Silabus_ Predmet i Metod Sociologije

8/6/2019 Silabus_ Predmet i Metod Sociologije

1/73

Univerzitet Singidunum

Prof. dr Milan I. Miljevi asist. Vladimir D ami

Sociologija, 2009

SOCIOLOGIJA


2/73

S ilabus i na in rada na predmetu S ociologija

status predmeta: obavezan godina studija: prva broj asova (p+v): 3+1 broj E S PB: 8 semestar: zimski

c ilj predmeta je da studentima pru i nau no-teorijsku osnovu za razumevanje porekla,prirode i zakonitosti razvoja ljudskog dru tva

Sociologija, 2009


3/73

S ilabus i na in rada na predmetu S ociologija

Ishod predmeta je savladavanje kategorijalnogaparata sociolo ke nauke, upoznavanje saosnovnim teorijskim orijentacijama u sociologiji,sa strukturalnim elementima dru tva, procesimadru tvenog razvoja i metodologijom istra ivanjadru tvene prakse

Sociologija, 2009


4/73

S adr aj predmetaI. ta je nauka? Predmet i metod nauke. ta je sociologija? Predmet

i metod sociologije.II. Kultura i dru tvo: pojam kulture, socijalizacija, tipovi dru tva,

dru tvene promene

III. Promene dru tva: svet koji se menja, dimenzije i uticajglobalizacije, globalizacija i rizik, globalizacija i nejednakost,potreba za globalnim upravljanjem.

IV. Kriminal, prestupni ko pona anje i dru tveni poredak: obja njenjakriminala i prestupni kog pona anja, sociolo ke teorije kriminala i

prest. pona anja; organizovani kriminal, rtve i po iniocikriminalnih dela; strategije za smanjenje kriminala u rizi nomdru tvu

Sociologija, 2009


5/73

S adr aj predmeta

V. KOLOKVIJUM 1;VI. Dru tvena stratifikacija: klasa, stratifikacija i nejednakost;

teorije o klasi i stratifikaciji; merenje klasa; klasna podela usavremenom dru tvu; rod i stratifikacija; dru tvena pokretljivost

VII. S iroma tvo, socijalna za tita i dru tvena izop tenost:odre enje i merenje siroma tva; siroma tvo i dru tvenapokretljivost; dru tvena izop tenost (socijalna ekskluzija);socijalna za tita i reforma dr ave blagostanja

VIII. Moderne organizacije: teorije organizacije, rod i organizacije,promene u organizaciji, tehnologija i moderne organizacije;umre avanje organizacija, debirokratizacija i transformacijaupravljanja

Sociologija, 2009


6/73

S adr aj predmetaIX. Privreda i dru tvo rad i ekonomski ivot: odre enje rada,

tendencije u sistemu znanja; podela rada i ekonomska zavisnost;transformacija rada; ene i rad, rad i porodica; nezaposlenost;nesigurnost radnog mesta

X. KOLOKVIJUM 2XI. Lokalne zajednice ruralne i urbane: teorije urbanizma, obele ja

modernog urbanizma, tendencije urbanog razvoja na Zapadu;urbanizacija u zemljama u razvoju; gladobi i globalizacija;upravljenje gradovima u globalnom dobu gradovi i globalna

upravaXII. Prira taj stanovni tva i ekolo ka kriza: prira taj stanovni tva usvetu; uticaj oveka na prirodni svet; rizik i ivotna sredina

Sociologija, 2008


7/73

S adr aj predmetaXIII. Metode i tehnike sociolo kog istra ivanja: istra ivanje u realnom

svetu (problemi, zamke, dileme, razumevanje uzroka i posledica);odre ivanje predmeta istra ivanja; postojanje hipoteza;prikupljanje podataka i njihova obrada; nau ni opis, nau no

obja njenje i nau no predvi anje.

XIV. Priprema za zavr ni ispit: javna odbrana seminarskih radova;rasprava o teorijskom mi ljenju u sociologiji, otvorena pitanjasociolo kih teorijskio-empirijskih istra ivanja.

XV. IS PIT

Sociologija, 2009


8/73

Literatura1. Gidens, E.: S ociologija, Prevod, Ekonomski fakultet, Beograd,

1998.2. Haralambos, M., Holborm M., Haed R.: S ociology: themes and

perspectives, London, 2000., Prevod, Golden marketing, Zagreb,

2002.3. Pe i , M.,Bazi J.: S ociologija, Univerzitet S ingidunum,

Beograd, 2007.

Sociologija, 2009


9/73

Ocena znanja (max. 100 poena)Predispitneobaveze

Poena Zavr ni ispit Poena

Redovno poha anjenastave

10 Ispit(pismeni/usmeni)

30

S eminarski rad,esej i sl. 5

Doma i zadaci 5Kolokvijum 1 25Kolokvijum 2 25

UKUPNO: 70 UKUPNO: 30

Sociologija, 2009


10/73

Pravila polaganja ispita Ispit je jedinstven i obavezan za sve studente pola e

se u Zakonom utvr enim ispitnim rokovima;S tudenti mogu da pola u ispit ako su sakupili minimalno

30 poena na predispitnim aktivnostima; Kolokvijumi su polo eni ako je student ostvario najmanje50% poena na svakom od njih;

Na zavr nom ispitu se ne ponavlja gradivo polo eno nakolokvijumima;S tudenti seminarske radove, eseje i prikaze brane javnokada im se saop tava koliko su poena dobili;

Sociologija, 2009


11/73

Pravila polaganja ispitaS tudenti koji nisu koristili pogodnosti parcijalnogpolaganja ispita, ispit pola u u celini na klasi an na in:pismeno/usmeno;

Prelazna ocena se dobija ako se kumulativno sakupinajmanje 51 poen. Broj osvojenih poena odre uje visinuocene na slede i na in:

Sociologija, 2009


12/73

Pravila polaganja ispita1)od 51 do 60 poena = 6 ( est);2)od 61 do 70 poena = 7 (sedam);3)od 71 do 80 poena = 8 (osam);4)od 81 do 90 poena = 9 (devet);

5)od 91 do 100 poena = 10 (deset)

Sociologija, 2009


13/73

Ispitna pitanja1. Pet osnovnih principa nauke su:2. ta je, u najop tijem smislu re i, predmet nauke?3. ta odre uju nauku kao istinito i metodski izvedeno znanje o

stvarnosti, odnosno koji su njeni konstitutivni elementi?4. Prema dijalekti kom shvatanju tri osnovna elementa (dela)

nau nog metoda su:5. Koja glavna podru ja dru tvene stvarnosti ine predmet

sociologije?6. Misliti na sociolo ki na in zna i:7. S ociologija ima mnogo prakti nih implikacija od kojih su

najzna jnije slede e tri:8. S ociologija je nastala kao poku aj:

Sociologija, 2009


14/73

Ispitna pitanja9. Me u klasi nim osniva ima sociologije naro ito su zna ajna

slede a etiri nau nika:10. Ogist Kont je odredio sociologiju kao pozitivnu nauku koja treba

da:

11. Pozitivisti ki pristup u sociologiji veruje u proizvodnju znanja odru tvu koje je zasnovana na:

12. Prema Kontovom zakonu o tri stupnja napori ljudi da shvate svetpro li su kroz:

13. Tri glavne teme kojima se bavio Emil Dirkem su:14. Za Dirkema je glavno podru je kojim se sociologija bavi

prou avanje:15. Dru tvene injenice, prema Dirkemu, imaju slede e dve bitne

karakteristike:

Sociologija, 2009


15/73

Ispitna pitanja16. Koji sociolog pozitivisti e orijentacije tvrdi da sociologija treba da

prou ava dru tvene pojave kao ''stvari''?17. Prema Dirkemu, tradicionalne kulture sa nerazvijenom podelom

rada karakteri e:

18. S nage industrijalizacije i urbanizacije, specijalizacija zadataka i sveve a dru tvena podvojenost u naprednim dru tvima doveli su,smatra Dirkem, do uspostavljanja novog poretka u kojem je doizra aja do la:

19. Maks Veber smatra da sociologija treba da prou ava:

20. S ociologija radi nau nog obja njenja i razumevanja dru tvenihpojava treba da konstrui e ''idealne tipove'' smatra:21. Idealni tipovi su:

Sociologija, 2009


16/73

Ispitna pitanja22. Po Veberovom mi ljenju, kulturne ideje i vrednosti doprinose

oblikovanju dru tva i na eg individualnog delanja:23. Prema Veberovom opisu, racionalizacija je:24. U okviru kapitalisti kih preduze a glavni elementi, prema Karl

Marksu, su:25. Prema Marksu, kapitalizam je u osnovi :26. Prema materijalisti kom shvatanju istorije glavni izvori dru tvenih

promena su:27. U dosada njoj istoriji, prema Marksu, postoje etiri osnovna na ina

proizvodnje i primerena tome etiri sede e istorijske epohe:28. Glavni tri teorijska pristupa u sociologiji su:29. Pojam kulture u sociologiji obuhvata:

Sociologija, 2009


17/73

Ispitna pitanja30. S va dru tva povezana su injenicom da su njihovi lanovi

organizovani u jasno strukturisane dru tvene odnose u zavisnostiod:?

31. Da li dru tvo mo e da postoji bez kulture?

32. U ljudskoj istoriji su postojala slede a etiri tipa predmodernihdru tava:

33. U modernom svetu postoje slede a etiri tipa dru tava:34. Da li kultura mo e da postoji bez dru tva:35. Vrednosti su:36. Norme su:37. Vrednosti i norme svojim zajedni kim delovanjem oblikuju

Sociologija, 2009


18/73

Ispitna pitanja38. Vrednosti i norme razilikuju se od kulture do kulture:39. U sociologiji su se iskristalisala slede a tri osnovna tipa kulture:40. S ubkulture su nezaobilazan inilac tradicionalne, elitne i masovne

kulture i one se odnose na:41. S ubkulture se ispoljavaju u svoja dva osnovna vida i to kao:42. Uloga kulture u dru tvu, odnosno njene osnovne funkcije ostvaruje

se kroz slede a tri procesa:43. U sociologiji se pod identitetom podrazumevaju.44. Va ne izvore identiteta predstavljaju:45. U procesu socijalizacije kultura ostvaruje svoju dru tvenu ulogu na

taj na in to pomo u nje deca i drugi novi lanovi dru tva:46. Institucionalizacija dru tva je:

Sociologija, 2009


19/73

Ispitna pitanja47. Dru tvena promena je:48. Tri glavna faktora koji su tokom istorije neprestano uticali na

dru tvenu promenu su:49. Na dru tvene promene u modernom periodu deluju slede a tri

glavna faktora:50. Globalizacija je dru tveni fenomen koji je od najve eg interesa za

savremenu sociologiju i zna i:51. Globalizacija unosi promene:52. Globalizacija danas uti e na ivot ljudi u:53. Globalizacija kao proces nastaje:

Sociologija, 2008


20/73

Ispitna pitanja54. Uzrok globalizacije predstavlja:55. Tri grupe faktora doprinose sve ve oj globalizaciji, a to su:56. Globalizacija dovodi do promena u globalnoj ekonomiji tako da

danas u njoj dominiraju:57. O globalizaciji u savremenoj sociologiji postoje slede e tri kole

mi ljenja:58. Danas se sve e e suo avamo sa proizvedenim rizicima, a to su

oni rizici koje:59. Pored proizvedenih rizika globalizaciju obele ava i nejednakost

izme u:60. Globalizacija, proizvode i rizike, izazove i nejednakosti, stvara

potrebu:

Sociologija, 2009


21/73

Ispitna pitanja61. Devijantnost (prestupni tvo) se mo e definisati kao:62. Da li se pojam devijantnog mo e menjati u vremenu i prostoru?63. Da li je pojam devijantnosti iri od pojma kriminala?64. Postoje dve vrste sankcija koje primenjuje dru tvo da bi obezbedilo

po tovanje svojih normi, a to su:65. U obja njavanju kriminala i prestupni kog pona anja u sociologiji

postoji vi e pristupa od kojih su najzana niji slede ih est:66. Biolo ke i psiholo ke teorije tvrde da su kriminal i ostali oblici

devijantnog pona anja:67. Po funkcionalisti kim teorijama, kriminal i prestupni ko pona anje

nastaju kao posledica:

Sociologija, 2009


22/73

Ispitna pitanja68. Internacionalisti ke teorije obja njavaju devijantnost kao:69. Zastupnici teorije etiketiranja tuma e devijantnost kao:70. Teorija etiketiranja po iva na pretpostavci da:71. Teorije dru tvenih sukoba analiziraju kriminal i devijantnost na

osnovu:72. Prema teorijama kontrole kriminalna dela ine se onda kada:73. Da li je stopa kriminala:74. Ra iren strah od kriminala esto se usredsre uje na:75. Da li se antisocijalno pona anje, subkulture i nepriznavanje

op teusvojenih normi kod mladih ljudi mo e smatrati:

Sociologija, 2009


23/73

Ispitna pitanja76. Izraz kriminal belih okovratnika odnosi se na kriminal onih koji

pripadaju:77. Pod terminom kriminal belih okovratnika podrazumevaju se

aktivnosti kao to su:

78. Kriminal belih okovratnika uglavnom se odnosi na:79. Kriminal mo nih jesu ona dela:80. Korporacijski kriminal je izraz slede ih est oblika kr enja propisa:81. Organizovani kriminal odnosi se na:82. S ajber kriminal obuhvata kriminalne aktivnosti koje se vr e uz

pomo informacijske tehnologije, kao to su:

Sociologija, 2009


24/73

II kolokvijum1. U sociologiji se pod pojmom stratifikacija podrazumeva:2. U ve im tradicionalnim i savremenim industrijskim zemljama postoji

raslojavanje na osnovu:3. Kroz istoriju su u ljudskim dru tvima postojala slede a etiri

osnovna sistema stratifikacije:4. Najistaknutije i najuticajnije teorije stratifikacije jesu slede e tri:5. U procesu socijalne stratifikacije, prema Marksu, posebno mesto

zauzima:6. Klasa je, po Marksu, grupa ljudi koja ima istovetan odnos prema:7. Dva osnovna elementa na ina proizvodnje po Marksu su:

Sociologija, 2008


25/73

Ispitna pitanja8. Koje su po Marksu dve osnovne protivure nosti, odnosno

suprotnosti pokreta ka snaga ljudske istorije:9. Odnos izme u klase kapitalista i proleterske klase po Marksu je:10.Prema Veberu, socijalna stratifikacija nije samo pitanje klase, kako

je smatrao Marks, nego zavisi i od slede a dva dodatna aspekta:11.Veber je verovao da pozicija pojedinca na tr i tu:12.S tatus, prema Veberovoj teoriji, odnosi se na:13.Veber smatra da status:14.U modernim dru tvima, isti e Veber, stvaranje partija predstavlja:15.Dok je Karl Marks poku avao da svede socijalnu stratifikaciju na

klasne podele, Maks Veber je ukazao na:

Sociologija, 2008


26/73

Ispitna pitanja16.Erik Olin Rajt smatra da postoje tri dimenzije kontrole nad ekonomskim

resursima u modernoj kapitalisti koj proizvodnji na osnovu kojih je mogu edefinisati glavne klase koje danas postoje i to:

17.Prema Rajtu, pripadnici kapitalisti ke klase kontroli u:18.Rajt smatra da pripadnici radni ke klase:19.Da bi razlikovao mesta koje klase zauzimaju u okviru najbrojnije populacije,

a to je ona iji su priradnici, po to nemaju kontrolu nad sredtvima zaproizvodnju, prinu eni da prodaju svoj rad, Rajt uzima u obzir slede a dvafaktora:

20.S ociolozi uzimaju zanimanje kao pokazatelj pripadnosti dru tvenoj klasi, jer:

21.S ociolozi tradicionalno koriste klasne eme na osnovu zanimanja za:22.Iako je ve ina ljudi u modernim dru tvima daleko imu nije nego pre nekoliko

generacija, bogatstvo

Sociologija, 2008


27/73

Ispitna pitanja23.U klasnoj strukturi savremenog kapitalisti kog dru tva vi u klasu

ini:24.U klasnoj strukturi savremenog kapitalisti kog dru tva, prema

Goldtorpu, slu beni ku klasu ine:

25.Da li su bogati (pripadnici vi e klase) homogena i stati na grupacija:26.Pripadnici srednje klase (beli okovratnici) uglavnom poseduju:27.Radni ka klasa obuhvata:28.Da li se radni ka klasa znatno smanjila tokom dvadesetog veka:29.Novu vrstu ekonomije (ekonomiju znanja) poroizveli su:30.S ociolozi i psiholozi koriste dva pristupa siroma tvu:31.Uobi ajena tehnika za merenje apsolutnog siroma tva jeste:32.Apsolutno siroma tvo se odnosi na:

Sociologija, 2008


28/73

Ispitna pitanja33.Relativno siroma tvo meri se na osnovu jaza:34.Postoje slede a dva merenja siroma tva:35.Dve glavne teorije koje poku avaju da objasne siroma tvo su:36.Ko je postavio teoriju kulture siroma tva?

37.Kako se defini e pojam potklase?38.Pojam dru tvene izop tenosti je u odnosu na koncept potklase:39.Eskluzija i inkluzija mogu da se posmatraju na osnovu slede ih faktora:40.Estremni oblik socijalne ekskluzije predstavlja:41.Dr ava u kojoj vlada igra glavnu ulogu u smanjenju nejednakosti me u

stanovni tvom, putem besplatnog davanja ili subvencionisanja odre enihdobara i usluga, predstavlja definiciju

Sociologija, 2009


29/73

Ispitna pitanja42.Mar al je blagostanje video kao rezultat:43.Esping-Andersen navodi slede a tri tipa re ima socijalne za tite:44.S iroma tvo je rasprostranjeno:45.Da li je siroma tvo trajno stanje?

46.U socijalnim dr avama postoje slede a dva sistema socijalnih beneficija:47. iroko grupisanje ljudi na osnovu bezli nih kriterijuma radi ostvarenjaodre enih ciljeva, predstavlja:

48.Organizacije predstavljaju na in koordiniranja aktivnosti ljudskih bi a iliproizvodnje dobara na stabilan na in kroz prostor i vreme, smatrao je:

49.S ve velike organizacije imaju tendenciju da po svojoj prirodi budubirokratske, smatrao je:

50.Postojanje jasno definisane hijerarhije, prema Veberu, karakteristika je:

Sociologija, 2009


30/73

Ispitna pitanja51.Veber je smatrao da moderna birokratija predstavlja:52.U Veberovoj analizi birokratije, najistaknutije mesto zauzimaju:53.Veber je konstruisao idealn oblik birokratske organizacije koju obele avaju

slede ih pet elemenata:

54.Neformalne mre e razvijaju se:55.Prou avanjem neformalnih odnosa u okviru jednog dr avnog organanadle nog za utvr ivanje kr enja poreskih propisa, bavio se:

56.Disfunkcije birokratije definisao je:57.Tom Berns i G. M.S toker razlikuju dva tipa organizacije:58.Organske organizacije su u odnosu na mehanisti ke organizacije manje

sposobne da se suo e sa promenljivom tra njom na tr i tima kojazahtevaju stalne inovacije. Navedena tvrdnja je:

Sociologija, 2009


31/73

Ispitna pitanja59.Arhitektura jedne organizacije neposredno odra ava njen dru tveni karakter

i sistem upravljanja, pokazao je:60.Nadzor u organizaciji mo e imati dva oblika:61.Izraz gvozdeni zakon oligarhije odnosi se na velike organizacije, pa i na

dru tvo u celini, u kojima:62. ivimo u dru tvu koje neki nazivaju dru tvo nadzora, smatra:63.Neophodno je da birokratija bude podvrgnuta jakoj politi koj kontroli,

smatra:64. ene se sve manje zapo ljavanju na menad ment pozicijama65.Prema mi ljenju feministkinja, birokratska karijera je podrazumevala karijeru

mu karca. Tvrdnja je:66.Prema Gidensu, ene lako prodiru na mentorske pozicije:67.S istem odlu ivanja odozdo-navi e i manje izra ena specijalizacija, neke su

od karakteristika:

Sociologija, 2009


32/73

Ispitna pitanja68.S igurnost radnog mesta i proizvodnja orijentisana ka timskom radu, neke su

od karakteristika:69.Brisanje fizi ke granice organizacija, vezuje se za pojavu:70.Umre eno preduze e predstavlja oblik organizacije koji najbolje odgovara

globalnoj, informacijskoj ekonomiji, smatra:71.Adhokratiju, kao peti oblik organizacije, navodi sledede i autor:72.Adhokratija mo e da zameni postojanu efikasnost tradicionalnih oblika

birokratije. Navedena tvrdnja je:73.Uticajem kulturnih konteksta na oblik organizacije, bavi se autor:74. etiri osnovna principa na kojima se zasnivaju Mekdonalds restorani su:75. est va nih karakteristike rada su:76.Osnovu ekonomije predstavlja:77.Zanimanje ili profesija je:

Sociologija, 2009


33/73

Ispitna pitanja78.Kori enje nauke u unapre enju ma ina sa ciljem postizanja ve e

produktivnosti, je definicija pojma:79.Novi dru tveni poredak, postindistrijsko dru tvo, nova ekonomija,

naziva se jo i:

80.Jedno od glavnih obele ja modernih dru tava jeste izuzetno velika:81.S pecijalizacija uloga doprinela bi u vr ivanju dru tvene solidarnosti

u okviru zajednica, smatra:82.Adam S mit svoje najpoznatije delo Bogatstvo naroda, po inje sa

uvenim primerom:

83.S vaki zadatak mo e se vrlo strogo i objektivno ispitati kako bi seodredio jedan najbolji na in na koji se on mo e izvr iti, smatra:

Sociologija, 2009


34/73

Ispitna pitanja84.Da li se sla ete sa tvrdnjom da je industrijska proizvodnja postala mnogo

efikasnija sa uvo enjem tejlorizma ili nau nog menad menta:85.Naziv koji se koristi za sistem masovne proizvodnje povezan sa osvajanjem

masovnih tr i ta, a predstavlja nastavak Tejlorovih principa nau nogmenad menta zove se:

86.Nova era kapitalisti ke ekonomske proizvodnje u kojoj dolazi domaksimalne fleksibilnosti i inovacija kako bi se zadovoljili uslovi tr i ta zarazli itim proizvodima izra enim po meri potro a a, se naziva:

87.Dva glavna oblika nejednakosti ena u oblasti rada su:88. ini se da tendencije u informacijskoj ekonomiji jo vi e dovode do podele

izme u ena na vrhu i onih pri dnu. Navedena tvrdnja je:89.Rad u ku i u svom dana njem obliku nastao je sa:90.Prose no vreme koje ene provedu u obavljanju ku nih poslova zna ajno

se smanjilo pronalaskom ku nih aparata. Navedena tvrdnja je:

Sociologija, 2008


35/73


36/73

Ispitna pitanja98.Mladi u dana nje vreme mogu da ra unaju na sigurno zaposlenje

kod jednog poslodavca. Navedena tvrdnja je:99.Pojava da beli okovratnici koje je vera u stabilnost radnog mesta

navela da preuzmu velike finansijske obaveze, poput hipoteke na

ku u, privatnog obrazovanja za decu ili upra njavanje skupoghobija, predstavljena je kroz termin:100.Dve tetne dimenzije nesigurnosti radnog mesta su:

Sociologija, 2009


37/73

Zavr ni ispit1. Procesi globalizacije i irenja informacijskih tehnologija poja avaju i

ubrzavaju:2. Proces koji uti e na moderne gradove i nastavlja da ih oblikuje naziva se:3. Urbanizacija, koja je u XX veku bila globalni proces, dovela je i dovodi da

se:4. Postoje dva bitna obele ja modernog urbanizma i to:5. Na proces irenja gradova deluju slede e tri grupe inilaca:6. Razvoj savremenih gradova vr i:7. Rani teorijski pristupi u urbanoj sociologiji bili su pod uticajem rada ika ke

kole. Dva pristupa urbanoj analizi ove kole zaslu uju posebnu pa nju, ato su:

8. Mnoge novije teorije o urbanizmu nagla avaju da:

Sociologija, 2009


38/73

Ispitna pitanja9. Na ini ivota koje ljudi razvijaju u gradovima, kao i prostorni plan razli itih

delova grada, izraz su:10.Po svojoj su tini gradovi su:11.Fizi ki oblik gradova proizvod je:

12.Urbani problemi podsti u:13.Tendencije urbanog razvoja na Zapadu obele avaju slede a tri procesa:14.S lede e etiri grupe inilaca deluju da klju ne tenzije i vi estruki socijalni

problemi dobiju formu urbanih sukoba:15.Danas se, u gradovima na Zapadu, grupe bogatih ljudi:16.Uobi ajna pojava u velikim gradovima na Zapadu je:

Sociologija, 2009


39/73

Ispitna pitanja17.S a procesom irenja prigradskih naselja u gradovima na Zapadu nastaju:18.Megagradovi su jedno od osnovnih obele ja urbanizacije u tre em

milenijumu:19.Megagradovi su ari ta aktivnosti u kojima dolazi do izuzetne

koncentracije politi kih, medijskih, komunikacijskih, finansijskih i proizvodnihtokova:

20.Gradovi u zemljama u razvoju razlikuju se od onih na Zapadu na osnovuslede a tri bitna obele ja:

21.Zaga enje, stambena kriza, neodgovaraju a zdravstvena za tita inedostatak vode za pi e su:

22.Proces globalizacije je ostavio dubok trag na gradove u tom smislu to je:23.Da li najve i gradovi sveta predstavljaju glavne centre kroz koje se odvijaproces globalizacije?

Sociologija, 2009


40/73

Ispitna pitanja24.Pod pojmom globalni grad podrazumeva se:25.Globalne gradove danas obele avaju slede ih pet bitnih karakteristika:26.Za globalne gradove karakteristi ni su:27.Da li globalizacija menja odnos izme u velikih gradskih centara i podru ja u

kojima su oni sme teni?28.Proces urbanizacije je protivure an u tom smislu to:29.Danas postoje tri glavna podru ja u kojima gradske vlasti mogu da

upravljaju bolje od nacionalnih vlada, a to su:30.Da li sa daljim irenjem procesa globalizacije raste i uloga gradova u

re avanju me unarodnih pitanja?31.Porast stanovni tva jedan je od najzna ajnijih svetskih problema sa kojima

se ove anstvo danas suo ava:

Sociologija, 2009


41/73

Ispitna pitanja32.Da li je porast stanovni tva jedini faktor koji uti e na problem oskudice u

mnogim delovima sveta:33.Prema teoriji Tomasa Maltusa, odnosno maltuzijanizma, po kojoj prira taj

stanovni tva te i da prema i raspolo ive resurse neophodne za ivot,potrebno je:

34.Nauka koja se bavi prou avanjem prira taja stanovni tva zove se:35.Veliki deo demografskih istra ivanja je:36.Promene u populacionim obrascima obi no se analiziraju kroz:37.Na populacione obrasce uti u slede a tri faktora:38.Postoji slede ih osam osnovnih demografskih pojmova u analizi

stanovni tva:39.Op ta stopa nataliteta je:40.Fertilitet je:41.S topa fertiliteta se izra unava kao prose an broj:

Sociologija, 2009


42/73

Ispitna pitanja42.Fekonditet predstavlja:43.Op ta stopa mortaliteta je:44.Mortalitet je:45.S topa smrtnosti odoj adi predstavlja:

46.O ekivana du ina ivljenja je:47. ivotni vek je:48.Pre perioda industraijalizacije stope:49.S a po etkom industrijalizacije do lo je do porasta stanovni tva:50.Proces industrijalizacije je doveo do uspostavljanja:

51.Zemlje u razvoju treba da do ive:52.U razvijenom svetu, svetu koji je pro ao proces demografske tranzicije,do i e do:

53.Demografski trendovi u zemljama u razvoju i u razvijenom svetu:


43/73

Ispitna pitanja54.S va dosada nja dru tva su bila zaokupljena problemima za tite ivotne

okoline, tj. odgovorom na pitanje:55.Pre razvoja moderne industrije priroda je:56.S avremena industrija, njen rast i razvoj, dovela je:

57. ta podrazumeva ideja granica rasta?58.Odr ivi razvoj zna i da:59. S ve ve a potro nja dobara, usluga, energije i resursa u svetu odraz je:60.S ve ve a potro nja dobara, usluga, energije i resursa ima slede i negativni

uticaj:61.S ve ve a potro nja dobara, usluga, energije i resursa dovodi do:62.Potro nja energije i sirovina danas je:63.Negativne ekolo ke posledice to ih uzrokuje pove ana potro nja najve e

su u:

Sociologija, 2009


44/73

Ispitna pitanja64.Postoji mnogo razli itih vrsta globalnih opasnosti sa kojima se dana nji svet

suo ava, a koje se mogu grubo podeliti u slede e dve osnovne vrste.65.Zaga ivanje i stvaranje otpadnih materija koje se izbacuju u ivotnu sredinu

su:66.Pretnje po ovekovu okolinu uklju uju istro enost prirodnih resursa kao to

su:67.Ve ina ekolo kih pitanja usko je povezana sa:68.Danas ivimo u jednom globalnom poretku u kojem se suo avamo sa:69.Dva najzna ajnija globalna rizika su:70.Globalno zagrevanje, koje se odnosi na postepeno pove anje prose ne

temperature zemlje usled promene hemijskog sastava atmosfere, proizvodislede ih pet tetnih uticaja:

Sociologija, 2009


45/73

Ispitna pitanja71.Genetski modifikovana hrana je kontraverzno pitanje jer:72.Eko-efikasnost se odnosi na:73.Ekolo ka modernizacija jeste verovanje da se:74.S ociolozi prou avaju dru tveni ivot postavljaju i odre ena pitanja

i poku avaju i da na njih daju odgovore putem:75.Pitanja koja postavljaju sociolozi mogu da budu:76.Po svom karakteru sociolo ka istra ivanja mogu da budu trojaka:77.S ociologija je nauka koja koristi:78.Da li je sociologija u stanju da preuzme modele iz prirodnih nauka:

Sociologija, 2009


46/73

Ispitna pitanja79.S ociolo ki istra iva ki proces ima slede ih osam faza:80.Istra iva ki problem zadaju slede e tri grupe razloga:81.Ideje drugih istra iva a mogu da pomognu sociologu da:82.Hipoteza u sociolo kom istra ivanju je:

83.Izbor metoda za prikupljanje podataka determinisano je:84.Prikupljanje podataka i njihova obrada obuhvata:85.Interpretacija rezultata sadr i:86.Uzro ni odnos jeste onaj u kome je:87.Korelacija u sociolo kom istra ivanju zna i:

88.Varijabla je:89.U sociolo kim istra ivanjima se razlikuju:

Sociologija, 2009


47/73

Ispitna pitanja90.Da bismo saznali da li korelacija izme u promenljivih uklju uje i uzor ni

odnosu u sociolo kom istra ivanju koristimo:91.U sociolo kim istra ivanjima se upotrebljavaju slede e tri grupe nau nih

metoda:92.Osnovne metode istra ivanja ine dve grupe i to:93.U analiti ke osnovne metode ubrajaju se slede e etiri:94.U sinteti ke osnovne metode ubrajaju se slede e etiri:95.U op tenau ne metode ubrajaju se slede ih pet:96.U metode i tehnike prikupljanja podataka spadaju slede ih est:97.Po to svaka od metoda ima svoje nedostatke i ograni enja u sociolo kim

istra ivanjima se esto kombinuju dva ili vi e metoda tako da:98.Proces kombinovanja vi e metoda u sociolo kom istra ivanju naziva se:99.S ociolo ko istra ivanje kod autora esto izaziva:

Sociologija, 2009


48/73


49/73

Sociologija, 2009

O snove siticanja saznanjaN eoposredno iskustvo determinisanonesavr eno u na ih ula.U enje uglavnom se zasniva napam enju istinost se ne dovodi u pitanje ne tra i se kriti ki odnos.Studiranje zasniva se na razmi ljanju

na kriti kom odnosu.


50/73

Sociologija, 2009

Ob lici ljudskog saznanjaNaukaZdrav razum

ReligijaIdeologijaUmetnost


51/73

Sociologija, 2009

R azlika izme u nauke i drugih sistemaideja, verovanja i prakse

U odnosu na druge sisteme ideja, verovanja i prakse zdrav razum, religiju,ideologiju, umetnost -nauka se razlikuje s obzirom na:viziju sveta ( tzv. nau ni pogled na svet); prtpostavke od kojih polazi;metode koje koristi;istine do kojih dolazi;merila koja primenjuje; jezik kojim govori;norme kojih se pridr ava;racionalnost koju brani;f unkcije koje vr i;vrednosti koje afirmi e, i kulturu koju stvara.

P rema tome, nau no saznanje se razlikuje od drugih oblika ljudskog saznanja po svom metodolo kom izvo enju


52/73

Sociologija, 2009

C ilj i sadr aj nau nog mi ljenjaS vako razmi ljanje nije isto to i nau no mi ljenje.Nau no mi ljenje je specifi an na in razmi ljanja ciljmu je da bude istinoidno. Ono je rezultat nau nihanaliza.Nau no mi ljenje, odnosno nau na analiza jesteslo ena aktivnost koja mora da bude zasnovana na

prin c ipima logike. To zna i da se ono mora da temelji nanau noj teoriji i da uklju i postupke empirijske verifika c ije

provere. Zbog toga, nau no mi ljenje mora da uklju i i pove e slede e nivoe:

N ajop tiji nivo nau nog mi ljenja;N ivo teorijske orijentacije ;N ivo empirijsko-metodolo kih postupaka.


53/73

Sociologija, 2008

N orme nau ne misli Da bi neka misao bila nau no valjana i uvr tena u nauku kao saznajni

sistem ona mora da bude:

Ob jektivna odgovara injenicama,Logi na proizvod logi kih zakona mi ljenja,Sistemati na svaki podatak dobija svoje zna enje.S isatemati nost na ina istra ivanja i izlaganja,P roverljiva drugi istra iva i dolaze do istih ili sli nih rezultata akoispituju iste injenice,Merljiva odnosi se na kvantitativna obele ja pojave,P recizna ta no odre ivanje pojmova,Skladna osobina velikog duha koji je sklad pretpostavio ustvarnosti.


54/73

Sociologija, 2009

O snovne karakteristike naukeIz op te odred b e nauke proizlaze njene slede e tri osnovne karakteristike :Prvo , da je ona ovekovo delo, rezultat njegovemisaone i prakti ke delatnosti ;Drugo , da je to saznanje objektivno, jer korespondira sobjektivnom stvarno u , iTre e , da je nau no saznanje relativno, jer takoresponden c ija nikada nije potpuna, ve je uvek delimi na i aproksimativna .


55/73

Sociologija, 2009

T emelji nau nog saznanja

Prema nalazima filosofije nauke, odnosno nauke o nau nom saznanjusistem nau nog saznanja o prirodi, oveku i dru tvu zasniva se na slede ihpet osnovnih konstitutivnih metodolo kih principa ili postulata:

Ob jektivnosti,

P ouzdanosti, O p tosti, Sistemati nosti, P reciznosti.

NAPO ME NA: Ovi konstitutivni prin c ipi, odnosno metodolo ki postulati nau ne delatnosti na kojima po iva nau no saznanje nisu univerzalni i op teva e i kao to su to, na primer, logi ka pravila koja va e bez obzira navreme i mesto. Njihov sadr aj i va enje umnogome zavise od spe c ifi nihokolnosti istorijskog razvoja pojedinih nauka. Me utim, oni se isto tako nemogu proizvoljno menjati, jer propisuju koje je znanje nau no a koje nije.Svaka njihova promena uvek zna i i promenu u shvatanju nauke i njenihgrani c a prema drugim obli c ima ljudske delatnosti i ljudskog saznanja .


56/73

Sociologija, 2009

N auka i njeni postulati 1. OBJ EK T IV NO S T - nau no saznanje

mora da bude:N epristrasno li eno li nih sukoba,

emocija, predrasuda, pojedina nih igrupnih interesa,Intersu b jektivno proverljivo svihnau nih iskaza, hipoteza i teorija

da ga provere nezavisni ikompetentni pojedinci.


57/73

N auka i njeni postulati Uslovi za intersubjektivnu proverljivost :

komunikatibilnost jasno i precizno kazano termini i simboli razumljivi lanovima nau nezajednice,javnost nau nog saznanja javnost svih fazaistra ivanja,

nau no znanje je hipoteti ko, relativno nemakona nih re enja i istina


58/73

Sociologija, 2009

N auka i njeni postulati

2. PO UZD ANO S T - Nau no saznanje u prilogsvojoj osnovanosti mora da imaodgovaraju e empirijske dokaze.

Ipak, bez slepe privr enostiinjenicama.


59/73

Sociologija, 2009

N auka i njeni postulati 3. OP T O S T - Nauka je usmerena naotkrivanje op tih veza i odnosa me upojavama, procesima i predmetima uobjektivnoj stvarnosti.

Te nja da se doku i unutra nja su tinapojava koje se ispituju i da se utvrde op ti irelativno stalni odnosi i veze koje se me unjima uspostavljaju.


60/73

Sociologija, 2009


Da bi to postigla nauka se slu i:A pstrakcijom,

Analizom,Sintezom.Zna i , nauka bogatu i beskona no slo enu

stvarnost najpre rastavlja i ra lanjuje na

njene prostije elemente, da bi, potom, prou avaju i te elemente odvojeno, do la doonog to je u njima zajedni ko, trajno i relativno nepromenljivo.


61/73

Sociologija, 2009


S tepen op tosti nau nog saznanja razli it jekod pojedinih nau nih disciplina.

Op tost nau nog saznanja izra ava seotkrivanjem:

nau nih zakona,izgradnjom nau nih modela, iizgradnjom idealnih tipova


62/73

Sociologija, 2009


4. SIS T EM AT I NO S T Izra ava se ukoherentnosti i konzistentnosti unutra njegpredmetnog, sadr ajnog, logi kog imetodolo kog poretka konstitutivnihdelova nauke, nau nih teorija, nau nih

zakona, nau noteorijskih pojmova i sli no.


63/73

N auka i njeni postulati 5. P reciznost posti e se jasnim pojmovima koji seupotrebljavaju u jeziku nauke i iskazuje seklasifikacijama sistemati no sre enih podataka.

Preciznost nau nog saznanja ima svoja dva vida:a) prvi se sastoji u jasnosti pojmovne aparature doprinosi ta nosti,b) drugi u iscrpnosti i sre enosti podataka o stvarnosti.


64/73

Sociologija, 2009

Konstitutivni elementi nauke

Nauku kao istinito i metodski izvedenoznanje o stvarnosti odre uju njena dvakonstitutivna elementa:

1) P redmet istra ivanja,

2) Metod istra ivanja


65/73

Sociologija, 2009

Konstitutivni elementi nauke

P redmet i metod su nerazdvojnopovezani, i jedan bez drugog se ne mogukonstituisati.S vako saznanje o stvarnosti mo e imatinau ni karakter i status samo ako jemetodski izvedeno , odnosno akozadovoljava osnovne metodolo kezahteve objektivnost, pouzdanost,op tost, sistemati nost i preciznost.


66/73

Sociologija, 2009

1. P redmet nauke

U najop tijem smislu re i, predmet nauke jeste objektivna stvarnost, tj. c elokupnost

pojava, pro c esa i odnosa koji ine tustvarnost .Konstituisanje predmeta svake nauke,odnosno izdvajanje konkretnih sadr aja i

problema u stvarnosti kao predmeta pojedinihnauka, u velikoj meri zavisi od oveka,njegove delatnosti i potreba .


67/73

Sociologija, 2009

1. P redmet nauke

Na konstituisanje predmeta nauke uti u:

1. odre eno f iloso f sko , odnosno ontolo ko shvatanjestvarnosti ;

2. saznajni ciljevi ;3. metodolo ki postupci koji se primenjuju u pro-

c esu sti c anja saznanja , i4. ovekove prakti ne potre b e za saznanjima

odre ene vrste .


68/73

Sociologija, 2009

2. Metod naukeU najop tijem smislu, pod metodom se uglavnom

podrazumeva na in na koji se dolazi do saznanja o predmetu koji odre ena nauka prou ava.Metodologija zasnovana na dijalekti c i pod nau nimmetod podrazumeva dijalekti ko jedinstvo :

1) logi kih na ela i pravila,2) teorijskih saznanja o stvarnosti, i3) prakti nih radnji i tehni kihsredstava koja se primenjuju uistra iva koj delatnosti.


69/73

Sociologija, 2009

2. Metod nauke

Prvi , logi ki deo , obuhvata logi kapravila i na njima zasnovane misaoneradnje koje se koriste u postupkunau nog saznanja.

Ovaj deo metoda je univerzalan , jer sepostupak nau nog saznanja u svimnaukama vr i po ustaljenim fazama ilogi kim pravilima.


70/73

Sociologija, 2009

2. Metod nauke

Drugi , teorijsko-epistemolo ki deo ,koji se esto naziva op tim teorijsko- metodolo kim pristupom , obuhvata

prethodna teorijska saznanja o predmetu koji se istra uje, kao i osnovna saznajna na ela koja slu ekao orijentir i op ti putokaz uistra ivanju. Ovaj deo metoda je spe c ifi an i

poseban za svaku nauku , jer zavisi odpredmeta koji odre ena naukaprou ava.


71/73

Sociologija, 2009

2. Metod nauke

Tre i deo nau nog metoda, koji seesto naziva tehnikom istra ivanjaine metode i tehnike koje se koriste u

istra iva koj praksi . Tu spadaju, uprvom redu, metode, postup c i i

instrumenti kojima se vr i prikupljanjeiskustvene gra e, njeno sre ivanje,upore ivanje, a delom i eksplika c ija.


72/73

Sociologija, 2008

Klasi f ikacija nau nih metoda

U literaturi se naj e e susre u slede eklasi f ikacije nau nih metoda :

1. O snovne metode ;2. O p tenau ne metode ( primenjuju se ili se mogu primenjivati u svim naukama) ;3. P ose b ne metode pojedinih grupanauka ;4. Metode prikupljanja pdataka ;5. Metode o b rade podataka

.


73/73

Klasi f ikacija nauka

S vaka podela nauka ve ta ka iuslovna

Celokupni sistem nauka naj e e sedeli na pet velikih kompleksa:

1) Filosofske

2) Matemati ke3) Prirodne4) Psiholo ke i5) Dru tvene nauke

Documents

Silabus_ Predmet i Metod Sociologije