

Sesta glava

GRADITELJI

Set opreme stanaAthitektov ateijeUrbanistsIntenjeriPreduzimaLVrtarFabrILki radnik .Statut arhitekta .Korporacija je; celinaaSkola graditelja. .Poziv

Sedma glava

REDITELJ

Stablo ;,gradevinskog fonds`Znati stanovati,`

Rad kao izvor _ finansiskih sredstavaPoslednji ' dani ekonomskog liberallzma-Ekonomija tako red zatvorena.Mobilizacija tla . .,Plan` "1 §pekulacijaPrvi u svome zanatuAntropogeog-tafija,KrizaRavnoteie koje treba uspostaviti, Modelar" gradeGradovi kaji postoje iz , sluZajnosti",Linerani' gradNovo _ kori§Len je zeml jePrevazidi ; razunino`

158• 160

162

162

164164166

166168170

172

174

176

178180182184

186190190192

• 194.

196198

200 .200202