3.POJAM PREDUZECAPreduzece je pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.Preduzece proizvode robe i usluge radi prodaje na trzistu.Prihod jednog preduzeca predstavlja prodata kolicina robe pomnozena sa trzisnim cenama koju je preduzece ostvarilo u jednom vremenskom periodu(obicno je to godina dana).Ukupan prhod je finansijska kategorija koja je veoma vazna za aktivnost svakog preduzeca,ali ona samo po sebi ne moze da obezbedi opstanak preduzeca,jer svaka privredna aktivnost ima i svoje troskove,tako da ukupan prihod mora da se uporedi sa ukupnim troskovima da bi se videlo da li je preduzece u posmatranom periodu ostvarilo dobit ili gubitke.Dobit je pozitivna razlika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih troskova.Gubici su negativna razlika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih troskova.Bilans uspeha je finansijski izvestaj koji utvrdjuje dobit ili gubitak u jednom preduzecu.Bilans stanja je finanskijski izvestaj koji utvrdjuje stanje imovine i obaveza jednog preduzeca.Bilans stanja pokazuje koliki je fond bogatstva kojim upravlja preduzece u jednom odredjenom trenutku.Pozitivni delovi bogatstva preduzeca nazivaju se Aktiva ili imovina,a negativni Pasiva ili obaveza preduzeca.Neto imovina preduzeca je razlika izmedju ukupne imovine preduzeca i ukupnih obaveza.Preduzeca se mogu klasifiovati prema:-nacinu povezivanja vlasnickih funkcija upravljanja preduzecem-prema prisvajanju prinosaPrema obliku prisvajanja prinosa,preduzeca delimo na:-privatna-kolektivnaTri osnovna oblika privatnih preduzeca su:*preduzetnik(individualno organizovano sopstveno preduzece)*drustva lica(ortakluci i komanditna drustva)*drustva kapitala(d.o.o i akcionarska drustva)Kolektivna preduzeca se dele na:*drustvena i kooperativna preduzeca*javna preduzecaPreduzeca moraju imati imovinu,vlasnike i cilj ponasanja.Preduzeca su organizacione i poslovne jedinice u kojima dolazi do proizvodnog spajanja rada i realnog kapitala.Cilj ponasanja preduzeca je prisvajanje dobiti.Svaka proizvodnja povlaci za sobom troskove.Troskovi proizvodnje definisemo kao plateXbroj zaposlenih+jedinicni trosak kapitala *kolicina kapitala.Kapital je predstavljen kao realni kapital tj kao sredstva za proizvodnju koja se sastoje iz predmeta rada i sredstava za rad.Troskove kapitala definisemo na dva nacina:Troskovi kapitala predstavljaju zbir materijalnih troskova i amortizacije.Puni troskovi kapitala pored vec navedenih troskova obuhvataju i oportunitetne troskove.Dobit preduzeca definisemo kao razliku izmedju prihoda i troskova kapitala i rada.Ekstra dobit je razlika izmedju prihoda i punih troskova kapitala i rada.Dobit i ekstra dobit prisvajaju vlasnici preduzeca.Preduzece donosi i niz odluka:*Odluke o pravnom obliku organizacije*Odluke o tehnici proizvodnje*Odluke o obimu i vrsti proizvodaKod preduzeca postoji cvrsto budzetsko ogranicenje,a to znaci da prihodi moraju da pokriju rashode,odnosno da budu veci od rashoda ili jednaki rashodima.Ako se to ne desi,gubici se pokrivaju iz imovine koja privremeno omogucava nastavak poslovanja preduzeca,ali krsenje cvrstog budzetskog ogranicenja dovodi do bankrotstva preduzeca.

4.DRUSTVA LICA

Jedan od dva osnovna oblika preduzeca sa pravne tacke gledista jesu drustva lica.Kod drustva lica vlasnici odgovaraju celokupnom svojom imovinom.U drustva lica se ubrajaju:*Sopstvena preduzeca*ortakluci*komanditna drustvaSopstvena preduzeca predstavljaju prvi i najjednostavniji oblik preduzeca u kojima postoji jedan jedini vlasnik preduzeca koji istovremeno donosi sve poslovne odluke.Funkcije upravljanja i prisvajanja skoncentrisane su u jednom istom licu.Prednost ovakve organizacije preduzeca su:*jednostavnost forme*okolnost da vlasnik zadrzava punu vlasnicku i poslovnu kontrolu nad preduzecem*ralativno se brzo i lako osnivajuNedostaci:*vlasnik po pravilu tesko dolazi do novog kapitala neophodnog z prosirivanje privredne delatnosti*vlasnik direktno i neograniceno odgovara svojom imovinom za obaveze preduzeca*odsustvo kontinuiteta,odlazak u penziju ili smrt vlasnika dovodi cesto do zatvaranje ovih preduzeca.Vlasnicka preduzeca osnivaju se samo u odredjenim delatnostima(poljoprivreda,trgovina,zanatske usluge)Ortakluk(ortacko drustvo) je drugi oblik preduzeca kao drustva lica,kod koga se udruzuje imovina vise pojedinacnih lica koja saglasno donose poslovne odluke,upravljaju preduzecem i dele profit.Ova preduzeca se obrazuju kod profesionalnih delatnosti kod kojih licne sposobnosti i kvalifikacije ortaka su vaznije od kolicine kapitala kojim raspolazu.(prednost)Nedostaci:*donosenje zajednicke odluke mukotrpan posao*pojedinacni vlasnici udruzeni u o.d.u celini svojom imovinom odgovaraju za njegove obaveze.Ortaci svoj ulog ne mogu povuci ili otudjiti,niti svoj udeo opteretiti bez saglasnosti ostalih ortaka.Ulog ili njegova novcana vrednost mogu se povuci samo u slucaju prestanka ortackog drustva ili clanskog statusa samog ortaka.Svi odnosi izmedju ortaka,precizirani su u ugovoru o osnivanju ortackog drustva.Komanditno drustvo osnivaju najmanje dva lica u svojstvu ortaka od ojih najmanje jedno lice odgovara neograniceno(komplementar),a najmanje jedno lice odgovara ograniceno do visine svog ugovorenog uloga(komanditor)Komadintno drustvo odgovara celokupnom imovinom za svoje obaveze,i obicno nastaju usled postojanja specificnog obostranog interesa.Predstavlja prelaznu formu od drustva lica ka drustvu kapitala,pri cemu se za ovaj oblik organizovanja primenjuju odredbe koje vaze za ortakluke.

5.DRUSTVA KAPITALA

Drustva kapitala su:*akcionarska drustva AD(drustvena i javna preduzeca)*drustva sa ogranicenom odgovornoscuDrustva sa ogranicenom odgovornoscu su drustva u kome svaki od ulagaca ucestvuje sa odredjenim ulogom,tako da je osnovni kapital drustva,zbir vrednosti uloga clanova.(ulozi ne moraju biti jednaki i mogu se sastojati iz novca,stvari i materijalnih prava.Drustvo za svoje obaveze odgovara celokupnom ulozenom imovinom,dok clanovi drustva snose rizik za poslovanje drustva samo do visine svog uloga.Clanovi drustva mogu obavljati poslove sa samim drustvom,ali uz saglasnost ostalih vlasnika.Drustvo se osniva na osnovu ugovora o osnivanju i ima svoj statut.Visina novcanog kapitala drustva ima donju granicu,kao i najmanji novcani udeo svakog clana drustva.Broj clanova je ogranicen,mada je moguce formirati i drustvo sa samo jednim clanom.Ulagaci mogu slobodno raspolagati svojim ulozima.Organi drustva su:*Skupstina drustva-donosi statut preduzeca,utvrdjuje poslovnu politiku,vrsi raspodelu dobiti i gubitaka,postavlja i razresava clanove upravnog i nadzornog odbora...Odluke se donose kvalifikovanom vecinom,a svaki clan ima broj glasova srazmeran svom ulogu.*Direktor ili upravni odbor-zastupa preduzece prema trecim licima,priprema odluke za skupstinu preduzeca stara se o izradi izvestaja ..AKCIONARSKO DRUSTVO(korporacija,kompanija)predstavlja oblik preduzeca koji je najpovoljniji za velike privredne organizacije.Najvazniji akt AD je njegov statut.Prednosti:*lako prikupljanje novog kapitala i brza ekspanzija preduzeca koja imaju uspeh na trzistu*ogranicavaju imovinsku odgovornost i obezbedjuju vlasnicima disperziju rizika*sto su trajnaNedostaci:*AD placaju porez na dobit*vlasnici placaju porez na dividende*sami vlasnici na kraju placaju porez na ukupan prihodUspesan rast AD donosi sa sobom i rast cena akcija,pa njihova prodaja jednog dana donosi vlasnicima kapitalnu dobit,ali i visoko poresko opterecenje po tom osnovu.Svoj pocetni kapital formira na osnovu prodaje akcija buducim akcionarima odnosno vlasnicima preduzeca.AD je vlasnik svih stvari koje je kupilo na osnovu pocetnog kapitala,medjutim njima ne upravljaju akcionari vec upravni odbor koji oni postavljaju,a ako nisu zadovoljni njihovim radom mogu pokrenuti postupak za promenu odbora ili direktora ili jednostavno prodati akcije.Osnovni organi AD su:*skupstina akcionara*upravni odbor*direktorMogu postojati i izvrsni i nadzorni odbor.Akcionarska drustva se dele na:*Otvorena akcionarska drustva(javne kompanije)-koja izlazu svoje akcije na javnu prodaju i njihove akcije se kotiraju na berzama*Zatvorena akcionarska drustva(privatne kompanije)-koje ne iznose svoje akcije na javnu prodaju i nisu u obavezi da izvestavaju javnost niti berzanske organe o svom upravljanju.U zavisnosti od toga,da li je otvoreno ili zatvoreno,osnivanje AD moze biti:*Simultano(pojednostavljeno)-prvu emisiju akcija otkupljuju iskljucivo osnivaci i bez javnog poziva za upis i uplatu akcija.*Sukcesivno-kod koga osnivaci prethodno zakljucuju ugovor o osnivanju,a nakon toga upisuju i uplacuju jedan deo akcija,a z ostatak upucuje se javni poziv ili prospekt svim zainteresovanim licima za otkup akcija.

6.JAVNA PREDUZECA

Javno preduzece jeste drzavno preduzece koje proizvodi javna dobra i pruza javne usluge.U nasem pravnom sistemu,javna preduzeca su sva preduzeca bez obzira na oblik svojine koja obavljaju svoju delatnost u oblasti javnog interesa.Javno preduzece moze biti: -u privatnom vlasnistvu-u drzavnoj ili drustvenoj svojiniZbog postojanja javnog interesa,drzava ima sira prava intervencije u poslovne odluke preduzeca.Drzava po pravilu kontrolise poitiku cena javnih preduzeca i postavlja ogranicenja u pogledu izbora uprave preduzeca.1/3 clanova upravnog odbora preduzeca mora biti birana iz redova zaposlenih u javnim preduzecima.Kada drzava osniva javna preduzeca,ona postavlja sve clanove upravnog odbora koji sa svoje strane biraju direktora javnog preduzeca.Javni interes se obicno vezuje za delatnosti u oblasti infrastrukture(saobracajnice,zeleznice,energetiku,telekomunikacije )Motiv privredjivanja javnih preduzeca je proizvodnja javnih dobara i usluga radi zadovoljavanja traznje za njima.Kako je cilj zadovoljiti svu traznju za javnim dobrima,kupovina javnih dobara se omogucava i licima sa najnizim dohotkom koji imaju veoma nisku individualnu traznju.Zadatak proizvodnje javnih dobara jeste da ponudi onu njihovu kolicinu koja ce zadovoljiti svu traznju pri datim prodajnim cenama.Da bi proizveli onu kolicinu javnih dobara koja bi zadovoljila trzisnu traznju po nizim prodajnim cenama,proizvodjaci javnih dobara ce imati gubitke,koji se moraju pokriti,a za to postoje dve osnovne mogucnosti:1)pokrivanje odgovarajucim subvencijama od strane drzave2)osnivanjem svog drzavnog preduzeca koje ce proizvoditi javna dobra(svi prihodi od prodaje javnih dobara ulaze u drzavni budzet,kao sto se i svi rashodi za proizvodnju javnih dobara okrivaju iz drzavnog budzeta.Kada drzava osniva svoje preduzece,tada su ona neprofitne organizacije koje svoje poslovanje prilagodjavaju stvarnim troskovima,a ne maksimizaciji profita.Javna dobra imaju nizu cenu od ravnotezne trzisne cene,jer ona predstavljaju neophodan uslov zivota i rada gradjana i u tom smislu moraju biti dostupna najsirem krugu potrosaca.Gubitak u profitu ili gubitak u proizvodnji javnih dobara mora se pokriti poreskom preraspodelom dohotka.

7.BILANS IMOVINE PREDUZECA

Bilans imovine(stanja)preduzeca predstavlja finansijski izvestaj preduzeca koji pokazuje stanje imovine(sredstava)i izvora sredstava na tacno utvrdjeni dan u toku godine.Preduzece svom svojom imovinom odgovara za preuzete obaveze u okviru svog redovnog poslovanje koje je navedno u statutu preduzeca.Identitet na kome pociva svaki bilans stanja imovine je vrednost aktive ili neto imovine preduzeca.Neto imovina preduzeca zavisi od ukupne imovine i od finansijskih obaveza preduzeca.Neto imovina peduzeca predstavlja razliku izmedju imovine preduzeca i njegovih obaveza.Tokom poslovanja preduzeca,vrednost imovine akumulira se i uvecava s protokom vremena,tako da neto imovina preduzeca moze da premasi ukupan zbir nominalnih vrednosti akcija,a ova razlika se u bilansu stanja prikazuje kao rezerve.Postojanje pozitivnog iznosa rezervi,odrazava se na trzisnu cenu akcije koje ce se popeti iznad njene nominalne vrednosti,a prodajom takve akcije na berzi,njen vlasnik ne samo da povlaci ulozeni kapital iz preduzeca nego istovremeno ostvaruje kapitalni dobitak.Naziv neto imovine preduzeca razlikuje se u zavisnosti od toga o kom obliku privrednog subjekta se radi(ako je u pitanju sopstveno preduzece-inokosni kapital,ortacko-ortacki kapital,a ako se radi o DOO,ondase u pasivi bilansa stanja javlja pozicija pod nazivom Udeli u osnovnom kapitalu)

8.BILANS USPEHA PREDUZECA

Bilans uspeha preduzeca je finansijski izvestaj preduzeca koji pokazuje sve finansijske tokove prihoda i rashoda preduzeca u toku godine dana.Dobit preduzeca predstavlja razliku izmedju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda.Ako su ukupni rashodi veci od ukupnih prihoda,tada je dobit negativna,i preduzece je ostvarilo gubitke u poslovnoj godine.Gubici se moraju pokriti iz necije imovine ili iz necijih tekucih prihoda.Prihodi preduzeca,po osnovu prodaje roba i usluga na domacem ili stranom trzistu,nazivaju se poslovnim prihodima.Prihodi od finansijskih investicija,predstavljaju sve vrste finansijskih prihoda dobijenih na bazi posedovanja hartija od vrednosti ili na osnovu datih kredita drugim organizacijama.U bilansu uspeha,mogu se naci i vanredni prihodi koji predstavljaju prihode po osnovu nepredvidjenih i neocekivanih okolnosti.Troskovi proizvodnje moraju biti nadoknadjeni iz ukupnog prihoda.U bilansu uspeha,najpre postoje stavke koje se odnose na materijalne troskove-iskazuju vrednost utrosenih sirovina,energije materijala i m.t predstavljaju najvecu pojedinacnu stavku u ukupnim troskovima.Troskovi proizvodnje ne obuhvataju samo neposredne troskove upotrebe prirodnih resursa,nego i troskove njihove konzervacije i obnavljanja.Realni kapital trosi se i zastareva u proizvodnom procesu,i deli se na osnovna i obrtna sredstva.Utrosak obrtnih sredstava se obracunava kao materijalni trosak,i utrose se u jednom proizvodnom procesu,a troskovi upotrebe moraju se u celini nadoknaditi iz cene proizvedenih roba.Osnovna sredstva se ne utrose u jednom proizvodnom procesu i traju vise godina,a utrosak osnovnih sredstava iskazuje se kao njihova godisnja amortizacija.Za drzanje zaliha ili za kupovinu novih masina,preduzeca cesto nemaju vlastitih novcanih sredstava i tada su prinudjena da pozajmljuju novac i da placaju kamatu za upotrebu ovog novca vlasnicima novcanog kapitalaKamata predstavlja trosak upotrebe tudjeg novcanog kapitala koji se dodaje ukupnim troskovima pre nego sto se obracuna iznos dobiti.Osim radne snage,kapitala i prirodnih resursa,4.faktor proizvodnje je preduzetnistvo.Preduzecem rukovode i upravljaju menadzeri,ciji je zadatak da uvek ostvaruju dobit za preduzece,a takodje ucestvuju i u prisvajanju dobiti.Sva dobit,po pravilu,posle oporezivanja ne raspodeljuje se krajnjim vlasnicima preduzeca,nego se jedan njen deo zadrzava u samom preduzecu u obliku akumuliranja nove imovine.Preduzeca poslovnu godinu mogu da zavrse i sa gubicima,koji se moraju pokriti iz imovine preduzeca,a ako nemaju likvidnih sredstava za to,moraju prodati deo svoje realne imovine,cime se smanjuje ukupna aktiva ili imovina preduzeca.

9.POJAM I FUNKCIJE TRZISTA ROBE

Dve osnovne institucije ekonomskog sistema su svojina i trziste.Svojina odredjuje ko ce biti ucesnik na trzistu i kako ce se ponasati u trzisnoj razmeni.Trziste predstavlja uredjeni i ustaljeni postupak odvijanja razmenskih odnosa.Uredjenost trzista znaci da postoje cvrsto definisana pravila ponasanja kojih se drze svi ucesnici razmene.Razmena se uvek odvija na nekom prostoru i u nekom vremenskom periodu.Moze se obavljati odmah,a moze biti sa odlozenim placanjem i isporukama.Trziste predsavlja skup dogovora izmedju kupaca i prodavaca radi razmene roba i usluga.Na trzistu se razmenjuju robe i usluge,kupuju i prodaju faktori proizvodnje,a moguce je da se na trzistu razmenjuju novac i drugi finansijski instrumenti.Sva trzista se mogu podeliti na: *trzista roba i usluga*trzista faktora proizvodnje*trzista novca,hartija od vrednosti i dr.fin.instrumenata fin.trzistaTipican oblik razmene predstavlja robno-novcani promet,dok se razmena robe za robe naziva trampa.Za trziste je karakteristican sistem DECENTRALIZOVANOG ODLUCIVANJA-gde svaki prodavac donosi odluku o vlastitoj ponudi roba,a svaki kupac odlucuje koliko ce robe da kupi.Osnovna funkcija trzista jeste da povezuje proizvodnju i potrosnju u onom privrednom sistemu u kome vladajuci odnosi svojine dovode do pojave decentralizovanog privrednog odlucivanja.Ova osnavna funkcija,moze se rasclaniti na 4 konkretne trzisne funkcije:*informativna funkcija-gde trziste pruza jednu opstu informaciju o stanju ponude i traznje za odredjenom robom ili uslugom,a ta informacija je trzisna cena.*selektivna funkcija-gde trziste vrsi selekciju privrednih subjekata tako sto motivise i nagradjuje privredne subjekte koji su efikasniji i produktivniji,a kaznjava one koji su ne efikasni i nedovoljno produktivni.*alokativna funkcija-u svakoj privredi u odredjenom vremenu,postoji data kolicina privrednih resursa koja moze biti upotrebljena za proizvodnju raznih kombinacija roba i usluga,a trziste omogucava razmestaj alokaciju resursa na jednostavan i jeftin nacin*distributivna funkcija-primarna raspodela drustvenog proizvoda predstavlja postupak odredjivanja cena faktora proizvodnje na osnovu kojih njihovi vlasnici sticu dohotke i ucestvuju u raspodeli novostvorene vrednosti.

10.CENE I SLOBODNO TRZISTE

Na trzistu,kupci se javljaju kao nosioci traznje,a prodavci kao nosioci ponude.Prema odnosu ponude i traznje formira se njihova trzisna cena.Porast trzisne traznje utice na povecanje cena,a pad trzisne traznje izaziva opadanje cena.Porast ponude roba obara cene,dok smanjenje robne ponude izaziva porast cena.Konkretna visina cena zavisi od medjusobnog delovanja ponude i traznje.Robe se u modernoj privredi razmenjuju posredstvom novca,a cene se izrazavaju u kolicini novca po jedinici proizvoda koja mora biti placena da bi se pribavila roba.Trziste povezuje kupce i prodavce,i odredjuje sta ce se u celokupnoj privredi proizvoditi i u kojim kolicinama.Privreda funkcionise na mesovit nacin: i trziste i drzavna kontrola uticu na to sta ce se,koliko i za koga proizvoditi.Sve savremene privrede su mesovite,s tim sto postoji razlicit stepen uticaja drzava i slobodnog trzista na funkcionisanje privrede.Srpska privreda je mesovita,a uloga drzave prisutna je u oblasti cena energetike,komunalnih i infrastrukturnih usluga.

11.PONUDA ROBE

Ponuda predstavlja onu kolicinu roba koju su proizvodjaci spremni da prodaju po odgovarajucim cenama.Nosioci ponude roba nalaze se u ulozi prodavca na trzistu roba.Prodajom roba bavi se posebna delatnost-trgovina.Ponuda roba odredjuje se prema onoj kolicini proizvoda koja garantuje ostvarivanje najvece dobiti.Ponuda roba vezana je za odgovarajuci prostor,tako da imamo ponudu na:*lokalnom*regionalnom*nacionalnom trzistu*svetskom trzistu kada se roba prodaje inostranim kupcimaPonuda je vezana za vreme,i moze biti dnevna,nedeljna mesecnaVreme se u ekonomiji deli na dugi i kratki rok,a kratki rok definisemo na sledeci nacin:Kratkorocna ponuda postoji kada na ponudu roba uticu samo promene cena,a svi ostali faktori ostaj ne promenjeni.Faktori ponude su :-cene same robe koja se prodaje-tekuca cena faktora proizvodnje koji su neophodni radi proizvodnje robe-raspolozive tehnologije kojom se stvaraju proizvodi-cena drugih roba koje bi prodavac mogao da proizvede na osnovu faktora proizvodnje kojima raspolaze-ocekivanja u pogledu buducih kretanja cena-broja prodavacaZakon ponude: PORASTOM CENA,RASTE SPREMNOST PRODAVCA DA PRODAJU VECU KOLICINU ROBEDo promena faktora proizvodnje moze doci u sledecim slucajevima:1.tehnoloski progres2.promena cena faktora proizvodnje3.promena velicine grane

12.TRAZNJA ZA ROBOM

Zakon potraznje: STO JE NIZA CENA,RASTE SPREMNOST POTROSACA DA KUPE VECU KOLICINU ROBE(pad trzisnih cena omogucava vece kupovine roba,dok njihov rast smanjuje kupovnu moc potrosaca i obara njihovu traznju)Faktori potraznje su:-dohodak potrosaca koji zeli da kupi robu-imovina kojom raspolaze-ocekivanja u pogledu kretanja buducih cena ili buduceg dohotka t.j promene vrednosti imovine-cene drugih roba koje konkurisu u potrosnji ili je njihova potrosnja povezana sa upotrebom date robe-ukus i preferencija potrosaca-broj stanovnika cije potrebe zadovoljava trzisteNajznacajnih oblici promena faktora potraznje su:*promena dohotka potrosaca*promena ukusa potrosaca*promena cena povezanih robaPromena dohotka potrosacaDohodak potrosaca raste ili opada.Ako dohodak raste,potrosaci raspolazu vecom kupovnom moci,i teze da povecaju svoju potrosnju.Pri istim cenama,raste potraznja.Ako dohodak pada,potrosacima opada kupovna moc i oni mogu da za iste cene kupe manju kolicinu robe.Promena ukusa potrosacaUkusi potrosaca se danas brzo menjaju zbog uticaja reklama i novim modnih trendova.Kada se ukus potrosaca menjaju u korist potrosnje neke robe,tada raste njena potraznja iako joj se cena ne menja.Ukoliko se ukusi potrosaca menjaju zato sto se neka roba smatra zastarelom i prevazidjenom,potraznja za tom robom opada i bez promena njenih cena.Promena cena povezanih robaRobe supstituti su one robe koje mogu na slican nacin da zadovolje istu potrebu.Cena robe supstituta moze da ostane potpuno ista,ali se njena potraznja povecala jer su potrosaci napustili potrosnju konkurentske robe i povecali svoju potraznju za robom supstitutom.13.TRZISTA RAVNOTEZA(FORMIRANJE RAVNOTEZNIH CENA)

Postoje razlicita trzista roba.Neka su potpuno konkurentska,dok su druga manje ili vise monopolisana.Trziste potpune konkurencije,definise se na osnovu sledecih karakteristika:1.Brojni ucesnici-postoji veliki broj nezavisnih kupaca i prodavaca,ali svako od njih je male privredne snage,tako da svojim odlukama o kupovini ili prodaji ne moze bitnije da menja ukupnu trzisnu traznju ili ukupnu trzisnu ponudu roba.2.Homogene robe-robe se medjusobom bitno ne razlikuju po svojim svojstvima i kvalitetu,tako da je kupcima sve jedno ciji ce proizvod da kupe.3.Slobodan ulazak i izlazak iz grane-nova preduzeca slobodno ulaze na trziste jer postojeca preduzeca ne mogu da primene nikakve mere odmaze i da im nametnu dodatne prodajne troskove.4.Potpuna obavestenost-svako preduzece i svaki potrosac su obavesteni o cenama proizvoda i o njegovim raspolozivim kolicinama.Odnos izmedju ponude,traznje i cena menja se u zavisnosti od toga da li se radi o pojedinacnim zeljama za kupovinom i prodajom ili o ukupnoj trzisnoj kupovini i prodaji.U okolnostima potpune konkurencije,trzisna ponuda i trzisna traznja obrazuju ravnotezne trzisne cene.Ravnoteza na trzistu roba,postize se onda kada ponuda roba odgovara njihovoj potraznji pri datim okolnostima.Ravnoteza na trzistu,obezbedjuje njegovu efikasnost,jer se u toj situaciji,ne moze popraviti polozaj ni jednog kupca ili prodavca,a da se pritom ne pogorsa polozaj nekog drugog trzisnog ucesnika razmene.Ravnoteza na trzistu roba i usluga,daje najvece moguce drustveno blagostanje,definisano kao zbir potrosackog viska svih pojedinacnih kupaca.Zbog promena spoljnih okonosti,menja se i ravnoteza na trzistu.

14.DRZAVNA INTERVENCIJA

Drzava predstavlja monopol sile na odredjenoj teritoriji,na kojoj stanovnistvo zivi i obavlja privrednu delatnost.Drzava se tretira kao suverena organizacija koja koristi silu radi zastite interesa vladajuce klase,a posebno radi ocuvanja njene svojine na sredstvima za proizvodnju.Drzava je ucinjena politicki odgovornom za stanje materijalnog blagostanja drustva ,sto je predstavljalo opravdanje za intervenciju drzave u oblasti raspodele dohotka i za preraspodelu bogaatstva izmedju clanova drustva.Politicko sredstvo za ostvarivanje ciljeva predstavljalo je formiranje socijalisticke drzave,a institucionalni mehanizam je nadjen u nacionalizaciji privatne svojine.Socijalisticka drzava dobila je sledece ekonomske funkcije:-privrednog subjekta-alokatora oskudnih resursa-zastitnika socijalno ugrozenih slojeva stanovnistvaDve kljucne ekonomske posledice ovakve uloge drzave bile su da je drzava isljucila trziste iz privrednog zivota i ugusila privrednu inicijativu i motivaciju za podizanje produktivnosti rada.Nastaje potreba da se izvrsi tranzicija socijalisticke privrede,a to podrazumeva ukidanje drzavne svojine,privatizaciju drzavnih preduzeca i sustinsku promenu ekonomskih funkcija drzave.Skotski filozof i ekonomista Adam Smit,nije imao poverenje u ekonomske funkcije drzave i verovao je u pojedince i njihovu spremnost da najbolje rade u svom licnom interesu,bey ikakvih drzavnih intervencija i upustava.Uloga drzave jeste samo da obezbedi spoljnu bezbednost i unutrasnju stabilnost pravnog poretka.Dominacija i prihvacenost ove deje prisutni su do velike ekonomske krize 1929 ,kada je dryava bila primorana da preduzme niz prakticnih koraka radi otvaranja novih radnih mesta.Drzava blagostanja preduzim sledece ekonomske funkcije:-privrednog subjekta koji kupuje robe I usluge-zastitnika socijalno ugrozenih slojeva stanovnistva-makroekonomskog regulatora privredne aktivnosti-alokatora oskudnih resursaMakroekonomska intervencija drzave se menja I drugacije definise.Drzava postaje partner trzistu I jedan je od ucesnika u kooperativnoj igri na trzistu.Drzava saradjuje sa privrednim sektorom I nastoji da ostvari dugorocne strateske ciljeve.Ekonomske funkcije se menjaju:-drzava postavlja pravila trzisne utakmice I mehanizmom kazni I nagrada obezbedjuje njihovo postovanje-obezbedjuje informacije neophodne za donosenje pravilnih privrednih odlukaDrzava napusta princip regulisanja trzista I usvaja osnovnu ideju trzisne konkurencije.

15.OBLICI DRZAVNE INTERVENCIJE

Postoje brojni konkretni oblici drzavne intervencije u privredi.Grupisu se u pet osnovnih kategorija:1.drzava stvara pravni system I regulise privrednu aktivnost2.kupuje I prodaje robe I usluge3.vrsi transferna placanja4.vodi stabilizacionu makroekonomsku politiku5.porezima I subvencijama usmerava alokaciju oskudnih resursa1.Pravni propisi I regulativeDrzava stvara pravni okvir za obavljanje privredne aktivnosti I poslovanje na trzistu.Oblasti od posebnog znacaja na trzistu aktivnosti su:*Propisi o svojini-koji spadaju u domet ustavnog I gradjanskog prava I kojima se uredjuju dozvoljeni oblici svojine na resursima I kapitalu,obim vlasnickih ovlascenja,sticanje,prenos,gubitak I zastita svojinskih prava.*Propisi o ugovorima-*propisi o naknadi stete*krivicni propisi o zastiti svojine-predvidjaju kazne za ucinjena dela protiv imovine*propisi o stecajuDrugi propisi kojima se regulise odvijanje odredjene privredne aktivnosti su propisi iz oblasti radnog zakonodavstva I carinski propisi2.Kupovina roba I uslugaDrzava je veliki kupac roba I usluga I kupuje gotovo sve,a takodje proizvodi I prodaje robe I usluge gde neke neposredno naplacuje,a neke besplatno deli.3.Transferna placanjaDrzava vrsi preraspodelu dohotka u cilju zastite socijalno ugrozenih slojeva.Karakteristicnost transfernih placanja je u tome sto ne postoji uzajamnost davanja pa drzava mora doci do potrebnih prihoda sto cini razrezivanjem poreza I doprinosa.4.Makroekonomska stabilizacijaDrzava ima na raspolaganju niz mera za stabilizaciju privrede,a to su:*fiskalna politika-porezima I doprinosima obezbedjuje nivo javnih prihoda*monetarna politika-centralna banka void politiku emisije novca*kreditna politika-centralna banka utice na poslovanje kom.banaka*devizna poitika-drz.u saradnji sa cent.bankom odredjuje kurs nacion.valute*carinska politika*politika plata I cena5.Usmeravanje alokacije resursaDrzava formira plateznu traznju za proizvodima I motivise preduzeca da ih proizvode.Drzava utice I na to kako ce se proizvoditi robe I pruzati usluge,kao I na itanje za koga se proizvodi.Tri osnovna pitanja alokacije resursa su sta kako I koliko se proizvodi.

16.RAZLOZI ZA DRZAVNU INTERVENCIJU

Postoje niz razloga koji opravdavaju drzavnu intervenciju.Razlozi za drzavnu intrervenciju su sledeci:1.privredni ciklusi2.negativni eksterni efekti3.javna dobra4.monopoli5.asimetricne informacije6.nejednaka raspodela dohotka*Privredni ciklusi-su epirijski fenomen koji je prisutan u svim privredama sveta,a razlike jedino postoje u duzini trajanja ciklusa I u visinni osilacija.Rast privredne aktivnosti od donje obrtne tacke ka preseku sa dugorocnim trendom naziva se oporavak,koji u daljem rastu iznad trenda prelazi u fazu prosperiteta.Opadanje privredne aktivnosti od vrha ciklusa ka preseku sa trendom aktivnosti prestavlja fazu usporavanja koja se nalazi ispod trenda I pelazi u recesiju koja je precena smanjenjem zaposlenosti,plata I zivotnog standarda.Privredni ciklusi nastaju ili zbog spoljnih sokova na privredu ili nedovoljne agregatne traznje.*Javna dobra-sluze za kolektivnu potrosnju I njihovim trosenjem ne iskljucuje se potrosnja drugih lica.Oblici kolektivne potrosnje su brojni I svako moze da koristi oba dobra u jednakim kolicinama*Eksterni efekti-su troskovi ili koristi koji nastaju za treca lica u trzisnim transakcijama izmedju kupaca I prodavaca a koji nisu obuhvaceni trzisnom cenom.*Asimetricne informacije-postoje kada kupci I prodavci nisu jednko obavesteni o svojstvima proizvoda koje se razmenjuju na trzistu.*Monopol-pojava moze ozbiljno da dovede u pitanje efikasnost trzisne alokacije resursa.Monopolist jeste iskljucivi prodavac ili kupac na nekom trzistu I zbog toga se on objektivno nalazi u polozaju da sam odredjuje cene I kolicine roba.Rezultat monopolske politike cena,ispoljavaju se u prekomernom porastu cena I u smanjenju prodatih kolicnina u odnosu na cene I kolicine kojje be se slobodno formirale pod dejstvom trzisne konkurencije,I time dovode do neefikasne upotrebe oskudnih resursa.Ekonomija obima dovodi do priprodnog monopola-kad je neka proizvodnja jeftina samo u velikim serijama,a trziste malo.Zakonski monopoli postoje kad drzava propisima stiti neka preduzeca od stane konkurencije.Drz.intervencija protiv monopola moze da ima dva oblika:1.ukidanje monopola2.regulisanje njegovog ponasanja*Distribucija dohodaka-postojanje velike razlike u dohotcima moze ometati rast produktivnosti rada,pa drzava intervencijom u preraspodeli dohodaka moze povecati stepen efikasnosti u koriscenju oskudnih resursa.

17.SVOJINA I IMOVINA

U savremenim privredama,postoje dva dominantna oblika ekonomskih Sistema:-privatna trzisna priveda-drzavna privreda u procesu tranzicijeU privatnoj trzisnoj privredi preovladavaju privatna svojina I privatna inicijativa,dok je drzavna ili drustvena svojina dominantna u privredama u tranziciji.Trziste ne moze da funkcionise bez jasno definisanih svojinskih prava.Svojina predstavlja najsiru vlast na stvarima.Pravo svojine se sastoji iz tri grupe ovlascenja:*drzanja stvari-titular svojine donosi odluke koje se odnose na neposrednu upotrebu stvari.*koriscenje stvari-ovlascuje titular da zahteva prisvajanje novih stvari*raspolaganje stvarima-daje ovlascenje titular da otudji pravo svojine na stvarima u obliku prodaje stvari ili njenog poklona nekom drugom licu,ili ovlascenje da potpuno unisti stvar.Titular prava svojine ne mora imati sva tri navedena ovlascenja,vec ona mogu biti podeljena izmedju vise lica ili organizacija-podeljena svojina.Pravo svojine moze biti ograniceno propisima javnog prava I ono moze biti pozitivno(kada se nalaze odredjeno postupanje sa stvarima) I negativno(kada se vlasniku zabranjuje odredjeno ponasanje prema stvarima koje se nalaze u njegovom posedu)Dva osnovna oblika svojine su:-privatna svojina-kolektivna svojinaSa stanovista preduzeca,na osnovu svojine formira se neposredna kontrola nad poslovanjem preduzeca.Preduzece za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom a ne samom stvarima u svojoj svojinii,I tu postoje dve vrste prava:*svojinska prava na sredstvima za proizvodnju-su prava na osnovnim I obrtnim sredstvima*obligaciona prava-odnose se na potrazivanja po razlicitim ugovornim osnovama.

18.DEBATA O PRIVATIZACIJI

Privatizacija predstavlja pretvaranje drustvene I drzavne imovine u privatnu svojinu.Ukiranjem zakona o udruzenom radu I usvajanjem zakona o preduzecima I zakona o drustvenom kapitalu,otpoceo je process transformacije drustvene svojine,koji ce na kraju dovesti do njenog nestanka.Razlozi za privatizaciju su:*stvaranje osnova za potpunu trzisnu privredu*poboljsanje efikasnosti privredjivanja*povecanje stednje I investicija*porast drzavnih prihoda-Uvodjenje trzisne privrede je razlog koji se samo delimicno moze primeniti na nasu privredu.U nasoj privredi,postoji trziste roba I usluga na kome se pojavljuju autonomni privredni subjekti.Ranijim naporima da se reformise socijalna privreda,oformljen je sistem decentralizovanog odlucivanje,mada on lose funkcionise I zbog toga sto drustvena svojina ne obezbedjuje potrebnu motivaciju za racionalno donosenje odluka.Drzava kao rezidualni poverilac dosta je udaljena od stvarnog privrednog odlucivanja I najvise intervenise koroz opste mere ekonomske politike.-Povecanje efikasnosti preduzeca-argument poboljsanja efikasnosti privredjjivanja pociva na stavu da privatna preduzeca obezbedjuju bolju alokaciju oskudnih resursa I veci nivo drustvenog blagostanje.Privatna preduzeca su motivisana da maksimiziraju svoj profit I bolje se prilagodjavaju zahtevima trzista.Upravljanje u privatnim preduzecima zasniva se na principu korporativne uprave.-Povecanje stednje I investicija-nepostojanje trzista rada I objektivno formirane trzisne cene rada,stvaraju stalne pritiske u drustvenim preduzecima da se deo dobiti prelije u plate zaposlenih.Suzava se mogucnost za akumuliranje dobiti I za formiranje neophodnih investicionih sredstava radi ubrzanja privrednog rasta.Zbog toga se privatizacija drustvene svojine smatra neophodnim uslovom za formiranje privrednog Sistema koji ce motivisati sve privredne subjekte da veci deo tekucih prihoda I dohodaka stede I investiraju u porast proizvodnih kapaciteta I otvaranja novih radnih mesta.Postoji I znacajni deo novcanog kapitala u posedu privatnih lica koji je van procesa oplodnje kapitala,a privatizacija putem prodaje drustvenih sredstava privukla bi taj capital I stavila ga u produktivnu upotrebu.Privatni investitori bi kupovali drustvena preduzeca menjajuci svoja likvidna sredstva za svojinu nad proizvodnim kapacitetima.-Porast drzavnih prihoda-drustvena preduzeca sporije se prilagodjavaju zahtevima trzista I to cine uz vece troskove nego sto je slucaj sa privatnim preduzecima,a jedan od razloga je nedostatak cvste imovinske odgovornosti,sto dovodi do niza kapitalnih gubitaka,a to su:*visok spoljni dug*domaci drzavni dug*kapitalni gubitak*zagadjenost okolinePrivatizacija moze biti uz naknadu ili bez naknade.Privatizacija drustvenih sredstava bez naknade moze se vrstiti:1.raspodelom drustvene imovine2.raspodelom vaucera kao kapitalnog novca3.lutrijskom raspodelom portfelja akcija jednake vrednosti svim licima koja se odrede kao potencijalni privatni vlasnici.Privatizacija uz naknadu:1.formiranje investicionih fondova2.drzava moze formalno nacionalizovati drustveno preduzece I pretvoriti ga u AD3.omoguciti zaposlenim radnicima I drugim licima da otkupe akcije drustvenog preduzeca na osnovu svojih usteda I odobrenog kredita od strane neke investicione banke4.prodaja drustvenih preduzeca stranim pravnim I fizickom licima

19.MODELI PRIVATIZACIJE:INTERNO AKCIONARSTVO

Interno akcionarstvo bilo je model privatizacije koji je kod nas bio na snazi do 1997 god.Drustvena imovina prodavala se po procenjenoj vrednosti,ali sa popustom.Besplatan prelazak drustvene u privatnu imovinu odnosio se samo na onaj deo kapitala koj se prenosio uz popust,dok se u drugom delu vrsio prenos imovine uz naknadu.Interno akcionarstvo imalo je dva cilja:-da se promeni vlasnicka struktura preduzeca-da se pribave nova finansijska sredstvaPromenom vlasnicke strukture preduzeca,dolazi do promene u upravljanju preduzecem I do promena u prisvajanju dobiti koju preduzece ostvari u svom poslovanju.Izdavanjem internnih akcija omogucava se radnicima da postanu suvlasnici preduzeca u kome su zaposleni.Interne akcije izdaju se sa popustom I one ne mogu biti u prometu na trzistu hartija od vrednosti.Kada kupac interne akcije u celini uplati kupovnu cenu I kada su ispunjeni I drugi uslovi predvidjeni zakonom o hartijama od vrednosti,tada interne akcije pretvaraju se u redovne akcije koje vlasnici mogu prodavati na trzistu hartija od vrednosti.Interene akcije se u medjuvremenu mogu prenositi indosiranjem.Interna akcija prenosi se punim indosamentom koji vrsi preduzece.Ovlascenja lica mogu da kupuju akcije za gotov novac ili na kredit,ali u slucaju kupovine na kredit rok otplate ne moze biti duzi od 5 god.Vlasnici internih akcija imaju pravo da upravljaju preduzecem srazmerno vrednosti akcija koje poseduju.Po propisima RS interne akcije sa popustom su se mogle izdavati:-zaposlenim licima u preduzecu-licima koja su ranije bila zaposlena u preduzecu-njihovim naslednicima prvog naslednog redaAkcije bez popusta mogu se prodavati svim ostalim domacim ili stranim fizickim I pravnim licima.Novcana sredstva ostvarena prodajom internih akcija pripadaju preduzecu.Prihod od prodaje akcija radi prodaje preduzeca,po pravilu pripada drzavnim fondovima.20.MODELI PRIVATIZACIJE:EKSTERNO AKCIONARSTVO

Ovaj model privatizacije vazio je od 1997-2001 god.Proces privatizacije je zamisljen da se obavi u dva kruga:1.upisuju se akcije2.prodaju se preostale akcijeSama preduzeca odredjuju kada ce da zapocnu proces privatizacije(proces je neobavezan,tako da neka preduzeca mogu da odluce da uopste ne ulaze u ovaj proces)*Upis akcija*Preduzeca na pocetku prvog kruga privatizacije,pre nego sto odluce koji ce deo kapitala besplatno da raspodeli a koji da ponudi na prodaju,mora da izdvoji 10% kapitala za penzijski I invalidski fond.Preduzece koje se privatizuje,moze najvise 60% svog kapitala da ponudi na privatizaciju utem besplatne raspodele akcija.Preduzece samostalno odredjuje koji ce deo svog kapitala da privatizuje,a zatim poziva ovlascena I zainteresovana lica da upisu akcije I objavljuje druge relevatne podatke.Ovlascena lica su:*sadasnji ili bivsi zaposleni koji su radili na sredstvima u drustvenoj ili drzavnoj svojini*zemljoradnici koji su bili osigurani od 1.1.86 ili su ostali neosigurani,ali su tada imali 60 god.zivotaOvlascena lica upisuju akcije u preduzecu u kome su radila ili u nekom drugom preduzecu.Prvi krug privatizacije zavrsava se zakljucivanjem ugovora o besplatnom sticanju akcija.*Prodaja preostalih akcija*Deo kapitala koji je preostao posle prvog kruga besplatne podele akcija,prvatizuje se metodom prodaje akcija koja moze da se realizuje sa popustim ili bez popusta.Lica koja su ovlascena da u prvom krugu privatizacije besplatno dobiju odredjeni iznos akcija,mogu da povecaju svoje ucesce u privatizaciji kroz kupovinu akcija sa popustom.Osnovni popust iznosi 20% I povecava se za 1 % za svaku godinu radnog staza.Ako u preduzecu ima jos kapitala za prodaju,svako lice moze da dodatno kupi akcije po punoj ceni,ali je potrebna dozvola Direkcije za procenu vrednosti akcije,I takvo lice se smatra strateskim investitorom.Akcije mogu odmah u celini da se uplate,a mogu I na rate,a najduzi rok uplate akcija iznosi 6 god.Kada se akcije u celini uplate prenose se u posed novog vlasnika I od tog momenta on moze slobodno da raspolaze njima.Ako preduzece,putem direktne prodaje,ne proda sav iznos akcija,te akcije se prenose na Akcijski fond koji ih prodaje na berzi,cena akcija nije fiksna,a pocetnu cenu odredjuje fond.Prihod od prodatih akcija se rasporedjuje tako sto fond za razvoj dobija 50% prihoda,zavod za zastitu rada 25% kao I fond PIO.-Eksterna prodaja akcija-Treci model privatizacije uveden Zakonom I privatizaciji 2001 god.Osnov novog modela privatizacije je prodaja kapitala strateskom investitoru.Prodaje se do 70% kapitala,a preostali deo do 30% raspodeljuje se zaposlenima ili svim gradjanima.Prodaja se obavlja putem javnog tendera ili javne aukcije.Nakon te odluke,agencija za privatizaciju sacinjava se ugovor o prodaji.Velika preduzeca se prodaju na javnom tender,a mala na javnoj aukciji.Preduzeca sa gubicima se restruktuiraju pre nego sto se ponude na javnu prodaju.

21.MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA

Ekonomija posmatra ekonomske aktivnosti iz dva ugla:-mikroekonomskog-makroekonomskogMikroekonomija proucava ponasanje pojedinacnih potrosaca I pojedinacnih subjekata kao osnovnih privrednih subjekata.Mikroekonomija proucava kako obimi proizvodnje posmatranih preduzeca obrazuju ukupnu ponudu roba koju data grana iznosi na trziste radi prodaje,a bavi se I pitanjem kako potrosaci donose odluke o upotrebi raspolozivog dohotka radi kupovine date ili neke druge vrste robe.Mirkoekonomija koristi dva ugla posmatranja ponasanja potrosaca I proizvodjaca:1.parcijalnu analizu-koja posmatra ponasanje pojedinacnih potrosaca ili proizvodjaca potpuno izolovano od ponasanja ostalih ucesnika na trzistu.2.analiza opste privredne ravnoteze-koja posmatra medjusobnu povezanost potrosaca na trzistu I medjusobnu povezanost proizvodjaca.Mikroekonomiju najvise zanimaju pitanja efikasne alokacije resursa I raspodele dohotka.Makroekonomija proucava funkcionisanje celokupne privrede.Makroekonomija proucava da li postoji dovoljna agregatna traznja za robama I uslugama da bi se u potpunosti koristili raspolozivi proizvodni kapaciteti.Ukoliko se proizvodni kapaciteti ne koriste u potpunosti javlja se nezaposlenost radne snage.Osnovna pitanja kojima se bavi makroekonomija su:*formiranje I raspodela bruto domaceg proizvoda*uslovi I pretpostavke za punu zaposlenost radne snage*kretanje opsteg nivoa cenaMakroekonomija se bavi agregatima privredne aktivnosti,vodeci pre svega racuna o ukupnoj zaposlenosti,BDP,inflaciji I platnom bilansu.

22.KRUZNI TOK ROBE I NOVCA

Kruzno kretanje roba I novca,pokazuje kako se povezuju domacinstva(kao vlasnici faktora proizvodnje)I preduzeca(kao robni proizvodjaci).Domacinstva su vlasnici faktora proizvodnje ili ulaganja u proizvodnim procesima.Faktori proizvodnje su kapital,rad I zemlja.Pojedinci su vlasnici svog sopstvenog rada koji iznajmljuju preduzecima uz platu kao novcanu naknadu za ulozeni rad.Domacinstva snadbevaju preduzeca radom,koja ga koriste sa drugim faktorima proizvodnje radi stvaranja proizvoda I usluga.Domacinstva prisvajaju dohotke od vlasnistva na faktorima proizvodnje.Domacinstva upotrebljavaju novcane dohotke radi kupovine roba I usluga koje proizvode preduzeca,a preduzeca tim novcanim prihodom placaju iznajmljivanje faktora proizvodnje.Ukupna ekonomska aktivnost u jednoj zemlji meri se na tri razlicita nacina:1.sabiranjem vrednosti proizvedenih roba I usluga2.zbrajanjem dohodaka koje su prisvojili vlasnici faktora proizvodnje3.obracunom svih njihovih izdataka na kupovinu roba I usluga

23.BRUTO DOMACI PROIZVOD

Bruto domaci proizvod je najvazniji makroekonomski agregat.Bruto domaci proizvod meri vrednost roba I usluga proizvedenih u toku godine dana,upotrebom faktora proizvodnje lociranih na domacoj teritoriji,bez obzira ko im je vlasnik.Ako jedna privreda nema razmenu sa inostranstvom,takvu privredu nazivamo zatvorenom privredom,mada je ogromna vecina privreda u svetu,ukljucujuci I nasu,otvorena privreda,koje u vecoj ili manjoj meri ucestvuu u medjunarodnoj razmeni roba I usluga.Preduzeca mogu da prodaju jedni drugima isti proizvod,samo razlicitog stepena finalne obrade,pa postoji mogucnost visestrukog obracuna vrednosti ukupne proizvodnje,pa se zato uvodi pojam novostvorene vrednosti.Novostvorena vrednost se obracunava kao razlika izmedju proizvedene vrednosti roba I vrednosti medjufazne potrosnje.Pojam novostvorene vrednosti zahteva uvodjenje podele roba na:1.finalne proizvode2.medjufazne proizvode-oni se u potpunosti trose u novim proizvodnim procesima I sluze za stvaranje finalnih proizvoda.takva potrosnja se naziva reprodukcionom potrosnjom.Bruto domaci proizvod predstavlja zbir nove dodate vrednosti u toku jednogodisnje proizvodnje na domacoj teritoriji bez obzira na svojinu faktora proizvodnje.

24.POLOZAJ INVESTICIJA I STEDNJE U OKVIRU KRUZNOG ROKA ROBE I NOVCA

Investicije predstavljaju kupovinu novih kapitalnih dobara od strane preduzeca.Stednja je deo dohotka potrosaca koji nije potrosen na kupovinu roba I usluga.Preduzeca iznajmljuju faktore proizvodnje od domacinstava radi proizvodnje potrosnih dobara koja im zatim prodaju, I kapitalnih dobara koja prodaju drugim preduzecima.Domacinstva koriste faktorske dohotke ili za kupovinu potrosnih dobara ili za stednju.Preduzeca sticu prihod prodajom potrosnih I kapitalnih dobara.Da bi preduzeca mogla da finansiraju investicionu potrosnju,ona su prethodno na neki nacin morala da pribave novcanu stednju domacinstva.Postoje dva nacina:1.zasniva se na vlasnistvu pojedinca na preduzecima,tako da domacinstva svojom stednjom stvaraju kapital preduzecima neophodan za njihove investicije.2.zasniva se da domacinstva stave svoju stednju u banke,a banke,a da banke odobre kredite preduzecima radi kupovine kapitalnih dobara.Stednja predstavlja razliku izmedju BDP kao zbira svih faktoriskih dohodaka koje prisvajaju domacinstva I njihove potrosnje.Da bi se kruzni tok robe I novca skladno odvijao,mora da postoji jednakost stednje I investicija.

25.MESTO DRZAVE U KRUZNOM TOKU ROBE

Drzava je veliki potrosac I njena potrosnja mora da nadje mesto u obracunu BDP,ali da bi mogla da trosi,drzava mora da ima prihode.Postoje dve vrste drzavnih prihoda:1.direktni porezi2.indirektni poreziDirektnim porezima drzava oporezuje razlicite oblike dohotka(plate,profite,rente I kamate)Indirektni porezi predstavljaju poreze na potrosnju.Drzava ima dve vrste rashoda:1.robna javna potrosnja(rashodi na kupovini roba I usluga,na plate drzavnih I vojnih cinovnika,za odrzavanje I izgradnju infrastructure.2.transferna placanja(placanja za penzije,naknade za nezaposlene,izdaci za socijano osiguranje,premije,regresi I subvencije preduzecima I naknada gubitaka javnim preduzecima)Transferna placanja ne povecavaju bruto domaci proizvod,vec predstavljaju preraspodelu bruto domaceg proizvoda,dok robna potrosnja drzave stvara novi proizvod.Raspolozivi dohodak domacinstva predstavlja ukupnu kupovnu moc kojom raspolaze stanovnistvo.Razlika izmedju stednje I investicija se obracunava na kapitalnom racunu,a razlika izmedju drzavnih robnih I transfernih izdataka I ukupnih poreza obracunava se na budzetskom racunu.Kad je stednja veca od investicija postoji finansijski visak kod privatnog sektora.(znaci da drzava vise trosi nego sto ostvaruje poreske prihode odnosno drzava ima budzetski deficit.

26.MESTO INOSTRANSTVA U KRUZNOM TOKU ROBE I NOVCA

Vecina nacionalnih privreda,ukljucujuci I nasu privredu,predstavljaju vise ili manje otvorene privrede koje izvoze robe I usluge na strano trziste,I uvoze robe I usluge sa stranog trzista.Izvoz predstvlja kolicinu domace proizvedene roba I usluga,prodatih na stranoj pijaci.Uvoz je kolicina strano proizvedenih roba I usluga,prodata na domacem trzistu.Razlika izmedju izvoza I uvoz se obracunava na tekucem racunu placanja sa inostranstvom,odnosno na platnom bilansu.Na domacem trzistu se zajedno prodaju domace I strano proizvedene robe.Da bismo obracunali BDP od finalne potrosnje moramo da oduzmemo izdatke na strane robe,a tom obracunu moramo da dodamo ukupan izvoz,jer to su domace proizvedene robe koje se prodaju u inostranstvu.jOsnovna jednacina makroekonomske ravnoteze:Kapitalni bilans-budzetski bilans+platni bilansOko ove jednacine okrece se celokupna ekonomska politika koju vodi svaka drzava.

27.POJAM I FUNKCIJE NOVCA

Novac sluzi za isplatu dohodaka domacinstvima I za njihove kupovine roba I usluga od preduzeca.Ukupna masa novca u privredi predstavlja jedan fond vrednosti, dok su dohotci I prihodi novcani tokovi.

Ukupna novcana masa se vise puta upotrebi u toku godine dana za kupovine I prodaje roba I faktora proizvodnje.Brzina opticaja novca meri koliko se puta godisnje obrne ukupna novcana masa.Banke su finansijski posrednici izmedju svih privrednih subjekata.Robna privreda predstavlja poseban oblik drustvene organizacije proizvodnje u kojoj se materijalna dobra ne proizvode radi neposredne potrosnje vlasnika,nego se proizvode radi razmene.Vlasnik proizvode svog rada razmenjuje za proizvode tudjeg radaa I tako dolazi do materijalnih dobara neophodnih za vlastitu potrosnju.Trampa je oblik razmene u kojoj se jedna vrsta robe direktno razmenjuje za drugu vrstu robe.Da bi se ubrzao robni promet,nastao je novac kao sredstvo razmene-robe se razmenjuju za novac I u novcu su izrazavale svoju vrednost.Danas se kao novac javljaju novcani znaci.Novcani znaci sa prinudnim tecajem su isprave o dugu drzave ili banaka koje su proglasene zakonskim sredstvima placanja.Osnovne vrste novca su:1.gotov novac u opticaju-sastoji se iz novcanica I kovanog novca2.depozitni novac-u formi razlicitih bankarskih depozita koji se mogu prenositi cekovima ili zameniti za gotov novac.Novac ima vise funkcija:1.Novac kao sredstvo razmene roba2.Novac kao sredstva za odlozeno placanje obaveza3.Novac kao mere vrednosti4.Novac kao cuvanja vrednosti kao blagaOblici gotovog novca u opticaju su:1.dinarske novcanice2.kovani novacDinarske novcanice su zakonsko sredstvo placanja koje svako u nasoj privredi mora da prihvati.Osnovni oblik depozitnog novca su tekuci racuni kojim raspolaze stanovnistvo,dok su ziro racuni u slucaju pravnih lica.Funkciju novca kao sredstva razmene mogu da obavljaju I hartije od vrednosti.Novac se u funkciji plateznog sredstva koristi u kreditnim(dugorocnim I kratkorocnim)transakcijama.Ugovorom o krediti ustupa se odredjena suma novca na odredjeno vreme,s titm da se po isteku ugovorenog roka navedena suma novca isplati vlasniku zajedno sa kamatom.Novac kao obracunsko sredstvo ne mora uvek da vrsi ovu funkciju.Pr.U periodu visoke inflacije u jugoslaviji,novac nije sluzio kao obracunski novac iako je bio jedino zakonsko sredstvo razmene u zemlji,vec su to bile nemacke marke.

28.NOVCANI AGREGATI I MONETARNI SISTEM

U monetarnoj oblasti,drzavu predstavlja centralna banka(kod nas je to Narodna banka Srbije)Novcani agregati su:-M1 novcani agregat(novcana masa u uzem smislu)-M2 novcani agregat(novcana masa u sirem smislu koja u sebi ukljucuje I kvazi novac)-M3 novcani agregat-najsiri novcani agregatM1 novcani agregat(novcana masa u uzem smislu)obuhvata sva finansijska sredstva nebankarskih subjekata koja se mogu bez odlaganja koristiti za placanje obaveza.Prema definiciji NBS novcanu masu obrazuju:* gotov novac u opticaju koji se sastoji iz novcanica I kovanog novca,* depozitni novac koji se sastoji iz vise sastavnih delova:-ziro I tekuci racuni gradjana I privrednih subjekata kod banaka-novcana sredstva na racunima lokalne samouprave-novcana sredstva na racunima drugim finansijskih institucija,neprofitnih I drugih organizacijaM2 novcani agregat je zbir novcane mase M1 I dinarskog kvazi novca(depoziti koji ne sluze za tekuca placanja ali mogu da se pretvore u novcana sredstva placanja)Elementi kvazi novca su:-ostali depoziti po vidjenju u domacoj valuti-oroceni depoziti-kratkorocne hartije od vrednosti nebankarskih sektoraM3 ukupni depoziti sadrze pored ukupnih likvidnih sredstava M1 I kvazi novca sadrzanog u novcanom agregatu M2,I obaveze u devizama prema domacim privrednim subjektima.Monetarni sistem povezuje neto domacu I deviznu aktivu bankarskog Sistema sa novcem NBS.Monetarnom politikom odredjuje se najnizi nivo neto devizne active,odnosno nivo ispod kojeg ne bi smeo da padne nivo deviznih rezervi.

29.KVANTITATIVNA JEDNACINA NOVCA

Kvantitativna jednacina novca izrazva vezu izmedju kolicine novca u opticaju I trzisnih transakcija.Novac *brzina opticaja-cene*transakcijePod transakcijama podrazumevamo broj razmena roba I usluga izmedju privrednih subjekata u odredjenom vremenskom period obicno za godinu dana.Sa P obelezavamo prosecnu trzisnu cenu izrazenu u dinarima.P*t-ukupna vrednost razmenjenih roba izrazenoj u odgovarajucoj sumi dinaraM kolicina novca u opticajuV brzina njegovog obrtaBrzina obrta pokazuje koliko puta je jedna dinarska novcanica ucestvovala u razmeni roba I usluga u toku godine dana.Posto je trzisne transakcije tesko meriti,njihov ukupni broj zamenjuje se drustvenim proizvodom,pa se kvantitativna jednacina novca menja I postajeNovac*brzina opticaja-cene*drustveni proizvod

30.BANKARSKI SISTEM

Bankarski sistem kao celina stvara novac koji ima vrednost samo dok se nalazi u opticaju.Bankarski sistem moze se podeliti na dve grupe:*poslovne banke*centralnu bankuPoslovne banke predstavljaju finansijske posrednike izmedju lica koja stede ili privremeno imaju visak novca I lica kojima za odredjeno vreme taj novac moze da bude pozajmljen radi potrosnje I investicija.Centralna banka predstavlja banku banaka koja kreditira sve ostale banke I ujedno je banka drzave.Kod nas ulogu centralne banke obavlja NBS.Zajmodavci stede ili privremeno imaju slobodna novcana sredstva koja su spremni da pozajme na odredjeno vreme I uz kamatu drugim licima.Zajmodavci svoj novac ne pozajmljuju direktno,vec odlaze u banku I stavljaju novac na depozitni racun.Banka otvara depozitni racun,izdaje ispravu o tome I da im duguje taj novac uz obavezu placanja kamate.Na taj nacin,banka prikuplja slobodna novcana sredstva I stvara odgovarajuci novcani fond kojim privremeno raspolaze.Banke odobravaju kredite stanovnistvu,preduzecima I drzavi kada su oni spremni da plate ponudjenu kamatu da bi raspolagali odredjeno vreme tudjim novcem.Kamata koju banka naplacuje od svojih klijenata naziva se aktivnom kamatom,dok je pasivna kamata ona koju banka placa svojim deponentima.Banka je samostalno finansijsko preduzece koje posluje radi ostvarivanja dobiti I uvek pokusava da ostvari pozitivnu razliku izmedju kamate koju naplacuje od svojjih klijenata I kamate koje im ona placa.Poslovanje banaka je pod drzavnom kontrolom.Da bi se osnovala neka banka,ona mora da ispuni uslove koje predvidja zakon o bankama, da dobije dozvolu za rad od NBS.Poslove platnog prometa izmedju banaka obavlja posebna institucija-klirinska institucija banaka.

31.MEHANIZAM KREIRANJA NOVCA

Novcanu masu obrazuje:* gotov novac u opticaju *depozitni novac.Bankarski sistem je kreditno depozitni sistem zasnovan na delimicnim rezervama I zbog toga centralna banka propisuje obavezne reserve gotovog novca koje svaka banka u svakom casu mora da ima u svojim trezorima.Bankarski sistem kroz kreditno stedne operacije kreira novu kolicinu novca.Bankarski sistem osim sto ucestvuje u kreiranju novca on ucestvuje I u povlacenju novca iz opticaja.

32.PRIMARNI NOVAC NB I MONETARNI MULTIPLIKATOR

Pocetna masa novca koju emituje NB naziva se primarni novac.Primarni novac predstavlja osnovu novcanog Sistema I najvecim delom se sastoji iz gotovine,a manjim delom iz depozita poslovnih banaka.Primarni novac pokrece ceo process umnozavanja ili multiplikacije novcane mase koja se odvija kroz depozitno kreditne operacije poslovnih banaka.Elementi iz kojih se sastoji monetarna osnova Srbije su:*gotov novac 48%*depozitni novac 22%*slobodne reserve 4%*hartije od vrednosti 6%Najvazniji oblik emitovanja primarnog novca predstavlja otkup deviza koje se vodi pod stavkom devizne transakcije.Novcani multiplikator pokazuje za koliko ce se povecati masa novca,ako se primarni novac poveca za 1 din.Na njegovu visinu najvise uticu* odnos rezervi banaka prema bankarskm depozitnima* odnos gotovine koju zele da drze privredni subjekti prema bancinim depozitima.Masa novca u opticaju je jednaka umnosku monetarnog multiplikatora I primarnog novcaM1-m*HNB utice na proces umnozavanja novca menjajuci visinu obaveznih rezervi.Novcani mltiplikator zavisi od odnosa gotovog novca prema depozitima banaka.Sto vise gotovog novca u odnosu na depozite stanovnistvo drzi kod sebe,to je manja multiplikacija primarnog novca.Sto manje gotovine drze bankarski klijenti kod sebe,to ce banke vise novca da stvore na osnovu iste polazne mase primarnog novca.

33.POTRAZNJA ZA NOVCEM

Potraznja za novcem je spremnost da se drzi realna masa novca t.j. spremnost nebankarskih subjekata da drze kod sebe gotov novac.Potraznja za novcem zavisi od visine dohotka I od visine kamatne stope.Sto je veci dohodak pojedinih lica ili sto su veci prihodi preduzeca,to ce oni da potrazuju vecu kolicinu novca.Na potraznju novca utice I kamatna stopa.Kada je kamatna stopa vrlo niska ,ljudi ne vode mnogo racuna o ekonomisanju sa gotovim novcem,dok ako kamatna stopa pocne da raste,oportunitetni troskovi drzanja gotovog novca su veci I zato ljudi tada manju kolicinu novca drze kod sebe,a vise ostavljaju u banci na nekom kamatnosnom depozitu.Porast kamatnih stopa pri datom dohotku izaziva pad potraznje za novcem,dok pad kamatnih stopa povecava kolicinu novca koja se potrazuje.Pod realnom vrednoscu novca podrazumevamo njegovu kupovnu snagu,odnosno koliko roba I usluga mozemo da kupimo za datu novcanu jedinicu.Potraznja za realnim novcem,zavisi od realnog dohotka domacinstva ili realnog drus.proizvoda I od kamatne stope.Potraznja za novcem je spremnost privrednih subjekata da drze gotov novac ili depozitni novac da bi izvrsili nameravana placanja.

34.RAVNOTEZA NA TRZISTU NOVCA

Ravnoteza na trzistu novca se uspostavlja u preseku ponude I traznje za novcem.Ravnoteza na trzistu novca se menja,a do promena moze doci kako zbog promena na strani traznje,tako I zbog promena na strani ponude.Pr.1994-2004 na nasem trzistuNa pocetku ovog perioda,kamatne stope su bile izuzetn visoke I traznja za novcem je odredjivala kamatne stope.U periodu srednjih kamatnih stopa,dolazi do povecanja ponude novca I do povecanja elasticnosti traznje za novcem.U periodu niskih kamatnih stopa,ponuda novca se neprekidno povecava.Promene u traznji za novcem nastaju zbog transakcionih,spekulativnih I sigurnosnih razloga.Promene na strani ponude novca su pod uticajem NB.NB ima mogucnost da kroz prodaju I kupovinu svojih hartija od vrednosti I kroz promenu stope obaveznih rezervi utice na kolicinu novca u opticaj a time I na kamatnu stopu.Veca ponuda novca moze da se ralizuje ili kroz smanjenje robnih rezervi ili kroz kupovinu hartija od vrednosti koje je ranije izdala NBS.

35.STVARNI I POTENCIJALNI BRUTO DRUSTVENI PROIZVOD

Agregatnu traznju obrazuju-potrosnja-investicije-drzavne kupovine-kupovine iz inostranstva

Potencijalni bruto proizvod je onaj bruto domaci proizvod koji bi se mogao dobiti ako bi svi faktori proizvodnje bili potpuno zaposleni.Stvarni bruto domaci proizvod je stvarno proizvedeni bruto domaci proizvod na osnovu stvarnog stepena koriscenja proizvodnih kapaciteta I nedovoljne zaposlenosti.Kod nas je trenutno SBP dva puta manji od PBDP.Kada je stvarni bruto domaci proizvod ispod potencijalnog BDP,agregatna traznja odredjuje razmere privredne aktivnosti.Porast agregatne traznje moze da dovede do inflacije ili do porasta stvarnog BDP.

36.POTROSNJA I FAKTORI KOJI JE ODREDJUJU

Potrosnja predstavlja najvecu I najvazniju komponentu BDP,a odluke o potrosnji su najznacajnije odluke koje privredni subjekti donose u jednoj nacionalnoj privredi.Domacinstva su privredni subjekti koji donose odluke o potrosnji,a da bi mogla da trose,domacinstva prethodno moraju da ostvare odgovarajuci dohodak.Raspolozivi dohodak je onaj dohodak koji domacinstva primaj od preduzeca,uvecan za transferne prihode koje dobijaju od drzave I umanjen za iznos poreza.Sto je veci raspolozivi dohodak,to je veca I potrosnja,a pad raspolozivog dohotka izaziva pad potrosnje.Funkcija potrosnje ima tri vazna ekonomska svojstva:1.marginalna sklonost ka potrosnji-pokazuje za koliko ce se povecati potrosnja ako se poveca raspolozivi dohodak za 1 din.Msp nalazi se izmedju 0 I 1(ako je o potrosaci nista ne bi trosili,a ako je 1 onda ne bi stedeli,msp je veca od 0 a manja od 1)2.prosecna sklonost ka potrosnji predstavlja odnos izmedju ukupne potrosnje I ukupnog dohotka.3.dohodak koji je najvazniji factor koji odredjuje potrosnju.Faktori potrosnje su:1.kamatna stopa2.zivotni ciklus potrosaca3.velicina njegove imovine I visina dohotka-uticaj stalnog dohotka*Uloga kamatne stope*Ekonomista Irving Fiser je tvrdio da kamatna stopa vrsi presudni uticaj na donosenje odluka o potrosnji.Kada potrosac odlucuje o kolicini novca koju izdvaja za potrosnju,on odlucuje I koje robe kupuje I koliko.Povecana kupovina jedne vrste robe,umanjuje kolicinu drugih vrsta robe.Pojam budzetskog ogranicenja izrazava ideju o medjusobnoj konkurenciji rovba,kao I da prilikom kupovine potrosac ne trosi vecu sumu od izdvojene.Uticaj kamatne stope odrazava se tako sto njen rast motivise potrosace da manje trose a vise stede,dok pad kamatne stope ima suprotan efekat.*Uticaj zivotnog ciklusa*Franko Modiljani je primetio da zivotni ciklus pojedinca utice na njegovu spremnost da trosi.Vecina ljudi odlazi sa 65 god.u penziju zbog cega dolazi do smanjenja njihovog dohotka I do promene potrosnje,a da bi neutralisali ocekivani pad potrosnje,ljudi stede tokom svog radnog veka.*Uticaj stalnog dohodka*Milton Fridman deli dohodak na permanentniProlazniPermanentni dohodak je onaj deo dohotka za koji potrosaci ocekuju da ce trajati u buducnosti.Prolazni dohodak nema ovu trajnost I predstavlja slucajno odstupanje od dugorocnog trajnog dohotka.

37.INVESTICIJE

Investicije su druga komponenta agregatne traznje.Investicije predstavljaju povecanje fonda kapitalnih dobara u datoj jedinici vremena.Investicije uticu na formiranje BDP.Na visinu investicija uticu neki faktori,ali najveci znacaj ima kamatna stopa.Ralikujemo:*nominalnu kamatnu stopu*realnu kamatnu stopuRealna kamatna stopa predstavlja nominalnu kamatnu stopu umanjenu za stopu inflacije.Sto je realna kamatna stopa visa,to su veci troskovi pribavljanja investicionog kredita I manja je spremnost preduzeca da udju u nove investicije.Sto je realna kamatna stopa niza,to su nizi troskovi pribavljanja investicionog kredita I veca je spremnost preduzeca da udju u nove investicije.Sto je visa kamatna stopa,troskovi investiranja rastu I investicije padaju.Sto je niza kamatna stopa,vise su investicije,jer opadaju troskovi investiranja.

38.MAKROEKONOMSKA RAVNOTEZA

Agregatna traznja ima dve komponente a to su potrosnja I investicije.Svaka komponenta agregatne traznje ima svoje faktore koji je odredjuju.Na potrosnju najvise utice nivo raspolozivog dohotka domacinstva koji je deo ukupnog BDP,dok na investicije najvise utice realna kamatna stopa.Kada stvarni BDP zavisi samo od agregatne traznje,makroekonomska ravnoteza se uspostavlja preko mehanizma promene zaliha proizvedenih roba I reakcije preduzeca na neplanirane promene ovih zaliha.U stanju ravnoteze ne postoje razlozi koji bi motivisali proizvodjace da menjaju svoj obim proizvodnje.Medjutim,tako formirani stvarni BDP moze biti ispod potencijalnog BDP,zbog cega stanje ravnoteze ne obezbedjuje automatski I stnje pune zaposlenosti.Autonomna promena neke komponente agregatne traznje dovodi do visestruke promene ravnoteznog BDP.Multiplikator je odnos izmedju promene ravnoteznog BDP I autonomne promene agregatne traznje koja je izazvala promene u proizvodnji.39.JAVNA POTROSNJA KAO ELEMENAT AGREGATNE TRAZNJE

Javna potrosnja je jedna od komponenata agregatne traznje.O visini javne potrosnje odlucuju politicki I vanekonomski faktori.Drzava odlucuje o javnoj potrosnji I o porezima,radi pokrivanja javnih izdataka.Odluke o javnoj potrosnji I porezima predstavljaju sadrzinu njene fiskalne politike.Najvaznije odluke u okviru fiskalne politike odnose se na drzavni budzet.Fiskalna politika utice I na opsti nivo zaposlenosti I stepen koriscenja proizvodnih kapaciteta.Drzava je obavezna da vodi stabilizacionu politiku.Sustina stabilizacione politike se svodi na preduzimanje mera u oblasti poreza I javne potrosnje,kojima se podstice rast stvarnog BDP do nivoa BDP sa punom zaposlenoscu.Antiinflaciona politika postoji u slucaju daq doje do poremecaja u oblasti cena I do formiranja inflacije.Javna potrosnja se finansira iz poreskih prihoda.Neto porezi predstavljaju razliku izmedju primljenih transfernih placanja I placenih poreza domacinstva.Javna potrosnja smanjuje agregatnu traznju I nije neophodno vezana za promene BDP.Multiplikator uravnotezenog budzeta pokazuje da mora doci do porasta ravnoteznog BDP ako se povecana javna potrosnja potpuno pokrije povecanim oporezivanjem.

40.JAVNI DEFICIT

Javni deficit postoji kada drzava vise trosi nego sto ostvaruje prihode na osnovu poreskog opterecenja preduzeca I domacinstava.Deficit javne potrosnje mora daa se neutralize suficitom na strani kapitalnog bilansa.Finansiranje deficita javne potrosnje iz privatne stednje,smanjuje domaci kapital raspoloziv za finansiranje privrednog rasta,sto predstavlja fenomen rasipanja kapitala.Deficit javne potrosnje ne mora da se finansira samo na teret domaceg kapitala vec I putem emisije novca.Nasa drzava je u svojoj bliskoj proslosti imala ogroman javni deficit koji je bio tesno povezan sa stanjem recesije u privredi,I u celom tom period,javni deficit je negativno uticao na privredni rast.

41.SPOLJNA TRGOVINA

Spoljna trgovina je korisna za sve zemlje jer prosiruje podelu rada I omogucava porast BDP koji ne bi nastao u zatvorenoj domacoj privredi.Otvorena privreda znaci daa se jedan deo domace proizvedenih roba izvozi,a da se neke druge robe koje su proizvedene u inostranstvu uvoze I prodaju na domacem trzistu.Razlika izmedju uvoza I izvoza naziva se neto izvoz.Uvoz cine strano proizvedene robe I usluge koje se prodaju na domacem trzistu,dok izvoz predstavlja domace proizvedene robe I usluge koje se prodaju na stranom trzistu.Platni bilans predstavlja racun prihoda I rashoda koji jedna zemlja ima u razmeni sa inostranstvom.Suficit platnog bilansa postoji kada ukupni izvoz roba,usluga I faktorskih prihoda prelazi ukupan uvoz roba,usluga I isplata faktorskih dohodaka.Deficit platnog bilansa postoji u slucaju kada je izvoz manji od uvoza.Suficit platnog bilansa podize devizne reserve zemlje,dok deficit platnog bilansa smanjuje defizne reserve ili povecava zaduzenost.Spremnost inostranstva ada kupuje nase proizvode zavisi od stanja svetske privrede.

42.DEVIZNI KURS

Kupovina I prodaja deviza obavlja se po zvanicnom deviznom kursu u poslovnim bankama I menjacnicama.Nominalni kurs dinara predstavlja odnos razmene dinara sa stanim valutama.Nominalni kurs dinara moze da bude:*Fiksan*PlivajuciFiksni kurs dinara odredjuje Vlada na predlog NB.Narodna banka je obavezna da po ovom kursu kupuje sav visak deviza na deviznom trzistu u zemlji,odnosno da prodaje za dinare su onu kolicinu deviza koju traze privredni subjekti.Kad NB kupuje devize po fiksnom kursu ona ih placa u dinarima.Sa svakim novim otkupljenim evrom,povecavaju se devizne reserve za 1e,ali se istovremeno povecava masa gotovog novca.Smanjivanjem deviznih rezervi,smanjuje se kolicina novca u opticaju,jer privredni subjekti kupuje devize za dinare.Intervencija NB na deviznom trzistu svodi se samo na kupovinu svih ponudjenih viskova deviz I na prodaju deviza kada postoji visak traznje za njima.Dokle god drzi kurs nepromenjenim,NB u sistemu fiksnog kurs ne moze kontrolisati ponudu novca.Ako je dinarska cena deviza prenisko odredjena formira se veca traznja deviza od njihove ponude I NB mora taj visak traznje da podmiruje iz deviznih rezervi.Ako devizne reserve padnu do nivoa donje granice ispod kojeg se ne ide,vrsi se devalvacija dinara ili se ogranicava slobodna prodaja deviza posebnim mehanizmom za racioniranje.Plivajuci kurs dinara obrazuje se dnevno na osnuvu stanja ponude I traznje deviza.Ravnotezni kurs je onaj kurs koji izjednacava ponudu I traznju deviza.Ako je ponuda deviza nedovoljna u odnosu na traznju dolazi do porasta dinarske cene stranog novca tj do porasta nominalnog kursa dinara.Ako je ponuda deviza bila veca od traznje,opala bi slobodno formirana dinarska vrednost stranog novca I nominalni kurs dinara bi pao.Cist oblik plivajuceg kursa postoji kad NB ne intervenise na deviznom trzistu I tada nema ni promena u visini deviznih rezervi,pa se po ovom osnovu ne menja ni kolicina primarnog novca.Mesoviti oblik plivajuceg kursa,postoji kada NB intervenise na trzistu otkupom viska deviza.Konvertabilnost postoji ako dinar kao domaci novac moze slobodno da se zamenjuje za strani.Interna konvertabilnost dinara postoji kada se dinar slobodno razmenjuje za strani novac samo na domacem trzistu.Puna(eksterna)konvertabilost postoji ako se dinar slobodno menja I na stranim trzistima.Konvertabilnost dinara se racuna za transakcije*na tekucem platnom racunu* na kreditno stednim transakcijama sa inostranstvom na kapitalnom racunuKonvertabilnost dinara moze da postoji I pri fiksnom I pri plivajucem kursu.Realni devizni kurs predstavlja znak skupoce stranih roba u odnosu na domace robe.RDK se izracunava na sledeci nacin:Realni kurs nominalni kurs*strane cene/domace cene

43.DILEME O UZROCIMA INFLACIJE

Inflacija se meri stopom inflacije koja predstavlja procenat povecanja cena izmedju dva perioda.Postoje:1.Inflacija kao jednokratna pojava-predstavlja trenutni porast cena koji nestaje posle izvesnog vremena(pr.prvi naftni sok)2.Hronicna inflacija-je dugotrajni proces u kome iz godine u godinu polako,ali stalno rastu cene.3.Niske inflacije kod kojih godisnje porast cena ne prelazi jednocifren broj4.Umerene inflacije-mesecni porast cena ne prelazi jednocifren broj,ali na godisnjem nivou akumulira do 100odsto porasta cena5.Visoke inflacije-mesecni porast cena prelazi jednocifen broj I gde ukupni godisnji rast cena prelazi 100%.Hiperinflacija postoji kada je stopa inflacije iznad 50% mesecno.Sto se tice uzroka inflacije,misljena se raslikuju*Prema jednom shvatanju,inflacija je cist monetarni fenomen I ona nastaje iskljucivo zbog povecane kolicine novca u opticaju.*Prema drugom shvatanju,inflacija je monetarni fenomen,ali nastaje ili zbog deficit javne potrosnje ili zbog deficit platnog bilansa.Inflacija,iako je monetarni fenomen,ona se leci nemonetarnim meramo,a to je otklanjanjem razloga za emisiju novca bez pokrica.

44.INFLACIJA I DEFICIT PLATNOG BILANSA

Platni bilans zavisi od realnog kursa dinara.Porast deviznog realnog kursa poskupljuje strane robe u odnosu na domace robe,smanjuje uvoz a povecava izvoz I poboljsava odnos razmene sa inostranstvom.Pad realnog deviznog kursa pojeftinjuje strane robe u odnosu na domace robe,povecava uvoz a smanjuje izvoz I pretvara suficitu u deficit spoljne trgovinske razmene.Ako zemlja ima problem sa deficitom platnog bilansa,jedan od nacina resavanja jeste jednokratna promena nominalnog kursa dinara koja podrazumeva prelazak s visokog na nizak realni kurs dinara I naziva se devalvacija.Drzava vodi deviznu politiku I odlucuje da li ce biti devalvacije ili ne.Smanjujuci uvoz I povecavajuci izvoz devalvacija poboljsava platni bilans zemlje.Realna vrednost dinara devalvira odnosno opada.Devalvacija znaci da domaci proizvodi postaju jeftiniji u odnosu na strane proizvode za kupce koji raspolazu devizama.Devalvacija podize domace cene,domace cene podizu nominalne plate,porast domacih cena povecava realni kurs dinara I ponistava pocetne efekte devalvacije.Da bi se trajnije osigurao suficit platnog bilansa,potrebno je ponovo izvrsiti devalvaciju.Dok je postojao deficit platnog bilansa,razliku je finansiralo inostranstvo odobravajuci nam kredite,a kada je doslo vreme da se vrate krediti dolazi do smanjenja domace potrosnje kako bi se omogucilo formiranje suficita u platnom bilansu.

45.INFLACIJA I DEFICIT JAVNE POTROSNJE

Deficit javne potrosnje postoji kad su javni izdaci veci od poreskih prihoda.Drzava trosi vise nego sto ima prihoda, I tu razliku neko mora da plati.Drzava se ili zaduzuje kod svojih gradjana u zemlji ili se zaduzuje u inostranstvu,prodaje svoj imovinu ili trosti devizne reserve.Nasa drzava se zaduzivala u inostranstvu radi finansiranja javnog deficit I iz tih para davala subvencije drustvenim preduzecima.Deficit javne potrosnje preko zaduzivanja u inostranstvu stvorio je deficit platnog bilansa,zatim je vodjena devizna politika stalnog realnog depresiranja dinara da bi se ostvario suficit platnog bilansa.Selektivni krediti su jedan od vidova subvencija I oni imaju nizu kamatnu stopu I samo privilegovane grupe preduzeca mogu doci do njih.Drzava jedan deo svog duga finansira I na osnovu emisije primarnog novca.Vrednost emitovanog gotovog novca je veca od troskova stampanja I kovanja novca,I ta razlika predstavlja emisionu dobit NB.Postojanje emisione dobiti ne mora samo po sebi da stvara inflaciju,medjutim ako NB emituje vise novca nego sto je porasla potraznja za realnim novcem,tada prisvajanje emisione dobiti ima karakter uvodjena inflacionog poreza.

46.PRVA I DRUGA HIPERINFLACIJA

Prva hiperinflacija imala je 4 faze:1.faza: spoljni sok koji je nastao zbog porastacena uvozne nafte I porasta kamatnih stopa koje su povecale sumu kamata po inostranim dugovima.2.faza: poboljsanje platnog bilansa tako sto drzava pocinje da vodi deviznu politiku zasnovanu na realnoj devalvaciji dinara.3.faza: povecanje unutrasnjeg duga-porast javnog deficit tera drzauv na povcecano zaduzivanje iz primarne emisije novca4.faza: povecana rigidnost realnih plata-raste rigidnost realnih plata I inflaciona ocekivanja sto izaziva hiperinflaciju.Druga hiperinflacija:Pocetkom januara 1990 god. Poceo je da se primenjuje antiinflacioni program koji je oborio inflaciju na nulu u roku od 5 meseci,medjutim ponovni rast plata I krediti iz primarne emisije za finansiranje poljoprivrede obnovili su rast can dva meseca posle toga,I tada privreda ponovo ulazi u zonu inflacije I veoma brzo se vraca u hiperinflaciju.Dva faktora su doprinela tako brzom povratku inflacije:*krajem 90,neovlasceno je izvrsena jednokratna emisija primarnog novca u protivrednosti od oko 2 milijarde dolara,a sredinom 91 formalno pocinje zemlja da se raspada,zbog cega se prekidaju odnosi medjurepublicke razmene u privredi I pocinje gradjanski rat.Opada BDP I javljaju se novi izdaci vezani za finansiranje rata.Nastaje visok deficit javne potrosnje koji drzava finansira iz emisije primarnog novca.Emisija primarnog novca bez pokrica podrazumeva uvodjenje inflatornog poreza koji donosi odredjeni realni prihod drzavi,ali mnogo vise utice na porast cena.Dve posledice koje koje povratno ubrzavaju rast cena:*dinar realno devalvira cime se povecava troskovi uvoznih roba*rast cena povecava realne poreske prihode drzave(tanzi efekat)U okviru hiperinflacije cene toliko brzo rastu da u momentu naplate poreza realni poreski prihod gotovo I ne postoji,cime hiperinflacija pogorsava stanje na budzetskom racunu drzave,pa drzava ima sve manje realnih prihoda I mora sve vise da se zaduzuje kod NB sto u drugom krugu jos smanjuje javne prihode.

47.STABILIZACIJA CENA

U poslednjoj fazi hiperinflacije,kada nestaje domaci novac iz opticaja,stabilizacija cena je nuzna,bez obzira da li to drzava zeli ili ne.Za ostvarivanje tog cilja postoje 4 mogucnosti:1.Prestanak emisije novca-posto je hiperinflacija cisto monetarni fenomen,ona treba da prestane na isti nacin kao sto je I nastala,a s obzirom da je nastala prekomernom emisijom novca,jedini nacin da se zaustavi rast cena je da se prestane sa emisijom.NB prestaje sa stampanjem novcanica I metalnog novca I to ce stabilizovati novcanu masu,a samim tim I do stabilizacije cena.2.Otkljanjanje budzetskog deficit-pristalice ovog nacina ne poricu da je hiperinflacija monetarni fenomen,ali veruju da je zaustavljanje hiperinflacije slozeniji process od jednostavnog prestanka stampanje novca,a problem komplikuje nominalna kamatna stopa koja se prilagodjava kretanju cena I koja je vrlo visoka u toku hiperinflacije,dok u period stabilizacije naglo pada.Padom nominalne kamatne stope,smanjuju se oportunitetni troskovi pa raste potraznja za realnim novcem,a bez nove emisije ponuda realnog novca je manja od traznje sto zahteva pad cena,a ponovnim padom sena ne uspostavlja se ravnoteza na trzistu novca.3.Stabilizacija deviznog kursa-insistira na poverenju u stabilizacioni program.Poverenje se postize institucionalnim promenama koje bi NB ucinile nezavisnom do drzave I tako dale izbor da se odupre zahtevima za odobravanje kredita.Uvodjenje kovertabilnosti nove domace novcane jedinice jeste najbolji nacin povracaja u domaci novac I NB.4.Privremeno zamrzavanje cena I plata moguce je da bi se u sklopu drugih mera prekinula inflaciona ocekivanja.Heterodoksni stabilizacioni program podrazumeva privremeno zamrzavanje plata I cena,uz eliminaciju budzetskog deficit I konvertabilnosti dinara.Ortodoksni stabilizacioni program su programi koji dopustaju slobodno prilagodjavanje cena I plata,ali insistiraju na stabilizaciji novcane mase.

1