1. Razlika i zmeđu rasta i razvoja . Rast je proces koji transformiše zigot -jednu ćeliju- u multicelularnu odraslu osobu sa oko 12, 5 hiljada milijardi ćelija. Rast je istovremeno i: 1. filogenetski – menjao se tokom evolucije; 2. ontogenetski – stvaraju se oblici osobeni za svaku vrstu; 3. individualni – razvijaju se osobine specifične za svaku određenu jedinku. Rast počinje od momenta stvaranja zigota i odvija se neprekidno do oko 20 godina života. Obuhvata 2 perioda prenatalni i postnatalni. Prenatalni traje od stvaranja zigota, oplodnjom že-nske muškim gametom pa do rođenja, a postnatalni od momenta rođenja pa do 20. godine ži-vota. Brzi i ogromno uvećanje embriona rezultat je uvećanja broja ćelija (hiperplazija), uvećanja ve-ličine ćelije (hipertrofija) i uvećanje intracelularnog tkiva. Kada se diferencijacija jednog tkiva odigrala, dalje se odvija rast. Brzina i redosled rasta su genetski određeni ali zavise i od spoljnih uticaja (činilaca). Rast može biti apozicioni (uvećanje taloženjem tkiva na površini tvrdih tkiva) ili intersticijalni (uvećanje unutar mekih tkiva ili organa). Ne razvijaju se sva tkiva, delovi ili organi istom brzi-nom i u isto vreme. Glava se rano intezivno razvija – kod fetusa je ½ tela a kasnije usporava rast. Najveći i najbrži skokovi u rastu su u fetalnom dobu, u prvoj godini posle rođenja i pred i u toku puberteta. Ali postoji harmonija proporcija, npr. zubi se začinju i rastu baš u vreme kada su se vilice tako razvile da ih mogu prihvatiti. Zrenje je proces koji se nadovezuje na rast i ne ogleda se samo u dostizanju veličine i propo-rcija odrasle osobe, već i u punoj sadržajnosti određenih tkiva i sposobnosti vršenja funkcija svakog organa.

Razvoj je transformacija zigota u potpuno razvijenu osobu. Postoji niz procesa u stvaranju spoljnih i unutrašnjih embriona – morfogeneza – što odrađuje oblik organa, sistema i celog lju-dskog tela. Izražene oblike diferenciranih ćelija (fenotip) će pre svega zavisiti od njihovog gene-tskog svojstva (genotip) a zatim od tipa i stepena genetske ekspresije i represije kao i od spolj-nih uticaja za vreme diferencijacije. Rast i razvoj su dva ujedinjena procesa, jer nema rasta bez razvoja niti razvoja bez rasta. Ra-st i razvoj se mogu podeliti u 2 perioda - prenatalni i postnatalni. Prenatalni traje 280 dana: preembrionalni (do 20 dana); embrionalni (od 20 dana do 3 meseca) i fetalni (od 2 mese-ca do rođenja).

2. Stomatodeum – primitivna usna šupljina. Razvitak orofacijalnog sistema je dinamičan proces koji počinje u 3. nedelji intrauterinog ži-vota i nastavlja se posle rođenja i traje do kraja druge decenije, dok umnjak ne završi razvoj. 1. nedelja razvitka – izrazito mitotička deoba ćelija; 2. nedelja razvitka – implantacija ploda i formiranje 3 embrionalna klicina lista: ektoderm, endoderm i mezoderm. 3. nedelja razvitka – prvi znaci primarne usne šupljine – stomatodeum. Pojavom mezode-rmalnog tkivnog sloja, bilaminarni prelazi u trilaminarni embrionalni disk u predelu bukofaringe-alne membrane. Tu se zapaža udubljenje – predhodnica stomatodeuma. Oko 21. dana (somitski period razvoja) paraaksijalni mezoderm duž horde dorzalis se deli na somite ili segmente – 42-44 somitskih parova – od koga se razvija kičmeni stub (okcipitalni, cervikalni, torakalni, lumbalni, sakralni i _____). Početkom 4. nedelje formiraju se neuralni grebenovi koji se spajaju u neuralnu cev (formira nervni sistem). Na vrhu neuralne kreste se nalaze entomezenhimalne ćelije koje imaju ulogu da migriraju i nose informaciju da nastanu zubi, srce, ...

1

Bujanjem i migracijom mezenhimalnih će-lija neuralne kreste, u predelu glave se dele na anteriornu (formira frontonazalni procesus) i po-steriornu struju (se uliva u brahijalne lukove).Dolazak ektomezenhimalnih ćelija u predeo primarne usne šupljine, predstavlja inicijalni faktor za početak proliferacije epitelnih ćelija iznad bazalne membrane prim. usne šupljine i stvaranje 5 brahijalnih (visceralnih) lukova. I mandibularni luk i II hioidni učestvuju u izgradnji orofacijalnog sistema. Proliferacijom ćelija I mandibularnog luka nastaju 4 procesusa: 2 mandibularna i 2 maxilarna. U izgradnji orof. sis-tema učestvuje i frontonazalni procesus (u 4. nedelji pojavljuju se 2 zadebljanja ektoderma po jedno sa svake strane – olfaktivne nazalne plakade). 5 ovih procesusa opkoljavaju udubljenje – stomatodeum. Raspored procesusa: frontonazalni sa gornje strane, po 2 maxilarni sa bočne strane i 2 mandibularna na donjoj strani stomatodeuma. 2 mandibularna procesusa naglim rastom napred i prema sredini se spajaju u mandibularni luk i odvajaju stomatodeum od perika-rdijalnog ispupčenja. Maxilarni procesusi nastali proliferacijom mezenhimalnih ćelija distalnih de-lova mandibularnog procesusa idu u horizontalnoj ravni i potiskuju nazalne plakade dok se ne spoje.

3. Razvoj primarnog i sekundarnog palatuma. Pars medialis frontonazalnog procesusa raste na dole sa svoja 2 globularna procesusa. Mig-riranjem mezenhima formira se 1 globularni procesus (vrh nosa, filtrum gornje usne, tuberku-lum, frenulum gornje usne i ceo primarni palatum, što daje osnov za razvoj maksilarnih seku-tića). Maksilarni procesusi rastom dostižu medijalni deo frontonazalnog procesusa i srastaju sa njim. Grade krajem 6. nedelje primarni palatum i počinje delenje stomatodeuma u odvojenu oralnu i nazalnu šupljinu. Horizontalna struktura deli nosnu od usne šupljine a vertikalna stvara nazalni septum. Razdvajanje se nastavlja početkom razvooja palatinalnih procesusa sa unutrašnje strane oba maxilarna procesusa. Prvo rastu prema unutra pa nadole zbog naglog rasta jezika sa poda usne šupljine i ispunjavanja malog prostora. Jezik tada leži između vertikalno postavljenih palatinalnih procesusa i to do 8. nedelje. Tada kreće nagli rast mandibule i stomatodeuma, jezik pada i oslobađa prostor. Putem talasanja se podižu u horizontalni položaj, rastu jedan prema drugom, uspostavljaju kontakt jedan prema drugom i napred sa primarnim palatumom i gore nazalnim septumom (počinje u 8. nedelji a završava se u 12.) stvaraju sekundarni palatum. Na ovaj način se odvojila usna od nosne šupljine i nosna podelila na 2 dela.

4. Promena odnosa vilica tokom intrauterinog razvitka. U 8. nedelji mandibula ima izrazito retrognat odnos, zatim ubrzano raste i postiže ortognat odnos sa maxilom u 12. nedelji da bi se do kraja fetalnog perioda usled njenog usporenog rasta stvorio retrognat položaj mandibule. Već krajem 6. nedelje kada je formiran luk i maksile i mandibule, postoji retrognat odnos mandibule zbog antefleksije glave embriona i pritiska mandibule na perikardijalno ispupčenje. Oslobađanjem prostora retrofleksijom glave embriona do 8. nedelje, mandibula naglo raste i dostiže maksilu do 11. ili 12. nedelje, da bi je ubrzo i prestigla (mandibularni ortognatizam ili prognatizam). U daljem periodu do rođenja dominira anteriorni rast maksile pa se deca rađaju najčešće sa retrognatim položajem mandibule. Postoji i varijabilnost odnosa vilica u manjem broju slučajeva.

5. Rast maksile u postnatalnom periodu. Rast maksile uključuju 2 različita procesa: - ukupno stvarno uvećanje kostiju ovog masiva;

2

- njihovo primarno premeštanje u prostoru pod uticajem spostvenog rasta i rasta susednih kostiju sa kojima je maksila povezana. Osnovni pravci rasta same maksile su unatrag i nagore uz njeno premeštanje nadole i nap-red. Polja najintezivnijeg rasta su maksilarni tuberoziti i alveolarni nastavak.

maksilarni alveolarni luk – rast u širinu – apozicija na površinama kosti u dužinu odvija se na maksilarnim tuberozitima, a izrazita apozicija u vertikalnom pravcu raste slaganjem kosti na donjoj površini.

spina nasalis anterior – raste nadole, na gornjoj strani vrši se resorpcija a na donjoj apozicija.

palatum – nadole, resorpcijom na nazalnoj a apozicijom na oralnoj površini, tako se po-većava visina nazalnih šupljina ali ne smanjuje se dubina nepca već se povećava apozicijom na donjim površinama alveolarnog procesusa i rastom zuba.

zigomatični luk – pokazuje raznolik rast: prednja strana je predeo resorpcije a zadnja apozicije. Pomera se unazad zajedno sa maksilom, a nazalni predeo se povećava u anteriornom pravcu. Stepen apozicije na zadnjoj strani zigomatičnog luka prevazilazi stepen resorpcije na prednjoj te povećava debljinu luka.

maksilarni sinus – novorođenčeta su plitka udubljenja na nazalnoj površini kosti. Proširuje se resorpcijom unutrašnjih površina zidova izuzev medijalnog.

Maksila je suturama vezana za kranijalnu bazu zbog čega ima veliki uticaj na rast maksile.rast facijalnoh kostiju je pod uticajem i u odnosima sa okolnim mekim tkivima. Kako neka tkiva nastavljaju rast, tako kosti rastu pasivno i premeštaju se sa mekim tkivima. Kod maksile mišići lica, subkutano i submukozno vezivno tkivo, oralni i nazalni mukozni prekrivač, krvni sudovi i nervi dovode do pasivnog pomeranja kostiju lica zajedno sa njima i njihovim rastom. Nazalna šupljina raste tako što skelet nosa raste naglo unapred u odnosu na ostali deo facija-lnog skeleta za vreme postnatalnog perioda, naročito u adolescenciji. Prednje zidove nosne šu-pljine čini frontalni procesus maksile.

6. Rast mandibule u postanatalnom periodu. KONDILARNA HRSKAVICA Rano oštećenje kondila dovodi do redukcije ukupnog rasta mandibule. Hrskavica je sekunda-rnog tipa jer se ne razvija diferencijacijom primarnih hrskavica. Razvila se sekundarno da bi obezbedila artikulaciju sa kranijumom. Ona nije primarni centar rasta mandibule već doprinosi regionalnom adaptivnom rastu i održavanju kondila u pravilnom anatomskom odnosu sa tempo-ralnom kosti. RAMUS Zadnji rub je predeo izuzetno brzog rasta, nadograđuje se nova kost a prednji rub je predeo resorpcije. Tako da se ramus pomera posteriorno u odnosu na korpus. Rast mandibule je rezultat složenih procesa apozicije, resorpcije i remodeliranja na različitim mestima i u različito vreme. Koronoidni nastavak raste nagore i unatrag. Nagore – resorpcija bukalne površine i ispod sig-moidne incizure, a apozicija lingvalne površine. Unatrag – apozicija lingvalne površine a resor-pcija prednjeg ruba i bukalne površine. Kosa linija na lingvalnoj strani predstavlja granicu menjanja procesa apozicije i resorpcije; iza i ispod -resorptivna- do zadnjeg ruba -apozicija-. Kosa linija na bukalnoj strani – površina iznad ove linije je resorpciona a ispod depoziciona. Taloženje kosti u ovom predelu i duž zadnjeg ruba doprinosi rastu ramusa unatrag i upolje. Foramen mandibule – pomera se unatrag apozicijom na zadnju ivicu lingule a resorpcijom u fosi iza lingule.

3

Kondilarni nastavak zajedno sa zadnjim rubom – mesto najintezivnijeg rasta. Raste koso na-gore i unatrag pod uglom kojim varira. Prednji rub vrata kondila, gornja i zadnja površina su apozicione a lingvalna i bukalna strana su resorptivne. Zadnji rub vrata kondila je deo zadnjeg ruba ramusa koji raste unazad i apozicioni je.

KORPUS raste u anterioposteriornom (dužina), vertikalnom (visina) i transverzalnom (širi-na) pravcu. Tokom rasta predeli zadnjeg dela ramusa prelaze u prednje delove i ramus se premešta unazad kombinacijom resorpcije na prednjem rubu i apozicije na zadnjem. Na ovaj način se korpus izdužuje. Lingvalni tuberozit je predeo izrazitog rasta; raste skoro direktno unazad apozicijom kosti. Ramus iza tuberozita raste unutra da bi se našao u liniji osovine mandibularnog luka, spojio se sa njim i postao deo korpusa.

7. Rast i razvoj mlečnih nizova zuba do 2,5 godine. To je drugi stadijum koji traje 6 meseci do 2,5 godine života tj. od nicanja prvih mlečnih zu-ba (između 4 i 10 meseci; pre se smatra ranim nicanjem, posle kasnim) do formiranja punih ni-zova mlečne denticije. Rast alveolarnih lukova u dužinu i širinu predhodi nicanju mlečnih zuba radi stvaranja dovoljno prostora za njihovo pravilno postavljanje u niz. Ispravlja se njihova te-skoba i rotirani položaj, i čak se stvaraju dijasteme između njih što je povoljan znak za smenu sekutića – širenje vilica. Najčešće prvo niču: donji pa gornji centralni sekutići, donji pa gornji lateralni. Nakon pauze od 2-3 meseca, niču donji pa gornji prvi mlečni molari, iza kojih donji pa gornji očnjak a zadnji su donji pa gornji drugi molari. Pri nicanju molara reljef okluzalnih površina pomaže pravilnom uzglobljavanju ovih zuba. centralna fosa donjeg prvog molara zahvata skoro 2/3 okluzalne povr-šine a bočne strane su izrazito strme. Donji niče pre gornjeg pa mezio-lingvalna kvržica gornjeg prvog molara klizi niz kose površine fose donjeg molara i tako se pravilno uzglobljavaju. Prvi mlečni molari su „ključevi okluzije“ mlečnih zuba. Dolazi do prvog fiziološkog dizanja zagrižaja zahvaljujući širokim griznim površinama kojima se oslanjaju jedan na drugi. Nicanjem drugih molara, uzglobljavanje se vrši na sličan način. Meziodistalni promer donjih molara je veći od gornjih naročito drugog, pa se nizovi zuba zav-ršavaju u vertikalnoj ravni koju čine zadnje površine drugih mlečnih molara. Ta ravan se zove postmolarna, postlaktealna ili ekvidistalna. U centralnoj okluziji postoji dubok preklop mlečnih sekutića što je normalno. Krajem 2. godine – razvoj korenova mlečnih sekutića završen; očnjak, I i II molar pri kraju.

I stadijum – do 6 meseci;II stadijum – 6 meseci-2,5 godine;III stadijum – 2,5-6 godina (mlečna denticija);IV stadijum – 6-12 godine (mešovita denticija);V stadijum – 12-29 godine (stalna denticija).

8. Rast i razvoj zubnih lukova u periodu mešovite denticije. Stadijum mešovite denticije je IV. Početak ovog stadijuma je obeležen nicanjem prvih stal-nih molara, a ponekad i centralnih sekutića i prostire se u proseku od 6 do 12 godine. Do 12. Godine se završava i transverzalni rast zubnih lukova zajedno sa alveolarnim procesusima koji je bio najjači u vreme nicanja sekutića. Rast je nešto veći u gornjem luku. Ovaj rast je delom re-zultat uvećanja alveolarnog grebena u visinu i upolje a delom jače bukalne inklinacije stalnih nego mlečnih zuba naročito u gornjoj vilici. Veće je povećanje interkaninog prostora u

4

maksili nego u mandibuli da bi se mezijalno po-meranje moglo obaviti pored abrazije kvržica mlečnih zuba. Na taj način distalni delovi mandi-bularnog luka dolaze u nešto mezijalnije delove maksilarnog luka. Kod drugog fiziološkog dizanja zagrižaja zajedno sa nicanjem I stalnog molara nastavlja se nicanje mlečnih zuba koje je praćeno vertikalnim rastom alveolarnog procesusa.

9. Rast i razvoj zubnih lukova između 2,5 i 6 godina. Ovo je III stadijum i zove se stadijum mlečne denticije. To je miran period što se tiče nica-nja zuba jer su svi mlečni zubi iznikli ali unutar vilične kosti razvojni tok se nastavlja. Do kraja 3. Godine se završava rast i razvoj svih korenova mlečnih zuba, krunice I stalnog molara su po-tpuno razvijene i počinje razvoj korenova i počinje mineralizacija II stalnih molara i zamenika. 4 glavne osobine idealne okluzije:

1) dubok zagrižaj;2) postmolarna ravan;3) dijasteme ispred gornjih i iza donjih očnjaka;4) dijasteme između gornjih i donjih sekutića.

Dubok zagrižaj je redovna pojava kod normalne okluzije mlečnih zuba. abrazijom sekutića smanjuje se dubina preklopa (do 6 godina niži sečivni odnos). Postmolarna ravan – zbog abrazije sekutića i krvžica molara dolazi do mezijalnog pomeranja donje vilice i prelamanja postmolarne ravni unatred i stvaraju se uslovi za pravilnu interkuspida-ciju I stalnog molara. Kod normalne okluzije treba da nastane do 6. godine. Dijasteme između gornjih i donjih frontalnih zuba smatra se da nastaju pri samom nicanju zuba i dobar su znak za obezbeđenje dovoljnog prostora za smeštaj stalnih zuba.U ovom stadijumu napreduje razvoj stalnih sekutića i I molara a sve se više približavaju površini alveolarnog procesusa. Resorbovanje korenova mlečnih sekutića je u toku. U 6. godini postoji 52 zuba u vilici – začeci svih stalnih zuba više nego u bilo kom periodu života.

10. Stvaranje prostora za stalne sekutiće. Još u II stadijumu (6 meseci – 2,5 godine) rast alveolarnih lukova u dužinu i širinu predhodi nicanju prvih mlečnih zuba radi stvaranja dovoljnog prostora za njihovo pravilno postavljanje. Tako se ispravlja njihova teskoba u začetnom stanju i njihov rotirani položaj. Nicanjem se čak stvaraju dijasteme između gornjih i donjih frontalnih mlčenih zuba što je povoljan znak za ka-snije pravilno smeštanje stalnih sekutića u zubni luk. U III stadijumu (2,5 – 6 godina) se često ističe pitanje raspoloživog prostora za stalne zube, zbog odnosa veličine mlečnih zuba i njihovih zamenika. Bitno je očuvanje celine zubnih lukova mlečnih zuba. Gubitak prostora u luku zbog aproksimalnog karijesa na očnjacima i molarima ili zbog njihovog ranog uklanjanja, može uslove za normalnu okluziju pretvoriti u malokluziju. U IV stadijumu (6 – 12 godina) tj. u 7. i 8. godini se postavlja pitanje za pravilno postavljanje u zubni niz. Zbog njihovog položaja u viličnoj kosti, centralni stalni sekutići su oralnije od mlečnih, lateralni još oralnije od centralnih i mezijalne površine njihovih krunica se nalaze iza distooralnih površina krunica centralnih sekutića. Širina sekutića gornjih i donjih stalnih je veća od mlečnih naročito gornjih. Potreban dodatni prostor se obezbeđuje na 3 načina:

5

1) rast interkaninog promera mlečnog zubnog luka pre i za vreme nicanja stalnih sekutića, dovodi do stvaranja dijastema između frontalnih mlečnih; 2) dijasteme između frontalnih mlečnih zuba već od njihovog nicanja, koje se neznatno povećavaju do 6. godine; 3) labijalnije migriranje stalnih sekutića u odnosu na njihove predhodnike u toku njihovog nicanja čime se zubni luk uvećava i veća je labijalna iskošenost stalnih od mlečnih sekutića čime se stvara dodatni prostor.

11. Promena postmolarne (postlaktalne) ravni tokom razvoja i rasta nizova zuba. U vreme kompletiranja mlečne denticije, položaj distalnih površina drugih mlečnih molara je u istoj vertikalnoj ravni zato što je meziodistalni promer donjih molara veći od gornjih naročito drugi. Međutim kod nepravilnog meziodistalnog odnosa zubnih lukova, distalne površine donjih molara mogu biti ispred (III klasa) ili iza (II klasa) odgovarajućih površina gornjih drugih mola-ra. Takav odnos je združen sa promenom odnosa očnjaka: - kod II klase vrh gornjeg očnjaka leži između donjeg očnjaka i lateralnog sekutića; - kod III klase vrh ide preko mezijalnog dela donjeg prvog molara. Zbog abrazije sekutića i kvržica molara kao i smanjenja dubine zagrižaja, dolazi do mezijal-nog pomeranja donje vilice. To dovodi do prelamanja postmolarne ravni unapred i stvara uslove za uspostavljanje pravilne interkuspidacije prvih stalnih molara. Kod normalne okluzije treba da nastane do 6. godine. Pre se smatralo da se lomi postmolarna ravan zbog dijastema iza donjih očnjaka ali prelamanje se dogodilo i kod osoba koje nemaju primarne dijasteme u donjem luku. Da bi došlo do pravilne interkuspidacije I stalnog molara, ne mora se postmolarna ravan pre-lomiti u ovom periodu već može i pri smeni mlečnih molara. To se postiže zahvaljujući većoj ra-zlici između meziodistalnih promera donjih prvih i drugih mlečnih molara i njihovih zamenika ne-go što je to slučaj kod odgovarajućih gornjih zuba. Preostaje više prostora u donjoj vilici što do-zvoljava veće mezijalno pomeranje donjih prvih stalnih molara. Kod nekih osoba sa normalnom okluzijom mlečnih zuba ne dolazi do mezijalnog pomeranja donjeg luka, pa sa nicanjem stalnih molara uspostavlja se odnos kvržica na kvržicu – nije garan-cija ni distalnog ni normalnog odnosa. Tek posle ispadanja drugih mlečnih molara može se uspostaviti normalan odnos. Ovo se može objasniti zakašnjenjem abrazije i stvaranja većeg in-terkaninog prostora u maksili i većom razlikom u veličini gornjih i donjih mlečnih molara. Ako se fiksira odnos zub na zub i kod drugig stalnih zuba – distalna okluzija.

12. Fiziološke promene vertikalnih odnosa u okluziji. Na rođenju alveolarni lukovi nisu dovoljno razvijeni, maksilarni rub prebazilazi labiobukalno mandibularni rub. Maksila je znatno ispred mandibule u sagitalnom pravcu. Pri kontaktu alveola-rnih rubova vilica, segmenti sekutića odstoje i kontakt se tu uspostavlja pre nicanja sekutića zbog razvoja alveolarnog procesusa. Nicanjem sekutića uspostavlja se njihov pravilan sagitalni preklop ali ne i dubina preklopa. Ali nicanjem prvih mlečnih molara dolazi do prvog fiziološkog dizanja zagrižaja, zahvaljujući njihovim širokim griznim površinama kojima se oslanjaju jedan na drugog što se nije moglo desiti pri nicanju sekutića. Do nicanja prvih mlečnih molara, alveolarni procesusi obe vilice su bili u direktnom kontaktu. Nicanjem prvih stalnih molara, nastavlja se podizanje zagrižaja – drugo fiziološko dizanje za-grižaja. Zajedno sa nicanjem stalnih molara nastavlja se nicanje mlečnih zuba, koje je praćeno vertikalnim rastom alveolarnih procesusa. To znači da rast

6

bočnih mlečnih zuba i alveolarnog procesusa učestvuju u podizanju zagrižaja ane samo prvi stalni molari. Od 9. do 12. godine dolazi do promene dubine zagrižaja. Nicanje stalnih sekutića često dovo-di do dubokog zagrižaja koji se usled nicanja premolara i vertikalnog rasta alveolarnog procesu-sa redukuje do 12. godine.

13. Normalna smena zuba – hronologija i redosled. Nicanje mlečnih zuba započinje između 4 i 10 meseca života, pre se smatra ranim a posle kasnim. Najčešće prvo niču donji pa gornji centralni sekutići (6-8 meseci), zatim donji pa gornji lateralni (8-10 meseci), nakon pauze od 2-3 meseca niču donji pa gornji prvi mlečni molari, pa donji i gornji očnjaci (16-20 meseci), i donji pa gornji drugi molari (20-30 meseci). Stalni: prvo molari (6-7 godina), donji pa gornji centralni (8 godina), donji lateralni (8 godi-na) pa gornji (8-9 godina), zatim donji očnjaci (9-10 godina), pa donji i gornji premolari (10-12 godina) i najzad gornji očnjak (11-12 godina). Kod devojčica se nicanje stalnih zuba dešava ne-što ranije nego kod dečaka. U V stadijumu koji traje od 12 godine pa nadalje, niču donji drugi molari (11-13 godina) pa gornji (12-13 godine). III molar pokazuje najveću varijabilnost u početku dužim trajanjem a i završetkom svog razvoja. Niču 17-21. godine. Prosečni redosted nicanja sekutića je da prvo niču donji pa gornji centralni, zatim donji pa gornji lateralni. Donji centralni prilično često niču lingvalno od mlečnih koji nisu resorbovani i perzistiraju. Zato centralne mlečne treba odmah ukloniti da bi stalni brzo migrirali labijalno pod uticajem pritiska jezika. Često gornji centralni niču sa fiziološkom dijastemom, koja je privremena pojava jer kako nicanje napreduje u odnosu na lateralne, vratovi centralnih dolaze naspram najširih delova krunice lateralnih i kako u to vreme ispadaju mlečni lateralni, stalni će pogurati centralne i smanjiti dijastemu.

14. Stepen razvitka organa za žvakanje u momentu rođenja. Na rođenju lice čini 1/8 veličine lobanje, dok kod odraslih 1/3. Kranijalna baza je kratka, fo-ntanele nisu zatvorene, orbitalne šupljine su prostrane a maksilarni sinus tek naznačen na bočni zidovima nosa. Maksila i mandibula nisu razvijene, alveolarni lukovi nisu još razvijeni jer se to odigrava tek sa nicanjem zuba, mlečni sekutići u svojim folikulama su rotirani i teskobno postav-ljeni. Začeci gornjih lateralnih sekutića leže nešto oralnije od centralnih i očnjaka, a i mogu biti rotirani u distolingvalnom smeru. Očnjak i oba molara leže u nizu. U mandibuli su centralni i la-teralni sekutići su često rotirani i leže unutar linije luka. Na rođenju mandibula je u retrognatom odnosu u odnosu na maksilu. Mandibula: mentalna protuberancija nije na njoj još izražena, ugao mandibule je veliki, muskularni nastavak je mali, kondilarni procesus povijen unazad, u predelu sinfize je vezivno tkivo. Kondilarna hrskavica je svedena na svoju artikularnu površinu i tamo se odvija rast. TMZ je nedovoljno razvijen, fosa je mala i plitka a artikulaciono ispupčenje je nedovoljno razvijeno. U fiziološkom mirovanju jezik leži između alveolarnih rubova, prelazi preko ruba mandibule i u kontaktu je sa donjom usnom.

15. Položaj zametka stalnih zuba. U 6. godini postoji više zuba u vilici nego u bilo kom periodu u životu. U 7. i 8. godini posta-vlja se pitanje prostora za smeštaj stalnih sekutića u zubni niz. Centralni sekutić leže u kosti oralnije od mlečnog; lateralni su postavljeni još oralnije od centralnog, tako da se mezijalne po-vršine njihovih krunica nalaze iza distooralnih površina krunica centralnih. Očnjaci su malo ora-lnije; zameci premolara su lokalizovani u forkacijama korenova mlečnih molara.

7

Stalni molari nisu zamenici, njihovi zameci se razvijaju iz distalnog naknadno formiranog dela primarne dentalne lamine neposredno iza mlečnih zuba. klice donjeg II i III molara su posta-vljene mezijalno a drugi distalno, ispravljaju se u toku interkoštane erupcije. Gornji II molar se razvija visoko u alveolarnom procesusu, odmah ispod poda maksilarnog antruma. U početku je nagnut distalno a ima duži put nicanja od donjeg II molara i ima veću tendenciju mezijalnog po-meranja za vreme nicanja od donjeg. Donji II molar obično se razvija u uspravnom položaju ili je malo nagnut mezijalno, put nicanja mu je kraći i pravac skoro vertikalan.

16. Morfološke osobine normalne okluzije mlečne denticije. Normalna okluzija je individualni fenomen, njen razvoj zavisi od individualnih genetskih i spoljnih faktora ali postoje osnovne zajedničke osobine:

gornji sekutići i očnjaci u centralnoj okluziji leže labijalno od donjih a njihove oralne površine su u dodiru sa labijalnim površinama donjih zuba;

gornji centralni sekutić je u dodiru sa celom labijalnom površinom krunice donjeg cen-tralnog sekutića i mezijalnom 1/3 donjeg lateralnog;

gornji lateralni sekutić - distalna površina donjeg lateralnog i mezijalna donjeg očnja-ka;

gornji očnjak – distalna, labijalna površina donjeg očnjaka i mali meziobukalni deo I molara;

I gornji molar – distalna trećina krunice donjeg I molara, s’ tim što trougli greben mez-iobukalne kvržice gornjeg ulazi u meziobukalnu brazdu donjeg I, a distobukalna leži između I i II donjeg;

II gornji molar – meziobukalna kvržica gornjeg leži u meziobukalnoj brazdi donjeg II, dok distobukalna u distobukalnoj brazdi donjeg II;

meziobukalna kvržica I donjeg leži u interdentalnom prostoru gornjeg očnjaka i I mo-lara a distobukalna u centralnoj fosi gornjeg I;

meziobukalna kvržica II donjeg je u interdentalnom prostoru gornjeg I i II molara, a distobukalna je u centralnoj fosi gornjeg II.

17. Morfološke osobine normalne okluzije stalne denticije. Opšte osobine normalne okluzije su slične kao kod mlečne denticije:

svi gornji zubi preklapaju labiobukalno donje zato što gornji zubi imaju veći labiobuka-lni nagib, a svi donji preklapaju gornje sa oralne strane zbog njihovog većeg oralnog nagiba;

svaki zub jednog luka okludira sa 2 zuba suprotnog luka izuzev donjih centralnih seku-tića i gornjih III molara;

svaki zub je u kontaktu sa još 2 zuba u svom luku – mezijalnim i distalnim od sebe izuzev III molara;

sredina gornjeg i donjeg zubnog luka se nalaze u medijalnoj ravni; dubina preklopa sekutića se normalno kreće 2-5 mm. Horizontalni preklop

iznosi oko 4 mm i smanjuje se do 20. godine; gornji centralni sekutići – cela labijalna površina donjeg centralnog i

mezijalni deo do-njeg lateralnog; gornji lateralni sekutići – distalni deo donjeg lateralnog i mezijalni deo

donjeg očnjaka; gornji očnjak – distalni deo očnjaka i mezijalni deo I donjeg premolara; I gornji premolar – bukalnom kvržicom leži u međuzubnom prostoru donjeg I

i II pre-molara; II gornji premolar – bukalnom kvržicom leži u međuzubnom prostoru donjeg

II premo-lara i I molara;

8

I gornji molar – meziobukalna kvržica leži između meziobukalne i mediobukalne kvržice (ili meziobukalne i distobukalne) donjeg I molara a distobukalna u interdentalnom prostoru između donjeg I i II molara;

II gornji molar – meziobukalna kvržica okludira sa bukalnom brazdom između 2 buka-lne kvržice donjeg II molara, a distobukalna se nalazi u interdentalnom prostoru između II i III molara;

III gornji molar - meziobukalna kvržica okludira sa bukalnom brazdom između 2 buka-lne kvržice donjeg III molara, a distobukalna dodiruje distalni brid donjeg III molara.

18. Funkcija mišića pokretača donje vilice, usana, jezika i obraza u ishrani dojenjem i pri ishrani cuclom u prvih 6 meseci života. Prema načinu uzimanja i pripreme hrane jasno se razlikuju 2 vida motorne aktivnosti: doje-nje odnosno sisanje hrane karakterističan za period do nicanja mlečnih molara i žvakanje hrane koje se upražnjava posle ovog perioda.DOJENJE Kod novorođenčeta i odojčeta razvijen je taktilni osećaj usne i sluzokože usne duplje, tako da su im oralne funkcije od toga zavisne. U to vreme jezik počiva između viličnih grebenova, vrh jezika je ispružen napred sve do usana. Ishrana odojčeta je zasnovana na nizu bezuslovih refle-ksnih pokreta koji su izazvani dodirom – usnica sa mamilom izaziva pokret zatvaranja usana oko mamile. Mamila se nalazi između gornjeg viličnog grebena i vrha jezika koji pokriva donji vilični greben. Podiže se donja vilica i jezik, povlače unazad, opuštaju i vraćaju unazad (usne skloplje-ne oko mamile) i tako se stvara vakuum u usnoj duplji, pokret muženja i izvlačenja mleka u us-nu duplju. Mleko se skuplja u udubljenju na gornjoj površini jezika. Usna duplja je tada sa faringealne strane zatvorena glosovelarnim ventilom, da hrana ne pođe u ždrelo. Kad se skupi dovoljna koli-čina mleka, masom izaziva nadražaj i prekida se sisanje i disanje, pa počinje gutanje. Za vreme dojenja svi pokreti donje vilice su pod dejstvom mastikatornog mišića.CUCLA IZ FLAŠICE Isto su sve funkcije kao kod prirodne ishrane dojenjem ako su cucle kratke i čvrste. Ako je duga i meka, ona upada duboko u usta i jezik se povlači unazad pa donja vilica ostaje u svom uobičajenom distalnom položaju. Hrana se istiskuje samo pritiskom jezika na gore, nisu stimuli-sani pokreti donje vilice a položaj jezika i usta je nepravilan.

19. Funkcija disanja i njena uloga u razvitku vilice i lica. Disanje je prva vitalna funkcija novorođenčeta sa kojom počinje svoj život. Menja se način oksigenacije krvi, nastaje fiziološki put vazduha (čisti se vazduh, zagreva i ulazi) kojim pluća pri-maju kiseonik preko nozdrva, nosne šupljine, 3 sprata ždrela, laringsa, trahee do alveola. U žd-relu se ukrštaju respiratorni i alimentarni put pa je razvijen sistem ventila. Disanje kroz nos: usne su sklopljene a usna duplja zatvorena, jezik ispunjava usnu duplju a mandibula je u položaju fiziološkog mirovanja održavana tonusom svih mišića koji kontrolišu njen položaj. Sa distalne strane glosovelarni ventil je odvojen od ždrela. Disanje kroz usta: usne su razmaknute i obično hipotonične, jezik celom svojom masom leži u prostoru donje vilice, obrazi su blago uvučeni a meko nepce je zategnuto i podignuto.

Disanje isključivo kroz nos: normalna okluzija i minimalne malokluzije; Čisto disanje na usta skoro da i ne postoji.

9

Kombinovan: diše se na usta a nos nije isključen i kod takvih osoba sistem ventila ne funk-cioniše i može doći do tegoba pri gutanju. Tada sudeluju mišići koji kontrolišu položaj mandibu-le, aksijalni mišići kičmenog stuba i mišići držači glave iz grupe zadnjih mišića vrata. Primetno je da pri gutanju zabacuju glavu unazad.Ispitivanje: ogledalo se primene ispod nozdrva i posmatra se da li je došlo do zamagljenja; og-ledalo se prinese ispred usana ako su razdvojene i isto posmatramo zamagljenje. Razdvojene usne nisu toliko siguran znak disanja na usta jer je moguće da svi ostali ventili usne duplje fu-nkcionišu normalno.

20. Funkcija gutanja: visceralno (infantilno) i somatsko (zrelo) gutanje; karakteri-stike. Načini gutanja sakupljene hrane se razlikuju od vrste hrane i od opšte zrelosti organizma.

INFANTILNO (VISCERALNO) GUTANJE je normalno za period hranjenja dojenjem ili gutanjem tečne hrnae i zadrđava se do nicanja prvog para mlečnih molara. Dok dete sisa, neometano se odvija i disanje tj. otvoren je respiratorni put. Ali čim se skupi izvesna količina mleka na udubljenju jezika na gornjoj strani, masa izaziva refleksni pokret gutanja i tada se ot-vara glosovelarni ventil i zatvaraju se svi ostali ventili da ne bi otišlo u pluća. Za to vreme jezik ostaje između viličnih grebenova i u blagom je kontaktu sa donjom usnom. Donja vilica je fiksi-rana pomoću jezika i facijalnih mišića, ali je određena taktilnim osećajem jezika i usana te nije stabilna. Ovakav tip gutanja se zadržava tokom celog života zarad gutanja velikih količina te-čnosti.

SOMATSKO (ZRELO) GUTANJE se obavlja uz sadejstvo mastikatornih mišića koji fi-ksiraju donju vilicu u okuziji i uz učešće podhioidnih i nadhioidnih mišića jezika i mekog nepca do momenta kada iz oralne faze gutanja pređe u faringealnu. Donja vilica je zubima fiksirana tako da jezik ima čvrst oslonac za obavljanje pokreta, kontrakcija mišića poda usne duplje i talasasta kontrakcija jezika potiskuje bolus unazad. Za to vreme usta i glosovelarni ventil (grade da nepčani lukovi, jezik i meko nepce) su zatvoreni što sprečava prerani prelazak hrane u žd-relo. U momentu kada dođe do otvaranja glosovelarnog ventila, refleksno se zatvaraju svi venti-li (Eustahijeva tuba, velofaringealni i laringealni ventil) i sprečavaju pogrešan put hrane.

Zajedničke karakteristike obe vrste gutanja su da je mandibula fiksirana i sinhrono otvaranje i zatvaranje ventila koji regulišu put hrane.21. Posledice perzistencije visceralnog gutanja. Kod visceralnog gutanja učestvuju mimični mišići (mišići obraza i usana) prislanjajući se uz jezik. Svaka aktivnost tj. kontrakcija ovih mišića pre ili za vreme gutanja ukazuje da je funkcija ostala nedozrela i zadržana u mekoj fazi neuromuskularnog razvitka.Provera: prste jedne ruke prislonimo na podvilični predeo i inspekcijom kontrolišemo da li isto-vremeno sa kontrakcijom poda usne duplje se kontrahuju i mimični mišići. Kod zrelog se kon-trahuju mišići poda, a kod visceralnog još i mišić brade, nabire se koža brade i uvlače uglovi usana. Ako se samo vrh jezika interponira između sekutića a bočni zubi su u okluziji, kontrahuju se mišići podizači mandibule. Ako je jezik interponiran između gornjeg i donjeg niza zuba, kon-trakcije podizača mandibule nema a provera se vrši palpacijom temporalnih mišića, jer u tom slučaju se ne kontrahuju ni temporalni mišići. Tako da postoje 2 tipa infantilnog gutanja. Nepravilno gutanje se često smatra uzročnikom malokluzija. Ako perzistira i posle 2 godine života, ovakav način gutanja dovodi do otvorenog zagrižaja a kod osoba sa tendencijom dista-lne okluzije takođe protruziju gornjih i retruziju donjih sekutića.

10

22. Žvakanje: razvitak funkcije žvakanja, vrste mišićnih kontrakcija, pokreti mandi-bule u toku žvakanja i tipovi žvakanja. Daljim razvitkom, kombinuje se kašasta hrana i dete tada prvi put kombinuje pokrete koji kasnije posle nicanja mlečnih molara sazrevaju u pokrete žvakanja. Žvakanje je refleksna radnja i nastaje kao posledica opšteg razvitka ali je ipak funkcija koja se uči. Početak je pod kontrolom svesti ali regulacija je refleksna i u toku žvakanja nije potrebna svesna kontrola. Pokreti mandi-bule se odigravaju u sva 3 pravca: vertikalnom, sagitalnom i transverzalnom. Pokreti žvakanja su individualni i ne menjaju se dok se položaj i broj zuba ne promeni (extirpacija, parodontopa-tija, itd.). Iako se promeni stanje, čovek se brzo adaptira na nove refklesne pokrete kojima se izbegava svaka smetnja ali osnovni tip žvakanja ostaje isti. Postoje 2 osnovna tipa žvakanja: maseterični i temporalni. U toku žvakanja dolazi do sit-njenja i mlevenja hrane prožete salivom a pri pokretima mandibule smenjuju se izotonične i izo-metrične kontrakcije mastikatornih mišića. Izometrične traju dok se hrana ne zdrobi i zubi dođu u kontakt a tada nastaje izometrijska kontrakcija. Kontakt zuba dolazi pri završnim fazama žva-kanja i tada kod maseteričnog tipa zbog horizontalnih sila dolazi do abrazije do abrazije zuba prvenstveno na mlečnim bočnim okluzalnim površinama i tako se olakšavaju pokreti u horizo-ntalnoj ravni. Kod temporalnog tipa izostaje abrazija. Najpovoljnije za razvitak svih orofacijalnih struktura je žvakanje pokretima u svim pravcima i to naizmenično bilateralno. Do unilateralnog žvakanja dolazi zbog bola, okluzalnih smetnji, ... Žvakanje se može podeliti u 3 faze: odsecanje hrane, sitnjenje i mlevenje. II i III faza se ne mogu odvojiti jer se naizmenično ponavljaju dok se hrana potpuno ne usitni. Pokreti su blago lateralni ili kombinovani lateralno-propulzioni pokreti koji se završavaju u centralnoj okluziji i tada počinje gutanje.Ispitivanje tipa žvakanja: - inspekcijom i palpacijom okluzalnih površina mlečnih molara; - traženjem da se obavi latero-okluzija u granicama funkcije žvakanja (temporalni tip ne ume).

23. Anatomija i funkcija TMZ-a. TMZ je najaktivniji od svih zglobova čovečijeg organizma i spaja donju vilicu sa lobanjom. Specifičan je u odnosu na druge zglobove po anatomskoj građi i funkciji koju obavlja, paran je ali pokreti u jednom zglobu uslovljavaju pokrete u drugom. Površine nisu obložene isključivo hijalinom hrskavicom kao kod drugih već vezivnim hrskavičavim tkivom. Delovi zgloba: - zglobna glavica – kondilarni nastavak mandibule;

- zglobna jamica – fossa gleonidalis temporalne kosti;- zglobni disk – discus articularis (meniskus);- zglobna čahura – capsula articularis;- zglobne veze ili ligamenti .

Zglobna jama je 2-4 x veća od kondila, timpaničnom pukotinom je podeljena na prednji zg-lobni deo na kome se nalazi eminentia articularis i zadnji vanzglobni deo skoro vertikalan. Zglo-bni disk je bikonkavna fibrozna hrskavica između 2 zglobne površine i deli zglob na 2 sprata; u prednjem delu je vezan sa spoljašnjim pterigoidnim mišićem a po obodu sa čahurom (fibrozni, elastični i prostrani omotač koji omogućava velike pokrete viličnog zgloba). Zglobne veze se mo-gu podeliti na čaurne veze (utkane u zglobnu fibroznu čauru; temporomandibularna i kapsulo-kolateralna) i fascijalne (zadebljanja okolnih fascija). Imamo i stilo-, sfeno- i pterigomandibula-rne ligamente koji vezuju donju vilicu za bazu lobanje i sprečavaju prekomerno otvaranje usta i prekomerne lateralne pokrete. Pokreti TMZ-a:

11

1) spuštanje donje vilice – otvaranje usta: rotacija kondila oko horizontalne ose i translacija – kliženje; 2) podizanje donje vilice – zatvaranje usta: suprotni pokreti pod dejstvom mastikatornih mišića; 3) pokret unapred i unazad – propulzija i retropulzija: rotacija u manjoj meri a u većoj kliženje; propulzija: spoljačnji pteriogidni mišić i prednja vlakna temporalnog, a retropulzija: zadnja vlakna temporalnog i prednji deo digastrikusa; 4) lateralni pokreti – meljenje hrane: rotacija kondila oko vertikalne ose i kliženje - radna strana, a balansna strana – unapred, nadole i unutra. Kada postoji harmonija ovih pokreta, onda je TMZ zaštićen od traumatskih pokreta.

24. Položaji donje vilice.FIZIOLOŠKO MIROVANJE To je položaj koji mandibula zauzima kada su mišići otvarači i zatvarači usta kao i cervikalni i postcerebralni mišići u mirovanju pri uspravnom položaju glave i gornjeg dela tela. Kod novo-rođenčeta se samo on može prepoznati. Važan je kod održavanja prohodnosti faringealnog va-zdušnog puta i zavisi od psihičkih faktora, zamora, godina, položaja tela, ... Kod osoba bez mal-okluzija tokom celog života može da se reprodukuje isti položaj mirovanja. Može i kod osoba sa malokluzijama ali posle ortodontskog lečenja njihova donja vilica u mirovanju zauzima novi po-ložaj koji može održati do kraja života. Pri mirovanju između okluzalnih površina gornjih i donjih zuba postoji slobodan interokluzioni prostor 2-3 mm (kod prognatije 6-8mm a progenije 0-1 mm).

CENTRALNA OKLUZIJA To je položaj pri kome se postiže maksimalni kontakt zuba, ne svih već najveći broj koji do-đe u kontakt pri simetričnom položaju zglobova. Ovde se kondil samo rotira oko horizontalne ose pri završnom pokretu. Osobe sa malokluzijama imaju svoju centralnu okluziju. To je položaj najveće stabilnosti mandibule pri kome se okluzalne sile pravilno prenose na okolne kosti bez bola i neprijatnosti.

POLOŽAJ PRINUDNE OKLUZIJE Kod osoba sa malokluzijama dešava se da do kontakta zuba gornjeg i donjeg niza ne dolazi istovremeno u svim segmentima nizova već se prvo postiže kontakt jedne grupe tzv. prerani ko-ntakt, koji ometa kontakt ostalih grupa zuba. Donja vilica tada mora da učini dopunski pokret u horizontalnoj ravni i tek tada dolaze u kontakt i ostali zubi tzv. prinudni zagrižaj – habitualna okluzija. Dopunski pokret može biti u sagitalnom ili lateralnom pravcu.

POLOŽAJ MAKSIMALNE RETROPULZIJE I PROPULZIJE Maksimalna retropulzija podrazumeva pokret povlačenja donje vilice unazad iz položaja ce-ntralne okluzije. Postiže se voljnom kontrakcijom zadnjih vlakana temp. Mišića i može svega 1-2 mm unazad. Neugodan je i nefiziološki pokret, a primenjuje se prilikom ispitivanja potencijalnog ivičnog kontakta kod progenog zagrižaja. Maksimalna propulzija je mnogo slobodniji pokret i primenjuje se prilikom provere refleks-nog luka za propulzione pokrete kod osoba sa distalnim zagrižajem.

25. Jezik: embrionalno poreklo, mišići jezika. U IV nedelji na unutrašnjoj strani mandibularnog luka pojavljuju se 2 lateralna mezenhimalna zadebljanja – lingvalna ispupčenja. Iza i između njih pojavljuje se jedno medijalno ispupčenje tuberculum impar. Lingvalna ispupčenja naglo rastu i

12

spajaju se i sa tuberkulumom formiraju prednje 2/3 jezika. Od II, III i IV faringealnog luka stvara se zajedničko ispupčenje – copula i on predstavlja zadnju 1/3 jezika. Jezik je muskularni organ sposoban za izvođenje ceoma raznolikih pokreta i najbrži je mišić. Izgrađen je od 5 parnih i 2 neparna mišića, uz to još 2 mišića koja delom ulaze u muskulaturu jezika. Prema svom početnom pripoju dele se na: 1) spoljni mišići jezika sa jednim pripojem na visceralnom skeletu glave - mm. genioglossus, hyoglossus i styloglossus; 2) spoljni mišići sa pripojem na susednim organima – mm. glossopalatinus i glossopharyngeus; 3) unutrašnji mišići koji sa oba svoja kraja se pripajaju na fibroznom skeletu jezika – mm. longitudinalis superior (skraćuje dužinu i uzdiže vrh jezik unazad), longitudinalis inferior (skraću-je dužinu i vrh pokreće nadole i unazad), transversus linguae (sužava) i verticalis linguae (sp-ljoštava i povećava širinu). Svi su inervisani XII nervom – n. hypoglossus osim 2. grupe mišića koje inervišu IX – n. glossopharyngeus i X – n. vagus. Unutrašnji mišići nemaju koštanu inserciju i mogu pokretati jezik u sva 3 pravca, ostvaruju brze i fine pokrete i oblikuju glasove. Spoljni mišići pokreću jezik u jedinstvenu mišićnu masu dovodeći ga u različite položaje, ali su zato grubi i spori.

26. Položaj jezika u mirovanju i u funkciji (žvakanje, gutanje i govor). Kod novorođenčeta u fiziološkom mirovanju jezik leži između alveolarnih rubova, prelazi preko ruba mandibule i u kontaktu je sa donjom usnom. Jezik u mirovanju zauzima neutralan položaj; ispunjava celu usnu šupljinu, blago se oslanja uz meko nepce, na alveolarni predeo i uz zube, koji na njemu ne ostavljaju nikakve otiske. Ako se pri naglom otvaranju usta brzo povuče u zadnji deo usne duplje, funkcija je ispravna. Dok ako ostane u prednjem delu usne duplje i sporo se povlači u distalni, jezik je zadržao polo-žaj iz doba odojčeta i mogu se očekivati poremećaji funkcije govora i gutanja. Jezik može da za-uzme i visok položaj tj. da celom masom stoji u prostoru gornje vilice i prekriva okluzalno ceo donji niz zuba, što je posledica dubokog zagrižaja ili ekstremno uske donje vilice sa obostrano potpuno ukrštenim zagrižajem. Prilikom govora jezik menja svoj položaj akcijom spoljašnjih mišića a unutrašnji dovode do promene njegovog oblika. Učestvuje u artikulaciji glasova. Gutanje. Kod visceralnog jezik je između viličnih grebenova i u blagom je kontaktu sa do-njom usnom. Kod zrelog je donja vilica fiksirana zubima, jezik ima čvrst oslonac za obavljanje po-kreta kojim će bolus biti potisnut na ždrelno suženje. Kontrakcijom mišića poda usne duplje i ta-lasastom kontrakcijom jezika, potiskuje se bolus unazad, usne se zatvaraju i glosovelarni ventil je zatvoren. Žvakanje. Ovde jezik učestvuje u stvaranju bolusa i pomeranja hrane iz usne duplje u ždrelo. Pokreće ga refleks i totalno je nesvesna radnja.

27. Opšti i lokalni etiološki faktori malokluzija. Opšti: - nasleđe: hipodoncija, niperdoncija, teskobnost zubnih nizova, dijasteme,

skeletno otvoren zagrižaj, II i III klasa po Angle-u, ... - oboljenja: rubeole, sifilis, hepatitisi, hronične respiratorne infekcije,

paraliza, ... - deficitarna ishrana: manjak proteina, ugljenih hidrata, masti, minerala,

... - endokrine disfunkcije: hipofiza, štitna žlezda, ... - kongenitalne anomalije.

13

Lokalni: oboljenja, traume, spoljni pritisak, poremećene funkcije, loše navike, hiper-, hipo-, makro-, mikrodoncija, nenormalan položaj zuba zamenika, labijalni frenulum, rani gubitak zuba, perzistencija mlečnog zuba, nepravilno ortodontsko lečenje, ...

28. Načini prenošenja naslednih osobina. Osnovni zadatak orofacijalne genetika je da prouči vrstu genetskih oboljenja i anomalija i način njihovog prenošenja sa generaciju na generaciju. Oboljenja i anomalije mogu biti: 1) monogene – mutacija gena na jednom lokusu; 2) poligene ili multifaktorijalne – nastaju usled uticaja većeg broja gena uz nepovoljne fak-tore spoljašnje sredine; 3) hromozomske bolesti – smanjenje ili višak celih ili delova hromozoma.

Načini nasleđivanja su: a) autozomno dominantno: pojavljuje se u svakoj generaciji; sa obolelog roditelja na 50% dece se prenosi; oba pola ga prenose; fenotipski su roditelji zdravi ih ne prenose na decu. b) autozomno recesivno: dete mora biti homozigot da bi se oboljenje ispoljilo; manifestuje se kod braće i sestara a ne kod roditelja i rodbine; javlja se kod 1/4 dece istih roditelja; oba pola moraju biti nosioci. c) polno vezano: patološke gene na Y hromozomu očevi prenose sinovima; recesivne pat. gene na X hromozomu majke prenose muškim potomcima, a od obolelog oca se prenosi na 50% muške dece; dominantne pat. gene na X hromozomu očevi prenose ćerkama a sinovi su normalni, heterozigotne majke prenose na 50% dece oba pola a homozigotne na svu decu. d) poligeno nasleđivanje je kontrolisano od više gena i spoljašnje sredine, učestalost opada sa stepenom srodstva a rizik je veći ako u porodici ima više obolelih. Najveći broj anomalija zu-ba i vilica je poligenog karaktera.

29. Etiologija distalnog zagrižaja. Pre se mislilo da je posledica disanja na usta, čestih oboljenja krajnika, sisanja prsta, niskog polaganja novorođenčeta, ali danas se smatra da je barem delom kontrolisana od naslednih faktora zbog ispitivanja familija, jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca. Takođe i sisanje prsta po-sle perioda odojčeta, neadekvatna cucla – duga i meka, ako je visok položaj jezika prilikom gu-tanja, maksimalna propulzija, povreda TMZ-a, poremećaji orofacijalne funkcije, loše navike ...

30. Etiologija strmog zagrižaja. Ovo je malokluzija II klasa 2. odeljenje. Zbog karakterističnih osobina na licu, nema sumnje da je nasleđe primarni faktor (ispitivanje familije i blizanaca). Takođe oboljenje i povreda TMZ.

31. Faktori koji utiču na nastavljanje skeletnog otvorenog zagrižaja. Loše navike, sisanje prsta posle 6. godine, nepravilno gutanje, tiskanje jezika usled neade-kvatne veličine.

32. Uticaj obolelih adenoidnih vegetacija na razvoj orofacijalne regije.

33. Morfološke osobine zuba i zubnih nizova uslovljene naslednim faktorima.

14

Naslednost mnogih normalnih osobina pa i malokluzija u predelu usta se odnosi na oblik usa-na, zuba, veličinu, položaj i broj zuba normalne okluzije. Hipodoncija – smanjenje broja mlečnih i stalnih zuba češća je kod žute rase nego bele, ja-vlja se kod jednojajčanih blizanaca ali i tu postoji varijacija u ekspresiji jer na nju utiču i spoljni faktori, postoji korelacija između hipodoncije i hipoplazije jer su pod kontrolom istog gena. Ovo je poligena anomalija. Hiperdoncija – ne postoji tako uverljiv dokaz da ima genetski faktor, ali postoje slučajevi da su prekobrojni gornji lateralni sekutići praćeni prekobrojnim stalnim i javljaju su 2x više kod mu-škaraca. Indirektna naslednost se nazire kod sindroma: disostosis cleidocranialis (autozomno-dominantni; javljaju se multipli zubi normalne morfologije), Gardner-ov sindrom (autozomno-dominantni) i orofacijalni digitalni (polno vezani za X; pojava dupliranja mlečnih i stalnih oč-njaka). Diastema mediana – prenosi se autozomno-dominantno. Epilepsija – indiktan uzročnik malokluzija, a antiepileptični lekovi dovode do hipertrofije gin-give i time usporava nicanje zuba. Polimijelitis – retrognatija mandibule. Muskularna distrofija i cerebralna paraliza – nepravilnost vilica i zuba.

34. Značaj opštih oboljenja u etiologiji malokluzija. 1) NASLEĐE. Hipodoncija – smanjenje broja mlečnih i stalnih zuba češća je kod žute rase nego bele, ja-vlja se kod jednojajčanih blizanaca ali i tu postoji varijacija u ekspresiji jer na nju utiču i spoljni faktori, postoji korelacija između hipodoncije i hipoplazije jer su pod kontrolom istog gena. Ovo je poligena anomalija. Hiperdoncija – ne postoji tako uverljiv dokaz da ima genetski faktor, ali postoje slučajevi da su prekobrojni gornji lateralni sekutići praćeni prekobrojnim stalnim i javljaju su 2x više kod mu-škaraca. Indirektna naslednost se nazire kod sindroma: disostosis cleidocranialis (autozomno-dominantni; javljaju se multipli zubi normalne morfologije), Gardner-ov sindrom (autozomno-dominantni) i orofacijalni digitalni (polno vezani za X; pojava dupliranja mlečnih i stalnih oč-njaka). Diastema mediana – prenosi se autozomno-dominantno. Teskobnost zubnih nizova – ima genetski faktor i nastaje raznom kombinacijom: mala vilica i veliki zubi, vilice normalne veličine i veliki zubi, čak i malo veća vilica ali zubi uspeju da ih pre-vaziđu. Kod jednojajčanih blizanaca je najčešće javlja a kod dvojajčanih često. Jednojajčani imaju veliku sličnosti za uskost vilica što je uslov za teskobu. Skeletni otvoren zagrižaj – se javlja kod jednojajčanih blizanaca i kod određenih članova familije pa dokazano ima genetski faktor. II klasa 1. odeljenje - pre se mislilo da je posledica disanja na usta, čestih oboljenja krajni-ka, sisanja prsta, niskog polaganja novorođenčeta, ali danas se smatra da je barem delom kon-trolisana od naslednih faktora zbog ispitivanja familija, jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca. II klasa 2. odeljenje - zbog karakterističnih osobina na licu, nema sumnje da je nasleđe pri-marni faktor (ispitivanje familije i blizanaca). III klasa – ova anomalija je najduže ispitivana od svih i među prvima kojoj su pripisivani genetski faktori. Prvobitno se mislilo da se prenosi autozomno-dominantno jer je u Habzburškoj familiji trajala 3 veka ali su utvrdili da se ipak poligeno nasleđuje. Malokluzije III klase se dele na prinudni progeni položaj, lažnu i pravu progeniju. Prvobitno se mislilo da je samo prava pro-genija nasledna, ali se ipak dokazalo da se i preostale 2 direktno nasleđuju.

2) OBOLJENJA

15

Rubeola ostavlja trajne posledice na površinu zuba i remeti ritam razvića i nicanja zuba. Hepatitis izaziva rascep usne i nepca. Kongenitalni sifilis izaziva karakteristične promene na sekutićima (Huchinson-ovi zubi) u vidu bačvastog oblika krunice sa polumesečastom griznom ivicom a kod stalnih molara dolazi do naglog suženja od vrata ka okluzalnoj površini i grizna površina je mala sa mnogo sitnih kvržica. Akutna febrilna oboljenja privemeno usporavaju rast i razvoj, ali ako utiču na mlečne zube, ostavljaju posledice i na trajne. Hronične respiratorne infekcije su naročito uzročnici II klase 2. odeljenja jer se pri disanju na usta povećava pritisak bukcinatornih mišića te smanjuje rast jezika i time se ne vrši pritisak na donju vilicu pa dolazi do uskosti. Epilepsija – indiktan uzročnik malokluzija, a antiepileptični lekovi dovode do hipertrofije gin-give i time usporava nicanje zuba. Polimijelitis – retrognatija mandibule. Muskularna distrofija i cerebralna paraliza – nepravilnost vilica i zuba.

3) DEFICITARNA ISHRANA Nedostatak vitamina, minerala, masti, proteina i ugljenih hidrata kao najvažniji činioci u pravilnom razvoju, dovode do malokluzija. Podhranjenost dovodi do oštećenja strukture zuba, zakasnelog i nepravilnog nicanja zuba, ... Hipovitaminoza vitamina D dovodi do usporenog rasta zuba i vilica zbog smanjene sposobnosti kostiju da apsorbuju Ca soli, a samim tim i do skelet-nog otvorenog zagrižaja, slabe razvijenosti maksile u transverzalnom i sagitalnom pravcu, viso-ko nepce, hipoplazija na krunicama stalnih zuba, ...

4) ENDOKRINE DISFUNKCIJE HIPOFIZA (kortikotropin, melanocitostimulišići hormon, gonadotropine, prolaktin, hormon rasta i tireotropin) HORMON RASTA - smanjeno lučenje – razvoj vilica je usporen; dimenzije zubnih lukova smanjene; mlečni zubi niču na vreme ali stalni kasne; ako je deficit hormona nastao pre formiranja zametaka stalnih zuba, oni mogu biti smanjeni. - povećano lučenje – gornja vilica je u manjoj meru uvećana u transverzalnom smeru ali do-nja vilica raste u sva 3 pravca. Nastaje progenizacija zagrižaja, uvećanje vertikalne dimenzije donjeg dela lica. U većini slučajeva je ukršen zagrižaj, uni- ili bilateralno; uvećanje vilica praće-no dijastemama. ŠTITNA ŽLEZDA - smanjeno lučenje – zastoj mentalnog razvoja; zubi su nepravilnog oblika i skloni karijesu, vilice su nerazvijene naročito gornja pa dolazi do pseudoprogenije, kasni resorpcija mlečnih i ni-canje stalnih. - povećano lučenje – posledica hiperfunkcije ćelija prednjeg režnja hipofize; ne izaziva nika-kve promene u razvoju kraniofacijalnog sistema.

5) KONGENITALNE ANOMALIJE Urođeni rascepi I grupa – rascepi primarnog palatuma: uni-, bilateralni, medijani i submukozni (kompletni i inkompletni); II grupa – rascepi sekundarnog palatuma: uni-, bilateralni, medijani, submukozni i palato-faringealna inkompetencija (kompletni i inkompletni); III grupa – kombinovani rascepi primarnog i sekundarnog palatuma: unilateralni, unilate-ralni primarnog i medijani sekundarnog, bilateralni, medijani i submukozni;

16

IV grupa – retki.

Kod uni- i bilateralnog kompletnog rascepa primarnog i sekundarnog palatuma su teške defo-rmacije maksilarnog luka. Bilateralni slučajevi svih rascepa su teži. Segment na strani rascepa je često nedovoljno razvijen, posteriorno postavljen i rotiran upolje; aproksimalni deo segmenta je isturen napred i rotiran nagore prema zdravoj strani te je sredina maksile upadljivo van sredine lica. Kod bilateralnog rascepa primarnog palatuma deformacija maksile je slična kao u predhod-nom slučaju, ali lateralni segmenti čine celinu bez rascepa – sekundarni palatum. Dakle kod raznih slučajeva rascepa, maksilarni luk je deformisan ali u zavisnosti od slučaja takav će biti i deformitet. Česta je pojava hipo- i hiperdoncije naročito lateralnih sekutića na strani rascepa a drugi zubi imaju poremećen položaj (rotacija, inklinacija, infrapozicija) ako su susedi rascepu i hipoplaziju gleđi usled hirurških trauma. Pierre Robin-ov sindrom ima karakterističan trijas: mikrognatija mandibule, rascep palatuma i glosoptoza. Sindrom ektodermalne displazije – hipodoncija, nekad anodoncija; postojeći zubi su reduko-vane veličine, krunice su koničnog oblika, postoji dubok a nekad i progeni zagrižaj. Sindrom dystosis cleidocranialis – nedovoljno razvijena maksila, visoko nepce, pseudoproge-nija, perzistencija mlečnih zuba i zakasnelo nicanje stalnih, hiperdoncija. Orofacijalni-digitalni sindrom – postojanje debelih frenuluma u oba vestibuluma, često rascep palatuma, ankiloglosija, pseudo rascep donjeg alveolarnog procesusa u predelu lateralnih seku-tića, duplikatura gornjih mlečnih i stalnih očnjaka. Treacher Collins-ov sindrom – visoko nepce udruženo sa rascepom u oko 30%, uskost zubnih lukova, teskoba, otvoren i distalan zagrižaj, hipoplazija mandibule. Apert-ov sindrom – maksila zaostaje u rastu u transverzali i sagitali, uskost maksile, teskoba, gotsko nepce udruženo sa rascepom mekog nepca u 25% slučajeva, pseudoprogenija. Crouzon-ov sindrom (dystosis craniofacialis) – uzana i kratka maksila sa gotskim nepcem, teskoba i uskost maksile, pseudoprogenija. Down-ov sindrom – hipoplastična maksila sa kratkim tvrdim nepcem, pseudoprogenija, hipo- ili mikrodoncija, redukovana pojava karijesa ali povećan broj periodontalnih oboljenja. Sindrom hemifacijalne mikrozomije – hipoplazija mandibule i maksile, mišići oštećene strane imaju parezu dakle unilateralna je pojava, II klasa 2. odeljenje, uskost i teskoba oba zubna niza

35. Značaj nepravilne deficitarne ishrane u etiologiji malokluzija. Nedostatak vitamina, minerala, masti, proteina i ugljenih hidrata kao najvažniji činioci u pravilnom razvoju, dovode do malokluzija. Podhranjenost dovodi do oštećenja strukture zuba, zakasnelog i nepravilnog nicanja zuba, ... Hipovitaminoza vitamina D dovodi do usporenog rasta zuba i vilica zbog smanjene sposobnosti kostiju da apsorbuju Ca soli, a samim tim i do skelet-nog otvorenog zagrižaja, slabe razvijenosti maksile u transverzalnom i sagitalnom pravcu, viso-ko nepce, hipoplazija na krunicama stalnih zuba, ...

36. Promene na kraniofacijalnom sistemu kod rahitisa. Deficit vitamina D u ishrani može da ostavi trajne posledice na zubima i vilicama. Vitamin D ima ulogu u regulisanju metabolizma Ca i P te hipovitaminoza dovodi do rahitisa. Javlja se izme-đu 8. i 15. meseca života (u vreme mineralizacije krunica I

17

stalnog molara). Oboljenje nastaje usled poremećene resorpcije Ca i P. Manifestuje se nepravilnom kalcifikacijom naročito koštanih i tvrdih zubnih tkiva. Razvitak vilica je jako usporen, alveolarna kost je slabo mineralizovana, prisutan je progen odnost donje vilice, otvoren zagrižaj, visoko nepce, teskoba, zakasnelo nica-nje zuba. prvi znaci rahitisa su muskularna hipotonija – dete ne može da sedi ni prohoda. Kosti su slabo kalcifikovane, meke, savitljive i deformisane, fontanele su i dalje otvorene. Na vilicama su evidentni deformiteti usled razmekšanja kosti koja ne može da se odupre dejstvu mišića pa popušta i krivi se. Usled pritiska muskulature obraza, sužava se gornja vilica u predelu premola-ra, nepce je visoko a donja vilica se u delu očnjaka prelama.37. Lokalna oboljenja kao etiološki faktor malokluzija.1) OBOLJENJA Oboljenje TMZ-a dovodi do ankiloze, zaostatka u razvoju mandibule i težeg stepena retro-gnatizma. Osteomijelitis vilica remeti njihov rast i dovodi do deformacija. Benigni i maligni tu-mori izazivaju anomalije vilica i zuba. Periodontalna oboljenja stvaraju nepravilnosti u položaju zuba i dijasteme. Opekotine dovode do stvaranja ožiljnog tkiva i time usporavaju razvoj vilica.2) TRAUME Povrede zgloba i vrata kondila ostavljaju teške posledice: retrognat položaj mandibule i sma-njen donji deo lica. Trauma gornjih mlečnih sekutića, čiji su korenovi resorbovani, može dovesti do povrede zametaka i time deformisati njihov oblik i položaj. Povreda izniklih stalnih sekutića može dovesti do preloma incizalne ivice.3) SPOLJNI PRITISAK Nepravilan položaj fetusa i postojanje nenormalnog pritiska na orofacijalni sistem, mogu do-vesti do težih deformacija lica i vilica. Milvoki mider (aparat za ispravljanje skolioze kičme) je nekada pritisak zbog podizanja vratnog dela kičme usmeravao na donju vilicu i time izazivao iz-razitu protruziju frontalnih zuba a intruziju bočnih. Danas su ga modifikovali i izbegli neadekva-tan uticaj na gonju vilicu.4) POREMEĆAJ LOKALNIH FUNKCIJA Kod izvesnog broja pacijenata malokluzije se mogu povezati sa nekim nepravilnom orofacija-lnim funkcijama, jer njihovim uklanjanjem one iščezavaju. Nepravilno gutanje – kod nekih osoba perzistira infantilno gutanje i posle 2 godin. Pri tak-vom gutanju zubi su van kontakta, jezik se širi između zuba a vrh jezika dodiruje donju usnu. Ovo dovodi do otvorenog zagrižaja a kod osoba sa tendencijom distalnog zagrižaja i protruziju gornjih i retruziju donjih sekutića. Smatra se da je nasledne prirode. Nepravilna morfologija i funkcija usana

kompetentne usne – u fiziološkom mirovanju i kod uravnoteženog razvoja donjeg dela lica i usana, usne ostvaruju međusoban kontakt bez kontrakcije muskulature.

inkompetentne usne – u fiziološkom mirovanju nisu ustanju da ostvare neusiljeni kon-takt već kontrakcijom naročito m. mentalisa (ne mora da diše na usta).

izrazito nekompetentne – naslednog su karaktera, postoji nesklad u veličini skeleta do-njeg dela lica i usana. Postoji nepravilnost u inklinaciji gornjih sekutića jer se ne nalaze pod kon-trolom donje usne (preko donje usne idu gornji sekutići). Da bi došlo do kontakta usana, kon-trahuje se donja usna i postoji protruzija gornjih i retruzija donjih sekutića.

potencijalno kompetentne – postoji izrazita retrognatija donje vilice i protruzija gornjih sekutića, genetski su određene. Javlja se zbog nesklada ali čim se ispravi, postoji kompetent-nost.

18

Bruksizam – poremećaj funkcije psihogenog i idiopatskog karaktera. Dubok zagrižaj i psiho-geni faktori su uzročnici a dovodi do strahovitih abrazija mlečnih i stalnih zuba.5) LOŠE NAVIKE Loše navike: sisanje prstiju (palca), cucle, delova odeće i drugih predmeta; tiskanje jezika; mogu biti uzročnici ozbiljnih malokluzija i ometati ortodontsko lečenje. Ishrana novorođenčeta kroz cuclu može da stvori naviku, izazove ulegnuće na alveolarnim rubovima, predstavlja preteču otvorenog zagrižaja, ali svi problemi se rešavaju ako se prestane sa ovim. Sisanje prstiju (palca) neće imati posledice ako se prestane do kraja 2. godine, ali ako se produži do 5, poremetiće okluziju frontalnih zuba. međutim ako se nadoveže na nasledno uslov-ljenu malokluziju II klase 2. odeljenja, ostaviće trajne i ozbiljne posledice. Ova navika ima tro-struki efekat na razvoj vilica i zuba: protruziju gornjih, retruziju donjih i instruziju i jednih i dru-gih. Javlja se iskošenost gornjih sekutića, spljoštava se predeo donjih, stvara se incizalni razmak i otvara se zagrižaj u ovom predelu. Kod već postojeće II klase 1. odeljenja, ova navika nije uz-rok već pogoršanje postojećeg stanja. Ako se nastavi sa navikom posle 6. godine i prenese na mešovitu denticiju, može se razviti otvoreni zagrižaj težeg stepena jer se remeti funkcija orofa-cijalnog sistema. Ali čak i ako se tada prestane sa navikom, nije sigurno da li će se spontano re-šiti problem jer imamo tiskanje jezika u prazan prostor i infantilno gutanje.6) HIPERDONCIJA Izaziva teskobu niza, rotaciju i inklinaciju zuba, otežano nicanje stalnih; a ako je položaj zuba u višku takav da ometa normalan položaj susednih zuba, može doći do prinudnog nepravilnog zagrižaja.7) HIPODONCIJA Se javlja kod mlečne i stalne denticije. Najčešće je u pitanju nedostatak stalnog lateralnog gornjeg sekutića, te se stvara rastesitost niza i dijastema, a nije retko i da stalni očnjak se nađe na njegovom mestu a mlečni očnjak ostaje sa neresorbovanim korenovima. Hipodonciju prati i nerazvijenost alveolarnog procesusa ali bazalni deo kosti se nezavisno od broja zuba razvija.8) MAKRO- I MIKRODONCIJA Makrodoncija izaziva teskobu u zubnom nizu jer postoji nesklad između veličine zuba i vilica pa ne mogu svi zubi stajati pravilno. Dok kod mikrodoncije postoji rastresitost u nizu.9) NEPRAVILAN POLOŽAJ ZAMETAKA ZUBA U ovakve položaje spadaju: rotacija, inklinacija, horizontalni položaj, transpozicija, itd. Najče-šće se dešava kod gornjih stalnih očnjaka, donjih umnjaka, gornjih i donjih drugih premolara. Očnjaci prave najviše problema: ako su iskošeni, niču u vestibulum, na palatumu ili su impakti-rani; ako su palatinalno postavljeni, izazivaju obrnut preklop; ako su horizontalno postavljeni, impaktirani su, uzrokuju lepezast položaj lateralnih sekutića ili resorpciju njihovih korenova. Ako postoji slobodan prostor, zameci se mogu pomeriti i mogu nići do centralnog sekutića, iza prvog premolara ili čak do prvog molara.10) LABIJALNI FRENULUM Češće u gornjoj vilici izaziva dijasteme između centralnih sekutića a retko u donjoj vilici. Me-đutim uprkos izraženom frenulumu, niz može postojati bez dijastema.11) RANI GUBITAK ZUBAMLEČNI ZUBI

19

Ovo je najčešći uzročnik malokluzija kod dece. Prevremeni gubitak nije praćen istim posledi-cama. Gubitak sekutića veoma retko može uticati na poremećaj razvoja normalne okluzije ali očnjaci i molari od izuzetnog značaja. Rani gubitak očnjaka – ređe zbog karijesa a češće zbog rešavanja teskobe zubnog niza. Po-sledica toga je gubitak prostora za stalni očnjak i to češće u gornjem nizu jer deo prostora zau-zimaju i zubi distalno od očnjaka. Kod jednostranog gubitka, različit je okluzalni odnos zuba na jednoj i drugoj strani. Rani gubitak I molara – dolazi do zajedničke migracije II mlečnog molara i I stalnog ka slo-bodnom prostoru bez naginjanja i rotacije, a mlečni očnjak ide u suprotnom smeru te se sma-njuje prostor za stalni premolar. Rani gubitak II molara – ako su nikli I stalni molari, mezijalno će se naginjati i zatvoriti pro-stor namenjen za premolar; ako nisu iznikli, prostor se skoro potpuno gubi i premolar niče ora-lno ili je impaktiran. Rani gubitak I i II molara – I stalni molar, stalni sekutići i mlečni očnjak migriraju distalno; a ako je gubitak jednostran, remeti se sredina zubnog niza. Rani gubitak pojedinih zuba osim lokalnih posledica, može uzrokovati prekid celovitosti zub-nog niza, skraćivanje i remećenje sredine niza. Kod osoba sa tendencijom ka progenom zagriža-ju, u slučaju gubitka mlečnog zubnog niza ili skraćenja niza, doći će do obrnutog preklopa seku-tića. Gubitak donjih bočnih mlečnih zuba kod osoba sa prinudnim progenim zagrižajem, dolazi do spontane korekcije zagrižaja. Kod II klase oba odeljenja prilikom gubitka bočnih mlečnih zu-ba, doći se će produbljivanja zagrižaja. Kod prave ili težeg oblika pseudoprogenije, nema kore-kcije obrnutog preklopa nakon gubitka bočnih mlečnih zuba. Brzina i stepen gubitka prostora zavise od: zuba koji je otklonjen, životnog doba u kome se desilo i raspoloživog prostora u celom zubnom nizu. Kod primarne rastresitosti do gubitka pros-tora neće doći. Ako se mlečni zubi izvade u vreme kada je razvoj i nicanje njihovih zamenika uz-napredovalo, neće biti posledica.

STALNI ZUBI Gubitak stalnih zuba isto je štetan za razvoj i održavanje normalne okluzije kao i ran gubitak mlečnih. Veliki broj dece gubi 1 ili više I stalnih molara zbog karijesa, pa posledica toga je pro-mena u položaju susednih zuba u nizu. Ako se ovo desi pre upotpunjavanja stalne denticije, do-ći će do skraćenja zubnog niza što na jednoj - što na obe strane, naginjanja susednih zuba ka praznom prostoru uz rotaciju, ekstruzije antagonista, peridontalnih promena, ... Dakle remeti se okluzalna ravnoteža i oštećuje se njena funkcija. Gubitak II stalnog molara nema značajne posledice; gubitak očnjaka i premolara treba one-mogućiti; gubitak centralnih sekutića naročito gornjih remeti sredinu i smanjuje prostor.12) PERZISTENCIJA MLEČNIH ZUBA Je posledica nicanja stalnog na drugom mestu ili njegove impakcije te je resorpcija korena mlečnog zuba onemogućena i samim tim zamena mlečnog stalnim bez hirurške intervencije nije moguća. Moguća je takođe i ankiloza mlečnog zuba, što je česta pojava. Ovde korenovi srastaju za al-veolarnu kost, zaostaju u razvoju i ostaju u infrapoziciji. Ovo dovodi do naginjanja susednih zu-ba preko njega i zauzimanja dela njegovog prostora, što uzrokuje skraćenje niza i sprečava ni-canje stalnog zuba. Kod nekih kongenitalnih anomalija, mlečni zubi dugo perzistiraju zbog izostanka tendencije nicanja stalnih (sindrom dysostosis cleidocranialis) ili perzistiraju mlečni a stalni niču.13) NEPRAVILNO LEČENJE Može biti uzrok novih malokluzija: obrnut pleklop, prevremeni kontakt, prinudne devijacije donje vilice, ...

20

38. Uticaj poremećenih lokalnih funkcija na razvoj malokluzija. Kod izvesnog broja pacijenata malokluzije se mogu povezati sa nekim nepravilnom orofacija-lnim funkcijama, jer njihovim uklanjanjem one iščezavaju. Nepravilno gutanje – kod nekih osoba perzistira infantilno gutanje i posle 2 godin. Pri tak-vom gutanju zubi su van kontakta, jezik se širi između zuba a vrh jezika dodiruje donju usnu. Ovo dovodi do otvorenog zagrižaja a kod osoba sa tendencijom distalnog zagrižaja i protruziju gornjih i retruziju donjih sekutića. Smatra se da je nasledne prirode. Nepravilna morfologija i funkcija usana

kompetentne usne – u fiziološkom mirovanju i kod uravnoteženog razvoja donjeg dela lica i usana, usne ostvaruju međusoban kontakt bez kontrakcije muskulature.

inkompetentne usne – u fiziološkom mirovanju nisu ustanju da ostvare neusiljeni kon-takt već kontrakcijom naročito m. mentalisa (ne mora da diše na usta).

izrazito nekompetentne – naslednog su karaktera, postoji nesklad u veličini skeleta do-njeg dela lica i usana. Postoji nepravilnost u inklinaciji gornjih sekutića jer se ne nalaze pod kon-trolom donje usne (preko donje usne idu gornji sekutići). Da bi došlo do kontakta usana, kon-trahuje se donja usna i postoji protruzija gornjih i retruzija donjih sekutića.

potencijalno kompetentne – postoji izrazita retrognatija donje vilice i protruzija gornjih sekutića, genetski su određene. Javlja se zbog nesklada ali čim se ispravi, postoji kompetent-nost. Bruksizam – poremećaj funkcije psihogenog i idiopatskog karaktera. Dubok zagrižaj i psiho-geni faktori su uzročnici a dovodi do strahovitih abrazija mlečnih i stalnih zuba.

39. Nepravilnosti zuba i vilica kod upražnjavanja loših navika. Loše navike: sisanje prstiju (palca), cucle, delova odeće i drugih predmeta; tiskanje jezika; mogu biti uzročnici ozbiljnih malokluzija i ometati ortodontsko lečenje. Ishrana novorođenčeta kroz cuclu može da stvori naviku, izazove ulegnuće na alveolarnim rubovima, predstavlja preteču otvorenog zagrižaja, ali svi problemi se rešavaju ako se prestane sa ovim. Sisanje prstiju (palca) neće imati posledice ako se prestane do kraja 2. godine, ali ako se produži do 5, poremetiće okluziju frontalnih zuba. međutim ako se nadoveže na nasledno uslov-ljenu malokluziju II klase 2. odeljenja, ostaviće trajne i ozbiljne posledice. Ova navika ima tro-struki efekat na razvoj vilica i zuba: protruziju gornjih, retruziju donjih i instruziju i jednih i dru-gih. Javlja se iskošenost gornjih sekutića, spljoštava se predeo donjih, stvara se incizalni razmak i otvara se zagrižaj u ovom predelu. Kod već postojeće II klase 1. odeljenja, ova navika nije uz-rok već pogoršanje postojećeg stanja. Ako se nastavi sa navikom posle 6. godine i prenese na mešovitu denticiju, može se razviti otvoreni zagrižaj težeg stepena jer se remeti funkcija orofa-cijalnog sistema. Ali čak i ako se tada prestane sa navikom, nije sigurno da li će se spontano re-šiti problem jer imamo tiskanje jezika u prazan prostor i infantilno gutanje.

40. Malokluzije povezane sa anomalijama u broju zuba. Videti 68. i 69. pitanje.

41. Nepravilnost povezane sa makrodoncijom i mikrodoncijom. Videti 71. pitanje.

21

42. Etiologija dijasteme medijane. Diastema mediana – dokazane se prenosi genetski, i to autozomno-dominantno; rasna pripa-dnost; izraženi labijalni frenulum; anodoncija jednog ili oba lateralna sekutića; gubitak zuba dis-talno od centralnog sekutića; loše navike (sisanje palca); apikalna teskobnost; makroglosija; traume; cista u predelu sekutića; periodontalna oboljenja.

43. Posledice ranog gubitka mlečnih zuba. Ovo je najčešći uzročnik malokluzija kod dece. Prevremeni gubitak nije praćen istim posledi-cama. Gubitak sekutića veoma retko može uticati na poremećaj razvoja normalne okluzije ali očnjaci i molari od izuzetnog značaja. Rani gubitak očnjaka – ređe zbog karijesa a češće zbog rešavanja teskobe zubnog niza. Po-sledica toga je gubitak prostora za stalni očnjak i to češće u gornjem nizu jer deo prostora zau-zimaju i zubi distalno od očnjaka. Kod jednostranog gubitka, različit je okluzalni odnos zuba na jednoj i drugoj strani. Rani gubitak I molara – dolazi do zajedničke migracije II mlečnog molara i I stalnog ka slo-bodnom prostoru bez naginjanja i rotacije, a mlečni očnjak ide u suprotnom smeru te se sma-njuje prostor za stalni premolar. Rani gubitak II molara – ako su nikli I stalni molari, mezijalno će se naginjati i zatvoriti pro-stor namenjen za premolar; ako nisu izmikli, prostor se skoro potpuno gubi i premolar niče ora-lno ili je impaktiran. Rani gubitak I i II molara – I stalni molar, stalni sekutići i mlečni očnjak migriraju distalno; a ako je gubitak jednostran, remeti se sredina zubnog niza. Rani gubitak pojedinih zuba osim lokalnih posledica, može uzrokovati prekid celovitosti zub-nog niza, skraćivanje i remećenje sredine niza. Kod osoba sa tendencijom ka progenom zagriža-ju, u slučaju gubitka mlečnog zubnog niza ili skraćenja niza, doći će do obrnutog preklopa seku-tića. Gubitak donjih bočnih mlečnih zuba kod osoba sa prinudnim progenim zagrižajem, dolazi do spontane korekcije zagrižaja. Kod II klase oba odeljenja prilikom gubitka bočnih mlečnih zu-ba, doći se će produbljivanja zagrižaja. Kod prave ili težeg oblika pseudoprogenije, nema kore-kcije obrnutog preklopa nakon gubitka bočnih mlečnih zuba. Brzina i stepen gubitka prostora zavise od: zuba koji je otklonjen, životnog doba u kome se desilo i raspoloživog prostora u celom zubnom nizu. Kod primarne rastresitosti do gubitka pros-tora neće doći. Ako se mlečni zubi izvade u vreme kada je razvoj i nicanje njihovih zamenika uz-napredovalo, neće biti posledica.

44. Posledice ranog gubitka stalnih zuba. Gubitak stalnih zuba isto je štetan za razvoj i održavanje normalne okluzije kao i ran gubitak mlečnih. Veliki broj dece gubi 1 ili više I stalnih molara zbog karijesa, pa posledica toga je pro-mena u položaju susednih zuba u nizu. Ako se ovo desi pre upotpunjavanja stalne denticije, do-ći će do skraćenja zubnog niza što na jednoj - što na obe strane, naginjanja susednih zuba ka praznom prostoru uz rotaciju, ekstruzije antagonista, peridontalnih promena, ... Dakle remeti se okluzalna ravnoteža i oštećuje se njena funkcija. Gubitak II stalnog molara nema značajne posledice; gubitak očnjaka i premolara treba one-mogućiti; gubitak centralnih sekutića naročito gornjih remeti sredinu i smanjuje prostor.

45. Uzroci i posledice perzistencije mlečnih zuba. Je posledica nicanja stalnog na drugom mestu ili njegove impakcije te je resorpcija korena mlečnog zuba onemogućena i samim tim zamena mlečnog stalnim bez hirurške intervencije nije moguća.

22

Moguća je takođe i ankiloza mlečnog zuba, što je česta pojava. Ovde korenovi srastaju za al-veolarnu kost, zaostaju u razvoju i ostaju u infrapoziciji. Ovo dovodi do naginjanja susednih zu-ba preko njega i zauzimanja dela njegovog prostora, što uzrokuje skraćenje niza i sprečava ni-canje stalnog zuba. Kod nekih kongenitalnih anomalija, mlečni zubi dugo perzistiraju zbog izostanka tendencije nicanja stalnih (sindrom dysostosis cleidocranialis) ili perzistiraju mlečni a stalni niču.

46. Razlike i sličnosti mlečnih i stalnih zuba. Mlečni zubi se razlikuju od stalnih po: 1) broju: mlečnih 20 (2 sekutića, 1 očnjak, 2 molara), stalnih 32 (2 sekutića, 1 očnjak, 2 premolara, 3 molara). 2) veličini: stalni su krupniji i treba im više prostora; jedino zamenik molara je manji. 3) obliku: mlečni imaju zdepaste, niske krunice koje se naglo sužavaju u vratu i zbog toga su kontaktne tačke široke – kontaktne površine). Postoji ispupčenje na cervikalnom delu vesti-bularne površine molara i zadebljanje dentina, što štiti gingivu od impakcije hrane. 4) boja: mlečni su mlečno bele boje, a stalni tamniji i žućkastiji. Postoji isti broj korenova mlečnih kao kod stalnih molara, ali su tanji i manji. Mlečni imaju oštrije ivice i kvržice ali brzo dolazi doabrazije. 5) prema dužini razvoja: kod mlečnih od formiranja zametka do nicanja ima 3-4 godine a kod stalnih i do 10 godina. 6) histološke razlike: mineralizacija mlečnih je intrauterina. Gleđ je pre rođenja svetlija i bo-lje mineralizovana a posle tamnija i manje mineralizovana. Granica između pre- i postnatalnog dentina je interglobularni dentin. Karakteristike mlečnih: pulpa veća; cement tanak i slabije mi-neralizovan; dentinski kanalići širi, nepravilni i manje ih ima; vlakna periodoncijuma nepravilna i ima ih manje.

47. Rendgen-dijagnostika u ortopediji vilica – cilj rendgenografskog ispitivanja.48. Ortopantomografija – prednosti i nedostaci. Ovo je pomoćno dijagnostičko sredstvo u ortodonciji ali bez njega ne bi bilo moguće posta-viti dijagnozu, plan lečenja, doneti sud o prognozi daljeg razvitka i ishoda lečenja. Sa njim se ta-kođe ustanovljava: definitivan broj zuba, njihova zrelost, njihov međusoban položaj, položaj u odnosu na okolne strukture, ... Sa posebnim RTG tehnikama moguće je ustanoviti odnose kosti-ju viscerokranijuma i neurokranijuma a pomoću snimka šake i zrelost celokupnog skeleta. Kori-ste se intraoralne i ekstraoralne tehnike. Od intraoralnih primenjujemo: 1) Retroalveolarna se primenjuje ako nam je potrebno bolje proučavanje manjeg segmenta i daje nam jasnu sliku ali deci nisu ugodna naročito snimanje predela II i III molara radi praćenja njihovog razvitka. Nezamenljiv je za određivanje položaja impaktiranog zuba i tad se primenjuje tehnika paralakse. Ova tehnika se sastoji iz 2 snimka, prvi zrak se pušta pravo na impaktirani zub a drugi malo distalnije. 2) Okluzalna. Od ovih tehnika se najčešće koristi snimak mentalnog predela za poređenje ce-ntralnih sekutića i mentalnih spina i jasnije viđenje impaktiranih zuba. A u gornjoj vilici se koristi okluziono-topografska projekcija. Od ekstraoralnih koristimo: 1) ekstraoralne bočne snimke – upotrebljlavamo standardne dentalni RTG aparat; dovoljna su 4 snimanja za ceo status i time se pacijent manje izlaže zracima, imamo šire snimljeno polje i manje je neugodno. Pacijenta nasloniti na kasetu, donja vilica je paralelna sa ivicom kasete a sagitalna ravan sa površinom

23

kasete. Ovom tehnikom možemo snimiti prostor od lateralnog se-kutića do III molara. 2) ortopantomografija – koristimo specijalne RTG aparate i dobijamo panoramske maksilo-facijalne snimke. Aparat se sastoji od kasete sa filmom i RTG cevi koja se rotira oko fiksirane glave pacijenta istom brzinom. Dobijamo snimak obeju vilica, od jednog do drugog zgloba. Prednosti: nije neudobno snimanje, dobijamo kompletan snimak kostiju lica i nizova zuba sa oba TMZ. Mogu se odrediti odnosi mlečnih zuba sa njihovim zamenicima, kao i odnos zuba sa ostalim strukturama; proceniti stadijumi razvitka svakog zuba, stepen resorpcije mlečnih zuba. aparat pušta zrake kratke talasne dužine a velike prodornosti. Traje 14 sekundi i kraće je nego intraoralni snimak punog statusa. Nedostaci: gube se detalji; u vestibulo-oralnom pravcu delovi zuba koji izlaze iz niza nisu do-voljno jasni (interponiraju se).

49. Telerendgenografija – tehnika snimanja i vrste snimaka. Glava pacijenta se fiksira u kefalostatu, sagitalna ravan glave je paralelna sa kasetom a nor-malna na pod i frankfurtska horizontalna ravan je paralelna sa podom. Držač kasete sa RTG fil-mom je udaljen 18 cm od sagitalne ravni pacijenta. Centralni zrak je upućen po sredini otvora spoljašnjeg ušnog kanala. Većina ljudi snima sa razdaljine od 1,5 m anoda-film (4m je najbolje), s’ tim što mala razdaljina daje uvećanu sliku ali u analizama se koriste odnosi a ne direktna line-arna merenja. Za dobijanje snimka mekih tkiva sa koštanim, treba naneti na folije u kasetama sredstvo koje apsorbuje izvesnu količinu zraka i tako su meka tkiva manje osvetljena nego ko-štana. Imamo 2 tehnike za snimanje vilica u različitim ravnima a to su: 1) forma lateralis - za izučavanje sagitalnih i vertikalnih nepravilnosti; 2) forma frontalis – za izučavanje transverzalnih nepravilnosti.

50. Analiza profilnog rendgenograma glave – cilj. Analizu ne vršimo direktno na snimku već na providnoj foliji i to na hrapavoj strani pravimo crtež. Analiziramo odnos koštanih delova lobanje – neuro- i viscerokranijuma uz pomoć kranio-metrijskih tačaka. Rendgenkraniometrija je analiziranje odnosa koštanih delova, a rendgenkefa-lometrija obuhvata i meka tkiva. Podela analiza: - analize za dijagnozu; - analize za planiranje lečenja; - analize za predviđanje daljeg rešenja i razvitka; - metode za procenu razvitka i rezultata terapije.

Osnovne ravni: NS – osnovna ravan prednje baze lobanje; SpP (spina planum) – osnovna ravan gornje vilice (Sna-Snp); OcclP (occlusale planum) – sredina vertikalnog preklopa sekutića i posled-njeg para molara u okluziji; MP (mandibula planum) – osnovna ravan donje vilice; NA – linija maksilarnog prognatizma; NB – linija mandibularnog prognatizma; NMe – prednja visina lica; Sgo – zadnja visina lica.

Osnovni uglovi: SNA – odnos gornje vilice prema ravni kranijalne baze u sagitali: 81O; SNB – odnos donje vilice prema kranijalnoj bazi u sagitali: 80O; ANB – odnos gornje i donje vilice u sagitali: 2-4O je I klasa;

24

NS/SpP – odnos gornje vilice i baze lobanje u vertikali: 12O je normalna inkli-nacija g.v. u odnosu na bazu lobanje; više od 12 je inklinirano na gore, manje je na dole. NS/MP – odnos donje vilice i baze lobanje u vertikali: 32O je normalna inkli-nacija donje vilice u odnosu na prednju lobanjsku ravan tj. rast je bez rotacije; više od 32 je ra-st zadnjom rotacijom, celo lice raste na dole – II klasa i otvoren je zagrižaj; manje od 32 je rast prednjom rotacijom – III klasa. SpP/MP – međuvilični ugao u vertikali: 20O; manje od 20 je dubok zagrižaj, više je otvoren. NMe/SGo – odnos zadnje i prednje visine lica: 62-65%; veći ugao je rast za-dnjom rotacijom a manji je rast prednjom. NSGn – ugao koji govori da li se radi o pravoj progeniji: ako je veći od 66O, jeste. Zbig Bjorkovog poligona je 396O i tada lice raste uravnoteženo. Ako je ugao veći, lice raste zadnjom rotacijom a ako je manji, prednjom rotacijom.

I – je linija kroz sredinu gornjih sekutića; I/SpP – 70O + 5O; i – je linija kroz sredinu donjih sekutića. i/MP – 90O + 3O. i/I – 135O. NA – linija maksilarnog prognatizma i u odnosu na incizalnu ivicu gornjih sekutića ugao iznosi 35O, a od te ivice je udaljena 2-4 mm. NB – linija mandibularnog prognatizma i uodnosu na icizalnu ivicu donjih sekutića iznosi 22O, a od ivice je udaljen 2-4 mm.NA MODELU: - u odnosu na medijalnu ravan gledamo transverzalne nepravilnosti; - u odnosu na tuber ravan gledamo sagitalne nepravilnosti; - u odnosu na okluzalnu ravan vertikalne nepravilnosti.

51. Uzimanje konstrukcionog zagrižaja. Za uspeh lečenja aktivatorom od odlučujuće važnosti je uzimanje konstrukcionog zagrižaja tj. uspostavljanja najpovoljnijeg odnosa mandibule prema maksili i individualan je. A da bi se mo-gao uspešno uzeti, potrebno je precizno odrediti stanje fiziološkog mirovanja. Ono je kod veli-kog broja nepromenljivo ali kod izvesnog broja disgnatija može biti nestabilno i zavaravati pred-stavu o stvorenom stanju fiziološkog mirovanja. Ako uzimamo konstrukcioni zagrižaj kod osoba II klase 1. odeljenja, onda mandibula treba da krene u anteriornu poziciju iznad fiziološkog mi-rovanja – vertikalni pravac je 2-3 mm (ako se više pomera mezijalno, manji je konstrukcioni za-grižaj) i aktivator treba da se dovede do porasta refleksnih kontrakcija mišića mandibule. Mus-kulatura teži da mandibulu dovede u raniji položaj i prenosi sile na aparat pa na cavum oris pa na aktivator. Faze rada do uzimanja konstrukcionog zagrižaja: 1) uzima se otisak za izradu modela alginatom; 2) uzima se konstrukcioni zagrižaj; 3) izrada modela. Voštani valjak se adaptira na modele, potpuno se oslobodi sa bukalne strane da bi se omo-gućio uvid u bočni odnos i sredinu inciziva, a pacijent vežba željeni položaj mandibule. Voštani valjak se postavi na donje zube pacijenta, on zagrize prema uvežbanom i određenom položaju pri čemu se kontroliše sredina inciziva. Zagrižajni voštani valjak se izvadi iz usta, postavi na mo-del, pa se zajedno modeli fiksiraju sa zagrižajem tako da se u daljem postupku izrade aktivatora zadržava odnos određen preko konstrukcionog zagrižaja. Konstrukcioni zagrižaj ako je insuficije-ntan, nema dovoljno stimulacije; ako je preforsiran, brzo se zamaraju mišići.

25

Ako uzimamo konstrukcioni zagrižaj kod III klase, moramo u maksimalno distalni položaj ma-ndibule. Ako uzimamo zagrižaj kod lateralnog ukrštenog zagrižaja, ne pravimo znatne hiperko-rekcije na suprotnoj strani od skretanja mandibule. Fiksator se dobija od gipsa ili plastične ma-se. Na osnovu skice aktivatora tehničar dalje izrađuje potrebne elemente.

52. Koje se funkcije klinički ispituju na pacijentu?

53. Klasifikacija malokluzija po Angle-u. Angle je klasifikovao malokluzije na osnovu stavki: 1) najupadljivije nepravilnosti zuba i vilica su one u antero-posteriornom pravcu; 2) krivulja i veličina okluzije je jedinstvena kod svake osobe; 3) zubi koji imaju nastabilniji normalan položaj su prvi molari naročito gornji, koji predsta-vljaju ključeve okluzije. Postoje: - I klasa: meziobukalna kvržica gornjeg I molara se nalazi između mezio- i medio-bukalne (distobukalne) donjeg. Frontalni zubi mogu biti u nepravilnom položaju, u teskobi ili rastesitosti. - II klasa: meziobukalna kvržica gornjeg I molara okludira sa distalnom površinom II premolara i mezijalnom kvržicom donjeg I molara. Ova klasa se deli na 2 odeljenja u zavisno-sti od pravca iskošenosti gornjih sekutića: 1. odeljenje – uzak i izduženi maksilarni luk i protruzi-ja sekutića; 2. odeljenje – retruzija sekutića i distalan odnos molara. - III klasa:meziobukalna kvržica okudira sa distobukalnom kvržicom donjeg I i meziobukalnom kvržicom donjeg II molara.

54. Malokluzije I klase. U ovoj situaciji normalne interkuspidacije bočnih zuba u anteroposteriornom pravcu ne mora postojati i normalan odnos vilica. Takvo jedno oboljenje je bimaksilarna protruzija. Nju kara-kteriše normalna interkuspidacija bočnih zuba ali gornji i donji zubni nizovi se nalaze suviše napred u odnosu na facijalni skelet. Gornji i donji sekutići su u različitim stepenima protruzije i sektićni preklop je smanjen. Česta je rastresitost u frontu. Usne su inkompetentne i isturene. Gubi se mentolabijalna brazda, a nekad se javlja i makroglosija. Normalna pojava kod crne rase.

55. Malokluzije II klase 1. odeljenja. Zastupljen je distalniji položaj donje vilice u odnosu na I klasu. Stepen je različit i može ići za ½ širine premolara, cela širina ili čak 1,5-2 širine. Najčešće je za ½ širine. Maksilarni luk ima oblik sužene i izdužene omče sa tendencijom ka V obliku. Postoji protruzija gonjeg fronta, bilo teskobna, rastresita ili su sekutići u normalnom kontaktu. Mandibularni zubni niz može biti nor-malnog oblika i veličine ali je često kratak i dolazi do teskobe. Dentalni i skeletni anteroposterio-rni odnosi se ne moraju uvek poklapati jer dentalni odnos polu ili pune II klase može imati oso-ba sa skeletnom I klasom. U najvećem broju slučajeva postoji i dubok zagrižaj zbog nedostatka kontakta gornjih i donjih sekutića. Prisutna je nenormalna funkcija orofacijalne muskulature. Zbog protruzije sekutića, gornja usna ih delimično prekriva i kontakt među usnama se ne može voljno napraviti. A radi omogućavanja kontakta, naročito osobe sa izraženom anteropo-steriornom skeletnom neusklađenosti mandbulu dovode u mezijalan položaj i tada jezik više nije u kontaktu sa nepcem. Gutanje je neprirodno. Dakle nenormalna funkcija orofacijalne muskula-ture je posledica prilagođavanja pacijenta anomaliji.

26

Do ove malokluzije može doći usled normognatog položaja maksile i retrognatog mandibule; prognatog položaja maksile i normognatog mandibule, bimaksilarnog prognatizma s’ tim da dominira retrognatizam mandibule, bimaksilarnog prognatizma maksile.

56. Malokluzije II klase 2. odeljenja. Drugačije se zovu strm, preklopni zagrižaj i degbis. Donji bočni zubi su za ½ ili celu širinu premolara distalnije; donja Špeova kriva je jako izražena zbog suprapozicije fronta i infrapozicije bočnih zuba. postoji i retruzija sekutića pa je niz teskoban najčešće u frontu. Maksilarni luk je retko uzan ali ako jeste, to je posledica oralnog nagiba bočnih zuba. dubok zagrižaj je redovna pojava. Gornji sekutići dodiruju gingivalni rub donjih i mogu izazvati traumatsku parodontopati-ju. Skeletni odnos može biti i u I klasi a retko u III. Osobe sa ovom malokluzijom imaju jače is-turen nos, isturen i nagore povijen vrh brade i mentolabijalni sulkus jako naglašen. Usne su najčešće kompetentne. U fiziološkom mirovanju može postojati habituelni položaj – usled velike dubine preklopa i strmog položaja gornjih sekutića, stvara se kontakt sečivnih ivica gornjih i labijalne površine donjih, što dovodi do habituelne okluzije – vilica se prinudno vraća unazad jer sečivne ivice prinudno klize po labijalnoj površini. Gornji centralni sekutići su izrazito retrudirani a lateralni protrudirani i preklapaju distobuka-lnu površinu centralnih. Može se desiti ali retko, da osobe imaju 1. odeljenje na jednom sekuti-ću a 2. odeljenje na drugom.

57. Podela malokluzija III klase. 1) jednostavan ukršteni zagrižaj sekutića Ovde su neki, ne svi, sekutići u obrnutom preklopu a bočni zubi su u I klasi. Najčešći preklop je jedan centralni, ređe oba a još ređe oba lateralna. Mogući su i: jedan centralni i lateralni, 2 centralna i lateralni, jedan centralni i oba očnjaka. Dubina preklopa je u granicama normale, mandibula se radi ostvarivanja okluzije luksira lateralno – ka oštećenoj strani. Ako je u pitanju obrnut preklop jednog sekutića, potporno tkivo njegovog antagoniste će se oštetiti – desni su zapaljene. Funkcija mastikacije je ograničena naročito artikulacija i može dovesti do poremećaja TMZ-a. 2) prinudni prognat (progen) zagrižaj Osnovne karakteristike su obrnut preklop svih sekutića ili sekutića i očnjaka, prevremen kon-takt u predelu nekih od frontalnih zuba i prinudno luksiranje mandibule unapred ili unapred i la-teralno zarad okluzije – habitualna okluzija. Ova luksiranja mogu dovesti od promena u TMZ-u. U fiziološkom mirovanju je povećan interokluzalni prostor. Bočni zubi su u okluziji u I klasi, retko u polu III. Skeletni odnos je najčešće u I klasi. Zbog zuba u obrnutom preklopu, mezijalni razvoj fronta maksile može biti usporen. 3) pseudoprognatizam Ovde je maksila u sagitali i transverzali nedovoljno razvijena a mandibula normalno razvije-na. U zavisnosti od stepena sagitalne nerazvijenosti je veličina obrnutog incizalnog razmaka. Kod izražene transverzalne nerazvijenosti postoji bilateralni ukršten zagrižaj. Bočni zubi mogu biti u I ili III klasi, a kod skeletnog odnosa može biti retrognatizam maksile i normograntizam mandibule ili bimaksilarni retrognatizam sa dominacijom mandibule. Redovna je pojava kod sindorma: dystosis cleidocranialis, Apert-ovog, Crouzon-ovog, trizomije 21. para. 4) pravi mandibularni prognatizam Osnovna karakteristika je sagitalna i transverzalna prerazvijenost mandibule različitog stepe-na. Javlja se u kombinaciji sa nedovoljno razvijenom maksilom, normalno razvijenom ili čak pre-razvijenom. Bočni zubi mogu biti u polu ili punoj III

27

klasi a sekutići u čak I klasi. Ali najčešće su u obrnutom preklopu. Iako su gornji protrudirani a donji retrudirani, ipak se retko može uspo-staviti njihov kontakt. U donjem nizu se često sreće teskoba ali u predelu premolara se često može videti i rastresitost. Ako je maksila normalno ili prerazvijen, niz je rastresit ali kod slabo razvijene je u obliku „omega“. Zbog skeletnih nepoklapanja, može postojati otvoren zagrižaj različitog stepena ali i obostra-ni ukršten. Ne postoji habituelna okluzija već se direktno uspostavlja centralna. Donja usna i brada su znatno istureni, donji deo lica je uvećan bilo ovako bilo u fiziološkom mirovanju. Nor-malna je funkcija orofacijalne muskulature, česta je pojava makroglosije. Ako je jezik takve veli-čine da pliva preko griznih površina i vrhom ostvaruje kontakt sa donjom usnom, dolazi do infa-ntilnog gutanja.

58. Prinudni zagrižaji.59. Diferencijacija različitih progenih zagrižaja.

60. Ukršteni zagrižaj. To je okluzalna anomalija, nepravilan odnos zuba u buko-oralnom pravcu u mlečnoj, mešovi-toj i stalnoj denticiji. Mogu da zahvate: jedan zub, 2 ili čitav bočni segment. Postoji više stepe-na: 1) najblaži – kvržica nakvržicu; 2) jači – bukalne krvžice donjih bočnih zuba između bukalnih i lingvalnih kvržica donjih; 3) još jači – bukalne kvržice gornjih okludiraju sa lingvalnim krvžicama donjih; 4) najteži – potpuni promašaj gornjih i donjih bočnih zuba – potpuni lingvalni ukršten zag-rižaj; potpuni bukalni ukršteni – gornjih bočni zubi potpuno prevazilaze donje u bukalnom prav-cu. Ukršten zagrižaj može biti: a) unilateralan. Pri dovođenju mandibule iz fiziološkog mirovanja u centralnu okluziju, do-lazi do lateralne devijacije mandibule različitog stepena a da nisu poremećeni zuba suprotne st-rane. Samim tim, položaj mandibule u fiziološkom mirovanju se razlikuje od položaja u c.o. Za-hvaćeni su svi zubi od lateralnog sekutića do poslednjeg molara. Usled preranog kontakta paci-jenti u završnoj fazi zagrižaja imaju naviku da prinudno skrenu mandibulu u lateralnom smeru. Dolazi do neslaganja sredina, asimetrije lica a i potencijalnog poremećaja u TMZ. Potpuni buka-lni promašaj gornjih preko donjih zuba je češće lokalizovan u predelu prvog gornjeg premolara. Uzročnici: palatinalni nagib gornjih bočnih zuba ili bukalni nagib donjih bočnih zuba ili kombi-nacija ova 2 stanja; prerani kontakt posle ortodontskog lečenja; poremećaj i oboljenje TMZ-a na jednoj strani; izrazita asimetrična uskost maksile; zajedno se javljaju sa progenim zragižajem, a može biti i genetska varijacija iste anomalije. b) bilateralan. Češće zahvata sve bočne zube sa frontalnim i može biti različitog stepena. Bez smetnje se ostvaruje centralna okluzija i nema preranog kontakta. Ovaj zagrižaj je posledi-ca nesrazmerne širine gornjeg i donjeg zubnog niza – uzan gornji i normalan donji; uzan gornji i širok donji; normalan gornji i širok donji kod pravog mandibularnog prognatizma; izražena tra-nsverzalna nerazvijenost maksile kod pseudoprognatizma. Obostrani potpuni bukalni promašaj nastaje usled jače bukalne inklinacije gornjih bočnih zu-ba; lingvalne inklinacije donjih bočnih; kombinacijom ova 2 slučaja; preširoke gornje vilice; izra-zito uzane i distalno postavljene donje; nasleđe (indirektno određuje veličinu vilica).

61. Uskost vilica.

28

Je posledica nedovoljne razvijenosti apikalne baze vilica i transverzalnom pravcu pa se vočni delovi alveolarnog grebena i zubnih nizova nalaze bliže medijalnoj ravni. Manifestuje se u sve 3 denticije a ako je jače izražena u mlečnoj, prenosi se na ostale denticije. Češće se javlja u gor-njoj vilici a uskost jedne vilice je često nezavisna od uskosti druge. Postoji: - simetrična – leva i desna strana bliže medijalnoj ravni; izazivaju ga nasleđe, rahitis, endo-krini poremećaji (hipofunkcia tireoidee); povezana je sa Apert-ovim sindromom, dystosis cleido-cranialis-om, ... - asimetrična – jedna strana bliža i lako se zapaža. Ovo je kongenitalna pojava udružena sa kongenitalnim anomalijama: jednostranim rascepom, hemifacijalnom atrofijom, ... Takođe i opekotinama, raznim patološkim procesima, unilateralnom paralizom. Uskost je najčešće izražena u predelu premolara, prostor za frontalne zube se smanjuje te se stvara teskoba, a oblik i dubina nepca su poremećeni u različitim stepenima.

62. Otvoren zagrižaj. Je nepravilnost vertikalnog pravca pri čemu u centralnoj ili habitualnoj okluziji nema kontakta između zuba antagonista ali treba razlikovati od povećanog incizalnog razmaka kod II klase 2. odeljenja ili III klase. Najčešće se javlja u predelu frontalnih zuba. U mlečnoj denticiji samo u predelu fronta se javlja a kod mešovite i stalne i u predelu bočnih zuba unilateralno ili bilatera-lno. Može se naći kod svih anteroposteriornih dentalnih odnosa: I, II ili III klasi. Po strukturama koje učestvuju u njihovom stvaranju dele se na: - dentoalveolarne – skelet lica normalan a ipak je otvoren zagrižaj zbog drugih faktora; - skeletne – udružen je sa specifičnim promenama na mandibuli, maksili i eventualno krani-jalnoj bazi. Prema etiologiji delimo na: a) otvoren zagrižaj usled loših navika: najčešće nastaje u predelu fronta a uzroci su si-sanje palca i tiskanje jezikom. Sisanje palca – anomalija neznatno asimetrična i jače izražena na strani palca koji se sisa. Onemogućava se potpuno nicanje sekutića i utiskuje se gornji deo alve-olarnog grebena. Tiskanje jezka – prostranija je anomalija, promene su dentoalveolarne priro-de, a kraniofacijalni skelet i njegov rast su totalno normalni. Prognoza je povoljna posle ukla-njanja uzročnika (spontano ili jednostrano kratko lečenje). b) terapeutski otvoreni zagrižaj: usled neadekvatne ortodontske terapije dolazi do šire-nja zubnih nizova i distalnog pomeranja bočnih zuba zbog gužeg zadržavanja zagrižajnih bloko-va. c) rahitičan otvoreni zagrižaj: može biti jedan od simptoma rahitisa ali sa hipoplazijama na frontalnim zubima. Anomalija je skeletnog karaktera i nastaje otvaranjem mandibularnog lu-ka zbog usporene mineralizacije, ali nije redovna pojava kod rahitisa. d) skeletni otvoren zagrižaj: poremećen je rast skeleta lica i pod dominantnom je kon-trolom naslednih činilaca. Može nastati u I, II i III klasi. Ugao mandibule je jače otvoren pa je donji deo lica zato izdužen. Svi frontalni i deo bočnih zuba su van kontakta u okluziji ali nema preteranog nicanja zuba van kontakta. Kod njih je poremećena funkcija žvakanja i otežano od-grizanje zalogaja. Inkompetentne usne, disanje na usta, infantilno gutanje i interdenalni sigma-tizam su klasični simptomi poremećene funkcije.

63. Dubok zagrižaj.

29

Idealna dubina zagrižaja je kada su u kontaktu sečivne ivice donjih sekutića i srednja 1/3 krunica gornjih sekutića u centralnoj okluziji. Dubok zagrižaj u prvim godinama mlečne denticije se smatra normalnim. Pri nicanju stalnih sekutića zagrižaj može biti dubok ali od 9. godine se redukuje. Dubok zagržaj se iz mlečne može preneti u mešovitu pa i u stalnu. Dubok zagrižaj može nastati usled preteranog nicanja frontalnih zuba zbog poremećene aksi-jalne inklinacije tj. suprapozicije frontalnih zuba i infrapozicije bočnih. Meri se stepenom dubine preklopa sekutića. U najtežim slučajevima se može desiti da donji sekutići dostižu palatinalnu mukozu a gornji gingivalni rub mandibule. Javlja se kod svih klasa po Angle-u a najčešće kod II.Špeova kriva je izražena u donjem nizu (II klasa 2. odeljenje). Može nastati i usled ranog ukla-njanja bočnih zuba, naročito I stalnih molara. Kod I klase dolazi do pogrešne inklinacije sekutića – donji sekutići promašuju cingulum gor-njih i nastavljaju nicanje a gornji ako ih donja usna ne spreči. Kod II klase 1. odeljenja donji nastavljaju nicanje do palatinalne mukoze. Kod II klase 2. odeljenja zagrižaj se razvija uprkos kontaktu gornjih i donjih sekutića i slabo je razvijen cingulum. Kod III klase je ovo retka pojava. Hotz je podelio dubok zagrižaj na: pravi (u fiziološkom mirovanju je prostran interokluzalni prostor i sekutići se ne preklapaju a mandibula prelazi veliku put do okluzije) i lažni (interokluza-lni prostor je mali, sekutići se preklapaju a mandibula prelazi kratak put do okluzije). Garluh je podelio na: nasledne (preklapaju i vilične baze) i stečene (dubok preklop samo zu-ba).

64. Teskobnost zubnih nizova. Je posledica nedostatka prostora u dentalnm luku za pavilno postavljanje svih zuba. Stepen varira od najblažeg (blaga rotacija zuba i neznatan nedostatak prostora) do najtežeg (više zuba leži van luka ili su impaktirani. Javlja se u sve 3 denticije ali ređe u mlečnoj. Zavisno od načina nastajanja dele se na: a) primarnu teskobnost – postoji nesrazmera između ukupne veličine zuba i potpornog koš-tanog tkiva (nasledni faktor). Zapaža se pri nicanju stalnih sekutića kada nedostaje prostora za lateralne sekutiće i oni tada imaju stepenast položaj ili su rotirani. Može se predvideti s’ poče-tkom u mlečnoj denticiji jer ako tada postoji jak kontakt ili čak teskoba, preneće se na naredne denticije. Ako su sekutići lepezasto postavljeni, u pitanju je apikalna teskoba. Primarna teskoba se najčešće sreće u I klasi u mandibularnom i maksilarnom luku, u II klasi 1. odeljenja u mandi-bularnom luku a kod III (pseudoprognatizam) u maksilarnom luku. b) sekundarna teskobnost – nastaje usled ranog gubitka mlečnih zuba, karijesa na aproksi-malnim stranama mlečnih zuba, migracije susednih zuba prema slobodnom prostoru, ... Stepen pomeranja zavisi od vremena kada je zub uklonjen jer što je duži vremenski period, to su izraž-enije posledice. Obično se dešava u bukalnim segmentima c) kombinovana teskoba – najteži slučaj nepravilnosti i ovo predstavlja rani gubitak zuba kod osoba koje već imaju primarnu teskobu. Kod ovih slučaja gubitak prostora najbrže nastaje. d) tercijarna teskoba – nastaje u odraslom dobu i manifestuje se u predelu sekutića. Pove-zuje se sa nicanjem umnjaka.

65. Rastresitost zubnih nizova. Nastaje usled neusklađenosti između ukupne veličine zuba i celičine potpornih koštanih stru-ktura. Stvara se višak prostora u jednom ili oba zubna niza. Delimo ga na:

30

1) primarnu rastresitost – ovo je direktna posledica neusklađenosti veličina vilične kosti i zuba. Može biti generalizovana (zahvata ceo zubni niz i rotacija zuba je čestapojava) i lokalizo-vana (zahvata neke od njegovih delova i češće frontalni deo). Zavata mlečnu i stalnu denticiju. Rastresitost u predelu fronta mlečnih sekutića je dobar znak normalnog razvića vilica i pripreme za smenu zuba. Retko se javlja asimetrična rastresitost a ima nasledni karakter. 2) sekundarna rastresitost – ovo je posledica smanjenog broja zuba (urođenog ili stečenog) i inklinacije zuba u vestibularnom smeru. Zahvata sve 3 denticije a stepen rastresitosti zavisi od broja zuba. Uzroci: hipodoncija, ekstrakcija. Može se javiti u jednom ili oba zubna niza a praće-no je inklinacijom i rotacijom zuba. 3) kombinovana rastresitost – nastaje usled kombinovanog uticaja neusklađenosti između vilica i broja zuba a izražena je vestibularna inklinacija zuba. Ovo je najteži stepen anomalije.

66. Nepravilnost oblika zubnih nizova. Nema idealne okluzije i sve je individualno. Gornji niz je u vidu elipse a donji u vidu parabole. Jače izdužen i sužen zubni niz dovodi do malokluzije II klase 2. odeljenja. Postoje razni nepravilni oblici vilica: - u obliku slova omega: maksilarni luk je u predelu premolara sužen a u predelu molara znatno širi. - četvrtast niz obe vilice: II klasa 2. odeljenje kod koje postoji retroklinacija gornjih i donjih sekutića. - asimetričan niz: hemifacijalna hipertrofija ili atrofija. - uglast i asimetričan niz: urođen hemangiom gornje usne. - stepenast maksilarni niz: retko se javlja II klasa 2. odeljenje na jednoj a 1. odeljenje na drugoj strani; na medijalnoj liniji stepenik; kod unilateralnog rascepa usne, alveolarnog proce-susa i palatuma stepenik je na mostu rascepa. - nepravilan oblik luka u vertikalnom pravcu: izražena Špeova kriva kod II klase 2. odeljenja. Ove promene su češće u maksili nego u mandibuli.

67. Nepravilnosti položaja pojedinih zuba. 1) rotacija: okretanje zuba oko uzdužne ose. Rotirani sekutići zauzimaju manje a bočni zubi više mesta. Stepen rotacije može biti od blagog meziolongvalnog/distolingvalnog do 180O. Uzro-ci: nedostatak prostora, genetski uslovljen nepravilan položaj zametka, prekobrojni zubi, pogre-šno ortodontsko lečenje. Do rotacije bočnih može dovesti i ekstrakcija pojedinih zuba. Postoji centrična (zub okrenut oko svoje centrične osovine) i ekscentrična (zub okrenut oko bilo koje osovine paralelne centralnoj) 2) inklinacija: okretanje zuba oko horizontalne osovine. Zub se može pomerati mezijalno, distalno, vestibularno, oralno i u međupravcima. Može biti: centrična (kada se zub naginje oko osovine između apikalne i srednje 1/3 kliničkog korena) i ekcentrična (kada se zub naginje oko bilo koje osovine). Uzroci: nepravilan položaj zametka, rekobrojni zubi, perzistencija mlečnih zu-ba, rani gubitak mlečnih i stalnih zuba, nedostatak prostora, patološki proces (ciste, tumori, pa-rodontopatija), trauma, nepravilno protetsko i ortodontsko lečenje. 3) bodili pomeranje: pomeranje zuba celim svojim telom. Može ići u mezijalnom, distal-nom, oralnom i vestibularnom pravcu. Uzroci: pogrešan položaj zuba zametka, pogrešna orto-dontska terapija fisknim aparatima. 4) infrapozicija: vertikalna nepravilnsot položaja zuba gde okluzalna površina ili incizalna ivica nije dostigla okluzalnu ravan. U mlečnoj denticiji može biti da postoji ankiloza mlečnih mo-lara a u stalnoj ankiloza očnjaka i II premolara. Uzroci:

31

nedostatak prostora, prekobrojni zubi, patološki procesi, pogrešan ortodontska terapija. 5) suprapozicija: previše iznikli zubi, čije grizne površine i incizalne ivice prelaze okluzalnu ravan. Uzroci: gubitak zuba antagonista. 6) ektopija: nicanje zuba van njegovog normalnog mesta. Kod stalne denticije se može de-siti da donji očnjak nikne na vestibularnoj površini alveolarnog procesusa; donji II premolar ni-kne palatinalno; gornji očnjak nikne vestibularno od zubnog niza i do medijalne linije. Uzroci: kratak zubni luk, nepravilan položaj zametka, neki patološki procesi u vilicama, kongenitalne anomalije. 7) transpozicija: promena mesta 2 susedna zuba. Može biti parcijalna (nepotpuna izmena mesta van luka) i totalna (potpuna zamena mesta npr. očnjak na mestu I premolara ili očnjak na mestu lateralnog sekutića). Uzroci: izmena mesta zubnih zametaka, nepravilan pravac pri ni-canju. 8) retencija: zadržavanje zuba u koštanom tkivu vilice, s' tim da je normalno veme nicanja prošlo. 9) impakcija: zubi zaostali u nicanju zbog uklještenja između 2 tvorevine (umnjaci, donji očnjak i premolari).

68. Hiperdoncija. Je pojava većeg broja zuba od normalnog (prekobrojni zubi, multipli, polidoncija). Prema izgledu se dele na: - dentes supernumerana – normalnog izgleda, tipičnog oblika; - dentes accesoria – odudara izgledom, atipični su. Prema lokalizaciji: - meziodens – javlja se u frontalnom delu maksile (retko u mandibuli), to je atipičan pre-kobrojni zub klinastog oblika. Najčešće se lokalizuje između gornjih centralnih sekutića; može biti udružen sa hipodoncijom a u oko 75% slučajeva je impaktiran. - distomolar – javlja se distalno od umnjaka, manji i neznatno izmenjene morfologije. - peridens – nalazi se vestibularno i oralno od zubnog niza.

Za hiperdonciju ne postoje uverljivi dokazi da je nasledna kao kod hipodoncije. Nastaje kao rezultat prekomerne proliferacije ćelija zubne gredice u razvitku. Javlja se kao redovna pojava kod nekih naslednih sindroma: dystosis cleidocranialis (svi tipični multipli zubi), orofacijalni digi-talni sindrom (gornji mlečni i stalni očnjaci), Gardner-ov sindrom. Češće se javlja u stalnoj denticiji u frontu kod dečaka. Kad je u pitanju mlečna denticija, če-šće je zahvaćena maksila i to lateralni sekutić. Ako su gornji očnjaci u višku, povezano je sa orofacijalnim digitalnim sindromom a donji sa dystosis cleidocranialis. Kod stalne denticije se može javiti u predelu ma koje grupe zuba ali najčešće kod sekutića. Zubi u višku mogu biti tipičnog (gornji lateralni sekutić, treći premolar i četvrti molar) i atipičnog oblika. Ovaj poremećaj može biti uzročnik malokluzija u obe denticije: - teskoba nizova; - rotacije i inklinacije zuba; - ometanje nicanja stalnih zuba, naročito gornjih centralnih sekutića; - stvaranje dijasteme medijane; - mogu se stvoriti nepravilnosti u zagrižaju (prinudno) zavisno od položaja zuba.

69. Hipodoncija.

32

Je pojava nedostatka jednog ili više zuba u mlečnoj ili stalnoj denticiji ili u obe. Imamo 2 va-rijacije: oligodoncija (nedostatak grupe zuba) i anodoncija (nedostatak svih zuba – ektoderma-lna displazija). Radi dijagnoze hipodoncije pored anamneze i kliničkog pregleda neophodan je i RTG snimak. Najpogodnije životno doba za ispitivanje RTG snimkom je 6.-a godina ako nam ni-je neophodno saznanje o postojanju umnjaka ali ako nam treba, 13.-14.-a godina je gornja gra-nica za ispitivanje. Hipodoncija se retko javlja u mlečnoj deniticiji, ali ako se desi, prati je i hipodoncija odgova-rajućih stalnih. Češće se javlja u maksili. Hipodoncija gornjih centralnih sekutića, gornjih i donjih očnjaka, gornjih i donjih molara je retka pojava i obično je simptom ektodermalne displazije. Kod jednostrane hipodoncije npr. gornjeg lateralnog sekutića, istoimeni zub sa druge strane je promenjenog oblika i ukazuje da su obe anomalije istog genetskog porekla tj. različite ekspresi-vnosti gena. Kod hipodoncije stalnog zuba često se javlja perzistencija mlečnog zuba – npr. Us-led hipodoncije gornjeg stalnog lateralnog sekutića, stalni očnjak tokom nicanja migrira napred i niče između centralnog sekutića i mlečnog očnjaka. Etiologija: najčešće je nasledna anomalija ili je posledica filogenetske redukcije zuba (prilago-đavanje organa za žvakanje) ili u retkim slučajevima je posledica uticaja spoljnih činilaca (kon-genitalni sifilic, RTG zračenje, ...). Takođe je i poligenska anomalija (na njenu ekspresiju utiču i spoljni faktori). Udružen je i sa sindromima – ektodermalna displazija, orofacijalni digitalni sin-drom, Down-ov sindrom, rascep usne i nepca, ... Dovodi do malokluzija: rastresitost gornjeg zubnog niza u melčnoj denticiji, dijastema medi-jana, perzistencija mlečnih očnjaka (resorpcija nije potpomognuta stalnim očnjacima jer su odlutali napred i nikli između mlečnih očnjaka i centralnih sekutića), perzistencija II mlečnih molara (nedostatak II premolara), dubok zagrižaj kod jačeg stepena hipodoncije, ... Parcijalnu hipodonciju prati lokalna nerazvijenost alveolarnih procesusa ali bazalni deo vilica je dobro razvijen.

70. Nepravilnost oblika zuba. 1) nepravilnost krunica: javlja se kod zadnjih zuba u svakoj morfološkoj grupi npr. gornji lateralni sekutić ima vretenast oblik ili kao donji premolari jače izražen cingulum, molarizacija donjih premolara ili atipični umnjaci. 2) nepravilnost korena: javlja se češće kod višekorenih zuba – umnjaka i I premolara. Thurodontizam je pojava nepravilnsoti oblika korena, karakteriše ga veliko povećanje korona-rnog dela pulpe na račun radiksnog, bifurkacija je niže postavljena prema apeksu. 3) nepravilnost krunice i korena: - fuzija (synodontia) je embrionalno spajanje dve susedne klice i može biti potpuna (jedan zub normalnog oblika ali veliki) i nepotpuna (veličina jednog zuba x 2 sa 2 korena i 2 pulpe). Postoji manji broj zuba u zubnom nizu. Uzroci: nedostatak prostora, lokalno zapaljenje, poreme-ćaj metabolizma, virusne infekcije trudnice, ... - geminacija je udvajanje zuba kao posledica nepotpune podele zubne klice. Izgled je sličan fuziji (postoji urez i šira krunica) a broj zuba je normalan u zubnom nizu. - scluzodontia je postojanje zuba blizanaca i ovo je potpuna podela zubne klice tj. uspela geminacija u vreme odontogeneze. Povećan je broj zuba u zubnom nizu a 2 zuba liče kao u og-ledalu. - konkrescencija je srašćanje korenova 2 ili više susednih zuba. Postoji prava (u vreme ra-zvitka) i stečena (nakon završetka razvitka). Uzroci: nedostatak prostora ili trauma.

33

- dens invaginatus (zub u zubu) nastaje invaginacijom gleđnog epitela u dublje slojeve zu-bne klice u vreme odontogeneze (u fazi histo-morfološke diferencijacije). - dens evaginatus (evaginacija zuba) - pojava dodatne kvržice na zubu.

71. Nepravilnost veličine zuba. Veličine zuba se nalaze pod dominantnom kontrolom gena. Nepravilnosti veličine zuba se češće sreću u stalnoj denticiji. MIKRODONCIJA Je pojava manjih sitnijih zuba u sva 3 pravca. Postoji prava generalizovana (skoro uvek sas-tavni deo kod kongentalnih sindroma: trizomije 21. para hromozoma, ektodermalne displazije), relativno generalizovana (kod akromegalije gde su vilice uvećane) i izolovana (mikrodoncija po-jedinih zuba). MAKRODONCIJA Je pojava krupnih velikih zuba. Postoji prava generalizovana (svi su zubi povećani – pituitarni gigantizam), relativno generalizovana (male vilice a zubi su normalni i to je česta posledica pri-marne teskobnosti) i izolovana (makrodoncija pojedinih zuba ili simetrično).

72. Vertikalne nepravilnosti. Videti 62. i 63. pitanje.

73. Sagitalne nepravilnosti. Videti 55., 56. i 57. pitanje.

74. Transverzalne nepravilnosti. Videti 60. i 61. pitanje.

75. Prevencija anomalija u doba mlečnih zuba. Predstavlja skup metoda i sredstava koje treba što šire i intezivnije primeniti da se sačuva zdravlje, izbegnu oboljenja ili oštećenja organizma. Ortodontska prevencija je određena staro-šću pacijenta i obimom primenjenih mera. A. Preventivne mere u pojedinim razvojnim razdobljima: - prenatalna prevencija: ne postoje specijalne ortodontske mere, opšta briga i obezbeđenje higijenskog režima majke već se pristupa kontroli uzimanja medikamentnih zaštita od infekcije, nepotrebnog RTG zračenja, hemikalija, pušenja, deficita stresa. - prevencija u doba odojčeta: ovde se kontroliše sastav hrane i način primanja te hrane. Može biti prirodan (dojenjem), veštačke (cucla) i kombinovan. Dojenje se preporučuje najmanje 4-6 meseci, a sa ortodontskog aspekta funkcija sisanja je optimalna za razvoj vilica i snage mišića. Dojenje ne treba da traje duže od 20 minuta. Preventi-vne mere u toku dojenja podrazumevaju i da se uzima 1000 jedinica vitamina D do kraja doje-nja. Veštački način podrazumeva korišćenje cucle ne suviše meke sa malim otvorom i vrhom pre-ma nepcu (veliki otvor dovodi do infantilnog gutanja). Ritam hranjenja i dužina treba biti kao kod prirodnog. Kombinovani je bolje uz pomoć kašičice nego cucle i flašice. - prevencija u doba malog deteta (do 3 godine): treba se koristiti raznovrsna hrana. Od 12. do 18. meseca života kada se pojave prvi mlečni molari, dete treba žvakati da bi refleks sisanja zameniti refleksom gutanja. Koristiti tvrđu hranu. Pravilno, snažno i temeljno žvakanje doprinosi opštem telesnom razvitku, formiranju pravilnih okluzalnih odnosa i povećanoj otpornosti zuba na karijes.

34

B. Uže preventivne mere: - prevencija navike sisanja: u vidu sprečavanja daljeg sisanja prsta, varalice, usne, jezika, obraza, maramice, kraja jastuka. Neka deca spontano prestanu da sisaju nešto od navedenog sa nicanjem prvih zuba, a većina zadržava naviku ili je tek u ovoj fazi uče. U većini slučajeva na-vika prestaje u 2. ili 3. godini ali može biti zadržana i do školskog uzrasta pa i duže. Iz anamne-ze saznajemo dužinu trajanja navike, učestalost, intezitet a pregledom posledice na zubima i vi-licama. Tu spadaju najčešće otvoren zagrižaj sa manjom ili većom deformacijom alveolarnog lu-ka. Radikalne metode odvikavanja:

1. imobilizacija ručnog zgloba;2. 6-12 nedelja ograničiti mogućnost fleksije ruke sa improvizovanim

manžetnama od plastične boce; Najbolje rešenje je opšte vaspitanje tj. odgajanje deteta bez navika. Treba se duže baviti detetom, jer pročitana bajka pred spavanje i sama blizina majke osigurava mir i odmor. Ako je dete uznemireno spoljašnjim faktorima, nemir se pojavljuje i malo dete pribegava dopunskoj radnji. Može biti da je sisanje i zalutali refleks. - prevencija navike disanja na usta: novorođenče niti malo odojče ne mogu disati na usta jer larings zatvara disajni put kroz usta. Posle 4 meseca života, bebi treba držati jastuk pod glavu jer ravan položaj odojčeta zamara mišiće i stvara naviku prinudnog otvaranja usta. Mali je korak od nehotično otvorenih usta do navike disanja na usta. Uzroci: adenoidne vegetacije (III krajnik), polipi, devijacija septuma nosa, nepravilno polaganje odojčeta, ... Ovakvoj navici vrlo često predhodi duža kijavica. Kod habituelno otvorenih usta se preporučuje visok položaj grave pri spavanju. Prevencija: zaštita od kijavica; zaštita od zapaljenja srednjeg uha; postavljanje vestibularne ploče, monobloka, poveske, flastera; primeniti gimnastiku disanja. - prevencija prevremenog gubitka zuba: predstavlja sprečavanje svake nepotrebne ekstra-kcije mlečnog zuba dok zub zamenik ne krene da resorbuje korenove mlečnog. Međutim posto-je situacije kada se zbog karijesa, njegovih komplikacija, traumatskih oštećenja, neadekvatnih stomatoloških intervencija moraju izvaditi. Zato u tim slučajevima se vrši prevencija karijesa, ču-vanje prostora u predelu prevremeno izvađenog zuba, lečenje nastalih suženja prostora kako bi se sprečio nastanak teskobe, ...

C. Šire preventivne mere:Obuhvata lečenje prvih simptoma nepravilnog razvoja i mlečnoj i mešovitoj denticiji i to su inte-rceptivne mere ortodoncije. VESTIBULARNA PLOČA Je najjednostavnija funkcionalna naprava. Funkcioniše tako što pasivno naleže u vestibulum, okolna muskulatura usana, obraza i jezika je aktivirana i prenosi snagu mišića na područje koje želimo uticati. Zbog odstojanja mogoućava transverzalni razvoj vilica. Pacijent je primoran na disanje kroz nos. Njene funkcije: odvikavanje disanja na usta, od varalice, sisanja prsta, bruksi-zma, kod protruzije sa ili bez II klase, za korekciju distalnog zagrižaja (kod II klase 1. odeljenja proširiti maksilu, položaj jezika je na nepcu a istovremeno mezijalizujemo mandibulu i brusimo nedovoljno abradirane zube), za ispravljanje otvorenog zagrižaja, za jačanje orbicularis orisa, odvikavanje od tiskanja jezika. Postoje: 1) fabrički izrađene – napred imaju plastični kružić poput varalice koji se skida, od elasti-čnog je materijala i grejanjem se oblikuje. Imaju 3 standardne veličine: mala (za decu od 2,5 godine), srednja (za 4-6) i velika (za decu stariju od 6 godina). Neka deca je rado prihvataju, neka teško a neka se teško odvikavaju od nje.

35

2) individualno izrađene – I faza je uzimanje konstrukcionog zagrižaja, kod II klase mandi-bula se dovodi u što mezijalniji položaj. Ploča ispunjava vestibulum od prelazne brazde do II stalnog molara u ove vilice. U frontu ploče se nalaze reljevi koji su identični postojećim zubima i kad se postavlja u usta, zubi moraju uleći u te reljefe. U premolarnoj regiji odstoji i lagano napi-nje obraznu muskulaturu. Može biti obloženja voskom ili folijom. Kod lečenja otvorenog zagriž-aja i tiskanja jezika, postaviti štit za jezik. Često je pomoćno sredstvo kod korekcija anomalija.

76. Terapija teskobe zuba.77. Terapija dubokog zagrižaja.78. Terapija strmog zagrižaja.

79. Nagrizni greben i njegova uloga u terapiji nepravilnosti. Nagrizni greben je zadebljanje ili produženje ploče na nekim njenim delovima. Postoje pred-nji (ako se nalazi u predelu prednjih zuba) i bočni (ako prekriva grizne površine bočnih zuba). Oba su u funkciji kad donja vilica stupi u kontakt sa njim. Prednji se postavlja palatinalno iza gornjih sekutića i distalnoo da omogući svim donjim inci-zivima da se upiru u njega. Bočni zubi u ovom slučaju nisu u kontaktu i mogu izrasti neometa-no. Postoji ravan (primenjuje se kod intruzije donjih sekutića i kad želimo da zaustavimo mezija-lizaciju; ima granični žleb) i kos (pod uglom je od 45O, koristimo ga kod intruzije zuba, da bi mezijalizirali front donje vilice). Uopšteno, ne sme biti previsok da ne traumira zglobove, inter-ponira jezik i stvori bočni otvoren zagrižaj. A ako je prenizak, nema nikakvu funkciju. Bočni mogu biti jednostrani i obostrani. Jednostrani se primenjuje kod unilateralnoh ukršte-nog zagrižaja. Nagrizni greben se postavlja na zdravoj strani a na ukrštenoj strani se bukalno pomeraju zubi. Obostrani se koristi za širenje vilice, intruziju bočnih zuba i kao privremena tera-pija kod obrnutog preklopa. Aparat se nosi danju i noću, vežba se fonacija, mora se prati četki-com i pastom, pacijentu i roditelju se objašnjava okretanje zavrtnja. Ploča se pre predaje mora obraditi tako da nigde ne žulja a opet da idealno prijanja svim tkivima.

80. Dejstvo funkcionalnih aparata. Jedan od aparata koji ima najširu primenu u ortodontskoj terapiji je aktivator. Pre se zvao monoblok pošto je obuhvatao gornju i donju vilicu u jednom delu. Aktivator koristi mastikatornu aktivnost za korekciju malokluzija. Aparat leži slobodno, pri spuštanju vilice on pada, prilikom vraćanja mandibule i on se vraća u prvobitni položaj. Na taj način se aktiviraju mišići i stvara se miotatički refleks. Vodi do porasta učestalosti izotoničnih i izometrijskih kontrakcija čime se os-nažuje mišić. Samim uključivanjem aktivnosti mišića, aktivator stvara sile koje se prenose na maksilu i mandibulu tj. njihove dentoalveolarne strukture i time upravljaju pravac delovanja na željene površine. Podržava normalan rast mandibule, dovodi do lagane intruzije sekutića, omo-gućava rast bočnih zuba i (opet) pojačava aktivnost mastikatornih mišića. Leži slobodno u usti-ma, ne može se jesti i govoriti sa njim, nositi noću i 3-4 sata dnevno. Prati je svakodnevno čet-kicom i pastom a držati u čistoj i suvoj kutiiji. Sastavni delovi: - telo: akrilat i nalazi se u cavumu oris; - aktivator: nalazi se između površina zuba i prekriva incizalne ivice donjih sekutića. Prvo se napravi od voska i proba u ustima, pa se naknadno od akrilata napravi; - labijalni luk: klasična žica debljine 0,8-0,9 mm koja prekriva sekutiće i prati njihovu krivu, omča se nalazi iznad očnjaka. Utiče na: protruziju i rotaciju gornjih sekutića, pomeranje očnja-ka, uklanjanje negativnog dejstva mišića usne, ...

36

- opruge: pomera pojedine zube u različitim pravcima; - šraf: može biti ugrađen u telo i širi vilicu. Kod II klase 1. odeljenja: oslobađaju se okluzalne površine bočnih zuba i time se omoguća-va erupcija bočnih zuba – korekcija dubokog zagrižaja. Gornje zube distalno pomeramo tako što je akrilat u kontaktu sa palatomezijalnom površinom tih zuba, a donje zube mezijalno pomera-mo tako što je akrilat u kontaktu sa lingvomezijalnom površinom. Strane u pravcu pomeranja mora da su oslobođene od akrilata. Kod III klase je obrnuto, blokiraju se donji bočni a oslobađaju okluzalne površine gornjih bo-čnih. Gornje zube guramo mezijalno a donje distalno.

81. Terapija distalnog zagrižaja. Kod distalnog zagrižaja, mandibula je u distalnom položaju, gornja vilica je uska sa protrudi-ranim frontom, imamo dubok zagrižaj, mentolabijalni sulkus je produbljen. Tada moramo posti-ći: dobro zatvaranje usta, osigurati pravilan položaj jezika u cavum-u oris, neutralizovati negati-vnu aktivnost mekih delova obraza, dignuti zagrižaj, voditi mandibulu u frontalnom smeru. 1) kod distoalveoalrnog distalnog zagrižaja – mešovita denticija: koristimo aktivnu plo-ču sa šrafom i labijalni luk za retruziju gornjih sekutića; stalna denticija: fiksna od I premolara do I premolara. 2) kod skeletnog distalnog zagrižaja – maksilarni prognatizam: ekstraoralne sile koče rast maksile; mandibularni retrognatizam: stimulisati rast mandibule; mlečna denticija: miofun-kcionalni aparat ili vestibularna ploča (širi maksilu, menja dosadašnji položaj jezike, mezijalizuje mandibulu i retrudira gornje sekutiće); mešovita denticija: ____ - šraf za transverzalno širenje gornje vilice, obostrani kosi nagrizni greben za širenje vilice; stalna denticija: fiksna od četvorke do četvorke.

Bionator po Balters-u Pokreti vilica i potpornih struktura utiče na cirkulaciju krvi i limfe. Uravnotežena funkcija jezi-ka, obraza i usana obezbeđuje jeziku optimalan prostor, razvoj zubnih lukova i međuviličnih od-nosa. Terapija ovim aparatom se sastoji od normalizacije funkcija i unapređenja mišićnih koordi-nacija i metabolizma cele orofacijalne regije. Postoje 3 osnovna tipa bionatora: 1) standardni oblik – bionator I kod kompresijske anomalije I, II/1 i II/2 klase; 2) štitni oblik – bionator II kod otvorenog zagrižaja; 3) progenijski ili inlerzijski oblik – bionator III kada jezik vrši pritisak na gornju vilicu i podsti-če rast. Bioaktivator Je konstruisan na osnovu pozitivnih terapijskih karakteristika bionatora i aktivatora a to su:- od bionatora: mogućnost danonoćnog nošenja, uticaj na labiolingvalnu konfiguraciju i ispra-vljanje funkcijskih smetnji govora i gutanja;- od aktivatora: mogućnost širenja vilice i aktivacija oslabljenih mišića. Omogućava širenje vilice i aktivira oslabljene mišiće. Postoje 4 tipa teškoća kojima ovaj apa-rat pomaže: tip I – teskoba donjeg fronta; tip II – slaba transverzalna razvijenost gornje vilice; ovde imamo palatinalni luk koji je faringealno ili incizalno usmeren; tip III – transverzalna razvijenost i infantilno gutanje; imamo palatinalni luk faring-ealno usmeren i jezični štit; tip IV – pokrovni zagrižaj, sagitalni rast donje vilice, protruzija gornjih sekutića; imamo palatinalni luk. Funkcionalni aparat po Frankel-u

37

Radi po princupu usmerene mehaničke sile: aplikacijom pritiska i vuče i eliminacijom pritiska. Aplikacija pritiska može se postići elastičnom žicom, šrafom ili delovanjem mišića kod aktivnih ploča i aktivatora. Eliminacija pritiska se postiže vestibularnom pločom. Regulatori funkcije pos-toje u 2 grupe: I – labijalni luk na gornjim sekutićima i pelota za donju usnu; II – bukalni luk na donjim sekutićima i pelota za gornju usnu. Vestibularni štit vrši mehaničko opterećenje pomoću aplikacije pritiska oprugom ili pločom na oralne površine zuba i alveolarnih grebena tj. vrši bukalno naginjanje zuba. On razvlači meke delove i masira ih i omogućava sagitalni i transverzalni razvoj vilica. Prostor za funkciju jezika ostaje slobodan. Za razliku od aparata koji se glavnim delom nalaze u cavum oris proprium i za usmerenje koriste žičane opruge, šraf i snagu žvaćnih mišića, regulatori funkcije većim delom lociranu u vestibulumu, ima zadatak da eliminiše pritisak, aplikuje vuču i koristi potencijale rasta. Pelote su duboko u forniksu.

82. Način delovanja aktivnih pokretnih aparata. Osnovna obeležja: vade se iz usta radi čišćenja, deluju dok stoje u ustima, pričvršćuju se po-moću kukica i sadrži aktivne elemente. Sastoje se iz: ploče (akrilat), retencionih elemenata (ku-kice) i aktivnih elemenata (labijalnog luka, opruge, zavrtnja i elastičnih gumenih prstenova). Pl-oča ne sme biti suviše tanka. Mora obuhvatati čitavu površinu tvrdog nepca i sve prisutne zube sa oralne strane. Uporište – mesto odakle se sile prenose na dentoalveolarne strukture koje se žele pomeriti. Retencioni zubi na kojima se drže retencioni elementi, su deo uporišta koji prvi trpe pritisak. Mogu biti: jednostavni (zubi sa širokim korenom ili više korenova koji se koriste da pomere zub sa manjim korenom ili se koristi veći broj zuba da se pomere manji u istom dentalnom luku) i resipročni (2 slične grupe). Retencija aparata (kukice) – moraju imati neposredan i stabilan odnos sa zubima a da ne ometaju razvoj zuba. Njena oba kraja ulaze u ploču. U ovom slučaju se koriste; 1) strelaste kukice – od nerđajuće tvrdoelastične okrugle čelične žice debljine 0,6-0,7 mm i mogu se koristiti u doba mlečne denticije. Poluokruglog je oblika i pravi se u 2 zahvata specijalnim kleštima. Aktiviranje se vrši pomoću specijalnih klešta iza samog ispupčenja strelice. Leži u interdentalnom prostoru i intimno naleže na vrat zuba a da ne vrši pritisak na papilu. Pre-duslov za izradu ove kukice je da zubi budu u međusobnom kontaktu. 2) Adamsova kukica – se koristi u stalnoj denticiji, lako se izrađuje i oblikuje na modelu univerzalnim kleštima. Sastoji se iz mosta, omče i dela koji ulazi u ploču. Omča je u neposrednom kontaktu u gingivalnom delu zuba i ne sme dodirivati susedne zube. Ne aktivira se i ne podešava.

83. Terapija anodoncije.84. Prevencija u doba ranog mešovitog niza zuba.

85. Korišćenje labijalnog luka u terapijske svrhe. Labijalni luk kao retencioni deo ima ulogu u stabilizaciji ali i da bude izvor aktivne sile. Sko-ro uvek je ugrađen u aktivnu ploču. Sastavni delovi: sam luk, omča oblika U i retencioni deo. Od distalne strane lateralnog sekutića se savija na gore pod pravim uglom i pravi polukrug preko bukalnog ispupčenja očnjaka. Distalni kraj dodiruje mezijalne površine prvih premolara i ulazi u ploču kao retencioni deo. Odstoji od sluzokože. Uloge: - za retroinklinaciju inciziva - sa pločom i oprugama derotira rotirane sekutiće i očnjake; - preko prstenova utiče na ekstruziju, protruziju i intruziju sekutića;

38

- preko omče očnjake i premolare pomera u distalnom smeru; - ukloniti dejstvo usne prilikom protrudiranja gornjih sekutića; - retencija se obezbeđuje aparatom; - na njemu se mogu napraviti omče za prihvatanje gumica. Najčešće se koristi za protruziju inciziva ali nedostatke u vidu rigidnog luka, nepravilnog uporišta, nedovoljne iskošenosti krut luk od 0,9-1 mm sa pomoćnim lukom od 0,3 mm ublažava i omogućava potpunu kontrolu pritiska na frontalne zube. Opruge deluju zahvaljujući fleksibilnosti žice. Mogu pomeriti zube u vestibularnom i oralnom pravcu i isprave rotirane zube. Unutrašnja opruga zavisi od materijala a spoljašnja od veličine i oblika zuba. Najčešće se koristi jednokraka opruga sa spiralnom omčom koja je izvor aktivnosti kraka opruge. Takođe ima krak koji bi trebao biti što duži i retencioni deo što manji. Mogu biti otvorene (samo jednim krajeme retinirane a drugi kraj je u dodiru sa zubima) i zatvorene (na oba kraja retenirane).

86. Miofunkcionalna terapija. Koristi se u prevenciji anomalija u njihovoj delimičnoj ili potpunoj korekciji. Korekcija anoma-lija se može odgovarajućom vežbom ili jednostavnim pomagalima rešiti. Svhra ove terapije je da se aktiviraju, reaktiviraju ili redukuju odgovarajući mišići. Postoje 4 vrste vežbe: 1) pterigoideus vežba – donjim vilicom se ide napred i gore a pri tome se podizati na prste sa ramenima zabačenim unazad; 2) masseter vežba – u pravilnoj okluziji ritmički stiskati zube; 3) orbicularis vežba – gornju usnu masirati vertikalno i horizontalno; 4) vežba sa tečnošću – kroz interdentalne prostore istiskati tečnosti u predvorje i obratno. Vežbe treba raditi polako i ujednačeno, između 2 kontrakcije pauza kao dužina kontrakcije, primenjivati ne prejaku snagu, vežbati nekoliko puta dnevno, prvo 5 minuta pa do 20 minuta u jednoj seansi. Najbolje je ovakve vežbe primenjivati u vrtićima po grupama od 5-6 dece. Deca od 3-4 godine rade pasivne vežbe a starija aktivne. Hipotonija orbicularis oris-a se primenjuje kod otvorenog zagrižaja, disanja na usta, protruzi-je gornjeg fronta, progenije. Jedan prst se ubaci u jedan ugao usta a usna se odupire stiska-njem. Ista vežba se primenjuje sa aparatom po Rogers-u, vestibularnom pločom sa prstenom i aktivatorom za usne po Dals-u od žice. Evertiranje ili skraćenje gornje usne se sastoji od sledećih vežbi: grickanje gornje usne do-njim prednjim zubima; obuhvatanje gornje usne palcem i kažiprstom i njeno povlačenje i masi-ranje na dole; zviždanjem ili sviranjem duvačkih instrumenata; izgovor slova P; vežbe interlabi-jalnom pločicom po Friel-u. Kod otvorenog zagrižaja radimo vežbe: ritmičnog stiskanja zuba u centralnoj okluziji; povla-čenja mandibule kažiprstom i srednjim prstom na dole polutovorenih usta; žvakanja sirovog vo-ća i povrća. Kod progenije vežbe: grickanja donje usne gornjim sekutićima; špatulom dovoljno širokom; sviranjem instrumenta sa usnikom (klarinet) koji sili mandibulu u distalni zagrižaj. Kod distalnog zagrižaja: vežba za nedovoljno razvijene gornje usne. Kod jednostranog ukrštenog zagrižaja uzrokovanim devijacijom mandibule, pritiskati šakom mandibulu sa zdrave strane.

87. Terapija obrnutog preklopa. Se primenjuje uz pomoć 2 naprave: kosine i špatule. KOSINA

39

Je jednostavna naprava koja služi za ispravljanje obrnutog preklopa pojedinih zuba u frontu. Da bi se primenila, moraju postojati striktne indikacije i mora se izraditi na određeni način. Pre-ma načinu primene, može biti: 1) fiksna, sa širokom i uskom bazom. Pretežno se primenjuje sa širokom bazom i njene indikacije za primenu su sledeće: da bude dovoljna dubina preklopa (najmanje 2mm, optimalno 3-5 mm); zub u obratnom preklopu mora imati normalan morfološki oblik; zub u obratnom preklopu ne sme biti rotiran; ne sme biti tes-kobe u frontu; mora postojati dovoljan broj dobro očuvanih i saniranih zuba; očnjak nije pogo-dan zbog krunice za ovu intervenciju. Postoje 2 načina izrade: 1) direktno u ustima oblikovati kosinu od akrilata; 2) oblikovati u ustima od voska pa u laboratoriji od akrilata. Nagib kosine treba da bude 45-60O jer ako je strmiji ugao, dete će udarati u labijalnu površinu donjih fro-ntalnih zuba i tako ih još više ditalizovati. Cementira se i ostaje u ustima 7-14 dana. Ovime se podiže zagrižaj i lateralni zubi odstoje ali delovanjem kosine, vertikalni razmak se smanjuje. Čak i nakon skidanja kosine, lateralni zubi neće biti u kontaktu ali posle par dana će biti. 2) mobilna. Njihova prednost je što se lako kontroliše i uočava, ima slabe sile delovanja i ne izaziva parodontalna oštećenja, a efikasno dovodi do retruzije fronta.

VEŽBA ŠPATULOM Je u mlečnoj denticiji profilaktički i interceptivni zahvat istovremeno. Jednostavno se prime-njuje a da bi mogao, mora biti dovoljno prostora među zubima i da antagonisti pružaju dovoljno čvrst oslonac. Najčešće se primenjuje kod obrnutog preklopa pojedinih gornjih zuba a naročito ako je u nicanju. Jer ako je obrnut preklop već duže prisutan i nakon završetka rasta korena, ovaj tip terapije nije delotvoran. Za vežbe može poslužiti drvena špatula koja mora imati širinu koliko i incizalna ivica obrnutog zuba. Postoje 2 načina primene: 1) položiti koso špatulu uz palatinalni rub zuba i opirući se o antagoniste pritiskati špatulu na dole; 2) položiti špatulu pod uglom od 45O a dete treba da je gricka i tako zub u obrnutom preklopu terati upolje. S’ tim da se špatula čvrsto drži. Obe vežbe nekoliko puta dnevno primenjivati po 5 minuta a u roku od 2 nedelje.

88. Terapija ukrštenog zagrižaja.

89. Sile koje upotrebljavamo u ortodontskoj terapiji. BLAGE (250 N/cm2) One ne dovode ni do kakvih promena na kapilarnom sistem, najkvalitetniji je za organizam a mogu biti kontinuirane (fiksni aparat). SREDNJE JAKE (250-400 N/cm2) One dovode do trenutne ishemije kapilarnog krvotoka, nisu poželjne u kontinuiranom toku a mobilni pločasti aparati ih primenjuju. JAKE (400-500 N/cm2) Koriste se samo u kratkim vremenskim intervalima. Ekstraoralni aparati takve sile primenjuju.

Po dužini dejstva sile se dele na: 1) kontinuirane – 24 h; 2) intermitentne – deluju a zatim postepeno opada dejstvo do 0 N/cm2; 3) diskontinuirane – deluje i naglo opara na O N/cm2 kada se izvadi iz usta.

90. Terapija progenih zagrižaja. Podbradak kapa

40

Je ekstraoralna naprava sa okcipitalnim i parijetalnim sidrenjem. Primenjuje se u raznim fazama lečenja svih vrsta progenog zagrižaja. Može se koristiti i pre nicanja mlečnih zuba kada je nasledstvo očigledno akod ranijih stadijuma otvorenog zagrižaja može se preusmeriti rast mandibule. Ako je potrebno, pre primene izvršiti selektivno brušenje. Izrada: glava se postavi tako da su mišići opušteni zatim se dlanovi, brada i podbradak pre-mažu vazelinom. Onda pomešamo sadru (šta god to bilo) do guste konzistencije i stavimo na dl-an, uzimamo otisak brade i posle u šaci oblikejom. Tako smo dobili negativ i na osnovu toga iz-rađujemo kalotu. Možemo je direktno od akrilata napraviti ili prvo od voska pa u laboratoriji od akrilata. Obraditi kalotu sa obe strane do punog sjaja da ne bi žuljalo. Istovremeno izrađujemo i kapu od čvrste tkanine deljbilje 2cm. Ima 2 pravca pružanja: iza ide ispod protuberancije okcipi-talis, a gore na najistureniji deo glave. Mogu se opcionalno spojiti trakom koja ide po sredini glave sa zadnje strane. Nakon svega ovoga kalota i kapa se spajaju elastičnim vrpcama koja se predhodno provuče kroz ureze na kaloti sa bočnih strana.

91. Ekstrakciona terapija. Se u slučajevima prevremeno izvađenih mlečnih zuba, sekundarnog pomeranja stalnih zuba, komplikacija nelečenih ili neuspelo lečenih zuba od karijesa posebno primenjuje. A njene opšte indikacije su sledeće: - teskobe zubnih nizova, naročito primarne jer se postižu dobri rezultati bez dodatne terapi-je; - uskost vilica naročito donje; - nesklad između veličina zubnih lukova. Kod II klase 1. odeljenja ekstrakcijom gornjih zuba dolazi do relativnog palatinalnog pomeranja gornjeg fronta i prepravke u odnosima vilica. kod III klase ako se smatra da bi se ekstrakcijom postigli dobri rezultati, mora se obaviti u što mla-đem dobu jer kasnije neće biti poboljšanja. Kod prave progenije nemaju efekta ali kod pseudo-progenije se često primenjuju; - nenormalan oblik i veličina pojedinih zuba ako se ne mogu rekonstruisati brušenjem ili po-moću krune; - kod kasnog lečenja fiksnima aparatima. Kontraindikacije: - svi duboki zagrižaji; - kod neutralnog zagrižaja (I klasa) treba i obe vilice vaditi zube iako je samo u jednoj neo-phodno, jer ako bi se samo u jednoj vilici vršila ekstrakcija, došlo bi do poremećaja okluzije; - kod progenije u gornjoj, kod prognatije u donjoj vilici; - teskoba zubnih lukova kod koga je prenaglašen vertikalni rast ramusa u odnosu na rast maksile.

Izbor zuba za ekstrakciju:1) gornji sekutići – lateralni sekutić je zub izbora u slučaju izraženog mezijalnog položaja očnja-ka i jake inklinacije sekutića; centralni sekutić se vadi u slučaju traumatskih oštećenja; kod hi-podoncije lateralnog i pojava mikrodoncije istog zuba na drugoj strani, taj atipični se vadi.2) donji incizivi – iako se u slučaju teskobe izvadi jedan od 4 donjih sekutića, postoji opasnost od recidiva i donji incizivi se vade samo u prekom slučaju; u slučaju apikalne teskobe sekutića, krunice su lepezasto postavljene i kod dece starije od 9 godina ekstrakcija jednog centralnog je opravdana.3) očnjaci – treba izbegavati njihovu ekstrakciju u ortodontskoj terapiji, ali ako su impaktirani još u nepravilnom položaju, obavezno se vade; u slučaju da na jednoj

41

strani mlečni sekutić se resorbuje a na suprotnoj perzistira, perzistirajući izvaditi da ne bi došlo do inklinacije lateralnog sekutića.4) premolari – vade se u slučaju teskobe bilo u predelu sekutića ili premolara; kada je došlo do gubitka II mlečnog molara pre nicanja I stalnih molara; u slučaju distalnog zagrižaja bez uskosti gornje vilice sa šiljatim frontom i pravilnom donjom vilicom, vade se gornji I premolari; ekstra-kcijom II premolara obezbeđuje se manje prostora za rasterećenje teskobe u frontu i zato se vade samo ako je neophodno malo prostora; II premolari se vade ako su van zubnog luka (palatinalno ili oralno) a ostali zubi su zadovoljavajući.5) I molari – njihova rana ekstrakcija komplikuje ortodontsku terapiju, te se vade ako je mezija-lno pomereno usled rane ekstrakcije mlečnog II molara ili je zahvaćeno karijesom; kod II klase je nekad neophodno izvadii oba gornja pa distalizovati premolare i očnjake; u slučaju destrukcije karijesom 3 od 4 molara pa se ta 3 moraju vaditi, mora se i 4. izvaditi; kod dece bez umnjaka treba izbeći vađenje.6) II molari – vađenje ovih zuba može obezbediti prostor za umnjake a i rasteretiti teskobu i potencijalnu pojavu recidiva; vađenje se primenjuje kod lečenja II klase 1. odeljenja uz ekstra-oralne mere distalizacije ostalih gornjih zuba ali samo kod anteriornog tipa jer u protivnom bi doveo do povećanja vertikalnog preklopa fronta i prednje visine lica; uopšteno ekstrakcija se izvodi u periodu jasno vidljivog folikula na snimku ili tek stvorene krunice umnjaka a pre stvara-nja korena.

92. Cilj ortodontske terapije kod gubitka stalnih frontalnih zuba u ranom detinjstvu.

93. Upotreba vestibularne ploče u preventivne i terapijske mere. Videti 75. pitanje.

94. Terapija hiperdoncija.

95. Elementi aktivnog pokretnog aparata. Videti 82. pitanje.

96. Upotreba zavrtnja. U ortodonciji kad se kaže zavrtanj, misli se na ortodontski zavrtanj. Njegovo delovanje je dozirano a rukovanje jednostavno. Gracilan je sa sitnim navojima i zb-og toga se može fiksirati u ploču. Sastoji se iz matice, navoja i krakova. Ima 4 otvora i u jedan od krugova se stavlja ključić i pomera za ¼ kruga. Kod Fisher-ovog zavrtnja četiri okreta (4 ¼) je 0,64 mm a kod Karp-ovog 0,5. Zavrtanj ako se okreće do kraja, može razvdojiti delove ploče do čak 6,5 mm. Kada izvršimo pomeranje zavrtnja za ¼ kruga, vršimo trenutno pomeranje zu-ba ali ono je neznatno za dugoročni period pa se zato vrše česta odvrtanja. Za transverzalno ši-renje okrećemo zavrtanj 2 puta nedeljno, a za pomeranje zuba duž luka jednom nedeljno. Pozi-cija zavrtnja treba bude bliže gipsanom modelu i da nije rotiran odozgo nagore u odnosu na ho-rizontalnu ravan ali može oko njegove funkcionalne osovine. Preimena je skoro neograničena: za širenje zubnih lukova, pomeranje grupe zuba kao i pojedinačno.

97. Biološki principi pomeranja zuba. Sile primenjene na zubnu krunicu prenose se preko korena na periodontalnu membranu i al-veolarnu čašćicu. Zavisno od delovanja pravca sile i kakvo će se pomeranje zuba izvesti, na pe-riodontalnoj membrani se formiraju predele pritiska-kompresije i predele tenzije. Dejstvom sile prouzrokovaće se kombinovani procesi

42

resorpcije, apozicije i remodeliranja kosti. Alveolarna čašica se zajedno sa zubom pomera kroz alveolarnu kost. Ako je sila na krunicu dovoljne jačine a zub na putu pomeranja nije ometen okluzijom ili drugim preprekama, vremenom dolazi do po-meranja zuba. Imamo 5 vrsta pomeranja zuba: 1) inklinacija – okretanje zuba oko horizontalne osovine u ma kom predelu korena. Krunica se pomera oralno a koren vestibularno. Pomeranje je najveće u predelu krunice i apeksa. Pre-deli pritiska su od osovine inklinacije do vrha korena i od osovine inklinacije do ruba alveolarnog nastavka. Ovime se stimuliše resorpcija alveolarne kosti. Predeli vuče su suprotno od pritiska – apozicija alveolarne kosti. 2) rotacija – pomeranje zuba oko uzdužne (aksijalne) osovine. Ovo je složeniji proces, po-treban je spreg sila da bi se ovo omogućilo. Dovodi do promena odnosa celog zubnog korena prema alveolarnoj čašici. Dolazi do rastezanja velikog broja periodontalnih vlakana u predelu vuče ali i supraalveolarnih vlakana. Tendencija recidiva je veća zbog pomeranja supraalveola-rnih vlakana. 3) bodili pomeranje – pomeranje pojedinih zuba u celini i svi delovi podjednako. Može se obaviti samo fiksnim aparatima. Potrebne su jače sile od inklinacije a i zavisi od morfologije. 4) torkviranje – pomeranje samo jednog dela zuba, po pravilu korena, dok se krunica mini-malno pomera. Isto je u pitanju spreg sila koji deluje na krunicu. Postiže se samo fiksnima apa-ratima a stvara se najveći pritisak u predelu apeksa. Postoji opasnost od resorpcije apeksa. 5) vertikalna pomeranja: ekstrudiranje – pomeranje zuba u okluzalnom smeru. Povećana je vuča u predelu periodontalne membrane što dovodi do apozicije kosti (tanji delovi korena se pomeraju u šire delove čašice). Intrudiranje – pomeranje zuba u apikalnom smeru i uzrokuje povećanje pritiska celom dužinom alveolarne čašice. Ovo dovodi do resorpcije (širi delovi korena potiskuju se u uže delove alv. čašice).

ODGOVORITI NA SLEDECA PITANJA: 29;30;31;32;40;41;47;52;58;59;72;73;74;76;77;78;83; 84;88;92;93;94;95

43