Sociologija 2deo

  • View
    351

  • Download
    12

Embed Size (px)

Text of Sociologija 2deo

DRUGI DEO

PREGLED SOCIOLOKIH TEORIJA

SOCIOLOKE TEORIJE OSNIVAA SOCIOLOGIJE

1. Kontova teorija drutva

Francuski sociolog i filozof Ogis Kont (1798-1857), jedan od osnivaa sociologije u dva svoja glavna dela: Kursu pozitivne filozofije i Kursu pozitivne politike, razradom i sistematizacijom ideja svojih predhodnika, posebno Aristotela, Kondorseja i Sensimona prvi je razvio celovit socioloki sistem, odnosno celovitu i sistematinu teoriju drutva. Ljudsko drutvo, smatra Kont, predstavlja zavrni korak organske evolucije. Ono je "veliko bie", svojevrstan "kolektivni organizam" koji poseduje primaran organski atribut "consensus universale". Otuda u ljudskom drutvu, kao i biolokom organizmu, "postoji sklad strukture i funkcije koje idu zajednikom cilju kroz akciju i reakciju unutar delova i u odnosu na okolinu". Opti konsenzus na kome poiva drutveni poredak izvire iz: a) instinkta simpatije, oseanja drutvenosti koje je ukorenjeno u prirodi svakog pojedinca, i b) zajednikih misli ideja, verovanja i moralnih nazora.

Slinosti izmeu ljudskog drutva i biolokog organizma

Po Kontovom miljenju, drutvo je slino organizmu, ne samo po saglasnosti kao zajednikom organskom atributu, ve i po svojoj strukturi. Naime, drutvo je, kao i bioloki organizam, sastavljeno iz odgovarajuih delova: eliji organizma odgovara porodica; tkivu - drutvene klase; organima - drave, odnosno gradovi; i sistemu organa - narod.

Razlike izmeu ljudskog drutva i biolokog organizma Meutim, izmeu biolokog i drutvenog organizma postoje, po miljenju Konta, i sutinske razlike. Te razlike se ogledaju u sledeem: a) nasuprot biolokom organizmu koji je nepromenljiv, ljudsko drutvo se moe menjati i usavravati ako se njime upravlja u skladu sa principima pozitivne nauke; b) drutveni organizam je mnogo sloeniji od biolokog i stoga dozvoljava mnogo iru raspodelu funkcija kombinovanu sa viim stepenom koordinacije organa.

Osnovna elija drutva Osnovna elija drutva, smatra Kont, je porodica, a ne pojedinac. Drutvo se ne moe rastaviti na pojedince kao to se ni geometrijska slika ne moe ralaniti na prave, niti prave na take. Naime, pojedinac tek preko porodice postaje drutveno bie, preko nje poinje da izlazi iz svoje linosti i ui da ivi u drugom. U porodice se, na bazi ljubavi izmeu suprunika i roditelja i dece, gradi elementarno socijalno jedinstvo koje je osnova za razvoj kooperacije i saradnje u drutvu. Na drugoj strani, potinjenost ene mukarcu i dece roditeljima, koja tvori i odrava porodicu, jeste prirodna osnova na kojoj se gradi hijerarhijsko ustrojstvo drutva. Iz porodice, proirenjem instinkta simpatije izvan njenih okvira radi ujedinjavanja napora, nastaje, po Kontu, ira ljudska zajednica, grad, odnosno drava.

Pojam drave Drava je organ oveanstva, odnosno "velikog bia" koga ine stanovnitvo, teritorija, suverena vlast i organizovana uprava. Iako drava ima psiholoku osnovu - u instinktu simpatije - ona, smatra Kont, nastaje pre svega zbog podele funkcija u drutvu i nunosti ujedinjavanja napora. Visoka specijalizacija koja nastaje podelom rada vodi razvoju strunosti i vetina na jednom uskom polju, i ako je dravna vlast ne bi koordinirala neminovno bi dolo do raspadanja drutva. Bez usmeravajue i koordinirajue funkcije nosilaca duhovne i materijalne vlasti drutvo bi propalo, jer bi bila unitena svest o jedinstvu celine i uzajamnim odnosima izmeu pojedinca i drutva. Svaki grad, odnosno drava podeljena je, smatra Kont, na klase. One nastaju razvojem podele rada i hijerarhijskim ustrojstvom razliitih ljudskih aktivnosti prema njihovom znaaju za drutvo. Kont u svakoj savremenoj dravi razlikuje tri osnovne klase: a) spekulativnu - koju ine nosioci naune, filozofske i estetske delatnosti, intelektualno usmerava razvoj drutva i obavlja moralni nadzor nad njim; b) praktinu to je klasa praktinih voa bankara, trgovaca industrijalaca i drugih, koja polazei od moralnih naela koja odreuje spekulativna klasa, upravlja drutvom, odnosno vri neposrednu materijalnu vlast kroz usmeravanje aktivnosti u razliite oblasti proizvodnje, i c) proizvoaku klasu koju ine: radnika klasa, zanatlije i seljaci oni koji proizvode materijalna dobra u skladu sa uputstvima praktinih voa i pod njihovim nadzorom.

Klasni sukobi Kont smatra da je prirodno da izmeu drutvenih klasa treba da vlada duh saradnje i kooperacije, jer drutvo ne moe da opstane, a jo manje da napreduje, ako u njemu ne postoji opta saglasnost o kooperativnom vrenju drutvenih funkcija koje moraju biti hijerarhijski ustrojene. Klasni sukobi izmeu radnika i industrijalaca, koji su nastali nakon revolucije, za Konta su privremeni. Oni e nestati kada metafizike ideje revolucije budu potisnute pozitivnim, naunim idejama. On smatra da e se razvojem naunog duha i novog morala razviti i kooperativna nauna organizacija drutva koja e obezbeivati stalan drutveni red i progres.

Evolucija drutva Ljudsko drutvo je, za Konta, dinamian i promenljiv socijalni organizam. Ono kao i ceo organski svet, podlee univerzalnom zakonu evolucije. Drutvena evolucija je, za Konta, proizvod trostruke funkcije ovekovog modanog sistema - intelekta, akcije i oseanja. Tokom evolucije drutvo sve vie "manifestuje obeleja ovenosti u uporeenju sa obelejima ivotinjstva" jer belei neprekidan: c) intelektualni progres - izraava se u razvoju individualne i kolektivne svesti oveka od religiozne, preko metafizike do pozitivne - naune svesti; d) materijalni progres analogan je intelektualnom i oituje se u napredovanju ljudske aktivnosti od osvajanja, preko odbrane do industrije, i e) moralni progres drutva manifestuje se razvojem i irenjem ljudskog altruizma i solidarnosti. Valja ukazati da svoju drutvenu prirodu ovek najpre iskazuje u porodici - kroz oseanje povezanosti, zatim u dravi - preko oboavanja, i na kraju u ljudskom rodu - preko ovekoljublja. Trima stupnjevima u razvoju ljudskoga uma, delatnosti i oseanja odgovaraju, smatra Kont, tri istorijska doba - teoloko, metafiziko i pozitivno (nauno).

U prvom, teolokom dobu ovek je prirodu i svet shvatao kao delovanje duhova, demona i bogova. Ovo doba Kont je, saglasno razvoju religiozne svesti, podelio na tri faze: a) fetiizam - iznedrio porodicu i oseanje povezanosti meu ljudima; b) politeizam - pojaano oboavanje, privatnu svojinu i dravu, i c) monoteizam - oseanje ovekoljublja i velika svetska carstva. Napomena: U sve tri faze teolokog doba ovekova aktivnost je bila usmerena na ratnika osvajanja.

U drugom, metafizikom dobu, koje, po Kontu, ima prelazni karakter, religijska shvatanja sveta se potiskuju apstraktnim filozofskim shvatanjima. Prirodne i drutvene pojave se vie ne tumae kao delo duhova ili bogova ve se objanjavaju apstraktnim metafizikim principima kao to su: sutina, krajnji uzrok, krajnji cilj, opta vrlina itd. Posebno obeleje ovoga doba bilo je tenja ka emancipaciji ena i seljaka to je uvoenjem feudalizma i ostvareno. Metafiziko doba obeleava i promena karaktera ovekove delatnosti: osvajaki ratovi ustupaju mesto odbrambenim.

U treem, pozitivnom dobu, koje je ideal socijalne evolucije, metafizika shvatanja, a i ostatke religijskih shvatanja sveta, potiskuju pozitivnonauna znanja. Na bazi pozitivnih injenica, dostupnih posmatranju, proveravanju i merenju, otkrivaju se nauni zakoni koji vladaju prirodnim i drutvenim pojavama. Ti zakoni postaju mera i standardi za ovekovo ponaanje i delanje. Zaokret u shvatanjima ljudi izazvao je i zaokret u njihovoj delatnosti. Umesto ratovanja sada industrija i nauka postaju glavne ljudske delatnosti. Napomena: Prema Kontovim nalazima: ni jedan od ova tri stupnja u drutvenom razvoju ne moe biti eliminisan niti preskoen. Meutim, ukoliko se drutvo mudro i intelektualno usmerava drutveni progres moe da se ubrza, kao to nedostatak mudrosti moe da ga uspori. Na drutvenu evoluciju, odnosno razvitak drutva, pored razvoja ljudskog uma, oseanja i razvoja delatnosti, utiu, smatra Kont, i drugi faktori, kao to su: klima, rasa, politika delatnost ljudi, podela rada, porast stanovnitva, oseanje dosade i ciklus trajanja ivota, ali je njihov znaaj sekundaran, jer je, u biti, socijalna evolucija proces razvoja ljudskoga uma od teolokog preko metafizikog do naunog stadijuma.

Ocena socioloke teorije Ogis Konta. Socioloke teorije Konta, imala je veliki znaaj za konstituisanje sociologije kao nauke: a) On je meu prvim teoretiarima na celovit nain dokazao da je drutvo poseban deo stvarnosti. Iako je evolucijom nastalo iz organskog sveta, drutvo se, zahvaljujui ljudskom razumu, razvija po specifinim zakonima; b) Pored toga to je povukao teorijski jasnu liniju razgranienja izmeu organske i socijalne evolucije, Kontu, pripada i zasluga to je svojom teorijom snano afirmisao naelo progresa u drutvu i odredio njegovu sadrinu; c) Kontova teorija drutva, i pored njegovog zalaganja za prevladavanjem metafizike pozitivnim naunim saznanjima, nosi snaan peat metafizike. Ona, u sutini, predstavlja svojevrsnu filozofiju istorije, jer na osnovu svojstva i moi ljudskoga uma "konstruie" drutveni ivot ljudi i njihovu istoriju. Za Konta, ljudska istorija je u svojoj sutini istorija razvoja ljudskog uma dok je drutvo manje-vie harmonian sistem zasnovan na zajednikim idejama kao produktima tog uma, i d) Kont u svojoj teoriji potpuno zanemaruje drutvene protivurenosti i sukobe.

2. Spenserova teorija drutva Pored Konta, osnivaem sociologije smatra i se i engleski sociolog i filozof Herbet Spenser (18291903). On je istovremeno kad i Darvin, ali nezavisno od njega, u delu Prva naela razvio vlastitu prirodnonaunu evolucionu teoriju. Ta teorija polazi od tri "osnovne istine", odnosno zakona: a) zakona o inerciji sile - po kome ne postoji nikakav konani, "poslednji" uzrok zbivanja u svetu, b) zakona o neunitivosti materije, i c) zakona o neprekidnosti kretanja. U uzajamnom preplitanju zbivanja koja izraavaju ova tri zakona odvija se, smatra Spenser, razvoj sveta koji karakterie progres veliine, koherentnosti