FAKULTET ZA STRATEKI I OPERATIVNI MENADMENTSEMINARSKI RAD

TEMA: Korporativno preduzetnistvoPREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT:

S A D R A J

UVOD....................................................................................................................2

1. Preduzetnitvo..........................................................................................3

2. Faktori koji utiu na preduzetnitvo.......................................................7

2.1. Zapoinjanje preduzetnikog poduhvata........................................8

2.2 Osnivanje novog preduzea..............................................................9

2.3 Oblici preduzea.................................................................................9

2.4 Kupovina franize...............................................................................9

2.5 Poslovni plan.....................................................................................11

2.6 Sadraj poslovnog plana..................................................................11

3. Uloga marketing miksa u korporaciji....................................................11

3.1 Proizvod.............................................................................................11

3.2 Cena...................................................................................................12

3.3 Promocija...........................................................................................13

3.4 Distribucija.........................................................................................13

4. Korporativno preduzetnitvo i unapreenje poslovanja....................14

5. Razvoj korporativnog preduzetnitva kao preduslova za

unapreivanje korporativnog preduzea.............................................17

6. Nova preduzetnitva..............................................................................20

7. Uloga korporativnog preduzetnitva u savremenom poslovanju.....21

ZAKLJUAK......................................................................................................23

LITERATURA.....................................................................................................25

U V O DKorporacija ili kompanija je pravno lice, koje esto ima slina prava kao i fiziko lice: da poseduje imovinu, zaduuje se, tui ili bude tuena. Njena svrha je sjedinjavanje, grupisanje poslovnih interesa i predstavlja najei oblik poslovnog udruivanja.

Ova definicija sainjena je po zapadnoj teoriji, gde je postojala duga zakonodavna praksa koja se bavila pravima i obavezama individualnih trgovaca. Domaa politika ekonomija najradije koristi pojam preduzee i vie ga tretira kao ekonomsku kategoriju.

Re "korporacija" potie od latinskog corpus (telo), predstavljajui "telo sainjeno od ljudi"; to je grupa ljudi ovlatena da deluje kao pojedinac (Oxford English Dictionary). Re universitas, takoe je koritena da predstavlja grupu ljudi ali se danas pre svega odnosi na grupu uenjaka (vidi Univerzitet). U Velikoj Britaniji i Republici Irskoj, ovaj pojam se odnosio i na organe lokalnih vlasti koji su upravljali odreenim gradskim oblastima, slino mesnim zajednicama. Nakon 1973. godine u Velikoj Britaniji, i od 2001. godine u Republici Irskoj, uveden je novi termin "savet". Samo je Londonska korporacija zadrala stari naziv.

U svakodnevnom, kolokvijalnom, govoru, korporacija se odnosi na privredni subjekt koji posluje u skladu sa vladinim pravnim okvirima.

Najvee svetske korporacijePromet u milionima dolara, 2005.

1. PREDUZETNITVO Preduzetnitvo se definie kao aktivnost usmerenu na kreativno kombinovanje proizvodnih faktora , kojom se, u procesu upravljanja i rukovoenja proizvodnjom, adekvatnim inovativnim ponaanjem, uz preuzimanje rizika, ostvaruje odgovarajui efekat.- Preduzetnitvo je delatnost preduzetnika usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzea sa osnopnom svrhom stvaranja novog trita.Da bismo uopte govorili o korporativnom preduzetnitvu, neophodno je postaviti i odgovarajui preduzetniki menadment koji poseduje sposobnost da vodi i upravlja veom organizacijom, ohrabrujui inovativnost u kompaniji. Ovde je neophodno primeniti nove metode upravljanja koje podrazumevaju preuzimanje rizika, kontinuirano strategisanje i uenje od muterija, konkurencije i okruenja, tako da se lako moe odgovoriti na promene okruenja.

Prethodno radno iskustvo je veoma korisno kod osnivanja preduzea, jer preduzetnici uglavnom nastoje da osnivaju ono koje je iz iste industrije, gde ve imaju iskustvo.

Preduzetnici su oni ljudi koji poseduju sposobnost da vide ansu u okruenju i da je iskoriste.Moda bi trebalo naglasiti da svi vlasnici malih firmi nisu i preduzetnici, ukoliko su voljni da vode posao koji se nee razvijati. Preduzetnici su okarakterisani na drugi nain, kao ljudi sa kreativnou i vizijom, koji svoje snove pretvaraju u realnost. Znai, pogreno je poistoveivanje preduzetnika sa vlasnicima malih firmi ukoliko nemaju navedene karakteristike.

Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodeim sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, odluno i spremno da preuzme rizik upravljanja preduzeem na temelju inovacija i permanentnog razvoja.

Preduzetnik je u prvom redu poslovno kreativan, inovativan, dinamian ovek, sposoban da brzo uoava pojave, probleme i moginosti(prednosti i slabosti, anse i opasnosti ), spreman na rizik i maksimalne napore.Istovremeno on je sposoban da pronalazi uspene poslovne ideje, mesta na tritu, tehnologije, proizvode, kapital....

Kao to je ve vie puta napomenuto, ne postoji univerzalna definicija preduzetnika. Po nekim definicijama, preduzetnik je osoba koja je spremna da preuzme rizik i inicijativu da bi ostvarila profit. Po nekim drugim definicijama, koje su date od strane francuskih teoretiara, preduzetnici su oni koji prebacuju ekonomske resurse iz oblasti niske produktivnosti u oblast visoke produktivnosti. To bi se jednostavnije moglo rei: preduzetnici stvaraju vrednost koristei neku formu promene, bilo u tehnologiji, materijalima, cenama ili demografiji. Zapravo, preduzetnici stvaraju novu tranju ili pronalaze nove naine eksploatacije postojeih trita. Donekle se moe rei da je sutina kod preduzetnitva sama promena, koja stvara anse za eksploataciju. Ponekad je inicijativa za promenu inicirana od strane samih preduzetnika, ili e oni nastojati da eksploatiu promenu u okruenju tada je ona inicirana od strane samog okruenja.

Kada su u pitanju velike firme, teko je govoriti o preduzetnitvu, jer su one uglavnom usmerene na efikasnost, efektivnost i uniformisanost svojih zaposlenih, pre nego na kreativnost, inovacije i motivisanost zaposlenih. Problem kod velikih firmi je to vremenom zaborave da je neophodno da sa rastom nastave da usvajaju promene, i ponekad da preuzimaju rizik. Zapravo, u velikim firmama, veliki broj preduzetnika moe predstavljati izvor konf likta sa svojim razliitim vizijama. Ovaj problem moe biti reen ukoliko se postavi odgovarajui menadment, koji preduzetnike aktivnosti treba da podstie na svim nivoima, a ne samo kod top menadera. Ovaj preduzetniki pristup treba institucionalizovati, odnosno ugraditi u organizacionu kulturu, ali ga je isto tako neophodno usmeravati.

U skladu sa navedenim treba objasniti i pojam korporativnog preduzetnitva, koji objanjava preduzetniko ponaanje u ve osnovanoj, veoj organizaciji ili kao aktivnost usmerena na stvaranje novog poslovanja u ve osnovanim kompanijama. Cilj podsticanja preduzetnikog ponaanja u veim kompanijama jeste postizanje korporativne prednosti na svim nivoima jedne korporacije korporacije, divizije, poslovne jedinice, projektnog tima.

Postoje razno preduzetni ljudi i imaju razne preduzetne ideje. Zajedniko im je da imaju strast prema onome to rade. Zajedniko im je da sanjaju san i ele da ga ostvare. Zajedniko im je da svi ele da upravljaju svojom sudbinom i da im drugi ne odreuju ta da rade. Svi imaju neko znanje i ideju i trae nain da je ostvare. Svako drutvo ih ima i predstavljaju 5 do 10% populacije. Da li su svi preduzetnici isti i da li nam je dovoljna samo jedna imenica da ih sve oznaimo? Jo vanije, ako se slaemo da su vani za drutvo i da im stoga treba pomoi, kakva pomo im treba?! U preduzetnike, ne spadaju ljudi koji samo sanjaju pare pa su preduzetni u pronalaenju istih. Za njih postoje neke druge imenice. Da ne bi bilo konfuzije i preduzetnici ele da zarade novac. Ali novac je samo posledica njihove prve ljubavi ako su uspeni. U sluaju neuspeha, ljubav ostaje platonsaka. Preduzetnici se razlikuju po veliini sna koji sanjaju i po mnogim posledicama njihovih snova na ostatak drutva. Uzmimo na primer ideju za vrti za porodice u kraju koji e da uini ivot lepim i lakim i zadecu i za roditelje. Pored uvanja dece dok roditelji rade, oni bi omoguili roditeljima da ostave dete na par sati dok obave neki posao, ili da se sastaju sa drugim roditeljima, popiju kafu, pojedu kola dok se deca igraju. I taj vrti treba da zaposli vaspitae koji zaista oboavaju decu i razumeju da je svako dete svet za sebe, da ima svoj ritam i potrebu da ga vole i razumeju pre svih ostalih potreba.Postoje hiljade vaspitaa-roditelja u svetu koji sanjaju o stvaranju ovako neega. Ljudi im kau: pa to ve drava radi. Oni kau: da ali moe mnogo bolje i ljudi ele bolje samo ne znaju da moe i drava nikada nee moi tako dobro. Ljudi im kau: ali to bi bilo preskupo za veinu ljudi. Oni kau: moda i ne, moda ako to veem sa nekim drugim sporednim poslovima mogu da postignem da se ljudima ak i isplati. Na kraju krajeva, klub ljudi sa slinim potrebama koji se oseaju delom kluba, je idealno mesto za marketing i prodaju svakojakih proizvoda. Neki od njih sebe vide u tom vrtiu i misle na svoj kraj. Neki bi da od vrtia naprave projekat u celoj dravi, za svaki deo grada i za svaki grad u dravi. Oni sebe vide u organizaciji i marketingu tog projekta. Trei misle da je uvanje dece samo osnovna potreba koju ovakva kompanija treba da zadovolji. Da je cilj mnogo vie: klub za potrebe roditelja i njihove male dece oko koga bi se organizovali. Za sve njih osnovna ideja je slina, ali snovi i apetiti im se razlikuju. Neki ljudi znaju zanat i znanje pa otvore radnju: stolari, dizajneri, moleri, mesari, razni trgovci, automehaniari... Ovo su privatnici i samostalne radnje (solo propriators). Vole to to rade i ele samo to da rade. Strano su vani i najbrojniji su meu preduzetnicima. Veina njih ostvari svoje snove.

Neki ljudi znaju znanje, poznaju kupce i trite, nali su rupu u ponudi na tritu i ele da naprave malu ili srednju kompaniju. To im je cilj. Da zadovolje kupce i trite, da naprave profit, da rastu umereno i da im kompanija ostane u porodici. Oni popunjavaju znaajne rupe u ponudi na tritu. Agilni su i za razliku od velikih kompanija mogu brzo da reaguju. Ovo su preduzetnici koji grade porodine firme-mala i srednja preduzea (family business owners-small and medium size businesses). Njihovi prihodi mogu da budu stotine hiljada evra ali i da dosegnu i milione evra ako ne i stotine miliona. Strano su vani i ima ih mnogo manje od privatnika. Razuman broj njih ostvare svoje snove sa vie ili manje uspeha. Neki preduzetnici pak sanjaju velike snove. Oni su uglavnom inovatori ili su nabasali na reenje za koje shvate da moe da promeni svet i nain na koji ivimo. Za veinu nerazumljive ideje pa im se zato ini i nerazumne. Automobil, motor na neizmeninu struju, e-commerce, gde pijemo kafu, kako komuniciramo sa drugima na internetu, kako pravimo energiju... Oni ele da naprave velike kompanije. Ovo su preduzetnivi (enterpreneurs business ventures). Ovih je proporcionalno jako malo: manje od 1% stanovnitva. Ogromna veina nikada ne ostvari svoje snove.

U Srpskom jedna re preduzetnik oznaava sve tri kategorije:

1. Privatnici

2. Preduzetnici koji sanjaju male snove - male i srednje kompanije

3. Preduzetnici koji sanjaju velike snove - nove velike kompanije

Snovi naravno nisu statini, tako da mnogi prelaze iz jedne u drugu kategoriju kako im snovi rastu i kako ue i uspevaju vie. Svi su oni strano vani. Velike kompanije i banke cine temelj i stubove jednog drutva. Privatnici i porodina preduzea popunjavaju ogroman prostor izmeu. Oni su veina. A preduzetnici sanjari? Oni su uglavnom odgovorni za napredak, uzbuenje, nove industrije i trita i velike promene. Za privatnike, put je manje vie jasan. Zna znanje, nae prostor(u svom stanu, kui, garai, kod rodbine, iznajmi negde), nabavi opremu, za to to radi ve postoji trite i pone da radi. Potrebna investicija je relativno mala. Za nju se dovija: tvoja kinta, rodbina, nekretnina pod zakup, banke, kredit. Ako dobro radi i otvorio si radnju na dobrom mestu i donekle zna ta znai marketing (da ljudi znaju da postoji, da si dobar i povoljan) ostvarie svoje snove. Mora da postane profitabilan odmah i sve to radi finansira iz prihoda, preciznije novanih tokova. Za preduzetnike koji sanjaju MSP (mala i srednja porodina preduzea) trebaju vea sredstva. Oni obino poinju na malo, esto kao privatnici, esto tako to su u poslu i rade za veliku kompaniju pa uoe nepokriven prostor na tritu, dovijaju se za novac, dolaze do prvih ugovora. Glavni marketing je poznavanje trita, velikih kompanija i ljudi koji posluju na tom tritu. Na poetku rade od ugovora do ugovora, od isporuke do isporuke. Vremenom stvaraju kanale distribucije svojih proizvoda i usluga. Vremenom dobijaju vece ugovore. Moraju da postanu profitabilni odmah i sve to rade finansiraju iz sopstvenih prihoda, preciznije novanih tokova. Zbog toga i rastu jako sporo. Deset i vie godina. Za obe ove grupe, osnov investicija su sopstveni novani tokovi, odloeno plaanje, lizing i krediti, uglavnom od banaka. Predpostavljanjem da veina zna da banke nisu investitori. Banke ne trpe rizik. Poslovni model banaka je pozajmljivanje sigurnog i osiguranog novca. Morate da imate imovinu koja, ukoliko mora da se proda, sigurno moe da podmiri pozajmicu. Zbog toga i mora hipoteka. Kae se: banka vam pozajmljuje novac samo ako ve imate taj novac. Misli se : ako imate vrednost veu od pozajmljenog novca. Osnovni smisao kredita nije rizik ve davanje obrtnog kapitala baziranog na uglavno sigurnoj i uglavnom nepokretnoj imovini. Banku interesuje samo to da joj vratite kredit. Da li e firma biti uspena ili ne na dui rok je sekundarno. Ovo je ovako svuda u svetu, ne samo kod nas. Jedina razlika bi bila da su kamatne stope na zapadu daleko nie.

2. FAKTORI KOJI UTIU NA PREDUZETNITVO

Rane faze ivotnog ciklusa organizacije karakteriu manje ili vie prisutni elementi preduzetnitva tako da oni firmu ine mladom i vitalnom. Organizacija je u tom periodu fleksibilna, a organizaciono ponaanje je pod kontrolom.

U fazi stabilnosti dolazi do gubljenja preduzetnikog duha i organizacija poinje da stari, zapada u krizu poslovnih rezultata.

Faktori koji utiu na to su interni faktori:

- mentalna svest vostva firme;

- funkcionalnost stila vostva;

- oekivani relativni udeo na tritu;

- funkcionlnost organizacione strukture.

Kompanija moe da utie na ove faktore putem:

- usklaivanja pokretakih snaga sa fazom u kojoj se preduzee nalazi;

- usklaivanje stilova vostva sa fazom u kojoj se preduzee nalazi;

- stalnim prilagoavanjem potrebama kupca;

- promene u strukturi funkcija.

U fazi aristrokratije preduzee je ve u ozbiljnim tekoama i mora da se vrati nazad u teke odluke, blokade i savladavanje tekoa. Mora da se priblii svojim kupcima.

U fazi rane birokratije potrebno je izvriti integrisanje i prebroditi ozbiljnu krizu.

esto se deava da kompanija u opadjuem periodu podupire postojeu kulturu koja ima trend opadanja.

Faktori koju utiu na preduzetnitvo su:

line karakteristike

okolnosti ivotnog puta

faktori okruenja

3.4. ZAPOINJANJE PREDUZETNIKOG PODUHVATA

Zapoinjanje preduzetnikog poduhvata moe se realizovati kroz tri pristupa:

osnivanje novog preduzea

kupovina postojeeg preduzea

kupovina franize

Veina preduzetnikih poduhvata vezana je za mala preduzea. Mala preduzea treba da ispune dva ili vie kriterijauma:

da je menadment nezavisan, obino je menader istovremeno i vlasnik

kapital je dobijan i vlasnitvo je u rukama pojedinca ili manje grupe ljudi

podruje poslovanje je uglavnom lokalno

relativna veliina u grani

Mala preduzea su pogodna za delatnosti:

gde je oprema deljiva i prilagodljiva

gde se proizvodi po porudbini

u uslovima este promene tranje

gde je snabdevanje sirovinama i samo trite ogranieno

2.2. OSNIVANJE NOVOG PREDUZEA

Istraivai su klasifikovali sedam tipova novih poslovnih poduhvata koji su preduzetnici teili da izvedu:

1. Beg prema neem novom, beanje od prethodnog tipa posla

2. Sklapanje ugovora, kontakti su vitalni inilac u kojem svaki uesnik moe dobiti

3. Prenoenje vetina i kontakata, misli se na prethone poslove koje prenosi i kontakte koje koristi u novom preduzeu

4. Posluno dejstvo ekspertize, ukljuuje strunjake u posao

5. Stvaranje agresivne usluge, stvara vrlo agresivno usluno preduzee

6. Stremljenje ka jedinstvenoj ideji, stremi ka proizvodu koji ranije nije nuen

7. Metodiko organizovanje, njegoi proizvodi i usluge su slini konkurenciji i zato koristi ekstezivno planiranje da bi izvrio planirane zadatke

2.3. OBLICI PREDUZEA

Tipovi preduzea su:

1. Javna preduzea se nalaze po direktnom kontrolom vlasti

2. Zadruno preduzee je osnovano od strane zadruge radi obavljanja privredne delatnosti

3. Preduzee za zapoljavanje invalida, preduzee gde je deo, a najmanje 40% ine invalidi

4. Privatno preduzee

5. Ugovorno preduzee, posluje kao preduzee u kome osniva udruuje svoj rad i sredstva sa drugim licima

Oblici drutava su:

1. Deoniarsko drutvo, drutvo lica koje posluje pod zajednikom firmom sa odreenim kapitalom, koji se unosi kupovinom deonica.

2. Drutvo sa ogranienom odgovornou, ini drutvo vie lica uz odgovornost lanova ogranienu na unapred odreen imovinski ulog

3. Komanditno drutvo, ini najmanje dva lica i dve vrste lanova, komplementari koji celokupnom imovinom odgovaraju za obaveze drutva, solidarno neogranieno i koji upravlaju poslovima i komanditori koji odgovaraju samo do visine uloenih sredstava.

4. Komanditno drutvo na akcije, ine ga najmanje dva lica uz solidarnu neogranienu odgovornost komplementara koji imaju udele u drutvu i ogranienu odgovornost za rizik poslovanja komanditora koji ima akcije u drutvi.

5. Drutvo sa neogranienom odgovornou, je drutvo vie lica uz slodarnu i neogranienu odgovornost svom svojom imovinom svih lanova za obaveze preduzea.

Posebni organizacioni oblici su:

1. Radnja, samostalno obavljanje delatnosti

2. Poljoprivredno gazdinstvo, obavljanje poljoprivredne delatnosti

2.4. KUPOVINA FRANIZE

Ugovor o franizingu je takav ugovorni odnos izmeu davaoca, franizer, i primaoca, franizi, u kome davalac nudi ili obavezuje da odri trajni interes u poslovanju primaoca franie u takvim oblastima kao to su know-how i obuavanje, dok se primalac obavezuje da posluje pod zajednikom firmom, spoljnim izgledom koji pripada davaocu, kao da iz svojih izvora uloi osnovni investicioni kapital u poslovanje.

S obzirom da se ug. o franizingu mogu obuhvatiti razliite delatnosti pravi se razlika izmeu:

1. franizing robe, predmet je promet jedne ili vie vrsta roba, kao i ustupanje prava korienja robnog i iga usluga

2. franizing usluga, janee je hotelijerstvo i ugostiteljstvo

3. industrijski ili proizvodni franizing, svrha je da se mesto proizvodnje priblii mestu prodaje

Tri vrste preduzea:

nova preduzea

postojee privredno preduzee

institucija javnih slubi

Nova preduzea rezultiraju u tri tipa poetka:

1. preduzee stil ivota, ostvaruju skroman rast i skromna ulaganja u istraivanje i razvoj

2. preduzea fundamenti, ona sus tvorena na osnovu istraivanja i znae stvaranje nove privredne grane, imaju ubrzan rast

3. preduzea sa velikim potencijalom, ona njaee privlae interes investitora i javnosti uopte

Postojee privredno preduzee:

Proces koji doprinosi opstanku preduzea je korporativno preduzetnitvo, a ono je zbir napora uloenih u nove poduhvate. U okviru ovakvog preduzea imamo internog preduzetnika koji radi i stvara u tuoj organizaciji. Ako se uporede interni i eksterni preduzetnici razlika je samo u odnosu na nagradu kao rezultat postignutih rezultata, jer je ona kojd intenih nie nego kod eksternih preduzetnika. Interni preduzetnici stoga mogu da tee da postanu eksterni. Institucija javnih slubi:

Preduzetnici u institucijama javnih slubi posluju na elu svojih organizacija. Razlika izmeu poslovnog i preduzetnika javnih slubi je nemogunost ostvarenja preduzetnikog profita.

Piter Draker navodi sledee prepreke inovacijam u ponaanju orajanizacija u javnom sektoru:

1. baziraju se na budetu i nisu plaenje u zavisnosti od postignutih rezultata poslovanja

2. zavise od mnotva sastavnih delova

3. izraena im je visoka drutvena opravdanost postojanja

Inovacija zasnovana na znanju je superstar preduzetnitva. Ona donosi publicitet i novac, ali ima i odreene zahteve:

4. paljivu analizu svih neophodnih faktora

5. jasna koncepciju na strateku poziciju, inovator mora biti u pravu ve prvi put jer nee imati drugu ansu

6. mora se primenjivati preduzetniki pristup i dobro predvianje2.5. POSLOVNI PLAN

Poslovni plan opisuje ta preduzetnik planira i kako planira da ostvarli svoju poslovnu viziju. Njega koriste preduzetnici koji trae investitore ili nove poslovne partnere. On detaljno opisuje preduzetniki projekat procenjuje ekonomsku i finansijsku dimenziju kako bi se razumela izvodljivost i profitabilnost planova.

Prilikom izrade neophodno je prdravati se nekoliko pravila:

1. biti kratak, ne vie od 50 str.

2. Biti eksplicitan u zahtevu kredita

3. Uravnoteiti ekonomsku i ginansijsku projekciju

4. Izbegavati tvrdoglavost u izradi projekcije

2.6. SADRAJ POSLOVNOG PLANA

1. Rezime

2. Podaci o preduzeu

3. Proizvodi ili usluge

4. Marketing plan

5. Strategija ulaska na trite

6. Plan proizvodnje

7. Menadment i organizacija

8. Plan istraivanja, rasta i razvoja

9. Finansijski plan3. ULOGA MARKETING MIKSA U KORPORACIJI Marketing je drutveni proces pomou koga pojdinci i grupe dobijaju ono to im je potrebno kroz proces stvaranja i razmene proizvoda od vrednosti sa drugim osobama i grupama.

Osnovni elementi marketing miksa su:

Proizvod

Cena

Promocija

Distribucija.

3.1. PROIZVOD

Diferenciranje proizvoda najvaniji je cilj marketing plana. Posledica doferenciranja je formiranje cene vee od reine to poslovanje ini profitabilnijim. Najpre se vri segmentacija klijenata na osnovu platene moi, zatim se mora videti da li je preduzee sposobno da obezbedi pravi miks proizvoda I cene koje ti klijenti ele I na kraju analizirati pravi metod promocije.

Rezultati ovih analiza slue za definisanje:

1. miksa proizvoda ili usluga

2. dizajna proizvoda

3. pakovanja

3.2. CENA

Cena mora biti odreena razmatranjem velikog broja faktora:

1. trokovi proizvodnje

2. eljena profitabilnost

3. ivotni ciklus proizvoda

4. cenovna elastinost tranje

5. konkurentske strategije

6. rizik od pojave nove konkurencije

7. kanali distribucije

Razlikujemo tri glavne metodologije za formiranje cene:

1. trino orjentisana cena

2. trokovno orjentisana cena

3. konkurentski orjentisana cena

Trino orjentisana cena

Pristup se zasniva na pretpostavci da prodajna cena mora biti bazirana na percepciji vrednosti koju klijent ima o odreenom proizvodu, nezavisno od nivoa trokova neophodnih za njihovu proizvodnju (nakit spotrski automobili ili consulting usluge).

Trokovno orjentisana cena

Ova metodologija ima ogranienja usled potekoa oko odreivanja prosenih trokova ako oni variraju sa promenom obima proizvodnje. Razlog su usglavnom visoki fiksni trkovi. U ovom sluaju odreivanje cene koja je previsoka smanjuje tranju to utie na obim prodaje, trokove I profitabilnost.

Konkurentski orjentisana cena

Cene se formiraju prema cenama vodeeg konkurenta. Ovo je tipino za preduzee koja imaju mali trini udeo te tako ne mogu ni da utiu na formiranje cena.

Taktike odreivanja cena:

1. niska cena moe se privui veliki broj klijenata, taktiku niske cene proizvoda koji se reklamira koriste supermarketi

2. multiplikovana cena pravi se popust za kupovinu vie jedinica jednog proizvoda

3. komplementarni proizvodi glavni proizvod se prodaje po nioj ceni, a komplementarni po vioj

4. nezaokruena cena 19.99 nije isto to I 20,00 te tako ovaj mali trik pomae u odluci

3.3. PROMOCIJA

Promocija je vaan segment marketinga I neophodno ju je planirati.

Glavni ciljevi promocije usmereni su na krajnjeg potroaa:

1. neka potroa zna da proizvod postoji

2. ubediti ih da trae dodatne informacije

3. ubediti ih da kupe proizvod

4. uiniti ih stalnim klijentima

Nakon utvrivanja ciljeva pristupa se strategijama:

Pull strategija je pristup koji podrazumeva prenoenje poruke lanovima ciljnog trita. Cilj je da se stimulie tranja ohrabrivanjem kupca da povuku proizvod kroz kanale prodaje, da odu do prodavnice I raspitaju se za proizvod.

Push strategija se koristi za guranje poruke kroz pojedine kanale. Svrha je da ohrabri posrednike da nabave robu od proizvoaa.

Profile strategija se koristi za obraanje svim stejkholderima, na taj nain najee se stvara korporativni imid.

Za svaku od navedenih strategija mogue je definisati odgovarajui promocioni mix. Elementi promocionog mixa su:

1. oglaavanje

2. promocija prodaje

3. odnosi sa javnou

4. lina prodaja

5. dirketni marketing

Kada se odluuje o poruci koja se upuuje mora se voditi raiuna da je jasna I razumljiva. Ona mora da naglasi glavne odlike proizvoda, a najbolje je da to bude samo jedna ona najvanija.

Kanali promocije sa aspekta preduzetnitva su:

1. lini, to su korporativni kanali (agenti, prodavci), drutveni kanali (prijatelji, roaci) I tehniki kanali (savetnici, konsultanti)

2. ostali kanali se obraaju iroj publici, radio, tv, asopisi itd.

3.4. DISTRIBUCIJA

Glavne komponenete distribucije su:

1. kanali distribucije

2. prodajno osoblje

3. fizika distribucija

Kanali distribucije mogu biti:

1. direktni,

2. kratki

3. dugi

Direktni kanali zahtevaju velika ulaganja ako preduzee eli da pokrije vee geografsko podruje. Oni nisu uobiajeni za robu iroke potronje.

Metode formiranja direktnih kanala su:

1. lanac sopstvenih prodavnica

2. pismene porudbine

3. prodaja od vrata do vrata

4. automati za prodaju

Nedirektni kanali podrrazumevaju priosustvo jednog (kratki) ili vie (dugi) posrednika pre nego to roba stigne do potroaa. Idealni su za nova preduzea poto minimiziraju ulaganja.

Prodajno osoblje mora da bude tako struktuirano da dobro pokrije trite I stigne do potroaa. Mora se uzeti u obzir geografsko podruje, trini segment I posebni klijenti. Porodajno osoblje ine zaposleni ili nezavisni agenti.

Fizika distribucija se sastoji od distribucije proizvoda maloprodavcima ili krajnjim korisnicima, ine ga skladita, transportna sredstva, isporuka robe. 4. KORPORATIVNO PREDUZETNITVO I UNAPREIVANJE POSLOVANJAUnapreivanje poslovanja preduzea mora da se zasniva na primeni menadment tehnika koje podravaju konkurentnost, inovativnost i fleksibilnost, kao i na interventnom unapreivanju znanja zaposlenih u njima, a posebno izvrnog rukovodstva. Preduzea iz zemalja u tranziciji, bez obzira na njihovu trenutnu trinu poziciju i finansijsku snagu, potrebno je preprojektovati i definisati osnovne postulate poslovanja na novim, efikasnijim osnovama.

Tisen, Andrisen i Depre smatraju da su organizacije u stalnim promenama ali sada, kada se pojavila nova upravljaka paradigma, kada prelazimo iz industrijske u ekonomiju znanja, vidimo da vie nije stvar samo finog, tihog, podeavanja. To je jednostavno nova igra i sve kompanije su ponovo na startnoj liniji, (4, str. 160).

Model za unapreenje kvaliteta poslovanja preduzea po osnovu primene koncepta korporativnog preduzetnitva podrazumeva sledee elemente:

zadovoljenje zahteva korisnika,

procesni pristup upravljanju organizacijom,

stalno unapreenje poslovanja.

Savremeno poslovanje mora poi od potroaa, odnosno korisnika. Kupci, potroai i korisnici usluga, koji se svi objedinjuju zajednikim terminom korisnici, predstavljaju poetnu i zavrnu taku bilo koje trine aktivnosti. Svi poslovni procesi u organizaciji treba da se fokusiraju na poveanje vrednosti za korisnike, po osnovu realizovanih proizvoda i usluga. Porter smatra (6, str. 22), da konkurentska prednost u sutini nastaje iz vrednosti koju je firma u stanju da stvori za svoje kupce, a koja prevazilazi trokove njenog stvaranja. Vrednost je ono to su kupci voljni da plate, a izuzetna vrednost proistie iz ponude niih cena od konkurentskih za podjednaku korist, ili iz jedinstvene koristi koja u velikoj meri neutralie viu cenu.

Procesni pristup predstavlja osnovni postulat modela. Procesni pristup podrazumeva upravljanje na bazi procesa pojedinane aktivnosti se ne posmatraju ve skupovi aktivnosti koji ine proces. Procesi se onda objedinjavaju u mega proces polazi se od potrebe da se prvo sagleda celina organizacije. Stalno unapreenje poslovanja predstavlja osnovu za postizanje poslovne izvrsnosti. Proces stalnog unapreenja zasniva se na injeninom pristupu odluivanju. U tom smislu, najbitnije je prikupiti podatke koje treba analizirati da bi se na osnovu njih mogle formirati informacije koje se ukljuuju kao inputi u narednu fazu procesa planiranja u ciklusu upravljanja organizacijom. Model kontinualnog poboljanja podrazumeva i merenje performansi. Faze kontinualnog poboljanja su: uoavanje problema, dijagnoza problema, plan poboljanja, primena plana, proces monitoringa, (7). Ovako postavljeni model uzima u obzir i specifinosti domaeg poslovnog ambijenta, koji podrazumeva definisanje pravaca za savlaivanje prepreka u postizanju konkurentnosti domaih preduzea, kao i razvoj onih elemenata koji omoguuju unapreenje konkurentnosti.Sa odvijanjem procesa tranzicije, znanje e sve vie biti faktor opredeljujueg znaaja za razvoj preduzetnitva u ekonomijama u tranziciji. Kao jedna od moguih varijanti unapreenja preduzetnitva javlja se i proces obrazovanja iz oblasti preduzetnitva. Ovde se misli na obrazovanje strunjaka i rukovodilaca preduzea, bez obira na karakter svojine, a iz razloga identinosti principa preduzetnikog poslovanja. Osnovni zadatak obrazovanja za preduzetnitvo jeste sticanje znanja koja su neophodna da bi se uspeno rukovodilo poslovanjem i/ili preduzeem. a u cilju poveanja produktivnosti kako rada tako i znanja. Krajnji cilj jeste poslovno opismenjavanje za adekvatno upravljanje poslovanjem.

Prema nekim shvatanjima (4, str. 160), smatra se da su danas bitna tri pravila u poslovanju:

Najpametnija kompanija pobeuje,

Biti najpametnija kompanija, znai imati najpametnije ljude,

Da bi imao najpametnije ljude, nemoj prestati da ui.

Ova tri pravila mogu i da se samu u jedno upravljanje pametnim procesima kreiranja znanja unutar pametne organizacije je nain da se pobedi konkurencija.

Obrazovanje za preduzetnitvo mora da stvori uslove i klimu koja e omoguiti da se novosteeno znanje primeni na rad i znanje (akcenat nije samo na tome ta da se radi ve i kako da se radi). U tom smislu, ukupan rezultat obrazovanja za preduzetnitvo mora biti preduzetnik i menader, na koga se moe primeniti u svetu opteprihvaena definicija: "onaj koji je odgovoran za primenu i praktinu izvoaku stranu znanja". Obrazovanje za preduzetnitvo ukljuuje u sebe i:

Sticanje znanja i razvijanje sposobnosti za stvaralatvo, za reavanje problema, razvijanje preduzetnikog stila i preduzetnitva kod mladih i odraslih, u formalnom smislu obrazovanja,

Podizanje nivoa znanja i sposobnosti za voenje biznisa kod postojeih preduzetnika i rukovodilaca (finansijsko i pravno poslovanje, informatika, menadment, marketing, poslovno komuniciranje),

Osposobljavanje nezaposlenih i tehnolokog vika za pokretanje sopstvenog biznisa, (8, str. 260).

Posebna panja se mora posvetiti implementiranju novih pristupa upravljanju, kako u koncepcijskom, tako i u organizacionom smislu. Prema Drakeru, (9, str. 30), delotvornost je navika, tj. skup utvrenih postupaka, a postupke je uvek mogue nauiti. Ovde se posebno misli na ire prihvatanje novog modela marketinga, opredeljenog tehnolokim razvojem, a u komunikacionoj komponenti marketinga predstavljenog kroz model integrisanog marketing komuniciranja, zatim razvoj integrisanih menadment sistema baziranih na standardima upravljanja kvalitetom, primenu tehnika benmarkinga i reinenjeringa, itd.

Koncept reinenjeringa je posebno zanimljiv za primenu kod preduzea zemalja u tranziciji jer se bazira na potpunom redefinisanju svih poslovnih procesa u preduzeu u funkciji kreiranja konkurentske sposobnosti i stvaranja uslova za rast i razvoj preduzea. Preprojektovanje organizacije mora se bazirati na trinoj, organizacionoj, tehnolokoj i vlasnikoj transformaciji, pri emu je vlasnika transformacija domaih preduzea osnov za uspenu realizaciju integralnog koncepta.

Preduzetnitvo kao dinamian proces preduzetnici:

Preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim nainima poslovanja

(Re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu resursa

Preuzimaju rizik za mogui neuspeh poduhvata

Tradicionalne organizacije su kreirane na konceptu mesta, odnosno prostora gde se obavljaju poslovne aktivnosti. U dananjoj eri visokih tahnologija, informacija, uenja i promena, tradicionalne organizacije doivljavaju metamorfozu i transformiu se u virtuelne organizacije, koje se zasnivaju na konceptu aktivnosti, a ne mesta na kojem se aktivnosti obavljaju. Ovaj fenomen nas dovodi do potrebe izuevanja potrebnog liderstva za takav tip organizacije, a takvo liderstvo definiemo kao virtuelno liderstvo. Virtuelno liderstvo afirmie novu doktrinu, koja pokuava da pronae odgovor na kljuno pitanje virtuelne organizacije: kako upravljati ljudima koje ne vidimo? Odgovor je naizgled jednostavan i glasi: tako to im verujemo. Poverenje je osnov virtuelne organizacije i fenomen koji otvara novo poglavlje vostva. To je model vostva koji treba da kod ljudi koji rade na odreenom poslu razvije oseaj pripadanja i privrenosti organizaciji, nazavisno od mesta i vremena u kome se posao obavlja

5. RAZVOJ KORPORATIVNOG PREDUZETNITVA KAO PREDUSLOVA ZA UNAPREIVANJE KONKURENTNOSTI PREDUZEA

U savremenoj privredi osnova uspenog poslovanja, pogotovu u globalnim okvirima, jeste stvaranje povoljne klime u organizaciji koja forsira preduzetniko ponaanje, inovativnost i fleksibilnost. Prema savremenim shvatanjima preduzetnik vie ne mora da bude pojedinac, koji je vlasnik biznisa. Preduzetnik moe biti i pojedinac koji je zaposlen kod poslodavca, ali da poseduje osobine koje su karakteristine za preduzetniko ponaanje. Prema Drakeru, (1, str. 122), poslovima u organizaciji se bez obzira na veliinu mora upravljati na preduzetniki nain, da bi preduzee postalo preduzetnika organizacija. Sve vie preduzea, bez obzira na veliinu, finansijsku snagu i svojinske odnose, poinje da se ponaa preduzetniki, usvajajui osnovne postulate preduzetnikog poslovanja i koristei preduzetniki menadment.

50-ih fokus je bio na velikim preduzeima,Tehnoloki diskontinuitet se javlja sredinom 20.veka kada se oslobaa preduzetnika inicijativa, prevazilazi se potreba za stereotipnim proizvodima, pojavljuje se veliki broj preduzetnika koji proizvode specifine proizvode. Dolazi do izmene privredne strukture u dva pravca:

- Brzo nastajanje velikog broja novih malih preduzea

- Preoblikovanje velikih korporacija u dinaminija preduzea.

Preduzetniko ponaanje u savremenoj organizaciji se ne povezuje iskljuivo za jedno lice i njegove sposobnosti i iskustvo, ve se sve vie oslanja na timski rad. U tom smislu razvijen je model korporativnog preduzetnitva, koji potencira timski rad, iji su lanovi motivisani da rade na postizanju uspeha i prihvatanju rizika. Preduzetnitvo danas podrazumeva kontinualni kreativni proces, iji je osnovni cilj implementiranje inovacija u organizaciju u funkciji uspenog poslovanja i reavanja problema potroaa i drutva. Odnos prema potroau postaje znaajan faktor pored kvaliteta proizvoda. Savremena organizacija mora svoje poslovanje da bazira na preduzetnikom konceptu ponaanja, koji potencira strategijski pristup baziran na prihvatanju rizika, kreativnosti, inovaciji i odgovornosti svakog pojedinca za poslovanje organizacije. Ovde se posebni akcent stavlja na inovatorstvu, zbog injenice da se nae drutvo zasniva na znanju.

Velika preduzea moraju da podstiu preduzetnitvo da bi prebrodila tekoe sa kojima se suoavaju dok ue kako da rade sa partnerima ili saveznicima. Velika preduzea u svojoj organizacionoj strukturi stvaraju jedinicu kola se ponaa potpuno drugaije od ostatka organizacije. Draker smatra da veliina nije prepreka za uspeh u domenu preduzetnitva i inovacija, (2, str. 173). Veliki sistemi su tokom vremena razvili modele preduzetnikog ponaanja i razvoja preduzetnike klime, koji su omoguili da budu konkurentni sa preduzeima srednje veliine. Zapravo, najmanja preduzea (mikro i mala preduzea) su ujedno i najmanje inovativna, zbog injenice da posluju u uslovima resursnog siromatva opti nedostatak kadrova, finansijskih sredstava, opreme i najvie znanja.

Veliina sama po sebi nije prepreka za preduzetnitvo. Konvencionalna poslovna logika grei samo u jednoj injenici, a to je da su preduzetniko ponaanje i inovacije neto to je spontano, prirodno i apsolutno kreativno. Sutina je u tome da preduzetnitvo u savremenim uslovima poslovanja nije "uroena karakteristika" niti rezultat "prirodnih kreativnih procesa".Draker, (3, str. 82) smatra da svaka velika kompanija mora da bude u stanju da istovremeno radi tri bitne stvari da unapreuje, da proiruje i da inovira. Draker naglaava da on jo uvek ne poznaje takvu kompaniju, ali da postoji veliki broj kompanija koje rade na tome. Dananjim poslovnim svetom vladaju visokoobrazovani menaderi - radnici znanja koji znanje primenjuju na znanje i brinu se o stalnom unapreenju produktivnosti poslovanja, koje je zasnovano na stalnom unapreenju produktivnosti znanja. Umesto poslovnog lidera sa preduzetnikom vizijom, u velikim korporacijama dominiraju menaderi koji rade u timovima. Preduzetnitvo je rad, trud, napor. Preduzea moraju svesno i organizovano da primenjuju preduzetniki koncept i da se preduzetniki ponaaju, kao i da svesno kreu u proces inoviranja. Da bi postojee preduzee bilo sposobno da sistemski preduzima inovacije ono mora da stvori odgovarajuu organizacionu strukturu koja zaposlenima dozvoljava da se preduzetniki ponaanju. Preduzee mora da uspostavi takav sistem veza i odnosa koji e omoguiti fokusiranje na preduzetniko ponaanje. U savremenom poslovanju preduzetnitvo je pre pitanje ponaanja organizacije i definisanja poslovne politike i primene odgovarajue poslovne prakse, a manje pitanje linosti. Preduzee koje eli upeh u turbulentnom i kompleksnom poslovnom okruenju mora da u organizacionu strukturu ugradi preduzetniki menadment, odnosno preduzetniki nain rukovoenja. Ono mora da usvoji takvu poslovnu politiku koja e organizaciju stvoriti sposobnom za inovacije. Pitanje primene korporativnog preduzetnitva je od izuzetne vanosti za preduzea koja dolaze iz zemalja u tranziciji. Zaokruivanje procesa tranzicije, odnosno izmena ekonomske strukture drutva privatizacija, trino privreivanje, liberalizacija ekonomskih odnosa sa inostranstvom, itd, predstavlja osnovni preduslov uspenog ukljuivanja u meunarodne ekonomske tokove. Proces tranzicije treba da omogui da se ekonomski subjekti u zemlji u tranziciji osposobe za samostalni trini nastup, za zdravu konkurentsku borbu i za poslovanje u meunarodnim okvirima. Ovo podrazumeva znaajne promene kako u organizacionoj strukturi poslovnog subjekta, tako i u nainu razmiljanja rukovodstva i zaposlenih u organizacijama. Kljuna uloga u ovom procesu se nalazi na izvrnom rukovodstvu i domaim vlasnicima kapitala, koji treba da uspostave zdrave trine osnove poslovanja, bazirane na stalnom unapreivanju znanja svih zaposlenih i produktivnosti rada.

Da bi se omoguio nesmetani ekonomski razvoj, neophodno je da se na svim nivoima prihvati model preduzetnikog ponaanja. Sve poslovne organizacije koje posluju u tranzicionim ekonomijama, treba da stvore po osnovu primene preduzetnikog ponaanja preduslove za uspenu trinu borbu u uslovima globalnog trita. Tisen, Andrisen i Depre (4, str. 109), smatraju da mi ivimo u periodu tranzicije tranzicija od poslednjih dana industrijske ekonomije ka prvim danima ekonomije znanja. Pomeramo se od automatizovanog pokreta ka automatizovanom znanju. Sektor usluga postaje glavna taka na koju je usmerena naa panja. Zapoljavanje u toj oblasti raste, dok u svakoj drugoj opada. Ukoliko uzmemo u obzir i napred iznesene stavove, pitanje primene korporativnog preduzetnitva u tanzicionim ekonomijama jo vie dobija na znaaju.

Primena koncepta korporativnog preduzetnitva treba da omogui formiranje uslova za uspeniji trini nastup i za postizanje konkurentske sposobnosti preduzea iz tranzicionih ekonomija. Osnovni pokreta ovih aktivnosti mora da bude unapreivanje produktivnosti znanja izvrnog rukovodstva, kao i unapreivanje znanja svih zaposlenih u organizaciji. Uspeno poslovanje u 21. veku zavisie od odnosa preduzea prema narastajuoj potrebi za znanjem i primenom najnovijih tehnolokih dostignua u upravljanju preduzeem, kao i od sposobnosti za transfer informacija ka ciljnoj grupi potroaa i kupaca na najbri, najrazumljiviji i najefikasniji nain.U otvorenoj i dinaminoj trinoj privredi aktivnosti preduzetnika usmerene su ka zadovoljenju potrebe potroaa-otvaraju nova radna mesta unutar sopstvenih preduzea ali isto tako stvaraju potrebu za posebnim intelektualnim kapacitetima i stimuliu osnivanje novih malih preduzea.Moderna privreda ne moe delovati bez jake drave.

Danas, u veini drava postoji vrlo iroka paleta raznih oblika, programa i izvoaa (service providers) MSPP sektoru

To su obino: drava, lokalne i regionalne vlasti, NGOs, i komercijalni ponuai poslovnih usluga.

Savremena drava se zalae za:

-politiku monetarne stabilnosti i ekonomske efikasnosti

-politiku deindustrijalizacije, fiskalne decentralizacije, socijalne individualizacije i ekonomske pivatizacije

-politiku potsticanja preduzetnitva koje postaje najznaajnije sredstvo razvoja6. NOVA PREDUZETNITVA

Novo preduzetnitvo se zasniva na podsticanju kreativnih potencijala zaposlenih i irenju novih znanja iz preduzetnikog manadmenta.

Novo preduzetnitvo se razvija u dva pravca:

Kao individualno preduzetnitvo(enterpreneurship) koje se zasniva na trinoj konkurenciji malih i srednjih preduzea i obino predstavlja spoj svojine, upravljanja i rizika u jednoj osobi ili preduzetnikoj grupi.

Kao interno korporacijsko preduzetnitvo(intrapreneurship) koje je povezano sa ogranienom konkurencijom i podelom svojinskih, upravljakih i rizinih funkcija

6.U emu se ogleda preduzetnika konkurencija?

Nova preduzetnika konkurencija se razlikuje od stare prvenstveno na tri podruja:

Masovnu standardizovanu proizvodnju zamenjuje maloserijska i diferencirana proizvodnja.

Cenovnu konkurenciju zamenjuje konkurencija proizvoda(kvalitet, dizajn, trina prilagodljivost)

Tehnoloku inovativnost zamenjuje poslovna i organizaciona inovativnost u preduzeu.

Da bi se efikasno takmiile u dinamikom i brzo menjajuem svetskom tritu kompanije usvajaju inovativniji i vie preduzetan pristup menadmentu unutar sopstvenih organizacija. Jedan od ovih pristupa je razvoj preduzetnitva unutar samog preduzea, generalno poznatog kao interno preduzetnitvo, to je pokuaj da se integriu snage malog preduzea(kao to su kreativnost, fleksibilnost, inovacije i vea blizina trita).Interno preduzetnitvo e ee uvoditi nove proizvode i trita u velike organizacije.

8.Kako biste objasnili razliku izmeu preduzetnika i internog preduzetnika?

Preduzetnik osmatra okruenje i identifikuje anse i opasnosti, te shodno tome odreuje strategije preduzea, odnosno balansira poslovni portfolio.

Interni preduzetnik, u okviri preduzea kao organizacije ljudi, sredstava i tehnologije, pronalazi nove metode, postupke i proizvode, za efikasnu realizaciju ciljeva preduzea.

7. ULOGA KORPORATIVNOG PREDUZETNITVA U

SAVREMENOM POSLOVANJU

U savremenoj privredi osnova uspenog poslovanja, pogotovu u globalnim okvirima, jeste stvaranje povoljne klime u organizaciji koja forsira preduzetniko ponaanje, inovativnost i fleksibilnost. Prema savremenim shvatanjima preduzetnik vie ne mora da bude pojedinac, koji je vlasnik biznisa. Preduzetnik moe biti i pojedinac koji je zaposlen kod poslodavca, ali da poseduje osobine koje su karakteristine za preduzetniko ponaanje. Prema Drakeru[1], poslovima u organizaciji se bez obzira na veliinu mora upravljati na preduzetniki nain, da bi preduzee postalo preduzetnika organizacija. Preduzetniko ponaanje u savremenoj organizaciji se ne povezuje iskljuivo za jedno lice i njegove sposobnosti i iskustvo, ve se sve vie oslanja na timski rad. U tom smislu razvijen je model korporativnog preduzetnitva, koji potencira timski rad, iji su lanovi motivisani da rade na postizanju uspeha i prihvatanju rizika. Preduzetnitvo danas podrazumeva kontinualni kreativni proces, iji je osnovni cilj implementiranje inovacija u organizaciju u funkciji uspenog poslovanja i reavanja problema potroaa i drutva. Odnos prema potroau postaje znaajan faktor pored kvaliteta proizvoda. Savremena organizacija mora svoje poslovanje da bazira na

preduzetnikom konceptu ponaanja, koji potencira strategijski pristup baziran na prihvatanju rizika, kreativnosti, inovaciji i odgovornosti svakog pojedinca za poslovanje organizacije. Ovde se posebni akcent stavlja na inovatorstvu, zbog injenice da se nae drutvo zasniva na znanju.

Velika preduzea moraju da podstiu preduzetnitvo da bi prebrodila tekoe sa kojima se suoavaju dok ue kako da rade sa

partnerima ili saveznicima. Velika preduzea u svojoj organizacionoj strukturi stvaraju jedinicu kola se ponaa potpuno drugaije od ostatka organizacije. Draker smatra da veliina nije prepreka za uspeh u domenu preduzetnitva i inovacija[2]. Veliki sistem su tokom vremena razvili modele preduzetnikog ponaanja i razvoja preduzetnike klime, koji su omoguili da budu konkuretni sa preduzeima srednje veliine. Veliina sama po sebi nije prepreka za preduzetnitvo. Konvencionalna poslovna logika grei samo u jednoj injenici, a to je da su preduzetniko ponaanje i inovacije neto to je spontano, prirodno i apsolutno kreativno. Sutina je u tome da preduzetnitvo u savremenim uslovima poslovanja nije "uroena karakteristika" niti rezultat "prirodnih kreativnih procesa". Draker[3] smatra da svaka velika kompanija mora da bude u stanju da istovremeno radi tri bitne stvari da unapreuje, da proiruje i da inovira. Draker naglaava da on jo uvek ne poznaje takvu kompaniju, ali da postoji veliki broj kompanija koji radi na tome. Dananjim poslovnim svetom vladaju visokoobrazovani menaderi - radnici znanja koji znanje primenjuju na znanje i brinu se o stalnom unapreenju produktivnosti poslovanja, koje je zasnovano na stalnom unapreenju produktivnosti znanja. Umesto velikog poslovno lidera sa preduzetnikom vizijom, u velikim korporacijama dominiraju menaeri

koji rade u timovima. Preduzetnitvo je rad, trud, napor. Preduzea moraju svesno i organizovano da primenjuju reduzetniki koncept i da se preduzetniki ponaaju, ako i da svesno kreu u proces inoviranja. Da bi postojee preduzee bilo sposobno da sistemski preduzima inovacije ono mora da stvori odgovarajuu organizacionu strukturu koja zaposlenima dozvoljava da se preduzetniki ponaanju. Preduzee mora da uspostavi takav sistem veza i odnosa u preduzeu koji e omoguiti fokusiranje na preduzetniko ponaanje. U savremenom poslovanju preduzetnitvo je pre pitanje ponaanja organizacije i definisanja poslovne politike i primene odgovarajue poslovne prakse, a manje pitanje linosti. Preduzea koje eli upeh u

turbuletnom i kompleksnom poslovnom okruenju mora da u organizacionu strukturu ugradi preduzetniki menadment, odnosno preduzetniki nain rukovoenja. Ono mora da usvoji takvu poslovnu politiku koja e organizaciju stovriti sposobnom za inovacije. Problemi sa kojima se susree domaa privreda danas predstavljaju posledicu ne samo zapoetog procesa tranzicije, ve najveim delom nasleenih nedoreenosti biveg ekonomskog sistema. Sa otpoinjanjem procesa tranzicije, posle demokratskih promena, dolo je i do transformacije u ekonomskoj sferi vlasnikog, strukturalnog i institucionalnog menjanja naina privreivanja i unapreivanja efikasnosti poslovanja u privredi. Da bi se omoguio dalji nesmetani ekonomski razvoj nae zemlje, neophodno je da se na svim nivoima prihvati model preduzetnikog ponaanja. Sve domae poslovne organizacije, po osnovu primene preduzetnikog ponaanja, treba da stvore preduslove za uspenu trinu borbu u uslovima globalnog trita

ZAKLJUAKPrimena koncepta korporativnog preduzetnitva u preduzeima treba da omogui formiranje uslova za uspeniji trini nastup i za postizanje konkurentske sposobnosti domaih preduzea. Osnovni pokreta ovih aktivnosti mora da bude znanje.

Ekonomija preduzetnitva predstavlja realnost u globalnoj privredi, gde se broj konkurenata svakim danom poveava. Nacionalna privreda, koja podrava preduzetniki duh, stvara uslove za poveanje produktivnosti kroz investiranje u individualnu sposobnost pojedinca u drutvu, kao i svake firme, bez obzira na oblik organizacije i karakter vlasnitva. Najbitniji pravci delovanja u funkciji razvoja preduzetnike ekonomije su: ograniiti delovanje birokratskog aparata, stvaranje jednakih uslovi privreivanja za sve, uspostaviti preduzetniku klimu na nivou privrede.

Osnovni zadatak savremene organizacije jeste odgovornost za produktivnost, prevashodno znanja, a ona je osnovni preduslov za unapreivanje kvaliteta poslovanja preduzea i trini uspeh. Jedan od svakako najznaajnijih problema ekonomija u tranziciji, koji u dobroj meri uslovljava lo trini nastup preduzea na meunarodnom tritu, svakako je neadekvatna upotreba znanja, pri emu se prevashodno misli na znanja koja su potrebna za efikasno upravljanje preduzeem. Poslovanje preduzea iz zemalja u tranziciji mora da se zasniva na primeni menadment tehnika koje podravaju konkurentnost, inovativnost i fleksibilnost, kao i na interventnom unapreivanju znanja zaposlenih u njima, a posebno izvrnog rukovodstva.

Jedna od bitnih karakteristika preduzetnikog ponaanja je upornost u ostvarivanju postavljenih ciljeva, upornost u radu. Samo upornim radom se moe postii eljeni status u preduzetnitvu. To je spremnost da se radi vie od drugih, da se pronalaze nova reenja...

ta drava da uradi? Kako da pomogne ovim dvema grupama? Odgovor lei negde na raskrsnici dostupnosti povoljnih kredita i poreskoj politici. I ta je sa treom grupom? Kako se ona finansira? Toni Bler je negde u junu ove godine u parlamentu dobio pitanje zato je ogromna veina od svih novonastalih velikih kompanija u poslednjih 50 godina nastala u Americi? ta to Amerika ima a Britanija nema? Toni je otiao u Kaliforniju pozvao generalne direktore novih velikih kompanija koje su sve nastale iz garae (HP, Apple, Cisco, Microsoft, Intel, Yahoo, Starbucks, e-Bay, Google) i pitao ih je. Odgovor nije jednostavan ali se u centru investicionog dela odgovora nalazi: Venture Capital-Fondovi rizinog kapitala ili kako prof. Vojin enk sa Novosadskog tehnikog fakulteta voli da ih zove-Fondovi odvanog kapitala.

Danas su potrebne ideje da bi se uspelo na tritu

Danas su poterebni novi koncepti da bi se organizacija pribliila i vre povezala sa potroaima.

Danas je potreban organizacioni mopdel koji moe da se nosi sa svim tim promenama. To je organizacija visokih performansi, sa liderima u celoj njenoj strukturi koji razmiljaju pobedniki i koji napade iz okruenja prevode u anse i dugoroan rast i razvoj na tritu.

Lider kaoanimator je stvaralac organizacije. Znaajan je u prvoj, preduzetnikoj fazi, kada se stvara organizacija mladog preduzea. Preduzetnicima sa vizijom esto nedostaje energija koja e ih motivisati da, sa jedne strane, istraju, a da zaposlenima, s druge strane, ulije poverenje, izazovu privrenost i spremnost da se suoe sa neuspesima. Za preduzetnika koji uspeno prebrode ovu krizu moe se rei da su lideri animatori. Oni stvaraju organizaciju i daju poetni impuls za dalji rast i razvoj. Lider kao kreator je graditelj organizacione kulture preduzea. Kada je organizacija stvorena, od lidera se oekuje da u drugoj fazi razvoja organizacije prenese na zaposlene osnovne predpostavke, verovanja i vrednosti, tako da ih oni prihvate i usvoje, kako bi se izgradio poeljan model ponaanja zaposlenih te on:

Zapoljava i zadrava samo one zaposlene koji prihvataju sistem vrednosti organizacije, menjajui svoj mentalni model.

Indoktrinira i socijalizuje zaposlene u skladu sa svojim kulturnim obrascem.

Sopstveno ponaanje namee kao model uloga koji ohrabruje zaposlene da se poistovete sa organizacijom.

LITERATURA

Drucker Peter, Moj pogled na menadment, Adies, Novi Sad, 2003. Drucker Peter, Inovacije i preduzetnitvo, PS Grme-Privredni Pregled, Beograd, 1996.

Prof. Dr Mirjana Radovi MarkoviProf. Dr Radmila Grozdani, Osnove preduzetnitva, 2009.

Google internet pretraivaPAGE 25