1.UVOD Prva samohodna kola (traktor na parni pogon za transport topova) proizvedena su ve 1789.godine od strane Francuza Nicolasa Cugnota. Tokom sledeih stotinu godina proizvedena su mnoga druga samohodna vozila sa razliitim tipovima motora i pogonskim sredstvima (para, snaga vetra, gas, benzin i dr.). Prva upotrebljiva vozila (preraena konjska kola sa zadnjom vuom) koja su pokretana pomou jednocilindrinih benzinskih motora pronali su Nemci Carl Benz i Gottlieb Daimler, nezavisno jedan od drugog. Fabrika proizvodnja automobila poela je u Francuskoj poetkom 1890-tih godina u fabrikama Panhard-Levasson i Peugeot. Godine 1900. Peugeot je bio najvei proizvoa automobila u svetu sa proizvodnjom od 2000 automobila godinje.

1

2.ISTORIJA RAZVOJA AUTO-INDUSTRIJE Iz opte istorije auto-industrije poznato je da je u proteklih vie od sto godina auto-industrija prola dve dinamine promene ili transformacije i u toku je trea transformacija. Prva transformacija se desila oko 1910-tih godina kada je zapoela primena standardizovanih proizvoda i sistema za masovnu proizvodnju. Naime, autoindustrija se razvijala u Evropi meu zanatlijama a zahvaljujui bogatstvu pronalazaa razvijana su samohodna vozila razliitih vrsta. Vremenom je nastalo vie stotina malih proizvoaa u Evropi. Vrlo brzo se tehnologija proirila i u SAD to je kasnije dovelo do najvee dramatine transformacije primena standardizovanih proizvoda i masovne proizvodnje automobila. S pravom se moe rei da je otac ove transformacije Henri Ford koji je u elji da zadovolji poveanu tranju uoio mogunost da proizvede vie automobila sa niom cenom od konkurenta. Najvaniji razlog za napredak Forda nije, meutim, bila montana traka kako mnogi veruju nego, pre svega prelaz sa zanatske na standardizovanu mainsku proizvodnju delova uz visoku preciznost. Sada je bilo mogue upotrebiti konzistentne I zamenljive delove pogodne za meusobno sastavljanje. Osnovni industrijski principi onako kako sam ih mi shvatili jesu:

Da se proizvodu velike koliine stalno zamenljivih proizvoda, najbolje mogue vrste na najbolji I najjeftiniji nain i da se sve ovo isporui triti. Da se stalno tei viem kvalitetu i niim cenama kao i niim trokovima. Da se postepeno, ali neprekidno poveavaju plate, nikad smanjuju. Da se na najjeftiniji nain dostavi roba do potroaa, tako da prednost smanjenih trokova proizvodnje oseti i kupac. Polazite mora biti u tome da se istrai i upozna ta je to to drutvu

treba; iza toga dolazi ispunjenje ovih potreba prema prethodno izneenim principima. Potrebama drutva treba prilaziti unapred, a ne samo sedeti i ekati ono to nazivamo potranja. To je ono to ja nazivam upravljanjem poslovanjem.2

Druga transformacija se desila 1970-tih godina potpunim razvojem i primenom principa just-in-time u celoj auto-industriji kao osnovu drugoj dramatinoj revoluciji. Kao to je za auto-industriju bio revolucionaran Henry Fordov proizvodni sistem za masovnu proizvodnju standardnih proizvoda, isto tako je revolucionaran I proizvodni sistem koji je razvijen u Toyota Koromo fabrici, u jesen 1937.godine. Ovde se nalaze poeci druge dramatine transformacije auto-industrije. ovek koji je pokreta razvoja ovog sistema bio je Kiichiro Toyoda, osniva Toyota Motor Company. Kiichiro Toyoda je uvideo da njegova fabrika mora biti u mogunosti da svojim kupcima ponudi automobile za istu ili niu cenu od konkurenata. On je polazio od onoga to je kupac bio spreman da plati i zatim raunao u nazad preko proizvodnih i razvojnih procesa. Toyota jednostavno nije posedovala resurse da bi, kao kod preduzea standardizovane i masovne proizvodnje, smanjivala proizvodne trokove kroz velike i skokovite investicije u postrojenja i veliki obim proizvodnje. Umesto toga, Toyodina ideja je bila da se stvore resursno tedljivi I fleksibilni sistemi gde se proizvodi samo onaj broj razliitih automobila koji se stvarno mogu i prodati. Ovo je zahtevalo efikasne proizvodne tokove bez nepotrebnih meuskladita. Na taj nain je bilo mogue toliko smanjiti vreme od narudbine do otpreme gotovih automobila, da je bilo mogue pre dobiti novac od kupca nego to su sami morali platiti isporuiocima sirovina I polufabrikata. Na taj nain je bilo mogue stalno posedovati viak kapitala za nastavak proizvodnje. Tokom Drugog svetskog rata prekinut je rad prema principima just-intime, ali su prirunici Kiichiro Toyode ostali. Posle rata njegove ambicije su bile isto tako aktuelne. Taiichi Ohno je od novog predsednika Eiji Toyode dobio zadatak i podrku da ponovo proba principe Kiichiro Toyode. Na osnovu ovog zadatka Ohno je uradio petnaestogodinji program za racionalizaciju proizvodnje. U ovom svom radu Ohno je pored ostalih imao pomo od proizvodno-tehnikog konsultanta Shigeo Shingoa. Program racionalizacije je predstavljao veliki izazov. Razvoj je iao korak po korak u ponavljajuim krugovima unutar Toyota organizacije. Godine 1962. stvoren je kompletan system proizvodnih tokova u prvoj fabrici. Tada je razvijen tzv. Kanban-kartica3

da bi se u ranijem proizvodnom toku proizvelo i otpremilo tano ono to je potrebno u nekom odreenom vremenskom trenutku. Nakon toga, s vremena na vreme, pristizale su nove metode i tehnike koje su izgraene na principima za proizvodnju koja je usmeravana stvarnoj tranji. Godine 1965. poela je Toyota da ui svoje proizvoae komponenti novih proizvodnih sistema. Za deset godina, od 1963. do 1973., Toyota je svoj prvobitni proizvodni sistem, koji je imao mnogo nedostataka, razvila do najefikasnijeg sistema u svetu. Trea transformacija poela je da se deava od 1980-tih godina. Mi smo njeni uesnici. Ova transformacija moe se nazvati Total Performance Management i zahtevae takav nain rukovoenja u kome se sve vrste resursa, kako unutar tako i izvan preduzea, upotrebljavaju sa namerom da se obezbedi stalno poboljanje kvaliteta poslovanja. Mora se teiti harmoniji i ravnotei u celini i u sve prisutnijim promenama ovog naeg haotinog sveta. Ljudi e na svim nivoima vie nego do sada zajedno razvijati kratkorone i dugorone ciljeve u stalnoj tenji da se postiu bolji rezultati danas nego jue a sutra bolji nego danas. Osnovne odlike ove transformacije bie: Proizvod preduzea je mnogo vie od linog automobila. Lini kontakti sa vlasnicima automobila u razliitim sredinama i razliitim delovima sveta. Meunarodna saradnja izmeu preduzea. Zahtevi za stalnim poboljanjem kvaliteta u svemu. Sauestvovanje u procesima podmlaivanja I transformacije sveukupnog poslovanja preduzea. Dugorono delovanje, koje dobija posebnu snagu zahvaljujui lanovima sa razliitim kulturnim zaleem.

4

3. RAZVOJ SISTEMA KVALITETA Sve ove transformacije auto-industrije pratio je odgovarajui razvoj sistema kvaliteta. U toku prvobitne zanatske proizvodnje automobila razvijan je uslovno nazvan sistem zavrne kontrole kvaliteta kojeg je karakterisala kontrola kvaliteta svakog proizvoda automobila, komponente i delova. Svi potrebni delovi i komponente proizvode se od strane finalnog proizvoaa zanatlije. U toku same proizvodnje zanatlija samostalno vri kontrolu uraenih proizvoda i za kvalitet istih garantovao je korisniku. Ovaj sistem kvaliteta primenjivao se sve do prve dinamike tranzicije poetkom 1910-tih godine. Prva transformacija koja je dovela do primene standardizovanih proizvoda i sistema za masovnu proizvodnju traila je i promenu dotadanjeg sistema kvaliteta. Uopte gledano, masovna proizvodnja standardizovanih proizvoda zahteva razvijanje specifinih tehnolokih reenja koja se bitno razlikuju od zanatske proizvodnje. Taj razvoj tehnologije proizvodnje uslovio je I razvoj sistema kvaliteta. Osnovne odlike preduzea sa ovakom proizvodnjom je: standardizovani dugoveni proizvodi u ogranienom broju varijanti, proizvodi su tako dobri da se mogu prodavati u velikim koliinama, najee su proizvedeni na skupim, ali efikasnim specijalnim mainama, proizvodni sistemi imaju meuskladita, kvalitet proizvoda je toliko dobar koliko je to mogue, radna snaga je specijalizirana, mnogi su nezamenljivi sa jasnim razgranienjem radnih zadataka,-

rukovodiocima je prevashodan pokretaki motiv dostizanje ciljne rentabilnosti koja proizilazi iz proizvodnih kapaciteta i prodajnih prognoza i isporuioci se nalaze na dohvat ruke.

-

Zbog potrebe za primenom statistike teorije u privredi pre svega u cilju praenja i obezbeenja kvaliteta proizvoda masovne proizvodnje razvijene su5

statistike tabele za uzorkovanje kao posledica masovne proizvodnje I nemogunosti kontrolisanja svakog proizvoda i sluile su da se na osnovu kontrolisanja kvaliteta proizvoda u uzorku donosi sud o ostvarenom kvalitetu odgovarajue koliine proizvoda (populacije). Istovremeno sa stvaranjem navedenih tabela (primena statistike u industriji) stvaraju se i metode za prikupljanje podataka statistiki kontrolni listovi ime se zaokruuje poetak razvoja i primene statistike kontrole proizvoda. U preduzeima (fabrikama) formirane su posebne slube sa kontrolorima, koji izmeu ostalog kontroliu ulazni materijal, proizvodni alat i radni materijal. Ono to se nae sa grekama izdvaja se kao neupotrebljivo. Osim toga, pre isporuke se vri zavrna kontrola da bi se vlasniku garantovalo da e dobiti automobil bez greke. Sutinski ovo je predstavljao razvoj i primenu statistike teorije u privredi pa i u auto-industriji. Statistika kontrola proizvoda je do danas prerasla u statistiko upravljanje procesima kao sastavnog elementa sistema kvaliteta sistema menadmenta kvalitetom. U toku ove transformacije poelo je razreenja glavnog problema autoindustrije sopstvena proizvodnja svih komponenti i delova ili ukljuiti sposobne isporuioce. Jedan automobil moe da sadri vie stotina komponentnih sistema i moda 20.000 razliitih delova. Danas veinu ovih sastavnih delova razvija i izrauje 10-tak hiljada proizvoaa komponenti u razliitim regionima sveta i obino svaki od njih prodaje svoje komponente vie nego jednom proizvoau automobila. Ovo je iziskivalo dalji razvoj sistema kvaliteta u cilju ukljuivanja proizvoaa komponenata koji e moi uspeno da prate procese proizvodnje sa aspekta koliina i kvaliteta proizvoda. U tom cilju u okviru sistema kvaliteta razvijale su se metode za vrednovanje isporuioca koji mogu da zadovolje sve stroije zahteve za pravovremenu i kvalitetnu isporuku svojih proizvoda proizvoaima automobila. Danas u proseku je oko 25% sopstvena proizvodnja a ostatak se nabavlja od isporuioca. Druga transformacija je donela novu filozofiju proizvoaima automobila: Nita ne bi trebalo da se razvija ili proizvodi, ako vlasnici automobila to ne ele da plate. Korisnik je taj koji utvruje cenu i bira onaj proizvod koji im daje6

najveu vrednost za uloeni novac. Toyota kao nosilac druge transformacije, zahvaljujui irokoj nacionalnoj kampanji i nacionalnom pokretu za produktivnost i kvalitet koja je uz pomo amerikih konsultanata Edwarda Deminga i Josepha Jurana napravila preporod u japanskoj privredi, realizovala je svoj concept just-in-time iz 1937.godine. Naime u Toyoti je nastavljen rad na razvoju novih sistema, koji su u poetku uglavnom bili vezani za proizvodnju, ali iji su se osnovni principi vremenom, u isto tako visokom stepenu, odnosili na razvoj proizvoda, distribuciju i upravljanje tritem. Taiichi Ohno je svoje osnovne zamisli formulisao na sledei nain: Just-in-time je mnogo vie od sistema za smanjenje skladita. To je mnogo vie od skraenja vremena reglae izmeu proizvoda u proizvodnji. To je mnogo vie od korienja Kanban-kartice da bi se trebovao material prema stvarnim potrebama. To je mnogo vie od sistema koji automatski zaustavlja proizvodnju pri svakoj greci. To je mnogo vie od modernizovanja fabrike. Na svoj nain ideja just-in-time sastoji se u tome da se cela fabrika dovede u stanje da funkcionie na isti nain kao ljudsko telo svake individue. Autonomni nervni system reaguje i kada spavamo. Ljudsko telo funkcionie i dobrog je zdravlja kada se o njemu brinemo na pravi nain. Kada dobija onu hranu koju treba, kada se redovno trenira i tretira sa respektom. Preduzea druge transformacije karakterie sledee:-

razvijanje proizvoda sa velikim brojem varijanti i proizvode ih kako u malim tako i u velikim koliinama, proizvodi su uslovljeni stvarnim potrebama kupaca, postavljaju zahteve za ujednaenim tokovima koordiniranih aktivnosti i procesa,

-

-

nastoje ostvariti proizvodnju jednostavnim fleksibilnim ureajima, obezbeuju kvalitet sa nula greaka i najmanjim moguim meuskladitima,

-

-

rad se obavlja u svestrano kompetentnim radnim timovima koji meusobno sarauju bez ikakvih ogranienja.

7

Svi

proizvoai

komponenti

ne

isporuuju

svoju

robu

direktno

proizvoaima automobila. Umesto toga oni mogu formirati vei broj nivoa isporuilaca. Ovakve strukture su naroito razvijene u Japanu. To je zapoelo ranih 1960-tih godina, kada je konkurencija ojaala i kada su svi proizvoai automobile eleli doi do novih proizvoda za trite. Sopstveni resursi za razvoj proizvoda i proizvodnje jednostavno nisu bili dovoljni. U poetku su isporuioci obavljali poslove po porudbini prema crteima i specifikacijama naruioca. To je funkcionisalo kao neka vrsta meuskladita (baferi) pri odstupanjima u potronji. Sa rastom kompetencija, esto uz podrku proizvoaa automobila, proizvoai komponenti su sve vie preuzimali, kako razvoj proizvoda, tako i deliminu montau. Preduzee se razvijalo od proizvoaa do partner-preduzea. Da bi se obezbedilo dostizanje konkurentski visok nivo kvaliteta Deming je promovisao koncepciju za sveobuhvatno od aktivnosti obezbeenje za kvaliteta u preduzeima koja je I sada aktuelna i glasi: Sigurnost kvaliteta u preduzeu predstavlja system sastavljen obezbeenje proizvoda zahtevanog kvaliteta od strane potroaa, koji e biti proizveden i distribuiran na najekonominiji nain. Obezbeenje kvaliteta se ne ostvaruje samo putem kontrole kvaliteta u proizvodnji i isporuci, nego takoe i uz pomo tanog poznavanja onog kvaliteta koji potroa zahteva, to predstavlja i polaznu osnovu za nove proizvode koji se planiraju i razvijaju. Kvalitet konstrukcije garantuje da se proizvodi mogu izraditi u okviru tehnolokog procesa tako da odgovaraju potroakim zahtevima. Prema tome preuzima se odgovornost za dostizanje prihvatljivog nivoa kvaliteta i pouzdanosti u sistemu i to ne samo od strane onih koji su direktno vezani za proces transformacije proizvoda, nego i od svih odeljenja i rukovodioca timova. Poetkom 1980-tih godina veliki proizvoai su svoje metode za vrednovanje isporuilaca oblikovali u formi prirunika ili internih standarda kao: QS 9000 (Velika trojka SAD), EAQF (proizvoai iz Francuske), ANFIA QUALITA (proizvoai iz Italije), VDA 6 (proizvoai iz Nemake) itd. Takoe, u ovom periodu stvorili su se uslovi za definisanje optih zahteva za sistem kvaliteta to je rezultovalo

8

izdavanje

familije

standarda

ISO

9000:1987

od

strane

Meunarodne

organizacije za standardizaciju (ISO). Nakon intenzivne primene navedene familije standarda i izvrene manje revizije 1994.godine, a na osnovu zahteva za dalji razvoj sistema kvaliteta ISO je izvrila veliku reviziju i 2000.godine izdata je nova familija standarda ISO 9000:2000. Sve ove metode su svojom primenom dovele do potrebe za usaglaavanjem definisanih zahteva za system kvaliteta isporuilaca pre svega to je veina njih bila ukljuena u lance snabdevanja vie proizvoaa automobila. Meunarodne Navedeno usaglaavanje radne izvreno (IATF) je i zajednikim Japansko radom automobilske grupe udruenje

proizvoaa automobila, Inc. (JAMA), uz pomo iz ISO/TC 176 to je rezultovalo izdavanjem posebnog standarda - tehnikog saoptenja od strane ISO (ISO/TS 16949:1999) za proizvoae automobila i rezervnih delova. Nakon velike revizije ISO 9000:2000 dolo je do potpunog usaglaavanja zahteva velikih proizvoaa automobile izdat je standard ISO/TS 16949:2002 Sistem menadmenta kvalitetom - Posebni zahtevi za primena ISO 9001:2000 za proizvoae automobila i rezervnih delova kao trenutno vaei sistem kvaliteta tree promene sa tendencijom da se razvije u sistem menadmenta totalnim kvalitetom (Total quality management) kod kao podsistem Total i Performance Management. Sistem isporuioca menadmenta koji snabdevaju kvalitetom njihove proizvoaa pogone automobila moraju proizvodne biti

projektovani i realizovani da zadovolje osnovne postavke i zahteve familije standard ISO 9000:2000 i dopunske zahteve standarda ISO/TS 16949:2002. Osnovne postavke su: -

osnovni metodoloki postupci ( planiraj, uradi, ispitaj i deluj), osnovni principi menadmenta kvalitetom (8 principa), procesni pristup menadmentu kvalitetom.

-

Dopunski zahtevi specificirani u standardu ISO/TS 16949:2002 nametnuli su dogradnju sistema menadmenta kvalitetom u sledeem: A) Oblast 4 - Sistem menadmenta kvalitetom

9

-

Odgovornos da spoljni (outsourced) procesi zadovolje zahteve korisnika, Primenu procesa prihvatanja i realizacije svih korisnikih tehnikih standarda/specifikacija I njihovih izmena, Obavezno uvanja zapisa da zadovolje zahteve korisnika. Stalno praenje realizacije svih procesa u cilju odravanja i poboljavanja njihove efektivnosti I efikasnosti, Obavezno definisanje i ugradnja u biznis-plan ciljeva kvaliteta i mera za njihovo ostvarivanje, Obavezno odreivanje predstavnika korisnika u cilju zatite i ispunjavanje zahteva korisnika, Obavezno preispitivanje performansi QMS i analiza stvarnih i moguih zona greaka i njihovog uticaja na kvalitet, sigurnost i okolinu.

-

-

B) Oblast 5 - Odgovornost rukovodstva-

-

-

-

C) Oblast 6 - Menadment resursima-

Obezbeivanje tehnika,

potrebnih

kompetentnosti

odgovornih

za

projektovanje proizvoda i njihova obuenost za primenu alata i Obaveza proizvoda,-

-

utvrivanja

potreba

za

obukom

i

postizanje

osposobljenosti svih zaposlenih koji svojim radom utiu na kvalitet obaveza obezbeenja obuke na poslu za sve zaposlene na novim i izmenjenim poslovima koji utiu na kvalitet proizvoda,-

Obaveza stvaranja motivisanosti zaposlenih za postizanje ciljeva kvaliteta, stalnog poboljanja i inovacije, Obavezna primena multidisciplinarnog pristupa za planiranje

-

procesa, ureaja i opreme,-

Obavezna primena plana za prevazilaenje nepredvienih situacija, Obavezna primena zatitnih sredstava za zaposlene u cilju smanjenja potencijalnih rizika.

D) Oblast 7 - Realizacija proizvoda

10

-

Obavezno ukljuivanje zahteva korisnika i njihovih tehnikih specifikacija u planiranje realizacije proizvoda, Obaveza definisanja kriterijuma prihvatljivosti (atributivno-nula defekt), Obavezna tajnost ugovora sa korisnikom, projekta u razvoju i drugih poverljivih informacija, Obaveza definisanja procesa izmena koji mora obuhvatiti procenu uticaja izmena na realizaciju proizvoda, verifikacije i validacije u cilju zadovoljenja zahteva korisnika, Obaveza prilagodljivosti zahtevima i korisnika kontrolisanja u pogledu specijalnih

-

-

-

-

oznaavanja karakteristika, -

dokumentacije

Obaveza primene studije izvodljivosti organizovanja proizvodnje, Obezbeivanje Obavezna proizvoda primene prenoenja neophodnih pristupa informacija pri i podataka na utvrenom jeziku i formatu,

-

primena

multidisciplinarnog i pregled FMEA,

realizaciji specijalnih akcije za

ukljuujui razvoj/finalizaciju razvoj

I kontrolu ukljuujui

karakteristika, (kontrole), -

smanjenje potencijalnih rizika, razvoj i pregled planova upravljanja Obaveza da se identifikuju, dokumentuju i preispitaju zahtevi vezani za projektovanje proizvoda i procesa kao to su: zahtevi korisnika i specijalne karakteristike, informacije iz predhodnih projekata, konkurencije, proizvodnje, osobine proizvoda (ivotni vek, pouzdanost, trajnost odravanje, isporuka cena), izlazni elementi projektovanja proizvoda, ciljevi vezani za produktivnost, kapacitet, cenu i dr.-

Obaveza

identifikovanja u plan

specijalnih

karakteristika I

i

njihovo

ukljuivanje

kontrole,

oznaavanje

identifikacija

odgovarajue dokumentacije,-

Obaveza da u izlazne elemente projektovanja proizvoda i procesa bude ukljueno: plan FMEA konstrukcije i procesa, rezultati pouzdanosti, specifine karakteristike i specifikacije, konstruktivna11

dokumentacija proizvoda, plan upravljanja (kontrole), kriterijumi prihvatljivosti i druga potrebna dokumenta i podaci, Obaveza da se po zahtevu korisnika poseduje prototipski program i plan upravljanja (kontrole), -

Obavezno odobravanje proizvoda i procesa od strane korisnika, Obaveza da svi nabavljeni proizvodi odgovaraju zahtevima propisa, Obavezno zahtevati da isporuioci usklade svoj QMS sa ISO/TS 16949:2002,1 Obaveza da se kvalitet nabavljenog proizvoda utvruje jednom od sledeih metoda: prijem i procena statistikih podataka od strane organizacije, prijemna kontrola i/ili testiranje karakteristika uzoraka, procene ili provere od strane drugog ili treeg lica, zajedno sa podacima vezanim za kvalitet isporuenog proizvoda, delimina procena od strane odreene labaratorije ili nekom drugom metodom u dogovoru sa korisnikom, Obavezno praenje isporuioca sa aspekta njegovog istorijata isporuka, Obavezna primena plana upravljanja (kontrole) za predproizvodnju i proizvodnju, Obaveza obezbeenja dostupnisti radnih uputstava na mestu primene, Obaveza verifikacije poslova u sluaju pokretanja posla, promene materijala ili promene posla, Obaveza primene preventivno/planskog odravanja, Obavezan je menadment proizvodnim alatima, Obavezno terminiranje proizvodnje, Obavezna je primena razmene informacija iz servisa i verifikacija njihove efektivnosti, Obaveza je validacije svih procesa proizvodnje, Obavezna je primena metode FI-FO,

-

-

-

-

-

-

1

ISO/TS 16949 su pripremili i izdali Meunarodna automobilska radna grupa - IATF i Japansko udruenje proizvoaa automobila - JAMA, uz pomo ISO Komiteta za menadment kvalitetom -ISO/TC 176. Ukupno je u svetu izdato neto vie od 30.000 ISO/TS 16949 sertifikata, u Srbiji samo 5, uMaarskoj iznad 600, u Nemakoj iznad 2.500, u Kini iznad 3.000, u SAD iznad 3.500 itd.

12

-

Obavezna primena analize sistema merenja, Obavezna primena zapisa o badarenju/verifikaciji merne opreme Obavezno ispunjavanje posebnih zahteva za interne i eksterne laboratorije,

E) Oblast 8 - Merenja, analize i poboljavanja Obavezna identifikacija statistikih alata i posedovanja znanja o njima, Obavezno kontinualno praenje zadovoljenja korisnika, Obavezna primena interne provere sistema, procesa i proizvoda uz definisanja plana provera i kvalifikacije internih proveravaa, Obavezna primena studije procesa na svim nivoima proizvodnje da bi se verifikovala sposobnost procesa, Obaveza primena rasporeda inspekcija i funkcionalnih ispitivanja iz plana upravljanja (kontrole), Obavezno obezbeivanje za proizvode sa bitnim spoljnim izgledom odgovarajuer resurse i osvetljenje, modele za boju, zrnavost, sjaj isl. i verifikaciju osoblja za ocenjivanje, Obavezno upravljanje prepravljenim proizvodom i odobrenjima za odstupanje uz informisanje korisnika, Obavezna primena procesa za reavanje problema, spreavanje greaka, primenu korektivnih mera na sline procese i analizu/testiranje reklamiranih proizvoda.

13

4.UKAZIVANJE NA PROBLEM Danas u svetu dominira trina filozofija koja sve uesnike u trinoj utakmici prisiljava da stalno poboljavaju svoje proizvode i usluge i smanjuju trokove. Poseban akcenat u tom poboljavanju daje se na funkcionalnost i kvalitet kao najvanije karakteristike nekog proizvoda. A kada su u pitanju proizvodi auto-industrije poboljavanja su, osim na kvalitet i konkurentnost, usmerena i na njihovu bezbednost/ sigurnost pri korienju. Poboljavanje ovih osobina vozila preduzimaju svi uesnici u njihovoj proizvodnji lancima snabdevanja, to zahteva tesnu meusobnu saradnju. Pri tome se, prema ISO 9000, proizvodi razmenjuju na relaciji: isporuilac (proizvoa) korisnik (kupac), pod uslovom da isporuilac svojim proizvodima zadovoljava zahteve korisnika i iri spektar interesa u drutvenom okruenju. U tom stalnom interaktivnom odnosu kupac ima glavnu re, jer on uvek ima mogunost odabira isporuilaca, a koji se moe vriti na razne naine i po raznim kriterijumima. Dominantan kriterijum i praksa u auto-industriji u svetu je angaovanje vie isporuilaca i zadovoljavanje zahteva u pogledu kvaliteta i cena. To praktino znai da svi isporuioci, da bi zadrali dugoronu profitnu poziciju unutar lanaca snabdevanja, moraju da zadovolje skoro sve zahteve svojih kupaca (finalista). ta to znai za nae proizvoae iz auto-industrije?14

Prvo, ukljuivanje u mreu globalnih proizvoaa i proizvodi najviih karakteristika su condition sine qua non njihovog opstajanja. Dakle, nau autoindustriju istovremeno treba pripremiti za globalizaciju i za zadovoljavanje zahteva kupaca. A ti zahtevi se uglavnom odnose na cene i kvalitet, tj. primenu standarda/tehnike specifikacije ISO/TS 16949 Posebni zahtevi za primenu ISO 9001:2000 u auto-industriji*. Da li mi danas imamo, i koliko, proizvoaa sa takvim mogunostima? Je li to dovoljno? ta proizvode? Za koga? I koliko doprinose spoljnotrgovinskoj i deviznoj ravnotei nae zemlje? Ako ih nema dovoljno ta valja initi? Odgovori na ova pitanja ponudie se u daljem tekstu: prvo ukazivanjem na problem, zatim uzroke nastanka i najzad na mere koje mogu doprineti reavanju problema. Pri tome se imalo u vidu da se reavanju problema ne moe prii samo traenjem odgovora na pitanje: ta organizacija treba da uradi da bi se poboljao kvalitet? Nova trina filozofija i svest o znaaju kvaliteta trae odgovor na pitanje: kako kvalitet utie na poveanje konkurentne sposobnosti organizacije? Tako ovaj rad nije posveen samo pitanjima kvaliteta u proizvodnom sektoru auto-industrije, ve preporuuje reenja koja mogu doprineti popravljanju ukupnog stanja u ovoj znaajnoj delatnosti koja je svuda u svetu promoter razvoja, a pokazalo se i u zemljama koje su uspeno sprovele politiku i ekonomsku tranziciju. 5. STANJE I PROBLEMI KVALITETA U SVETSKOJ AUTO-INDUSTRIJI 5.1 Karakteristike razvoja finalista i vodeih isporuilaca u svetskoj auto-industriji Danas u svetu ima preko 300 finalista vozila i preko 10.000 proizvoaa komponenata i delova za vozila. Sa preko 66 miliona proizvedenih vozila u 2007. godini auto-industrija spada u red najznaajnijih industrijskih grana u svetu, kako sa aspekta ostvarenog prihoda i brojnosti radnika koje angauje, tako i sa aspekta uticaja na razvoj niza privrednih delatnosti. Svetska autoindustrija, danas, ostvaruje prihod koji je vei od npr. BDP-a Nemake ili 415

puta vie od BDP-a Kine. Direktno angauje vie od 8 miliona radnika, dok je broj indirektno angaovanih radnika viestruko vei, preko 50 miliona. Ve vie od sto godina predstavlja poligon za razvoj i primenu najsavremenijih materijala i tehnologija i drugih dostignua nauke i tehnike. U poetnim decenijama razvoja auto-industrije proizvoai vozila su sve potrebne delove i komponente uglavnom samostalno proizvodili u svojim pogonima. Danas, u uslovima specijalizacije, taj program je preputen drugim proizvoaima. Oni su klasifikovani kao: proizvoai materijala i komponenata, proizvoai podsklopova, proizvoai sistema, integratori sistema i finalisti. Lanac snabdevanja, dakle, ima 5 nivoa. Svaki proizvoa nastoji da zavisi samo od jednog (nieg) nivoa isporuioca. Vodei svetski isporuioci danas su toliko napredovali da su stekli OEM status (Original Equipment Manufacturer). Od ve pomenutih 10.000 proizvoaa isporuilaca njih preko 100 ostvaruje pojedinani ukupni godinji prihod od milijardu do ak 20 milijardi evra (prosek za 2007. godinu iznosi oko 4 milijarde evra). Vodei proizvoai su izgradili svoje fabrike irom sveta. Tako Bosch ima oko 240 pogona u 39 zemalja, Delphi 335 pogona u 40 zemalja, itd. Isto rade i ostali isporuioci, a pogoni su im uglavnom blizu fabrika za montau vozila. Svi oni moraju da obezbeuju visok nivo kvaliteta svojih proizvoda, uz to nie cene i da zadovoljavaju procedure svojih kupaca (finalista), npr. da ih dopremaju do montanih fabrika po principu Just in Time. 5.2 Karakteristike razvoja i trendovi menadmenta kvalitetom u svetskoj autoindustriji Kao to je navedeno svetska auto-industrija je ve ula u fazu zrelosti sa jako izraenim aspektom globalizacije trita i proizvodnje. To je uslovilo da se poslovne strategije proizvoaa prilagoavaju novonastalim uslovima. Karakteristina su dva osnovna trenda: integracija na tehnolokoj ili poslovnoj osnovi kod finalista, i specijalizacija isporuilaca. i poveanje tehnoloke kompetitivnosti kod

16

Znaajan deo poslovne strategije odnosi se na strategiju kvaliteta ija se promocija i realizacija podstiu preko IATF i drugih meunarodnih, kao i nacionalnih udruenja proizvoaa vozila. Tako danas na sceni upravljanja kvalitetom u svetskoj auto-industriji postoje dva paralelna procesa:-

ubrzana

sertifikacija

prema

standardu/tehnikoj

specifikaciji

ISO/TS kompanija, proverama od strane tela IATF, da stalno obezbeuju zahtevani kvalitet, i razvoj i implementacija zajednikih programa i projekata kvaliteta na internacionalnom nivou. Osnovna karakteristika i cilj ovih procesa je da se obezbedi zajedniki pristup sistemu menadmenta kvalitetom u auto-industriji: da se obezbede stalna poboljavanja, prevencija u pogledu nedostataka, smanjenje gubitaka u lancu snabdevanja i da se izbegnu viestruke sertifikacione provere. Tako su zahtevi ISO/TS 16949, spojeni sa specifinim zahtevima korisnika, obavezujui za sve u lancu snabdevanja. Time se obezbeuje visok kvalitet vozila kao sloenog proizvoda . 6. STANJE I UZROCI PROBLEMA U DOMAOJ AUTO-INDUSTRIJI 6.1.ZASTAVA KAMIONI Proizvodnja privrednih vozila u "Zastavi" poela je 1939. godine, pred Drugi svetski rat, kada je proizvedeno 400 kamiona firme CHEVROLET za potrebe jugoslovenske vojske. Montaom 162 terenska vozila marke Willys, od 1953. godine, pa do dananjih dana, razvijala se proizvodnja privrednih vozila. Sa italijanskim proizvodjaima 1955. godine poinje proizvodnja kamiona i terenskih vozila AR-51, a neto kasnije, na bazi Ugovora o licenci sa firmom FIAT, i furgona 1100 TF. Na tritu, od 1961. godine, pojavljuje se vozilo "zastava 615" i "zastava 620" iz sopstvenog razvoja. Ova proizvodnja uspeno se razvijala do 1969. godine, kada zbog tadanjeg programa i uvodjenja nove tehnologije, dolazi do znatne stagnacije. U ovom periodu proizvodnja privrednih vozila nalazila se u sastavu Fabrike putnikih automobila.

17

U ''Zastavi" je, 18. juna 1969. godine, doneta odluka da se pristupi formiranju "Fabrike privrednih vozila - Zastava". Tada je napravljen i dugoroni program razvoja sa ciljevima:

da se razvoj ostvari u saradnji sa italijanskom firmom OM-BRESCIA (kasnije FIAT-om), s tim da se licencni oblik prevazidje i zasnuje na podeli rada kroz dugoronu proizvodnu kooperaciju; da se kooperacijom obezbedi proizvodnja komponenti i vitalnih sklopova u serijama koje omoguavaju ekonominu proizvodnju; da se stvore uslovi za proizvodnju savremenih privrednih vozila, poznatim na svetskom tristu, a time i mogunost njihovog plasmana na domaem i ino tritu.

Na bazi novih Ugovora sa FIAT-om poinje proizvodnja kamiona, korisne nosivosti od 2,5 do 4 tone, a u Somboru se formira III pogon za proizvodnju lakih dostavnih vozila nosivosti 0,6 tone. Pored vozila po ovom Ugovoru, poinje proizvodnja prednjih osovina, zadnjih mostova, ramova asija i drugih komponenti, kako za potrebe ''Zastavine'' fabrike u Kragujevcu, tako i za FIAT-ove fabrike u Brei. Ugovorom o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji, od 5. avgusta 1978. godine, uvedena je u proizvodnju nova gama privrednih vozila OM-40/35, popularno nazvan ''mali OM''. Ubrzo, zatim, FIAT-IVECO prenosi proizvodnju ove game vozila u ''Zastava-privredna vozila'' (ZPV). Ova gama vozila se u ZPV proizvodi ne samo za potrebe jugoslovenskog trista, ve i za komercijalizaciju preko prodajne mree partnera Ugovorima o transferu tehnologije i industrijske kooperacije sa IVECO-m iz 1985. i 1988. godine proiruje se program privrednih vozila

gamom "S" i modelima 30.8, 35.8 i 40.8 gamom "Z" i modelima 50.9, 65.9, 65.12, 79.12, 79.14 i 109.14

i orijentacijom proizvodnje za potrebe IVECO-vih trzista. Od 1. januara 1991. godine ZPV posluje kao preduzee u meovitoj svojini, u kome je uee IVECO-a 46, a "Zastava kamioni",d.o.o. - 54 odsto.. Posle 1. januara 1991. godine, delatnost preduzea je:

proizvodnja teretnih - specijalnih vozila ukupne mase od 2,5 do 11 tona; proizvodnja komponenti, delova i pribora za privredna vozila (prednje osovine, zadnji mostovi, otpresci, kompletna karoserija, tovarni sanduci, sedita, autodizalice, izduvni sistemi itd);18

istraivako-razvojne delatnosti u oblasti konstrukcije i tegnologije u okviru sopstvene istraivako-razvojne jedinice.

Na bazi vozila iz navedenog programa razvijen je veliki broj nadogradnji i specijalnih vozila, koja se proizvode u RJ "Proleter", i to:

kiperi, samoutovarivai za kontejnere, rol-kiperi, utovarivai sa hidroliftom, produene kabine, univerzalni furgoni, vozila za prevoz hleba i mesa, vozila za policiju, sanitetska vozila i drugo.

Preduzee od 30. juna 2000. godine posluje pod nazivom: Drutvo sa ogranienom odgovornou za proizvodnju i promet privrednih vozila "Zastava kamioni" d.o.o., Kragujevac. Od 1. septembra 2001. godine, implementacijom Programa statusne i organizacione transformacije i strateke konsolidacije Grupe ZASTAVA, ZASTAVA KAMIONI posluju u sastavu novoformiranog holdinga ZASTAVA VOZILA.. Preduzee ZASTAVA KAMIONI d.o.o. 24. oktobra 2001. godine sertifikovano je prema standardu kvaliteta JUS-ISO 9001.

ZASTAVA KAMIONI, d.o.o.iz Kragujevaca preduzee je sa meovitom svojinom za proizvodnju i promet privrednih vozila. Organizacijska struktura ZASTAVA KAMIONI ima sve karakteristike modaliteta razvijene funkcionalne strukture. Struktura se zasniva na objedinjavanju poslova direkcija i poslovnih jedinica. Strukturu ZASTAVA KAMIONI, d.o.o., Kragujevac ine sledei organizacijski nivoi:

I - ZASTAVA KAMIONI, d.o.o., Kragujevac II - direkcije i poslovne jedinice III - centri, sektori i radne jedinice IV - slube, biroi, odeljenja, pogoni i radionice V - linije.

Organi upravljanja u Drutvu su:

Generalna skuptina Osnivaa Upravni odbor Nadzorni odbor19

Direktor drutva

Drutvom ZASTAVA KAMIONI, d.o.o., Kragujevac rukovodi direktor Drutva sa neposrednim saradnicima, koji rukovode Makro organizacionim celinama direktno.

6.2. Razvoj i problemi konkurentnosti domae auto-industrije Stanje u domaoj auto-industriji danas u punoj meri odslikava velike probleme u tranziciji ukupne privrede Srbije. Ona je svojinski nesreena, nedovoljno meusobno povezana i nedovoljno ukljuena u globalnu mreu proizvoaa. Ima zabrinjavajue poslovne performance: nizak stepen korienja raspoloivih kapaciteta, produktivnost je skoro 10 puta manja u odnosu na svetsku autoindustriju, smanjen i gotovo beznaajan izvoz, investicije zanemarljive i sl. U Srbiji danas postoji vie proizvoaa-finalista vozila (Zastava automobili, Zastava kamioni, Fap, Ikarbus, Neobus...) i preko 100 isporuilaca autodelova i komponenata. Njihov razvoj dramatino je usporen 90-tih godina prolog veka zbog poznate situacije u bivoj dravi (raspad, sankcije). Sledio je, 2000-tih, liberalizovan uvoz (novih i korienih) vozila, pa je poeo da opada interes domaih kupaca za domaa vozila. Ipak, finalisti su uz subvencije drave i cenovnu konkurenciju opstali, ali je situacija kod domaih isporuilaca razliita. Najvei broj nije uspeo da se oporavi od posledica raspada ranijeg (monopolistikog exYU) trita, ali su kod onih kod kojih je izvrena svojinska transformacija uoljive promene koje se ogledaju u poveanom izvozu i pozitivnom odnosu prema kvalitetu. Danas, u novoj dravi, novom okruenju i novom ekonomskom ambijentu, drava i proizvoai pokuavaju da pronau nove partnere, s novim konkurentnim proizvodima i da poveaju izvoz. Polovinom ove, 2008. godine potpisan20

je

Memorandum

o

stratekom

partnerstvu izmeu Zastave i Fiat-a a najavljena je strateka saradnja i sa

drugima. Sa Fiat-om se predviaju zajednika ulaganja i iznosu od 700 miliona evra u naredne 2 godine i podizanje proizvodnje na 300.000 vozila godinje. Uz ranije uspostavljene odnose sa Fiatom (proizvodnja Zastave 10) i nedavne sa Genaral Motors-om (proizvodnja Opel Astre), kao i uvoenje u proizvodnju novih modela, to bi znailo oivljavanje auto-industrije u Srbiji. Oivljavanje bi obuhvatilo ne samo Zastavu, kao finalistu, ve i sve isporuioce koji se budu kvalifikovali da proizvode kvalitetne delove. Glavni osnov za kvalifikaciju bie primena ISO/TS 16949. Dakle, na vidiku je poboljavanje stanja u domaoj auto-industriji. 6.3. Primenjeni koncepti i problemi kvaliteta u domaoj auto-industriji Glavna karakteristika dosadanjeg razvoja koncepata kvaliteta u domaoj auto-industriji je razvoj autonomnih koncepata kontrole, potom obezbeenja kvaliteta (koncepata za koje nije postojala sertifikacija preko tree strane), kao i kanjenje sa primenom ISO 9001, a zatim I ISO/TS 16949. Naime, do 80-tih godina prolog veka razvijani su i primenjivani autonomni koncepti ili preuzimani koncepti ino-partnera, tokom 90-tih uspostavljan je, a 2000-tih sertifikovan koncept sistema kvaliteta prema ISO 9001:1996. Od 2002. godine sprovoena je tranzicija u sistem menadmenta kvalitetom prema ISO 9001:2000. Samo 5 preduzea u Srbiji sertifikovalo je sistem prema ISO/TS 16949: 2002. Svi ovi koncepti, ukljuujui i najnovije sisteme prema ISO 9001, nisu bili u dovoljnoj meri zasnovani na zajednikom pristupu kvalitetu u auto-industriji i obezbeenju kvaliteta u lancima isporuka. Kada se toma doda i najei formalistiki pristup (samo radi posedovanja sertifikata) proizilazi da i pored dosadanjih napora na uspostavljanju sistema upravljanja kvalitetom prema ISO 9001, u veem broju firmi, kvalitet pojedinanih proizvoda esto nije na eljenom nivou. Posledice najvie oseaju finalisti, jer kupci od njega oekuju savren proizvod po prihvatljivoj ceni. Dakle, stanje u oblasti kvaliteta u naoj autoindustriji je takvo da ga treba znaajno poboljati.

21

7. MERE KOJE MOGU DOPRINETI POBOLJAVANJU STANJA Neosporna je injenica da veina organizacija domae auto-industrije trenutno nije konkurentna na globalnom, a gubi se i pozicija na domaem tritu. Stoga je oigledno da nau auto-industriju treba globalizovati. Da bi se to desilo neophodno je: da se (na nivou drave i na nivou preduzea) obezbede uslovi pod kojima bi strane firme videle opravdanost ulaganja ne samo u finaliste ve i u komponentistiku, kao to su to uinile zemlje Srednje Evrope 90-tih, i da firme domae auto-industrije pokau sposobnost da su u stanju da stalno obezbeuju zahtevani kvalitet u auto-industriji i specifine zahteve tih-stranih firmi. Mere koje treba realizovati na nivou drave definisane su ''Strategijom razvoja auto-industrije do 2015'' koja je krajem 2006. uraena u Poslovnom udruenju proizvoaa drumskih vozila Srbije. Ovom strategijom predviena je iroka lepeza mera koje treba da omogue: pronalaenje stratekih partnera za finalist (ovaj proces je trenutno u toku za Zastavu) koji bi investiranjem u tehnologiju i procesom privatizacije postali veinski vlasnici, i-

ulaganja u proizvoae-isporuioce, bilo od strane novih vlasnika ili svojih stratekih partnera koji bi im obezbedili nove licence i nove tehnologije, kao to je to bio sluaj u ranijem periodu.

Mere koje treba da realizuju same organizacije auto-industrije odnose se na:

22

-

poboljavanje

performansi

poslovanja

(inoviranje

proizvoda,

smanjenje trokova i sl.) i procesa u samim organizacijama, i definisanje i realizaciju programa (akcionog plana) poboljavanja kvaliteta u narednom periodu. Sistem upravljanja kvalitetom prema ISO/TS 16949 za sada poseduje samo 5 domaih proizvoaa, to znai da je ukljuivanje veine ostalih isporuilaca u svetsku podelu rada u sadanjem trenutku teko ostvarivo ukoliko ne izvre prilagoavanje zahtevima standarda. Normalno je da im, uz privatizaciju, u tome pomogne i drava. Konkretan vid pomoi mogao bi se sastojati u sufinansiranju aktivnosti na uspostavljanju i sertifikaciji sistema upravljanja kvalitetom u auto-industriji prema ISO/TS 16949.

23

8. ZAKLJUAK Predloene mere mogu doprineti popravljanju stanja u domaoj autoindustriji. Konkretno:-

Podstakle bi procese horizontalne i vertikalne kooperacije sa domaim i ino-partnerima. Bile bi jak signal potencijalnim inopartnerima da smo spremni za saradnju, ukljuivanje u globalne mree proizvoaa i zajedniki prilaz sistemima upravljanja kvalitetom u autoindustriji.Time bi smo ino-partnere stavili u funkciju razvoja domae privrede; Mere su opravdane i u irem drutvenom interesu, idu u korist a ne na tetu trita, jer bi se doprinelo ravnotei izmeu liberalizacije trita i pomoi domaim proizvoaima zatiti od posledica uvoza korienih vozila; Dugorono posmatrano, predloene mere mogu poveati stepen korienja postojeih kapaciteta i konkurentnost (proizvodima visokih karakteristika i nivoa kvaliteta), kako na domaem, tako i na ino-tritu. Sve tomoe direktno unaprediti ekonomsku situaciju celog sektora, a indirektno doprineti spoljnotrgovinskoj i deviznoj ravnotei nae zemlje; Primenom ISO/TS 16949, takoe dugorono posmatrano, direktno se mogu unaprediti poslovni odnosi izmeu partnera na makro nivou, kao i poslovni procesi u toj saradnji. Naime, principi i zahtevi ovog standarda tako su definisani da njihova primena mora obezbediti stalna poboljavanja.24

-

-

-

-

9.LITERATURA [1.] urii M., MENADMENT KVALITETA, ICIM Izdavaki centar za industrijskimenadment, Kruevac, 2007.

[2.] www.pupdvs.co.rs [3.] www.scindeks-clanci.nb.rs [4.] www.politika.rs [5.] www.zastava.com

25