SN Mreze - Prekidi Napajanja

7/21/2019 SN Mreze - Prekidi Napajanja

http://slidepdf.com/reader/full/sn-mreze-prekidi-napajanja 1/21

Prekidi napajanja pri kvarovima nasrednjenaponskoj mre ži



Uvod Kvarovi na bilo kom od elemenata izvoda srednjenaponske radijalne

distributivne mre že (SN mre že) izazivaju delovanje relejne za štite iisključenje prekida ča izvoda, čime svi potro šači priključeni na izvodostaju bez napajanja sve dok se ne prona đe i izoluje element u kvaru inapajanje obnovi kori šćenjem osnovnog i rezervnog izvora napajanja

Nakon obnavljanja (opravka ili zamena) elementa u kvaru ponovo seuspostavlja osnovno uklopno stanje, pri čemu opet dolazi do prekidanapajanja potro šača

Ukupno vreme prekida napajanja usled posledica jednog kvara zavisiod toga koji element je u kvaru, od šeme i tehni čke opremljenostimre že (daljinsko upravljanje, pokaziva či kvara itd.) i od organizacijedispe čerske slu žbe (broj ekipa koje se anga žuju na terenu, plantra ženja kvara itd.)

U cilju smanjenja trajanja prekida napajanja uvode se različiti nivoiautomatizacije SN mre že

Troškovi šteta usled prekida napajanja kod potro šača, zavise unajve ćoj meri od vremena trajanja prekida napajanja



Šeme gradskih SN mre

ža

Gradske srednjenaponske distributivne mre že (SN mre že) po pravilurade kao radijalne sa mogu ćnošću napajanja iz rezervnog izvora

SN mreže se sastoje od izvoda koji se napajaju iz izvorne TS X/SN(izvorna TS) i sastoje se od niza TS SN/NN (TS) SN vodovimapovezanih u radijalnu šemu

U cilju standardizacije te ži se da izvod ima što manje ogranaka i dase obezbedi rezervno napajanje celog izvoda iz samo jednog izvora Postoje tri tipi čne šeme SN mre ža, koje se razlikuju prema izvoru

rezervnog napajanja (rezervni izvod) Kao rezervni izvod mo že da se koristi susedni izvod koji na sebi imapriključene potro šače preko odgovaraju ćih TS (C), ili se koristiposeban rezervni kabl ( ), koji na sebi nema priklju čene potro šače, iobično se koristi kao rezerva za vi še izvoda

Rezervni izvod mo že da se napaja iz susedne izvorne TS ( D) ili iz isteTS iz koje se napaja i izvod koji se rezervi še ( )C

C




ža

Na osnovu navedenih kategorija razlikuju se slede ćešeme modula SN mre ža:

šema sa me đupoveznim vodovima ( CD),

šema sa otvorenim polupetljama ( ), šema sa rezervnim kablom iz razli čite izvorne TS( ),i

šema sa rezervnim kablom iz iste izvorne TS ( ) U šemi sa me đupoveznim vodovima CD (Sl. 1) kao

rezervni izvod slu ži izvod koji se napaja iz susedneizvorne TS, čije su SN sabirnice ozna čene brojem 2 Oznake imaju slede će zna čenje:

DCC

DC




ža

0 sabirnice SN u izvornoj TS iz koje se izvod A+B napaja, A+B izvod SN mre že, A je deo izvoda od mesta kvara do po četka

izvoda, a B deo od mesta kvara do kraja izvoda, NO normalno otvoreni rastavlja č ili rastavna sklopka na spoju prema

rezervnom izvodu, C rezervni izvod – susedni izvod koji se napaja iz iste izvorne TS isluži kao rezervni izvod izvodu A+B .

Sl. 1 Šema sa me đupoveznim vodovima (CD)

2

C

NO

A+B0




ža

Sl. 2 prikazuje primer šeme sa otvorenim polupetljama

Sl. 2 Šema sa otvorenim polupetljama ( )

NO

C

m-1=2 1m=3

A+B0

DC




ža

U šemi sa rezervnim kablom iz razli čite izvorne TS, (Sl. 3), i iz iste izvorne TS(Sl. 4) rezervni kabl predstavlja izvor rezervnog napajanja za vi še, obi čno 4 do 8izvoda, a na slici je prikazan samo jedan od tih izvoda

Sl. 3 Šema sa rezervnim kablom iz razli čite izvorne TS ( )

Sl. 4 Šema sa rezervnim kablom iz iste izvorne TS ( )

2

C

NO

A+B0

N O

C

A + B0

DC

DC




ža

U primerima šema na prethodnim slikama izvodi SN mre že imaju po jedan ogranak, a sva dalja razmatranja podjednako se odnose naradijalne šeme sa manjim brojem ogranaka i bez njih

Opremljenost gradskih SN mre ža Izvodi SN mre že mogu da budu opremljeni razli čitim tehni čkim

sredstvima i tehnikama koja se koriste prilikom otklanjanja posledicakvarova na izvodu Za spoj razmatranog izvoda i rezervnog izvoda postoje dva re šenja: S - rastavna sklopka (sklopka-rastavlja č) na spoju prema rezervnom

izvodu, -rastavlja č na spoju prema rezervnom izvodu

Tehnike vezane za daljinsko upravljanje su:

R 1 - daljinsko upravljanje prekidačima izvoda u izvornim TS ( R CB) ilidve ekipe anga žovane na otklanjanju posledica kvara ( R C2 ),

R S - daljinsko upravljanje R CB i daljinsko upravljanje rastavnomsklopkom na spoju prema rezervnom izvodu,

S




ža

R D – daljinsko upravljanje R CB i daljinsko upravljanje svimrastavlja čima i rastavnom sklopkom izvoda, – nijedna od navedenih tehnika

Logički izraz R se koristi da ozna či postojanje daljinskogupravljanja rasklopnim ure đajima, odnosno kori šćenje jedne odprve 3 navedene tehnike

Za identifikaciju deonice u kvaru koriste se slede će tehnike: I L – lokatori (pokaziva či) kvara u svakoj TS, I D – lokatori kvara sa daljinskim pokazivanjem stanja u svakoj

TS,

I M – ispitivanje koja polovina podeljenog izvoda je u kvarumerenjem izolacije,




ža

– probno uklju čenje izvoda, I L1 – jedan lokator kvara u TS na polovini izvoda, I L2 – lokatori kvara u svakoj drugoj TS ili mikroprocesorski

detektor kvara u izvornoj TS koji na osnovu merenja u re žimukvara odre đuje deonicu u kvaru,

I D1 – lokatori kvara sa daljinskim pokazivanjem stanja u TS napolovini izvoda, I D2 – lokatori kvara sa daljinskim pokazivanjem stanja u svakoj

drugoj TS Tehnike I L1 , I L2 , I D1 , I D2 koriste se kombinovano sa tehnikama

I M i , tako da ukupan broj tehnika vezanih za identifikacijudeonice u kvaru iznosi 4 + 4 2 = 12

Na osnovu uvedene klasifikacije mo že da se razmatra ukupno: 2(C) 2(D) 2(S) 4(R) 12(I) = 384 kombinacija šeme i opremljenosti

SN mre že

M I

I



Vangradske SN mrež

e Vangradske (seoske, prigradske) SN distributivne mre že po pravilu rade

kao radijalne bez mogu ćnosti napajanja iz rezervnog izvora Istovremeno, one su dosta razgranate (imaju po vi še ogranaka) i imaju

veće du žine vodova, koje sa terenskim uslovima uti ču na dosta veliko

vreme potrebno ekipi da stigne od jedne do druge TS SN/NN Primer šeme SN izvoda vangradske mre že dat je na sl. 5, na kojoj sunumerisane 43 deonice izvoda, koje obi čno imaju du žinu od nekolikostotina metara do nekoliko kilometra

S obzirom na ve ću rasprostranjenost i manji zna čaj potro šača u odnosuna gradske mre že, vangradske mre že su i manje tehni čki opremljene

Međutim, u vangradskim mre žama se mogu primeniti sva tehni čkare šenja navedena za gradske mre že, a koriste se i neka specifi čnare šenja opreme koja se koristi pri otklanjanju posledica kvara



Vangradske SN mrež

e

Sl. 5 Primer vangradskog izvoda radijalne SN distributivne mre že

31 3332 34

35

36

1

2

3

4

5

6

7

8

9

11

10

12

13

16

14

15

17 18

19

20 21

22 23 24 25 26

27

28

2930

37

38

39

40

42

41

43



Vangradske SN mrež

e Linijski rastavlja č se postavlja na stub sa pogonskim mehanizmom

koji omogu ćava rukovanje sa nivoa tla Pomo ću linijskog rastavlja ča izvod mo že da se podeli na dva dela i

tako izolovati deo koji sadr ži deonicu u kvaru Uklopka (recloser ) je prekida č sa ugra đenom relejnom za štitom i

odgovaraju ćom lokalnom automatikom, konstuisan za spoljnu monta žu,tako da mo že da se ugradi i na stub SN nadzemnog voda Postavljanjem uklopke na po četak ogranka (ili negde u sredini izvoda)

ostvaruje se da za kvarove na ogranku uklopka reaguje br že odprekida ča izvoda i da se tako isklju či samo ogranak u kvaru

Na sličan na čin se mo že postaviti vi še uklopki na jedan izvod Odvaja č (autosectionaliser ) je rastavlja č koji se postavlja na stub

nadzemnog voda Odvaja č ima odgovaraju ći opru žni pogon i lokalnu automatiku koja se

mo že podesiti tako da se isklju či (rastavi) posle odre đenog brojabeznaponskih pauza



Vangradske SN mrež

e Uklopka se obi čno koristi sa jednim ili vi še odvaja ča, koji se

postavljaju izme đu njega i kraja izvoda Odvaja č najbliži kraju izvoda se podesi da reaguje posle dve

beznaponske pauze, slede ći, bliži uklopki, posle tri pauze itd Kada do đe do kvara u delu izvoda koji se napaja preko uklopke,

on se isklju čuje i posle kratke beznaponske pauze ponovouključuje

Svi odvaja či odbroje po jednu beznaponsku pauzu Ako je kvar bio prolazan, uspostavlja se napajanje Ako kvar i dalje postoji, uklopka se ponovo isklju čuje, svi

odvaja či odbroje drugu beznaponsku pauzu, a onaj najbli ži krajuizvoda isklju či

Ako je kvar bio iza najdaljeg odvaja ča, uspostavlja se napajanjebez deonica iza njega, a ako nije opisani postupak se nastavljadok se kvar ne izoluje, bilo nekim od odvaja ča, bilo samomuklopkom



Postupci otklanjanja posledica kvarova u SNmre ži

Izvod SN mre že u kvaru prikazan je na Sl. 6 Ova šema odnosi se na sve razmatrane šeme SN mre ža s

obzirom da se one razlikuju samo po rezervnom izvodu Postupak koji će biti opisan va ži i za razgranate, bilo kablovske,

bilo nadzemne izvode, jer se otvaranjem jednog rastavlja ča itakvi izvodi uvek dele na dva dela (polovine)

CB

NO

1

CBA

1110 1615141312987654321

Sl. 6 Izvod SN mre ž e u kvaru



Postupci otklanjanja posledica kvarova u

SN mrež

i Element 1 predstavlja sabirnice SN u izvornoj TS, element 1

sabirni čki rastavlja č izvoda, dok je sa CB ozna čen prekida č izvoda Elementi 5, 9 i 13 su sabirnice SN u TS na koje se priklju čuju

potro šači Elementi 2, 4, 6, 8, 10, 12 i 14 su rastavlja či, a element 16, koji

se nalazi na spoju prema rezervnom izvodu je rastavlja č ( ) ilirastavna sklopka (S), zavisno od izabranog re šenja Deonice vodova su ozna čene sa 3, 7, 11 i 15 Ukoliko postoje, lokatori kvara se po pravilu postavljaju u svaku

TS kako bi pokazivali da li je struja kvara pro šla kroz tu TS premaslede ćoj deonici voda

Stanje pokaziva ča kvara mo že da se vidi spolja tako da ekipanema potrebe da ulazi u TS radi probnog uklju čenja ili merenjaizolacije, što zna čajno smanjuje vreme tra ženja elementa u kvaru

S




SN mre ži Vreme prekida pogona za razli čite delove izvoda, a samim tim i

vreme prekida napajanja potro šača, zavisi od opremljenosti SNmre že

Kod SN mreža sa daljinskim upravljanjem svim rasklopnimure đajima ( R D) obnavljanje pogona posti že se relativno brzoposle o čitavanja stanja lokatora kvara, otvaranja rastavlja čanajbli žih elementu u kvaru i uklju čenja prekida ča izvoda irastavne sklopke prema rezervnom izvodu

U ostalim slu čajevima, proces obnavljanja napajanja znatno jesloženiji i sporiji

U slučajevima kada ne postoje lokatori kvara, deonica u kvaruse tra ži sukcesivnim deljenjem izvoda na pola, otvaranjemrastavlja ča u TS

Ako se izvod sastoji od n deonica, broj deljenja i odgovaraju ćihispitivanja koja od polovina sadr ži element u kvaru potrebnih dase identifikuje element u kvaru je:

2ln

nlnm



Postupci otklanjanja posledica kvarova u SN

mre ži Pretpostavimo, na primer, da je u kvaru deonica broj 7 (Sl. 6) Deo A tada čine elementi od 1 do 6, a deo B elementi od 8 do16

Izvod se deli na pola otvaranjem rastavlja ča 8

Uključivanjem prekida

ča CB ili merenjem izolacije utvr

đuje seda je u kvaru deo izvoda od rastavlja ča 8 do izvorne TS

Otvaranjem rastavlja ča 6 i ponovnim probnim uklju čenjem ilimerenjem izolacije definitivno se utvr đuje da je kvar na deonici7

Eventualni kvar na opremi u TS (sabirnice SN i oprema vezanaza sabirnice) utvr đuje se prilikom ulaska u TS

Kako su ovakvi kvarovi znatno re đi od kvarova na deonicamavodova, a njihove posledice uglavnom vidljive, identifikacijaovakvih kvarova obi čno se svodi na vizuelni pregled




SN mrež

i Ako vizuelnim pregledom do đe do gre ške, zaklju čiće se da je u

kvaru susedna deonica Greška će se uvideti prilikom poku šaja obnavljanja pogona tedeonice bez zna čajnih posledica (jer je poku šaj obnavljanjanapajanja ekvivalentan probnom uklju čenju) i bez velikoggubitka vremena

Zato će se dalja razmatranja zasnivati na identifikaciji iizolovanju deonice u kvaru, a dobijeni rezultati će generalnovažiti i za slučajeve kvarova na opremi u TS



Štete usled prekida napajanja

Štete usled prekida napajanja koje imaju potro šači različitih kategorija mogu da seizračunaju pomo ću slede ćih izraza:

Industrija: ci = 4,5 d € /kW

(4) Komercijala: c

k = 7 d € /kW

(5) Poljoprivreda: cp = 1,75 d € /kW

(6) Doma ćinstva: cd = 0,75 d € /dom za d 2h (7) cd = 1,5 d € /dom za 2h d 3h (8) gde je: c – šteta po jedinici vr šne snage; d – trajanje vremena prekida u h



Štete usled prekida napajanja

Štete u slu čaju ispada celog izvoda tada iznose: c = c1 d € /kW (9)

(10) gde je: k i ,k k , k p – relativni udeo u snazi izvoda potro šačakategorija industrija, komercijala i poljoprivreda,

respektivno, k 1 – prose čna vr šna snaga jednog doma ćinstvapriključenog na izvod, kW/dom

pki1

pki1 kkk1k75,0k75,1k7k5,4c

Documents

SN Mreze - Prekidi Napajanja