Embed Size (px)
Citation preview
SADRŽAJ:
1. ISTORIJAT TELEVIZIJE “APOLO”..........................................................................2
1.1. Razlozi za pokretanjeTelevizije«Apolo»............................................................2 1.2. Štap. kanap i poneka(da) šargarepa.....................................................................3 1.3. Tehnički razvoj....................................................................................................4 1.4. Zašto Radio nije radio?........................................................................................6
2. ORGANIZACIONA I KVALIFIKACIONA STRUKTURA NA TELEVIZIJI «APOLO»…….…….6
2.1. Od analize do radne knjižice...............................................................................6 2.2 Ko čini televiziju “Apolo”? ……………………………………….……….…..7 2.3 . Pozovimo brojke................................................................................................102.4. Sistematizacija...................................................................................................10 2.5. Kada, kako I zašto…………………………………………………………..…11
3. PROGRAM..................................................................................................................12
3.1 Šta pravimo i kome prodajemo...........................................................................12 3.2. Konkurencija......................................................................................................14
4. EKONOMSKO POSLOVANJE..................................................................................15
4.1. Izvori finansiranja...............................................................................................15 4.2. Koliko nam fali...................................................................................................16
5. OPIS UOČENOG PROBLEMA…………………………………………………..17
5.1 Kako bi zaposleni rešili problem..........................................................................215.2 Kako se prema literaturi preporučuje rešavanje takvih problema.......................235.3. Kako bi studenti rešili probleme na Televiziji „Apolo“......................................255.4 Prednosti i mane ponuđenog rešenja...................................................................275.4.1. Prednosti...........................................................................................................275.4.2 Mane..................................................................................................................28
6.0. ZAKLJUČAK........................................................................................................28
6.1. Rezime rada i kratak prikaz rešenja....................................................................28
1
1. ISTORIJAT I DELATNOST TELEVIZIJE «APOLO»
1. 1. Razlozi za pokretanje Televizije «Apolo»
zgrada TPC “Apolo”
Redovna istraživanja agencije SCAN i drugih agencija uvek su pokazivala da
Novosađani žele da imaju svoju gradsku televiziju. Taj stav nije se promenio čak ni kada su
se u etru Novog Sada pojavile prve privatne TV stanice «Melos», «Duga», «Kanal 9»,
«Panonija», «Jesenjin», «Most»… Ove stanice, naročito na početku nisu imale informativni
program posvećen Novom Sadu.
A opet, Novi Sad je u drugoj polovini devedesetih bio jedan od retkih gradova bez
dobre lokalne televizije., premda je “glad” Novosađana za informacijama iz bliskog
okruženja uveliko postojala. U to vreme prethodno pomenute privatne televizije gledaocima
su nudile pre svega komercijalne i zabavne sadržaje. Očigledni vakuum u sferi novinarstva
nisu nadomestili ni takozvani državni mediji. Televizija “Novi Sad”, Radio “Novi Sad”, i
pokrajinski list “Dnevnik” bili su pod blokadom, konstantno služivši interesima bivšeg
režima. Jednom rečju građani Novog Sada nisu imali objektivan izvor informisanja.
2
Krajem 1996. godinama na lokalnim izboima u Novom Sadu pobeđuje opozicija i
stvaraju se uslovi za ideju o osnivanju Gradskog informativnog centra. Prvobitna zamisao
bila je da novo preduzeće, osim televizije objedinii radio kao i dnevne novine. Na posletku,
ispostavilo se, bila je to pretenciozna ideja.
Javno preduzeće Gradski informativni centar “Apolo” osnovala je Skupština grada
Novog Sada, 13. septembra 1999. godine. Od samog osnivanja televitija je locirana u centru
Novog Sada, u poslovnoj zgradi koja se takođe zove “Apolo”. Objekat, međutim, nije
projektovan za potrebe bilo koje televizije tako da je TV «Apolo» od prvog dana prinudjen
da se prilagođava prostornim mogućnostima koje su joj pružene. Povećanje kapaciteta i
osposobljavanje velikih studijskih prostora bili su ostvarljivi promenom lokacije i zakupom
novog objekta. Ali… Iako poželjan, taj poslovni potez mogao je biti i jeste mač sa dve
oštrice. Naime, postojeće mesto pruža mogućnost da se bude prvi, a to nije zanemarljivo,
dok bi na drugoj adresi s obzirom na kvadraturu, kirija bila veća. Bez obzira ko je i kako
bude plaćao…
1.2. Štap, kanap i poneka(da) šargarepa
Nakon osnivanja televizije izabran je glavni i odgovorni urednik (Vesna Sladojević),
ali od republičkih institucija nisu dobijene neophodne dozvole za rad, niti je oformljena
ekipa, kupljena oprema. Drugim rečima, televizija postoji ali ne radi. Status “ni na
medijskom nebu, ni na zemlji” trajao je skoro godinu dana, i tek u avgustu 2000. godine
urednica je okupila novinare i snimatelje i na ličnu inicijativu odlučila da počne proizvodnju
3
programa. “Apolo” nije posedovao produkcionu opremu niti emisionu tehniku. Kamere su
iznajmljivane, a montiralo se u privatnim montažama.
Ogledalo produktivnosti je i podatak da se dnevno proizvodilo svega sat vremena
informativnog programam, mada to nije bio i jedini problem. Bili su to “dani sedam video
kaseta” na koje se snimao program, delio lokalnim kablovskim distributerima, a oni su ga
potom puštali u TV etar. U svetu standarnih novinarskih merila tadašnja situacija verovatno
bi bila idealna za Ginisovu knjigu rekorda ili almanah “Nemoguće misije”, ali činjenica je da
se tada samo tako moglo. Prava reč je lažiranje, jer su program Televizije “Apolo” emitovali
distributeri stvarajući utisak da se on prenosi uživo iz studija sa početkom u 21 sat.
Na taj način radilo se od 18. septembra do petog oktobra, kada se zbog
komplikovanog političkog trenutka prvi put program Televizije “Apolo” počeo emitovati iz
studija.
Televizija “Apolo” je od samog početka gradila imidž informativne kuće i iako je
domet signala bio mali, naime, program se video (i vidi) samo na području Novog Sada i
okoline, gledanost je tada bila velika. Pre svega, zbog aktuelnih gostiju i još aktuelnijih
tema, ali i zbog novog načina na koji su prezentovane teme i informacije.
1.3. Tehnički razvoj
Od osnivanja do danas, Televizija ''Apolo'' je kada je reč o tehnici prešla dug put. Na
samom početku, nakon pomenute “nulte tačke”, televizija je posedovala svega nekoliko
kamera koje nisu zadovoljavale evropske standarde kvaliteta - kao slike tako zvuka. Tehnika
u režiji i studiju takođe je bila zanemarljivog kvaliteta.
4
Početkom 2001. godine, grad
Novi Sad dao je novac za opremu, ali
to je još uvek bilo predaleko od
dovoljnog. Kupljene su kamere koje
snimaju u DV formatu, što tada jeste
bio standard u zemlji, ali za klasu
ispod onog u svetu.
Otpor promenama koje koštaju,
nažalost, bio je epilog, ispostaviće se,
neophodnog pokušaja. Svi napori i
pokušaji tadašnjeg glavnog urednika, Vesne Sladojević, da televiziju
izdigne na viši nivo produktivnosti i kvaliteta, kupovinom nove opreme, zamenom
scenografije, zapošljavanjem novinara i snimatelja, ostali su uzaludni. Nisu nailazila na
podršku tadašnjeg direktora, kao ni nadležnih u gradskoj vlasti.
U februaru 2002. godine, Sladojevićeva je smenjena, Karadžić postaje v.d. glavnog i
odgovornog urednika, da bi u septembru tu funkciju preuzeo dotadašnji glavni urednik
Televizije Novi Sad, Slaviša Grujić.
Kako je program potom dobijao na kvalitetu tako je nabavljana i modernija oprema od
novca koji je u te svrhe dao osnivač, Skupština grada Novog Sada. Nakon velike kupovine
opreme, krajem 2002. godine, ponovo je nastupio period stagnacije u tehničkom razvitku
koji, nažalost traje do danas. U međuvremenu dosta novca uloženo je u opremanje studija, za
kupovinu plotera i studijskog nameštaja.
1.4. Zašto Radio nije radio?
studio
5
U Novom Sadu Radio Novi Sad važi za najstariji radio sa najbogatijom tradicijom. Ideja
prilikom osnivanja Gradskog informativnog centra bila je da se od pomenutog medijskog
giganta odvoji “Radio novosadska skala”, kojeg bi ubuduće finansirao grad bez otpuštanja
zaposlenih.
Radio je trebalo da ostane na istom mestu, s tim što bi programska politika bila
orjentisana ka gradskim temama. Tadašnji broj informacija plasiran o Novom Sadu nije
zadovoljavao osnivača GIC “Apolo”. Izgradnja medijskog trougla, čije bi se treće teme
stvorilo osnivanjem dnevnog lista, do danas, a po svemu sudeći i do samog kraja
“društvenog Apola” ostaje samo (televizijska) tačka.
2. ORGANIZACIONA I KVALIFIKACIONA STRUKTURA NA TELEVIZIJI «APOLO»
2. 1. Od analize do radne knjižice
Postavljanju organizacione strukture na TV «Apolo» prethodile su analize koje su se
odnosile na interesovanje potencijalnih gledalaca. Osim toga, razmišljalo se i o konkurenciji.
Kao jedina lokalna televizija koja se finansirala iz gradskog budžeta, Televizija «Apolo»
imala je automatsku prednost, ali i odgovornost više. Moralo se voditi računa o celokupnoj
strukturi korisnika informacija, bilo da je reč o onima koji se nisu slagali sa političkim
stavovima predstavnika vlasti, ili opoziciji. Tako je bar bilo na početku.
Jer, gradska televizija morala je i mora biti debatni klub, mesto za «odmor» svih
Novosađana, a to nije lako. Naime, gradskih televizija u svetu ima, ali one su bezuslovno u
privatnim rukama. Finansijer ima pravo da bude fleksibilan, i to, ne u zavisnosti od ličnog,
6
nego od javnog interesa. Medij koji opstaje zahvaljujući porezu građana nešto je drugo.
Drugim rečima ne sme biti prečih niti zapostavljenih.
Ubrzo nakon osnivanja, konkurenti su digli glas stekavši utisak da su postali učesnici
nefer utakmice u kojoj im oglašivače preuzima neko ko ne mora razmišljati o profitu pošto
ga dobija od drugog. Ipak, televizija bez reklama nije bila moguća. Tim pre što svaki naredni
«društveni» dan znači sve bliži «privatni» dan. Meseci i godine koji su usledili pokazali su
da mikrofoni i kamere mogu biti (po)kvarljivi alat, da ovdašnje sijalice mogu pregoreti iako
su nove, i, naravno, da miksete i računari nemaju doživotnu garanciju.
Sa druge strane uvek ograničani budžet značio bi i uvek svezane ruke u slučaju da se
potreba za manjkom novca ne nadomesti aktivnostima marketinga. A marketing nije tim od
nekoliko ljudi, već reprezentacija koju čine svi zaposleni na televiziji. Od direktora do
novinara, svi moraju učestvovati u stvaranju imidža gradske televizije. Činjenica da je većini
na “Apolu” teče radni staž, donekle ublažava postojeću situaciju, ali i obavezuje.
2.2 Ko čini televiziju “Apolo”?
Prema postojećoj sistematizaciji direktor organizuje i rukovodi proizvodnjom
programa i zastupa preduzeće prema trećim licima. Predlaže osnove poslovne politike, plan i
program rada za tekući period. Postavlja i razrešava radnike na radna mesta. Planira i
sprovodi aktivnosti u cilju povećanja efektivnosti i efikasnosti kolektiva.
Glavni i odgovorni urednik osmišljava programsku politiku kuće i u saradnji sa
direktorom i upravnim odborom “oživljava” programsku šemu. Takođe, određuje raspored
novinara u dnevnim smenama i novinare raspoređuje na dužnosti dnevnih urednika.
7
Šef tehnike stara se o ispravnosti tehnike, od
kamera do sijalica u studiju. Zadužen je da eventualne
kvarove otkloni, bilo sam bilo slanjem na servis.
Određuje prioritete pri nabavci nove opreme. Brine o
dnevnim problemima u montaži i održava hardver i
softver računarskog sistema.
Novinar reporter i dnevni urednik piše vesti i
tekstove za priloge, preuređuje izveštaje prispele u redakciju i učestvuje u montiranju slike i
zvuka. Obaveštava javnost o događajima koji su novost u sektoru koji prati. Obrađuje već
emitovane informacije i priklađuje ih za internet sajt televizije, takođe i za info-kanal.
Voditelj-prezenter čita vesti, izveštaje i najavljuje priloga spremne za emitovanje. Vodi
specijalne emisije i razgovara sa gostima u studiju.
Lektor rediguje sve vesti i tekstove priloga koji će biti emitovati. Učestvuje u izradi
kviza osmišljavajući pitanja u saradnji sa ostatkom zabavne redakcije. Kao poznavalac
nekoliko jezika, povremeno prevodi kupljene filmove i serije. Arhivar u dogovoru sa
dnevnim urednicima odlaže emitovane priloga na DVD medij i skladišti ih pod arhivski broj
za slučaj da emitovani materijal ponovo bude potreban.
Šef snimatelja određuje nedeljni raspored
snimateljima i sa šefom tehnike dogovara se o
otklanjanju eventualnih kvarova i poboljšanju
tehnike, dok snimatelj-kamerman na terenu u
dogovoru sa novinarom dužan je da kamerom
zabeleženi sliku i zvuk sa određenog događaja, a
u studiju, kao kamerman, da ukadrira ono što mu
režiser programa naloži. Stara se o ispravnosti
8
kamera.
Producent programa u dogovoru sa glavnim i odgovornim urednikom sarađuje sa
distributerima i pribavlja filmove, serije i ostali program predviđen za kupovinu. Učestvuje u
izradi trejlera (najava programa). Režiser programa donosi odluke o terminu emitovanja
dnevnih emisija i u slučaju vanrednih događaja stara se o rasporedu ulazaka u studio.
Određuje kojim će kamerama biti snimani gosti i redosled kadrova. Tonski snimatelj se
stara se o kvalitetu tona i ispravnosti mikrofona u studiju. Dužnost mu je da ozvuči učesnike
u govornom programu i prijavi
eventualne kvarove na tonskoj
opremi šefu tehnike.
Scenac i uređivač svetla
predlaže određeni scenki materijal za
studio i uređuje isti. Brine se o
rasveti u studiju i namešta je za
svaku emisiju posebno.
Šef marketinga Reklamira
prostor u etru i prodaje autorski
program. U nedostatku menadžera
televizije preuzima njegovu ulogu i u
saradnji sa svojim saradnicima stara se o dobrom ugledu televizije. Određuje cene
oglašavanja, DOK saradnik marketinga obavlja istraživanje tržišta u cilju pronalaženja
novih kupaca programa. Učestvuje na sajmovima i stručnim manifestacijama. Takođe,
učestvuje u dizajnu reklama i predlaže eventualna grafička i zvučna rešenja.
Pravnik Televizije “Apolo” sklapa i raskida ugovore, bilo da je reč o radnim
ugovorima zaposlenih na televiziji ili o normativnim aktima koja se odnose na treća lica,
knjigovođa vodi robno i finansijsko knjigovodstvo. Plaća prispele račune i obračunava
marketing služba Televizije “Apolo”
9
plate. Učestvuje u izradi završnog računa. Komercijalista nabavlja i kupuje naručenu
opremu, lično dostavlja pisma i porudžbine, kupuje novine i sarađuje sa nadležnima.
2. 3. Pozovimo brojke
Na televiziji «Apolo» zaposleno je 110 radnika od kojih osamdeset odsto proizvodi
program, dok je otatak kolektiva raspoređen na opšte-zajedničke poslovie. S obzirom da od
24 sata emitovanog programa tek polovina se emituje iz rešije, a samo pet i po sati pripada
autorskim emisijama, procena je da bi potencijalni vlasnik gradske televizije postao vlasnik
kapitala tek nakon dogovora o eventualnom razrešenju viška radnika. Sumnje u takav epilog
postaju realnost nakon upoređivanja organizacione matematike TV «Apolo» sa razmerom
proizvedenog programa i broja radnika inostranih, a bivših lokalnih televizija u bliskom
okruženju.
U dotičnim zemljama problem «lenjih» televizija rešen je dogovorom. U njemu bi
učestvovao novi vlasnik i nekoliko iskusnih starijih novinara čiji bi zadatak bio da u
određenom, ali ne predugačkom vremenskom periodu prate rad zatečene redakcije. Nakon
toga pravio bi se spisak onih koji rade dobro i drugih koji ne zadovoljavaju postavljene
kriterijume. I dok bi za poslednjepomenute tranziciona računica značila otkaz, prvi bi je
prevodili kao više posla. Jednostavno, sposobni bi dobili obavezu više sa diskutabilno
zagarantovanim ili često kozmetičkim povećanjem plate.
2. 4. Sistematizacija
Na Televiziji «Apolo» trenutno radi dvadesetoro novinara-reportera. Od svih novinara
informativne, sportske i kulturne redakcije troje ima završen fakultet. U informativnoj
10
redakciji rade i četiri organizatorke programa od kojih nijedna nema sedmi stepen stručne
spreme, premda aktuelna sistematizacija na televiziji od njih to i ne traži.
Slično je i u drugim segmentima proizvodnje. Izuzetak je pravna služba na čijem je
čelu diplomirani pravnik, i marketing.a. Za Direktora Televizije «Apolo». Uaktu o
organizaciji i sistematizaciji poslova uslov je da ima završen fakultet i radon iskustvo.
U internet odeljenju jedan od troje njegovih urednika ima završen ekonomski fakultet, dok
su ostali srednjoškolci. Šef tehnike diplomirani je elektro inženjer, ali samo jedan od
desetoro snimatelja ima više od IV stepena stručne spreme. Nimalo srećnija kvalifikaciona
slika nije ni u režiji. Tačnije, niko nema završen fakultet.
2. 5. Kada, kako i zašto?
Uopšteno govoreći, kvalifikaciona struktura na Televiziji «Apolo» odraz je
pristrasnog (rodbinsko-prijateljsko-stranačkog) odabira prilikom primanja u radni odnos.
No, ukoliko se raspitamo za kvalifikacionu strukturu konkurencije, videćemo da ni
tamo situacija nije bolja, pa otud i zaključak da na medijskoj sceni vlada nepisano pravilo o
zapošljavanju «preko veze». To, međutim, nisu preporuke poput onih koje su samo jedno od
merila za primanje u radni odnos u razvijenom svetu.
Sindrom primanja “preko veze”, na Televiziji «Apolo» imao je I jedan alibi. Cilj
osnivača bio je da novi kolektiv čine pre svega mladi ljudi. Otud je od ukupnog broja
radnika čak oko 70 odsto mlađih od trideset godina, a uteha je i da trećina od tog broja
dovršava prethodno započete studije.
Naime, na televiziji se od početka neguje politika stipendiranja nesvršenih studenata, Dvoje
voditelja, jedan režiser, snimatelj, glavni producent i troje novinara, deo su «Apolo tima»
koji shvata manu svog kvalifikacionog statusa, iako aktuelna sistematizacija preduzeća
izjednačava one bez i one sa fakultetskom diplomom. Jezikom zarada, od tri do tri i po
koeficijentskog boda raspoređeno je na ravne časti svim novinarima u redakciji, iako je iz
11
priloženog u prethodnom delu teksta jasno da je politika na ravne časti nepoštena prema
nekolicini akademaca.
Iako rukovodstvo Televizije “Apolo” generalno podržava želju pojedinaca da završe
fakultet, mogućnost za stipendiranje su male, zbog ograničenih finansijskih mogućnosti
televizije.
3. Proizvodno uslužni kapacitet i asortiman
Televizijski program, čija se proizvodnja navodi kao osnovna delatnost «GIC»-a,
kreiraju novinari informativne, kulturne i sportske redakcije.
U proizvodnji informativnog programa učestvuje dvadeset novinara i pet dnevnih
urednika koji dnevno prizvode sedamdeset minuta programa. To je, međutim, ono što piše
na papiru kao naša zakonska obaveza. U praksi, osnovna delatnost gotovo bez izuzetka
podrazumeva prekovremeni rad i ujedno tzv. «višak» programa. Kada se zbroje vanredni
događaji, poput zemljotresa, poplava u Banatu, pada autobusa na mostu kod
Zrenjanina, pa i stranačkih mitinga i slično, naravno ne ide se
kući već na teren i snima materijal koji se često naknadno
koristi za reportaze i vanredne emisije. Drugim rečima
proizvodnja programa zakonski se mora uokviriti, ali bukvalna
primena zakona u ovom slučaju nije moguća.
Kulturna redakcija osim programma koji proizvodi dva
puta nedeljno radi i za centralnu informativnu emisiju ''Objektiv''. Prilozi o predstavama,
slikarskim izložbama ili manifestacijama čuvaju se u arhivi da bi shodno potrebama bili
iskorišćeni u tzv «govornim emisijama». Reč je, naime, o
«ubijanju dve muhe o istom trošku», jer se i govorne emisije
12
vode kao autorski program, a mi ih popunjavamo već postojećim autorskim programom.
Nekada se pomenute priče prošire sa nekoliko sinkova i kadrova, da bi publika koja je već
upoznata sa eventualnim problemom doznala koju informaciju više.
Sportska redakcija, koju čine dva novinara, takođe funkcioniše kao i kulturna. Dakle
dve emisije nedeljno i dnevni izveštaji za i nakon ''Objektiva''. Zabavni program svodi se na
nekoliko ad-hoc autorskih emisija koje se bave zanimljivostima, muzikom i «ispitima
znanja».
Poslednje pomenuti kvizovi ujedno bili su reper gledanosti i prilika da se sa publikom
u neposrednom kontaktu doznaju zamerke i kritika iskoristi zarad poboljšanja programa. Na
televiziji «Apolo» postoji posebna redakcija koja uređuje kviz
«Gradska pitanja» dok nagrade obezbeđuju različiti sponori u
saradnji sa odeljenjem marketinga. U programu nema
dovoljno kratkih formi koje bi privukle i mladje gladaoce,
premda ostaje dilema koliko bi lokalni javni servis trebalo da
se bavi komercijalnim temama.
Uopšteno, moglo bi se reći da je osnovna proizvodno - uslužna delatnost Televizije
«Apolo» proizvodnja i emitovanje televizijskog programa i lokalni servis grada. Pa ipak,
između onoga što jeste i onoga što bi moglo biti
velika je razlika. U spisku delatnosti za koje je preduzeće ovlašćeno saznajemo da je na
TV «Apolo» neuporedivo više onih koje bi se zakonski mogle obavljati od onih koje se
pravno i praktično zaista i koriste.
Delimično, to je i posledica zakonske smušenosti, jer se preduzeće «za svaki slučaj»
moralo registrovati i za one delatnosti koje bi mogle biti obavljane u budućnosti. Veliki broj
delatničkih šifara potiču od starog zakona o radu prema kojem je podela delatnosti usitnjena
i iskomplikovana. Novim zakonom o radu predviđeno je uopštavanje koje bi trebalo vidno
da smanji broj poslova neophodnih da se navedu u registru. Ipak, to u suštini neće promeniti
13
više nego skromnu iskorišćenost mogućnosti koje se uprkos aktuelnim mada zamršenim
pravilima pružaju na televiziji.
3.1. Konkurencija
Televizija «Apolo» nastala je u vreme kada je na novosadskoj medijskoj sceni već
postojalo nekoliko privatnih televizija. Prva privatna televizija u gradu je «Kanal 9», a
poslednje osnovana Radio televizija «Delta». Na konkurentskim televizijama, izuzev
televizije «Panonija», ne dominira informativni program. Međutim, tehnološki nivo na
kojem su rađene emisije nije nimalo bolji od TV “Apola. Instalacija grandioznih
scenografija sa nekoliko desetina manje novca neophodnog da bi se dosegle «zvezde»,
naprosto, nije moguće.
4. BILANS STANJA I BILANS USPEHA
4. 1. Izvori finansiranja
Televizija «Apolo» devedeset odsto svih svojih troškova pokriva zahvaljujući
sredstvima koja dobija iz budžeta grada. Reč je o sumi koja varira od godine do godine, što
stvara nesigurnost i poziciju iz koje se malo šta može planirati. Doduše, finansijske
oscilacije nisu drastične, ali je statistika više nego poražavajuća.
Prema poslednje dostupnom, završnom računu. ukupni prihodi na televiziji prethodnih
dvanaest meseci iznosili su 65 000 000 dinara, dok su rashodi za isti period bili 75 000 000
14
dinara. Prosta matematika govori da je na televiziji «Apolo» u pomenutoj sezoni napravljen
dug od oko deset miliona dinara.
Pravni akt o finansijskom statusu televizije «Apolo» dalje govori da sredstva dobijena
za, po svemu sudeći, pravljenje manjka, dolaze od subvencija, a ne na konto direktnog
korišćenja kakva je praksa u ostalim javnim preduzećima. Za laika možda detalj, ali u suštini
dokaz da «silni» milioni u suštini jes samo „miliončići”, nedovoljni da bi se održavala
oprema, ulagalo u program, zapošljavali novi perspektivni kadrovi.
Bilo kako bilo, novac koji dobija za proizvodnju programa Televiziji «Apolo» dopušta
da se razmahne samo utoliko što
njeni radnici za razliku od kolega sa drugih gradskih medija dobijaju platu redovno. Sve
ostalo daleko je od hvale.
Marketing služba godišnje obezbedi samo između sedam i deset odsto ukupnih
prihoda. To je nedovoljno, naročito ako se uzme u obzir još uvek velika konkurenija na
medijskom nebu i posledična nemogućnost da se na tržištu nastupi sa ekonomskim cenama.
Umesto da se nadmeće sa «zdravim» konkurentima, televizija primorana da prodaje sekunde
bud zašto zbog takozvane “domaće radinosti”. Naime, na ostalim televizijama koristi se još
uvek praktično neodređen stav države prema legalizaciji inače veoma skupog softvera za
proizvodnju reklama.
Drugim rečima, samozvani producenti sa konkurentskih televizija gotovo i da ne
naplaćiju svoj rad, reklame se prave kod kuće i posledica je prilagođavanje od kojeg po
pravilu svako, manje ili više, gubi.
4.2. Indentifikacija problema
Da bi utvrdili svoje nedostatke najpre je potrebno da znate sa kim se poredite. U
slučaju jedne televizije, neophodno je znati kome je posvećen program koji pravite, a potom
15
i veličina teritorije na kojoj programski sadržaj plasirate. Televizija „Apolo“ je gradski
medij i u tom smislu poređenje sužava izbor konkurenata na nekoliko lokalnih televizijia
među kojima tehnikom i znanjem jedini takmac može biti televizijia „Panonija“. Dobro je
poznato da se na dotičnoj već više meseci emituje jutarnji program iz studija. Programski
plus još uvek se nije pretočio u drastične istraživačke rezultate, ali to ne znači da će tako
ostati i u budućnosti.
Oslanjajući se na veliki procenat funkcionalno nepismenih gledalaca svakome je jasno
da kvalitet programa ne mora biti presudan faktor gledanosti. Tu bi zanemarili one koji
program prosleđuju do milionskog auditorijuma. To je sasvim drugo TV bojno polje od
lokalnog. i dok gradski mediji poput televizije „Apolo“ ne prerastu u ekonomski isplativije i
tržišno konkurentnije, neophodno je stvoriti uslove za postepenu „evoluciju“.
Pre svega neophodno je obezbediti tehničke uslove, pa tek potom preći na širenje
programa. Preduslov je imati i ljude koji zajedno posluju kao tim, ali pritom ne osporavati
individualnost sa istančanom kontrolom sadržaja do trpeljivosti ciljne grupe. Zašto problemi
postoje i kako su nastali, deja (je) vu. Kako ih rešiti, (u) narednim redovima.
5. ANALIZA PROBLEMA
Osnivač Javnog preduzeća “Apolo” je Skupština grada Novog Sada, koja finansira
preduzeće iz budžeta grada. Iz budžeta grada “Apolu” je dodeljen 55 milion dinara, što je I
najveći deo novca kojim preduzeće raspolaže. Manji deo sredstava je zarada od marketinga
16
koja je u narednoj godini projektovana na 9.000.000 dinara, a dva miliona dinara se očekuje
od “ostalih prihoda”.
Novinari zaposleni u televiziji, pored TV programa, “prizvode” vesti za Info kanal I web
sajt. Uskoro se očekuje početak procesa privatizacije televizije. Kako je predviđeno
Zakonom o radiodifuziji mediji čiji su osnivači državni organi (u ovom slučaju lokalna
samouprava), moraju biti privatizovani. Televiziju Apolo sada opterećuju brojni problemi u
poslovanju:
Nepostojanje neophodnih dozvola za frekvenciju- zbog nerešenog stanja u oblasti
elektonskih medija na republičkom nivou i predstojeće dodele frekvencija, ni
Televizija Apolo, kao ni ostale televizije još uvek ne može da reši ovaj problem
Predstojeća privatizacija Apola bi trebalo da započne sa procesom privatizacije.
Direktor je ujedno i vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika, tako da jedan
čovek objedinjuje dve ključne, zahtevne i veoma odgovorne funkcije u javnom
preduzeću i televiziji. Direktor je postavljen od strane vladajuće političke garniture u
gradu, bez prethodnog televizijskog iskustva.
Promena postojeće sistematizacije radnih mesta je u toku, još uvek je važeća stara
sistematizacija, po kojoj su nedavno kadrovi, pre svega u informativnoj redakciji,
promenjeni. Iskusni urednici koji su obučavani na BBC-jevim novinarskim i
uredničkim treninzima su smenjeni, a neki od najiskusnijih novinara su dobili otkaze.
Takođe, neki od naiskusnijih novinara su napustili televiziju. Prilikom izbora novih
urednika i ključnih ljudi u televiziji nije bilo bitno iskustvo, obučenost za taj posao i
prethodni rezultati, a direktor je smene i nova imenovanja obrazložio time da ima
pravo da formira tim „sa kojim on može blisko da sarađuje“. Istovremeno, angažovani
su i novi novinari (neki su zaposleni, a neki honorarno), koji nisu imali televizijskog
iskustva.
17
Osnivač televizije je Skupština grada i televizija se finansira iz budžeta, novcem
poreskih obveznika, dakle, svih građana Novog Sada. Zato bi u političkom delu
programa trebalo da budu zastupljene sve političke opcije koje su oni izabrali i koje
participiraju u Skupštini grada. To sada nije slučaj.
Finasiranje iz budžeta grada i mala sopstvena zarada od marketinga
Viša cena reklame u odnosu na konkurentske televizije
Mnogo zaposlenih u marketingu u odnosu na učinak i ostvarenu zaradu. Skoro svi
zaposleni u marketingu imaju fiksne plate, a ne procenat od ostvarene prodaje
reklamnog prostora. Takođe, ima mnogo zaposlenih u administraciji, zajedničkim
službama i Info kanalu u odnosu na broj zaposlenih u televiziji.
Skupo iznajmljivanje poslovnog prostora u kom se televizija nalazi. TV Apolo je
smeštena u Apolo centru gde zauzima tri sprata. Na poslednjem spratu, u kupoli,
nalaze se režija i studio, koji nije dovoljno velik i ne omogućava istovremeno
postavljanje više različitih scena za emisije.
Veliki rashodi (plate, skup poslovni prostor, gorivo, reprezentacija...) i nasleđena
dugovanja
Mala snaga predajnika i mali domet signala. Predajnik TV Apolo se sada nalazi u
Sremskoj Kemenici i „pokriva“ teritoriju u prečniku oko 40 kilometara od Novog
Sada. Uskoro bi trebalo da bude premešten na drugu lokaciju sa koje bi domet signala
bio bolji
Manja gledanost u odnosu na konkurentske televizije- prema istraživanjima agencija,
lokalne televizije manje su gledane od nacionalnih, a prema poslednjim istraživanjima
Agencije SCAN Apolo je na četvrtom mestu po gledanosti u odnosu na ostale
novosadske lokalne televizije. Po gledanosti na prvom mestu je Televizija „Panonija“,
na drugom „Most“, a na trećem „Jesenjin“. U prethodnom istraživanju ove agencije,
18
rađenom pre nekoliko meseci „Apolo“ je bio na trećem mestu, posle TV „Most“ i
„Panonija“. Dakle, zabeležen je pad u gledanosti TV Apolo.
Nedovoljno osnovne opreme (kamere, link kamere, montaže, emisiona tehnika,
kompjuteri) i dotrajalost postojeće - kamere i kompjuteri u montažama često se kvare,
što dovodi do problema u proizvodnji programa. Iako je prva televizija na ovom
području koja je nabavila prompter (tkz. idiot), sa kog su prezenteri čitali vesti, on je
već godinu dana pokvaren i ne može se koristi.
Stara i neodgovarajuća scenografija u studiju- scenografija ne odgovara potrebama
programa i nije u skladu sa emisijama koje se emituju uživo iz studija
Problem koncepcije programa i ciljnih grupa- S obzirom da je osnivač Skupština
grada, „Apolo“ bi trebalo da bude lokalni javni servis građana Novog Sada. Zato je
koncepcija programa uglavnom usmerena ka informativnom programu i temama iz
oblasti politike, ekonomije, socijalnih problema, zdravstva, kulture, sporta i problema
sa kojima se suočavaju građani Novog Sada. Filmski i serijski program nije dovoljno
zastupljen i kvalitetan da bi doneo veću gledanost. Zabavni i komercijalni programi su
malo bili zastupljeni u programu TV Apolo i sada se polako uvode emisije sa takvim
sadržajima.
Sopstvena produkcija- Proizvodnja emisija u Televiziji Apolo ograničena je
postojećim tehničkim kapacitetima (raspoloživim kamerama i terminima za montažu)
kojih je nedovoljno za veće produkcijske poduhvate. Televizija sada može da
proizvodi samo jednostavnije emisije, ali ne i složenije forme.
Nedostatak kratkih formi zabavnog programa koje bi se emitovale svakodnevno, pre
svega zbog malih produkcijskih kapaciteta televizije.
Program se emituje od podneva do ponoći, što je kraće u odnosu na druge televizije.
Preostalo vreme emituje se info kanal, na kom se mogu pročitati gradske vesti i
19
servisne informacije, dok se u off-u može čuti program Radio sajma.
Nedostatak kvalitetnih prezentera i TV zvezda po kojima bi televizija bila
prepoznatljiva
Male plate („Apolo“) ima najniža primanja od svih javnih preduzeća)
5.1 Predlog i efekti rešavanja problema
Rukovodstvo JP „Apolo“ treba da započne sa promenama u televiziji kako bi se
popravila finasijska situacija, komercijalizovao program i pridobio veći broj gledalaca.
Smanjenjem troškova (za gorivo, dnevnice, reprezentaciju...) nasleđeni dugovi su isplaćeni,
bilans poslovanja sada je na nuli, tako da još uvek nema ni zarade. Potrebno je da organizuje
poslovanje tako da oslanjanje na prihode iz budžeta grada bude sve manje i da pojača udeo
marketinga u ukupnim prihodima Javnog preduzeća. Direktor marketinga koji je pored
pojačanog rada zaposlenih u tom sektoru i da novinari prilikom redovnog rada na terenu,
pronalaze i nove komitente, da bi poboljšali finansijsko stanje firme. Kako bi se povećala
gledanost, u programskoj šemi odstupilo se od stroge forme i imidža „informativne
televizije“. Dosadašnja istraživanja gledanosti pokazivala su da su na programu TV Apolo
najgledanije bile informativne emisije „Objektiv“, pogotovo izdanje u 22 sata. Rukovodstvo
kuće je odlučilo da poboljša kulturno-zabavni program i da uvede nove emisije koje bi
ujedno i marketinški bile isplative.
Tehničke kapacitete povećati ali problem sa izrabljenim kamerama, starim i sporim
montažama, i lošom mrežom kompjuterskog sistema još uvek nije rešen.
20
„Udarni termin“- emisija sa gostima u studiju, koja se emituje dva puta nedeljno, teme
su politika, ekonomija, lokalna samouprava, rad javnih i javnih komunalnih
preduzeća... Emisiju priprema i vodi nekoliko novinara i urednika
„Naučni pregled“- emisija o dostignućima u nauci, poljoprivredi, privredi i dugim
oblastima. Autor Verica Utvić
„Najbolji lek“- emisija o medicini, autor Jasmina Vuković
„Vitraž“- emisija o kulturnim događajima u gradu, autor Smiljka Seljin
„Rez“- emisija o filmskoj umetnosti, autor Milica Pejović
„Sprint“- emisija o sportu, autor Lazar Kurteš
„Evo nas kod vas“- serijal dokumentarnih emisija o različitim temama viđenim iz ugla
autora Kovača Karolja
„Drum“- komercijalna emisija o automobilizmu, autor Miroslav Farkaš
„Portal“- komercijalna emisija u kojoj se predstavljaju banke i novine iz oblasti
bankarstva. Autor Irena Grubišić
„Mobiliranje“- komercijalna emisija o mobilnoj telefoniji, autor Staša Keneški
„Trg mladenaca“- emisija u kojoj se prikazuju venčanja u matičarskom zdanju u
Novom Sadu. Emisija pobuđuje veliko interesovanje za sponzorstvo i reklamu, pre
svega onih koji prodaju sve što je neophodno za venčanja i restorana. Autor Dragana
Ristić
„Gastro specijal“- komercijalna emisija u kojoj se preporučuju kulinarski recepti,
autor Aleksandra Živanović
„Input“- emisija o ekstremnim sportovima, autor Maja Štefan
„Roxy“- emisija o domaćoj i stranoj rock muzici, autor Obrad Škrbić
„Music on line“- kratka forma koja se emituje dnevno, sa najavama koncerata i žurki,
i izborom hita godine, autor Maja Štefan
21
Deo filmskog i serijskog programa ojačati, zahvaljujući sponzorima. Tako se sada
sredom emituju filmski hitovi, a kupovinu prava za emitovanje omogućila je jedna poznata
novosadska firma. Neophodno je proširenje programa, a uskoro bi trebalo da počne
emitovanje pre podnevnog programa iz studija, sa aktuelnim gostima, prilozima i „živim“
uključenjima novinara sa terena. U pripremi je i nova scenografija za studio i promena
vizuelnog identiteta televizije sa novim špicama, džinglovima, maskama. Potrebno je
izmeštanje predajnika, kako bi se „pokrilo“ veće područje signalom TV Apolo. Promena
sistematizacije radnih mesta, i pregovori oko potpisivanja kolektivnog ugovora sa većinskim
sindikatom u kući. Najavljen je i skori početak procesa privatizacije televizije. Broj
zaposlenih prilagoditi stvarnim potrebama televizije. Voditi računa da sručni i sposobni ljudi
vode i rade na televiziji. Motivisati zaposlene da bolje i više rade, stimulisati ih.
5.2 Kako se prema literaturi preporučuje rešavanje takvih problema
Da bi se prevazišla postojeća kriza potrebno je planirati promene. Menadžeri se moraju
fokusirati na ciljeve, proceniti ih i izraziti princip („Ako menadžeri ne znaju kuda idu, ne
mogu ni promeniti ništa da bi stigli na odredište. Ako ne znaju gde su, ne mogu ni krenuti
pravim putem“, Dušan Ristić „Upravljanje promenama“). Istraživanjima treba utvrditi
zahteve korisnika (u ovom slučaju gledalaca), i zaposlenih (stepen zadovoljstva), a potom
planirati promene (u njihovo identifikovanje trebalo bi uključiti i zaposlene, kako bi se
podigao moral i poboljšao kvalitet rada).
Potrebno je odrediti vremenske rokove za različite tipove promena i izraditi plan akcije sa
isplaniranim detaljima, proverenim sadržajem, uz obezbeđivanje da plan zaživi i stalna
istraživanja. Pre sprovođenja, plan promena se mora testirati i proveriti.
Prilikom izvođenja neophodna je komunikacija o promenama, praćenje napretka i spremnost
za promene u toku izvršenja programa.
22
U knjizi „Vođenje promena“ Džon Koter predlaže osam faza vođenja promena, izvedenih na
osnovu najčešćih grešaka koje se čine prilikom njihovog izvođenja. Proces realizovanja
korenite promene u osam faza:
1. Razvijanje svesti o neophodnosti promene (ispitivanje tržišne i konkurentske
realnosti. Identifikovanje i preispitivanje kriza, potencijalnih kriza ili najznačajnijih
mogućnosti)
2. Stvaranje vodeće koalicije ( okupljanje grupe koja poseduje dovoljnu moć da vodi
promenu, usmeravanje grupe na timski rad)
3. Oblikovanje vizije i strategije (stvaranje vizije koja pomaže u usmeravanju promene i
razvijanje strategija za ostvarenje vizije)
4. Komuniciranje vizije promene ( Korišćenje svih mogućih oblika komunikacije za
širenje nove vizije i strategije. Vodeća koalicija kao uzor ponašanja koje se očekuje od
zaposlenih)
5. Osamostaljivanje zaposlenih za široku akciju ( Odstranjivanje prepreka, promena
struktura i sistema koji ugrožavaju viziju promene, podsticanje rizika i
netradicionalnih ideja, aktivnosti i akcija)
6. Ostvarivanje krakoročnih uspeha ( Planiranje u pravcu vidljivih poboljšanja „uspeha“,
vidljiva priznanja i nagrađivanja ljudi koji su omogućili ove uspehe)
7. Konsolidovanje ostvarenih prednosti i pokretanje daljih promena ( Korišćenje
povećanog kredibiliteta u vilju promene svih sistema, struktura i metoda koje se
neuklapaju međusobno i u viziju.
8. Unapređenje i razvijanje ljudi koji su u stanju da realizuju promene. Osvežavanje
procesa novim projektima, temama i ljudima koji sprovode promenu)
9. Usađivanje novih pristupa u kulturu (ostvarivanje novih performansi kroz ponašanje
orijentisano na potrošača i produktivnost, izraženije i kvalitetnije liderstvo.
Povezivanje novih oblika ponašanja i uspeha organizacija)
23
5.3. Kako bi studenti rešili probleme na Televiziji „Apolo“
Pre svega neophodno je izabrati glavnog i odgovornog urednika sa televizijskim
iskustvom koji bi osmislio preciznu programsku šemu televizije, uzimajući u obzir
gledanost pojedinih termina tokom dana i interesovanja gladalaca za pojedine
programske segmente. Takođe, i sadašnju ulogu lokalnog javnog servisa građana
(dosadašnja istraživanja su pokazala, kao što smo već ranije naveli da je informativna
emisija „Objektiv“ bila najgledanija na programu TV Apolo). Glavni i odgovorni
urednik bi trebalo da bude stručan, profesionalan i da poštuje zakone i etički kodeks
novinarstva. Dakle, ne bi smeo da bude član bilo koje političke stanke, a samo
nepristrasnim informisanjem televizija može zadobiti poverenje građana Novog Sada.
Izborom glavnog i odgovornog urednika, direktor koji je sada vršilac dužnosti te
funkcije, mogao bi potpuno da se posveti menadžerskom poslu i popravljanju
finansijskog stanja u Javnom preduzeću.
U Javnom preduzeću zajedničke službe, Web redakcija i Info kanal imaju previše
zaposlenih u odnosu na obim njihovog posla i broj ljudi zaposlenih u televiziji, a
pogotovo novinara u redakciji. Ukupno u ovim službama radi 23 ljudi, dok zaposlenih
i honorarnih novinara (ne računajući urednički tim) koji su stalno angažovani na
dnevnom programu ima 10. Ukoliko postoji potreba za otpuštanjem, trebalo bi utvrditi
tehnološki višak u tim sektorima. Do sada su kao tehnološki višak bili otpuštani samo
iskusni novinari, a u ostalim sektorima niko nije otpušten. Takođe, primani su i novi
novinari, zato što je nakon otpuštanja utvrđeno da nije moguće raditi sa manjim
brojem novinara i da se to odražava na program.
Početak procesa privatizacije televizije je neizbežan. Televizija osim opreme, imena i
zaposlenih sada nema mnogo toga da ponudi budućim vlasnicima. Ne poseduje
sopstveni poslovni prostor, ni frekvenciju.
24
Ulaganja u opremu za rad- kamere, link kamere, montaže, emisionu i studijsku
tehniku. Pravovremeno i adekvatno održavanje opreme. To bi doprinelo razvoju
sopstvene produkcije televizije.
Poboljšanje imidža televizije i vizuelnog identiteta (scenografija, špice, džinglovi,
maske).
Stvaranje prepoznatljivih TV lica (prezentera, novinara) koji bi stekli poverenje
gledalaca i za koje bi se oni „vezali“
Stalno usavršanje zaposlenih u televiziji u svim sektorima (urednici, novinari,
snimatelji, montažeri i zaposleni u režiji)
Potrebno je više koristiti internu kompjutersku mrežu, mail-ove i interni sajt, pre
svega zbog poboljšanja komunikacije zaposlenih i lakšeg i bržeg rada u pojedinim
sektorima (redakcija, montaže, režija)
Oslanjanje na sopstvenu zaradu, pre svega od marketinga. Niže cene reklamiranja i
ažurniji saradnici u marketingu, koji bi bili stimulisani procentom od zarade od
ugovorenog posla. Vremenom, to bi moglo da doprinese i povećanju plata svih
zaposlenih
Dobijanje dozvola za povećanje snage i dometa predajnika, kako bi signal pokrivao
veću teritoriju, što bi moglo da doprinese i povećanju gledanosti
Poboljšanje filmskog i serijskog programa. Uvođenje zabavnog i muzičkog programa
namenjenog različitim ukusima i uzrastima. Emitovanje više kratkih zabavnih formi
tokom dana i večeri
Aktuelan program zasnovan na lokalnim temama i problemima, koji interesuju
građane i koje nisu zastupljene na nacionalnim televizijama.
U sprovođenju promena u JP „Apolo“ tebalo bi koristiti kombinovano i postepene i
radikalne promene. Postepene promene trebalo bi uvoditi u programski deo TV Apolo
25
(programsku šemu), kako bi zadržali gledaoce i pridobili nove. Relevantnim ispitivanjima i
metodama pouzdanih agencija, trebalo bi utvrditi gledanost pojedinih emisija. One koje
imaju malu gledanost trebalo bi ukinuti i na osnovu interesovanja gledalaca uvesti nove
emisije. Radikalne promene bi, između ostalog, bile primenjene na smanjenje broja
zaposlenih i nova kadrovska rešenja prema znanjima i sposobnostima; agresivniji
marketinški pristup zarad povećanja zarade; privatizaciju televizije.
5.4 Prednosti i mane ponuđenog rešenja
5.4.1. Prednosti
- Televizija Apolo bi vratila poverenje gledalaca i reputaciju brze, aktuelne i objektivne
televizije u čijem programu su zastupljene informacije i teme koje su namenjene svim
sugrađanima
- Pridobijanje novih gledalaca
- Poboljšanje uslova za rad, kvaliteta i raznovrsnosti programa i sopstvene produkcije
- Rad sa najsavremenijom televizijskom opremom (DV tehnologija)
- Bolja osposobljenost zaposlenih za rad u skladu sa zahtevom savremenog
televizijskog koncepta
- Mlada ekipa zaposlenih, spremna da se usavršava
- Smanjenje birokratije i nedovoljno efikasnih službi i redakcija koje opterećuju budžet
Javnog preduzeća, i usmeravanje tog novca na tad televizije i zaposlenih u njoj
- Manja zavisnost od novca dobijenog od budžeta grada, što bi omogućilo nova
ulaganja i povećanje plata
5.4.2. Mane
26
- Nesređena situacija u oblasti elektronskih medija na republičkom nivou (dodela
frekvencija i dozvola za rad)
- Neizvesnost zbog ishoda predstojeće privatizacije i budućnosti televizije
- Velik broj lokalnih televizija u gradu, jaka konkurencija. Malo marketinško tržište u
odnosu na broj televizija, što dovodi do nižih cena reklama
- Skup kvalitetan filmski i serijski program
- Komercijalizacija muzičkog programa dovodi do opasnosti od podilaženja najnižim
ukusima.
- Problemi sa opremom (kamere, kompjuteri, montaže) i internom mrežom
6.0. ZAKLJUČAK
6.1. Rezime rada i kratak prikaz rešenja
U društvu koje je u tranziciji i sa nesređenom situacijom u oblasti elektronskih medija,
TV Apolo je jedna od mnogih televizija, koju čeka promena vlasničke strukture. Iako je
televizija počela sa radom pre osam godina i imala šansu da na osnovu savremenih
strategija i znanja razvoja, bude koncipirana na modernim i tržišnim principima, ustaljeni
načini razmišljanja i organizacije poslovanja u našoj zemlji su očigledno prevagnuli.
Istraživanja beleže pad gledanosti televizije. TV Apolo je bila u prednosti nad ostalim
televizijama u odnosu na metode rada, zahvaljujući obuci i pomoći IREX-a, posredstvom
kog su treneri sa britanskog BBC-ja radili na usavršavanju novinara, snimatelja,
montažera, urednika, rukovodilaca marketinga i menadžmenta preduzeća.
27
Ograničavajuća okolnost je bila to što je osnivač Javnog preduzeća „Apolo“, u čijem
sastavu je telavizija, Skupština grada Novog Sada, koja finasira televiziju iz budžeta.
Sigurnost dotacija iz budžeta može biti jedan od uzroka činjenici, da je od samog
početka, udeo marketinga u finansiranju televizije neznatan.
To je donelo i druge probleme televiziji: promena vlasti na lokalnim izborima dovela
je i do promene rukovodstva, urednika i novinara. Većina novih kadrova nije imala
prethodno televizijsko iskustvo i nije osposobljena za rad u savremenim medijskim
sistemima. Takođe, kako je osnivač Skupština grada, u „Apolu“ je do pre godinu dana
negovan koncept informativne televizije i lokalnog javnog servisa, a istraživanja su
pokazala da je informativna emisija „Objektiv“ bila najgledanija.
Od tog koncepta sada se delimično odstupilo, promenjen uređivački princip i pristup
temama, i informativni program „Apola“ sada ne izaziva toliko interesovanje gledalaca.
Istovremeno je započeta promena programske šeme uvođenjem novih emisija, ali pitanje
je koliko sa novim konceptom može konkurisati ostalim lokalnim televizijama koje su od
samog početka program zasnivale na zabavnim i lakšim sadržajima.
Za rešavanje situacije TV Apolo neophodno je izabrati glavnog i odgovornog
urednika sa televizijskim iskustvom, koji bi osmislio preciznu programsku šemu
televizije, uzimajući u obzir gledanost pojedinih termina tokom dana i interesovanja
gladalaca za pojedine programske segmente. Takođe, i sadašnju ulogu lokalnog javnog
servisa građana. Direktor bi trebao da se posveti menadžerskom poslu i popravljanju
finansijskog stanja u Javnom preduzeću.
Trebalo bi započeti sa procesom privatizacije televizije, ulagati u opremu i usavršavati
zaposlene. Takođe, poboljšati imidž i vizuelni identitet televizije, i stvoriti prepoznatljiva
TV lica. Pojačanje signala i dometa predajnika je jedan od preduslova za veću gledanost i
bolje marketinško poslovanje.
28
29
