Savremena Politicka Istorija Cela Skripta

  • View
    130

  • Download
    22

Embed Size (px)

DESCRIPTION

skipta

Text of Savremena Politicka Istorija Cela Skripta

SPI SKRIPTA

By: M4

1. AMERI KI RAT ZA NEZAVISNOST I NASTANAK SAD (1760.1789.)1607. osnovana prva britanska kolonija u Americi- Vird inija. Sredinom 18. veka Britanija je u Americi imala 13 kolonija. 1756.-1763. rat Britanije i Francuske zbog kog Britanija name e poreze Americi i izaziva nezadovoljstvo u kolonijama. -Do 1760. kolonije su bile kao jedinice lokalne samouprave a onda je kralj D ord uspostavio apsolutisti ki odnos prema njima. -1773. Bostonska ajanka (izazvana nezadovoljstvom kolonista zbog nametanja poreza na aj) posle koje vlada tra i da se raspusti skup tina Masa usetsa a kralj izjavljuje da su kolonisti otpadnici od krune. -Kolonije su odr avale Kontinentalne kongrese: 1. 5.septembar 1774. u Filadelfiji. Odluka da se kolonisti ne oporezuju bez njihovog pristanka. 2. 15.maj 1775. D ord Va ington je izabran za vrhovnog komandanta. 1775.-1783. Rat za nezavisnost. 3. 4.jul 1776. Deklaracija nezavisnosti; Tomas D eferson; 13 kolonija. -Pariskim ugovorom je dogovoreno da e Francuzi pomagati Amerikancima u ratu na kopnu i na moru (Lafajet, Sen-Simon). I neki Poljaci su se borili na strani Amerikanaca (Tadeu Ko u ko). -Bitke: 1775. Leksington (pobeda Amerikanaca), Konkord (pobeda Britanca). 1781. Jorktaun (pobeda Amerikanaca). -1783. mir u Versaju- Britanija je priznala nezavisnost kolonijama. -1789. I Ustav SAD-a po kom je SAD savezna republika na elu sa predsednikom. Zakonodavno telo je Kongres a ine ga Senat i Predstavni ki dom. I predsednik je D ord Va ington. (zatim: D on Adams, Tomas D eferson, D ejms Medison...) -Ustavna konvencija odr ana je u Filadelfiji da bi se uredili odnosi izme u kolonija. -Javile su se dve grupacije: Federalisti- za Ustav, Antifederalisti- protiv Ustava.

2. REVOLUCIJA U FRANCUSKOJ (1789.-1794.(1799.))U drugoj polovini 18.veka Francuska je feudalno-apsolutisti ka dr ava. Stale i: sve tenstvo, plemstvo i tre i stale . Revolucija predstavlja prelazak od feudalizma ka kapitalizmu. U Francuskoj vlada Luj XVI (1774.-1792.) -5.maj 1789. Luj XVI u Versaju saziva Skup tinu dr avnih stale a, posle 150 godina. -17.jun 1789. tre i stale sam saziva Narodnu skup tinu jer je bio nezadovoljan odlukom da u Skup tini dr avnih stale a svaki stale ima po jedan glas jer bi tako uvek bio nadglasan od strane sve tenstva i plemstva iako je bio najbrojniji. -Za vo u revolucije izabran je Mirabo. -14.jul 1789. pad Bastilje- predstavlja pad apsolutizma i po etak organizovanja bur oaske vlasti. (Oplja kani su Arsenal i Dom invalida). 1

-Revolucijom je rukovodila krupna bur oazija. Njena oru ana snaga bila je Narodna garda. -4.avgust 1789. ukinut je feudalni poredak, ali je delimi no ipak postojao do 1793. -26.avgust 1789. Deklaracija prava oveka i gra anina; ukinuta je nejednakost po poreklu, postojala je samo nejednakost po imovnom stanju. -1791. Ustav Francuske; po njemu je Francuska ustavna monarhija, podeljena je na departmane, uveden je metri ki sistem i zavedena je centralizacija. -Politi ki klubovi: Jakobinci- sitna bur oazija; Maksimilijan Robespjer- bio je demokrata, za radikalnu revoluciju. Kordeljeri- sitna bur oazija i gradska sirotinja; Mara, Danton, Eber. irondinci- srednja bur oazija. Fejani- krupna bur oazija. -1792. rat sa Austrijom, Pruskom i Engleskom. Za rat su se zalagale ekstremna desnica i umerena levica. 20.septembar 1792. bitka kod Valmija. -10.avgust 1792. kralja su zbacili sa vlasti jakobinci i narod. (21.januara 1793. kralj je pogubljen). -Septembar 1792. Prva Francuska republika. Proglasio je Konvent, vladaju a klasa su irondinci. -31.maj 1793. jakobinci su uz pomo sankilota izvr ili dr avni prevrat. Jul 1793.- jul 1794. Jakobinska diktatura. Jakobinci su uveli princip jedinstva vlasti (svu vlast imao je Konvent). Slu ili su se terorom da bi sa uvali zemlju. -1793. Montanjarski Ustav; Francuska je republika; cilj vlade je sre a svih. Ovaj Ustav je bio previ e demokratski i nikada nije stupio na snagu. -Kod jakobinaca se javljaju 2 frakcije: -umereni- zastupaju interese nove bur oazije, Danton. -besni- zastupaju interese pariske sirotinje, protiv Komiteta janog spasa. -26.oktobar 1793. poslednja sednica Konventa. -27.jul 1794. pogubljen je Robespjer, pad jakobinske diktature. -1795. Novi Ustav kojim se ja a centralizam. SANKILOTI- bezli an, prete no gradski pokret radne sirotinje(trgovci, zanatlije, sitni preduzetnici). Te e za egalitarnom demokratijom, da se izravnaju interesi naroda, podr avaju rat.

3. NAPOLEONOVI RATOVI I EVROPAPosle pada jakobinske diktature, zavladala je reakcija (Termidorska reakcija). Ovaj re im titi interese krupne bur oazije. Konvent ukida mnoge socijalno-ekonomske mere donete u korist irih dru tvenih slojeva. 1795.-1799. Vladavina direktorijuma. Oktobar 1795.- razi ao se Konvent. Vlast ima 5 direktora (termidorci- bur oazija kojase u toku Revolucije obogatila). Ratuje se sa Turskom, Austrijom i Engleskom. -Francuska, na elu sa Napoleonom, pobe uje Austriju. 1797. mir u Kompoformiju. Austrija je Francuskoj ustupila deo Belgije i sevrnu Italiju. -Da bi se Britaniji oduzela Indija, Napoleon kre e preko Egipta 1798. i zauzima Kairo ali je ekspedicija na kraju bila neuspe na. -9.novembar (18.brimer)1799. Direktorijum podnosi ostavku i predaje vlast trojici konzula. Napoleon je bio prvo konzul. 2

-Maj 1804. Napoleon postaje car Francuske. -Pobe uje austrijsku vojsku u Italiji i Nema koj. 1801. mir u Linevilu. -1802. mir u Amijenu sa Engleskom. Mir e potrajati do 1803. -1805.bitka kod Trafalgara. Engleski admiral Nelson je potukao francusku flotu. Francuzi osvajaju Be i 1805. kod Austerlica pobe uju austrijsko-rusku vojsku. 1805. mir u Po unu. Austrija se odrekla Venecije, Istre i Dalmacije od koji e Napoleon 1809. stvoriti Ilirske provincije. -1806. Napoleon obrazuje Rajnski savez i iste godine prestaje da postoji Dubrova ka republika. -1806. u bitkama kod Jene i Auer teta je pora ena Pruska. Od poljskih teritorija, koje su bili deo Pruske, Napoleon obrazuje Var avsko vojvodstvo. -1807. mir u Tilzitu sa Rusijom. -1806. Napoleon progla ava kontinentalnu blokadu kojom zabranjuje trgovinske odnose sa Engleskom i zbog toga e ratovati sa Engleskom, Austrijom i Rusijom. 1809. mir u enbrunu sa Austrijom. 1812. pohod na Rusiju. Napoleon prelazi reku Njemen. Na elu ruske armije bio je Kutuzov. Bitke kod Smolenska i Borodina (7.avgust 1812.) nisu ispunile Napoleonova o ekivanja. U septembru je u ao u Moskvu ali ruski car nije hteo da pregovara i Napoleon se povla i. -1813. Bitka naroda kod Lajpciga. Tada su se protiv Francuske udru ile Engleska, Pruska, Austrija i Rusija. 1814. saveznici ulaze u Pariz a Napoleon je proteran na Elbu. Na presto dolazi Luj XVIII. -1815. Napoleon se vra a i vlada 100 dana. U bici kod Vaterloa potukla ga je savezni ka vojska i proteran je na Sv. Jelenu gde je umro 1821. -1815.-1830. Period Restauracije. Za vreme Restauracije dvor i plemstvo su poku ali da uspostave stanje i odnose pre revolucije. Rojalisti su do li u sukob sa kraljem koji 1816.raspu ta Skup tinu. 1824. na presto dolazi Karlo X i izdaje zakon za krivce protiv religije. 1830. i on raspu ta Skup tinu. Be ki kongres 1814. -princip legitimiteta Rusija- sa uvala Besarabiju i Finsku, dobila veliki deo Var avskog vojvodstva od kojeg je stvorena kraljevina Poljska. Francuska- svedena na granice iz 1792. Engleska- poseduje Helgoland, Maltu, Cejlon, Kapu, Trinidad i Gijanu dok je Republika jonskih ostrva pod njenim protektoratom. Austrija- poseduje Venciju, vra ene su joj Lombardija, Galicija, Dalmacija, Boka, Dubrovnik, deo Hrvatske i Slovenije (Ilirske provincije). Pruska- dobila Rajnske provincije, Vestfaliju, vedsku, Pomeraniju i deo Saksonije. Nema ka- ostala razjedinjena, postojao je Nema ki savez od 34 monarhije i 4 slobodna grada koji je bio pod uticajem Austrije. Italija- ostala razjedinjena: Kraljevina Sardinija (Pijemont), Kraljevina dveju Sicilija (Napuljska kraljevina), Papska dr ava, Veliko vojvodstvo Toskana, vojvodstva Parma, Modena i Luka. Svi delovi, osim Pijemonta, bili su pod vla u strane dinastije ili pod dominacijom Austrije. Od Belgije i Holandije je stvorena Nizozemska kraljevina. Norve ka je preuzeta od Danske i priklju ena vedskoj. vajcarska je pro irena, ini konfederaciju od 22 kantona. Na Be kom kongresu im je priznata trajna neutralnost, 3

1815. Sveta alijansa- Rusija, Pruska, Austrija. Obrazovana je da bi uni tavala liberalne pokrete. Veliku ulogu je imao austrijski ministar spoljnih poslova- Meternih. Pristupile su joj Engleska, Turska, papa a kasnije i svi evropski vladari. -1820. revolucija u paniji. 1822. u Veroni, na kongresu Svete alijanse, dogovoreno je da tu revoluciju ugu e Francuzi. 1823. zba eni su liberali i zaveden je apsolutizam. -1820. revolucija u Kraljevini dveju Sicilija, poku aj da se u Italiji uspostavi ustavni re im. 1821. interveni u Austrijanci i revolucija je ugu ena. -1821. revolucija u Gr koj protiv turske vlasti. Na strani Grka su bile velike sile (Engleska, Francuska, Rusija). 1827. bitka kod Navarina- uni tena je turska flota. -1828.-1829.- Rusko-turski rat, zavr en je mirom u Jedrenu kojim je Gr ka dobila nezavisnost a Vla ka, Moldavija i Srbija autonomiju. -1830. ustanak u Poljskoj. Ugu ili su ga Rusi. -1830. Julska revolucija u Francuskoj. Zba ena je Restauracija (1815.-1830.), uni tena je vlast feudalno-apsolutisti ke reakcije. Za kralja je progla en Luj Filip Orleanski. -1832. u Engleskoj Gornji dom Parlamenta usvaja zakon o izbornoj reformi koja zbli ava aristokratiju i imu nu bur oaziju. -1834. obrazovan je Carinski savez, obuhvatao je 18 dr ava Nema kog saveza (Pruska, Bavarska, Virtemberg...) 1835. prva elezni ka pruga (Nirnberg-Firt).

4. REVOLUCIJE 1848.1848. veliki deo Evrope bio je tahva en revolucijom. Uzroci revolucionarnih pokreta bili su razli iti u raznim zemljama, ali je u osnovi svih tih pokreta bola potreba da se uspostavi ravnote a izmedju br eg razvoja kapitalisti kih proizvodnih snaga i dru tvenih odnosa koji su bili feudalni. S