ВИСОКА ШКОЛА ЗА ПОСЛОВНУ

ЕКОНОМИЈУ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО

ПРЕДМЕТ: ПОСЛОВНО ПРАВО

СЕМИНАРСКИ РАД

TEMA: ПРИВРЕДНА ДРУШТВА

Професор: Студент:Др. Зоран Радуловић Александра Комарчевић

215-054-12

САДРЖАЈ

1. Увод.........................................................................................................................................12. Друштва капитала и друштва лица.......................................................................................23. Акционарско и друштво са ограниченом одговорношћу...................................................4

3.1. Акционарско друштво.....................................................................................................43.1.1 Оснивање акционарског друштва...........................................................................53.1.2 Поступак оснивања акционарског друштва...........................................................53.1.3 Минимални капитал акционарског друштва и подељеност капитала друштва на акције..................................................................................................................................63.1.4 Права акционара.......................................................................................................63.1.5 Право на дивиденду.................................................................................................73.1.6 Право гласа акционара.............................................................................................73.1.7 Органи акционарског друштва................................................................................8

4. Друштво са ограниченом одговорношћу.............................................................................94.1. Оснивачки акт и уговори чланова друштва................................................................104.2. Минимални основни капитал.......................................................................................104.3. Удели...............................................................................................................................11

4.3.1 Принцип један удео један члан.............................................................................114.3.2 Права гласа и имовинска права по основу удела................................................114.3.3 Сувласништво удела..............................................................................................114.3.4 Књига удела............................................................................................................12

5. Ортачко и командитно друштво.........................................................................................125.1. Ортачко душтво.............................................................................................................125.2. Оснивачки акт................................................................................................................135.3. Уговор ортака друштва.................................................................................................135.4. Правни односи између ортака и ортака са ортачким друштвом...............................135.5. Добит и губитак.............................................................................................................145.6. Престанак ортачког друштва и иступање ортака.......................................................14

6. Командитно друштво...........................................................................................................156.1. Примена одредаба о ортачком друштву......................................................................166.2. Уговор ортака друштва.................................................................................................166.3. Правни односи међу ортацима и између ортака и друштва......................................176.4. Правни односи командитног друштва и ортака према трећим лицима...................176.5. Промене у чланству и статус друштва........................................................................176.6. Предности.......................................................................................................................186.7. Недостаци.......................................................................................................................18

7. Закључак................................................................................................................................198. Литература............................................................................................................................20

1. Увод

Закон о привредним друштвима прихватио је модеран концепт уређења свих правних форми привредних друшттава у једном закону, насупрот концепту постојања посебних закона за сваку форму акционарског друштва. Тако је Закон о привредним друштвима посвећен регулисању ортачког друштва, командитног друштва, друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва.

Најважнија подела привредних друштава је подела на друштва лица (ортачко и командитно друштво) и друштва капитала (друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво). Основна разлика између ових форми привредних друштава састоји се у чињеници да друштва лица карактеришу познанство и поверење чланова а отуда и неограничена одговорност за обавезе друштва. Друштвима лица управљају чланови, а не посебни органи, које друштва лица не морају да имају. Друштва капитала одликују се непостојањем персоналних својстава и доминација интереса капитала. Удели у друштву капитала (који се у друштву са ограниченом одговорношћу називају удјелима, а у акционарском друштву акцијама) су лако преносиви. Друштвима капитала управљају органи друштва, а не чланови. Ово, међутим, не значи да чланови не могу бити у органима управе, као и у органу чланова – скупштини. За учешће чланова у органима управљања Законом се не постављају никаква ограничења.

У друштва лица спадају ортачко и командитно друштво. Карактеристика ових друштава је та што чланови приликом формирања друштва имају у виду пре свега личност чланова друштва. Смрт или пословна неспособност неког члана друштва захтева изјашњавање свих осталих чланова о наставку постојања друштва. Непостојање јавних ортака-комплементара код командитног друштва (због смрти или напуштања друштва) захтева примање нових комплементара или статусну промену друштва у ново, нпр. у друштво са ограниченом одговорношћу.

Код друштва капитала је битно удруживање капитала. Ова друштва настају на основу уговора, али то није једини основни акт, него ова друштва морају донети и статут. После доношења статута уговор губи важност, сем кад садржи одређене одредбе којим чланови друштва преузимају неке обавезе у вези са односима у друштву.

1

2. Друштва капитала и друштва лица

У привредном праву се друштва, с обзиром на њихову природу, деле на друштва лица и друштва капитала. Кад су лица која се удружују у одређено друштво дала превагу личности с којом удружују средства и рад, тада се говори о друштву лица, а кад је предност дата капиталу, онда се говори о друштву капитала.

Закон о предузећима предвиђа да се као оснивачи могу појавити све домаће и стране особе, односно правна лица под условима узајамности. Овде се ради о друштву са мешовитим власништвом које се може оснивати у складу са Законом о предузећима у било којој форми друштава лица или друштава капитала, а у складу са савезним Законом о страним улагањима.

За постојање трговачког-привредног друштва потребна су четири елмента: уговор о оснивању друштва, улог, учешће у добити и јасна намера члана да се удружи у друштво. За оснивање предузећа или друштва потребно је да се склопи уговор о оснивању у писменом облику. Уговором се морају предвидети: фирма друштва, седиште друштва, износ средстава потребних за рад друштва, начин прибављања средстава, права и обавезе оснивача, начин утврђивања и распоређивања добити, одговорност уговорних страна из заједничког пословања, трајање уговора о улагању, начин враћања улога, решавање спорова и друга питања која су значајна за оснивање друштва.

Оснивачки улог представља одређену имовинску вредност (новац, рад, услуге), затим лични рад који сваки члан уноси у друштво ради обављања одређене делатности, као и непокретне ствари изражене у новцу. Улози чланова друштва постају имовина и чине основни капитал друштва.

Циљ друштва је да сваки члан учествује у оствареној добити, али у исто време претпоставља и учешће чланова друштва и у евентуалним губицима. Учешће у добити чини битну разлику која постоји између друштва и удружења, јер удружења могу имати неки други циљ, па се могу конституисати и без имовине.

Четврти елемент сваког друштва је изражена воља и намера сваког потенцијалног члана друштва да постане члан неког привредног друштва. Потребно је да воља буде манифестована слободно, без принуде, претње и сл.

У друштва лица спадају ортачко и командитно друштво. Карактеристика ових друштава је та што чланови приликом формирања друштва имају у виду пре свега личност чланова друштва. Смрт или пословна неспособност неког члана друштва захтева изјашњавање свих осталих чланова о наставку постојања друштва. Непостојање јавних ортака-комплементара код командитног друштва (због смрти или напуштања друштва) захтева примање нових комплементара или статусну промену друштва у ново, нпр. у друштво са ограниченом одговорношћу.1

Карактеристике друштва лица су: она се оснивају искључиво путем уговора чланова друштва и немају статут; код њих се не помиње и не постоји основни капитал друштва; постоји контрола о уласку и изласку чланова друштва; у фирми се мора навести име бар једног члана друштва; чланови друштва (а само изузетно посебан орган) управљају пословима друштва, мада то могу поверити и неком другом; постоји

1 Бајец, Ј., "Савремени привредни системи", Економски факултет, Београд, 2004. стр.25

2

одговорност чланова друштва за обавезе друштва чиме се отклања ограничење у сношењу ризика пословања, с тим да друштва лица не показују увек чисте карактеристике овог друштва, него често имају и неке особине друштава капитала.

Код друштва капитала је битно удруживање капитала. Ова друштва настају на основу уговора, али то није једини основни акт, него ова друштва морају донети и статут. После доношења статута уговор губи важност, сем кад садржи одређене одредбе којим чланови друштва преузимају неке обавезе у вези са односима у друштву.

За друштва капитала је карактеристично: имају основни капитал и с тим у вези се прописују најмања средства са којима се друштво оснива; при оснивању се не тражи више лица него се друштво може основати и са једним лицем; чланови друштва не одговарају за његове обавезе него друштво одговара читавом имовином; чланови друштва сносе ограничени ризик за пословање друштва и то средствима која су уложили; друштво мора имати статут; контрола уласка и изласка из друштва није битна карактеристика; друштво има одређене органе у којима не морају бити сви чланови друштва; удели друштва су лако преносиви итд.

3

3. Акционарско и друштво са ограниченом одговорношћу

3.1. Акционарско друштво

Акционарско друштво је друштво које оснивају правна, односно физичка лица ради обављања делатности чији је основни капитал утврђен и подељен на акције одређене номиналне вредности. Збир номиналних вредности свих акција чини основни капитал акционарског друштва.

Акционарско друштво је правно лице и оно има имовину коју у почетку чине само уплаћена средства као основни капитал, а касније чине и сва права која припадају друштву. То значи да имовина може да буде мања или већа од основног капитала који је првобитно одређен.

Акционари не одговарају личном имовином за обавезе друштва према трећим лицима, јер за акционарско друштво одговара друштво својом целокупном имовином.

Акционарско друштво може да тужи и да буде тужено, као правно лице.Акционарско друштво је облик пословног удруживања капитала од стране

акционара где се ризик економског пословања одражава само на средства која су чланови уложили у друштво. Зато је оно подесно за прикупљање новца и капитала уз минималан пословни ризик оних који улажу средства у разумној мери. Број акционара у друштву није законом ограничен.

Акционарско друштво послује под стварном фирмом, а изузетно под фирмом акционара који има доминантан капитал. Фирма садржи ознаку облика друштва и скраћеницу а.д.

У случају да се све акције нађу код једног лица, мора доћи до престанка акционарског друштва. А у случају да се све акције нађу код друштвеног предузећа, ствара се цело акционарско друштво у друштвеном власништву. Међутим, ако друштвено предузеће не жели више акционарско друштво, може да га претвори у друштво са ограниченом одговорношћу.

Акционарско друштво се оснива уговором о оснивању, а кад га оснива само један члан, одлуком о оснивању.

Закон о привредним друштвима дефинише појам акционарског друштва и одређује основне елементе везане за статус акционарског друштва. Карактеристике законског регулисања оснивања акционарског друштва нашим Законом о привредним друштвима састоје се у следећем:

- акционарско друштво могу основати домаћа и страна правна и физичка лица;- акционарско друштво мора имати најмање два оснивача (јер се оснива уговором о

оснивању);- имовина акционара је у потпуности одвојена од имовине акционарског друштва;

4

- акционарско друштво може се основати само сукцесивно, не и симултано (оснивачи морају објавити јавну понуду за куповину акција);

- акционарско друштво стиче својство правног лица уписом у Централни регистар Привредног суда (ЦРПС). 2

3.1.1 Оснивање акционарског друштва

Закон је прописао да акционарско друштво могу основати домаћа и страна правна и физичка лица, без ограничења или постављања посебних услова које морају испунити страна физичка или правна лица приликом оснивања.

Акционарско друштво може се основати само уговором - сагласношћу воља оснивача. У овом делу Закон је прихватио једно анахрно решење, јер не дозвољава да се акционарско друштво оснује одлуком једног лица- оснивача, као ни да се у току пословања акционарског друштва све акције стекну у рукама једног акционара. Предложеним изменама Закона о привредним друштвима се омогућава оснивање једночланих акционарских друштава и тиме удовољава захтеву праксе. Наиме, пракса примене Закона о привредним друштвима показала је да није целисходно онемогућавати оснивање акционарских друштава као једночланих прописивањем обавезног закључења уговора о оснивању, који су били само фиктивни, дакле закључени само у циљу формалног удовољавања наведеним законским одредбама.

3.1.2 Поступак оснивања акционарског друштва

Право разликује два поступка оснивања акционарског друштва: симултано и сукцесивно. Симултано се акционарско друштво оснива на начин да акционари на основу

уговора о оснивању целокупан обим емисије, без спровођења јавне понуде за куповину акција. Ово оснивање се назива »поједностављеним оснивањем« јер недостају радње упућивања јавне понуде за куповину акција, односно објављивање јавног позива и одржавање оснивачке скупштине.

Приликом сукцесивног оснивања, обавезно се упућује јавни позив за продају акција, и Законом је строго формализован поступак оснивања и радње које оснивачи треба да предузуму како би основали акционарско друштво. Тако се акционарско друштво оснива предузимањем следећих радњи:

- потписивањем уговора о оснивању; - прибављањем решења Комисије за хартије од вредности о одобрењу оснивачке

емисије акција;- спровођењем јавног позива за упис и уплату акција;- уписом и уплатом акција од стране оснивача;- прибављањем решења Комисије за хартије од вредности о успешности оснивачке

емисије акција;- усвајањем статута на оснивачкој скупштини, именовањем органа;- регистрацијом у ЦРПС.

2 Грујић, Р., "Пословно право", Универзитет Браћа Карић, Београд, 2008. стр.87

5

Законом привредним друштвима прописано је да се акционарско друштво оснива на основу јавне понуде својих акција, односно прописана је, као једна од фаза у поступку оснивања радња прибављања одобрења за оснивачку емисију акција од Комисије за хартије од вредности. Само је Законом о инвестиционим фондовима прописан изузетак од правила да се акционарска друштва не могу основати симултано јер је прописано да се друштво за управљање инвестиционим фондом може основати тако да оснивачи уплате на основу уговора о основају целокупан обим емисије, без спровођења јавне понуде за куповину акција.

3.1.3 Минимални капитал акционарског друштва и подељеност капитала друштва на акције

Закон прописује минимални износ оснивачког капитала акционарског друштва у износу од 25.000 ЕУР. Осим прописивања овог минималног износа акционарског капитала, као једна од битних обележја акционарског друштва је подељеност капитала на акције. Подељеност капитала на акције је значајна јер се њоме изражава ограничење одговорности акционара који сносе одговороност за пословање друштва само до висине свог улога у друштво и за обавезе друштва не одговарају својом имовином.

Као битну карактеристику акције Закон означава номиналну вредност акције. Изменама Закона о хартијама од вредности номинална вредност акције није битно обележје акције, а изменама Закона о привредним друштвима иде се у правцу укидања номиналне вредности акције као њеног обавезног обележја. Међутим, упоредно посматрано, акције се могу издавати са номиналном вредношћу или без означавања номиналне вредности, што одлучује сам емитент статутом.

- Деонице без номиналног износа могу се појавити као тзв. Квота акција или акције изражене само њиховим бројем. Квота акције без номиналног износа гласе на део капитала или имовине друштва (1/100.000) који се мора одредити у статуту, а ови делови не морају бити једнаки. Код акција које су изражене њиховим бројем акционар може знати колика су му права само из броја издатих акција, јер се оне односе на једнаке делове капитала из чега се изводе. 3

-

3.1.4 Права акционара

Закон о привредним друштвима полази од принципа да сви акционари под једнаким условима морају имати и једнака права. У циљу гарантовања ових права Закон их је поделио на имовинска и неимовинска права и побројио права која припадају акционарима.

Тако, Закон наводи да акционари имају следећа имовинска права: да учествује у профиту друштва у облику дивиденде када се објави да се дивиденде деле; да добије део преостале имовине друштва након ликвидације; да добије бесплатно акције за случај повећања капитала утврђен статутом из средстава друштва; приротетно права у стицању нове емисије акција и заменљивих обвезница, да прода или поклони свеукупни део својих акција.

3 Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС 125/2004.

6

Закон признаје акционарском друштву следећа неимовинска права: да присуствују скупштинама акционара и да гласају, право на обавештење, тј. право да захтевају да му се без надокнаде доставе копије последњег биланса стања и биланса успхеха друштва, копије извештаја одбора директора или извештај ревизора, као и право да остваре увид у копије финансијских извештаја у седишту управе, најмање 30 дана пре дана одржавања скупштина, као и право да именују представника који ће испитати пословање друштва или раћуноводство друштва.

3.1.5 Право на дивиденду

Као једно од основних законом признатих права акционара наводи се право на дивиденду. Право на дивиденду је апстрактно право, дакле право које је везано за акцију, али које се не може судски остварити. Дакле, акционар се не може обратити суду ако је акционарско друштво остварило профит, али није донело одлуку о исплати дивиденде. Право на дивиденду постаје судски оствариво тек када друштво донесе одлуку о расподели дивиденде – јер је од тог тренутка право на дивиденду постало конкретно право акционара, односно акционар је стекао потраживање према друштву које може остварити судским путем.

Закон установљава ограничења за исплату дивиденде. Тако се дивиденда може исплатити само из акумулираног нето профиа, и само ако нето вредност активе друштва није мања од вредности оснивачког капитала и под условом да исплата дивиденде неће смањити нето вредност имовине испод оснивачког капитала.

Право на исплату дивиденде има само лице које било акционар на дан када је донета одлука о исплати дивиденде.

3.1.6 Право гласа акционара

Право гласа подразумева овлашћење акционара да учествује у стварању воље акционарског друштва доношењем одлука на његовој скупштини. Акционар се права акционара не може одрећи, али се може одлучити да се њиме не користи. Ипак, ни једно друго лице не може приморати акционара да се користи својим управљачким правима – нпр. правом гласа.

Право гласа је шире право од права на присуствовање скупштини. Сваки акционар, без обзира да ли поседује акцију са правом гласа или не, има право да присуствује скупштини и да расправља, а право гласа има само акционар који поседује акцију са правом гласа. Право гласа је шире јер оно укључује и право расправљања. 4

Право гласа акционар не мора остваривати лично, већ га може пренети на другло лице. Пренос права гласа и права на присуствовање скупштини се преноси потписивањем пуномоћја. Закон није детаљније одредио остваривање права акционара по пуномоћју, осим да оно мора бити у писменој форми (јер је прописано да мора бити оверено) као и да ревизор друштва не може бити пуномоћник.

Пуномоће за остваривање права гласа може бити опште (када се даје за гласање по свим тачкама дневног реда) или специјално (само за поједине тачке дневног реда); може да важи само за једну седницу (када се сматра и да важи за поновљену седницу ако се на

4Стојиљковић, В., "Међународно привредно право", Београд, 2003., стр. 75

7

првој седници не постигне кворум) или неограничено (када важи до опозива, а акционар се не може пуноважно одрећи права на опзив).

3.1.7 Органи акционарског друштва

У акционарском друштву овлашћења имају органи, а не акционари непосредно. Акционари друштва могу, али не морају бити члано органа друштва. А главна скупштина је једини орган у којем остварују своја управљачка права.

Акционарско друштво код нас је постављено тако да његове органе чине:

- Скупштина акционарског друштва;- Одбор директора; - Извршни директор;- Секретар Друштва.

Закон не полази од хијерархијског односа ових органа, него им у функционалном смислу даје различите задатке. Статутом се не могу односи међу њима поставити другачије, али су могуће неке промене.

Елементи хијерархијске надређености се ипак уочавају у надлежностима ових органа. Закон даје најшира статусна и имовинска овлашћења скупштини.Међутим, нема хијерархијске наређености у смислу да један орган може преузети овлашчења и надлежности другог органа. Тако, скупштина може преузети преиспитивање одређених питања из надлежности Одбора директора само ако то захтева Одбор директора.

Аутономија уређивања органа акционарског друштва статутом је врло уска – не може се превидети другачији однос органа у акционарском друштву. 5

5 Стојановић, И., "Теорија цена",- Економски факултет, Београд,1997. године, стр. 233

8

4. Друштво са ограниченом одговорношћу

Друштво с ограниченом одговорношћу у смислу овог закона јесте привредно друштво које оснива једно или више правних и/или физичких лица, у својству чланова друштва, ради обављања одређене делатности под заједничким пословним именом. Друштво с ограниченом одговорношћу одговара за своје обавезе целокупном имовином.Члан друштва с ограниченом одговорношћу не одговара за обавезе друштва, осим до износа неунетог улога у имовину друштва.Друштво с ограниченом одговорношћу може имати највише 50 чланова. Ако се број чланова друштва с ограниченом одговорношћу повећа изнад броја чланова из става 4. овог члана, али не више од 100 чланова, и ако се тај број одржи у периоду дужем од годину дана, то друштво мења правну форму у форму затвореног акционарског друштва.Друштво са ограниченом одговорношћу има елементе и друштва лица и друштва капитала. Ово друштво је правно лице, па као такво може да буде носилац права и обавеза и да стиче власништво и друга стварна права, да располаже са стварима и имовином, да склапа правне послове, може да тужи и да буде тужено, као и да одговара за привредне преступе.

Код друштва са ограниченом одговорношћу доминантна је карактеристика која се односи на друштво капитала, па се ово друштво разврстава у групу друштава капитала.

Разлика између акционарског и друштва са ограниченом одговорношћу манифестује се у погледу контроле уласка и изласка чланова. Затим, друштва са ограниченом одговорношћу су по правилу мања од акционарских и акционар може имати више акција, док члан друштва са ограниченом одговорношћу може унети само један улог. Међутим, ова два друштва су ипак најсличнија једно другом.

Чланови друштва са ограниченом одговорношћу не одговарају за обавезе друштва. Једина обавеза члана је да уплати улог да би стекао одређени удео у друштву. Члан учествује у подели добити коју друштво оствари. Члан сноси ризике пословања и ограничава се на то да изгуби оно што је уложио. Зато је друштво са ограниченом одговорношћу подесан облик за остваривање предузетништва, јер омогућује учествовање у добрим резултатима пословања са осигураном добити, док члан може изгубити само оно што је уложио.

9

Друштво са ограниченом одговорношћу одговара за своје обавезе без икаквих ограничења, својом целокупном имовином. Ограничавање одговорности у самом називу овог друштва означава само ограничење одговорности чланова, мада то није адекватно, јер се њихова одговорност у ствари искључује.

Друштво са ограниченом одговорношћу уз акционарско друштво је облик предузећа који се може јавити у приватном, друштвеном, државном и мешовитом облику својине. Закон о предузећима не поставља никаква ограничења у погледу делатности друштва са ограниченом одговорношћу. Закон о предузећима наводи да фирма овог предузећа садржи ознаку ''д.о.о.''.

Друштво са ограниченом одговорношћу се оснива уговором о оснивању, а кад га оснива један оснивач, одлуком о оснивању. Ово друштво може имати највише 30 чланова.6

4.1. Оснивачки акт и уговори чланова друштва

Оснивачки акт друштва с ограниченом одговорношћу садржи, нарочито:

1)     пуно име и пребивалиште сваког физичког лица и пословно име и седиште сваког правног лица члана друштва;2)     пословно име и седиште друштва;3)     делатност;4)     износ основног капитала и износ, врсту и вредност улога сваког оснивача и опис врсте и вредност неновчаног улога; 5)     начин и време уношења неновчаних улога, односно време уплате новчаних улога;6)     укупан износ трошкова оснивања, односно процењени износ свих трошкова плаћених од друштва или зарачунатих друштву у вези оснивања, а по потреби и трошкове пре него што је утврђено да друштво испуњава услове за почетак пословања;7)     одобрене посебне погодности било ком лицу које је учествовало у оснивању друштва или у пословима пре оснивања друштва или утврђивања испуњености услова за почетак пословања.

Оснивачки акт друштва с ограниченом одговорношћу може садржати и друге одредбе, укључујући и одредбе које може садржати и уговор чланова друштва.

4.2. Минимални основни капитал

  Новчани део основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу на дан уплате износи најмање 500,00 (петстотина) евра у динарској противвредности по средњем курсу, од чега се најмање половина уплаћује на привремени рачун до регистрације друштва, а остатак се уплаћује на рачун друштва у року од две године од дана регистрације. Посебним законом за оснивање финансијских и осигуравајућих организација и привредних друштава која обављају законом одређене делатности као друштва с ограниченом одговорношћу може се одредити већи минимални основни капитал. 7

6 Нешков, Д., " Пословно право", Факултет за менаџмент, Нови Сад, 2006. стр 1127 Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС 125/2004.

10

4.3. Удели

4.3.1 Принцип један удео један члан Члан друштва с ограниченом одговорношћу стиче удео у основном капиталу друштва сразмерно вредности улога.Члан друштва с ограниченом одговорношћу може имати један удео у друштву.Ако члан друштва с ограниченом одговорношћу стекне један или више удела, ти удели се спајају са постојећим уделом и заједно чине један удео.

4.3.2 Права гласа и имовинска права по основу удела

Право гласа чланова друштва с ограниченом одговорношћу, као и имовинска права према друштву укључујући и учешће у добити и расподели ликвидационог вишка, сразмерни су уделима чланова у укупно уплаћеном основном капиталу друштва у време остваривања тих права, ако оснивачким актом није друкчије одређено.

4.3.3 Сувласништво удела  Удео може припадати једном лицу или већем броју лица (у даљем тексту: сувласници удела). Сувласници удела се у односу на друштво с ограниченом одговорношћу сматрају једним чланом, а у књигу удела уписује се пуно име и адреса сваког сувласника удела.Сувласници удела у друштву с ограниченом одговорношћу своја права гласа и друга права остварују преко једног заједничког пуномоћника, ако оснивачким актом или уговором чланова друштва није друкчије одређено. У случају постојања заједничког пуномоћника сувласници удела у друштву с ограниченом одговорношћу дужни су да га идентификују ради уписа у књигу удела.   Обавештење које друштво с ограниченом одговорношћу упути заједничком пуномоћнику из става 2. овог члана сматра се да је дато свим сувласницима удела. Ако сувласници удела пропусте да идентификују заједничког пуномоћника, обавештење дато од друштва било ком сувласнику сматра се да је дато свим сувласницима.Сувласници удела солидарно одговарају друштву с ограниченом одговорношћу за све обавезе према друштву које се тичу њиховог удела. Правне радње друштва с ограниченом одговорношћу према једном сувласнику удела имају дејство према свим сувласницима тог удела.

4.3.4 Књига удела   Друштво с ограниченом одговорношћу дужно је да књигу удела држи у свом седишту.У књигу удела из става 1. овог члана уписују се: име и пребивалиште односно пословно име; седиште и порески идентификациони број сваког члана друштва, односно сваког сувласника и њиховог заједничког пуномоћника; износ уговореног и уплаћеног улога и

11

евентуалне споредне чинидбе и допунски улози поред основног улога; оптерећења удела; број или проценат гласова сваког удела; поделе и сви преноси удела укључујући и време преноса и име преносиоца и стицаоца, као и све евентуалне промене ових података.

Друштво с ограниченом одговорношћу подноси регистру у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката пријаву и документа за сваку промену података уписаних у књизи удела, ради регистрације и објављивања.   Чланови друштва с ограниченом одговорношћу имају право увида у књигу удела и право на копије.

Директори или чланови управног одбора друштва с ограниченом одговорношћу одговарају друштву за тачност података у књизи удела, у складу са овим законом.8

5. Ортачко икомандитно друштво

5.1. Ортачко душтво

Ортачко друштво је друштво лица које се оснива уговором два или више физичких лица која се обавезују да уз сопствену неограничену солидарну одговорност за обавезе друштва обављају одређену делатност под заједничком фирмом. Ортак не може без сагласности осталих ортака располагати својим уделом у ортачком друштву, па га зато не може ни оптеретити. Циљ оснивања друштва је да ортаци остваре добит.

Ортачко друштво се оснива уговором два или више лица. У случају да спадне на једног члана, не може као такво опстати. Уговор треба да садржи: фирму и седиште, делатност, износ средстава за рад, начин прибављања средстава, услове, начин распоређивања добити и др. Ортачко друштво се уписује у регистар код надлежног суда. Пријава за упис садржи лично име, занимање и пребивалиште сваког члана друштва.

Фирма ортачког друштва мора да садржи лично име најмање једног члана, уз навођење да има више чланова и ознаку ''о.д.''.

Закон о предузећима предвиђа да члан ортачког друштва може у друштво да уложи новац, ствари, права, рад или услуге. Обавеза чланова је да улажу исте улоге, уколико уговором о оснивању није друкчије предвиђено. Имовина друштва је одвојена од личне имовине чланова.

Ортачко друштво има директора и ту функцију може обављати један или више чланова друштва. Остали органи су скупштина, управни одбор и надзорни одбор. Сви чланови друштва имају право да воде послове друштва. При доношењу одлука сваки члан има један глас ако није уговором друкчије предвиђено. Уговором се морају предвидети и начини промен изабраног метода управљања, где би за то била потребна сагласност свих чланова друштва. Пошто се ради о ортачком друштву, као друштву лица, из саме његове природе произилази да у управљању учествују сви његови чланови.

Добит од ортачког друштва расподељује се међу члановима у складу са уговором о оснивању, а губитак у пословању сносе такође чланови у складу са уговором.

8 Миленовић, Б. "Микроекономија", -Економски факултет, Београд,1992, стр. 67

12

5.2. Оснивачки акт

Оснивачки акт ортачког друштва садржи, нарочито:

1) пуно име и пребивалиште свих физичких лица ортака и пословно име и седиште правног лицасваког ортака;2) пословно име и седиште друштва;3) делатност;4) означење врсте и вредности улога ортака.

Оснивачки акт ортачког друштва може да садржи и друге елементе од значаја за друштво и ортаке друштва.Измене и допуне оснивачког акта ортачког друштва врше се уз сагласност свих ортакадруштва, ако тим актом није друкчије одређено.

5.3. Уговор ортака друштва

Поред оснивачког акта ортачко друштво може да има и уговор ортака друштва којим се одређује нарочито пословање друштва и управљање. Уговор ортака ортачког друштва не прилаже се уз пријаву за регистрацију. Уговор ортака ортачког друштва сачињава се у писаној форми и потписује га сваки ортак. Уговор ортака ортачког друштва, односно његове измене и допуне имају правно дејство мену ортацима од дана када га потпишу сви ортаци, ако тим уговором није друкчије одренено. Однос измену оснивачког акта и уговора ортака друштва У случају неусклађености измену оснивачког акта ортачког друштва и уговора ортака ортачког друштва, примењује се оснивачки акт друштва. 9

5.4. Правни односи између ортака и ортака са ортачким друштвом

Уређивање оснивачким актом и уговором ортака друштва Правни односи између ортака и ортака са ортачким друштвом уренују се оснивачким актом и уговором ортака друштва, ако друштво има такав уговор. Улог ортака у ортачко друштво може бити у новцу, стварима и правима, као и у раду или услугама, који су извршени или треба да буду извршени. Ортаци ортачког друштва улажу улоге једнаке вредности. Последице закашњења уношења улога. Ортак ортачког друштва који у имовину друштва не унесе свој улог, у складу са оснивачким актом друштва, који новац примљен за друштво или другу имовину не преда у одрененом року друштву или који за себе узме новац или другу имовину друштва без овлашћења, дужан је да друштву плати уговорену камату почев од дана када је морао уплатити или унети улог, односно од дана када је морао предати новац или другу имовину или када је узео новац или другу имовину.

9 Грујић, Р., "Пословно право", Универзитет Браћа Карић, Београд, 2008, стр 198

13

Одредба става 1. овог члана не искључује право ортачког друштва и на накнаду друге штете. Ортак ортачког друштва није дужан да повећа улог изнад износа одрененог оснивачким актом нити је дужан да повећа улог одређен оснивачким актом ради покривања губитака друштва. Ортак ортачког друштва не може смањити свој улог без сагласности свих осталих ортака.

5.5. Добит и губитак

На крају пословне године ортаци усвајају финансијски извештај којим се утврнује добит и губитак ортачког друштва и учешће сваког ортака у добити и губитку. Добит ортачког друштва расподељује се ортацима на једнаке делове. Губитак ортачког друштва расподељује се на ортаке друштва на једнаке делове. Део добити који припада ортаку ортачког друштва у добити ортачког друштва, исплаћује се најкасније у року од три месеца од дана усвајања финансијског извештаја. Ако оснивачки акт ортачког друштва садржи одредбу којом се одренује само удео у добити или само удео у губитку, сматра се да се она односи и на добит и на губитак. 10

5.6. Престанак ортачког друштва и иступање ортака

Разлози престанкаОртачко друштво престаје:

1) истеком времена на које је основано или испуњењем циља оснивања;2) одлуком ортака о престанку;3) стечајем друштва;4) необављањем послова непрекидно у периоду од две године;5) судском одлуком о престанку;6) наступањем било којег другог доганаја одрененог оснивачким актом или уговором ортакадруштва који има за последицу престанак друштва.

Ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није друкчије одређено, својство ортака у ортачком друштву престаје у случају:

1) смрти ортака;2) отварања стечаја над неким од ортака;3) отказа неког ортака;

10 Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС 125/2004.

14

4) доношења одлуке ортака у складу са оснивачким актом, уговором ортака друштва и овимзаконом;5) у другим случајевима одрененим оснивачким актом или уговором ортака друштва.Прећутно продужењеАко је ортачко друштво основано на одренено време или за испуњење одрененог циља, апротеком тог времена или испуњењем циља оснивања настави да послује, сматра се да једруштво прећутно добило сагласност свих ортака да је основано на неодређено време.

6. Командитно друштво

Командитно друштво је организациона форма друштва лица која се оснива уговором два или више лица, а у циљу обављања делатности под заједничком фирмом, где је најмање једно лице неограничено одговорно за обавезе друштва (комплементар), а ризик најмање једног лица је ограничен на износ уговореног улога (командитор). Комплементар може бити само физичко лице, а командитор физичко и правно лице. Комплементари у командитном друштву имају статус чланова ортачког друштва.

Имовина командитног друштва се при оснивању формира на бази оснивачких улога чланова. Иста имовина се у каснијем пословању може повећати или смањити у зависности од успешности пословања друштва. Имовина командитног друштва је на неки начин одвојена од личне имовине чланова, оснивача и касније придошлих чланова.

Улог командитора може бити у новцу, стварима и правима. Командитор уноси цео улог у друштво до регистрације друштва. Законодавац забрањује да се улог командитора састоји у раду и пружању услуга.

Комплементар управља командитним друштвом и води послове друштва. Командитор не може да води послове.

Командитно друштво пре свега настаје на основу међусобне повезаности и личних особина комплементара,па се сматра за друштво лица,јер својства командитора овде нису много изражена.Командитори учествују са одређеним капиталом,док њихово учешће у

15

друштву није везано за лична својства.Они не могу самостално да располажу ни својим улозима,већ им је потребна сагласност свих чланова друштва.

Командитно друштво обавља одређену привредну делатност у циљу остварења профита, па се као такво у другим земљама сматра трговачким привредним друштвом.

Командитно друштво као правно лице мора да има фирму под којом послује. Фирму чине имена једног или више комплементара, са назнаком да је реч о командитном друштву. Кад у фирму нису унета имена свих комплементара, онда се додаје ознака ''и остали''. Фирма командитног друштва садржи и ознаку ''к.д.''. 11

6.1. Примена одредаба о ортачком друштву

На командитно друштво примењују се одредбе овог закона о ортачком друштву, ако овим законом није друкчије уређено.Комплементари имају статус ортака ортачког друштва, ако овим законом није друкчије уређено.Оснивачки акт командитног друштава садржи нарочито:

1) пуно име и пребивалиште сваког физичког лица и пословно име и седиште правног лицакомплементара и командитора, као и означење својства ортака;2) пословно име и седиште друштва;3) означење врсте и вредности улога сваког оснивача;4) делатност.

Оснивачки акт командитног друштва може да садржи и друге елементе од значаја за друштво и комплементаре.

Оснивачки акт командитног друштва мења се сагласношћу свих комплементара и командитора друштва, ако тим актом није друкчије одренено. Измене оснивачког акта командитног друштва којима се повећавају обавезе ортака друштва одренене тим актом или којима се одренују нове обавезе ортака друштва, врше се уз сагласност ортака друштва на које се те измене односе.

6.2. Уговор ортака друштва

Поред оснивачког акта, командитно друштво може имати и уговор ортака друштва којим се одређује, нарочито, пословање друштва и управљање.Уговор ортака командитног друштва не прилаже се уз пријаву за регистрацију.Уговор ортака командитног друштва сачињава се у писаној форми и потписују га сви ортаци.Уговор ортака командитног друштва и промене уговора имају правно дејство мену ортацима даном потписивања свих ортака, ако тим уговором није друкчије одренено.

11 Шаги, А., "Микроекономска анализа", Факултет техничких наука, Нови Сад, 2002. године, стр. 78

16

Однос изменђ оснивачког акта и уговора ортака друштва.У случају неусклађености измену оснивачког акта командитног друштва и уговора ортака друштва, примењује се оснивачки акт.

6.3. Правни односи међу ортацима и између ортака и друштва

Улог командитора у командитно друштво може бити новчани и неновчани, укључујући И извршени рад и услуге у командитном друштву. Командитор у командитно друштво уноси цео уговорени улог пре стицања својства командитора.Пренос удела: Комплементар командитног друштва не може пренети цео или део свог удела безсагласности свих командитора и комплементара.Командитор командитног друштва може пренети део или цео свој удео продајом, поклоном, наслеђем или на други начин.Добит и губитак: Командитори и комплементари учествују у деоби добити и сношењу губитка друштва сразмерно проценту удела у друштву.Вођење послова друштва: Један или више комлементара воде послове командитног друштва. Командитор не може вршити пословођење друштва.

6.4. Правни односи командитног друштва и ортака према трећим лицима

Заступање - Командитор не може да заступа командитно друштво према трећим лицима.Случајеви одговорности командитора као комплементара. Командитор одговара, као и комплементар, према трећим лицима ако је његово име уз његову сагласност унето у пословно име командитног друштва. Командитор одговара, као и комплементар, ако поступа супротно забрани из члана 100. став 2. овог закона. 12

6.5. Промене у чланству и статус друштва

Окончање статуса ортака и промена правне форме Командитно друштво не престаје у случају смрти командитора, као ни у случају престанка командитора који није физичко лице. Ако из командитног друштва иступе сви комплементари а нови комплементари нису примљени у року од три месеца од дана иступања последњег комплементара, командитори могу у даљем року од три месеца донети једногласно одлуку о промени правне форме у друштво с ограниченом одговорношћу или акционарско друштво, у складу са овим законом. Ако командитори командитног друштва не поступе на начин и у року из става 2.

12 Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС 125/2004.

17

овог члана, командитно друштво престаје ликвидацијом, у складу са овим законом. Ако из командитног друштва иступе сви командитори, командитно друштво може у складу са ставом 2. овог члана наставити да послује као ортачко друштво или као предузетник.

6.6. Предности

У случају да у току пословања друштва број његових чланова спадне на једног члана друштво неће аутоматски престати јер је законом остављена могућност да се у одређеном року обезбеди други члан друштва.

6.7. Недостаци

Код оваквог друштва негативна карактеристика је да комплементари могу доћи у ситуацију да одговарају за имовинске обавезе друштва и то неограничено солидарно целокупном персоналном имовином. Због тога се ово друштво ретко оснива, јер су чланови у неравноправном положају. 13

7. Закључак

Привредно друштво може обављати све законом дозвољене делатности, изузев делатности за које је прописано да се могу обављати само на основу сагласности, дозволе или другог акта државног органа.

Обављање делатности које су у домену дозвола и сагласности одређених државних органа, захтева организовање и одређене форме привредног друштва за њихово обављање.

13 Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS 125/2004.

18

Најчешће правне форме су: друштво са ограниченом одговорношћу, акционарско друштво и предузетник.

Домаћа и страна привредна друштва могу пословати и преко својих организационих делова – огранака. Огранак обавља делатност за које је оснивач регистрован у земљи или иностранству.Страна правна лица могу пословати у Србији преко својих представништава. Представништво је обавља претходне и припремне радње у вези са закључењем уговора и не може да закључује уговоре, осим за сопствене потребе.

Привредна друштва се могу повезивати путем капитала и уговора, а организују се, у зависности од тога да ли контролно друштво поред управљања подређеним друштвима обавља и неку другу делатност, као концерн, холдинг, група друштава или као други облик повезивања. Забрањено је повезивање привредних друштава, које за циљ или последицу има или може имати битно спречавање, ограничавање или нарушавање конкуренције или злоупотребу доминантног положаја.У привредном праву се друштва, с обзиром на њихову природу, деле на друштва лица и друштва капитала. Кад су лица која се удружују у одређено друштво дала превагу личности с којом удружују средства и рад, тада се говори о друштву лица, а кад је предност дата капиталу, онда се говори о друштву капитала.

Закон о предузећима предвиђа да се као оснивачи могу појавити све домаће и стране особе, односно правна лица под условима узајамности. Овде се ради о друштву са мешовитим власништвом које се може оснивати у складу са Законом о предузећима у било којој форми друштава лица или друштава капитала, а у складу са савезним Законом о страним улагањима.

За постојање трговачког-привредног друштва потребна су четири елмента: уговор о оснивању друштва, улог, учешће у добити и јасна намера члана да се удружи у друштво.

8. Литература

[1] Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС 125/2004.

[2] Бајец, Ј., "Савремени привредни системи", Економски факултет, Београд, 2004.

19

[3] Грујић, Р., "Пословно право", Универзитет Браћа Карић, Београд, 2008.

[4] Нешков, Д., " Пословно право", Факултет за менаџмент, Нови Сад, 2006.

[5] Стојиљковић, В., "Међународно привредно право", Београд, 2003.

6 Шаги, А., "Микроекономска анализа", Факултет техничких наука, Нови Сад, 2002. године

7 Миленовић, Б. "Микроекономија", -Економски факултет, Београд,1992,

8 Стојановић, И., "Теорија цена",- Економски факултет, Београд,1997. године

20