Seminarski Rad - Duvan

Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet Smer: Agroturizam i ruralni razvoj

SEMINARSKI RAD iz ivotnih namirnica i ishrane

DuvanNicotiana tabacum L.

Student: Bugarski Duica 46/2010AR Profesor: dr Mirjana . Luka Bulatovi

Novi Sad, Decembar 2014.Sadraj

1. Uvod...........11.1 Duvan kroz istoriju ........11.2 Nicotiana tabacum L......2

2. Morfoloke osobine duvana............3 2.1. Koren........32.2. Stablo........32.3. List..32.3. Plod....4

3. Bioloke osobine duvana....4

4. Odnos prema uslovima spoljne sredine........5

5. Tipovi duvana........65.1. Aromatic fire-cured....65.2. Brightleaf duvan (Virdinija)....65.3. Burley duvan (Berlej)...........65.4. Cavendish ........65.5. Criolo duvan...............75.6. Dokha.................75.7. Turkish tobacco (Orijental)..............75.8. Perique..............75.9. Shade tobacco...............7

6. Tipovi duvanskih proizvoda........86.1. Cigarete ....86.2. Kreteks......86.3. Rizla i duvan. ....86.4. Nargile ......86.5. Cigare.....86.6. Duvan za vakanje .........9

7. Nikotin......................9

8. Duvan i trite.........108.1.Proizvodnja duvana u Republici Srbiji .....11

9. Marketing u duvanskoj industriji........139.1. Proizvod ........139.2. Cena.......139.3. Promocija... .......149.4. Distribucija ...............15

10. Zakljuak..........16

11. Literatura..........17

Uvod

Duvan kroz istoriju

Prisutnost duvana irom sveta belei se od poetka 16. veka kada je duvan predstavljen Evropi, a kasnije i Otomanskom Carstvu. Pretpostavlja se da je prva upotreba duvana u tada razvijenom delu sveta nastupila nakon Kolumbovog otkria Amerike gde je duvan ve uveliko bio korien od strane Indijanaca. Poto su lokalni Indijanci brzo iskorenjeni, uzgoj duvana je bio glavni razlog dovoenja afrikih robova u Ameriku. Evropu prvi put, duvan donose panci i Portugalci 1518. godine.

Najvee zasluge za njegovo irenje po Evropi ima francuski diplomata na portugalskom dvoru, an Nikot, po kome potie i naziv glavnog sastojka duvana nikotin, odnosno latinskog naziva duvana, Nicotiana tabacum. an Nikot je bio od leta 1559. do 1561. francuski poslanik u Lisabonu. Sa 29 godina je bio poslat u Portugaliju kod princeze Margarete Valoike sa portugalskim kraljem Sebastjanom I a odande je u domovinu doneo duvan, do tada nepoznatu biljku u Francuskoj. Poznato je jo da je ambasador an Nikot (Jean Nicot (1530-1600)) jo 1559. poslao jednu biljku iz roda na dvor Katarine de Medii. Duvan poinje da se gaji u Evropi od 1592. godine.

Nedugo posle poetka upotrebe duvana kao sredstva za uivanje poele su i rasprave o njegovoj tetnosti. Godine 1600. duvan se uzgaja i u Kini, Japanu i Indoneziji. Prva zabeleena polemika o tetnosti duvana bila je 1604. godine u Engleskoj. Tadanja medicina je uspela da ubedi kralja da je duvan tetan za ula vida i mirisa, da unitava mozak i plua i da ovek moe da pocrni od konzumiranja duvana. Od tada, Engleska je propisala nove direktive po kojima se uvodi vea tarifa na svaki kilogram duvana uvezen u Englesku.

U periodu koji je usledio, do sredine 18. veka duvan je korien na razne naine, bio je deo verskih obreda, lek protiv bolesti, sredstvo za oputanje. Komercijalizacija duvana poinje nakon Amerikog graanskog rata kada je duvanska industrija zbog novonastale situacije morala da se prilagodi. Revolucija i poetak osvajanja svetskih trita poinje 1881. godine. Ubrzan industrijski i tehnoloki razvoj krajem 19. i tokom 20. veka doveo je do lakeg irenja trita i razvoja svih ukljuenih sektora. to se tie naeg podneblja, duvan su na Balkansko poluostrvo doneli Turci poetkom 17. veka. Fabrika prerada duvana u Srbiji poela je u drugoj polovini 19. veka.

1Nicotiana Tabacum L.

Carstvo:Plantae

Divizija:Magnoliophyta

Razred:Magnoliopsida

Red:Solanales

Porodica:Solanaceae

Rod:Nicotiana

Duvan (Nicotiana tabacum L) pripada rodu Nicotiana, familijiSolanaceae. Rod Nicotiana obuhvata preko 70 do sada poznatih vrsta. Najvei deo vodi poreklo iz June i Severne Amerike, a manje iz Australije. Obe gajene vrste (duvan i mahorka) vode poreklo iz June Amerike, preteno Argentine i Bolivije.

Nicotiana Tabacum (kultivisani duvan) je biljka koja uspeva samo u odreenim uslovima i najee je uzgajana od svih biljaka iz roda Nicotiana. Istraivanja pokazuju da je najverovatnije nastala ukrtanjem biljaka Nicotiana sylvestris, Nicotiana tomentosiformis, i Nicotiana otophora.

Uzgaja se u vie od 120 zemalja na svih pet kontinenata, a ukupno se proizvode vie od 6 miliona tona. To je tropska i suptropska biljka, ali se do danas proirila i u umjerenu klimatsku zonu.

2Morfoloke osobine duvana

Duvan je jednogodinja zeljasta biljka. Meutim, u tropskim predelima vegetacioni period moe da traje vie godina. Koren

Duvan ima vretenast koren sa velikim brojem ila i ilica koje se uglavnom nalaze u orninom sloju zemljita. Koren nepresadjivanih biljaka je bolje razvijen i prodire u zemljiste do 2m dubine. Kod presadjenih biljaka koren je prekinut, usled ega je jace izraeno bono irenje. U dubinu dostie do 1m. Pravac pruanja korena je sortna osobina. Kod nekih sorti izraen je razvoj u dubinu a kod nekih u povrinskom sloju. Sorte prvog tipa su otporne na suu..

Stablo

Stablo je u prvim fazama zeljasto. Uspravno, lankovito, okruglo, ispunjeno parenhimom. Visina stabla je sortna osobina i varira od 0,5-3,0 m to zavisi od sorte, ekolokih uslova i primenjene agrotehnike. lanci (internodije) su dui i deblji u donjem a krai i tanju u gornjem delu stabla. Broj i duina internodija su sortna osobina. Izgled biljke moe biti: konusan, dvostruko konusan, obrnuto konusan, cilindrian i eliptian.

List

Lie zbog kojeg se duvan i gaji, varira u irokim granicama po broju, veliini, obliku, poloaju prema stabljici, debljini lisnog tkiva. Sazrevanje lia poinje od osnove i ide postepeno ka vrhu stabla - sazreva po insercijama. Listovi se po sortama razlikuju po nizu osobina osobina: prema broju na jednoj biljci, obliku, krupnoi, debljini liske, karakteru nervature i drugim karakteristikama. Duina liske kree se od 5 do 100cm, a irina od 2 do 50cm. Na jednoj biljci broj listova moe biti od 20 do 60 u najveem broju slucajeva od 20 do 30. Kvalitet lista iste sorte varira prema koliini padavina tokom vegetacije ishrane i intenziteta svetlosti.

3Plod

Plod je dvodelna aura, mrko braon boje, jajastog oblika. U zrelom stanju aura najee puca. U jednoj auri nalazi se od 1.000 - 2.000 semenki. Seme je vrlo sitno, bubreastog oblika, hrapavo, mrko, mreaste povrine. Masa 1.000 semenski iznosi 0,06 - 0,08 g. Jedan gram sadri od 10.000-15.000 semenki.

Bioloke osobine

Proizvodnja duvana je sloen i po mnogo emu specifian proces, uslovljen pre svega biolokim osobinama vrste.Njegov rast i razvie, prinos i kvalitet, menjaju se pod uticajem klimatskih i zemljinih uslova i nivoa agrotehnike. U proizvodnim uslovima, ivotni ciklus duvana se deli na dva osnovna perioda: period proizvodnje rasada i period razvia u polju (od rasaivanja do sazrevanja aura).Duina vegetacionog perioda kree se od 100 - 200 i vie dana, od ega na period proizvodnje rasada otpada 45-60 dana a na razvie u polju 80-150 dana. Period proizvodnje rasada obuhvata sledee faze: klijanje semena, nicanje, ukorenjivanje rasada i stasavanje rasada.Ukorenjivanje mladih biljaka obuhvata period od pojave prvog pravog lista pa do kraja usporenog rasta nadzemnog dela biljke. Tri do pet dana od pojave prvog lista pojavljuje se drugi. Oba lista dostiu veliinu kotiledona, zauzimaju suprotan poloaj od kotiledona, zauzimaju suprotan poloaj od kotiledona (ukrtenost lia). U ovo vreme koren dostie duinu od 6-8 cm. Tada nastupa razvie korenovog sistema. Pri povoljnim uslovima faza ukorenjivanja traje oko 15 dana.Faza bujnog porasta traje 40-50 dana i predstavlja period u kome se ostvaruje brzo formiranje nadzemnog dela biljke. Stablo i listovi intenzivno rastu. Cvetanje nastupa posle 7-10 dana od pojave cvetnog pupoljka. Cvetanje ide od centra prema periferiji cvasti. Cvetanje traje od 15-35 dana a zavisi od sorte, temperature, vlanosti i obezbeenosti hranljivim materijama.Formiranje i sazrevanje listova ne moe da se izdvoji kao posebna faza u razviu duvana, jer se ovo odvija u svim pomenutim fazama, a posebno u fazi bujnog porasta i cvetanja. Period rasta jednog lista traje 20-25 dana. Kada list dostigne svoj najvei rast i kada sadri najvie organskih materija ulazi u tehniku zrelost.

4

Odnos prema uslovima spoljne sredine

Duvan se proizvodi u pojasu koji se protee od vedske, na 60o severne geografske irine, pa do ugozapadnih oblasti Australije i Novog Zelanda, na 40o june geografske irine. Duvan vodi poreklo iz tropskih i subtropskih predela pa ima velike potrebe za toplotom i svetlou. Saglasno tome, vreme njegove proizvodnje odreeno je na najtopliji periodu u godini, a da bi se on na neki nain produio, duvan se u prvoj fazi svog razvia kao rasad proizvodi u zatienom prostoru (leja).

Odnos prema toploti- Minimalna temperatura za porast i razvie duvana je 10-12C, optimalna 22-30C, a maksimalna 35C. Temperature preko 40o izazivaju podgorevanje lia. Posmatrano u celini, temperature ispod 10C nisu povoljene za porast i razvoj. Temperature od -1 do -2C izazivaju uginjavanje biljaka. U periodu sazrevanja lia povoljne su temperature preko 20C.

Odnos prema svetlosti- Duvan ima veliku potrebu za svetlou. Intenzivno osvetljenje obezbeuje visoku fotosintetsku aktivnost, to se ogleda u brzom nakupljanju sume materije i dobijanju visokih prinosa. Ne podnosi zasenjavanje, pa mu odgovaraju prisojne strane. Duvan je u osnovi biljka dugog dana (cveta pri duini dana koja traje preko 12 asova), mada ima formi koje cvetaju u uslovima kratkog dana (duina dana je ispod 12 asova) kao i formi koje su neutralne.

Odnos prema vlagi- Potrebe duvana za vodom su razliite to zavisi od tipa i faze razvia duvana. One rastu od rasaivanja do prelaska u reproduktivnu fazu (ukorenjavanje, bujni porast), odnosno do butonizacije i poetka cvetanja, pa zatim opadaju. Krupnolisni duvani trae veu koliinu vode, dok sitnolisni dobro uspevaju i pri manjoj koliini vodenog taloga. Optimum padavina u vegetacionom periodu za berlej iznosi 800-1000 mm, virdiniju 600-800 mm a orijentalne i dopunske duvane 120-200 mm. U fazi sazrevanja lia duvan moe podneti dugotrajnu suu, to moe biti povoljno za aromatine sitnolisne duvane. Meutim, negativne posledice sue mogu se ispoljiti i na prinos i kvalitet ako se ona javi u prvim fazama porasta i razvoja, posebno kod krupnolisnih duvana.

Odnos prema zemljitu- Tip zemljita ima uticaja na prinos i kvalitet sirovine duvana. On se odraava preko hemijskog sastava - hranidbenog reima, mehanikog sastava, strukture, vodno-vazdunog reima itd. Pri izboru zemljita treba voditi rauna da ono prema svojim osobinama zadovoljava zahteve, kako tipa tako i sorte duvana.

5Tipovi duvana

Postoje razni tipovi duvana u zavisnosti od naina kultivacije i obrade, kao i kome pripadaju. Na tritu duvana i duvanskih proizvoda najprisutniji su sledei tipovi:

Aromatic fire - cured

Aromatic fire - cured je tip duvana suen nad otvorenom vatrom. U SAD gaji se u severnom delu Tenesija, centralnom Kentakiju i Virdiniji. Duvan suen nad vatrom koji se gaji u Kentakiju i Tenesiju, uglavnom se koristi za duvan za vakanje, vlani duvan za umrkavanje, neke cigarete i kao duvan za lule. Drugi tip ovog duvana je Latakijski, koji se proizvodi od orijentalnih varijacija Nicotiane tabacum. Lie se sui i dimi na lokalnim drvima i aromatinim biljkama na Kipru i Siriji.

Brightleaf duvan (Virdinija)

Ovaj tip duvana se esto naziva Virdinijski duvan, zbog lokacije na kojoj se prvobitno sadio. Pre Amerikog graanskog rata, veina duvana koja se gajila u SAD bila je tamnog lista i suena nad vatrom. Ovaj tip duvana je saen u plodnim poljima, ima krupnije listove i sui se na vazduhu. Veina Kanadskih cigatera pravi se 100% od Virdinijskog duvana.

Burley duvan (Berlej)

Burley duvan je suen na vazduhu i primarno se koristi u proizvodnji cigareta. Berlej se obino uzgaja od rane faze gde se duvan sadi u palete koje se sputaju na vodu koje je naubrena i plodna da bi se omoguio dobar razvoj semena u Martu ili Aprilu.

CavendishCavendish je vie proces suenja i metod seenja duvana nego to je tip duvana. Proces i seenje se koriste da bi se istakla prirodna slatka aroma duvana. Cavendish moe biti proizveden od bilo koje vrste duvana, mada se uglavnom pravi od Kentakija, Virdinije ili Berleja. Takoe moe biti proizveden od njihove meavine i uglavnom se pravi za duvan za lule i za cigare. Proces poinje formiranjem "mini torte" od listova duvana debljine oko 2,5 cm. Koristi se toplota od vatre ili pare i duvanu se omoguava fermentacija. Ovo m,u daje sladak ukus osrednje jaine. Na kraju se see "torta" i delovi koji se dobijaju seenjem se razdvajaju krunim trljanjem u rukama, nakon ega se duvan pakuje.

6Criolo duvan

Prvenstveno se koristi u proizvodnji cigara. Smatra se za jedan od prvobitnih Kubanskih duvana koji su se popularizovali jo od vremena Kolumba.

Dokha

Dokha je duvan ija je postojbina Iran, mea se sa liem, biljkama i korom odreenih stabala, pui se u njihovoj tradicionalnoj luli - midwakh.

Turkish tobacco (Orijental)

Ovaj duvan se sui na suncu, izuzetno je aromatian, uglavnom malih listova. Veinom se uzgaja u Turskoj, Grkoj, Bugarskoj, Lebanonu i Makedoniji. Osrednje je jaine i sadri manje nikotina u listovima, mada ona zavisi od naina uzgoja. Prvobitno je rastao u delovima koji su istorijski gledano bili pod Otomanskim (Osmanlijskim) carstvom. Veina prvobitnih cigareta pravljena je skoro iskljuivo od orijental duvana.

Perique

Smatra se dijamantom meu duvanima za lule, koristi se za meavinu ostalih duvana te vrste, ali je suvie jak za samostalnu konzumaciju. U odreenom vremenskom razdoblju, sve je korien i za vakanje, mada se danas vie ne koristi u te svrhe. Uglavnom se kombinuje sa istim duvanom sorte Virdinija da doprinosi na aromi, jaini i sveini.

Shade tobacco

Gaji se u podruju Konetikata i Masausetsa. Rani kolonisti su od Indijanaca usvojili naviku da pue duvan u lulama, i poeli su da ga uzgajaju za komercijalnu upotrebu, iako su ga Puritanci okarakterisali kao zlu travu. Ime nosi zbog svog prirodnog uzgoja koji je bio u senci drvea u tropskim predelima, a u savremeno doba se uzgajanje vri pod atorima koji tite stabljike od direktnog uticaja suneve svetlosti. Koristio se za kvalitetnije cigare, a u ovom trenutku se nalazi na ivici opstanka.

7Tipovi duvanskih proizvoda

U skladu sa tradicijom konzumacije duvana i razliitim preferencama koje postoje u razliitim oblastima i reonima irom sveta duvanske kompanije se bave proizvodnjom raznih tipova duvanskih proizvoda. Oni se u osnovnoj podeli mogu razdvojiti po nainu upotrebe na zapaljive i nezapaljive. Najprisutniji su sledei:

Cigarete

Cigarete su najei proizvod na bazi duvana prisutan u svetu. Sastoje se od izmrvljenog i sitno seckanog obraenog duvana, procesiranog u skladu sa tipom duvana i proizvodnom politikom proizvoaa. Moe biti obraen raznim hemijskim procesima, aromatizovan i slino. Cigareta se na kraju procesa rola u papirni cilindar na koji se dodaje filter mada se u siromanijim zemljama mogu nai i cigarete bez filtera.

Kreteks

Kreteks predstavlja cigarete aromatizovane karanfilliem. One sadre bogatu paletu egzotinih ukusa i eugenol, koji ima anestetiki efekat, omoguavajui dublje udahe i unos duvanskog dima. Najprisutniji je na podruju Indonezije.

Rizla i duvan

To su tip cigareta koje se runo formiraju od strane puaa. Sadre fino seckani duvan i papir za motanje. U pogledu zdravlja, zbog naina tretiranja i pakovanja ovog duvana, najriziniji je za stvaranje kancera. Najvie je zastupljen u Evropi i Novom Zelandu.

Nargile

Poznate i pod imenom ia, huka. Funkcioniu putem principa vodene filtracije i neposrednog zagrevanja. Aromatini duvan se zapali u iniji na vrhu koja se prekriva folijom. Dim se hladi kroz filtriranje putem vode i konzumira putem creva koje je povezano sa osnovom. Preteno se koristi u Sevenoj Africi, Mediteranskoj regiji i delovima Azije ali se od 21. veka globalno popularizuje.

Cigare

Prave se od fermentisanog duvana suenog na vazduhu, umotanog u listove duvana. Cigare se sastoje od 3 tipa duvana u skladu sa njegovom funkcijom: omota, koji predstavlja najire listove duvana i odreuje boju cigare; duvan za punjenje koji odreuje ukus;i duvan za vezivanje koji ine elastini listovi koji dre punjenje uvreno.

8

Duvan za vakanje

Duvan za vakanje je oralni nepuaki proizvod koji se konzumira stavljanjem u usta, unutranju stranu obraza ili unutranju stranu usne, on se sisa ili vae. Praktikuje se da se za vreme kozumiranja viak prikupljene pljuvake u ustima ispljune. Postoje razni tipovi duvana za vakanje u zavisnosti od pripreme listova duvana. Pored samog duvana u pripremi ovih proizvoda mogu se koristiti odreeni oraasti proizvodi, citrusi, zaslaivai i arome koje se uglavnom dodaju na sam list duvana pre pripreme. Prisutan je na svetskom nivou.

Rastapajui duvanski proizvodi

Rastapaju se u ustima, sadre duvan i velik broj aditiva, iji je cilj da oslobode i apsorbuju nikotin u ustima. esto su u pitanju proizvodi dobro poznatih proizvoaa cigareta kao to su: Camel Sticks, Strips and Orbs, Marlboro sticks itd. Ovi novi duvanski proizvodi za oralnu upotrebu su razvijeni za korienje u situacijama kada puai nisu u mogunosti da zapale duvanski proizvod ili iz nekog razloga odlue da to ne urade. Prisutni su u razvijenijim zemljama.

Nikotin

Nikotin je alkaloid koji se nalazi u porodici biljaka Solanaceae i ini 0.6% - 3% teine suvog duvana. Prisutan je u opsegu izmeu 2-7 mikrograma po kilogramu raznih jestivih biljaka. Uz biosintezu uzima mesto u korenu biljke i akumulira se u liu. Funkcija mu je slina hemikalijama koje se koriste u borbi protiv insekata, zbog ega je i korien kao insekticid u prolosti.

U malim koncentracijama (1mg u prosenoj cigareti) nikotin deluje kao stimulant kod sisara, dok u velikim koncentracijama (30-60mg) moe biti fatalan. Ovaj efekat stimulansa je glavni faktor odgovoran za stvaranje zavisnosti kod aktivnih puaa. Nikotinska zavisnost je, istorijski gledano, jedna od zavisnosti koju je najtee prekinuti, dok su karakteristike sline zavisnosti prema narkoticima poput heroina i kokaina.

Sa izuzetkom duvanskih proizvoda za oralnu upotrebu, duvan se obino koristi sagorevanjem, pri cemu se listovi duvana zapale na viskoj temperaturi i rezultat je dim koji se unosi u plua. Sagorevanje je najefikasniji i najbri nain da se nikotin dovede do mozga. Sa razvojem nauke, uvodelo se da su visoko koncentrisani nikotinski proizvodi potencijalno opasni po zdravlje ukoliko se konzumiraju u prevelikoj koliini.

9Duvanske kompanije su svesne vanosti nikotina i krenule su da razvijaju proizvode sa manje nikotina, kao i da drugaije obrauju i gaje duvan. Poetkom 1970ih godina, farmaceutske kompanije poinju da pruaju terapije odvikavanje od nikotina da bi olakale proces prestanka konzumacije duvanskih proizvoda kao i neeljene simptome. Zbog toga to su terapije i proizvodi farmaceutskih kompanije u klasi lekova, moraju da prou rigorozne kontrole bezbednosti i efikasnosti. Proizvodi u vidu flastera za telo, vaka, lozengi i inhalatora koji uglavnom sadre manje doze nikotina su dostupni.

Duvan i trite

Meunarodna trgovina duvanom u okviru robnih berzi koji njima trguju predstavlja ogromnu granu samog poslovanja u dovanskoj industriji sa procenjenom godinjom vrednou prihoda od 22 milijarde dolara, 7 milijardi u sirovom materijalu - listovi duvana i oko 15 milijardi u obliku gotovog proizvoda - cigareta. Kina gaji vie od 40 procenata svetkse proizvodnje duvana, ali se samo 5 procenata lista duvana izvozi. Preostalo se konzumira u okviru Kine i njenih 410 miliona puaa. Brazil, Indija i Kina gaje najvee koliine duvana u svetu, preuzimajui tako ulogu glavnih proizvoaa od SAD, gde je proizvodnja duvana decenijama u padu.

Da bi maksimizirali svoj profit, multinacionalne kompanije ciljaju na zemlje sa jeftinim trokovima gajenja duvana i proizvodnje duvanskih proizvoda za formiranje svojih kompanija i izmetanje svoje proizvodnje.

Najvei uvoznici neobraenog duvana su tradicionalno zemlje sa velikim brojem konzumenata duvanskih proizvoda, a sa razvojenim proizvodnim pogonima ili distributivnom mreom za dalji plasman i preprodaju. Izuzetak predstavljaju drave koje posreduju u saradnju sa odreenim duvanskim kompanijama pa im nabavljaju odreene sorte duvana po povlaenim cenama, sa ciljem pravljenja tzv. premijum proizvoda.

Lideri na polju uvoza su i ekonomski lideri u svojim regijama u svetu, a to su , Rusija, SAD i Nemaka, ije potrebe ine najvei udeo svetskog uvoza. Japan i Italija su isto vei uvoznici gotovog proizvoda. Specifinost Japana ogleda se u tome to oni otkupljuju priblino 75% izvoza SAD-a. Najvei izvoznici cigareta kao gotovog proizvoda, pojedinano posmatrajui, sa prijavljenim ukupnim izvozom u visini preko 3 milijarde dolara su Holandija i Nemaka.

10Proizvodnja duvana u Republici Srbiji

U naoj zemlji preovladavaju panonska, planinska i blago mediteranska klima. Uticaj razliitih tipova klime prua mogunost proizvodnje vie tipova duvana.

Zastupljeni su razliiti tipovi zemljita, to utie da se proizvodnja duvana odvija na zemljitima razliite plodnosti, to ima uticaja na prinos i kvalitet.

Tipovi zemljita kod nas mogu se svrstati u dve grupe i to: zemljite u ravnicama i breuljkastim terenima, u zemljita u brdsko-planinskim podrujima. U prvoj grupi dominiraju: ernozem, smonica, gajnjaa i parapodzolasta gajnjaa. U drugoj: kisela smea i parapodzolasta zemljita, a potom crvenice, smea zemljita i rendzine.

Razliiti tipovi klime i zemljita zahtevaju uvaavanje potreba duvana u pogledu uslova za njegovo uspeno gajenje, to se u praksi esto zapostavlja. Saglasno ovome, suoavamo se sa injenicom da izostaje rejonizacija tipova i sorti duvana, to se nepovoljno odraava na prinos i kvalitet sirovine.

Evo nekih podataka iz statistikog zavoda za statistiku:

Ponjevena povrina duvana u ha.

11

Ukupan prinos duvana u tonama

Po Zakonu o duvanu, domaci proizvodjaci cigareta su duzni da od poljoprivrednijka godisnje otkupe najmanje 2.000 tona zutog lista, odnosno ne manje od polovine godisnjih potreba. Ako je suditi po tome sto je Britis Ameriken Tobako urodio od oktobra prosle godine, kad je postao vecinski vlasnik Dunavske industrije Vranje, gajenje duvana u Srbiji ce opet biti siguran unosan posao.

Proizvodnja duvana u Banatu do sada nije bila toliko rasirena, ali poljoprivrednici iz ovog kraja ocekuju da ce dolaskom BAT a, i Filipa morisa u Srbiju traznja biti povecana, a plasman siguran, tako da ce duvan, narocito sortu virdinija sve vise saditi.

12Marketing u duvanskoj industriji

Marketing predstavlja kljuno podruje u poslovnoj koncepciji. etiri glavna elementa marketinga su: proizvod, cena, promocija i distribucija. Zadaci marketinga su da stvori uslove da proizvod na tritu pronae put do kupaca i ostvari dobar plasman meu konkurencijom.

Proizvod

Osnova svih duvanskih proizvoda je neki od tipova duvana, od kojih su najzastupljeniji ve spomenuti: virdinija, berlej i orijental. Imid brenda i cena proizvoda imaju uticaj na konzumente svih starosnih dobi. Cilj je ouvanje postojeih potroaa tokom njihovog odrastanja i uiniti brend privlanijim, mlaim buduim konzumentima koji e razviti lojalnost prema njemu.

Proizvodi se uobiajeno dele na regularni i premium segment, od kojih je reegularni namenjen veem broju potroaa, dok se premium segment plasira ljudima sa istananim ukusom i posebnim afinitetima. Premium segment je izloen veim proizvodnim trokovima te stoga donosi kvalitetnije proizvode. Proizvodi regular segmenta se uglavnom na policama zadre 6 meseci u mekim pakovanjima, 9 u tvrdim. Prosena starost proizvoda je oko 3,5 meseca, u zavisnosti od razvijenosti te mree distribucije.

Cena

Cena duvanskih proizvoda predstavlja jedan od najvanijih elemenata u marketingu. Duvanske kompanije troe vie na maloprodajne i potroake podsticaje nego na sve ostale marketing kategorije zajedno. Nekoliko metoda se koristi za kontrolu cene i promociju prodaje koji ukljuuju i smanjenje nabavnih cena za maloprodaje to dovodi do smanjenja krajnjih cena i utie na kupovinu krajnjeg kupca.

Kada se sklapa ugovor sa distributerima ili maloprodajnim lancima, zastupnici prodaje duvanskih kompanija mogu ponuditi smanjenje nabavne cene proizvoda. Takva odluka u sluaju odravanja iste maloprodajne cene ka krajnjim kupcima dovodi do poveanja mare, samim tim i do profita maloprodajnih lanaca. U tim sluajevima duvanske kompanije dobijaju kontrolu nad aspektima prodajnog okruenja duvanskih proizvoda u okviru maloprodaje (prisustvo reklamnih polica, slogana, prikaza na primarnim mestima prodaje - blizu kase, slatkia, asopisa).

Cena duvanskih proizvoda podlee raznim nainima oporezivanja u dosta zemalja, ime se osnovna cena proizvoda viestruko uveava prilikom dolaska u maloprodaju. Uobiajena praksa je da su poreske stope vee za cigarete nego za ostale duvanske proizvode zbog njihove rasprostranjenosti i mogue tetnosti po zdravlje konzumenta.

13Promocija

Promocija duvanskih proizvoda predstavlja znaajan aspekt duvanske industrije, jer sama promocija utie na stvaranje potranje za odreenim proizvodom. Duvanske kampanje se esto uzimaju kao vodei primeri u oblasti marketinga proizvoda. Svrha promocije duvanskih proizvoda je uspostavljanje i odravanje poveane profitabilne prodaje. Svaka promotivna aktivnost treba da bude finansijski opravdana.

U okviru procesaa promocije duvanskih proizvoda njihovi proizvoai se bave i aktivnostima prezentovanja konstantne slike o brendu, to ukljuuje i logo, slogan, vizuelne elemente, boju i slino. Specifinosti promocije kod cigareta ogledaju se u tome to je za promocije ovog proizvoda, direktivama postavljeno dosta uslova i ogranienja marketinkih aktivnosti zbog istraivanja koja pokazuju negativan uticaj duvana na zdravstveno stanje konzumenta usled neadekvatnog konzumiranja.Duvanska industrija se koristi raznim nainima sa ciljem promovisanja svojih proizvoda. Nekada masovno korieni naini za promociju proizvoda koji su u padu od poetka 21. veka, usled usvajanja regulativa i zabrana reklamiranja duvanskih proizvoda, su:

Televizijske i radio reklame Bilbordi Sponzorstva

Zamene su bile:

Direktan marketing Barovi, noni klubovi, koncerti Magazini, kuponi

14

Distribucija

Aspekti distribucije kao dela marketinga tiu se odluka koje se odnose na distribucione kanale koji e biti korieni i njihov menadment, lokaciju prodajnih objekata, metode transporta, nivo zalih i slino.Kanali se sastoje od organizacija kao to su veleprodaje ili maloprodaje preko kojih roba moe i ne mora proi kroz odreen broj kanala, na putu do krajnjeg kupca.

Praksa je da duvanske kompanije sprovode analizu svog distributivnog lanca kako bi ga unapredili. U okviru analize se posmatraju pozitivni i negativni aspekti koji utiu na prodaju proizvoda u okviru distributivnog lanca.

Pozitivni efekti mogu biti velik broj distributera koji moe da plasira proizvod velikom brzinom u maloprodajne objekte. Doke negativni aspekti mogu biti slabljenje pozicije na tritu usled pojeftinjenja konkurentskih proizvoda, to moe dovesti do smanjenja potranje proizvoda od strane distributera, prodaje malim intenzitetom.

Distribucija duvanskih proizvoda

Krajnji kupacMaloprodajaVeleprodaja/DistributerProizvoa duvanskih proizvoda

Maloprodajni objekti u kojima se nalaze duvanski proizvodi su uglavnom prodavnice, supermarketi, benzinske pumpe, specijalizovane prodavnice duvana ( u okviru njih se pored konzumenata krajnjeg proizvoda najee snabdevaju restorani i barovi). Krajnji kupac na kraju kupuje proizvod na nekoj od navedenih lokacija.

15Zakljuak

Sa obzirom na veliki interes koji predstavlja duvan za nau zemlju, a posebno za neke njene rejone, uz uvaavanje povoljnih prirodnih uslova, korisno je bolje poznavanje tehnologije njegove proizvodnje. Kako se u nas proizvodi vie tipova duvana, potrebno je poznavanje specifinosti u proizvodnji svakog tipa posebno.Duvanska industrija je od samog poetka i formiranja svog prvog trita bila u konstantnoj ekspanziji koja je dovela do toga da su duvanski proizvodi sada dostupni u svim delovima sveta. Zavisna je od svojih konzumenata koji utiu na njeno unapreivanje i razvoj.

Kako god bilo, ne moe se zanemariti tetan uticaj koji konzumacija duvanskih proizvoda donosi. Aktivno ili pasivno unoenje duvanskog dima ima lo uticaj na zdravstvo na svetskom nivou. Duvanske kompanije se prikazuju kao drutveno odgovorne, pokuavajui da proizvedu genetski modifikovan duvan koji bi imao manje tetnih posledica po zdravlje potroaa. Moe se desiti da doe do zloupotreba, kao to je bio sluaj u prolosti. Dosta drava delimino sankcionie konzumaciju cigareta i duvanskih proizvoda donoenjem zakona o zabrani korienja istih na radnim i javnim mestima. Uprkos svim merama suzbijanja duvanskih proizvoda, broj njihovih potroaa e u toku 21. veka zabeleiti rast prouzrokovan prvenstveno rastom svetske populacije i prisustvom duvanskih proizvoda u raznim oblicima, prilagoenim tritima na koje se plasiraju.

16Literatura

E-izvori:

1. http://www.stat.gov.rs2. http://sh.wikipedia.org/wiki/Duvan_%28proizvod%293. http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/468-Uzgoj-duvana.php4. http://www.monus.rs/o-duvanu/poreklo-i-istorijat-duvana5. http://www.tobacco-facts.net6. http://www.duvan.gov.rs/budzet7. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_duvanu.html

17