Seminarski korupcija

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА

Специјалистичке струковне студијесмер: Политичке партије и избори

СЕМИНАРСКИ РАД

курс: Партије и политички живот Србије

ПРОБЛЕМ КОРУПЦИЈЕ КАО ПРЕПРЕКА

НА ПУТУ КА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

професор: студент:

доц. др Славиша Орловић

Београд, септембар 2009.

Проблем корупције као препрека на путу ка Европској унији

САДРЖАЈ

УВОД ............................................................................................................................................ 2

I. Дефиниција корупције .................................................................................................... 3

II. Преглед односа између Републике Србије и Европске уније ..................................... 5

III. Извештај о напретку Србије за 2008. годину ............................................................... 6

IV. Извештај о усклађености за Републику Србију (ГРЕКО/GRECO) ............................ 7

IV. a Анализа усклађености са препорукама ГРЕКО-a ......................................... 8

IV. б Закључци након анализе усклађености са препорукама ГРЕКО-a ......... 22

ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................... 23

ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................... 25

1


У В О Д

Да ли је уопште потребан увод за причу и писање о корупцији? Данас, у

Србији, између партократије и аристократије, (можда на корак од клептократије) а како се

чини, све даље од демократије? Да ипак покушам:

Као друштвена појава, корупција је стара колико и друштво и о њој се

алармантно говори и пише онда када се испуне два услова: Први је да постоји толико

слободе у земљи да се о њој сме писати, а други када постане јако масовна, када прожме

све институције друштва и државе и када омета нормално функционисање правног и

моралног поретка. То је управо и нажалост, ситуација у којој ми живимо.

Корупција не би била ни толико стара, ни тако тешко искорењива да није

тесно повезана са људском природом. Не упуштајући се у антропологију и дефинисање

људске природе и расправу да ли је човек по природи добар или лош, може се рећи да је

људска природа у једном смислу подложна корупцији и слаба у превладавању егоизма. Да

будемо себични и агресивни довољно је да следимо своје инстинкте. Али, да бисмо били

добри и морални треба нам већи или мањи напор у савладавању инстинката. Живећи у

друштву, човек је изложен многим искушењима и мало је оних који би признали као

Оскар Вајлд: Свему могу да се одупрем, изузев искушењима. 1

Није тешко пронаћи корупцију у Србији, бојим се да ће ускоро постати

много теже пронаћи Србију у корупцији. И спасити је. Корупција је свуда- свеприсутна, а

понекад и прекопотребна, и то буквално. Посебно у ситуацијама када је у питању људска

егзистенција, борба за неко од основних људских права, здравље, образовање, запослење...

– све кошта. И све се плаћа.

Пошто се наш народ од давнина сусреће са овом појавом, као и многи други

народи, има много слојева и различитих појавних облика ове болести друштва. Тако се

овај рад неће свеобухватно њоме бавити, већ само у једном уском контексту европских

интеграција.

1 Драгољуб Мићуновић у предговору текста - Корупција у Србији, Драгомир Антонић. [и др.]. Београд: Центар за либерално-демократске студије, 2001 .

2


I. Дефиниција корупције

Корупција се може дефинисати на неколико различитих начина.

Најобухватнију дефиницију корупције је понудио Вито Танци, један од експерата

Међународног монетарног фонда. Према њему, корупција постоји уколико дође до

намерног нарушавања принципа непристрасности при доношењу одлука у циљу

присвајања неке погодности.

Принцип непристрасности захтева да, при доношењу одлука, лични или

било који други односи између учесника у размени немају никакав утицај. Овај принцип

је део функционисања савршеног тржишта, које је, према самој дефиницији,

деперсонализовано.

На основу Танцијеве дефиниције, може се закључити да постоје два

потребна услова да нарушавање непристрасности буде окарактерисано као корупција.

Прво, потребно је да постоји намера. Случајно нарушавање непристрасности услед, на

пример, несавршене информисаности, не представља корупцију. Друго, потребно је да се

као последица наведене непристрасности јавља присвајање неке погодности, односно

стицање личне користи. Нарушавање непристрасности услед, на пример, боје коже

учесника у трансакцији, представља расизам, али не и корупцију.

Поред наведене Танцијеве дефиниције, у последње време се веома често

употребљава оперативна дефиниција Светске банке, да корупција представља

злоупотребу јавних овлашћења ради стицања приватне користи. Ова дефиниција

извор корупције сагледава у јавним овлашћењима, тако да корупцију неминовно везује за

државу, њене послове, државну интервенцију на тржишту и постојање јавног сектора.

Другим речима, примена ове дефиниције искључује могућност корупције у

приватном сектору, већ се усредсређује искључиво на корупцију у јавном сектору. Оваква

дефиниција је конзистентна са ставом америчког нобеловца Бекера да „уколико укинемо

државу, неће бити ни корупције“, на шта бих се надовезала графитом са једног од

београдских зидова: Да је држава добра и Роми би је имали.

Трећа могућа дефиниција је и она из Националне стратегије за борбу против

корупције која корупцију дефинише као однос који се заснива злоупотребом овлашћења у

јавном или приватном сектору у циљу стицања личне користи или користи за другога.

3


Истакла бих напослетку и дефиницију која корупцију дефинише путем

математичког приступа:

КОРУПЦИЈА = МОНОПОЛ + ДИСКРЕЦИОНА ОВЛАШЋЕЊА – ОДГОВОРНОСТ.

Ту је важно додати да се помоћу ове формуле може доћи и до решења за

смањење (искорењивање) корупције, тако што ће се поменути монополски положај и

дискрециона овлашћења умањити, односно, ограничити, а одговорност појачати.

Има и других начина одређивања ове штетне друштвене појаве, а она која је

најпријемчивија за сврху овог рада је свакако дефиниција корупције из члана 2.

Грађанскоправне конвенције о корупцији2: "Корупција" означава захтевање, нуђење,

давање или примање, директно или индиректно, мита или било које незаслужене

користи или њено стављање у изглед, које ремети правилно обављање било које

дужности или понашање које се тражи од примаоца мита, незаслужене користи

или користи која се ставља у изглед. 3

2 коју су Државе чланице Савета Европе, друге државе и Европска заједница потписале у Стразбуру, 4. новембра 1999. – Закон о потврђивању грађанскоправне конвенције о корупцији ("Сл. гласник РС - Међународни уговори", бр. 102/2007)3 Такође, чланом 14. наведене конвенције предвиђено је да надзор над њеним спровођењем врши GRECO – ГРЕКО, Група држава против корупције, основана резолуцијом Савета Европе број (99) 5, која је усвојена 1. маја 1999. године. Србије је чланица ГРЕКО-а постала пријемом у Савет Европе, 1. априла 2003. године.

4


II. Преглед односа између Републике Србије и Европске уније

Србија, као једна од Република Савезне Републике Југославије, постала је

део Процеса стабилизације и придруживања (ПСП) новембра 2000. године. Од 2001.

постале су јој доступне све мере и инструменти овог процеса, али је одлука о отварању

преговора за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању (у даљем тексту

ССП) донета тек априла 2005, након прихватања принципа „двоструког колосека” за

преговоре са Државном заједницом Србија и Црна Гора. Преговори су званично отворени

10. октобра, а прва званична рунда је одржана 7. новембра 2005. Маја месеца 2006,

преговори о ССП су заустављени одлуком Европске комисије, да би били обновљени 10.

јуна 2007. године и успешно окончани парафирањем Споразума о стабилизацији и

придруживању, 7. новембра исте године. Споразум је потписан 29. априла 2008. године на

састанку Савета за опште послове и спољне односе ЕУ у Луксембургу. Народна

скупштина Републике Србије је 9. септембра 2008. ратификовала Споразум о

стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазни трговински споразум (Закон о

потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и

њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране и Закон о

потврђивању Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске

заједнице, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране („Службени гласник РС”,

број 83/08).

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, Република

Србија улази у нову фазу односа са Европском унијом. По први пут, односи са Европском

унијом се заснивају на уговорној бази, а Србија постаје држава придружена Европској

унији. Потписивањем ССП, Србија се обавезује на постепено усклађивање законодавства

са правним тековинама Европских заједница (acquis communautaire), као и на његову

доследну примену. Тако према члану 72. ССП, Србија је у обавези да у договору са

Европском комисијом, припреми посебан Програм за спровођење обавеза из ССП.

Усклађивање законодавства и спровођење закона из тог програма ће бити строго праћени

од стране ЕУ.

Спровођење ССП почиње са његовим потписивањем и ступањем на снагу

Прелазног споразума, у планираним транзиционим роковима који нису дужи од шест

5


година за отварање тржишта и пуно спровођење споразума. Добијање статуса државе

кандидата зависи од оцене Европске комисије о спремности Србије да отпочне преговоре

о чланству у ЕУ. Имајући у виду релативно кашњење Србије у процесу европске

интеграције, неопходно је системски осмислити даље кораке према ЕУ у складу са разним

документима којима се оцењује спремност наше земље за интеграцију у европску

породицу држава.

III. Извештај о напретку Србије за 2008. годину

Сваке године, од марта 2002. Комисија ЕУ подноси редовне

извештаје Савету и Парламенту о постигнутом напретку земаља

западног Балкана, а мој рад се, у ишчекивању новог, односи на

последњи Извештај о напретку Србије за 2008. годину који је Комисија донела,

5. новембра 2008. године у Бриселу.4 Овај извештај према својој

основној структури садржи:

- сажет опис односа Републике Србије и Европске уније;

- анализу ситуације у Србији у погледу политичких критеријума за

чланство;

- анализу ситуације у Србији на основу економских критеријума за

чланство;

- преглед способности Републике Србије да спроводи европске

стандарде, односно да постепено усаглашава своје законодавство и

политике са правним тековинама ЕУ, у складу са Споразумом о

стабилизацији и придруживању и приоритетима Европског

партнерства.

Извештај обухвата период од 1. октобра 2007. до почетка

октобра 2008. године. Напредак се мери на основу донетих одлука,

усвојених закона и спроведених мера. По правилу, закони или мере који

су у припреми или чекају на усвајање у скупштини нису разматрани.

4 Текст Извештаја доступан је на сајту Канцеларије за европске интеграције, www . seio . sr.gov. у u

6


Овакав приступ обезбеђује уједначен приступ у свим извештајима и

омогућава објективно оцењивање. Овај извештај се темељи на

информацијама које је Комисија сакупила и анализирала. Коришћени су

и многобројни извори, укључујући и прилоге Владе Републике Србије,

држава чланица ЕУ, извештаје Европског парламента и информације

добијене од разних међународних и невладиних организација.

Комисија даје закључке о Републици Србији у посебној

комуникацији о проширењу на основу стручне анализе садржане у овом

извештају. Текст извештаја базира се на анализи политичких и

економских критеријума, односно европских стандарда које би Србија

требало да задовољи.

Корупција се као тема налази у области политичких

критеријума који се процењују на основу испуњења Критеријума из

Копенхагена5. Носећи фактор стабилности представљају демократија и

владавина права и спровођење адекватне политике смањења (до

искорењивања) корупције са тим циљем. У том смислу, једна од обавеза наше

земље је и борба против корупције, у складу са препорукама ГРЕКО-а, о чему ће бити

речи у наставку овог рада.

IV. Извештај о усклађености за Републику Србију GRECO/ГРЕКО –

Група држава против корупције 6

5 Под овим називом подразумевају се закључци Европског савета донети на састанку у Копенхагену 1993. године који као критеријуме за чланство у ЕУ захтевају стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, људска права, поштовање и заштиту мањина; прати се и регионална сарадња, као и поштовање међународних обавеза, као што су сарадња са Међународним судом за ратне злочине и сл.6 Извештај ГРЕКО-а доступан је на сајту http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/view.jsp?articleId=577

7

http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/view.jsp?articleId=577


Као што је већ речено, приликом дефинисања корупције, у

Грађанскоправној конвенцији о корупцији предвиђено је да надзор над њеном применом

врши Група држава против корупције (ГРЕКО/GRECO, у даљем тексту ГРЕКО, у складу

са објављеним преводом извештаја на српски језик), основана резолуцијом Савета Европе

број (99)5, која је усвојена 1. маја 1999. год. Србија је чланица ГРЕКО-а постала пријемом

у Савет Европе, 1. априла 2003. године.

Ревидирани Извештај о усклађености за Републику Србију, односно,

Заједнички први и други круг евалуације стања у нашој држави, усвојен је од стране

ГРЕКО–а на 38. пленарном заседању (Стразбур, 9-13. јун 2008. год.).7 На свом 26.

пленарном заседању (5-9. децембра 2005. године), ГРЕКО је, у складу са Правилом 31.1.

Пословника о раду, изабрао Ирску и Литванију да именују известиоце за процедуру

усклађености. За известиоце су именовани: г. Хенри МЕТЈУЗ (Henry MATTHEWS) у име

Ирске и г-ђа Елена КОНЧЕВИЧИЈУТЕ (Elena KONCEVICIUTE) у име Литваније.

Секретаријат ГРЕКО -а је известиоцима пружио подршку у припреми Извештаја о

усклађености (RS-извештај) чији је циљ је да процени мере које су надлежни органи

Републике Србије предузели у циљу усклађивања са препорукама које су садржане у

Евалуационом извештају. ГРЕКО је у свом Евалуационом извештају упутио 25 препорука

Републици Србији. Усклађеност са тим препорукама се анализира у даљем тексту.

IV. a Анализа усклађености са препорукама ГРЕКО-a

Препорука бр. 1: ГРЕКО је препоручио да се унапреди примена Закона о јавним

набавкама, нарочито кроз организовање обуке за државне службенике који учествују у

процес набавки.

Република Србија је преко својих органа известила ГРЕКО о предузетим мерама на основу

ове прве препоруке. Од мера којима се жели постићи већа професионализација и

транспарентност поступка издвајају се обука запослених, успостављање базе података и

7 ГРЕКО је усвојио Извештај за Заједнички први и други круг евалуације за Републику Србију на свом 29. пленарном заседању (19-23. јуна 2006. године). Овај извештај (Greco Eval I-II Rep (2005) 1Е Revised) је, након ауторизације надлежних органа Републике Србије, објављен 9. октобра 2006. године. У складу са Правилом 30.2. Пословника о раду ГРЕКО-а, надлежни органи Републике Србије су 28. децембра 2007. године поднели Извештај о стању (RS- извештај), са мерама које су предузете како би се примениле препоруке. Допунске информације поднете су дана 20. маја 2008. године, односно 27. маја 2008. године.

8


веб сајта о јавним набавкама. Од легислативних мера била је предвиђена и измена Закона

о јавним набавкама8 што је у међувремену и учињено, тако да се формално-правно може

рећи да је Република Србија поступила у складу са препоруком бр. 1 што је и ГРЕКО

оценио задовољавајућим.

Препорука бр. 2: ГРЕКО је препоручио да се пронађу начини да се поступак

именовања и унапређења судија и тужилаца учини транспарентнијим, како би се

учврстило поверење јавности у потпуну независност тужилаца и судија од било каквог

непримереног политичког утицаја, као и поверење у њихову непристрасности у вршењу

функције.

Кад су у питању измене правосудног и судског система, на основу Националне стратегије

за реформу правосуђа поступак избора и именовања судија треба уредити тако да

гарантује аутономију и независност судства. У време извештавања ГРЕКО-а овај поступак

је био тек у фази креирања, док се данас Србија већ може похвалити усвајањем неколико

од сета правосудних закона и, самим тим, иако је ГРЕКО оценио да је ова препорука

делимично примењена, може се закључити да је, бар са законодавног аспекта, у

потпуности одговорено на овај захтев.

Препорука бр. 3: ГРЕКО је препоручио да се преиспитају услови који се односе на

дужину мандата заменика јавног тужиоца, како би им се пружила реална доза

стабилности.

Законом о јавном тужилаштву, који је био у процедури у време извештавања, предвиђа се

сталност функције заменика јавног тужиоца, а пошто је закон и усвојен9, иако је његова

примена одложена за 1. јануар 2010. године, ова препорука је примењена, како је ГРЕКО

оценио- на задовољавајући начин.

Препорука бр. 4: ГРЕКО је препоручио да се продужи мандат Специјалног

тужиоца за организовани криминал и његових заменика.

Државни органи Србије су известили да у радној верзији Закона о јавном тужилаштву

мандат Специјалног тужиоца за организовани криминал и његових/њених заменика прати

8 Закон о јавним набавкама („Службени гласник РС”, бр. 116/2008)9 Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/2008)

9


критеријуме установљене за све јавне тужиоце. Сходно томе, Специјални тужилац за

организовани криминал ће се бирати на период од шест година (уместо на две године како

је то раније био случај); његови/њени заменици врше сталну функцију (уместо на девет

месеци како је то раније био случај), с изузетком новоизабраних лица која ће проћи

пробни период у трајању од три године. ГРЕКО је поздравио предложене измене

законодавства у циљу примене препоруке бр. 4 Обзиром на то да о закона није био

усвојен, ГРЕКО у том тренутку није могао да предвиди крајњи резултат. Верујемо да ће

резултати бити видљиви након почетка примене овог закона.

Препорука бр. 5: ГРЕКО је препоручио да се при јавном тужилаштву образује

посебно одељење које би се бавило кривичним делима корупције (укључујући кривична дела

привредног криминала која су повезана са корупцијом).

Државни органи Србије су известили да је, у складу са планом рада Републичког јавног

тужилаштва за 2008. годину (који је усвојен у децембру 2007. године) основано посебно

одељење у оквиру Републичког јавног тужилаштва које се бави кривичним делима

корупције и кривичним делима привредног криминала која су повезана са корупцијом.

Исто тако, специјализована одељења формирана су у четири окружна тужилаштва у

Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Поред овог обавештења, ГРЕКО-у су дати и

подаци о броју предмета из ове области те је на основу тога и оцењено да је ова препорука

задовољавајуће примењена.

Препорука бр. 6: ГРЕКО је препоручио да се:

1) успостави јасан механизам сарадње између полиције и тужилаштва којим би се

учврстила водећа улога тужиоца у преткривичном поступку и који би обезбедио да

тужилац у најкраћем року добије све потребне информације;

2) подстакне формирање радних тимова састављених од полицајаца и тужилаца, у циљу

промовисања тимског рада.

Ова препорука је остварена у делу који се односи на сарадњу полиције и тужилаштва, у

преткривичном поступку утврђивањем обавезне координације и извештавања, а посебно

код кривичних дела корупције где се могу користити специјална истражна средства о

чему је одржана и обука полицајаца. у другом делу који се односи на успостављање

10


тимова полицајаца и тужилаца таква пракса је успостављена у регионима Новог Сада,

Краљева и Београда, а у плану је да се такви тимови установе у Нишу и Крагујевцу.

Поздрављајући ове предузете кораке, ГРЕКО је оценио да је препорука бр. 6

задовољавајуће примењена.

Препорука бр. 7: ГРЕКО је препоручио да се уведе свеобухватан програм обуке за

полицајце и тужиоце који би им омогућио да размене знања и ставове о томе како

решавати проблем корупције и финансијског криминала повезаног са корупцијом, што би

обухватило и употребу свих расположивих практичних и правних средстава за

откривање и запелну добити стечене корупцијом.

Као показатељ примене ове препоруке, државни органи Републике Србије обавестили су

ГРЕКО о активностима Правосудног центра на изради модула за стручну заједничку

обуку тужилаца и полицијаца, као и бројним студијама и обукама које су спроведене, као

и о документима који су објављени поводом ове проблематике.

Имајући у виду ове активности које је Република Србија предузела, ГРЕКО је оценио да је

ова препорука задовољавајуће примењена.

Препорука бр. 8: ГРЕКО је препоручио да се усвоје законодавне и друге мере за

успостављање ефикасног система за спровођење специјалних истражних техника,

којима ће се надлежним органима обезбедити одговарајућа средства и обука, како би се

у пракси обезбедило ефикасније функционисање система за спровођење специјалних

истражних техника.

Државни органи Србије указују на то да нови Законик о кривичном поступку (ЗКП)

предвиђа употребу читавог низа специјалних истражних техника за кривична дела

корупције, које овом приликом не бих набрајала, већ бих само напоменула да су

разноврсне и да ГРЕКО поздравља њихово увођење. Међутим, с обзиром на то да је

примена овог прописа била одложена до 31.12.2008. године, ГРЕКО није имао избора

осим да ову препоруку оцени само делимично примењеном. 10

10 Најновије измене садржане су у Законику о кривичном поступку („Службени гласник РС” бр. 72/2009 који је ступио на снагу 11.09.2009. године)

11


Препорука бр. 9: ГРЕКО је препоручио да се уведу неопходне мере којима ће се

обезбедити да је програм заштите сведока у пракси потпуно оперативан.

Државни органи Републике Србије наводе да је Закон о програму заштите учесника у

кривичном поступку ступио на снагу 1. јануара 2006. године. Основана је Јединица за

заштиту у оквиру Полицијске управе Министарства унутрашњих послова која спроводи

програме заштите сведока. Јединица за заштиту је већ стекла одређено искуство у вези са

заштитом учесника (и њихових блиских сродника) у кривичном поступку који се

спроводи за дела организованог криминала и ратних злочина па сходно томе, може

оперативно да делује и у кривичним делима повезаним са корупцијом. ГРЕКО је ову

препоруку оценио задовољавајуће примењеном.

Препорука бр. 10: ГРЕКО је препоручио да се прошире законске одредбе о

привременом блокирању сумњивих трансакција, како би њима била обухваћена сва

кривична дела корупције.

Државни органи Републике Србије потврђују да је, у складу са чланом 86. Законика о

кривичном поступку, привремено замрзавање сумњивих трансакција сада могуће у вези

са свим кривичним делима корупције.

Код ове препоруке ГРЕКО поново изражава своје ишчекивање примене овог закона како

би се утврдила и делотворност прописаних одредаба, с тим у вези, и ова препорука се

сматра делимично примењеном.

Препорука бр. 11: ГРЕКО је препоручио да се подстакне спровођење мера

привременог и трајног одузимања имовине у случајевима корупције, као и незаконито

стечене имовине која је пренета на друга лица и наплата износа који одговара

вредности такве имовине уколико она није пронађена.

Државни органи Републике Србије указују да Кривични законик (чл. 87, 91. и 92) и

Законик о кривичном поступку (чл. 82, 87-94 и 490-497) подробно прописују услове и

поступак којима се регулишу заплена и одузимање предмета. У вези с тим, имовина (или

њена вредност која подлеже одузимању) може се одузети од трећег лица уколико је

имовина проистекла из кривичног дела (члан 92. Кривичног законика) 11. Такође, у време

11 Члан 92. став 2. гласи: “Имовинска корист прибављена кривичним делом одузеће се и од лица на која је пренесена без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности”.

12


писања Извештаја ГРЕКО-а у току је била израда закона о одузимању имовинске користи

проистекле из кривичног дела, који је у међувремену усвојен и произвео је правне

последице у случајевима повезаним са организованим криминалом (одузимање имовине

у Шилеровој) па се може очекивати и боља оцена ГРЕКО-а у новом извештају од оне да

је ова препорука задовољавајуће примењена, а ми као грађани Републике Србије, можемо

очекивати и надати се да примена овог закона неће бити само започета и завршена у овом

једином случају.

Препорука бр. 12: ГРЕКО је препоручио да се стално пажљиво преиспитује

дијапазон организација које су дужне да пријаве сумњиве трансакције, да се унапреди

ниво обуке како би се постигла боља обавештеност о обавези пријављивања сумњивих

трансакција и пратио напредак у том смислу. ГРЕКО такође препоручује да се објаве

смернице са набројаним индикаторима прања новца за све обвезнике.

Државни органи Републике Србије подвлаче да је Закон о спречавању прања новца

измењен и допуњен крајем 2005. године како би се проширио списак организација чија је

обавеза да извештавају Управу за спречавање прања новца (УСПН). Тренутно су у току

нове измене и допуне: пре свега Предлогом закона о спречавању прања новца и

финансирања тероризма ревидирају се категорије обвезника; његово усвајање се очекује у

току 2008. године. У погледу активности подизања свести, УСПН редовно учествује у

релевантним обукама које организују обвезници (банке, лизинг компаније, рачуновође и

ревизори и сл), а направила је и индикаторе прања новца за банке, субјекте који послују на

тржишту хартија од вредности, осигуравајуће организације и мењаче; ови индикатори

објављени су на српском и на енглеском језику на интернет страници УСПН

(http://www.fcpml.org.yu/publikacije_en.htm). У току је израда индикатора за остале

обавезнике.

ГРЕКО поздравља све кораке које је Република Србија предузела на овом пољу, али

наглашаца да се достављени подаци угланом односе на банке и осигуравајућа друштва док

остали обвезници не врше извештавање што би требало интензивирати како би ова

препорука била потпуно примењена, а сада је само делимично.

13

http://www.fcpml.org.yu/publikacije_en.htm


Препорука бр. 13: ГРЕКО је препоручио да се усвоји Акциони план за примену

Националне стратегије за борбу против корупције и да се обезбеди ефикасан систем за

надгледање његовог спровођења.

Државни органи Републике Србије извештавају да је Акциони план о примени

Националне стратегије за борбу против корупције усвојен 21. децембра 2006. године.

Влада је основала Комисију за примену Националне стратегије за борбу против

корупције, која је такође задужена и да врши оцену корака који се предузимају у циљу

усклађивања са препорукама ГРЕКО-а. С тим у вези, било је предвиђено да се Агенцији

за борбу против корупције повери задатак да надзире примену Стратегије за борбу

против корупције и њеног Акционог плана. Иако је Закон о Агенцији за борбу

противкорупције ступио на снагу, са одложеном применом до 1. јануара 2010. године12,

можемо изразити наду, као што је и ГРЕКО то учинио, да ће Агенцији за борбу против

корупције, која је, између осталог, надлежна за надзор над применом Стратегије за борбу

против корупције и њеног Акционог плана, бити додељено довољно овлашћења и

ресурса који би јој омогућили да делотворно обавља свој задатак као надзорно тело.

Пошто се у време извештавања оценило да је ова препорука задовољавајуће примењена,

можемо очекивати да се у новом извештају та оцена побољша, али до потпуне примене

треба управо обезбедити већ поменуте ресурсе.

Препорука бр. 14: ГРЕКО је препоручио да се организује обука државних

службеника која ће бити посвећена правима јавности предвиђеним Законом о слободном

приступу информацијама од јавног значаја, као и да се шира јавност на одговарајући

начин информише о овом закону.

Државни органи Републике Србије наводе читав низ мера које су развијене последњих

година како би се подигла свест о праву на доступност информација. Пре свега, за

државне службенике који поступају по захтевима за достављање информација одржан је

низ обука у овој области на централном и регионалном нивоима. Такође, на иницијативу

Поверeника, Министарство за државну управу и локалну самоуправу одлучило је да у

програм државног испита уврсти тему права на доступност информација, који је

неопходан за рад у државној служби. Такође, “Програм општег стручног усавршавања

12 Закон о агенцији за борбу против корупције ("Сл. гласник РС", бр. 97/2008).

14


државних службеника у органима државне управе и службама Владе”, уврстио је 2007. и

2008. године тему транспарентности у државној управи с посебним освртом на право на

доступност информација. Поред тога одржане су и бројне обуке разних циљних група

повезаних са овом темом, а ове напоре ГРЕКО је оценио као задовољавајућом применом

препоруке број 14, што нас наводи на закључак да је потребно још труда како би се

потпуно одговорило на захтеве ка транспарентности и поверењу јавности у државне

органе.

Препорука бр. 15: ГРЕКО је препоручио да се убрза процес увођења омбудсмана

на централном нивоу, као и да се локални органи власти подстакну на увођење

омбудсмана.

Државни органи Републике Србије извештавају да је Стручна служба Заштитника грађана

(Омбудсман) установљена током друге половине 2007. године13. Закон о заштитнику

грађана предвиђа да Омбудсману помажу четири његова/њена заменика, који се баве

заштитом слобода и права следећих категорија лица: особа лишених слободе, деце, особа

са инвалидитетом, особа које припадају националним мањинама и једнакошћу међу

половима. Поменуте заменике/це треба да предложи Омбудсман, а да их бира Народна

скупштина; заменици Омбудсмана у време извештавања нису именовани.14 У новембру

2007. године, Народна скупштина је донела одлуку о давању сагласности на Правилник о

унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Стручној служби Заштитника

грађана, којим су предвиђена 63 радна места у оквиру ове институције. У Стручној

служби Омбудсмана грађана тренутно ради укупно 30 запослених. Буџетом за 2008.

годину додељено је 92.247.657 динара (око 116.000 евра) за функционисање Стручне

службе. Омбудсман је већ почео да одговара на притужбе грађана (871 притужба је

поднета у периоду од јула 2007. године до маја 2008. године, од којих 538 притужби је у

надлежности Омбудсмана). Што се тиче установљавања институције омбудсмана на

локалном нивоу, у време извештавања укупно 12 регија/градова или општина је

13 Г-дин. Саша Јанковић положио је заклетву 23. јула 2007. године и Служба је започела с радом 24. децембра 2007. године (након одабира неопходног броја људи за рад).14 На Петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије, одржаном 7. октобра 2008. године, посланици су са 168 гласова за, изабрали заменике Заштитника грађана. На предлог Саше Јанковића заштитника грађана, за заменике су изабрани: др Горан Башић, др Зорица Мршевић, Тамара Лукшић-Орландић и Милош Јанковић.

15


установило ову институцију. Механизам сарадње и координације између локалних

омбудсмана и Стручне службе Омбудсмана на централном нивоу уведен је Законом о

заштитнику грађана (чл. 34. и 35.); у октобру 2006. године, Стручна служба Омбудсмана

организовала је састанак са постојећим локалним омбудсманима како би расправљали о

неопходним механизмима којима би се јасно утврдила сарадња у пракси. Могућност

установљавања институције омбудсмана на субнационалном нивоу спада у искључиву

надлежност органа локалне самоуправе (члан 97. Закона о локалној самоуправи, у вези са

чланом 12. Устава); ипак, уложени су додатни напори, како би се подстакле локалне

власти да установе институцију омбудсмана (нпр. округли столови на локалном нивоу,

саопштења за јавност у медијима). ГРЕКО поздравља установљавање институције

Омбудсмана на централном нивоу и закључује да је по препоруци бр. 15 поступано на

задовољавајући начин.

Препорука бр. 16: ГРЕКО је препоручио да се направе и донесу посебни, обавезни

програми обуке који ће бити посвећени борби против корупције и прилагођени

потребама различитих категорија државних службеника.

Државни органи Републике Србије указују на то да је Владина Служба за управљање

кадровима, која је започела са радом у јулу 2006. године, одговорна за примену обуке за

стално запослене која је обавезна у складу са одредбама садржаним у чл. 96. и 97. Закона о

државним службеницима. Програм обуке за 2007. годину подразумевао је и модуле о

транспарентности и управи, са посебним деловима обуке који су били посвећени борби

против корупције. Оваква обука одржана је и 2008, а и ове године, што ће, верујемо, бити

позитивно оцењено у следећем извештају ГРЕКО-а, поред тога, Република Србија је

потписница Протокола о сарадњи на отварању Регионалне школе за државну управу

(Regional School of Public Administration, или РЕСПА), која треба да побољша регионалну

сарадњу на пољу јавне администрације, кроз, између осталог, развијање програма обуке

који имају за циљ унапређење резултата рада националних администрација у овом

региону што је ГРЕКО оценио као индикатор воље наше државе да примени ову

препоруку и оценио је задовољавајућом.

16


Препорука бр. 17: ГРЕКО је препоручио да се примена Закона о спречавању

сукоба интереса при вршењу јавних функција прошири на све функционере органа

државне управе, без изузетака из члана 2. став 2. и 3. овог закона (односно судија и јавних

тужилаца, као и „функционера именованих у органе установа и других организација чији

је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, општина, град и град Београд”).

Државни органи Републике Србије указују да Устав садржи општи услов за лица која

обављају јавну функцију да не смеју да се ангажују ни у једној активности која би

подразумевала сукоб интереса (члан 6). На функционере се односе и одредбе Закона о

спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, као и релевантни стандарди у

вези са некомпатибилношћу садржани у Закону о државним службеницима (чл. 25-31).

Правила о сукобу интереса такође се налазе и у законским одредбама које регулишу

положај различитих категорија лица којима су поверене јавне функције (на пример, Закон

о локалној самоуправи, Закон о здравственом осигурању, Закон о јавним агенцијама, итд).

Коначно, Закон о Агенцији за борбу против корупције садржи ширу дефиницију појма

функционера која омогућава да се мере предвиђене Законом о спречавању сукоба

интереса примене на све функционере који врше функцију у јавној администрацији, у

складу са овом препоруком.

ГРЕКО закључује да је препорука бр. 17 делимично примењена, али и овде се изражава

нада, да ће Агенција за борбу против корупције заиста бити у могућности да оствари своју

законом предвиђену, значајну улогу.

Препорука бр. 18: ГРЕКО је препоручио да се донесу јасна правила/смернице за

случајеве преласка функционера у приватни сектор („pantouflaдe”), како би се избегао

сукоб интереса.

Државни органи Републике Србије понављају да су одређени прописи којима се регулише

ангажовање функционера у пословним активностима, док врше функцију, већ садржани у

Закону о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција, а такође и у Закону о

Агенцији за борбу против корупције те се може преузети претходни закључак о

делимичној примени и ове препоруке који је идентичан са препоруком бр. 17.

17


Препорука бр. 19: ГРЕКО је препоручио да се вредност свих поклона које

функционери могу примити сведе на ниво који никако неће изазвати сумњу да се ради о

миту или неком другом облику недозвољене материјалне користи.

Државни органи Републике Србије истичу да (у време извештавања) радна верзија Закона

о Агенцији за борбу против корупције садржи посебне одредбе у циљу испуњења ставова

препоруке бр. 19. Пре свега, поменути предлог Закона поставља општу забрану у вези са

поклонима: функционери не смеју да прихвате ни један поклон у вези са вршењем јавне

функције, изузев протоколарног или неког другог „пригодног” поклона, и то само уколико

ови поклони нису у облику новца или хартија од вредности. О дефинисању појмова

поклона, односно протоколарних или пригодних поклона треба консултовати Закон о

Агенцији за борбу против корупције, који, предвиђа да се овакви поклони не задржавају

већ се предају специјализованој агенцији. Да ли се ове одредебе примењују и колико ће

бити делотворне, остаје да се види, ГРЕКО је ову препоруку оценио делимично

примењеном, а оно што пракса показује, односно моја лична сазнања, говоре да „вук

длаку мења, али ћуд никада“. Наиме, то се намеће као закључак, ако у ситуацији када се

државном службенику понуди мито, он одговори: “То је скупо, не могу да примим, него,

знаш шта, дођи ми на славу.“ Можда звучи смешно, али то је онда црни хумор, на који

смо нажалост, овде навикли.

Препорука бр. 20: ГРЕКО је препоручио да се кодекси понашања за државне

службенике донесу на националном нивоу, као и да се организује обимна кампања за

њихово спровођење у државним установама.

Државни органи Републике Србије извештавају да је Кодекс понашања државних

службеника ступио на снагу у марту 2008. године; дистрибуира се у оквиру органа јавне

управе. У контексту пројекта под називом „Отворено о корупцији”, организују се обуке о

садржају Кодекса понашања; штавише, обезбеђена су средства за публиковање 1.000

примерака Кодекса у сврху подизања јавне свести. ГРЕКО је изразио задовољство

доношењем овог Кодекса и оценио препоруку бр. 20 задовољавајуће примењеном.

18


Препорука бр. 21: ГРЕКО је препоручио да се обезбеди да се државни

службеници који у доброј намери пријаве сумњу на корупцију у државној управи на

одговарајући начин заштите од одмазде када пријаве своју сумњу.

Државни органи Републике Србије указују да су жалбени механизми уведени Законом о

државним службеницима, који омогућава државним службеницима да оспоравају

административне одлуке које би могле да утичу на њихова права, а нарочито кроз

оснивање Жалбене комисије у различитим државним органима и јавним установама. То

представља побољшање ситуације која је била предмет процене у време посете када је

главни канал за пријављивање наводних дела корупције у оквиру јавне администрације

био преко лица које је директно надређено државном службенику. Штавише, сада постоје

поверљиве пријаве и телефонске линије што омогућава државним службеницима да

пријаве своје сумње на корупцију. Осим тога, предложено је да измене и допуне Закона о

слободном приступу информацијама од јавног значаја обухвате одређене одредбе у вези

са заштитом државних службеника који у доброј намери пријаве сумњу на корупцију

(односно ослобађањем државног службеника од његових/њених обавеза о поверљивости

уколико он/она сумња у корупцију).

ГРЕКО жели да нагласи да постоји јасна потреба да законски оквир којим треба

заштитити државне службенике који пријављују сумњу на корупцију тек треба да буде

подржан адекватном применом или механизмима надзора којима ће се обезбедити да је

закон делотворан у пракси. ГРЕКО због тога подстиче државне органе да наставе са

улагањем напора у овој области и закључује да је препорука бр. 21 делимично примењена.

Мени остаје да се сложим са тим, али и да изразим сумњу да ће се предвиђена законска

решења показати делотворним, просто због нашег националног менталитета, обичаја и

устројених модела понашања, који се не могу тако лако променити, а ни применити нови,

као што је то случај са словом закона.

Препорука бр. 22: ГРЕКО је препоручио да се број одобрења и дозвола сведе на

онај који је заиста неопходан, да се скрати трајање поступка за њихово издавање и да се

поспеши процес обједињавања и редиговања смерница како за државне службенике који

решавају захтеве за издавање одобрења и дозвола, тако и за ширу јавност.

19


Државни органи Републике Србије извештавају да је једна од компоненти Стратегије за

реформу државне управе промовисање и примена концепта е-управе на свим нивоима

власти. У том контексту, веб сајт www.euprava.gov.yu осмишљен је да би се обезбедиле

интегрисане електронске услуге за грађане и правна лица. Овај веб сајт садржи

информације и упутства о томе како да се грађани пријаве, попуне и поднесу захтев, или

како да дођу до неког званичног документа (укључујући и различите врсте дозвола и

одобрења) од државне управе. Органи додају да су законске мере уведене, односно да су у

процесу увођења у циљу поједностављења административног поступка за добијање

одобрења и дозвола. ГРЕКО поздравља наведени напредак како би се приступило

примени препоруке бр. 22; посебно поздравља законске и практичне мере које су

припреми у циљу повећања транспарентности и даљег поједностављивања

административних поступака за добијање одобрења/дозвола. Иако су то све позитивни

кораци, ГРЕКО сматра да власти морају да предузму одлучнију акцију у овој области и

закључује да је ова препорука само делимично примењена, а наша свакодневица нас у то

уверава, ако и није лошија од оног што је приказано ГРЕКО-у?

Препорука бр. 23: ГРЕКО је препоручио да се донесу потребни закони којима би

се убрзало утврђивање одговорности правних лица за кривична дела корупције и

обезбедило њихово ефикасно и адекватно кажњавање - укључујући новчано кажњавање –

које ће уједно имати и сврху одвраћања од кривичног дела, у складу са Кривичноправном

конвенцијом о корупцији (ЕТС бр. 173).

Државни органи Републике Србије наводе да је радна верзија Закона о одговорности

правних лица за кривична дела15 прошла експертизу Савету Европе у контексту ПАКО-

Србија пројекта техничке помоћи.

ГРЕКО констатује намеру државних органа да се уведе корпоративна кривична

одговорност за кривична дела корупције, као и да постоји одговарајућа радна верзија, али

подсећа да у Републици Србији не постоје законске одредбе којима се установљава

грађанска, кривична или административна одговорност правних лица за кривична дела

корупције, или за кривична дела у вези са корупцијом. Ово представља важну празнину у

систему. Из тог разлога, ГРЕКО је препоручио не само усвајање неопходних законских

15 Закон о одговорности правних лица за кривична дела објављен је у Службеном гласнику РС бр. 97/2008, а ступио је на снагу 04.11.2008. године

20

http://www.euprava.gov.yu/


аката, већ и њихову брзу примену. Стога ГРЕКО закључује да је препорука бр. 23

делимично примењена. Усвајањем закона, требало би да успех Србије по примени ове

препоруке буде и препознат.

Препорука бр. 24: ГРЕКО је препоручио да се приватни ревизори и рачуновође и

други стручни саветници подстакну да јавном тужилаштву пријаве дела за која постоји

сумња да се ради о корупцији, као и да се организује обука посвећена откривању и

пријављивању кривичних дела корупције.

Државни органи Републике Србије указују да је добијена експертиза Савета Европе у

оквиру Пројекта техничке помоћи ПАКО Србија, да би се проценило да ли су потребни

амандмани на постојећи Кривични законик и на Законик о кривичном поступку како би се

они у потпуности ускладили са међународним обавезама у борби против

високотехнолошког криминала, корупције, прања новца и финансирања тероризма.

ГРЕКО је узео у обзир информације које су достављене. Сматра се да су, независно од

коначне одлуке која треба да буде донета у вези са потребом да се уведе посебна обавеза у

оквиру Кривичног законика/Законика о кривичном поступку за приватне ревизоре,

рачуновође и друге саветодавне професије да извештавају о сумњи на корупцију (осим

опште обавезе која важи за све грађане да обавесте надлежне органе о сваком крвичном

делу), неопходни већи напори да би се задовољили циљеви ове препоруке те оцењује ову

препоруку делимично примењеном.

Нагласила бих опет своју бојазан да ће и оваква мера бити ефикасна, такође због

фактичког стања у Србији јер се мора узети у обзир и економски потенцијал наше земље,

криза у којој се налазимо и незапосленост која прети да постане све већа. Живимо у

држави где свако брине, пре свега, за свој живот, а верујем да је тако у свим државама, и

људима је важније да сачувају свој посао пре него да пријаве корупцију, иако су свесни да

су на тај начин саизвршиоци у кривичном делу.

Препорука бр. 25: ГРЕКО је препоручио да се убрза процес оснивања националне

ревизорске институције.

Државни органи Републике Србије извештавају да је највише тело Државне ревизорске

институције, односно Савет (који је састављен од председника, потпредседника и још три

21


члана), изабран 24. септембра 2007. год. Од оснивања Савета, њeгов рад био је усмерен на

стварање неопходних материјалних предуслова за обезбеђивање потпуног функционисања

Државне ревизорске институције. ГРЕКО је са пажњом размотрила мере које су предузете

да би се основала ова институција, за коју се очекује да ће бити оперативна током друге

половине 2008. године. А каква је ситуација de facto данас можемо и сами да закључимо,

имајући у виду да је Државна ревизорска институција коначно стекла услове за рад у виду

просторија и особља, али се ефекти рада ове значајне институције још не осећају. У свом

извештају, ГРЕКО закључује да је препорука бр. 25 делимично примењена.

IV. б Закључци након анализе усклађености са препорукама ГРЕКО-a

После спроведене анализе усклађености са препорукама, ГРЕКО је донела закључак да је

Република Србије, у принципу, предузела велике напоре ка усклађивању свог

законодавства и примене мера са датим препорукама. Похваљује се иницијатива власти су

да започне свеобухватну реформу правосуђа у циљу повећања независности и

непристрасности судија и тужилаца, као и у циљу повећања поверења јавности у

правосудне институције. Значајни кораци су такође направљени у правцу промовисања

специјализованиха тела за спровођење закона у борби против корупције (нпр. оснивање

специјализованих одељења тужилаштва за борбу против корупције на централном и

регионалним нивоима, циљана обука, итд). На сличан начин је предузето неколико

иницијатива у циљу повећања транспарентности рада јавне управе (нпр. е-управа, бројне

активности на подизању свести и знања да би се промовисала примена законодавства о

приступу информацијама итд). Ипак, одређени број кључних законских инструмената у

борби против корупције тренутно чека на усвајање. Пре свега је од изузетног значаја да

почне примена Законика о кривичном поступку (иако је то требало да се деси још 1. јуна

2007. године, његова примена је одложена до 31. децембра 2008. године). Додатни изазови

који прате примену тичу се оснивања и пуне оперативности рада низа кључних тела за

контролу и надзор, а нарочито Агенције за борбу против корупције, омбудсмана (на

централном и локалним нивоима) и Државне ревизорске институције. Од суштинске је

важности да поменуте институције добију адекватно овлашћење и ресурсе како би биле у

могућности да врше своје функције. Осим тога, треба увести додатне мере за спречавање

22


корупције у јавној управи, а у вези са, на пример, сукобом интереса (укључујући ту и

питање тзв. „pantouflage”), заштитом лица која у доброј намери пријаве сумњу на

корупцију, поступцима за добијање дозвола и сл. Неопходни су и даљи кораци у правцу

укључивања правних професија, рачуновођа и ревизора ради откривања и пријављивања

евентуалних кривичних дела корупције. И на крају, остаје и јасна потреба да надлежни

органи активно наставе са усвајањем, а касније и применом неопходног законодавства о

корпоративној кривичној одговорности.

Наравно, једна од обавеза Републике Србије је превод и објављивање овог Извештаја.

З А К Љ У Ч А К

Кажу да „корупција увек цвета у тмини тоталитаризма, ауторитаризма и

диктатуре – режима који концентришу власт у рукама малог броја људи. Апсолутизам и

диктатура, по дефиницији, имају много мање потреба за етичношћу него што их има

демократија.“16 Али, да корупција постоји и у тзв. демократским режимима доказ је,

нажалост, наша земља, која се мучи у борби против корупције, на путу ка придруживању

Европској Унији.

Ситуација у Србији, је дакле, данас, негде између теорије и праксе, када је у

питању борба против корупције, што можемо видети и у овом раду, односно у анализи

препорука ГРЕКО-а. Има много закона, чак и новоусвојених, који за циљ имају

искорењивање корупције, на разне начине, што успостављањем органа, прописивањем

процедура или одговорности, али као и увек, сваки закон треба да има и своје огледало у

пракси. Изгледа да су нам руке везане кад треба да применимо неки антикорупцијски

закон за који смо само тренутак пре, ентузијастички дизали те исте руке. Можда би

требало упутити народне посланике у то да баш они имају двоструку одговорност, не само

16 Антикорупцијски приручник - супротстављање корупцији кроз систем друштвеног интегритета, Тransparency international, Београд 2004. предговор - Оскар Аријас Санчез (Oscar Arias Sánchez), Председник Костарике 1986-1990, добитник Нобелове награде 1987, др Аријас је оснивач и донатор Transparency International и члан њеног Саветодавног већа.

23


код доношења закона већ и на пољу њихове примене, јер - кад је у питању контролна

функција парламента... ње једноставно нема, а посланици од овог свог посла „перу руке“.

По мом мишљењу, то је оно што нам недостаје, али морам рећи, на основу

личног контакта са особљем секретаријата ГРЕКО-а и на основу размене искуства са

суседним земљама, нисмо најлошији и идемо ка бољем, о чему сведочи и наш CPI:

Corruption perception Indeх/ Индекс перцепције корупције.

Индекс перцепције корупције представља опажање корупције у јавном

сектору у 180 земаља и територија – што је највећа покривеност тим истраживањем, до

данас – и састоји се од мешовитог индекса на основу 14 експертских анкета спроведених

у тим земљама. Рангирају се земље на скали од нула до десет, где нула означава висок

ниво опажене корупције, а десет низак ниво.

У последњих пет година, од 2003. до 2007. године, позиција Србије мењала

се у позитивном смислу, али по последњем истраживању из 2008. године, Србија је

назадовала за шест места иако се њен индекс није променио, што се може видети у

следећој табели:

Табела 1. Индекс перцепције корупције (Corruption Perception indeх - CPI) у Србији

година 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

индекс

перцепције

корупције2,3 2,7 2,8 3,0 3,4 3,4

позиција 106 97 97 90 79 85

Извор: Transparencу Inernational, http://www.transparentnost.org.yu , (марта 2009)

Ови подаци не делују баш охрабрујуће, али ту се можемо утешити

чињеницом да они осликавају само перцепцију, не и стварно стање.17 Остаје на нама свима

да се потрудимо и дамо свој допринос антикорупцијској кампањи, како би се ова бројка

повећавала и како бисмо корупцију што мање виђали и о њој мислили. Време је да се

изборимо са тим и да се окренемо другим реформама које ће нашу земљу довести до

економског и сваког другог опоравка и успешно нас припремити за чланство у ЕУ.

17 Може се поставити питање да ли је фактичко стање боље или лошије, а ја се оптимистички надам да је ипак мало боље, прим. аут.

24

http://www.transparentnost.org.yu/


А када до тога дође, имаћемо и других проблема да се њима бавимо. О том

потом...

ЛИТЕРАТУРА

1. Корупција и власт – узроци, последица, реформа, Сјузан Роуз-Ејкерман, Службени

гласник, Београд, 2007. год;

2. Корупција у Србији, Драгомир Антонић. [и др.], Центар за либерално-демократске

студије, Београд , 2001. год;

3. Антикорупцијски приручник - супротстављање корупцији кроз систем друштвеног

интегритета, Тransparency international, Београд, 2004. год;

4. Политички живот Србије – Између партократије и демократије, Славиша

Орловић, Службени гласник, Београд, 2008. год;

5. Скупштина Србије у борби против корупије, Славиша Орловић, преузето са сајта

www . politikolog . com , марта 2009. год;

Документа:

1. Извештај о напретку Србије за 2008. годину који прати

комуникацију комисије европском парламенту и савету, Стратегија

проширења и главни изазови у периоду 2008-2009. године, Комисија

Европских заједница, Брисел, 2008. преузет са (старог) веб-сајта

Канцеларије за европске интеграције www . seio . org . yu , марта 2009. год;

2. Извештај о усклађености за Републику Србију, Заједнички први и други круг

евалуације, ГРЕКО, Стразбур, 2008. год, доступан на веб-сајту http://www.antikorupcija-

savet.sr.gov.yu/view.jsp?articleId=577

25



http://www.seio.org.yu/

http://www.politikolog.com/


Интернет адресе (поред наведених):

1. Савет за борбу против корупције: http://www.antikorupcija-

savet.sr.gov.yu/index.jsp

2. Канцеларија за европске

интеграције:http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=2 18

18 На сајту Канцеларије за европске интеграције већ се налази и незваничан превод новог Извештаја Европске комисије о напретку Србије за 2009. годину, али у време израде овог рада он није био објављен, прим. аут.

26

http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=2

http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/index.jsp

http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/index.jsp

Documents

Seminarski korupcija