Seminarski rad iz predmeta Menadment rizika
ODJELJENJE NOVI GRADFPE/MJU
UTICAJ RIZIKA NA POSLOVANJE I
TRINU VRIJEDNOST PREDUZEASeminarski rad iz predmeta
MENADMENT RIZIKA Mentor:
Student:Docent.dr. Slobodan Luki
Juni.2013godine, Banja LukaSADRAJ
2SADRAJ
21. UVOD
32. TEORIJSKI DIO RADA
32.1. Upravljanje imovinom preduzea
52.2. Rano otkrivanje potekoa, poremeaja i kriza u preduzeu
62.3. Upravljanje i vrste rizika
82.4. Proces upravljanja rizikom preduzea
113. ZAKLJUAK
124. LITERATURA
1. UVOD
Trina privreda podrazumjeva slobodno djelovanje ponude i tranje
proizvoda i usluga, radne snage i novca u okviru jedne zemlje i
ire. U savremenim uslovima trini zakoni djeluju van granica jedne
zemlje. Na meunarodnom planu poznati su pod pojmom
globalizacija.
Globalizacija je proces intenziviranja slobodnih trgovinskih
tokova i uspostavljanje liberalnijeg kretanja ljudi, kapitala i
informacija. Slobodno djelovanje ekonomskih zakona treba shvatiti
uslovno, zato to svaka zemlja ima svoje zakonodavstvo i ekonomska
ogranienja.
Predvianje je uvek stvar procene buduih dogaaja. Ne postoji
parametrika za sigurno predvianje budunosti. Nepredviene promjene i
nepredvieni dogaaji prouzrukuju neizvjesnost. Neizvjesnost je
sinonim rizika. Uvijek se kod rizika mora raunati kako na oekivane
promjene koje se mogu predvidjeti, tako i na one promjene i
kretanja koja su nepredvidiva.
Upravljati rizikom, znai upravljati rizikom izvjesnosti dogaaja
i rizikom neizvjesnosti. Rizik nosi sa sobom faktor predvienih
promjena i faktor nepredvienih promjena. Neizvjesnost je glavni
faktor rizika. Uspjeno upravljati preduzeem, znai pre svega uspjeno
upravljati rizikom. Fenomen rizika mora se objasniti sa vie
aspekata, kako bi se moglo njime to uspjenije upravljati. Da bismo
bolje razumjeli pojam rizika, moramo se osvrnuti na ulogu
informacija. Na tritu esto jedna strana ne zna dovoljno o drugoj
strani, kako bi mogla ispravno da donese poslovne odluke. Takva
nejednakost predstavlja vrstu rizika poznatu pod nazivom asimetrine
informacije.
Asimetrine informacije predstavljaju nedovoljno znanje jedne
strane u odnosu na drugu prilikom donoenja poslovnih odluka.
Moralni hazard nastaje nakon to preduzee donese odreenu poslovnu
odluku. Rizik moe biti materijalne i nematerijalne prirode.
Materijalni rizik znai gubitak ili tetu na nekom predmetu ili
materijalnoj stvari. Nematerijalni rizik znai gubitak rejtinga,
koji moe imati velike posljedice na uspijeh preduzea.2. TEORIJSKI
DIO RADA2.1. Upravljanje imovinom preduzeaRizik se uopteno definie
kao neizvjesnost budueg ishoda. Neizvjesnost predstavlja nepobitnu
injenicu. Neizvjesnost je osnova rizika. Rizik je uvijek prisutan,
kako u svakodnevnim ivotnim aktivnostima, na ulici, radnom mjestu
ili prilikom donoenja investicione odluke. Rizik se ne moe izbijei.
Rizik se moe kontrolisati. Preduzee moe da ulae u dva razliita
oblika imovine, i to:
1. nerizina imovina, i
2. rizina imovina.
Nerizina imovina uvijek donosi fiksnu stopu prinosa. Na primjer,
dravne obveznice donose fiksnu zaradu, bez obzira ta se dogaa na
finansijskom tritu. Rizina imovina ima varijabilnu stopu prinosa,
na primjer, investiranje u akcije. Oekivani prinos od rizine
imovine je vei od fiksnog prinosa nerizine imovine. Investitor
nikada ne bi ulagao u rizinu imovinu, ukoliko bi ona imala isti
oekivani prinos kao ulaganje u nerizinu imovinu. Ulaganja u rizinu
imovinu nose vei oekivani prinos, ali i vei rizik. Preduzee odluuje
kakav e biti odnos rizine i nerizine imovine u njenim bilansima. U
portfelju imovine preduzea dominantni su rizini oblici imovine.
Menadment preduzea to ini kako bi ostvario planirane prihode.
Rizini oblici imovine donose preduzeu visoke prihode. Nerizini
oblici imovine preduzeu donose manje prihode.Grafikon 1. Linija
prinosa imovine
Cijena rizika mjeri se odnosom rizika i prinosa odreene imovine.
Cijena rizika formira se prilikom izbora portfolija imovine
preduzea.
Iznos rizika odreene vrste imovine zavisi od njene korelacije sa
prinosima drugih tipova imovine.
Vrijednost neke imovine zavisi mnogo vie od korelacije njenog
prinosa sa prinosima drugih tipova imovine, nego od njene sopstvene
oekivane vrijednosti. Vrijednost neke imovine zavisi od korelacije
u kojoj se ona nalazi sa drugim oblicima imovine. Ako se razliiti
tipovi imovine kreu u suprotnom smjeru, oni se nalaze u negativnoj
korelaciji, a ukupan rizik se smanjuje.
Rizik neke imovine poeljno je mjeriti u odnosu na rizik akcija,
odnosno trita kapitala u cijelini. Rizinost neke akcije u odnosu na
trini rizik zove se eta koeficijenat akcije. Ako x predstavlja
odreenu akciju, njena rizinost u odnosu na trite kapitala izgleda
ovako:
Svi tipovi imovine na tritu imaju istu stopu prinosa nakon
korekcije za rizik. Nakon korekcije za rizik, svi tipovi imovine
nalaze se u ravnotei i imaju istu stopu prinosa. U ravnotei svi
tipovi imovine moraju da se nalaze na istoj liniji. Ta linija se
zove trina linija.2.2. Rano otkrivanje potekoa, poremeaja i kriza u
preduzeu
Blagovremeno otkrivanje uzroka rizika postaje izvanredno vaan
faktor stabilnosti preduzea. Uslijed sve teeg prilagoavanja
tokovima razvoja, preduzea su sve vie izloena riziku naunotehnikog
progresa. Nemogue je zamisliti opstanak savremenog preduzea
bez:
a) poveanja inovativnosti, kreativnosti i efikasnosti
menadmenta,
b) fleksibilnog prilagoavanja promjenama i poveanom riziku
poslovanja, i
c) potpunih i blagovremenih informacija.
Preduzea su permanentno izloena riziku. Rizik je fenomen procesa
i trajanja. To nije samo trenutno stanje. Elementi rizika u
preduzeima su raznovrsni.
Pojam krize potie od grke rei krisis to znai preokret, poremeaj,
neredovno stanje, zbrka. To je posebno stanje u razvoju jedne
pojave. Kriza predstavja obrt stvari u odnosu na dotadanji tok.
Kriza je puna previranja, ali svaka pokazuje neko kretanje. Kada su
protivurijenosti sistema poznate i kretanja su objanjiva, iako su
neprihvatljiva i razarajua. Da bi se shvatio pojam krize u
preduzeima, potrebno je definisati pojmove potekoa i poremeaja u
poslovanju. Potekoe predstavljaju neredovno stanje, neusklaenost sa
normalnim tokovima poslovanja.Poremeaji u preduzeu nastaju kada je
rezultat na margini pozitivnog. Preduzee nema zarade u poslovanju,
a akcionarima se ne isplauju dividende. Potekoe koje se na vrijeme
ne eliminiu generiraju u poremeaje. Kriza je nemogunost
prilagoavanja preduzea uslovima trita i nauno-tehnikog razvoja.
Kriza podrazumjeva potekoe i poremeaje veeg stepena. Djelovanje je
viestrano i sloeno. Uzroci nastanka krize, spoljni i unutranji,
istovjetni su kao i kod potekoa i poremeaja. Kriza izaziva stanje
nesolventnosti preduzea. Nesolventnost nastaje kada visina obaveza
prevazilazi stanje sredstava. To je stanje kada ostvareni gubici
premauju kapital preduzea. Nesolventnost je stanje krize u
preduzeu. Grafiki prikaz potekoa, poremeaja i kriza u preduzeu
mogao bi da izgleda ovako:
Grafikon 2. Rano otkrivanje krize u preduzeu
Pri emu je:
X= ukupni rashodi preduzea Y= ukupni prihodi preduzea
U praksi se rijetko deava da jedni faktori djeluju izolovano od
drugih. Krize u poslovanju preduzea nisu posljedica djelovanja
jednog, ve vie razliitih faktora. Problem je tada mnogo vei, jer se
radi o sloenim poremeajima.2.3. Upravljanje i vrste rizikaRizici su
viestrani i permanentni. Menadment preduzea mora da:
a) identifikuje rizike,
b) vri procijenu i ocijenu rizika, i
c) vri kontrolu rizika.
Finansirati rizik znai utijecati da se u budunosti to manje
pojavljuje. Finansirati rizik podrazumjeva usklaivati bilansnu
strukturu preduzea sa trinim kretanjima. Finansiranje rizika mora
imati kao krajnji rezultat ostvativanje trajnih efekata u
poslovanju preduzea. Trajni efekat se ogleda u smanjivanju rizika
neoekivanih ishoda u budunosti.Grafikon 3. Kontinuitet upravljanja
rizikom
Upravljanje rizikom je neprekidan upravljaki proces. Sve radnje
u ovom grafikom prikazu su meusobno povezane. Sve skupa ine
upravljaki proces. Menadment preduzea mora posebnu panju obratiti
upravljanju rizikom. Primena savremenog koncepta omoguava preduzeu
da uspjeno upravlja slijedeim rizicima: 1. trinim rizikom, 2.
rizikom likvidnosti, 3. kreditinim rizikom,
4. rizikom transakcija, i 5. poslovnim, zakonskim i finansijskim
rizikom.
Rizik vlasnika kapitala je veliki. Vlasnik kapitala izloen je
slijedeim oblicima rizika: 1. kreditni rizik, 2. rizik likvidnosti,
3. rizik kamatne stope, 4. poslovni rizik, 5. devizni rizik, i 6.
rizik kriminala.
Prema W. Thornnhill-u, u bankama postoje tri vrste rizika: 1.
portfolio rizici, 2. rizici isporuke,i 3. rizici finansijske
revizije.
Promjene u okruenju su veoma dinamine. Postoji miljenje, da je
pet faktora kljuno u procesu upravljanja rizikom banke: 1. rizik
tehnologije, 2. rizik promjene propisa, 3. rizik kamatne stope, 4.
rizik korisnika, i 5. rizik adekvatnosti kapitala. to je vei rizik,
to je delikatnije donoenje poslovnih odluka. Postoje mnogobrojne
definicije i podjele rizika. Dominantni rizici na savremenom
finansijskom tritu su:
1. kreditni rizik, 2. rizik kamatne stope, 3. rizik likvidnosti,
4. rizik kapitala, 5. rizik hartija od vrednosti, 6. rizik deviznog
kursa, i 7. rizik vanbilansnih aktivnosti.
Prema standardnoj meunarodnoj klasifikaciji finansijski
posrednici su izloeni slijedeim vrstama rizika: 1. kreditni rizik,
2. rizik likvidnosti, 3. rizik plaanja, 4. kamatni rizik, 5.
devizni ili valutni rizik, 6. rizik zemlje, 7. trini rizik, i 8.
operativni rizik.2.4. Proces upravljanja rizikom preduzeaProces
upravljanja rizikom preduzea dijeli se u dvije faze:
1. ocijena rizika, i
2. kontrola rizika.
Ocijenu rizika treba vriti permanentno. Kontrola rizika
podrazumjeva prethodnu ocijenu rizika. Ocijena rizika obuhvata
sledee faze:
a) identifikovanje, rizika,
b) procijena vjerovatnoe,
c) procijena uticaja, i
d) odreivanje prioriteta.
Identifikovanje rizika znai prepoznavanje uticaja spoljanjih i
unutranjih faktora na poslovanje preduzea. Spoljanji faktori su
mnogobrojni. Unutranji faktori su odraz: a) strategije i
organizacije, b) planiranja i voenja, c) sposobnosti menadmenta, i
d) efikasnosti poslovanja.
Kontrola rizika preduzea obuhvata slijedee faze: a) mijerenje
rizika, b) alociranje odgovornosti, i c) planiranje. Kontrola
rizika znai merenje intenziteta rizika pomou utvrenih indikatora,
metoda, modela i sistema upravljanja rizikom preduzea.
Alociranje odgovornosti je: a) evidentiranje i odreivanje rizika
prema mestu odgovornosti za upravljanje rizikom, i b) utvrivanje
vrste i znaaja rizika. Efikasno upravljanje rizicima zahtjeva
utvrivanje line odgovornosti za posljedice i tete koje je preduzee
imalo. Upravljanje rizikom moe se definisati kao opta ili
specijalizovana upravljaka funkcija ocijene i kontrole rizika. Ova
funkcija treba da: a) prepozna i procijeni rizike, b) izmijeri
intenzitet i vrstu rizika, c) alocira odgovornost, i d) pripremi
preduzee da svoje ciljeve realizuje na to efikasniji nain.
Upravljanje rizikom je viedimenzionalno i multidisciplinarno.
Funkcija upravljanje rizicima u finansijskom sektoru je izuzetno
vana. Savremene banke obavezno procenjuju: a) kreditni rizik, b)
rizik likvidnosti, i c) ostale oblike trinog rizika.
Istraivanja pokazuju, da je vie od 70 posto banaka uspostavilo
programe za primjenu sporazuma Bazel II, radi ispunjavanja kljunih
standarda adekvatnosti kapitala. Definisane su razliite faze u
procesu upravljanja rizikom preduzea. Po jednom miljenju,
upravljanje rizikom odvija se u pet meusobno povezanih faza: 1.
identifikacija izloenosti riziku, 2. ocijena, procijena rizika,
3. kontrola rizika, 4. finansiranje rizika, i 5. upravljanje
rizikom.
Upravljanje rizikom je upravljaki proces koji mora biti
kontinuiran. Preduzee mora permanentno:a) identifikovati rizik, b)
procenjivati rizik, c) kontrolisati rizik, i d) finansirati rizik.
Svaka od pomenutih faza u procesu upravljanja rizikom, ima po
nekoliko bitnih elemenata u procesu upravljanja rizikom.Tabela 1.
Proces upravljanja rizikom preduzeaELEMENTIVODEI PRINCIPI
I IDENTIFIKACIJA IZLOENOSTI1. Kompletno poznavanje resursa.
2. Kompletno poznavanje glavne izloenosti sluajnim gubicima.
II PROCENA RIZIKA3. Poznavanje vrednosti resursa.
4. Merenje tekueg rizika.
5. Prognoza budueg rizika i gubitaka.
III KONTROLA RIZIKA6. Koordinacija kontrole rizika u okviru
ciljeva preduzea.
7. Kreiranje podstreka za smanjenje rizika i potencijalnih ili
aktuelnih trokova gubitaka.
8. Odravanje sistematskog monitoringa efektivnosti raznih
programa kontrole rizika.
IV FINANSIRANJE RIZIKA9. Aplikacije irokog pristupa finansiranja
rizika koristei sva raspoloiva finansijska sredstva.
10. Odravanje odgovarajue finansijske zatite od katastrofa.
11. Alokacija trokova finansiranja rizika u okviru operativnih
jedinica na pravinoj, razumljivoj i prihvatljivoj osnovi.
V UPRAVLJANJE ADMINISTRACIJE12. Angaovanje top menadmenta.
13. Jasno oblikovana struktura upravljanja rizikom.
14. Jasno kretanje ka godinjim ciljevima.
15. vrsto komuniciranje sa svim nivoima koji uestvuju u
upravljakom procesu.
Proces utvrivanja i prevazilaenja faktora rizika, vri se kroz
sledee faze procesa upravljanja rizikom preduzea: 1.prognoza
rizika, 2.dijagnoza rizika, 3.terapija rizika, i 4.konsolidacija
rizika.
Grafikon 4. Proces upravljanja rizikom preduzea
Prognoza rizika predstavlja prvu fazu upravljanja rizikom
preduzea. Menadment preduzea prikuplja podatke na osnovu kojih
identifikuje vrste rizika. Preduzee identifikuje: a) faktore
rizika, b) intenzitet rizika, i c) uticaj rizika na rezultat
preduzea. Preduzee vri ocijenu i procijenu rizika. Preduzee ima
kompletan uvid u sve segmente konkretnog rizika. Finansiranje
rizika ne treba da bude trajna strategija preduzea u otklanjanju
rizika. Finansiranje rizika vri se iz dva razloga. Prvi razlog je
kratkoroni, a odnosi se na eliminisanje tetnog dejstva ve nastalog
rizika. Drugi razlog je trajne prirode, a odnosi se na potrebu
strukturnog prilagoavanja preduzea uslovima trita. Poslednja je
faza konsolidacije. U njoj dolazi do smanjenja ili eliminisanja
rizika.3. ZAKLJUAK Na tritu preduzea nude svoje proizvode i usluge.
Ne postoje vie garancije za bilo koga da e uspeti da proda svoje
proizvode i usluge po planiranoj cijeni. Proizvodi i usluge su
uglavnom namijenjeni nepoznatom kupcu. Takav nain prodaje uvijek je
povezan sa poslovnim rizikom. Rizik je uvijek prisutan. Rizik moe
biti manji ili vei, ali je uvijek prisutan. Rizik ne moete
eliminisati, ali ga moete kontrolisati. Danas se rizikom u
preduzeima mora upravljati. Opstati na savremenom tritu znai
upravljati rizikom. Rizik moete smanjiti, ali ga ne moete
eliminisati.
Preduzea su danas izloene mnogim rizicima. Preduzee se stalno
suoava sa rizikom trinih promena i neizvesnosti. Procijena i
predvianje buduih ishoda na trzitu su nezaobilazan element
strategije svakog preduzea. Osnovno pitanje koje preduzee mora da
razrijeava je kako da zatiti svoje poslovanje, ako se trzina
predvianja ne ostvare? Koji su instrumenti zatite za sluaj
ostvarenja neizvjesnih ishoda? Predvianje na jednoj strani i heding
na drugoj strani, postali su imperativ poslovanja savremenog
preduzea Menadment preduzea kreira njenu budunost, rast i razvoj.
Ukoliko preduzee kontinuirano stvara vee prinose u svojim
bilansima, ona ima dobar menadment. Dobar menadment ima proaktivan
pristup u poslovanju preduzea. Dobar menadment anticipira budue
probleme. Dobar menadment unaprijed se priprema za rijeavanje
problema u poslovanju. Lo menadment je odraz nesposobnosti preduzea
da u konkretnoj situaciji kontrolie svoje namjere. Kod loeg
menadmenta uobiajeni procesi u poslovanju pretvaraju se u rizike.
Svaka poslovna odluka loeg menadmenta ima osobinu latentnog rizika.
Menadment doprinosi ostvarenju cilja preduzea. Menadment je
odgovoran za ostvarenje cilja preduzea.
4. LITERATURA Ratko Vujovi, Upravljanje rizicima i osiguranje,
Beograd, 2009 Internet stranice- www.poslovnapolitika.com-
www.politika.rs- www.drrrc.rs
Procjena rizika (2)
Identifikacija izloenosti rizika (1)
Kontrola rizika (3)
Upravljanje rizikom (5)
Finansiranje rizikom (4)
Prognoza
Upravljanje rizikom
Dijagnoza
Konsolidacija
Terapija
Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of
Socioeconomic Development
Vol. 1, N 2, pp. 213 222. December, 2012 | dr erif abovi / MA
Samija abovi Otkrivanje rizika u poslovanju preduzea
13
