Skripta Metodika Nastave Informatike Panic Finish

8/10/2019 Skripta Metodika Nastave Informatike Panic Finish

1/42

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET U KOSOVSKOJ MITROVICI

doc. dr PaniStefan

METODIKA NASTAVE INFORMATIKE

SKRIPTA ZA INTERNU UPOTREBU

Kosovska Mitrovica 2011


2/42

POJAMMETODIKEINFORMATIKOGOBRAZOVANJA

Metodika informatikog obrazovanja se moe definisati kao posebna nauna pedagokadisciplina koja prouava zakonitosti procesa pouavanja, uenja, samouenja istvaralatva u okviru nastavnog predmeta informatika, ali i u okviru vannastavnog ivankolskog uenja informatikih sadraja.

Predmet i podruje prouavanja. Pod predmetom prouavanja metodike informatikogobrazovanja podrazumevaju se zakonitosti procesa pouavanja, uenja, samouenja istvaralatva u nastavi informatike u okviru formalnog i neformalnog obrazovanja.Podruje metodike informatikog obrazovanja je veoma sloeno i njega ine sledeapitanja: epistemoloko-metodoloka pitanja, izrada terminolokog sisrema informatikog

obrazovanja, zakonitosti etiri povezana procesa ( pouavanja, uenja, samouenja istvaralatva ), konkretizacija opteg cilja vaspitanja i obrazovanja na specifine ciljeve izadatke informatikog obrazovanja, dometi i ogranienja planiranja, modelaprogramiranja i grupisanja sadraja informatikog obrazovanja, povezivanje nastaveinformatike savannastavnim i vankolskim oblicima informatikog obrazovanja, makro imikroorganizacija procesa informatikog obrazovanja, tok obrazovnog procesa, praenjei vrednovanje ishoda procesa, funkcija vaspitaa i vaspitanika u procesu informatikogobrazovanja.

Zadaci metodike informatikog obrazovanja. Kao i druge naune discipline i metodikainformatikog obrazovanja ima svoje zadatke:

1. utvrivanje zakonitosti procesa pouavanja, samouenja i stvaralatva u nastaviinformatike i u okviru vannastavnog i vankolskog informatikog obrazovanja,

2. nauno-kritiko vrednovanje rezultata istraivanja u oblasti informatikogobrazovanja,

3. saradnja sa drugim naukama,4. nauno zasnivanje i praktina verifikacija modela informatikog obrazovanja,5. praenje razvojnih tokova informatikog obrazovanja,6. usavravanje prakse informatikog obrazovanja7. praenje,analiza i razrada savremenih koncepcija primene informatike i

kompjutera nastavi drugih nastavnih predmeta i u vaspitno-obrazovnom procesu u

celini,8. razvijanje posebnih metoda, tehnika i postupaka za istraivanje informatikogobrazovanja.

Multidisciplinarnost metodike nastave informatike. Svaka metodika ima karaktermultidisciplinarnosti ime se izraava specifian odnos izmeu pedagogije i predmetnihnauka. Multidisciplinarnost metodike informatikog obrazovanja ogleda se u njenojpovezanosti sa kibernetikom, informatikom, pedagogijom i didaktikom.

Odnos kibernetike informatike i pedagogije. Jedan od metodolokih problema je isagledavanje odnosa i relacija metodike informatikog obrazovanja sa kibernetikom,


3/42

informatikom i pedagogijom. Da bi se uspeno sagledao ovaj odnos potrebno je datidefinicije ovih nauka. Kibernetika se definie kao posebna nauka koja se baviprouavanjem upravljanjem sistemima i procesima putem informacija. Pod uticajemkibernetike u drugoj polovini dvadesetog veka konstituisana je informatika.Informatikase definie kao posebna nauna disciplina koja prouava zakonitostiproizvodnje, uvanjainformacija kao i funkcionisanje informacionih sistema. Mnoga znanja kibernetikesadrana su u okviru informatike. Za nastavu i informatiko obrazovanjenajznaajnija jepovezanost kibernetike i informatike sa pedagogijom. Pedagogija sedefinie kao naukakoja prouava zakonitosti vaspitno obrazovnog procesa. Tri osnovnapojma pedagogije (vaspitanje, obrazovanje, nastava ) spadaju i u osnovne pojmove metodikeinformatikogobrazovanja.Za metodiku informatikog obrazovanja veoma je znaajno pitanje odnosa kibernetike ipedagogije. O tom odnosu postoje tri razliita teorijska shvatanja:

1. postojanje posebne granine discipline izmeu ove dve nauke- pedagokakibernetika - iji se predmet prouavanja moe definisati kao prouavanjezakonitosti kibernetikog upravljanja vaspitno-obrazovnim procesom.

2. svoenje odnosa kibernetike i pedagogije na kibernetiki pristup nastavi- jedan odnovih i specifinih pristupa nastavi

3. tehnika kibernetika ili primena kompjutera u nastavi i uenju- upotrbakompjutera u nastavi ima svoja ogranienja i nedostatke ali na drugoj strani uzpomo njega uspenije se mogu ostvariti neki zadaci vaspitno-obrazovnogprocesa.

Odnos didaktike i metodike nastave informatike. Didaktiku moemo definisati kao

posebnu pedagoku naunu disciplinu kojaprouava celokupnost nastave i obrazovanja.Povezanost didaktike i metodike infomatikogobrazovanja ogleda se i tome to metodikainformatikog obrazovanja koristi zakonitostididaktike u informatikom obrazovanju.

Ciljevi, zadaci i sadraji informatikog obrazovanja

Cilj i zadaci informatikog obrazovanja. Pored opteg cilja vaspitanja i obrazovanjanastavnim programom utvruju se ciljevi i zadaci za svaki nastavni predmet. Nastavainformatike ima 5 osnovnih ciljeva:

1. osposobljavanje za izvoenje operativno-tehnikih aktivnosti2. upoznati osnovne principe rada raunara3. stei osnovna znanja o novim tehnologijama i komunikacijama4. upoznati programiranje i osnovne programe5. razvijati pozitivne osobine linosti

Iz ciljeva nastave pojedinih predmeta odreuju se zadaci. Obrazovanje i nastava imaju 3osnovna zadatka:obrazovni ili materijalni, funkcionalni i vaspitni.


4/42

Obrazovni zadatak ine postupci sticanja znanja, vetina i navika. U nastavi informatikeobrazovni zadatak podrazumeva usvajanje znanja o informatikim sistemima ikompjuterima.Pod funkcionalnim zadatkom podrazumeva se razvijanje odreenih sposobnosti. Osnovnizadaci u okviru informatikog obrazovanja su da uenik naui pravilnu upotreburaunara, izgradi navike o pravilnoj organizaciji radnog mesta, usvoji osnovna znanja oinformatici, usvoji osnovna pravila pri rukovanju sa hardverom i softverom raunara,shvati znaaj savremenih informacionih tehnologija, shvati princip rada raunara, upoznamogunosti reavanja zadataka pomou programskih jezika.

Osnovni informatiki sadraji. Bitna odrednica svakog obrazovanja su sadraji.Sadraji se definiu nastavnimprogramom . Kod izrade nastavnih programa primenjujuse etiri naina rasporeivanjanastavnih sadraja:

1. linijski ili sukcesivni raspored nastavnih sadraja, jedan sadraj se nadovezuje nadrugi i vie se ne ponavlja. Linijski raspored informatikih sadraja delimino seprimenjuje u nastavi informatike, a posebno u vannastavnom informatikomobrazovanju. Osnovna karakreristika ovakvog rasporeivanja sadraja je visokaekonominost.

2. koncentrini raspored sadraja zasnovan je na principu razvojnosti. Jedan sadrajse ui u jednoj godini, zatim se u sledeoj godini iri i produbljuje. Ovakavraspored omoguava kontinuitet u obrazovanju.

3. spiralni raspored predstavlja sintezu linijskog i koncentrinog rasporeda.4. kombinovani raspored predstavlja sintezu navedenih naina reanja sadraja.

Planiranje u informatikom obrazovanju. Planiranje je veoma kompleksan pedagokiproces koji pored definisanja cilja i rasporeivanja sadraja obuhvata i bitne elementeorganizacije i tehnologije vaspoitno- obrazovnog rada. I u oblasti informatikogobrazovanja potrebno je sprovesti kompleksno planiranje prilikom kojeg se trebapridravati odreenih pedagokih zahteva: planiranje treba da obuhvati sve oblike isadraje informatikog obrazovanja, izvriti izbor sadraja i nain njegovograsporeivanja, planiranje didaktiko-metodikih komponenti, s obzirom na razliiteuslove rada i informatiko-tehnoloku opremljenost kole laniranje vriti nanivou jednekole.

U pedagokoj teoriji i praksi postoji godinje planiranje, tematsko planiranje i

planiranje jedne nastavne jedinice.

Godinje planiranje informatikog obrazovanja predstavlja poetnu razraduprograma informatike. Ono obuhvata definisanje ciljeva i zadataka , vri se izbori redosled obrade informatikih sadraja, odreuju se izvori znanja, planiraju seosnovni elementi didaktiko-metodike tehnologije, kao i nain ocenjivanjaznanja uenika.

Tematsko planiranje predstavlja konkretizaciju godinjih planova. Planiranje sevri u okviru konkretne teme.

Planiranje jedne nastavne jedinice najkonkretnija vrsta planiranja.


5/42

Nastavni planovi.Nastavni planovi su glavni kolski dokumenti koji donose prosvetnevlasti. Njime se odreuju: predmeti, redosledi izuavanja tih predmeta po razredima, brojnastavnih asova po predmetu (nedjeljno, godinje). On je obavezan, ne moe se menjati,a uslovi u kojima se primjenjuje su promjenljivi (razne kolske sredine). Po vrsti koleplanovi mogu biti:

a) za osnovnu kolub) za gimnaziju, srednje kole, fakultete

Po vrsti kolovanja planovi su: normalno skraeno vrijeme

Nastavni plan sadri :

1. nastavne predmete za pojedine vrste kola2. redosled njihove obrade po razredima, godinama3. nedeljni (ili godinji) broj asova za svaki predmet4. redosled nastavnih predmeta5. ukupno nedeljno optereenje uenika, odnosno studenata

Tekoe izbora nastavnih predmeta ogleda se u injenici to svaki strunjak favorizuje(najvaniji) svoj predmet (Kerentajner). Egoizam se javlja i u uvoenju novihpredmeta (informatika, savremena tehnologija, higijena, ekoloko obrazovanje,veronauka, i sl.

Nastavni program.Nastavni program je dokument kojim se propisuje: obim, dubina iredoslijed nastavnih sadraja. Nastavni plan i program su obaveze za svakog nastavnika.Nastavnim programom utvruju se cilj, zadaci i sadraji za svaki nastavni predmet i svakirazred kao i uputstva nastavniku (objanjenja). Pretpostavke za dobro ostvarenjenastavnog programa su:

nastavnik dobro mora upoznati program svog predmeta, mora poznavati i programe drugih predmeta posebno bliskih njegovom predmetu

(radi korelacije), voditi brigu (nastavnik) za tempo rada tokom kolske godine.

U izradi nastavnih programa uestvuje tim strunjaka. Realizacija nastavnih programazavisie od obuenosti (pedagoko psiholoke, didaktiko metodike), opremljenostikole, tradicije nastave, saradnje sa roditeljima, od strunog usavravanja nastavnika.Karakteristike nastavnog programa su:

1. Obim (ekstenzitet) odnosi se na irinu znanja i sposobnosti koje uenici stiu izpredmeta. Re je o koliini injenica, pojmova, generalizacija, sudova iaktivnostima uenika koje stiu u realizaciji programskih sadraja. Obim sadrajatreba biti usklaen sa: sposobnostima uenika, uzrastom, razredom,


6/42

2. Dubina (intenzitet) odnosi se na kvalitet steenih zananja i sposobnosti. Reje oanalitikom sagledavanju i sagledavanju uzrono posledinih veza i odnosapoznavanja injenica. Dubinu usvojenih injenica nastavnici utvruju nastavnompraksom,

3. Redoslijed (struktura) govori o redu obrade nastavnih sadraja pojedinihpredmeta u jednom ili narednim razredima.

Priprema nastavnika

Planiranje nastave je kao zahtev Ministarstva prosvete nuno kako bi se izbegleimprovizacije i proizvoljan, subjektivni izbor nastavnih tema i ciljeva. Sa druge straneplaniranje sopstvenog rada slui da svaki nastavnik napravi sopstveni uvid u programsvog predmeta, da osmisli najbolje naine da svojim uenicima prenese znanje i razvije

njihova interesovanja za svoju naunu oblast, za svoj predmet. Nije neophodno sleposlediti redosled nastavnih sadraja, ve je mnogo vanije posvetiti se razvijanju

interesovanja i aktivnom sticanju znanja kod uenika. Svaki nastavnik treba da budeobaveten o planu i programu obrazovanja kao i o sadraju programa za predmetepojedinano. Tu su jasno definisani cilj i zadaci koje treba postii u nastavi svakogpredmeta. Neophodno je sa posebnom panjom sagledati i protumaiti cilj i zadatkenastave odreenog predmeta i na osnovu toga nastaviti dalje planiranje. Svaki nastavnikje u obavezi da na poetku kolske godine kao dokument ima godinji (globalni) imeseni (operativni) plan rada zasve predmete i sve programe koje predaje, ali to neznai da treba sve da ih pie sam. Optimalna organizacija rada u koli podrazumeva danastavnici u okviru svojih strunih vea za oblasti predmeta usaglase programe i napravezajednike planove koje e svi sprovoditi. To je, uz ujednaavanje kriterijumavrednovanja, odnosno ocenjivanja, nain da se postignu bolji nastavni rezultati u koli.Globalni, godinji plan rada je sainjen u skladu sa propisanim planom i programomobrazovanja i vaspitanja. Operativne planove nastavnici sainjavaju potujuispecifinosti predmeta i razreda, odnosno odeljenja sa kojim rade, pa su u prilici daispolje svoju kritiki (prema propisanom programu) i kreativni (prema uenicima) pristupnastavi svog predmeta.

Nakon izrade Globalnog i Operativnog plana rada, oslanjajui se na odabrane ciljeve izadatke koje namerava da ostvari i izabrane sadraje, metode, oblike isredstva za rad,nastavnik treba da napravi pisanu pripremu za as. U Pripremi za as Nastavnikdetaljno razrauje ta e i na koji nain i koliko dugo raditi na odreenom asu. Pisanapriprema za as omoguava racionalno korienje raspoloivog vremena za predavanjeili utvrivanje, slui kao podsetnik Nastavniku u toku izvoenja asa, ali i kao osnova za

eventualne izmene i dopune na narednim asovima. Pripremanje za as je zasnovano nauvaavanju razliitosti kod uenika u pogledu njihovog znanja, iskustva i sposobnosti,ukljuujui i uenike sa tekoama u razvoju. Za pripremanje nastavnici treba to eeda koriste savremenu strunu literaturu, internet i druge izvore.


7/42

Primer tematskog planiranja

Globalni i operativni plan rada nastavnika za kolsku _____/_____ godinu

NASTAVNI PREDMET:

Razred: Smer:

Prema planu i programu objavljenom u Sl. glasnik-Prosvetni glasnik RS, br____

Godinji fond asova

- za obradu novog gradiva ___________________

- za utvrivanje (ponavljanje, vebanje, sistematizacija, proveravanje, ocenjivanje)____

Svega asova______

Udbenik: ______________________________________________________

Prirunik: ____________________________________________________

Nastavnik:_________________

1. GODINJI (GLOBALNI) PLAN RADA NASTAVNIKA

Broj asovaRed.br. Naziv teme

Cilj teme (najvanije promenekoje treba izazvati u znanjima,umenjima, navikama,sposobnostima, svojstvima,stavovima, ponaanju uenika)

Obrade Utvrivanja Svega

Vremerealizacijeteme (od____ do____)

1 2 3 4 5 6 7

I

IIIII

...

XIV


8/42

2. OPERATIVNI PLAN RADA NASTAVNIKA ZA MESEC ______________________

Nastavni predmet:_____________________________________ Razred: ________________ kolska godina: ___________

Redni broj Broj asova

nastavneteme

nasted.

Nastavnaedinica

Obrade Utvrivanja

Vrstanastave

Vrstanastavnihsredstava

Oblicirada

Nastavnemetode

Objekat(mestoizvoenjanastave)

Korelacija Napomena

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

3. PRIPREMA NASTAVNIKA ZA RAD NA ASU

NASTAVNI PREDMET: _________________________________________

Razred: ________________ Smer: ___________________________

Datum:_________________ Nastavnik:_______________________

NASTAVNA JEDINICA: ________________________________________

Vrsta nastave: __________________________________________________

Nastavna sredstva: ______________________________________________

Oblici rada: ___________________________________________________

Nastavne metode: ________________________________________________

Mesto izvoenja nastave: __________________________________________


9/42

PLAN ASA TOK NASTAVNOG RADA

uvodni deo

osnovni deo

zavrni deo

Sopstvena procena asa (samoevaluacija i korekcija)

Napomena: za pisanje pripreme koriena su uputstva za realizaciju sadraja (Prosvetni glasnik RS br.___/___),

udbenik _______________, prirunik _______________.

Globalni plan rada nastavnika. Naziv teme kao i broj tema (kolona 2) se u potpunostipreuzima iz nastavnog programa predmeta i ne moe se menjati. Redosled obrade tema semoe prilagoditi uslovima, sadrajima i drugim osobenostima nastavnog procesa. Ciljteme (kolona 3) predstavlja sutinu nastavnog procesa. Svrha nastave odreenogpredmeta i efekti koje Nastavnik oekuje nakon obrade odreene nastavne teme upravose iskazuju kroz ciljeve teme. Znaaj i odgovornost poziva Nastavnika ogleda se upravo uostvarivanju ciljeva svih tema, u promenama koje sekod uenika deavaju u njihovojintelektualnoj, emocionalnoj i voljnoj dimenziji, njihovim stavovima i vrednostima,njihovom ponaanju. Neophodno je da Nastavnik ovaj deo plana precizno i sveobuhvatno

sagleda i definie. Poeljno je da se Nastavnik esto u toku kolske godine podseaciljeva kako bi ih to potpunije ostvario. Broj asova obrade i utvrivanja (kolona 4,5,6)treba da bude skoro podjednak. Pritom, asovi utvrivanja su uopteni naziv za sveasove ponavljanja, vebanja, proveravanja, vrednovanja, praktinih radova isistematizacije gradiva. Planiranje vremena realizacije (kolona 7) treba da omoguipodjednaku optereenost uenika u toku cele kolske godine.

Operativni plan rada nastavnika. Nastavne jedinice (kolona 3) su delovi nastavnihtema i moraju odraavati sutinu nastavne teme. Najbolje je preuzeti formulacijenastavnih jedinica iz nastavnog programa predmeta. Broj asova obrade i utvrivanja

(kolona 4 i 5) zavisi od sloenosti nastavne teme, a posebno od ciljeva koje Nastavnikplanira da postigne. Posebno je vano planirati dovoljno asova utvrivanja (obnavljanja,vebanja, proveravanja, sistematizacije) i naroito samostalnog i praktinog angaovanjauenika. Vrste nastave (kolona 6) oznaavaju nain koji je Nastavnik izabrao kaoadekvatan za izvoenje nastave i ostvarenje postavljenog cilja. Vrste nastave mogu biti:klasina, problemska, timska, individualizovana, poluprogramirana i programirana.Vrste nastavnih sredstava (kolona 7) oznaavaju sve oblike pomoi koje Nastavnik moeda koristi prilikom izvoenja nastave bilo da je re o ureajima, instrumentima ilisopstvenom glasu u udbeniku. Nastavna sredstva mogu biti: verbalna, tekstualna,vizuelna, auditivna, audiovizuelna, eksperimentalna i pomona. Oblici rada (kolona 8) se


10/42

odnose na nain organizovanja aktivnosti uenika i Nastavnika na asu. Uobiajenaklasina podela oblika rada izdvaja: individualni, rad u parovima, grupni i kolektivni rad.Vrste nastavnih metoda (kolona 9) oznaavaju uopteni pristup kojim Nastavnik imanameru da odreenu nastavnu jedinicu priblii ueniku i ostvari postavljene ciljeve.Nastavne metode su uvek u skladu sa nastavnim sredstvima i mogu biti:

verbalna monoloka usmeno izlaganje predavanje, pripovedanje, opisivanje,obrazlaganje i objanjavanje

verbalna dijaloka slobodan razgovor, diskusija (polemika, debata, rasprava) reavanje problema (heuristiki metod) nastavnik postupno vodi uenike kroz

proces orkrivanja prilikom reavanja problema rad na tekstu, pisani i grafiki radovi - korienje udbenika i ire literature,

ilustracije, samostalni pisani i grafiki radovi uenika (pismeni zadaci, kontrolnevebe, referati)

demonstrativna prikazivanje modela, ema, skica, slajdova, filmova praktini rad i radionica laboratorijski, eksperimentalni, praktine vebe iradionica

igrovne aktivnosti stvaralake, umetnike. dramske, logike i druge igre ikreativni zadaci u jezikom, logiko-matematikom, emocionalno-socijalnom iestetskom domenu

istraivaki rad uvoenje uenika u postupak naunog istraivanja nasopstvenom istraivakom projektu.

Nastavnik moe da koristi bilo koju od navedenih ili druge nastavne metode, ali sepreporuuje da to ee koristi metode u kojima uenici svojim aktivnostima na asu ilikod kue istrauju, otkrivaju reenja i praktino primenjuju steena znanja. Veim

angaovanjem uenika u procesu sticanja znanja svakako

e se pove

avati njihovazainteresovanost za nastavu i smanjivati izostajanje sa asova. Izbor vrste nastave,

sredstava, oblika i metoda rada su uslovljeni sadrajem nastavne teme i izabrane nastavnejedinice, iskustvom i stepenom inovativnosti Nastavnika, strukturom i aktivnouuenika, izborom sredstava i uopte uslovima rada. Ne treba se ustruavati od promeneustaljenih naina izvoenja nastave, od ukljuivanja ili osmiljavanja novih naina rada ipodsticanja aktivnosti samih uenika. Mesto izvoenja nastave (kolona 10) moe bitiklasina uionica, specijalizovana uionica, kabinet, radionica, fiskulturna sala, kao i bilokoji zatvoreni i otvoreni prostor u kome Nastavnik namerava da odri as. Korelacija(kolona 11) je ustaljen, neprikladan termin kojim se oznaava povezanost odreenenastavne jedinice sa drugim nastavnim jedinicama istog predmeta ili sa pojedinim

oblastima drugih predmeta. Neophodno je da Nastavnik nastoji da pronae to viepovezanih oblasti/aktivnosti/predmeta, kako bi pozitivni transfer znanja bio to vei.

U napomeni (kolona 12) treba upisati ideje za korekciju delova operativnog plana zaodreenu nastavnu jedinicu na osnovu iskustava na asu i sugestija uenika.

Primer jedne prikladne pisane pripreme za rad nastavnika na asu je dat u prilogu.

Interdisciplinarni nain planiranja

Interdisciplinarni pristup kolskim aktivnostima podrazumeva povezivanje sadrajarazliitih predmeta u jedinstvene celine. Cilj ovakvog planiranja je podizanje nivoa


11/42

panje uenika i usmeravanje na stvaralaki nain rasvetljavanja odreenog problema savie strana. Uenici treba da prepoznaju, povezuju i primenjuju znanja iz drugih maunihdisciplina, a Nastavnici da proiruju svoje kompetencije i saradnju sa kolegama kojipredaju predmete sa istim ili slinim nastavnim sadrajem. Tematsko planiranje serazlikuje od klasinog po tome to Nastavnici grupiu nastavne teme i nastavne jedinicesvojih predmeta u zajednike celine, najee nazvane moduli. Da bi se to postiglo,potrebno je da se prvo programi razliitih predmeta shvate kao delovi jednog istogkolskog programa, meusobno poveu i tako povezani obrade. Operativno to izgledaovako: Struna vea za oblasti predmeta (aktivi) u svojim godinjim i mesenimplanovima, nakon analize programa, odreuju teme i probleme koje je mogue tematski,interdisciplinarno obraditi. Nastavnici zajedniki osmiljavaju oblike rada, tehnike inastavna sredstva koja e koristiti u obradi odreenog modula. Uobiajeni oblici rada kojise primenjuju u tematskom pristupu nastavi su: individualna aktivnost, rad u parovima imalim grupama, grupna razmena, grupna diskusija i izlaganje, saoptenje. Tehnike koje

se obino koriste su tehnike aktivnog i kooperativnog uenja: brainstorming (tzv. vrcanjeideja), klasifikovanje, rangiranje, igranje uloga, simulacija, istraivanje, reavanjeproblema, rad na tekstu uz korienje razliitih sredstava izraavanja i komunikacije. Uovakvom nainu planiranja nastave raspored asova se prilagoava tako da predmeti kojisu srodni budu istog dana. U narednom periodu aktima Ministrstva prosvete se planiraizrada i primena novih otvorenih i fleksibilnih nastavnih programa koji e doprinetirazvijanju znanja, vetina, sposobnosti i stavova, odnosno nastavnih planova i programana svim nivoima obrazovanja kojie biti:

usmereni na dete/uenika, u skladu sa potrebama lokalne zajednice i drutav u celini, u skladu sa interesima i interesovanjima pojedinaca i interesnih grupa, sa

potrebama trita rada i socijalnih partnera, interdisciplinarni i multidisciplinarni.

Mikroorganizacija i izvoenje informatikog obrazovanja

U okviru mikroorganizacije definiu se ciljevi, zadaci, vri se raspored sadraja, vri seizbor nastavnih metoda i oblika rada, planira se tok nastavnog asa i postupcivrednovanja i ocenjivanja znanja uenika.

Metode u informatikom obrazovanju.

Metoda usmenog izlaganja sutinu ove metode odreuje postupak monolokogizlaganja, objanjavanja i tumaenja odreenih sadraja. Ova metoda seprimenjuje za sticanje znanja koja imaju teorijski karakter. Metoda usmenogizlaganja u informatikom obrazovanju primenjuje se kod teorijskog predavanja,predavanja uz upotrebu raunara, predavanje kombinovano sa razgovorom, kodusmenog opisivanja i objanjavanja.


12/42

Metoda razgovora - verbalna metoda, sutina ove metode je u razgovoru izmeuuenika i nastavnika u procesu sticanja znanja. Ova metoda se uspeno koristi i uinformatikom obrazovanju.

Metoda rada na tekstu sticanje znanja itanjem tekstova koji mogu biti preuzetiiz udbenika, prirunika, enciklopedija i druge literature. U informatikomobrazovanju mogue je koristiti kompjuterske tekstove, tekstove koji su smeteniu memoriji kompjutera dr.

Metoda pisanih radova podrazumeva pisanje teksta u obrazovnom procesu i odstrane uenika i nastavnika. Pisani radovi se dele na reproduktivne,polusamostalne i produktivne. U informatikom obrazovanju koriste se sve vrstepisanih radova.

Metoda ilustracije i demonstracije Primenom ilustracija u informatikomobrazovanju stiu se odreena znanja o kompjuterima programskim jezicimaprilikom ega se koriste znakovi, grafikoni, tabele, eme i dr. Osnovni metodikipostupak u ilustraciji je crtanje a za to kompjuter ima neograniene mogunosti.Demonstracija u nastavi izvodi se radi pokazivanja odreenih predmeta, pokreta,procesa. Svi postupci i ilustracije i demonstracije mogu se uspeno primeniti i unastavi informatike.

Metoda laboratorijskih i praktinih radova predstavlja takav nain rada u nastaviu kojem se stiu znanja i vetine kroz praktine aktivnosti i eksperimentisanjenastavnika i uenika u posebnim laboratorijama. Ova metoda primenjena uinformatikom obrazovanju poveava aktivnost uenika, razvija samostalnost,spretnost u radu sa kompjuterima.

Pored optih didaktikih metoda koje se primenjuju u nastavi informatike postoje ispecifine nastavne metode za informatiko obrazovanje.

Projektna metoda zasniva se na spajanju uenja sa radom i ivotom. Metoda referata nastala iz metode pisanih radova . Sutina ove metode je izbor

tema koje su podesne za referatski nain obrade. Metoda '' korak po korak '' predstavlja specifinu i nastavi informatike

primerenu metodu. Znanja se stie korak po korak koji su funkcionalno povezani.

Nastavni oblici u informatikom obrazovanju

Frontalni oblik nastavnog rada oblik organizacije u kome jedan nastavnik

istovremeno radi sa celim odeljenjem. Ovakav oblik rada je ekonomian iomoguava nastavniku da organizuje sistematian nastavni rad, a ima i vaspitni

znaaj. Slabosti ovog oblika rada su dominatna aktivnost nastavnika i radprilagoen prosenom ueniku, nemogunost potpunijeg povezivanja teorije iprakse, tekoe u odravanju panje i misaone aktivnosti i nemogunostnastavnika da na asu komunicara sa svakim uenikom. Frontalni oblik rada unastavi informatike nije u potpunosti podesan jer se nastava uglavnom odvija krozprajktian rad na kompjuterima, osim za teorijska izlaganja.

Grupni oblik nastavnog rada nastava se izvodi u manjim grupama koje se upojedinim fazama integriu u odeljenje. Kao i drugi oblici rada i on ima svojeprednosti i nedostatke. Grupnim radom se poveava motivisanost i aktivnost


13/42

uenika, rad nije prilagoen prosenom ueniku ve svakom pojedincu u grupi,razvija se vea socijalizacija i saradnja meu uenicima, poveava se odgovornostza rad. Meu slabosti ubrajamo: nisu svi sadraji podesni za grupnu obradu,pojedini uenici nisu zainteresovani za grupni rad, nedostatak meterijalno-tehnikih uslova za rad, nedovoljna obuenost nastavnika za organizaciju grupnogoblika rada.

Rad u parovima rad u malim grupama koje se sastoje od po dva uenika.Vrednost ovakvog oblika rada je mogunost razvijanja drugarskih odnosa itolerancije. Nedostatak je to pre formiranja parova nastavnik mora proveritiosposobljenost uenika za samostalni rad i meusobno komuniciranje. Rad uparovima je posebno zastupljen u nastavi informatike zbog praktinog rada nakompjuterima.

Individualni oblik nastavnog rada predstavlja samostalni rad uenika uodeljenju. Vrednosti individualnog oblika rada u tome to doprinosi razvojupsihofizikih sposobnosti, uvaava individualna interesovanja i potrebe uenika,nastavnik ima povratnu informaciju o nivou usvojenih znanja za svakog uenika,uenici formiraju navike samostalnog uenja. Nedostaci su u tome to ovakavoblik rada ne razvija drugarstvo, sloena je pedagoka organizacija procesauenja. Individualan rad u informatikom obrazovanju je uslovljen brojemkompjutera i drugih tehnikih sredstava.

Nastavni as. Nastavni as predstavlja vremensku i didaktiku jedinicu nastavnog rada.Postoji etiri osnovna tipa nastavnog asa:

1. Uvodni as ima informativni karakter. Primenjuje se na poetku obrazovnogprocesa i osnovna mu je funkcija uvoenje uenika u nastavni predmet.

2. as obrade novog gradiva na ovom asu uenici stiu nova znanja.3. as ponavljanja i vebanja osnovna funkcija ovog asa je spreavanje

zaboravljanja nauenih sadraja. Na ovakvim asovima steeno znanja sesistematizuje, generalizuje i uvruje u svesti uenika.

4. as proveravanja organizuje se kada je potrebno utvrditi postignute rezultateioceniti uenike.

Nastavni as ima i svoju unutranju strukturu. Nju ine tri faze: uvodni deo asa, glavnideo asa i zavrni deo asa. U nastavi informatike primenjuju se svi tipovi nastavnihasova.

Proveravanje i ocenjivanje uenika. Standardi znanja se definiu kao odreen kvantumpoznavanja injenica kao i nivoa osposobljenosti za izvoenje odreenih radnji ipostupaka. Standardi znanja predstavljaju prosene norme koje treba da ispune uenicikoji zavravaju odreen program. I u nastavi informatike postoje utvreni standardiznanja za pojedine razrede i teme. Proveravanje znanja uenika staro je koliko i kola iobrazovanje. Kroz istoriju menjali su se naini i postupci proveravanja nivoa uspenostiobrazovnog procesa. Razlikuju se tri vrste proveravanja:


14/42

1. Prethodno proveravanje utvrivanje znanja kojima uenici raspolau kako bi seplanirali adekvatni sadraji, metode i oblici rada za realizaciju novih tema iprograma. Postoje i drugi oblici prethodnog proveravanja kao to su: prijemniispit, kvalifikacioni ispit i sl.

2. Tekue proveravanje sprovodi se na svakom nastavnom asu i njime seproverava nivo usvojenosti sadraja jedne nastavne jedinice. Ono omoguavanastavniku uvid u aktivnosti i steena znanja uenika. Poseban oblik tekuegproveravanja je tematsko proveravanje koje se organizuje nakon svake zavrenetematske celine.

3. Zavrno proveravanje sprovodi se na kraju odreenog obrazovnog programa ilikolske godine.

Proveravanje znanja moe se organizovati i uz primenu sledeih postupaka:

1. Usmeno proveravanje predstavlja posebnu vrstu razgovora izmeu uenika inastavnika

2. Pismeno proveravanje Uenici pismenim putem prezentuju steeno znanje.Primenjuje su u vidu kontrolnih pismenih radova i domaih uenikih radova.Veoma je ekonomian vid proveravanja znanja, a osnovni problem ovakvognaina proveravanja je problem objektivnog ispravljanja i verodostojnostuenikih radova.

3. Proveravanje pomou testova znanja jedan od savremenih naina proveravanjaznanja uenika. Testovi predstavljaju standardizovane postupke za merenjepostignua uenika

4. Praktino proveravanje znanja i vetina primenjuje se radi utvrivanja nivoa

usvojenosti takvih znanja i sposobnosti. Ovakav nain proveravanja posebno sekoristi u nastavi informatike jer je osnovni nain proveravanja znanja i vetina izove oblasti upravo praktian rad na raunaru.

Ocenjivanje znanja uenika predstavlja nastavak postupka proveravanja nivoa znanja ivetina. Ocena je samo sredstvo registrovanja postignutog uspeha. Najpoznatiji sistemiocenevanja znanja su:

1. numeriko ili brojano ocenjivanje2. bodovni sistem ocenjivanja3. simboliko-slovni sistem

4. opisno ocenjivanje

U sistemu vaspitanja i obrazovanja, praenje, proveravanje i vrednovanje, odnosnoprocenjivanje znanja ima poseban poloaj kao deo od sutinskog znaaja. O tome govoriinjenica da je ocenjivanje formalno regulisano posebnim propisima, da postoji posebnanauna disciplina (dokimologija) koja se bavi pitanjima procenjivanja znanja, kao i dabudui i sadanji nastavnici imaju obavezu izuavanja problema ocenjivanja, a svinastavnici tokom rada obavezu proveravanja i usavravanja sopstvenih merilaprocenjivanja znanja i davanja ocena. Proveravanje i procenjivanje znanja ima viestrukuulogu. Nastavnicima omoguava da saznaju u kojoj meri su uenici usvojili nastavne


15/42

sadraje i stekli odreena znanja i da dobiju povratnu informaciju o svom nastavnomradu, o primenjenim nastavnim metodama i oblicima rada, e kako bi mogli da gaeventualno poboljaju. Obzirom da je ocenjivanje uspeha uenika stalan obrazovno-vaspitni postupak, nain rada nastavnika je na stalnoj proveri. Ocena nije samokonstatacija znanja, ona ima, osim pedagokih, posebne psiholoke, socijalne i drugeimplikacije. Ueniku se ocenjivanjem omoguava da dobije povratnu informaciju o svomradu, iskazanom znanju i zalaganju i da otkrije vrednost metoda uenja isvogangaovanja u ostvarenju kolskih zahteva. Ocenjivanje, a ne samo ocena, imasvojevrsnu motivacionu ulogu u javljanju ili naglaavanju odreenih motiva, poveanjunivoa aspiracije i planiranju narednih aktivnosti. Osim toga, ocenjivanje je jedan odmoda presudnih faktora kolske sredine koji utiu na formiranje osobina linosti,prvenstveno na izgraivanje odgovarajue slike o sebi, zatim oseanja sigurnosti,kompetentnosti i samouverenosti. Ocenjivanje i kolske ocene imaju i iri uticaj naafirmaciju uenika u svom odeljenju i koli, meu kolskim drugovima i nastavnicima, u

porodici, od roditelja a i od ostalih poznanika. Ocene imaju dalekoseni socijalni uticajobzirom da odreuju mogunost izbora odreene kole, fakulteta, zanimanja, stipendija ipovlastica, a time i drutveni i materijalni poloaj pojedinca.

Ocene se mogu izraavati kvantitativno, numeriki, zatim kvalitativno, odnosno opisno irangiranjem ili analitiki.Nadam se da se u skorijoj budunosti planira opisnoocenjivanje, kvalitativno procenjivanje postignua svakog pojedinanog uenika iz tovie nastavnih predmeta. Kriterijumi ocenjivanja uspeha uenika iz nastavnog predmetasu: vrsta, obim i nivo usvojenih znanja, umenja i vetina u odnosu na propisanenastavnim planom i programom za predmet, razred, obrazovni profil, odnosno vrstukole, to se objavljuje u Prosvetnom glasniku. da bi proveravanje i ocenjivanje imalo

pravilan efekat, nuno je da nastavnikova procena znanja uenika bude tana, objektivnai pouzdana. Jedino u tom sluaju nee biti neopravdanih posledica od dobijene ocene.

Postoje tri grupe inilaca koje rezultiraju subjektivnim ocenjivanjem:

1. inioci koji potiu od uenika i koji se odnose na njegove verbalne i drugesposobnosti i nain ekspliciranja odgovora.

Uenik sa izraenim verbalnim faktorom i fluentnou, koji se lako i tenoizraava ostavlja bolji utisak i najee dobija bolju ocenu.

Inteligentniji uenici su u stanju da prate reakcije nastavnika i brzo se

ispravljaju u odgovorima i esto su uspeniji u odnosu na trud koji ulau. Kvalitet odgovora zavisi i od trenutnog zdravstvenog i emocionalnog

stanja uenika. Jae uzbuenje i napetost pri odgovaranju, naroitousmenom, poznatije kao trema, najee izaziva nesigurnost, emocionalnublokadu i trenutno zaboravljanje.

Fiziki izgled uenika moe da utie na ocenjivanje. Pokazuje se da sulepa, urednija, simpatinija deca u povoljnijem poloaju.

Interakcija uenika i nastavnika, odnosno u kakvom su odnosu stavuenika prema nastavniku i stav nastavnika prema ueniku svakako utiena subjektivnost ocenjivanja.


16/42

2. inioci koji potiu od nastavnika, koji su najbrojniji i koji najvie utiu na

subjektivnost ocenjivanja:

lina jednaina ili lina praksa ocenjivanja tendencija neopravdanogpodizanja ili sputanja kriterijuma i davanje preteno niskih ili pretenovisokih ocena koja je posledica stalnih ili povremenih uzroka. Na smisaoline jednaine moe uticati pol nastavnika i stav prema ocenjivanju i totako to su ene, kao i nastavnici sa negativnim stavom prema ocenjivanjuskloniji davanju niih ocena. Na linu jednainu utie i specifino linoshvatanje nastavnog procesa, takozvana lina filozofija i shvatanje onavodnoj vanosti predmeta, kao i stil ponaanja nastavnika i odnosprema uenicima demokratski, autokratski i laissez fair.

greka sredine nastavnik preteno ocenjuje srednjim ocenama kako biizbegao mogunost velike greke u proceni znanja.

halo efekat tendencija da se ponaanje i osobine osobe smatrajuusklaenim i povezanim, pa nastavnici procenjuju znanja uenika premanekom svom ranijem stavu i ocenama o tom ueniku ili prema stavovima(ocenama) drugih nastavnika.

shvatanje vanosti gradiva Nastavnici istog predmeta mogu razliito davrednuju vanost pojedinih delova nastavnih sadraja i to doprinosisubjektivnosti ocenjivanja. Koji delovi nastavnog gradiva su bitniji trebausaglasiti na strunom aktivu za oblast predmeta.

kontrast tendencija da kvalitet prethodno procenjenog znanja drugihuenika utie na procenjivanje znanja pojedinca.

prilagoavanje u zavisnosti od nivoa znanja celog odeljenja, jedan istiodgovor moe biti razliito ocenjen u zavisnosti da li je odeljenje jae ilislabije.

simpatije ili antipatije prema pojedinim uenicima u odeljenju. samovolja Aktivnost ili pasivnost nastavnika u toku odgovaranja

uenika, nain postavljanja pitanja i davanje posebnih, teih pitanjanedisciplinovanim uenicima uzroci su subjektivnosti. Trenutnoraspoloenje nastavnika koje se odraava na ocene uenika je relativnoesta pojava i praksi. Posebna samovolja u ocenjivanju je kada nastavnikbez ikakve provere znanja daje slabu ocenu ueniku koji se

nedisciplinovano ponaa ili kada ueniku koji je odsutan sa

asa nastavnikproizvoljno upisuje (najee negativnu) ocenu.

razredni stareina esto favorizuje i blae ocenjuje svoje odeljenje oddrugih odeljenja kojima predaje

3. inioci koji potiu od izabrane metode proveravanja i ocenjivanja

Svaka ocena ima trostruku ulogu:


17/42

1. INFORMATIVNU da blagovremeno obavesti uenika, roditelje i odeljenjskovee o uspehu pojedinog uenika, nastavnika o rezultatima njegovog rada, azainteresovane institucije o ostvarivanju nastavnih zadataka i sadraja

2. MOTIVACIONU da podstie uenike na vee angaovanje i sistematski rad3. USMERAVAJUU da uenika osposobljava za objektivnu procenu postignua,

da bude osnova za utvrivanje uzroka zaostajanja i tekoa u napredovanjuuenika i preduzimanje odgovarajuih mera

Da bi ocena bila podsticaj za dalji rad i zalaganje uenika, ona mora pre svega da budejavna i obrazloena. Poznavanje rezultata deluje motivaciono i podstie uenika na rad.Obrazloenje mora da bude jasno, prilagoeno uzrasnim karakteristikama uenika.Vremenski razmak izmeu uenikovog odgovora i obrazloenja ocene treba da je tokrai jer tako najpovoljnije utie na motivaciju. Manir pojedinih nastavnika da ne upisujuocenu u odeljenju, odmah nakon odgovora uenika, izraz je njihove nesigurnosti, sumnje

u ispravnost svoje odluke i straha od reakcije uenika u odeljenju. Dranje uenika uneizvesnosti je demonstracija sile nadreenog poloaja nastavnika, slino kao strogoocenjivanje, davanje velikog broja slabih ocena, ali nije put kojim se izgrauje autoritetnastavnika. Povremeno, pojedini nastavnici saoptavaju ueniku ocenu, ali uz ismevanje iomalovaavanje. Nepotovanje linosti uenika ne samo to je nedopustivo bilo komnastavniku, ve moe imati nepredvidive negativne posledice (i za nastavnika i zauenika). Nastavnik je duan da podstie razvoj linosti uenika, njegovih vetina,stavova i vrednosti, da izgrauje njegov pozitivan odnos prema koli i obrazovanju i dapodstie motivaciju uenika da dalje ui, obrazuje se i razvija se. Kako postii veuobjektivnost ocenjivanja ili koji su postupci za poveanje tanosti ocenjivanja znanja?Upoznavanje sa zakonitostima delovanja subjektivnih faktora u ocenjivanju treba svakog

nastavnika da uputi na preispitivanje svoje prakse pri ocenjivanju, na blagovremenoocenjivanje i javno i obrazloeno saoptavanje ocena, na korienje raznovrskihpostupaka za procenu znanja, naroito na kombinovanje ispitivanja testovima znanja satradicionalnim postupcima, na uestalije, redovno ocenjivanje manjih celina, na tosvestranije vrednovanje sticanja znanja. Posebno, nastavnici treba da se preispitaju opsiholokim implikacijama svojih ocena, o njihovom uticaju na razvoj linosti uenika.

Blumova taksonomija u vrednovanju znanja. Benjamin Bloom je 1956. godinenapravio klasifikaciju nivoa intelektualnog ponaanja koji su vani u uenju. Onaukljuuje tri domena koji se meusobno proimaju: kognitivno, afektivno i psihomotornopodruje.

Kognitivno uenje ostvaruje se pamenjem, i intelektualnim vetinamarazumevanja informacija , organizacije ideja, analize, primene znanja.

Afektivno uenje se demonstrira ponaanjem koje ukljuuje sledee stavove:svesnost, interesovanje, panju, odgovornost, sposobnost sluanja i odgovora,,interakciju sa drugima.

Psihomotorno uenje demonstrira se fizikim vetinama: koordinacijom,spretnou, brzinom...


18/42

Ovakav nain vrednovanja znanja gde nastavnik prati odreene aktivnosti i vrednuje ihbodovima u tabeli doprineo bi veoj angaovanosti uenika na asu, a vrednovanjeznanjabi bilo objektivnije i realnije.

Informatiko obrazovanje i interaktivno uenje

Reformom nastavnog procesa sve vie se afirmie interaktivno uenje kao jedana odsavremenih pedagokih inovacija.

Interaktivno uenje i nastava u informatikom obrazovanju. Interaktivno uenjezasnovano je na kooperativnosti meu subjektima koji ue. Kooperacija ima znaenjesaradnje i spremnou za rad sa drugima i uspostavljanjetolerantnih odnosa sa onima sakojima se ui. Interaktivno uenje moe se sprovoditi u svimnastavnim oblicima , ali je

najefikasnije u grupama.U prednosti interaktivnog uenja spadaju razvijanje sposobnostisamouvaavanja i samopotovanja, postizanje veeg kolskog uspeha. Interaktivno

uenje se primenjuje i u informatikom obrazovanju. Moe seorganizovati u parovima,manjim grupama, srednjim grupama i velikim grupama. Interaktivno uenjeinformatikih sadraja realizuje se kroz sledee korake:

1. prvi korak uvod u rad2. drugi korak formiranje grupa za rad3. trei korak samostalni rad grupa na reavanju zadataka4. etvrti korak izvetavanje predstavnika grupa o uraenim zadacima5. peti korak analiza toka i rezultata rada svake grupe6. esti korak uoptavanje rezultata koje su grupe ostvarile7. sedmi korak zadaci za samostalni rad

Interaktivno uenje nastavnih sadraja doprinosi tome da uenik sve manje imaobjekatsku a sve vie subjekatsku poziciju.

Reforma kolskog sistema bavi se i problemom pozicije uenika i nastavnika unastavnom procesu. Najvanija pitanja su:

1. nova pozicija uenika u vaspitno obrazovnom procesu.

U pedagokoj nauci postoje tri teorijska shvatanja o poziciji uenika u nastavi:

uenik je objekat vaspitanja, uenik je subjekat vaspitanja, uenik je istovremeno i objekat i subjekat vaspitanja.

U praksi uenik je u objekatskoj poziciji. Vaspitno obrazovni proces zasnovan naobjekatskoj poziciji uenika nije omoguavao razvijanje individualnihsposobnosti i zadovoljavanje potreba i interesovanja uenika. Savremeni pedagoziizgrauju novo shvatanje po kome uenik treba istovremeno da bude i objekat i


19/42

subjekat u nastavnom procesu. Uenik treba i da bude pouavan ali i da ui isamoui.

2. funkcija nastavnika u savremenom obrazovnom procesu i nastavi.

Znaajan faktor vaspitno obrazovnog rada je nastavnik. Njegove osnovnefunkcije su funkcija predavaa i funkcija ocenjivaa. Razvoj nauke, tehnike itehnologije uslovio je brojne promene u nastavnom procesu pa je samim timuticao i na funkciju nastavnika. On je sada i planer i programer, organizator irealizator vaspitno-obrazovnog procesa, voditelj, savetodavac, istraiva,verifikator nastavnog procesa. Pored svega ovoga on se bavi i poslovimarazrednog stareione, radi u strunim organima kole, sarauje sa roditeljima,uestvuje u vannastavnim aktivnostima i dr. Da bi ostvario sve te funkcije on

mora imati izgraene posebne osobine linosti: prvo mora biti struan u svojojoblasti, da se odlikuje emocionalnom zrelou, da bude komunikativan, otvoren,optimistian

3. promene poloaja uenika i nastavnika u informatikom obrazovanju

Reforma kolskog sistema menja poziciju uenika i nastavnika u nastavnomprocesu. Uvode se novi predmeti, meu kojima je i informatiko obrazovanje.Uenik menja svoju poziciju od objekta ka subjektu obrazovanja jer to zahtevainformatiko obrazovanje jer se ono uglavnom zasniva na uenju i samouenju.Ova promena stvara takvu pedagoku klimu u kojoj uenici postaju motivisani za

rad radoznali i sa zadovoljstvom stiu znanja i vetine u radu na kompjuterima.

PEDAGOKIEFEKTIKOMPJUTERSKIPODRANENASTAVE

Uticaj raunara na osnovne sposobnosti

Dimenzija vremena u uenju. U mnogim okolnostima ueno je kako uenje koje jezasnovano na raunaru ubrzano, i to na razlicitim nivoima kolovanja i u razlicitimsituacijama uenja. Koristei raunare uenici ue vie, zadravaju vie ilisvladavaju istukolicinu informacija bre. Upravo nastavnici izvetavaju da tamo gde su raunariuvedena u nastavni rad, uenici savladaju program u kraem vremenu. Istraivanjapokazuju da su uenici, koji su motivisani za uenje uz pomoraunara, spremni utroitisvoje vreme i energiju na pronalaenje puteva u razvijanju sopstvenih novih sposobnosti.Ta promatranja pokazuju povien nivo drutvene interakcije i mogunost prenoenjanjenih dobrih strana u korist uenikovog kolskog rada uopteno.


20/42

Potrebno je da se razjasni uticaj raunara na "stare" osnovne sposobnosti, kao to suitanje, pisanje i raunanje, kao i da se analizira vanost moguih "novih" osnovnihsposobnosti, neposrednije povezanih s kognitivnim zahtevima i mogunostima koje surazotkrile tehnologije.

itanje. Po pitanju itanja informacione tehnologije mogu delovati razliito. Sposobnostitanja je stari problem. Mnoge analize radile su istraivanje po pitanju kvaliteta ipoznavanju kolskog materijala za itanje. Doprinos raunara u tom pogledu je jonejasan. Moda je najvei potencijal tehnologije u kvantitetu i raznovrsnosti informacijakoje su dostupne. No, stalni porast razliitih materijala, koji izlau uenike nepoznatom upoveanoj meri, moe ozbiljno ugroziti dobrobiti sadrane u njihovoj kvalitetu.

Pisanje. Na sposobnost pisanja kod poetnika informacione tehnologije ve imajuuticaja. Koristeci Microsoft Office Word, eliminie se vei deo mehanike prisutne pri

pisanju. Delovanje na brzinu kojom se sposobnost (u obliku sintaktike i gramatikeispravnosti) savladava, naroito je vidljivo kod one dece koja su imala tekoa tokomredovne vebe, ak i kod najmlaih. U osnovnom i srednjem obrazovanju uenicima jeWord bolji jer:

se manje grei kod pisanja, a ako se i pogrei lako se ispravlja (i moe se uinitibez znanja nastavnika),

tekst izgleda bolje, i to olakava ispravljanje greaka i ideja, kucanje nije toliko naporno kao pisanje.

Izraunavanja. Raunari su korisno sredstvo za dublje razumijevanje predmeta ipronalaenje novih pristupa u reavanju problema. Na primer, raunarima je u poetkudato vano mesto u uenju matematickih koncepata, na primer uz pomo programskogjezika Mathematica. Personalni raunari veodavno igraju vanu ulogu u podsticanju narad. U pogledu izraunavanja raunar je nezamenjivo sredstvo u dananjoj nauci iobrazovanju.

Do sada navedeni primeri potvruju tezu da raunari mogu biti od pomoi unastavi/uenju osnovnih sposobnosti. Pisanje, itanje i raunanje su olakani upotrebomraunara. Pismenost se moe ostvariti u ranijoj dobi, no ipak, pisanje moe biti olakanona tetu sub-sposobnosti, kao to je gramatika pismenost ili sposobnost pravilnogpisanja rei. To ak moe biti potpuno potisnuto u drugi plan, zbog poveane dostupnostivizuelnih oblika komunikacije. Sposobnost raunanja moe biti ostvarena s manje naporai u kraem vremenu, ali s moguim neeljenim posledicama na specificne procesemiljenja, koji se razvijaju tokom manipulacija brojkama.

Dalji razvoj osnovnih sposobnosti

Uticaj tehnologije puno je vei od njenog mogueg delovanja na osnovne sposobnosti.Ona moe stvarati potrebu za usvajanjem novih sposobnosti. Za neke od njih verovatno jeda e se razviti jae od drugih. Jednostavnije reeno, jednom, kada se informacije i


21/42

podaci mogu dobijati po elji, memorija i sposobnosti pamenja, koje su u sreditu panjetradicionalnih metodika nastave/uenja, e postati periferne za proces ucenja. Umestotoga, druge sposobnosti e dobiti na znaenju.

Rad s raunarima esto razvija uoptenu sklonost ka istraivanju (razni pretraivai:google, yahoo...), pre nego oslanjanje na vegotovo znanje predato od strane nastavnika.Potreba da pojedinac razvije sopstvene strategije trebala bi postati imperativna smernica,jer time se podstie njegov proces osvetavanja samome sebi i razvija autentinost. To jenajvei imperativ koji obrazovanje podstavlja pred ovjeka. Razni progarmski paketi(software) utemeljeni su na pedagokim pristupima, implicitno ili eksplicitno. Svi surazvijeni oko istog pokazatelja; koliine kontrole i samostalnosti uenika u odnosu naraunar. Postoje programi koji su zasnovani na bazi osnovnog ponavljanja i vebanja, apostoje i interaktivni u kojima i raunar i uenik imaju aktivnu ulogu. Informacionetehnologije mogu igrati ulogu u unapreivanju razumijevanja procesa uenja i u primeni

za postizanje pedagoke kvalitete. Naunici iz kognitivnih oblasti i pedagozi suoeni suipak s tekim zadatkom, da otkriju kako ispravno koristiti tehnologiju da potpomognenjihov rad.

Razmiljanja studenata i uenika o korienju raunara u nastavnom procesu:

"Raunar daje trenutnu povratnu informaciju". "Podstie nas da mislimo". "Uenik je taj koji radi, dok je to u uionici esto nastavnik". "Ne oseamo da nam je nastavnik stalno za ledima. "Doputeno nam je pogreiti. Ako nismo u pravu, moemo pronai drugo

reenje". "Imamo vie vremena za razmiljanje, moemo taj proces usporiti ili ubrzati,

zavisno od toga koliko gradiva elimo savladati".

Istraivanja o upotrebi raunara u Srbiji

Perma podacima Republikog zavoda za statistiku rezultati istraivanja Upotrebainformaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2010 pokazuju da raunaru Srbiji ima 46,8 odsto domainstava, a prikljuak za internet 36,7 odsto. Korienje

raunara u doma

instvima pove

ano za est odsto, dok je upotreba interneta pove

ana za3,5 odsto u odnosu na 2009. godinu. Informacioni jaz se moe uoiti kada se uporedi

zastupljenost korienja raunara u urbanom i ruralnom delu Srbije, tako da je ugradovima stopa rasta etiri puta vea nego porast korienja kompjutera u ruralnimdelovima zemlje. Zastupljenost internet prikljuka u domainstvima najvea u Beogradu 48,6 odsto, u Vojvodini 37,9 odsto, dok u centralnoj Srbiji internet ima 30,5 odstodomainstava. Navedeno je da irokopojasnu internet konekciju poseduje 22,9 odstodomainstava, to je za 7,4 odsto vie nego prethodne godine, i dodao da je zastupljenostte vrste internet konekcije najvea u Beogradu, gde iznosi 37,6 odsto. Dobijeni podacipokazuju da je vie od 2,85 miliona ljudi koristilo kompjuter u poslednja tri meseca, toje za priblino 220.000 vie nego prole godine. Raunar najvie koriste studenti i


22/42

visokoobrazovani ljudi, i naveo da se, kada je reo korienju raunara u preduzeima,moe rei da skoro sve firme, odnosno 97,8 odsto preduzea, koriste kompjuter u svomposlovanju, dok internet prikljuak ima 94,5 odsto kompanija.

Obrazovanje uenika za upotrebu raunara u nastavi

Program ranog uenja informatike zamiljen je i kreiran na nain da uenike postepenouvodi u svet raunara i prui im osnovna znanja, odnosno osnovnu informatikupismenost. Informatika pismenost definisana je kao jedna od "pismenosti" koje biuenik trebao stei tokom etvorogodinjeg kolovanja u razrednoj nastavi (uz ostale"pismenosti": lingvisticku, drutveno-humanistiku, prirodno-matematiku, tehnoloku,fiziko-zdravstvenu i emocionalnu).

Neka od najecih pitanja i primedbi koje se vezuju uz rano u

enje informatike su:

hoe li informacione tehnologije negativno uticati na socijalizaciju, pa i natelesno zdravlje uenika?

treba li uenike, istovremeno dok govorimo o rastereenju, opteretiti dodatnimnastavnim sadrajem, kada e ionako znanja koja budu stekli uskoro bitizastarela?

Oigledno je da se razvoj i irenje informacionih tehnologija nee zaustaviti niti se moespreiti. Uskoro e svako dete, i to veu predkolskoj dobi, biti u prilici da se susretne saraunarom i da ga upotrebljava. Pitanje je hoe li znati koristiti raunar na ispravan nacin,

odnosno sa svrhom? Ovde glavnu ulogu preuzimaju prvo roditelji, a zatim nastavnici, kaooni koji posmatraju i usmeravaju uenike na pravilan put.

Opremljenost uionica i potrebni uslovi za primenu raunara u nastavi

Uenici su podloni povredama pri radu s raunarom. Ve due vremena poznati suproblemi kao to su CTS (Carpal Tunnel Syndrome), RSI (Repetetive Strain Injury) i dr.;

Sindrom karpalnog tunela (CTS) nastaje tako to se nervus radialis (zbicni zivac) ukljetiu svom kotano-vezivnom prolazu kroz runi zglob tzv. karpalnom tunelu. Nastaje usled

nepravilnog polozaja ruku, povreda runog zgloba, reumatskih oboljenja... Zato se i zovesindrom (skup simptoma), tj. nije u pitanju samostalno oboljenje. Ovaj zivac ozivavamiie tenara (miii oko palca) i kou prednje strane palca, kaziprsta, srednjeg iunutranje strane domalog prsta. U pocetku se javljaju trnjenja, bolovi ili neosetljivostkoe na tim delovima, a kasnije moze doi do slabljenja i atrofije pripadajucih miia.Terapija je fizikalna, a u najtezim slucajevima resenje je hirursko (zivac se vadi iztunela). Ko puno kuca trebalo bi da nabavi ergonomsku tastaturu. Treba izbegavatidugotrajan polozaj sa akama savijenim ustranu. Poloaj ake je takav da mora bitioslonjena na sto. Mi se pokree pokretima prstiju, nikako iz ramena, jer ti miii nisuzamisljeni za precizne pokrete i brzo ce se zamoriti. U grupu oboljenja gornjegekstremiteta koja su uzrokovana odnosno pogorana viesatnim radom na raunaru spada


23/42

i sindrom gornje torakalne aperture (Thoracic Outlet Syndrome, TOS), koji obuhvataitav niz simptoma koji su uzrokovani pritiskom na neurovaskularnu peteljku ramena,koju ine potkljuna arterija i vena i brahijalni pleksus. Simptomi obuhvataju trnjenje,bolove i slabosti miia ruku, a ponekad i bolne otoke itave ruke. Statiko optereenjekimenog stuba, uzrokovano dugotrajnim sedenjem, takoe je faktor rizika za pojavurazliitih bolnih stanja vrata i donjeg dela lea. Najee posledice dugotrajnogoptereenja tokom vie godina rada jesu degenerativne promene na miiima vrata ivratnom delu kime (spondiloza), koje se manifestuju krivljenjem vrata (tortikolis),bolovima, ogranienim pokretima, muninom, pa i gubitkom svesti. Tokomosmoasovnog rada za raunarom, ponavljaju se mali pokreti hiljadama puta, bez obzirana to da li se stiska taster mia ili napreu runi zglobovi pritiskanjem tastera ikombinacija tastera na tastaturi. Kumulativne rezultate ove "gimnastike ruke i ake"moda se nece osetiti ni kroz nekoliko meseci ili godina, a moda i nikada. Ako se toipak dogodi, bol se postepeno pojavljuje i verovatno ga neete povezati s upotrebom

raunara. Mnogo godina unazad, strunjaci koji se bave ovom oblau su posumnjali daponavljanje malih pokreta moe postepeno prouzrokovati oteenje, pogotovu ako supovezani sa nefiziolokim poloajem ili napetou. Ta oteenja su nazvana povredeusled ponavljajuceg naprezanja ili RSI (Repetitive Strain Injuries). U medicinskimkrugovima ne postoji opteprihvaen stav o tome da li upotreba raunara moe dovesti doRSI povreda, ali od osamdesetih godina, ovi dokazi su isuvie uverljivi da bi korisniciraunara, poslodavci i zakonodavci mogli da ih zanemare. Postoje brojne ergonomskestrategije kojima se titimo od ovih povreda. Izbor sa kojim se susreemo kree se odpokazivaa koji su montirani na glavi korisnika, do ucvrivaa zglobova, pa tako covekvie lici na vojnika iz "Ratova zvezda" nego na korisnika raunara. Preventiva je ovde,kao i svuda u razvijenim delovima sveta, prioritetna u odnosu na lecenje posledica RSI.

U poslednje vreme sve vie takvih problema se javlja kod dece kolskog uzrasta. Razlogtome je pre svega povean broj raunara u svakodnevnom koritenju kod kue i u koli.Najosetljiviji i najranjiviji organi pri radu s raunarom kod dece su oi.

Kad se jako koncentriu na neku aktivnost na ekranu deca nesvesno jako retko trepu,zbog ega im se sue oi. Nauno je dokazano da gledanje u monitor s premaleudaljenosti, kako to deca esto rade, moe dovesti do kratkovidosti jer se vizualni sistemu detetovom oku prilagoava toj udaljenosti "mislei" da je to normalna udaljenost.Takoe je injenica da su raunari uglavnom izraeni za odrasle osobe, a ne za decu.Zbog toga se javlja problem da deca ne mogu pravilno raditi za raunarom bez nekih

osnovnih promena u razmetaju i veliini elemenata radne stanice.

Bitno je da uenici jo dok su deca naue kako pravilno urediti svoje radno mesto i kakopravilno raditi sa raunarom, da kasnije ne bi imali zdravstvenih problema vezanih zanepravilan rad sa raunarom. Veina kola ne moe priutiti specijalan raspored za svojeraunare. Raunarske radne stanice esto su sastavljene od bilo kojih dostupnih stolova istolica. Najece su to stolovi i stolice standardne veliine i nisu prilagodljivi razliitojdeci. Uenici osnovnih kola su razliitog rasta, tako da nije lako prilagoditi opremu dasvima dobro odgovara. Mnogi smatraju da se to ne moe postii bez specijalzovane


24/42

ergonomske opreme, no moe se sa vrlo malo ulaganja napraviti jako kvalitetna opremakoja e zadovoljavati sve najvanije ergonomske zahteve.

Na slici je prikazano jednostavno rjeenje koje moe pomoi da se radne stanice uenikapriblie idealnima:

trai se:1. vrat blago savijen, glava gotovo uspravna

kako to postii: drac dokumenata izraen u uionici moe dratipapir s koga ucenik ita dok kuca na pravilnoj visini i udaljenosti,

2. oi u ravni teksta na monitoru. Laktovi u nivou sa tastaturom

kako to postii: podmetnuti neto pod uenika ako mu stolica nijedovoljno visoka. Uenica na slici iskoristila je knjigu ali se moe koristitita, npr. jastui,

3. stopala moraju imati oslonac kako to postii: podmetnuti neki predmet ispod stopala.

Uz pravilno sjedenje, deca moraju imati i za njih prilagoene racunarske komponente mi i tastaturu. Deja tastatura sadri neke bitne elemente:

sve dirke su optimalno rasporeene i optimalne veliine za kucanje, najeekoriene dirke su obojene,

trackball s tri dirke omoguuje da je point and click ureaj dovoljno blizu, postoji dodatak tastaturi za odmaranje zglobova pri kucanju.


25/42

Pravilno (gore) i nepravilno (dole) dranje uenika


26/42

Radna stanica uenika

Izgled kabineta za raunarstvo i informatiku

Vaan faktor koji utie na sposobnost oveka da dobro vidi je kvalitet svetla. Kvalitetnosvetlo stvara dobru vidljivost i omoguuje prijatno gledanje. Osvetljenje je uinkovitokada omoguava da se vide detalji vezani za aktivnost koja se trenutno obavlja. Kontrastizmedu objekta kojim se uenik bavi i njegove pozadine mora biti dovoljan da omoguiueniku da dobro i jasno vidi objekt (bez poveanja napetosti oiju).


27/42

Za vreme rada za raunarom, u vidnom polju, ne bi smela postojati refleksija svetlosti iizvora svetla koje zasljepljuje. Razliite boje svetlosti stvaraju razliita raspoloenja iatmosfere u uionici koje utiu na produktivnost rada uenika. Svetlost u uionici bitrebala to vie odgovarati prirodnoj sunevoj svjetlosti.. Smatra se da bi nivoosvetljenosti kabineta za raunarstvo i informatiku trebao biti negde oko 40-50% nivoaosvetljenosti obinih uionica.

Upotreba raunara u nastavi

Informacione tehnologije su izmenile obrazovnu strukturu svih predmeta i predstavljajujedan aspekt integrisanog uenja u kojem se informatika nastoji provui kroz svepredmete vaspitno-obrazovnog procesa i na taj nain produbiti kvalitet primanja i

usvajanja znanja. Na temelju iskustva u raznim zemljama moe se zakljuiti da vezainformatike s drugim sadrajima postoji, no treba ih osmisliti za potrebe nastave i

posebnih struka. U Danskoj se, na primer, moe videti kako se informatika povezuje smaterinjim jezikom i gramatikom, stranim jezikom, matematikom, prirodom, tehnikom,fizikom, hemijom, istorijom, geografijom, filozofijom, logikom, psihologijom,sociologijom, politikom, ekonomijom, likovnom i muzikom kulturom.

Upotreba raunara u nastavi za vreme uenja kod uenika utie na:

1. motivaciju za uenje,2. sposobnost logikog miljenja,3. uspeh u kolovanju,4. sposobnost samoizraavanja,5. metakognitivne sposobnosti,6. razvija stavove za otkrivanje greaka,7. razvija kooperativnost,8. razvija oseaj odgovornosti,9. daje ueniku neposrednu povratnu informaciju.

Upotreba raunara u radu sa nadarenom decom. Kako bi nadprosena deca dobilabolje mogunosti izraavanja i kvalitetnijeg rada, to bi doprinelo njihovom napretku isposobnostima, potrebno je preduzeti izvesne mere. Preporuuje se unutar razredaorganizovati posebne grupe koje bi za cilj imale potenciranje sposobnosti nadarene dece.Takoe, organizovanje sekcija po nastavnim predmetima omoguilo bi toj deci vieprostora za njihovo kreativno izraavanje i rad. Ako u nastavi nema pak dovoljnoprostora (vremenskog ili fizikog) za poseban rad sa tom decom, uvek postoji mogunostorganizovanja vankolskih aktivnosti.

Upotreba raunara u radu sa nadarenom decom. Deca sa smetnjama u razvoju usvojem fizikom, intelektualnom, emocionalnom, govornom, socijalnom ili nekomdrugom razvojnom podruju izrazito odstupaju od onoga to se smatra "standardnim"rastom i razvojem. Takvoj deci je u procesu vaspitanja i obrazovanja neophodna


28/42

specifina struna pomoc radi maksimalnog razvoja njihovih potencijala. Takvu decu jepotrebno kvalitetno i ispravno adaptirati u razred s nunom adaptacijom prostora, opremei nastavnih pomagala (prilagoen ulaz u kolu, posebna stolica, prilagoena kolskaklupa itd.) Za tu decu, racunar moe biti od neprocenjive vriednosti.

UENJE I INTERNET

Internet omoguava komunikaciju na globalnom nivou, prua nove izvore edukacije izabave. Ali, zavisno od toga u kakvim je rukama korisnika, Internet moe pokazati svojusvetlu ili tamnu stranu. Razvoj informacionih tehnologija, interaktivnost i poveanemogunosti komuniciranja sve vie i vie predstavljaju rizik za sve korisnike, pa tako i zadecu. Da bi se deca i mladi znali nositi sa negativnim aspektima Interneta potrebno jeznanje i informatika pismenost. Zabraniti mladima korienje Interneta zbog straha ili

nekog drugog iracionalnog razloga nece reiti probleme, ve naprotiv produbiti ih.Surfovanje Internetom i virtuelna komunikacija postali su sastavni deo vaspitno-obrazovnog programa kola u Evropskoj uniji. Prema istraivanju koje je sprovelaEvropska komisija, kole u Uniji po pravilu imaju dostupnu brzu irokopojasnuInternetsku vezu koja omoguuje laku dostupnost kvalitetnih sadraja s Interneta. UEvropskoj uniji vie od 96% kola ima pristup Internetu, a 67% njih i pristupirokopojasnoj mrei. Ali, broj korisnika te mree ipak varira od drave do drave. Naprimer, u skandinavskim zemljama 90% kola slui se irokopojasnom mreom, dok jetaj procenat ispod 35% u Grkoj, Poljskoj, Kipru i Litvaniji. Ne postoje ni vee razlikeizmeu vie i manje naseljenih mesta kada je u pitanju korienje Interneta u kolama.Razlike se naziru tek kod korienja irokopojasne mree za koju nema uspostavljene

infrastrukture u ruralnim mjestima.

World Wide Web (WWW) nije tehnologija, vekoncept. To je pogled na podatke, a neorganizacija podataka. WWW je informacijski svet koji korisnicima omoguujejednostavan pristup podacima, kao i objavljivanje linih podataka. Dva osnovna nainakorienja WWW-a u edukaciji su za:

1. prikupljanje informacija,2. pruanje informacija.

Kod prikupljanja informacija vano je ne samo da uenici naue kako nai i prikupiti

informacije (korienjem alata za pretraivanje), nego i da znaju upotrebiti te informacijekada ih pronau, odnosno da ih transformiu u znanje. U tom pogledu, mogu nastati inegativni efekti kod uenika koji koristei WWW lako pronalaze stranice koje im slueza zabavu vie nego za uenje. I ovdje kljunu ulogu imaju nastavnici koji ispravnousmeravaju uenike u njihovom radu. Na WWW, informacije mogu nuditi i nastavnici iuenici. Uenici sami kreiraju line projekte, tako to prikupljaju informacije na zadatutemu i prikazuju ih kao listu URL adresa, odnosno kreiraju svoj home page s pronaenimlinkovima ili tzv. sintetiki dokument koji objedinjuje sadraj prikupljenih dokumenata (sadresama dokumenata i nazivima obraenih tema). Ti dokumenti uoblieni kao WWWhipermedijske aplikacije mogu sluiti i ostalim studentima za uenje obraene teme, ali ikao primer za kreiranje linih projekata.


29/42

Pored prethodno navedenih naina, WWW se u edukaciji moe koristiti jo i kao:

3. forum za online diskusije na odreenu temu i virtualne konferencije, pomoukojih se omoguuje svim uenicima da iznesu svoje stavove

4. korienje igara koje imaju i obrazovnu funkciju, posebno za motivisanje uenika,a ne slue samo za zabavu

5. pomou radu s uenicima koji imaju potekoa u izraavanju, gde se trai danapiu neto o sebi i svojim interesovanjima, kreiranjem svog home page-a ilivoenjem dnevnika uenja, u kojem u obliku HTML dokumenta upisuju to su tajdan nauili.

Korienje WWW-a u pedagoke svrhe moe se razviti u dva osnovna pravca:

tradicionalan pristup kod uenja na daljinu gde se na WWW koristi ponuencourseware,

pretrauju se sadraji dostupni na WWW-u, koji nisu stavljeni zbog korienjasamo u obrazovnu svrhu, te nisu ni strukturirani kao klasini courseware.

Najproduktivniji pedagoki pristup je kombinacija oba pravca, gde studenti koristeobrazovni materijal koji je strukturiran kao klasini courseware s hiperlinkovima nadokumente o nekoj temi dostupnoj na Internetu. Takoe je dobro ako i uenicisamostalno prikupljaju informacije, te ih objedine na nain slian klasinim seminarskimradovima, ali sada ne vie u "papirnatoj" nego u elektronskoj formi. Glavne prednostiWWW-a koje ga ine atraktivnim za upotrebu u obrazovanju su:

jednostavnost korienja, hipertekstualne/hipermedijske i mrene mogunosti, dostupnost programske podrke za klijente i za servere za razliite platforme, jednostavnost HTML i dostupnost besplatnih HTML editora, interaktivnost preko obrazaca za unos podataka, skriptnih jezika, Jave, VRML-a

Upotreba Interneta u vaspitno-obrazovnom procesu

Upotreba Interneta poeljna je u mnogim segmentima obrazovanja i Internet seprimjenjuje na mnogim nivoima:

1. Meusobna razmena (eng. Interpersonal Exchanges)

pojedinci razgovaraju elektronskim putem s drugim pojedincima ili sgrupama koristei e-mail, mailing liste, news grupe, Internet bulletenboards, itd,

prijatelji putem e-maila (eng. Keypals) studenti se dopisuju o temamakoje sami biraju,


30/42

globalni razredi (eng. Global Classrooms) dva ili vie razreda uezajedno na unapred zadanu temu,

elektronski nastup (eng. Electronic Appearances) strunjak iz nekogpodruja kao gost krae vreme uestvuje u diskusiji putem e-maila,diskusijske grupe i sl. i odgovara na pitanja uenika,

elektronsko mentorstvo (eng. Electronic Mentoring) strunjak iz nekogpodruja due vreme pomae uenicima pri istraivanju neke teme,

pitanja i odgovori (eng. Question-and-Answer Services), postavljanjepitanja na odreenu temu,

2. Prikupljanje informacija (eng. Information Collections)

prikupljanje, obrada i poreenje informacija,

razmena informacija (eng. Information Exchanges), prikupljanje i razmenainformacija na odreenu temu, kreiranje baze podataka (eng. Database Creation) informacije seorganizuju tako da ih mogu koristiti ostali uenici, elektronsko izdavatvo (eng. Electronic Publishing) izdavanjeelektronskih asopisa, "teleizleti" (eng. Telefieldtrips) razmenjuju se opaanja s izleta suenicima iz drugih krajeva, udruena analiza podataka (eng. Pooled Data Analyses), analiziraju se iuporeuju podaci prikupljeni sa vie mesta (anketama, merenjima u prirodi,itd.).

3. Problemski projekti (eng. Problem-Solving Projects)

traenje informacija (eng. Information Searches) trae se reenjapostavljenog problema,

elektronsko pisanje (eng. Electronic Process Writing) uenici se ueizraavati miljenje pisanjem na neku temu ili kritikim osvrtom na nekinapisani tekst,

sekvencijalno kreiranje (eng. Sequential Creations) vie uenika iligrupa kreira zajedno neki tekst ili sliku,

uporedno reavanje problema (eng. Parallel Problem Solving) isti

problem reava vie uenika, a na kraju se razmenjuju reenja i metodereavanja,

prividno okupljanje (eng. Virtual Gatherings) okupljanje i diskusija onekoj temi u realnom vremenu,

simulacije (eng. Simulations) imitiraju se stvarni dogadaji, drutveni projekti (eng. Social Action Projects) diskutuje se i

preduzimaju se akcije (npr. peticije, prikupljanje humanitarne pomoi,itd.) u vezi sa stvarnim dogadajima u svetu.


31/42

Sigurna upotreba Interneta (kod kue i u koli)

Prilikom prikljuivanja na Internet, korisni

ki ra

unar postaje deo Interneta i dodeljujemu se IP adresa prema kojoj je u tom trenutku dostupan prema svim drugim raunarima

na Internetu, kao to su i svi drugi raunari dostupni njemu. IP adresa jedinstvena je zasvaki raunar i predstavlja identifikacioni podatak. Sa udaljene lokacije obian korisnikne moe saznati tano o kom raunaru se radi samo po njegovoj IP adresi, ali je tajpodatak dostupan davaocu Internet usluga. Raunari prikljuceni na Internet su izloeni surazliitim vrstama rizika. Najznaajniji su pri tome:

1. neovlaten pristup podacima iz raunara,2. prislukivanje ili kraa podataka u prenosu,3. infekcija virusima,

4. aktivni napadi na raunare radi onesposobljavanja,5. napadi na privatnost vlasnika odnosno korisnika raunara.

Od svih navedenih vrsta rizika, deca su najcece izloena napadima na privatnost ukojima se:

preti njihovim oseanjima, emocionalnom zdravlju i intelektualnom razvoju, ugroava njihova telesna sigurnost

Ostali problemi koji se javljaju su:

Rizini odnosi u koje deca mogu stupiti uspostavljajuci kontakt sa ljudima loihnamera. Najbolje reenje za ovo je kuno vaspitanje i vaspitanje u ustanovamakoje deca pohaaju. Decu treba nauiti ta sve mogu doiveti komunicirajuci snepoznatima putem Interneta, ba kao i u stvarnom ivotu,

marketing bitno je deci onemoguiti da sama kupuju putem Interneta kao iuveriti ih da ne daju nikakve line podatke poput kune adrese, telefonskog broja,lokacije kole koju pohaaju i sl.

Ako postoji opasnost da deca nee posluati savete odraslih, postoje programi koji ih utome mogu onemoguiti. Programski proizvodi tzv. blokatori web stranicaonemoguavaju pristup "rizinim" web mestima. No takav software ne reava problem

jer je ponekad mogue da "povue" sadraje koji nisu primjereni jer su dvosmisleni iliprikriveni. Takoe se moe dogoditi da neke sadraje bez razloga diskriminie.Ispitivanje Eurobarometra (tehnikog instrumenta Evropske unije) iz 2004. godine,sprovedeno u zemljama severne Evrope na uzorku dece uzrasta izmeu 9. i 16. godine,pokazalo je kako je 44% dece koja koriste web naletelo na neku pornografsku stranicu,25% njih je primilo materijale s pornografskim sadrajem, 30% je videlo stranice saslikama nasilja, a samo je 15% njihovih roditelja izjavilo da su upoznati sa aktivnostimasopstvene dece. Ovome se moe dodati i podatak od 14% dece koja su izjavila kako su sevesusreli s barem jednom osobom upoznatom putem web-a. Zbog ovih se opasnosti nebi smjelo braniti deci pristup Internetu, ve bi se zatita trebala zasnivati na pravilnojedukaciji. Najbolja odbrana protiv svih potencijalnih rizika i opasnosti s Interneta je


32/42

ispravna edukacija roditelja i nastavnika, kao i izgradnja vrstog odnosa s detetomutemeljenom na uzajamnom poverenju.

Zatita od zlonamernih i neeljenih raunarskih aplikacija

Zlonamerni raunarski programi su virusi (eng. virus), crvi (eng. worms) i trojanski konji(eng. trojan horse). Ti programi nanose tetu raunaru, usporavaju vezu s Internetom ikoriste raunar za irenje na raunare drugih korisnika Interneta. Posledice napada mogubiti greke u radu programa, ispisivanje odreenih poruka na raunaru, ometanje radasistema, brisanje odreenih podataka, formatiranje diska, korupcija podataka. Postojeetiri osnovna nacina zatite od zlonamernih programa:

1. ne otvarati attachment-e u porukama od nepoznatih poiljalaca odnosno otvoriti ih

tek nakon to ih pregleda antivirusni program2. ne otvarati attachment-e u porukama poznatih osoba ako se ne zna ta je u njima;kod slanja programa i drugih datoteka u attachment-ima elektronske pote, upopratnom tekstu treba dovoljno opisati ta se alje da bi primalac znao o cemuse radi,

3. nadograivaiti antivirusni program i redovno ga aurirati,4. skenirati antivirusnim programom svaku disketu, datoteku i program sa Interneta

pre nego se instalira na raunar.

Antivirusni program. Zadatak antivirusnog programa je prepoznati zlonamerneaplikacije,spreiti infekcije i oistiti zaraene datoteke. Program proveravadatoteke takoto u njihovom kdu trai kdove poznatih virusa. Kadprepozna zlonamernu aplikacijukoja se eli aktivirati, obicno postavlja pitanje korisniku ta eli preduzeti: "obrisati","oistiti", "karantenovati" i"ignorisati".

Zatita privatnosti. Jedno od glavnih sigurnosnih pitanja kada je reo deci i Internetu, jeprikupljanje linih podataka korisnika. Na Internetu se podaci mogu prikupiti u vrlokratkom roku i iz velikog broja razliitih izvora. Tehnologija omoguuje prikupljanjepodataka i bez znanja korisnika koje web stranice korisnik poseuje, gde ivi, kolikovremena provodi na odreenim web stranicama ili na Internetu. Na temelju takvihinformacija strunjaci mogu vrlo brzo oblikovati reklamnu poruku po meri korisnika.Baze podataka omoguuju oglaivaima da se uz pomo prikupljenih linih podatakapriblie ciljanoj grupi korisnika i privuku njihovu panju. Dobrovoljno davanje podatakaodnosi se na ispunjavanje obrazaca u kojima se takvi podaci trae naj ece za pretplatu,nagradnu igru i sl.Vano je nauiti decu da ne odaju svoje line podatke i line podatkesvoje porodice te da, pre nego daju neke informacije, za saglasnost pitaju roditelje. Webstranice su dune pribaviti saglasnost roditelja pre nego to ponu prikupljati podatkekoje identifikuju decu pojedinano. Roditelji imaju pravo videti detetove podatke kojeweb stranice uvaju u svojim arhivama i zahtevati njihovo brisanje. Takoe, na webstranicama bi trebali biti napisani propisi o zatiti privatnosti koje roditelji mogu proveritii na temelju proitanog odluiti hoe li dopustiti deci da poseuju te stranice ili ne.


33/42

Mreni Bonton. Ponaanje na mrei zahteva od korisnika potovanje odreenih pravila.Na Internetu, kao i u stvarnom ivotu, za decu vrede ista pravila:

ne razgovarati sa neznancima, znai sa ljudima koje dete nije lino upoznalo, biti pristojan i pokazati potovanje prema drugim ljudima, ne sluiti se runim

renikom, ne uputati se u svae i ne odgovarati na uvrede te rune ili preteerei,

ne priati o svojim linim stvarima kao to su pravo ime i prezime, adresa,telefonski broj, naziv i adresa obrazovne ustanove, imena roditelja i prijatelja,lozinke i sl.,

potraiti pomoroditelja kod svakog pitanja ili problema, svake nejasne situacijeili otkrivanja neeg novog i nepoznatog kada dete samo nije u mogucnostiproceniti je li to dobro i korisno ili suvie opasno za njega.

Ne postoje stroga i pisana pravila o tome kako se treba ponaati na Internetu ali se ipaksvi pridravaju nekih predloga koji bi se mogli nazvati nepisana pravila. To se zovemreni bonton ili netiquette. Neka od pravila mrenog bontona su:

1. Proitati pravila. Pre ulaska u sobu za razgovor ili na forum, dobro jeproitati pravila ponaanja kojima je propisano ta se sme a ta ne sme reiili uraditi u tom forumu. Isto tako, u sekciji FAQ (eng. frequently askedquestions) nalaze se korisne informacije i odgovori na ve postavljenapitanja korisnika.

2. Razmisliti pre unoenja teksta. Uneseni tekst trebao bi biti kulturan,pristojan, i pravopisno taan, kako ne bi izazvao uvredljiv ili vulgaranodgovor. Vrlo je lako biti pogreno shvaen, zato je preporuljivo jojednom proitati napisano pre nego to se poalje, kako bi se ispravileeventualne greke. Treba imati na umu da se primateljeva kultura, jezik ismisao za humor moda razlikuju od korisnikovog. Mogu se koristiti isimboli za oseaje kako bi se naznaio ton, ali treba ih koristiti s mjerom.

3. Imati razumevanja za tue greke. Ne treba biti kritian prema drugima,pogotovo ako su poetnici. Kad neko uini greku, bolje je zaboraviti ilimu pomoi odnosno odgovoriti privatno porukom adresiranom samo nanjega, nego ispravljati njegovu greku javno, na forumu ili u sobi zarazgovor.

4. Ne troiti tue vreme i mrene kapacitete. Spam-ovi, lanana pisma ihoax-i zatrpavaju sanduie elektronicke pote. Pre slanja velikog brojapriloga ili datoteke velike veliine, trebalo bi proveriti je li primalacsaglasan s tim.

5. tititi tuu privatnost. Kod slanja poruke elektronske pote na vierazliitih adresa, tue adrese izlau se pogledu veeg broja ljudi. Da bi sezatitila njihova privatnost, treba odabrati karakteristiku "bcc:" (blindcarbon copy).


34/42

E-LEARNING

Iako je tek od skoro uao u iru upotrebu, sistem uenja na daljinu svoje po

etke beleijo pre vie od 100 godina. 1892. godine Penn State University, USA (www.psu.edu) je

sa jo dva univerziteta razvio sistem za dostavljanje materijala za uenje u ruralnimpredelima Sjedinjenih Amerikih Drava kao nain pristupa irem krugu studenata kojinisu mogli da pohanaju univerzitet. Kamionetima je distribuirana pota sa materijalima zauenje studentima koji su iveli daleko od obrazovnih centara, ali su eleli da seobrazuju. Sa tehnolokim razvojem, pojavile su se nove mogunosti za uenje na daljinu:obrazovne emisije na radiju (1920), nastavna televizija (1950), korienje satelita (1970) ikablovske televizije (1980) za brz prenos obrazovnih multimedijalnih materijala nadaljinu. Zajednika karakteristika svih ovih sistema jeste da su bili jednosmerni iasinhroni. Uenici su sluali ili gledali obrazovne kurseve, ali ni na koji nain nisu mogli

da postave pitanje predavau ili razmene miljenja sa u

enicima na drugom kraju svetakoja su u isto vreme pratili ista predavanja. Ova situacija se izmenila uvonenjem sistema

video konferencija (sredinom 1980), ali je u to vreme ovaj sistem bio veoma skup idostupan uskom krugu ljudi. Pojavom jeftinih linih raunara pojavljuju se materijali zauenje koji koriste mogunosti raunara - da se naprave lekcije koje osim teksta nose izvuk, sliku ili filmske zapise, ali i mogunost da se naprave interaktivni obrazovnimaterijali i testovi znanja i vetina. Ovi obrazovni materijali se u poetku distribuiraju nadisketama, kasnije na kompakt diskovima i putem Interneta. Uenje uz pomo raunaradobija naziv elektronsko uenje (skraeno e-uenje, eng. e-learning). Nove mogunostiza jeftino snimanje i montiranje filmova ili obradu zvuka i slike, ranije dostupne samoprofesionalnim producenatskim kuama sada su postale pristupane kolama inastavnicima, svima kojima je dostupan lini raunar. Otvorene su mogunosti damultimedijalne obrazovne sadraje prave iroki krugovi nastavnika, a pojavom Interneta imogunost da se ovi sadraji razmenjuju irom sveta. Mnotvo ideja i mogunost njihovebrze razmene i distribucije posredstvom Interneta znaajno je poboljalo kvalitetobrazovnog materijala, a pojavilo se i interesovanje za korienje novih zaindividualizaciju procesa uenja. Uoena je mogunost da se prikaz i dizajn obrazovnogmaterijala prilagodi uenicima sa posebnim potrebama (npr. korienje ispisa vrlovelikim slovima na ekranu za slabovide uenike ili emitovanje zvuka posredstvomraunara i zvunika koji nosi proitani tekst umesto ispisa teksta). Promene uobrazovanju koje su omoguile da se neki od njegovih procesa obavlja na razliitommestu i u razliito vreme u odnosu na redovni proces nastave su menutim poele da sejavljaju jo mnogo pre pojave raunara. Prvo kao oblik dopisnog obrazovanja a zatim i udrugim modalitetima uenicima je omogueno da se obrazuju a da pri tome ne morajuprisustvovati redovnoj nastavi. Na ovaj nain je mogue reiti problem uenika koji senalaze u udaljenim i nepristupanim oblastima ili onih koji su zaposleni a ele dopunitisvoje obrazovanje. Proces razvoja uenja na daljinu koji se dugo odvijao nezavisno odrazvoja informacione tehnologije je u savremenim uslovima doao do take u kojoj jenjegova dalja implementacija u potpunosti uslovljena primenom savremenihinformacionih tehnologija kao to su raunari, obrazovni softver, raunarske mree,telekomunikacioni kanali ili Internet. Uenje na daljinu ima ogranienja koja se tiu kakotehnikog nivoa primenjene informacione tehnologije od strane onih koji nude takav vidobrazovanja tako i nivoa tehnike opremljenosti onih koji ga ele koristiti. Uspeh uenja


35/42

na daljinu nije vezan samo za tehnike karakteristike informacione tehnologije koja seprimenjuje ve i za spremnost obrazovnih institucija da prihvate korenite promene kojesu neophodne da se izvre da bi se obezbedio kvalitet procesa uenja na daljinu. Zemlje utranziciji se nalaze u posebnom poloaju u odnosu na razvijene zemlje koje sa uspehomprimenjuju uenje na daljinu. U njih se ubraja i naa zemlja i budui da je implementacijauenja na daljinu kod nas tek u povoju od velikog znaaja bi bilo istraivanje koje bi naosnovu postojeih uslova u obrazovnim institucijama procenilo mogunosti uspehaprimene uenja na daljinu u naem obrazovnom sistemu. Tekovine razvoja savremenogdrutva stalno nameu potrebu promena modela obrazovanja. Te promene su esto vrlospore zbog veliine i tromosti obrazovnog sistema. Sa druge strane proces globalizacije jedoveo do usaglaavanja razliitih specifinih lokalnih obrazovnih modela i time izdigaoobrazovni proces iznad nacionalnih okvira.Paralelno sa ovim sistemskim promenamajavljaju se i pojedinane inicijative u pokuaju pribliavanja obrazovnog sistema stvarnimpotrebama i mogunostima okruenja. Jedna od tih inicijativa, podrana jakim impulsom

brzog razvoja informaciono-komunikacione tehnologije i pojavom Interneta, je dovela dopojave savremenih oblika uenja na daljinu od kojih je jedan od najinteresantnijihsvakako elektronsko uenje (eLearning). Vrlo brzo je ova inicijativa prerasla u jednu odnajvanijih stratekih odrednica savremenih obrazovnih institucija, to je uslovilopokretanje mnogih projekata na nacionalnom i menunarodnom nivou. Obrazovni sistemnae zemlje se nalazi u fazi znaajnih promena. U momentu izrade ove disertacije seoekuje donoenje novog Zakona o visokom obrazovanju koji bi trebao radikalno daizmeni ulogu pojedinih obrazovnih institucija. Vie kole e svojom transformacijom uvisoke kole dobiti posebno mesto u obrazovnom sistemu i predstavljae za studentapoligon za sticanje praktinih znanja. Pored ovih sistemskih promena bitna odrednicauspeha viih kola e biti i koliko su one sposobne da svojim nastavnim planom i

programom, kvalitetom svojih nastavnika i nainom izvonenja nastave zadovolje potrebei mogunosti buduih studenata. Svakako da bi u ovom svetlu implementacija nekog odsavremenih oblika uenja na daljinu predstavljao znaajan korak ka tom uspehu. Buduida se radi o poduhvatu koji ima strateki karakter neophodno je prethodno istraitipredmetne obrazovne institucije sa aspekta njihove tehnike opremljenosti, spremnostikadrova da primene nove oblike obrazovanja, ustanoviti da li postoji dovoljna motivacijaza ovaj poduhvat, kako bi se mogao formirati model uenja na daljinu koji bi imao realneizglede za uspeh. Postoji nekoliko bitnih elemenata koji ukazuju na potrebu istraivanjamogunosti implementacije uenja na daljinu u viem obrazovanju. Naa zemlja i poredloe ekonomske situacije i niskog standarda stanovnitva pokazuje znaajan trend rastaprimene informacionokomunikacione tehnologije. Istraivanje sprovedeno u Srbiji

pokazuje da je u periodu od 2000 do 2004. godine ostvaren procenat rasta broja korisnikaInterneta od 60%, a da od ukupne populacije Internet koristi 6%. Isto istraivanjepokazuje da 35,5% od svih korisnika Interneta ine studenti ili uenici, a ak 78,5%korisnika Interneta poseduje personalni raunar kod kue.


36/42

Alat za e-obrazovanje. (eng. courseware tool) je program dizajniran iskljuivo za

edukaciju.. Alat moe biti u obliku CD-ROM-a, web stranice, diskete, digitalnog

udbenika, programa za uenje i sl. Courseware alati omoguuju uenje i poduavanje na

daljinu pomou odredenih konfiguracija sistema. Danas se koriste dve konfiguracije:LCMS (eng. Learning Content Management System) i LMS (eng. Learning Management

System). LCMS i LMS konfiguracije imaju jednu zajedniku karakteristiku, a to je da suweb orijentisani za podrku procesa uenja. Na Internetu postoji veliki broj besplatnihWeb strana za uenje na daljinu, sa izuzetno korisnim i raznovrsnim sadrajima. uveni

MIT (Massachusetts Institute of Technology) je postavio otvoreni sistem za pristup

svojim nastavnim sadrajima na adresi http://ocw.mit.edu. Za svaku izabranu temu mogu

se preuzeti materijali za uenje, ispiti, a opisana su potrebna predznanja i sadraj kursa.

Neki od ovih kurseva imaju i multimedijalne sadraje koji se nalaze na adresi:

http://ocw.mit.edu/OcwWeb/Global/OCWHelp/avocw.htm.Pre pregleda ovih materijala student moe da preuzme propratnu dokumentaciju kako biimao detaljniji uvid u materiju. Drugi primer Web lokacije koja daje pristup obrazovnim

sadrajima jeste Web lokacija obrazovne institucije tehnikih nauka ParisTech

http://graduateschool.paristech.org, koja takoe nudi preuzimanje razliitih materijala zauenje na francuskom jeziku. Ovi primeri predstavljaju jednosmerne i jednostavne

primere -uenja gde ne postoji interakcija izmeu nastavnika i uenika, niti izmeu

uenika. Stimulativno okruenje za uenje, bilo u uionici ili na mrei, mora da omogui

transfer znanja od nastavnika ka ueniku, ali i mogunost komunikacije izmeunastavnika i uenika radi razjanjavanja i nadogradnje znanja. Uenje u grupi vrnjaka i

saradnja uenika pri uenju deo je stimulativnog okruenja za uenje. Da bi se na mrei

napravilo ovakvo virtuelno okruenje za uenje, osmiljen je softver koji omoguava

pravljenje i uvanje multimedijalnih obrazovnih materijala u elektronskom obliku,

pojedinano dostavljanje ovih materijala i zadataka uenicima i testiranje znanja uenika.

Svi rezultati uenja moraju se za svakog uenika beleiti u bazu podataka radi praenja i


37/42

analize procesa uenja. Komunikacija izmeu uenika i nastavnika obavlja se

elektronskom potom ili putem foruma na kojima uestvuju, razmenjuju miljenja isarauju svi uenici iz grupe. Ovakav zatv

Documents

Skripta Metodika Nastave Informatike Panic Finish