VII glava

VII glava

1. Definiite preduzetniki poduhtvat?

Preduzetnitvo kao nauka je nosei stub koji ima za cilj da nas upozna sa stvarnim problemima I izazovima koji se stavljaju pred svakog preduzetnika kao i nain na koji e on ostvariti svoju ideju kroz preduzetniki pouhvat I da to sve uspeno sprovede do kraja. Preduzetnitvo je pogonski motor I generator ekonomske dinamike I progresa svake zemlje I njene ekonomije. Ono omoguava stvaranje materijalnog bogatstva, ali i mnoge ivotne radosti, stvaralake izazove i duhovna i emotivna zadovoljstva njegovim nosiocima, preduzetnicima. U stvari istinsko, porizvodno, izvorno i inovativno preduzetnitvo treba shvtiti kao linu obavezu svakog prema svom ivotu i svojoj socijalnoj zajednici. Domete preduzetnikog ponaanja kojim se profilie odreena kultura rada i usmeravanje ljudi na stvaranje drutvenog proizvoda samo podsea na ve davno izreenu sintagmu da se preduzetnitvo ne radi, ve se za preduzetnitvo ivi. Definicija preduzetnitva je da je to proces kreiranja neeg novog, sa dodavanjem vrednosti, uz ulaganje potrebnog vremena i napora i sve to uz prihvatanje finansijskih, emocijalnih i durtvenih rizika, zbog ostvarenja nagrade u vidu materijalnog ili linog zadovoljstva. Iz ovoga proizilazi, da preduzetniki poduhvat moe zapoeti na etiri naina: (1) osnivanjem novih preduzea, (2) kupovinom postojeih biznisa; (3) kupo. Franize i (4) kupovinom licence. Zajedniko svim ovim vidovima poslovanja odnosn preduzetnikog poduhvata jeste: jasna poslovna ideja, velika motivacija da ona uspe, i posedvoanje tueg ili svog kapitala, odnosno sredstava neophodnih za ostvarivanje poslovnog poduhvata.! 2. Na koje se sve naine moe ui u biznis?

Poslovni poduhvat se sastoji od pet osnovnih koraka: Razrada ideje, Napraviti plan poslovanja (biznis plan), Formiranje organizacije(preduzea), Obezbeivanje poetnog kapitala, Ne odustati. Dakle svakako je najupeatljivi utisak ostavio peti korak, Ne odustati. Uspeh ne dolazi preko noi, treba koraati i koraati! Organizacioni oblik biznisa izaziva sledeu dilemu kod poetnika, koji bira da li:1) postati partner nekome ko ve ima registrovanu delatnost

2) kupiti postojeu firmu, radnju, zadrugu

3) osnovati vlatitu firmu

4) kupiti franizu

5) kupiti licencu

Ipak najbolji naini za otpoinjanje biznisa su sledei: a) Osnivanje novog biznisa, b)Kupovina postojeeg biznisa, i c) Franizing. Postoji jo jedna nain mnogi ga naalost koriste. To je rad na crno, iligalni biznis, siva ekonomija, verc, krijumarenje itd. Naravno ovo treba zaboraviti, jer je najskuplji, ali i neastan i protiv zakonit. Svaki od ovih legalnih naina sadri i prednosti i nedostatke, a na preduzetiku je da proceni ta je najprivlanije i najperspektivnije.

3. ta su prednosti, a ta nedostaci osnivanja novog biznisa?

Biznis je znai poslovni poduhvat, koji ima za cilj ostvarenje profita (dobiti) obavljanjem neke legalne, legitimne delatnosti u odreenoj brani. Biznis ima svoje prednosti i mane Osnovne prednosti osnivanja novog biznisa su: a) Mogunost pozicioniranja biznisa na eljenu lokaciju, b) Fiziki kapciteti se instaliraju prema def ciljevima, c) Preduzetnik samostalno stvara imid preduzea od poetka, d) Nova firma se moe osnovati sa relativno malo para. Ipak postoje i nedostaci osnivanja novog biznisa, a to su: a) Visok rizik (novo se ponekad teko probija), b) Potrebno je da proe dosta vremena da bi se zadobilo poverenje potroaa, c) Problem obezbe sredstava, d) Proces uhodavanja takoe zahteva vreme, kao i pronalaenje kanala nabavke, kanala prodaje i kanala kreditnih angamana.

4. Prednosti I nedostaci kupovine postojeeg biznisa?

Kada je re o kupovini postojeeg biznisa, to poslednjih godina u okviru, tzv. vlasnike transformacije, odnosn privatizacije drutvenih preduzea je veoma rairena pojava, potrebno je voditi rauna kako o prednostima tako i manjkavostima ovog naina. Treba dobro prouiti u kakvom je stanju taj posao, zato se prodaje, koji su razlozi prodaje. Kljune prednosti kupovine postojeeg biznisa su:

a) Trite-kupovinom biznisa kupujemo i postojee kupce, b) Nizak rizik (biznis je ve uhodan), c) Laki pristup izvorima finansiranja (postoji poverenje banaka i sponzora), d) Uhodani kanali nabavke, i e) Zaposleni koji ne zahtevaju dodatnu obuku. Ipak postoje i nedostaci kupovine postojeeg biznisa, a to su: a) Veoma est razlog prodaje jeste problem u poslovanju, b) Kupovinom biznisa nasleujemo njegov nepovoljan imid, c) Postojeu organizacionu kulturu nije lako menjati, d) Nema mogunosti izbora lokacije i graevinskog objekta.

5. Objasnite vieznanost ciljeva preduzetnikog poduhvata?

Nezavisno od izvora kapitala svaki preduzetnik naroito novi, treba da se pridrava sledeih osnovnih pravila:

1) Treba jasno definisati cilj poslovanja: Strategija preduzetnitva je nedvosmislena bez cilja nema puta. Ukoliko preduzetnik na poetku nema krajnji dugoroni i uz to kratkoroni cilj, neka ne rizikuje svoju moda sudbinu porodice, ili prijatelja.2) Ronost ciljeva, ciljevi su kratkoroni, dugoroni a treba ih prilagoditi okolnostima. Preduzetnik u svom poslovnom programu moe imati razne planove jednogodinje, trogodinje, ali do cilja vodi puno malih koraka, a svaki preduzetnik treba da postavi merila koja odreuju uspenost njegovog puta ka cilju.

3) Benchmarking - Procena uspenosti, meu tehnikama procene uspetnosti se koristi i benchmarking, metod poreenja sa najboljim.

4) Ciljevi moraj biti precizni i konkretni. Ciljevi moraj biti definisani i jasni, a ne sveobuhvatni. Najvanije da ciljevi budu realistini, dakle ostvarivi,ne previe skromni

Opte ivotno iskustvo pokazuje da u svakom poslu vano je initi dobre poetne korake. Tako u biznisu ima isto znaenj. Ideja je poetak sivh poetaka, ali ne bude svaka dobra ideja ispraena dobrim poslovnim kracima. Donoenje odluka o zapoinjanju preduzetnikog poduhvata, svaki potencijalni preduzetnik izvri samo-procenu sopstvenih sposobnosti, motiva i oekivanja.6. Navedite sve izvore finansiranja biznisa?

I danas moemo uti lakonsku poruku da su za biznis bitne tri stvari: novac, novac i novac. Ovaj iskaz prvi je lansirao David Murray. Bez obzira na tvrdnju da dobra poslovna politika uvek pronae novac, prvi problem s kojim se susree svaki preduzetnik poetnik jeste kapital. Od dostupnosti kapitala esto zavisi hoeli novi posao uspeti lii ne. Postoje brojni izvori i naini pribavljanja novca, tog nezamenljivog pogonskog goriva svakog biznisa. Lina sredstva preduzetnika i lanova njegove porodice, rodbine obino nisu dovoljna za iole ozbiljan preduzetniki poduhvat. Stoga izdanije izvore, najee treba traiti na tritu kapitala, pre svega bankarskog sektora. Problem preduzetnikih finansija moe se posmatrati sa tri razliita aspekta: 1)novo preduzetnitvo, 2) kupovina postojeeg binisa 3) proirenje postojee biznisa Pre svega glavni izvori su: banke kao institucije finansijskih usluga, krediti, pa su tu poslovni aneli, akcionarski kapital itd.

7. Koje vrste kredita banke odobravaju preduzetnicima?

Uvek je bilo teko dobiti kredit, u banci lili kod nekog drugog kreditor se nita ne dobija, sve se kupuje i plaa. Kupuje se novac koji nam nedostaje za tu istu robu se plaa cena upotrebe, odnosn kamata. A kamata je osnovni izvor prihoda banke, te jedinstvene prodavnice novca. Inae banka nudi usluge koje su interesantne i malim i srednjim preduzeima i posebno firmama u nastajanju, pa tako preduzetnici mogu dobiti sledee kredite:1) Kredit na poslovnom raunu: omoguava preduzetniku direktno dobijanje sredstava za finansiranje obrtnih sredstava, obino ga prati fiksna kamata.

2) Srednjoroni i dugoroni kredit: ove pozajmice obino se daju u sluaju ulaganja u osnovna sredstva, maine ili prevozna sredstva. Dugoroni promenljivu, fiksnu sred

3) Hipotekarni krediti su vrsta dugoronih pozajmica gde je osiguranje banke bazirano na nekretnini. Ako preduzetnik ima u posedu nekretninu, daje je pod hipoteku kao garant da e vratiti kredit. To moe biti i hipoteka rodbine preduzetnika.

4) Garancija banke: je garancija koju banka nudi preduzetniku da bi realizovao neke svoje operativne aktivnosti. Pri odabiru kredita preduzetnik treba da vodi rauna o nameni kredita, uslovima kreditiranja i trokovima kredita.

8. ta su fondovi rizinog kapitala?

Akcionarsko finansiranje funkcionie tako to banke ili drugi investtori, postanu suvlasnici novog preduzea i u tom sluaju preduzetnik gubi deo kontrole nad preduzeem, proporcionalno tome koliki je kapital uloen od strane novog suvlasnika. Najznaajniji izvori akcionarskog kapitala su fondnovi rizinog kapitala, i tzv Poslovni Aneli. Fondovi rizinog kapitala se sastoje od institucionalnih investitora (penzijski fond, osiguravajua kompanija) i od kapitala velikih korporacija kupljenih na tritu. Ti stunjaci kupuju udeo u novom preduzeu purajui im podrku, sa ciljem da se preduzee razvije i raste, a da oni ostvare udeo u profitu. Generalno, fondovi rizinog kapitala razlikuju tri faze finansiranja:

1) Finansiranje semena prua mogunost istraivanja, procene i razvoja inicijalnog koncepta pre nego ideja doe u fazu realizacije

2) Finansiranje poetka realizacije ideje prua se preduzeima koja su u procesu nastajanja ili su u poslu tek kratko vreme. Finansije slue za razvoj proizvoda ili usluga ili poetni marketing.

3) Finansiranje ekspanzije i razvoja sredstva se dobijaju kada je preduzee u rastu i razvoju.

9. ta su poslovni aneli?

Poslovni aneli su u principu imunije osobe (u nekim sluajevima firme) koji su spremni upotrebiti svoje finansijske resurse radi sticanja udela u preduzeima rukovodei se svojim znanjem iskustvom i interesom. A zatim svojim zanjem i iskustvom pomau tom preduzeu. To su najee penzionisani direktori, uspeni preduzetnici, ljudi koji su prodali preduzee da bi uloili i oplodili svoj kapital u drugom biznisu. Poslovni aneli obino ele postati suvlasnici novih preduzea, stoga tee da ulau u sektore koje ve dobro poznaju i imaju iskustva na lokalnom ili irem nivou.10. Objasnite lizing?

Ovaj oblik finansiranja se zasniva na ideji da je objekt lizinga bolje koristiti tj iznajmiti nego kupiti. Lizing omoguava korisniku da neku opremu ili nekretninu dobije na korienje na dogovoreno vreme umesto da je kupi. Razlikuju se dva osnovna tipa lizinga: finansijski i operativni. Razlika nastaje u pogledu sticanja vlasnitva nad predmetom lizinga.

Kod operativnog lizinga predmet iznajmljivanja ostaje u vlasnitvu lizing firme, za itavo vreme njegovog trajanja, ali se po njegovom isteku moe prodati treem licu. Vrednost predmeta lizinga obraunava se u neto iznosu bez PDV-a koji se plaa u jednakim mesenim ratama za itavo vreme trajanja najma. Kod finansijskog lizinga predmet koji se iznajmljuje prelazi u potpuno vlasnitvo korisnika sa zadnjom otplaenom ratom lizinga. Vrednost predmeta lizinga obraunava se u bruto iznosu sa PDV-om. Prednosti lizinga su brojne, zbog ega je veoma popularan meu preduzetnicima:

- uravnoteava finansijsko optereenje,

- poreske prednosti, trokovi lizinga su poznati u potpunosti, PDV se plaa meseno

- doprinosi likvidnosti,

- trokovi i rizici naplate se smanjuju, i

- po isteku lizinga mogue je postati vlasnik predmeta lizinga

11. Objasnite faktoring?

Faktoring je posao kratkoronog finansiranja izvovznog ili uvoznog posla preko faktora kao posebne organizacije. Prodavac, odnosn kupci mogu se finansirati posredstvom faktora pod uslovom da kupac sve porudbine pre izvrenja isporuke od strane poslodavca mora dati faktoru na odobrenje, te da faktor stalno ispituje kreditnu sposobnost kupca, pre nego to preuzme bilo kakvo potraivanje. Osnovu ovog finansijskog aranmana ini ugovor o faktoringu odnosno globalna cesija buduih potraivanja dobavljaa. Preduzee koje prodaje svoja potraivanja zbog hitnih potreba za gotovinaom, spremno je da ta potraivanja prodaje s odreenim popustom. Faktor kupuje nedospelapotraivanja dobrih i urednih platia sa 2% popusta, dok dospela potraivanja procenjuje prema vremenu kupovanja, visini duga, bonitetu dunika uzimajui od 5% - 30% popusta na ime svoje zarade. Koliki e biti popust zavisi od okolnosti.12. ta je franiza?

Preduzetnitvo moe imati dva pojavana oblika: osnivanje novih preduzea i kupovina ve postojeeg biznisa. Pojam franiznog poslovanja ima mnogo definicija zbog ega moemo rei da skoro svaka zemlja na svetu ima svoju definiciju o tome ta je to franiza. Blie je svakako ovom drugo pojavnom obliku preduzetnitva. Franizno poslovanje je sistem trgovanaj dobrima i/ili uslugama, tehnologijama koje se baziraju na bliskoj i stalnoj saradnji legalno i finansijsiki samostalnih preduzea vlasnika franize i njegovih pojedinanih korisnika franize gde vlasnik garantuje svojim korisnicima pravo i namee obavezu da posao vode u skaldu sa konceptom franize. Primer blizak nama su Forneti. Privredno zakonodavstvo svake zemlje omoguava i obavezuje svakog korisnika franize, franizoprimca da u zamenu za direktnu ili indirektnu finansijsku kompenzaciju koristi zatitno ime vlasnika franize za proizvod ili uslugu po ugovorom odreenim obavezama. Postoje dva osnovna tipa franize:1) franiza ditribucije proizvoda i 2) franiza poslovnog formata 3) i razliite kombinacije oba tipa.13. Prednosti I nedostaci franiznog poslovanja?

Postoji znaajan broj prednosti koje prua franiza kao nain irenja poslovanja: 1) Tui novac. Prilikom irenja posla uvek je teko doi do novca. Ako ste u franizi tada vam kapital treba za irenje posla i taj novac vam daje franizo-primac. 2) Kvalifikovani i motivisani rukovodei kadar. To je bitan deo franiznog poslovanja. Uvek je teko zadrati dobre u svom poslu. U franizi imate ljud koji su dobro pripremljeni i znaju svoj posao. 3) Vreme. Ono je potrebno da se izgradi uspean posao na novoj lokaciji ulae franizoprimac koji to vreme ulae na prvom mestu u svoj preduzetniki projekat. 4) Jednostavnost. Franizodavac je interno potrebna samo kompaktna organizacija, zato je sve ovo znatno jeftinije nego vlasnik.

5) Efikasnost- profitabilnost. Poslovnice u franizi su po pravilu bolje voene pa stoga i efikasnije nego poslovnice u vlasnitvu kompanije iz jednostavnog razlog, jer je uloen kapital franizoprimca i od toga mu zavisi egzistencija. 6) Brzo irenje, trite je danas veliko i promenljivo i potrebno je preduhitriti konkurenciju i brzo delovati 7)Optimalna veliina Maksimalni profit ostvaruje se samo velimi obrtom 8) Velika kupovna mo, veliki broj jedinica u franizi omoguuje kompanij da kupuje za itav sistem uz velike utede za sve u lancu. 9) Osiguranje lokacija, kako sistem franize raste, tako raste i imid, veliina i uspenost. 10) Dominacija na tritu, franizni sitem svojom uspenou potiskuje konkurenciju 11) razvoj reklamnog materijala, uestvovnje svih franizoprimaca u reklami odaje ozbiljnost poslovanja i uspenost. Ipak postoje i nedostaci i slabosti ovog modela poslovanja: gubitak poslovne autonomije, prevelika zavisnost od franize, neelastinost franiznog sistema, preterana oekivanja esto se obiju o glavu. Itd.

14. Objasnite koncept projekta kao preduzetnikog poduhvata?

Re projekt dolazi od latinske rei projectum odnosno projicere znai baciti ispred. Prema tome orginalno znaenje rei projekt je neto to dolazi pre nego to je bilo ta drugo napravljeno. Projekat je dakle neto jednostavno kreativno, resursno i vremenski ogranieno, veoma neizveno za razliku od svakodnevnog, tekueg posla. Preduzetniki poduhvat sadri sve te element uz to da je ciljno jasno odreen na profit, kao pozitivni finansijski rezultat i da treba da traje sve dok se ostvaruje profit. Prema definiciji projekat je privremeni poduhvat preduzet u svrhu stvaranja jedinstvenog proizvoda, usluge ili rezultata. Osnovne karakteristike su pravovremnost, jedinstvenost i postepenost izarade. Znai mora biti zavren na vreme ni ranije ni kasnije nego u pravom trenutku. Sve to se mora raditi postepeno po planu a ne s brda s dola. I kriterijum jedinstvenosti mora biti zadovoljen, da poduhvat nije ve prodat i iskorien.15. Kako se definie rizik u preduzetnitvu?

U poslovnoj praksi rizik je koncept koji oznaava mogui negativni uticaj na imovinu ili neku vrednost koja proizilazi iz nekog trenutnog ili budueg dogaaja. U svakodnevnoj uptrebi rizik se esto koristi kao sinonim za verovatnou pojave nekog poslovnog gubitka. Mada rizici ne mogu biti potpuno eliminisani, mogu se predvideti i njima se moe upravljati unapred. Osnovna svrha upravljanja rizicima je identifikov. faktora rizika za poduhvat, a zatim izrada plana upravljanja rizicima. Rizik se poveava s poveanjem izvora opasnosti. Potrebno je dobro poznavati osnovne komponente rizika: 1)uzroke, mogue pokretae rizika 2)dogaaje, neeljene situacije koje bi mogle da ugroze ciljeve poduhvata 3) efekte, uinke pojava rizinog dogaaja. Rizik je najnepouzdaniji i nepredvidiv koncept u svakom vidu ljudskog ponaanja. Zato nije udo to je teko i investitorima, a ne samo ekonomistima formuliu definiciju pojma rizik. Rizik je mogunost da se oekivani prinosi od ulaganja ne ostvare usled nekog neoekivanog dogaaja. (ulaganje u akcije, pa pad vrednosti, usled ratnih deavanja, elementarnih nepogoda itd... ) Rizik preduzetnikog poduhvata je nesiguran dogaaj ili stanje koje moe da ima pozitivan ili negativan uticaj na barem jedan od ciljeva poduhvata - na rokove, kvalitet projekta. Rizik moe imati jedan ili vie uzroka, i jednu ili vie posledica. Prema tome rizik se shvata kao pretnja uspehu poduhvata, ali i kao prilika poveanja ansi za uspenu realizaciju projekta.16. Navedite sve vrste rizika u poslovanju?

Pod rizikom se podrazumeva vervatnoa nastupa dogaaja u budunosti. Za razliku od rizika kod neizvesnosti je verovatnoa nastupa dogaaja potpuno nepoz. Upravljanje rizicima je temelj poslovnih scenarija, naroito nekima od sledeih rizika:

1) Rizik likvidnosti. Prema jednoj od brojnih definicija rizik likvidnosti je verovatnoa da se u buduem poslovanju nee posedovati dovoljno novca za normalno funkcio.

2) Finansijski rizik. Na finansijski rizik utie struktura izvora finansiranja ivesticije i vrste ugvorenih kamatnih stopa.

3)Ekonomski rizik. Nakon to se investicija okona i poslovanje se odvija u skladu s planiranim budetom ipak postoji opasnost da potranja za robama uslugama ili proizvodima nee biti dovoljna za ostvarenje planiranih tokova, za vraanje kredita i povraaja ulaganja.

4) Rizik zavretka izgradnje. Je odreen tako kao da investicija nee biti zavrena u planiranom roku.

5) Valutni rizik. Nastaje onda kada su prilivi ili odlivi vre u vie razliitih valuta. U tom sluaju dolazi do oscilacije kursa, koja nikako nije dobra.

6) Politiki rizik je rizik promene odluka i aktivnosti lokalnih i regionalnih vlasti. Porez.

7) Ekoloki rizik, ovaj rizik javlja se tokom pooslovanja koje tetno utie na okolinu.

8) Operativni rizik. Tu se podrazumeva rizik upravljanja poslovnim sistemom od faze projektovanja preko izgradnje i eksplatacije do zavretka poduhvata.

9) Rizik osiguravanja dovoljnih izvora finansiranja. On se moe opisati kao verovatn. da se u odreenom roku nee uspeti osigurati siguran izvor finansiranja.

10) Socijalni rizici. Ovi rizici obuhvataju mogunost promene raspoloenja potroaa. 17. Definiite kvalitet kao dimenziju poslovnog poduhvata?

Ve skoro pola veka kvalitet u centru panje svih najvanijih preduzetnikih koncepcija, poslednjih destak godina najvie tretirana kategorija irom sveta. Kompleksnost ovog pojma (kvaliteta) proizilazi iz intezivnog trenda promena odnosa kupca prema kvalitetu. Pojam kvalitet nije jednostavno odrediti. To potvruju i mnogi autori o kvalitetu koji govore na razne naine. Kvalitet se razliito doivljava i opaa. Kvalitet odreujemo na tri naina 1) kao opta definicija 2) kao stara slubena def. i 3) kao nova slubena definicija kvaliteta. Opta, kvalitet se pojmovno odreuje kao mera ili pokazatelj koji pokazuje obim odnosno iznos upotrebe vrednosti nekog proizvoda ili usluge za zadovoljenje odreenih potreba na odreenom mestu u odrenom trenutku. Stara je da je kvalitet ukupnost svojstava, koje ga ine sposobnim da zadovolji izraene ili pretpostaljene potebe. A nova je da kvalitet je stepen do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve.18. Objasnite TQM koncept?

Nezaustavljivo irenje svesti o znaenju i ulozi kvaliteta u poslovnom ivotu istovremeno promovie stalan poboljan i modifikovan vodei model TQM kao superioran koncept postizanja poslovne izvrsnosti tj svetske klase. Potpuno upravljanje kvalitetom (Total Qualitz Management TQM) nalae da se kvalitetom treba da se bave apsolutno svi lanovi od top menadmenta do poslovoa i kontrolora zaposlenih. Trorena sintagma upravljanje kvalitetom moe se ralaniti na tri rei i posebno objasniti:

Totalno (potpuno) zani da kvalitet ukljuuje sve lanove i sve aktivnosti u organiza.

Upravljanje, znai da je kvalitet predmet upravljanja i da se njime treba i moe upra.

Kvalitetom znai da se kvalitet usklauje s potrebama i zahtevima potroaa.

19. Navedite osam bitnih elemenata modela TQM?

Proces planiranja je svojevrsno vezivno tkivo lepak koji dri zajedno sve TQM aktivnosti. Organizacije koriste tehnike upravljanja procesima kako bi ispunili oekivanja potroaa. To podrazumeva: 1)definisanje procesa 2) merenje performansi procesa, 3) proveru performansi procesa, 4) otkrivanje mana procesa, 5) analiza problema procesa, 6) izmena procesa, 7) merenje efekata izmeu procesa, 8) komentare promena od strane poslovoa i korisnika. Znai svako modeliranje TQM procesa mora da otpone razumevanjem potreba potroaa.20. ta podrazumeva koncept poslovne inteligencije?

Prema definiciji Larisse T. moss i Shaku Atrea pslovna inteligencija predstavlja arhitekturu i kolekciju integrisanih operativnih aplikacija, zatim aplikacija za podrku odluivanju i baza podataka koje poslovnim sistemima omoguavaju lak pristup podacima. Jednostavnije reeno poslovna inteligencija predstavlja proces prikupljanja raspoloivih internih i znaajnih eksternih podataka i njihovo pretvaranje u korisne informacije koje pomau poslovnim korisnicima piri donoenju odluka. U alate poslovne inteligencije ubrajaju se: Alati za upite, Alati za rudarenje podataka i Softver za multidimenzionalne analize. Potencijalne koristi poslovne inteligencije: Poveanje prihoda, Poveanje profita, Unapreenje zadovoljstva klijenata, Uteda, Poveanje trinog udela. Poslovna inteligencija 21 veka znai ne samo sakupljanje podataka ve i generisanje podataka, informacija i znanja u cilju akcije aktivnosti, dinamike promena. Poslovna inteligencija premouje jaz izmeu podataka i akcije i ukljuuje pet funkcija: Posmatranje (ta se dogaa), Razumevanje (Zato se doga), Predvianje (ta e se dogoditi), Reakcija (ta treba uiniti) i Reoraganizacija (Kako to uinit bolje).

21. Objasnite znaaj brendiranja u biznisu?

Odmah treba rei da marka postaje najcenjenija imovina preduzea. U poimanj uloge i stvaranju marke postoje razliiti pristupi. Marka se ranije razvijala kao sredstvo identifikacije pojedinih proizvoda ili usluga za koje je proizvoa ili vlasnik davao garancije za obeane performanse ili nivo funkcionalnog kvaliteta. Definicija marke (Amerikog udruenja za marketing) glasi: marka predstavlj ime,znak, simbol ili dizajn ili njihovu kombinaciju u cilju identifikacije roba ili usluga jednog ili grupe proizvoaa i njihovu diferencijaciju od robe i usluga konkurenata. Danas je marka postala ideja, simbol kao socioloki kultroloki fenomen, obeleje identiteta, kao i odreenih vrednosti. Tu nastaje emocionalnost. To predstavlja najvei adut lojalnosti marki i njenoj diferencijaciji, a pogotovu kada su dva proizvoda vrlo slina ili ak ista. Emocijalni lik je glavni generator dodatne vrednosti marke. Marka je cenjenija i vrednij kada je osim svesti o njoj ili poznavanja, izraenija posebnost lojalnost ali iznad svega emocionalna povezanost grupe, segmenta ili celine.22. Koje su najvanije karakteristike trgovake marke?

U savremenom pristupu definiciju i ulozi marke sve se vie daje na znaaju i upotrebljava se sinonim brend kojim se izraava dinamian odnos prema potroaima, a trgovaka marka vezuje se za klasian pristup identifikaciji prema obelejima. Zato se definicija Amerikog udruenja za marketing moe smatrati statinom, dok savremeni ivot govori o aspiraciji stratega u stvaranju posebnosti marke, o stvaranju identiteta i donosa prema potroaima. Iz izraza brend dolazi brending koji govori o stvaranju marke koju e potroai prihvatitit, postati im bliski. Ono to ini trgovaku marku jeste emocionalni odnos ali i njena kulturna relevantnost. Sony, Gillette, Nike treba da budu predvodnici u trendovima i inovativnostima. Mnoge uspene svetske kompanije u poslednje vreme sve vie angauju institucije za merenje zdravlja marke. Zdravlje makrke ukratko znai pveavanje vrednosti marke na tritu na njenom prodajnom prostoru. Iz toga ne treba oekivati precizan odgovor koliki e profit biti narednih godina, jer marku treba tretirati kao imovinu iz koje se dogorono generira dobit, prihod, rast i razvoj. Samo oni preduzetnici koji budu znali, umeli i hteli da uvae sva analizirana svojstva marke proizvoda bie u prilici da ostvare znaajne prednosti u odnosu na svoje konkurente.

23. Objasnite proces poslovnog pregovaranja: uesnici, ciljevi, metode?

Opta definicija pregovaranja polazi od stava da je kontrolisanje komunikacijskog procesa sa ciljem reavanja sukoba interesa dveju ili vie pregovarakih strana. Ukoliko jedna strana blokira postizanje ciljeva druge strane, tada ve nije re o pregovaranju. Pregovaranje je poseban oblik socijalne interakcije, oblik i vetina ivljenja sa razlikama i sukobima interesa. Poslovni ivot je prepun takvih situacija do-govora, raz-govora, pre-govora. inioci pregovaranja osim predmeta pregovora odnosno uesnika u razliitim ulgoama, cilja koji se eli postii ambijenta u kojem se pregovori vode, opte klime, postoje i mnogi situacioni inioci koji mogu da utiu na ishod pregovora. Osnovni cilj pregovaranja treba da bude zajedniki dogovor. Samo saradnjom i kompromisom se moe doi do prihvatljivog reenja. Pregovaranje je umetnost prilagoavanja. To je zapravo umetnost davanja da bi se dobilo vie. Stari Latini su voleli da kau Dam da da(do ut des). Uesnici u pregovaranju se mogu podeliti na sedam psiholokih tipova: 1) Dominantan pregvara, onaj koga zanima samo sopstvena korist, to je ustvari nagovaranje. 2) Ekstrovertni pregovara ima slian pristup dominantnom ali puno su povrnijij, brzim kratki pregovorima, nastoje da ostvare svoje ciljeve.3) Introvertni pregovara se ne poverava nikome i nema poverenje ni u koga. 4) Nevinace su ugodni pristojni pregovarai izgledaju kao da bi sve uinili samo da se pregovori okonaju u miru, ali na kraju dogovor uvek vie odgovara njemu 5)Glumci su pregovarai koji koriste sve vrste glume. 6) Filozofi su nepredvidivi as su za , as su protiv, ali itekako znaju ta hoe 7) uvari su konzervativni pregovarai zdravog razuma veruju u tradicionalne vrednosti i cilj im je da obe strane budu zadovoljne i nepodnose nagovore.24. Kako se stvara ambijent za uspeno poslovno pregovaranje?

Za stvaranje ambijenta uspenog poslovnog pregovaranja potrebno je obratiti panju na: 1) Stvaranje poverenja, uveriti sebe u snagu svoje pouzdanosti, 2)Stvaranje oseavaj vanosti, to se postie laskanjem i hvaljenjem, sebi i drugima,

3)Stvaranje oputene atmosfere i zadovoljstva, oseaj poverenja i line vanosti.

4)Stvaranje zagonetnosti i oekivanja, to ne treba dopustiti 5) stvaranje pritiska, jako loa atmosfera za pregovore, jer to podrazumeva silu, 6) stvaranje nelagodnosti, odreeni gestovi i potezi 7) Stvaranje teskoba 8) stvaranje zavisnosti, zavisnost od miljenja drugih , jako loe. 9) Stvaranje straha, to dolazi sa nesigurnou 10)Stvaranje stresa do se zbiva na psihikoj bazi 11) stvaranje i podsticanje agresivnosti, to je izraz nesigurnosti i nemoi u pregovorima 12) Na pregovore doitee odlino informisani 13) Na pregovore ne nosite poklone 14) Na pregovore nemojte nikad da kasnite. Za jasno komuniciranje tokom pregovaranja neka vam govor bude razumljiv, privlaan i pouzdan.

25. Mobing kao devijantno ponaanje I nain ugroavanja poslovnog poduhvata?

Problem moralnog i psihikog zlostavljanja zaposlenih od strane pretpostavljenih ili od ostalih kolega na poslu, danas je uestala pojava. Naprotiv odkako se u drutvenoj podeli rada procesi rada raspolutio na izvrioce i upravljae traje meusobno suprostavljenost interesa i samim tim dolazi do mobinga. Mobing je piholoki teror u poslovnom ivotu odnosi se na neprijateljsku i neetiku komunikaciju od strane jenog ili vie pojedinaca uglavnom prema jednom pojedincu kojeg stavlja u poziciju bespomonosti i nemogunosti da se odbrani. Vrste mobinga su: Vertikalni mobing pretpostavljeni zlostavlja jednog podreenog radnika, predpostavljeni zlstavlja jednog po jednog radnika dok ne uniti itavu grupu. i Horizontalni mobing se javlja izmeu radnika , odnosno ljudi na jednakom hijerarhiskom poloaju u organizacije.

Mada su svi zaposleni mogue rtve istraivanja pokazuju da su sledei tipovi osobe najee Mobingovani: Potenjaine (osobe koje su prijavile neku nepravilnost u korumpiranom sistemu naprimer) Telesni invalidi (hendikepirani), Mlada osoba tek zaposlena i stareje pred penziju, Osobe koje trae vie samostalnosti, Osobe koje nakon godina besprekornog rada trae poveanje plate, Tehnoloki viak, i Pripadnici raznih manjinskih grupa (religija, seksualnost, rasa)26. Zato je korupcija najvea opasnost za preduzetnitvo?

Korupcija je najopsnija bolest ali nije neizleiva, ak i kada poprimi epidemijske razmere. Pre svega ona je opsna jer unitava odnos poverenja, kako u javnom sektoru, tako i u meugraanskim odnosima. Ona rui ono to je osnov za demokratiju, a to je poverenje. Samim tim uruava i poverenje u poslovanje. Korupcija je prastra pojava i teko je tano odrediti kada se pojavila prvi put. Re korupcija dolazi od latinske rei con-rumpere to znai slomiti , razbiti i ukazuje na unitavanje celine nekog reda, kokretno drutevene veze i odnosa. O njoj treba javno govoriti kako bi se izleila, jer korupcija je negacija prava i pravne drave i to ugroava solidarnost i jednakost sigurnost i motivaciju graana. Ona privlai strane preduzetnike predatore ili uspene zemljake iz inostranstva perae novca i oni zloupotrebljavaju neznanje i injenino stanje korupiranosti , neretko i nepotenje politikih monika podmitljivih dravnih slubenika27. Uzroci korupcije?

Brojni su uzroci korupcije i oni se razlikuju od zemlje do zemlje. Korupcija se u tranzicijsko vreme javlja u mnotvo oblika, ali naroito u prilikama u javnom sektoru gde se najvie krade, dok u privatnom sektoru se najvie vara. Uzroci koji pogoduju korupckiji su sledei:

-Stari odnos prema svemu zajednikom,

-Raspad sistema dravnog,

-elja bivih kadrova da zadre vlast i povlstice,

-nejasna pravna pravila

-previe pranvih pravila,

-previe mogunosti za ocenu od strane politikih lica

-nepostojanje javnog mnjenja

-nepostojanje civilnog, graanskog duha

-globalizacija ekonomije

-pojava novih proizvoda

-privatizacija nekih javnih slubi

-decentralizacija

-finansiranje izborne kampanje i politikih stranaka

28. Osnovni vidiovi i nosioci korupcije?

Korupcija je pojava kod koje se uz pomo obeanja odnosno nuenja koristi ili novca navodi druga osoba, da preuzme odgovornost ili ovlaenje protivno pravu i dunosti koju obavlja. Korupcije ima najvie u javnoj sferi, ali i u privatnoj. to se tie politikih posledica to su svakako odnosi poverenje izmeu graana i politiara koji su narueni. Ekonomske posledice su brojne poev od toga da se spreava racionalno investiranje kako strano tako i domae, na mikroekonomskom nivou to je krupcija koja preduzetnika uvodi u kriminal podzemlje. A na makro nivou to je korupcija koja dovodi do deficita u budetu. U drutvenom smislu korupcija poveava siromatvo i ona obino pogaa najslabije. Kulturoloke posledice su moada i najtee, dolazi do izopaenosti ivotnog stila, irenja nemoralnog naina ponaanja i do pada istinskih vrednosti u ivotnoj sredini.29. Kako se boriti protiv korupcije?

Borba proti korupcije koja je drutveno proizvedena moe se pgledati na primeru ilea, Singapura i svi oni govore da je potrebno biti spreman i uporan i posle toga i dosledan , da se svaki vid i najsitnije korupcije iskoreni. Prvo se treba poi od ozdravljenja javne uprave. Uspena anti korupcijska borba mora da zahvata pet osnovnih podruja: 1) politiku odgovornost, uz pomo javnosti i transparentnosti, 2) jaanje dravnih institucija, parlamenta, sudstva i drugih nosilaca jednog drutva, 3)Uestvavnju civilnog drutva u javnom ivotu i uloga medija u javnim poslovima. 4)svaranje uspenog privatnog sektora prvrede 5)najizad za uspenost borbe protiv korupcije nuna je reforma javne uprave!

VIII glava

1. Koja su dva osnovna naina organizvanja biznisa ?

Problematika poslovnog organizovanja i pravnog dizajniranja preduzetnikih pdouhvata moe se obraivati kao zasebna materija. Niti jedna forma odnosno pravno reenje nije sveto pismo koje se nemoe menjati, preduzetnika praks i njeni zahtevi moraju biti primarni prilikom odabira organizacionih reenja. U ostalom tako je dolo do novih odnosa: javno prvatno partnerstvo i nekih drugih. Podsticanje pravnih reenja olakava zapoinje i obavljanje nekog biznisa. U strog pravnom smislu svaki biznis se moe organizovati na dva osnovna naina:1) Kao individulni vlsniki poduhvat i

2) kao privredno drutvo koje moe imati sledee forme:

- ortako durtvo

- komanditno drutvo

- akcionarsko drutvo (zatvorenog i otvorenog tipa)

- drutvo sa ogranienom odgovornou

Kao oblik poslovnog organizovanje postoje i zadruge, ali dans su sve manje u pirmeni i ako jako dobar vid organizovanja, gde se udruuju manji proizvoai u celinu, da bi imali sigurno mesto za plasiranje svojih proizvoda.

2. Navedite najvanije pravne i statusne karakteristike individualnih preduzetnika?

Osnovne pravne i statusne karakteristike inokosnih, odnosno individualnih preduzea su:

1) Inokosni preduzetnik vri odreenu privrednu delatnost za sebe i za svoj raun

2) Inokosni preduzetnik nema status pravnog lica,

3) Inokosni preduzetnik za sve obaveze koje preuzima u poslu odgovara celokupnom svojom imovinom. 4) Inokosni preduzetnik svoj posao moe obavljati pod svojim ili pod drugim imenom ili nazivom, 5) Inokosni preduzetnik je duan da ukoliko poslove ne obavlja pod svojim imenom, izvri sudsku registraciju izabranog imena ili naziva, 6) Inokosni preduzetnik treba da raspolae poslovnim prostorom za obavljanje delatnosti, svojinom ili zakupninom, 7) Inokosni preduzetnik ima pravo na regulisan radni sta, penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje, 8) Inokosni preduzetnik plaa porez i doprinose u skladu sa zakonom, akontaciono ili paualno.3. Definiite pojam preduzea?

Osnovni organizacioni oblik privrednog ivota u modernoj trinoj privredi svuda u svetu, pa tako i kod nas jeste preduzee. Kao osnovni privredni subjekt i kao pravno lice preduzee ima osnovnu ciljnu funkciju sticanje i maksimiziranje profita. Preduzee koje obavlja delatnost od opteg drutvenog znaaja (javna preduzea) kao to je recimo komunalno ima i sekundarnu ciljnu funkciju. Razliiti sinonimi oznaavaju pojam preduzee kao to su: firma, korporacija, kompanija itd.

4. Osnovne karakteristike preduzea?

Osnovne karakteristike (obeleja) preduzea su:

- preduzea su tehnoloki i poslovno-finansijski entiteti,

- preduzea imaju vlasnike, inokosnog ili akcionare

- preduzea poseduju imovinu,

- preduzea imaju organizacionu i kadrovsku strukturu,

- preduzea su sloeni dinamiki, otvoreni i upravljani sistemi.

Kao samostalni poslovni subjekti preduzea na tritu prodaju svoj proizvod da bi ostvarili prihod kao primarni finansijski rezultat, koji obezbeuje opstanak. Veliina tog finansijskog rezultata mora biti najmanje tolika da obezbedi nadoknadu svih trokova nastalih u stvaranju tog proizvoda. Trokovi su vrednostni (u novcu izraeni) izraz utroka svih upotrebljenih resursa (radne snage, materijala, energije itd). Finasijski rezultat koji se javlja kao pozitivan razlika prihoda i trokova jeste dobit. A negativan rezultat te razlike je gubitak. Finansijski izveta koji utrvruje pojavu profita ili gubitka i njihvog odnosa jeste bilans uspeha. Budui da preduzee poseduje imovinu koju ima za cilj da uveava. Vodi se i finansijski izveta gde se u osnov stavlja stanje celokupne imovine i stanje obaveza koje preduzee ima. Taj izvetaj se zove bilans uspeha. Razlika izmeu ukupne imovine preduzea i ukupnih obaveza je neto imovina preduzea, jo se naziva kapital preduzea, sopstveni kapital itd.5. Koji osnovni oblici preduzea postoje?

Preduzee moemo da podelimo na privatno i kolektivno, pa stoga imamo osnovna tri oblika privatnog preduzea a to su:

1) vlasnika sopstvena preduzea

2) drutva lica ili ortakluci i

3) drutva kapitala, gde spada akcionarsko i d.o.o.

Dok kolektivna preduzea delimo na:

1) drutvena i kooperativna preduzea

2) Javna preduzea

Ipak osnovna misija preduzea jeste da transformie inpute u autpute. esto u pravnom smislu postoje samo dva oblika preduzea: a) drutva lica i b) drutva kapitala. Svaka od ovih pravnih formi organizovanja privrednih aktivnosti ima i prednosti i ogranienja.

6. Opiite vlasnika preduzea?

Drutva lica se dele na vlasnika preduzea i ortakluke (ortaka drutva). Vlasniko preduzee predstavlja preduzee gde postoji jedan vlasnik koji istovremeno donosi sve poslovne odluke. Funkcija upravljanja i prisvajanja dobiti su sjednjene u jednom licu. Krajnji vlasnik preduzea ujedno je i neposredni vlasnik stvari sa kojima preduzee raspolae. Prednosti ovakve vrste preduzea jesu da vlasnik zadrava punu vlasniku i poslovnu kontrolu nad preduzeem i da se ova preduzea relativno brzo i lako osnivaju. Vlasnik je neposredno nagraen za linu inicijativu, uspenost u poslovanju. Postoje i loe strane ovog oblika privrednog organizovanja. Pre svega vlasnik uglavnom teko dolazi do novog kapitala i samim tim nema proirenja privredne aktivnosti. Vlasnik snosi neogranienu odgovornost sa svojom imovinom za obaveze preduzea. Krupan nedostatak ovakvih preduzea jeste injenica da ona imaju relativno slabo razvijenu inovativnu i istraivaku funkciju zbog ogranienosti sredstava najee, to ih ini manje konkurentnim.

7. ta je ortakljuk i kako funkcionie?

U ovom obliku preduzea dolazi do udruivanja imovine vie pojedinanih lica koji saglasno donose poslovne odluke o upravljanju preduzeem i dele profit.

Predmet udruivanja osim novane imovine mogu biti i stvari, prava, rad ili usluge izraene u novcu. Ovaj bolik preduzea omoguava formiranje vee mase kapitala, ali je on jo uvek nedovoljno finansijski veliki za neke vee razmere. Ortakluci se obrazuju najee u profesionalnim delatnostima (pravnici, lekari itd) gde novac nije kljuni kapital koji se unosi u preduzee, ve je vanija lina sposobnost. To je prednost ovog drutva. Meutim nedostaci su donoenje zajednikih odluka koje zna da bude mukotrpan i dug proces. Imovinska odgovornst pojedinani vlasnik udruen u ortako drutvo odgovara celokupnom sovjom imovinom za obaveze preduzea. Svaki oratak odgovara za dugove drugog ortaka. Ortaci moraju biti pravna i fizika lica koja se moraju dogovoriti o zajednikom cilju poslovanja. Ukoliko nema dogovora nema ni ortakluka.

8. Koje oblike drutva kapitala poznajete?

Drutva kapitala su akcionarsko drutvo i d.o.o. Akcionarsko drutvo je najpovoljniji oblik za velike privredne organizacije. Svoje poreklo vue iz vremena dinstije Tjudor u Engleskoj. Gde se ulagalo u prekomorsku trgovinu. Akcionarsko drutvo kao pravno lice je privatni vlasnik svih stvari koje slue za obavljanje poslovne aktivnosti. Akcionari kao krajnji vlasnici preduzea nemaju pravo neposrednog upravljanja ili raspolaganja imovinom preduzea. Posredan uticaj na poslovnu politiku i kontrolu rada direktora, da, i upravnog odbora koji upravlja imovinom akcionara. Dividenda predstavlja udeo akcionara u dobiti akcionarskog drutva. Njihova visina i uplata zavisi od ostvarene dobiti preduzea. Finansijski izvetaj predstavlja uspeh preduzea. Vlasnicima akcionarskog kapitala, dovoljno je da prate berzu (trite akcija) i da vide dali upravlja njihve imovine (direktor) obvalja dobro svoj posao im doe do pada akcija znai da je kvalitet rada lo. Postoje zatvorena i otvorena akcionarska drutva. Kod zatvorenih se ne iznose akcije na javnu prodaju, dok kod otvorenih akcije su predmet javne prodaje na berzama. Drutvo sa ogranienom odgovornou mogu osnovati fizika ili pravna lica, koji odgovaraju za obaveze drutva do visine sovjih ulga. Ovaj vid je praktian za mala preduzea. Iznos osnovnog kapitala drutva je minimalan. Ulozi ne moraju biti jednaki i mogu se sastojati iz novca, stvari i materijalnih prava. Drutvo svoje za svoje obaveze odgovara celokupno uloenom imovinom, ali lanovi drutva ne odgovaraju sovjom imovinom za obaveze drutva. lanovi snose rizik poslovanja samo do visine svojih uloga. Uplatom poetnog ulog lice site udeo u drutvu, srazmerno svom ulogu. Ulagai mogu slobodno raspolagati svojim ulozima. Potpuno slobodno mogu razmenjivati, davati i prodavati uloge izmeu sebe, a ako ele da prodaju treem licu izvan drutva svoj ulog, lanovi drutva imaju pravo pree kupovine.9. U emu je prednost korporacija?

Korporacija je najrazvijenij oblik kapitalistikog preduzea. Jedan od pravnih oblika drutva koji ima brojne prednosti u odnosu na druge pravne oblike privrednih drutava. Korporacija kao drutvo kapitala do sredstava osnivanja i poslovanja dolazi izdavanjem deonica (akcija). Novani iznos potreban za osnivanje i rad korporacije zove se osnovna glavnica, koja se deli na odreen broj deonica. Deonice se nalaze u rukama deoniara (akcionara), vlasnika korporacije. Korporacija se najee osniva kao deoniarsko drutvo. U gigantskim kompanijama broj akcionara se penje na 100,000. Korporacija je jedan od najsavrenijih naina prikupljanja kapitala posebno u delatnostima gde proizvodni proces zahteva veliki novac. Korpracije imaju sloenu organizacionu strukturu s veim brojem preduzea (keri) u svom sastavu. Iako korpracja ima odvojenu funkciju upravljanja od funkcije prisvajanja dividendi to ne znai da je prekinuta kontrola vlasnika nad svojim kapitalom. Bitno je napomenuti da se u korporacijama sve vie razvija unutranje preduzetnitvo.10. ta je holding drutvo?

Holding drutvo je pravni subjekt koji trajno uestvuje u vlasnitvu drugih, pravno samostalnih preduzea. U irem smislu to je drutvo koje je u druga drutva uloilo svoj kapital, tako da dri sve ili veinu deonica tih drutava i stie profit od njihovog poslovanja. U uem smislu hoding je drutvo ija se osnvna poslovna delatnost sastoji u osnivanju, finansiranji i upravljanju drugim drutvima. Sedite takvih drutava je naee u poreskim oazama dravama koje im pruaju niz poreskih olakica. Holding drutvo je preduzee koje poseduje, odnosno dri deonice drugih preduzea u onom obimu koji omoguava nadzor i upravljanje tim preduzeem, to znai iznad 50 % deonica. Tako da se imovina holding drutva najee sastoji iz deonica drugih preduzea i takav holding je ist holding drutvo. A ako uz deonice, holding drutvo ima i druge delatnosti to je meovito holding drutvo.Ako je pak cilj holdinga da ima vlasnitvo industrijskog karaktera, re je o indrustrijskom holdingu. Dok je holding drutvo koje ulae sredstva poznato pod nazivom finansijsko holding drutvo. Prednosti su smanjenje potrebnog kapitala za kontrolu i izolacija rizika, a ndeostaci lee u mogunhosti viestrukog oporezivanja i razdruivanja, to holding ini veoma nestabilnim.11. Zadruge: vrste osnivai prednosti i nedostaci?

Mada zadruge u fromalnom smislu ne spadaju u mali biznis, one su po mnogim obelejima sline njemu. irom Evrope predstavljaju veoma popularan nain pokretanja raznih preduzetnikih inicijativa. Zadruge se osnivaju u dva osnovna tipa: Proizvodne i potroake, sa velikim brojem modaliteta. Posebno se smatra da je oivljavanje zemljoradnikih zadruga vaan instrument obnove nae poljoprivrede. Zadruge ine drutva koja se formiraju udruivanjem lanova u celinu. Zadrugar je fiziko lice koje u celosti ili delimino posluje putem zadruge, tj ono lice koje putem zadruge prodaje svoje proizvode, odnosno usluge ili nabavlja proizvode i koristi usluge potrebne za obavljanje neke delatnosti u kom svojstvu je zadruga i osnovana. Zadrugu mogu osnovati najmanje tri poslovno sposobne fizike osobe. Zadruge su poslovne firme. Seljak se udruuje u zadrugu radi trita. Zadruga je oblik udruivanja koji nudi najveu stabilnost i sigurnost porizvoda.12. ta su poslovni inkubatori?

Sve zemlje u procesu tranzicije preduzimaju proces transformisanja ekonomije u trinu ekonomiju. Sutina ovog procesa je ravzijanje preduzetnitva. Znaajna faza je osnivanje poslovne infrastrukture i stimulisanje razvoja preduzetnitva. Vaan element te infrastrukture jesu poslovni inkubatori. To su startni podsticajni poduhvati ija je svrha razvoj drugih kompanija. Inkubatori imaju za cilj da snabdevaju nova mala i srednja preduzea potrebnim resursima da bi se poveale njihove anse za uspeh. Ikubatori dakle, predstavljaju poslovne organizacije koje ubrzavaju i pomau proces stvaranja novih uspenih preduzea. Ovo je relativno nov koncept. Prvo je primenjen 59 u Njujorku, pa kasnije 72. u Engleskoj. Savremena preduzetnika praksa poznaje vie vrsta inkubatora: klasini inkubatori biznisa, industrijski posedi, izazovne proizvodne zone, nauno tehnoloki parkovi, virtuelni inkubatori biznisa. Praksa je pokazala da uspeh poslovnih inkubatora kritino zavisi od toga koliko uspevaju sami inkubatori da promoviu kulturu zajednitva i solidarnosti.

13. Mala preduzea: karakteristike, vrste, prednosti, nedostaci?

Teorijska i metodoloka neslaganja oko malih preduzea nastaju ve povodom njihove definicije, odnosno klasifikacije. Pri tome se koristi vie kriterijuma za njihovo razlikovanje u odnosu na velika preduzea. Prvi kriterijumi su kvantitativni i tu se posebno polazi od : bilansa uspeha, obima prihoda i broja zaposlenih.

Drugi kriterijum osnivanja preduzea pri emu se posmatraju dve osnovne grupe malih preduzea. Osnivanje prve grupe sastavljeno je od strane ponude, dok drugu grupu ine predzea ije osnivanje je uslovljeno inocima na strani tranje.Treba rei da mala i srednja preduzea koja su osnovana pod uticajem ponude predstavljaju veoma nekvalitetan razvoj. Prema najnovijoj ktegorizaciji postoje: mikro preduzea (manje od 10 zaposlenih), mala preduzea ( od 10 do 50 zaposlenih) i Srednja preduzea (od 50 do 250). Karakteristike malih preduzea su: Da ona zadovojavaju deo tranje za robom, koju velika preduzea nertko ne mogu da podmire, Mala preduzea takoe su fleksibilnija od velikih, Mala preduzea poseduju univerzalne radnike koji rade na vie pozicija; Mala preduzea pruaju iru mogunost inovativnosti i bru primenu istih. I Ekonomska samostalnost i spremnost snoenja rizika kod malih preduzea je ea pojava. Prednosti su skvakako: Nezavisnost, Trina prilagoljivost, Mogunost ostvarenja finansijskog uspeha, Sigurnost posla, Porodino zapoljavanje i Izazov. Ipak nedostaci su porast odgovornosti, mogunost porpasti, podlonost fluktuacijam na tritu, Zavisnost od konkurencije, Finansijska slabost, Nedostak znanja i strunosti!14. Znaaj Evropske povelje o malim preduzeima?

U mnogim vanim dokumentima EU esto se ponavlja stav da su mala preduzea bazini oslonac evropske privrede. Smatra se da su glavni izvor zapoljavanja i da u njima nastaje nova poslovna ideja. Evropa nastoji da podstie ovakva preduzea da se razvijaju i mnoe. Zato se uvodi nova ekonomija, koja kae da e uspeti samo ukoliko se mala preduzea stave na vrh lestvice prioriteta. Mala preduzea najosetljivija su na promene u poslovnom okurenju. Posebno ih pogaa preterana birokratija. U Lisabonu 2000 EU sebi postaljva cilj da se postane najkonkurentnija i najdinaminija privred na svetu koja se temlji na malim preduzeima i tako se ostvaruje odriv ekonomski razvoj. Zato je potrebno pratiti odreene Principe delovanja te povelje. Povelja kao i mnogi drugi dokument EU nam pokazuje ta je potrebno uraditi, da bi se ravnopravno ulo u evropske integracije. Kljuni resurs je svakako znanje, bez znanja se nikuda ne moe stii!

IX glava

1. Zato je osnovni plan vaan preduzetniki alat?

Poslovno planiranje, pa tako i izrada poslovnog plana, je deo ire problematike planiranja naglaenog kreativnog procesa. Planiranje je aktivnost koja ukljuuje donoenje odluka o ciljevima, sredstvima, ponaanjima i rezultatima. Planiranje uvek podrazumeva izbor izmeu vie alternativa. Najvaniji korak u realizaciji poslovne ideje jeste izrade poslovnog plana. Poslovni plan moe nam pomoi da otkrijemo kakve korake treba da uinimo da bi postigli odreeni uspeh, do koga se stie korak po korak. Poslovni plan je sistematski prikaz planiranja ciljeva i aktivnosti preduzea/nika u odreenom viegodinjem periodu. Posovno plan je nuno potreban korak u petvaranju ideja o proizvodima i uslugama u cvetajue poslove. Biznis plan je dokument u kome je definisan naa poslovna ideja i nain njene realizacije. Osnovna funkcija biznis plana jeste dobijanje finansijskih sredstava. Biznis plan pomae preduzetniku da unapred sagleda neizvesnu budunost i smanji rizike. Namena biznis plana moe biti neophodna u situacijama kada je posao ve uhodan i razraen ali ga elimo jo vie unaprediti.2. Ko su sve mogui korisnici poslovnog plana?

Posotoji veliki broj moguih korisnika biznis plana, kao prvo imamo:

1) Preduzee na osnovu biznis plana sagledava viziju, strategiju posvanja i postavljene ciljeve.

2) Menadment tim radi praenja realizacije, kontrole i razumevanja buduih akcija komapanije.

3) Zaposleni treba da razumeju ta se od njih oekuje

4) Strateki partneri da bi procenili da li se nae ideje poklapaju sa njihovim planovima i misijama

5) banke i ostale fin organizacije - na osnovu njega procenjuju koji smo sposobni da zaponemo i vodimo, posao.Biznis plan moe imati nekoliko zadataka u isto vreme, ali pre svega plan je potreban da bude itljiv, napisan razumljivim jezikom i bez korienja argona.

3. Da li moemo sami da uradimo svoj poslovni plan?

Kvalitetno i uspeno realizovanje poslovnog plana, upravo nabolje mogu napisati sami preduzetnici. Mnogi autori smatraju veoma korisno da svoj privi biznis plan uradimo sami. Time emo najbolje sebi objasniti ta u sutini predstavlja posao kojim elimo da se bavimo. Inicijali korak koji proistie i nae namere da obavljamo doreeni posao. Na cilj u prvoj fazi jeste dobijanje jasne slike kako bi poslovni plan trebao da izgleda. Onda najizad krenemo sa pisanjem, mnogima se to ini uasno teko ali nije tako. Samo zapisujemo, piemo gomilamo injenice, podatke. to vie to bolje. Neke emo kasnije odbaciti. Piui razmiljamo o napisanom, Postepeno nae pisanje dobija konture prve skice plana. Trea faza jeste pravljenje beleki od infromacija. Nakon toga poinjemo da razmiljamo kao advokat, treba ispitati validnost injenica. Tek posle ove faze ide faza gde ukljuujemo prve brojke, nikako ranije ni kasnije nego ba sad. Moramo da napravimo dokiment koji e ostviti upeatljivu poruku o kvalitetu naeg rada. Kada procenim brojke sledi miljenje drugih, ali to je krug ljudi ije miljenje cenimo i ije treba da nas interesuje. Sledi korigovanje na osnovu konstatacije osobe sa strane i najizad smo postali vlasnik kvalitetnog poslovnog plana (naravno potrebno ga je ottamapati, ukoriiti kako bi izgledao profesionalno.

4. Navedite osnovnu strukturu poslovnog plana?

Osnovna svrha poslovnog plan je da identifikuje i obezbedi finansijske izvore za biznis, traei direktne investitore, preduzetniki kapital, privatne kredite ili aranmane zajednikih resursa. Preduzetnici moraju izraziti sposobnost da istrae trite, procene konkurenciju i prognoziraju finansiske promene kroz plan. Poslovni plan je kljuni deo prvog utiska naeg biznisa na zajdnicu i privredu u kojoj delujemo. Osnovna struktura plana: 1) Uvodne informacije

2) Opis posla

3) Finansijski podaci

to se tie uvodnih informacija tu je potrebno imati Naslovnu stranu, Sumarni saetak koji ukratko itaoca uvodi u rad i naravno Sadraj, kako bi smo se bolje snali u itanju. Opis posla obuhvata: Analizu trita i marketinka strategija (Trite, konkurencija, marketing planovi); Menadment (opis menadment tima, pomonog osoblja, plate/budet itd) Operativne procedure (Radno vreme, Lokacija, oprema, raunovodstvo/knjigovodstvo itd) Pravni zahtevi, i Finansijski podaci (Finansijski zahtevi, operativni profit i gubitak, zavrni raun i analiza prelomne take).5. ta su kljuni elementi sumarnog saetka?

Sumarni saetak je jedan od najkraih delova poslovnog plana, ali isto tako najvaniji deo plana. Sumarni saetak poinje na drugoj stranici, gde na jasan i koncizan nain predstavlja osnovne informacije u vezi sa biznisom kojim se bavimo. Ako investitor proita saetak i bude impresioniran, nastavie da ita plan, dok sa suprotne strane nee ni proitati plan, ako ga saetak ne zainteresuje. Kljuni elementi sumarnog saetka su:

1) Koji proizvod ili uslugu nudi naa organizacija samoprocena svrhe naeg biznisa

2) Koja je vizija biznisa ili organizacije u dve tri reenice opisaemo ciljeve, kratkorone dugorone vizije organizacije, 3) Koje je ciljno trite ukratko obajsniti okruenje i ciljno trite, gde emo ustvari delovati, 4) Ko su nai konkurenti saeto predstavljamo konkurenciju na tritu, 5) Kakvu finansijsku podrku treba naa orga Veina planova je u potrazi za investicijama, zato jasno naznaiti iznos i vrstu inve. 6) Koji deo ili nivo razvoja biznisa zahteva finansijsku podrku Finansijsko investiranje se moe traiti za razliite nivoe u razvoju biznisa ili organizacije, navesti. 7) Kada e preduzee biti profitabilno izneti validnu procenu kada oekujemo profit, 8) Koji je operativni vremenski okvir (krakoroni 3 12 meseci ili dugoroni 15 god), 9) Ukljuiti i standardnu izjavu o tome da biznis plan ne nudi nikakve garancije potencijalnom investitoru ovo je potrebno uvrstiti u rad da investitor svhati do ovo nije ugovor koji garantuje uspeh, nego poslovna vizija, odnsno plan poslovanja.

6. Kako moemo opisati posao kojim elimo da se bavimo?

7. ta su kljui elemnti u opisu proizvoda/usluga?

Opis posla je svakako sr poslovnog plana u kojem je poslovna ideja detaljno objanjena. U razliitim poslovnim planovima, ovo poglavlje se moe zvati i opis posla i poslovni poduhvat ili drugo. Opis posla je ustvari mesto gde emo u potpunosti opisati nae planove da bismo prodali ideju itaocu, odnosno finansijeru. Pre svega potrebno je da (1) opiemo na proizvod i usluge, to je prva stvar koju moramo da piemo u biznis planu, da objasnimo kakvim se ustvari poslom bavimo. Pa zatim (2) Koji proizvod ili uslugu na biznis nudi, pa (3) ta je naa konkurentska prednost, kompetitivna prednost koja e nas izdvojiti u odnosu na konkurenciju, jako bitan detalj. Sledi (4) Zato je potreban ovaj proizvo ili usluga, zbog ega je kupcima potreban na proizvod i zato e ga oni koristiti. (5) Kada i zato smo oformili menadment tim nae organizacije, prvobitna svrha posla, (6) Na koji nain emo prozvesti proizvod, treba izneti validne i realne opcije proizvodnje, (7) koji su poslovni ciljevi, jasno ih poreati i navesti (8) i Lokacija poslovnog poduhvata, gde sve to urad.8. ta su kljuni elementi trita?

inioci koji nam pomau da bolje sagledamo potrebe trita, ciljnu populaciju i veliinu trita su sledei:

1)Opis potreba trita treba identivikovati sopstveno trite i odgovoriti na pitanje ko su korisnici naeg proizvoda i koji proizvodi su na raspolaganju u naoj sredini, a koji nisu ili su slabo dizajnirani, i tako procenti gde je nae mesto u potrebama tri. 2)Opisati svoje ciljno trite jasno izneti ciljne grupe ljudi za koje smatramo da su potencijalni kupci, ako su to igrake, znai deca, ili muka oprema, mukarci: Mladi ljudi do 13-18, Stari judi, pojdinci, kompanije preduzea itd..3) Veliina i izvodljivost trita koliko je veliko trite koje smo identifikovali, znai potrebne su inform. o tr. 4) Kako na porizvod moe zadovoljiti potrebe trita u dve tri reenice prednosti i dokaze za potrebnost naeg proizvoda na tritu. 5) Ko su nai direktni konkurenti bitan segment koji treba da navodimo i da razmiljamo o tome i kada konkurencije nije ni na pomolu, jer ona obino dolazi iznenada, 6) Ko su nai indirektni konkurenti to su kompanije koje uz minimalne napore mogu dostii nae rezultate, ako se odlue za nau branu 7) ta moemo da nauimo od svojih knkurenata, 8)Prednosti kada smo prvi u odreenom poslu, ovo moe biti jako velika pomo, ako osnivamo potpuno novi biznis i svakako poslednji element ali nikako zanemarljiv jeste 9) opis naeg reklamnog i promotivnog plana (marketinki planovi). Konkretno treba da navedemo krakteristike koje e zaintrigirati kupca da kupe na proizvod, cenu koja treba da donese profit, ali i da privue kupce, stanovnitvo na koje ciljamo da e kupovati proizvod i zbog ega, i promocija i reklamiranje kao oblik promotivnog programa koji e uiniti da potencijalni kupci cuju za na proizvod, znai moramo isplanirati strategiju promocije naeg proizvoda ili usluga.9. Objasnite kljune elemente opisa menadmenta?

Ljudi su centar svakakog posla/biznisa, a kvalitet, iskustvo i profesionalizam naeg menadmet tima bie veoma vaan faktor koji e privui potencijalnog investitora. Na poslovni plan mora imati nekoliko faktora koji se tiu strategije osoblja: 1) menadment tim , to su pre svega informacije vezane za iskustvo i prolost svakog naeg lana menadment tima, opisaemo njihovo preanje poslovanje, ali i buduu odgovornost i zaduenaj u naem biznisu. Poeljno bi bilo izneti kompletnu biograffiju (CV). 2) pomono osoblje , mada nije obvezno ali je korisno ako posedujemo osoblje sa posenbim vetinama takva informacija ne moe odmoi. 3) Oekivane potrebe osoblja u budunosti i planovi zapoljavanja , 4)Planovi za obuavanje i usavravanje osoblja, ovo nije obvezno unositi u plan, ali odaje jednu ozbiljnost budue firme, samim napominjanjem da to imamo u vidu. 5)Beneficije/plate saetak naih planova za naknade prema osoblju ukljuujui i beneficije za prekovremen ili dobro obavljen posao, jer ovaj podatak utie na poetne trokove. Da rezimiramo kljuni elementi u opisu menadmenta su: 1) opis strategije ljudskim resursima, 2) Opis glavnog osoblja u men. timu 3) opis relevantnog pomonog osoblja, 4) opis reavanja slabosti osoblja, 5) potrebe i planovi osoblja u budunosti, 6) planovi za obuavanje osoblja i 7) Plate/saetak beneficja.10. Objasnite kljune elemente operativnih procedura?

U poglavlju u kojem se nalaze operativne procedure treba opisati itaocu na koji nain emo voditi svoj posao. Ovo poglavlje moe biti kratko, ali je vano, jer ukazuje na nae sposobnosti da uspeno vodimo organizaciju kao ljude i procese unutar nje. Kljuni elementi u opisu operativne procedure su: 1) Lokacija/prostorije treba opisati poslovni prostor , upravnu zgradu, prostorije za proizvodnju i skladite itd. 2) Opis opreme, potrebno je navesti svu opremu koju posedujemo i koja e nam biti potrebna u poslu, ovde ukljuujemo i kancelarijsku opremu, 3) Radno vreme opis trajanja koji je potreban za nae delovanje, 4) Planovi za uvoenje IT znai treba pokazati naem itaocu da pratimo trend savremenog i da putem tog trenda planiramo da sprovedemo nae delovanje (kompjuteri, internet itd) 5) Knjigovodstvo i ranunovodstvo ukratko opisati planove vezane za voenje knjiga. 6) Vremenski rasproed, bie od velike pomoi ako itaocu objasnimo nae dugo i kratkoro planove11. Navedite kljune elemente pravnih zahteva?

Vano je itaocu i potencijalnom investitoru objansniti nae razmiljanje o pravnim obavezama u poslu ili projektu. Budui da je ovo posebna tema o kojoj se moe razgovarati, nekoliko osnvnih taaka e biti od velike koristi. Dodatne informacije moemo nai na internetu, kao i kroz resurse koje poseduju lokalne samouprave (optine). Od kljunog su znaaja informacije o sledeim elementima:

1) Naznaiti da li smo registrovani kao biznis u zemlji u kojoj radimo, 2) Ukoliko planiramo usluge uvzoa i izvoza, potrebno je naznaiti relevantnu regulaciju koja nam je potrebna, 3) Naznaiti regulativu vezanu za bankarski sektor, planove i opcije, kao i gde emo otvoriti bankovni raun i s kojom emo bankom poslovati. 4)Potrebno je navesti razumevanje potrebe potovanja poreskih zakona, da li smo svesni kako i na koji nain poreska politika utie iil determinie na na biznis, i na kraju 5) Potrebno je naznaiti da li nam je potrebno neko posebno osiguranje ili dozvola za poslovanje. U ranim nacrtima pisanja poslovng plan treba kratko napisati da smo svesni ovih obaveza i da smo u pocesu obavljanja svojih odgovornosti. Ovo e pomoi buduem invetitoru da shvati i stekne ubedljiv utisak da smo mi jedan odgovoran preduzetnik, zainteresovan za posao i svestan svojih planova i obaveza.12. Objasnite smisao i strukturu zavrnog rauna?

Izjave o zavrnom raunu ukazju na poslovnu sveukupnu finansijsku situaciju. Ovaj dokument se zove zavrni raun jer ukupna imovina kompanije mora biti jednaka ukupnom iznosu kapitala koji kompanij a poseduje, znai mora postojati ta ravnotea. Kada je zavrni raun u pitanju struktura i smisao istog potrebno je da odgovori na sedea pitanja:

1) ta: Zavrni raun daje sliku finansijskog zdravlja biznisa, sumirajui ukupnu imovinu i obveze (ta biznis poseduje a ta duguje).

2) Zato: Da bi se dobio saetak finansijskog statusa biznisa

3) Kako: Korienjem sledee formule : Imovina= Obaveze+Neto vrednost (resursi)

Imovina je sve ono to biznis poseduj, a to ima novanu vrednost. Imovina ukljuuje gotovinu, deonice, obligacije, inventar, raune koji e biti plaeni biznisu, unapred plaeni trokovi.Zaduenja (obaveze): Zaduenja su dugovi biznisa. Zaduenja ukljuuju raune koje biznis treba da plati, porez koji e se platitit, trokove koji su nainjeni do datog datuma i kreditne obveze.

Neto vrednost je ukupno pravo (potraivanje) nad imovniom biznisa. Takoe se naziva i vlasniko pravo. Neto vrednost je orignalna investicja vlasnika, kao i profit i gubici koji su se javljali u biznisu.

13. Objasnite prelomnu taku rentabiliteta?

Analiza ove take je bazirana na proraunu ukupnog fiksiranog budeta, prodajnoj ceni proizvoda, ko i varijabilnog troka nekog proizvoda po jedinici. Vano je proraunati analizu take preloma zato to e nam ona dati jasnu informaciju koliko moramo prodati proizvoda ili usluga da bismo pokrili trokove. Takoe treba da odgovorima na sledea pitanja:

ta: Analiza koja pokazuje ukupni broj jedinica koje moraju biti prodate po odreenoj ceni da bi se pokrili ukupni fiksni trokovi.

Zato: Ova analiza je korisna u odreivanju ciljeva prodaje po jedinici, ili u odreivanju varijabilne cene jedinica proizvoda u cilju pokrivanja fiksnih trokova.

Kako: Korienjem sledee formule:

Taka preloma = ukupan fiksni troak / (prodajna cena po jedinici varijabilni troak po jedinici)

Ukupan fiksni = 50 000 dinProdajna cena po jedinici = 100 din Taka preloma = 50 000 / (100 50) = 1000

Varijabilni troak po jedinici = 50 din

Prema tome biznis mora da proda 1000 jedinica po prodajnoj ceni od 100 dinara. Ako dati biznis eli da prilagodi prodajnu cenu po jedinici tako da taka preloma bude na 750 tada imamo: 750 = 50 000 / (x-50) = 116 din po jedinici proizvoda mora da bude cena za taj stepen take rentabiliteta.

14. ta su kljuni elementi finansijskog plana?

Finansijski pdoaci moraju biti ukljueni u na poslovni plan da bi smo bili sigurni da itaoc moe da razume nae finansijske rizike kao i potencijale naeg posla. Izuzetno je vano imati novac za pokrivanje poetnih i operativnih trokova za prvu godinu poslvanja. Sada kada imamo procene svojih trokova i prihoda moemo poeti da razmiljamo o tom koliko e nam novca trebati na poetku naeg poslovanja. Ovo su samo osnovni delovi jednog veoma sloenog koncepta finansijskog planiranja i finansiranja biznisa/posla. Pre svega potrebno je da odredimo sve svoje trokove, zatim odreujemo sve svoje prihode. Nakon toga planiramo poetni budet koji proizilazi iz predhodne analize trokova i prihoda. Nakon toga potrebno je da iznesemo (4) nae finansijske zahteve, da bi smo proirili svoj posao.

(5) Potrebno je nagalasiti operativne izjave vezane za gubitak i dobitak. (6) onda sled izjava o protoku novca, znai procena svih isplata u gotovini za svaki mesec naredne tri etiri godine, a protok gotovine zavisi i od koliine posla koji se deava u datom momentu. 7) zato je potrebno izjaviti trenutno stanje na svaki odreeni preiod. i na kraju 9) Objaniti nau analizu prelomne take rentabiliteta i izneti nae procene.15. U emu je znaaj dobre prezentacije poslovnog plana?

Zainteresovanost invetitotra moe da nam izrazi elju da mu prezentiramo svoj poslovni plan. Znai pronali smo itaoce kojima se svideo na plan prilikom itanja i eleo bih neto vie i konkretnije da uje lino od nas putem vizuelne prezentacije. To je dobra prilika koju treba da iskoristimo, dobor se pripremimo za davanje moguih odgovora na bilo koje pitanje koje e usleditit. Samim timo ovo je dobra prilika da predstavimo sebe, svoj menadment tim iza kojeg stojimo. Bitno je dao ostavimo takov utisak da nam publika veruje, jer prezentacija je esto prvi korak buduoj plodnoj saradnji. Saveti vezani za prezentaciju su sledei:

Urditi plan za dodavanje priloga,

Zamoliemo svog kolegu ili partnera da ponovo pregleda plan pre nego poalj,

Odabrati profesionalno jasna slova kao i oblik jasan za razumevanje,

Koristiti profesionalni printer za tampanje i povez,

Odrediti ciljnu populaciju za distribuciju plana,

Biti spreman za dranje prezentacije uivo

Sve to moe da odvede jako dobro i korisnoj saradnji na obostrano zadovoljstvo (i preduzetnika i investitora) samo ako se ispotuju svi navedeni parametri izrade.

X glava

1. Zato je biznisu potrebna drava?

Verujui da odnos drave i biznisa zasluuje i dodatnu panju, potrebno j rei nekoliko rei o vanoj i neretko determinantnoj relaciji drava biznis. Odnosi izmeu sveta poslovanja i drave spadaju u red najvanijh drutvenih, ekonomskih, razvojnih, politikih i mnogih drugih problema u svim savremenim drutvima irom Zemlje. Pre svega, lakonsko odbacivanje drave kao toboe, loeg prtnera, ne moe se uzeti kao istinita tvrdnja, nije tano da drava mora i treba da ima potpunu kontrolu nad svim ekonomskim i preduzetnikim inicijativama i tokovima, ali odreena uloga je neretko neophodna. Znai drava svoje bitisanje u poslu bazira na vie ili manje vrstom oslanjanju na izvore materijalnog bogatstva, ona to ini preko razliitih institucija, organa i mehanizama, pravnih normi itd. Drava je potrebna privred, a ona bez privrede ne bi imala realni izvor moi. Niti teorijski, a ni praktini nije mogue unapred utvrditi optimalnost relacije drava biznis, ali percepcija drave ne sme se svoditi na apstraktnu sliku, ili narodski reeno ii iz krajnosti u krajnost. Korupcija je svakako jedna od boljik koje drava ima i to zna dobrano da zasmeta privredi u tom odnosu. Zato je potrebno teiti opitmalnom odnosu u svakom trenutku pronalaziti kompromis kako za dravu tako i za biznis.2. U emu se ogleda misija drave u biznisu?

Najvanija misija drave u odnsu na biznis treba da se ogleda u stvaranju to boljih uslova za poslovanje svima koji su spremni, koji imaju poslovnu ideju, motivaciju, makar bili bez kapitala koji e obezbediti na neki nain. U stvari drava treba da podstie i pouspeuje uz to olkava i na kraju direktno pomae svim subjektima koji doprinose optim ciljevima ekonomije kao to su: porast drutvenog bogatstva, rast zapoljavanja, poveanje produktivnosti, ekoloka odrivost itd. Postoji nekoliko kljunih ciljeva koje drava treba da ostvari u skolpu podrke biznisu: 1)jaanje konkurentnosti svih privrednih subjekata, 2) ravnomeran regionalni razvoj 3) podizanje kvaliteta preduzetnike infrastrukture 4) unapreenje obrazovanja kako za preduzetnike tako za ostale delatnosti privrede.

3. Objasnite najvanije modele dravnog podsticanja preduzetnitva?

Drutvo bez drave, kao najorganizovanijeg svog dela ne moe postii nita i teko je rei kada e uopte neko drutvo biti u stanju da se lii regulatorne uloge drave. Drava mora unapred da odredi, ubrza, olaka administrativnu proceduru, koja je glavna prepreka za kako domae tako i strane investitore u biznis.

Takoe drava treba da ohrabri sve ljude da je bogaenje na znanju i inovativnosti legitimno, ak ta vie prioritet. U svetu se posebno prate uslovi i lakoa poslovanja i kretanja konkurentske privrede i preduzetnitva. Svetska banka povremeno iznosi podatke za oko 180 zemalja. Na toj lestvici Srbija varira od 90. do 110 mesta ime ne moemo biti zadovoljni. 4. Kako drava pdstie konkurentsku sposobnost privrede?

Najee se koriste sledee mere za jaanje kokurentske sposobnosti privrede:

1) poveanje udela malih i srednjih preduzea koja se zasnivaju na visokim tehnologijama

2) Poveanje ukupnih ulaganja u mala i srednja preduzea,

3) Poveanje izvoza i izgradnja izvoznih klastera,

4) Permanentno obrazvoanje u preduzetnitvu i strukovno obrazovanje

5) Podosticanje fleksibilnih oblika zapoljavanja

6) Prioritetno podsticanje razvoja brzo rastuih delatnosti,

7) Stvaranje razvojnih uslova za produktivnije poslovanje preduzetnika

5. Objsnite znaaj obrazovanja za preduzetnitvo?

U nemogunosti da komentariemo domete i svih efekte navedenih mera, osvrnuemo se na obrazovanje za preduzetnitvo. Teorijski i empirijski viestruko je potrvrena teza o znaaju obrazvoanja u svim sferama ivota pa tako i ovde. Jer ono utie na efikasnost (produktivnost) rada i na ukupne ekonomske efekte, ali kod nas jo nije preovladao znaaj obrazovanja. Obrazvanje kao funkcija konkurentnosti privrede moe da bude najznaajniji faktor tog tipa, jer obrazovanje se usavrava do kraja ivota, to je rezultat injenice da je koliina znanja u svetu ogroman krug koji se i dalje iri. Tako meu veoma vana pitanja na koja moe i mora da odgovori drava jeste zatita prava ulagaa, odnosno imovinska sigurnost. Sve vea intelektualizacija poslovanja i oslanjanje na zanje kao imovinu, i sve je vie zahteva da se intelektualni kapital zatiti pravno kako bi se zatitili vlasnici intelektualne svojine. Takvi zakoni ve odavno postoje. Na markoekonmskom nivou to zanai poboljanje platnog bilansa zemlje i poveanje zaposlenosti, a na mikroekonomskom nivou to znai jaanje poslovne konkurencije, poveanje materijalne i nematerijane imovine, ali i makismiziranje profita.6. Objasnite koncept javno privatno partnerstvo (JPP)

Javno privatno partnerstvo se odnosi na sradnju organ dravne uprave (javne vlasti) i preduzetnika na razliitim nivoima organizvoanja (lokalna, centralna vlast). Postoji vie modela i podmodela JPP-a. Najei su model istog odgovornog odnosa (koncesija) i model institucionalne kooperacijije javnog i privatnog sektora.

Partnerstvo je pojam koji naglaava novi kvalitet odnosna izmeu preduzetnika i drave najee ,jer se deli i nagrada, odnosno uspeh i rizik.Motiv privatnog ima svoje prednosti kao to:

- smanjenje ukupih trokova projekta

- poboljanje kvaliteta usluga - bra realizacija infrastrukture

Ulogu partnera najbolje moemo objasniti kroz pitanje: ta svaki partner moe dobiti: Motiv javnog sektora je: efikasnija realizacija projekta, podela rizika, poboljanje kval.Ciljevi JPP svde se na rentabilnije delotvornije, efiksnije i kvlitetnije pruanje javnih usluga. JPP se javlja u razliitim podrujim javne uprave u razliitim oblicima i sa razliitim rokom trajanja sve u cilju ozdravljenja neke grane, ili pojaavanja inteziteta rada ili kvaliteta usluga.

7. Objasnite sutinu pojma partnerstvo?

Partnerstvo je dobrovoljni sporazum o saradnji izmeu zainteresovanih aktera iz barem dva razliita sektroa/grupe (vlada, biznis itd) koji zajedno rade na ostvarenju zajednikog ili posebnog cilja i zadatka, a dele rizk i odgovornost, resurse sposobnosti i koristi. Sve vie postaje jasno jednosektorsko partnerstvo,ali ono vie nije dovoljno za drutveni razvoj. Meusektorsko partnerstvo jeste dobrovljni strteki savez organizacije iz javnog, privatnog i neprfoitnog sektora koji uveava kapacitet poslvoanja kroz podelu rizika, resursa, odgovornosti i nagrada. esto se za partnerstvo kae da je saradnja i obrnuto.8. Navedite osnovne procese u JPP?

Javna uprava obavlja javne poslove u vlastitoj reiji sa vastitim sredstvima i osobljem, pa se stoga izdvajaju sdedei modeli (procesi) obavljanja javnih poslova:

1) Javni konkursi odnose se na sklapanje poslovnih ugovora izmeu javnog i privatnog sektora,

2) Formalna ili organizaciona privatizacija kada javna uprava osniva privredna drutva zbog strunijeg obavljanja poslova,

3) Outsourcing je model u kojem javna uprava ustupa odreene poslove privatniku

S druge srtane tu su razliiti oblici procesa kod privatizacije:

- Materijalna privatizacija javna uprava u potpunosti preputa obavljanje javinih poslova privatnom sektoru, ali zadrava nadzornu funkciju

- Popuna privatizacija javni sektor se odrie vlsnikih prava i osnivakih udela i nadzorne funkcije,

- Funkcionalna privatizacija privatni sektor daje ispomo u obavljanju javnih poslova (usluge saobraaja)9. ta su kljuni sadraji JPP?

Pod pojmom javno-privatno partnerstvo u uem smislu se podrazumeva kooprativan poduhvat u sklupu kojih javni i privatni sektor udruuju resurse i struno znanje da bi zadovoljili neku javnu potrebu od opteg dobra. Primenom razliitih metoda privatni sektor moe uposliti svoje resurse i vetinu u pruanju dobara, ali ga drava osigurava. JPP je komrecionana saradnja javne institucije i privatnog sektro pod uslovim u kojima privatni partner:

- dobija imovninu javnog sektora na komercionalno korienje i/ili

- preuzima znaajne finansijske tehnike i oprativne rizike korienjem imovine JS i

- ima korist od obavljanja institucionalne funkcije uz uslov koristi za javni sektor

Sutina javno privatnog partnerstva lei u raspodeli rizika, jer je za uspeh nekog projekta bitno je ustanoviti rizike vezane za svaki element i fazu projekta, i tako osiguramo najbolju vrednost na uloene resurse. Mogunosti raspodele rizika koje stoje na raspolaganju kreu se od neposrednog pruanja usluga drave do potpune privatizacije , kada drava sve rizke i nagrade prenosi u privatni sektor.

10. Koji su faktori uspenosti modela JPP?

Izmeu veeg broja lanova uspenosti modela JPP izdvojili smo samo dva i to kljuna faktora:

1) Kmpatibilni ciljevi da bi JPP bilo uspeno u svom delovanju razni kriterijumi moraju biti zadovoljeni . Za poetak javni i privatni sektor moraj imati sline ciljeve.Npr. Javni i privatni sektro ele podii opti standard ivota valst i zajednica ele raditi na tome kako bi se smanjilo siromatvo, a poslovni svet eli da se to dostigne kako bi vie ljudi moglu da kupuje njihove proizvode. Samim tim i jedni i drugi nalaze zajedniki interes i to dvoodi do komplementarnosti ciljeva koju treba postii. Znai ne treba da budu isti po eljama i ciljevima ali priblino kompatibilni da!

2) Podravajua okolina. Kljuni faktor u JPP je i podravajua okolina. To je regulatorna, pravna i politika okolina koja predstavlja kamen temeljac odrivosti ove relacije. Regulatorni okviri ak i ako je jasno postavljen od strane vlade ne garantuje efiksno regulisanje. Prvi okvir vrlo bitan za ugovaranje i sproveoenje ovog partnerstva jesu javne nabavke za finansiranje privatnog sektora. Tu je i politiko okruenje koje mora svojim nadlenostima smanjiti barijere za JPP. Takoe da bi JPP uspelo politiko i drutveno prihvatanje je preko potrebno. Javna podrka je veliki plus ako se medijski pozitivno isprati. I na kraju treba zakljuiti da efikasnu saradnju izmeu lokalne vlasti i poslovnog sveta i zajednice nije lako postii, jer ukljuuje mnogo razliitih uesnika, ali isto tako moe biti viestruko korisno za sve ako se sprovede na pravi nain.XI glava

1.Navedite najvanije ekonomske inioce koji oblikuju savremene promene poslovanja? 2. Navedite osnovna naela virtuelizacije?

Klju razumevanja promena je u nainu poslovanja preduzetnika u 21. veku, uinku informacione i komunikacione tehnologije, ali i razumevanju ekonmskih inilaca. Najvaniji od svih inilaca su:

1) Porast dohtka i pojava novih proizvoda i usluga. Durgoroni inilac koji je najvaniji u oblikovanju potranje je rast potroaevog dohotka. Kako raste potroaev dohodak tako dolazi do rasta potronje, ali i do promena u samoj strukturi potronje. Potroai su danas ti koji svojim izborom determiniu ono to agilni konkurenti trebaju da dizajaniraju i proizvedu. Klijenti, potroai danas su sve zahtevniji i razmaeniji, ele neto novo, neto posebno. Pa tako Peter Drucker kae Posao svih poslova je osvojiti i zadrati klijente, ali dodaemo i to da je tee zadrati klijente nego osvojiti.2) Porast znaaja vremena. Savremeno poslovanje karakterie brze, konstantne i nepredvidive promene kao i porast inteziteta globalne konkurencije. Sposobnost brze obrade i protoka informacija i kompijuterskih mrea i telekomunikacije je svakako osnov za bre obavljanje poslova. Preduzetnici treba da postnu agilni da bi mogli uspevati i napredovati u globalnom konkurentskom poslovnom okurenju.

3) Globalizacija. Sutinsko obeleje globalizacije je brisanje geografskih ogranienja u trinom funkcionisanju to dovodi da pojave globalnog trita, kao i tendencija nastajanja globalne potroake kulture. Sutinski globlaizacija nastaje iz interakcije tri pojave: Modernih tehnologija, konzumerizma i neoliberealne politike.4) Umreavanje. Tradicionalno (hrizontalno i vertikalno) povezivanje preduzea poprimilo je danas toliki intezitet, da postoje mree povezanih preduzea. Umreavanje i globalizacija pruaju brojne i kompleksne mogunosti sticanja i kombinovanja resursa.

5) Viruelizacija poslovanja se pojavljuje kao rezultat uptrebe novih komunikacionih i informacionih tehnologija. Ona je postala univerzalni model koji savremeni preduzetnicima omoguava poveanje obima poslovanja, efikasnost i profitabilnost. Potrebno je pridravati se sledeih naela kod virtuelizacije: identivikacija trinih nia i prilika, posedovanje jasne vizije, fokus na kljune sposobnosti, izgradnja stratekih saveza sa poslovnim partnerima, elektronsko poslovanje. Prihvatanjem i implementacijom naela virtuelizacije dolazi do stvaranja lanca vrednosti unutar preduzea to je strateka konkurentska prednost. Virtuelizacija omoguava da se posao obaljva u razliitim prostorijama u isto vreme na bazi iste strukture to je velika prednost dananjeg poslovanja.6) Promene poimanja radnog mesta i vremena, razvoj informacija i tehnologije ostavio je trag na kancelarijskom poslovanju, sada je sve vie virtuelnih kancelarija nego fizikih radnih mesta, veliki broj poslova moe da se obavlja od svoje kue.

3. Kako i zato dolazi do rada na daljinu?

Savremene tehnologije daljinu premouju na vie naina i mogunosti. Samimi tim rad na daljinu je zamenio putovanja na radno mesto, posredstvom telekomunikacione tehnologije to je danas realna i mogua situacija u sve vie preduzea. Umesto tradicionalne organizacije posla, kod kue u satelitski povezanim kancelarijama radnik obavlja svoj posao. Koristi rada na daljinu su pre svega smanjenje reiskih i uobiajnih trokova , kirije stanovanja, prevoza itd. Ali treba rei i to da se samim tim provodi vie vremena sa porodicom to je mana dananjeg haotinog i brzog ivota da se malo vremena provodi sa najmilijima. Ipak rad na daljinu nije ovovremena inovacija. Oduvek je postojao neki posao koji je mogao da se obavlja od kue. Znai mogunost ostanka kod kue i obavljanja Teleworkinga je glavna prednost rada na daljinu. Ipak postoje i nedostaci rada na daljinu. A glavni je da je mogue otkrivanje naih planova od strane konkurenata, znai drugi poslodavci putem mrea mogu da hakuju ili pak otkriju neku nau poslovnu tajnu, a i fluktuacija radne snage je esta pojava kod ovakvog vida poslovanja.4. Zato se javlja elektronsko poslovanje?

Pojam elektronsko poslovanje se javlja tek od nedavno polovinom devedesetih godina prolog veka. Mada se njegovi elementi uveliko praktikuju, posebno u informatii razvijenim sredinama, u iroj javnosti se o njemu zna relativno malo. Znai pod pojmom elektronskog poslovanja smatramo svaki onaj oblik organizacije poslovanja koji u izrazito velikoj meri zavisi odprimene informacione tehnologije i podrke informacionih sistema. Osnovni razlozi zato se javlja elektronsko poslovanje su brojni. Osim brzine poslovanja i direktnih trokovnih efekata, postoje drugi vani razlozi koji opredeljuju pojavu elektronskog poslovanja:

- Tenja ka to boljem iskorienju raspoloivih resursa (informacionih),

- Nastojanje da se ostvari to bolja tritna , konkurentska pozicija,

- Vei komfor u radu radnika, na kojima se poslovanje primenjuje,

- Bolja obuenost i civilizacijska pozicija ljudi,

- Tenja za odravanjem koraka sa optim tehnolokim razvojem

Zakljuiti se moe da su osnovni razlozi uvoenja elektronskog poslovanja, ekonomske prirode, ali i tehnolokog kraktera, jer se ljudi tako osavremenjuju.

5. Navedite osnovne tipove elektronske trgovine?

Glavni tipovi elektronskog poslovanja su:

1) Business to business (B2B) ova trgovina je jednostavno definisana kao e-trgovina izmeu kompanija. Ovaj tip e-trgovine se bavi odnosima izmeu i unutar poslova kompanije.

2) Business to consumer (B2C) je e-trgovina izmeu firmi i klijenata, a odnosi se na sakupljanje informacija, kupovinu fizikih dobara ili informacijskih dobara. Ovo je druga najvea pod vrste e-trgovine3) Business to government (B2G) je definisana kao trgovina izmeu firmi i javnog sektora. Ona se odnosi na kroienje i licenciranje procedure operacija vezanih za vladu. Ipak javni sektor ima najveu potrebu za poboljanjem svog sistema trgovine.

4) Consumer to consumer (C2C) je e-trgovina izmeu privatnih lica odnosno potroaa. Ovaj tip e-trgovine karakterie rast e-trita i online aukcija. Veruje se da je ovde najvei potencijal za razvoj.

5) Consumer to Business (C2B) transakcije se odnose na obrnute aukcije. Kada dve konkurentske avio kompanije daju putniku najbolju moguu ponudu za let izmeu dva grada, a na osnovu poruke koju je putnik ranije postavio na aukcijskom web-sajt

M-commerce (mobile commerce) ili mobilna trgovina je kupovina i proizvodnja dobara i usluga kroz beinu tehnologiju (wireless), kao to su razni mobilni ureaji. Japan se trenutno smatra globalnim predvodnikom u ovoj oblasti e-trgovine.

6.Objasnite sutinu virtuelne organizacije?

Gotovo svakodnevno ujemo re virtuelno i virtuelnost, naee u funkciji prideva, tako da se dolo do pojma virtuelna organizacija. Koncepcija ove organizacije je najrasprostranjenija u dananjoj strunoj literatri na podruju preduzetnitva i menadmenta. Znai virtuelna organizacije postoje u takozvanom sajberprostoru razvijaju se proprocionalno razvoju informacija i komunikacione tehnologije i provlae se kroz razliite organizacione strukture. Bitne karakteristike virtuelne organizacije jesu: razmena zanja, geografska dislociranost, promena uesnika, prevazilaenje granica, jednaka prava uesnika itd. Ipak sve karakteristike svodimo na pet bitnih koje obeleavaju virtuelne organizacije:1) poveanje konku. Sposobnosti, 2) pvoeanje fleksibilnosti na okolinu, 3)poveanje kvaliteta proizvoda, 4) poveanje kvaliteta poslovne komunikacije i 5) smanjenje trokova poslovanja i upravljanja. Danas u svetu deluje nekoliko virutelnih organizacija. To su najee hoteliranje, sastanak vruih radnih stolova. Zakljuak je da se ovaj projekat nezadrivo iri zbog istih razloga koji su i porobili tu pojavu u prvi plan organiz., a to je visoka informisanost, koja je danast nuan deo poslovanja.

7. ta su klasteri?

Rast i razvoj preduzetnitva zahteva traganje za organizacionim modelom koji obezbeuje opstanak preduzetnika na tritu, a ujedno i zadovoljava strateke ciljeve preduzea. Model klastera kao novi globalni model razvoja privrednih subjekata i njihovog doprinosa u razvoju preduzetnitva i male privrede je izuzetno veliki. Klaster moemo definisati kao skup ekonomskih aktivnosti poslovnih subjekata, institucija, gegrafski koncentrisanih, koji su uspostavili formalne ili neformalne odnose izmeu sebe, za izradu zajednikog proizvoda. Aktivnost klastera se zasniva na tri glavna principa : zajednitvo koje pokazje homogenost u poslovanju, Koncentracija koja pokazuje postojanje fokusa na ekonomske subjekte u gegrafskom podruju i povezanost koja je neophodna za meusobnu komunikaciju, jer su razni odnosi ispretpletani tokom poslovanja. A tri efekta klastera koja utiu na ekonomske subjetke pogledu konkurentskih prednosti jesu:-poveanje produktivnosti

-poveanje kapaciteta (budui rast proizvodnje)

-podsticanje irenja i fleksibilizacije poslovanja

8. Objasnite prednosti i nedostatke klastera?

Kada je re o prednostima klastera, oboguava se ekonomskim subjektima da poveaju svoju proizvodnost uz pomo sledeih inilaca:

- bolji pristup zaposlenima i dobavljaima

- pristup specijalizovanim informacijama

- pristup institucijama i javnim dobrima

- bolja motivacija i lake sprovoenje potrebnih mera

Ove olakice koje nastaju zbog lakeg pristupa lokalnom zananju su zasnovane na poverenju i veem protoku informacija.Nedostaci klastera su sledea ogranienja:

- shvatanje klastera kao leka protiv bolesti, odnosno reenja svih ekonomskih problema, to je naravno greka

- pokuaj vlade da razvije klastere i ako poslovni subjekti nisu zainteresovani za to

- preuska specijalizacija u klasteru smanjuje raznolikost nacionalne ekonomije,

- miljenje da klasteri su vie usmereni na poslovno okruenje, a ne na same ekonomske subjekte, i poslovni subjekti koji nisu delovi klastera mogu biti izostavljeni iz vladinih programa.

9. ta predstavlja tri stuba nosaa preduzetnikog poduhvata?

Tranzicijska drutva, a pogotovu ona koja u tom procesu izvesno kasne, imaju i posebna iskuenja zbog mogunosti izbora svog puta. Svojim putem ka preduzetnikom drutvu takva drutva potrebno je voditi na sledei nain uz potovanje sledeih pravila, tj tri stuba nosaa preduzetnikog poduhvata:

1) Uklanjanje prepreka za rast i razvoj preduzea, potrebno je raditi na smanjenju birokratije i inteziviranju nastojanja za unapreenje finansiranja i zapoljavanja kvalifikovanih radnika. Konkretno je ptorebno sprovesti sledee mere:

- poboljanje raspoloivosti finansija i afirmacija alternative bankarskim kreditima

- ispitati koji inioci najvie spreavaju meusobno priznavanje pravila EU - podii nivo sivh vrsta obrazovanja kako bi se osigurao visok kvalitet poslovanja

2) Ujednaavanje rizika i prednosti preduzetnitva je takoe bitan stub jer tako podstiemo preuzimanje ve postojeih preduzea i razvoj intrapreduzetnitva. U ovom smislu je vano:

- valjano proceniti ta mogu uiniti drave lanice EU kako bi ravnotea rizika i prednosti bila povoljna za podsticaj preduzetnitva

- da se to vie buduih preduzetnika podstakne da prvo razmatraju preuzimanje postojeeg , a tek potom osnivanje novog prduzea i

- da se preduzea-keri uine privlanijim

3) Svako savremno drutvo treba da ceni preduzetnitvo, a da bi se t o omoguilo potrebno je:

- da obrazovanje pomogne u razvijanju svesti i vetine koje su potrebne za razvoj preduzetnikog poduhvata i tu oblast uini primamljivom i

- da poslovne organizacije, mediji i dravni organi za promociju preduzetnitva deluju sistematski sinhronizovano i zajedno kako bi se shvatilo da je to okosnica budueg ponaanje svakog od nas, voleli mi to ili ne.