Sociologija multikulturalnosti, skripta

7/27/2019 Sociologija multikulturalnosti, skripta

http://slidepdf.com/reader/full/sociologija-multikulturalnosti-skripta 1/29

SOCIOLOGIJA MULTIKULTURALNOSTI

I INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE

- neautorizovana skripta -

KULTURNI RELATIVIZAM I ETNOCENTRIZAM

Kulturni relativizam je načelo koje ističe da se neka kultura, njene vrednosti, norme iobičaji ne mogu meriti objektivno na temelju nekih opštih kriterijuma, nego isključivo natemelju njihove uloge u određenom društvenom i kulturnom sistemu. Kulturni sistemi moguse vrednovati i ocenjivati samo u odnosu na vrednosti sa kojima su povezani, potrebe kojezadovoljavaju, očekivanja i moralne norme konkretne kulture. Isto tako, nemoguće jeanalizirati i razumeti druge socijalne, psihološke i etičke enomene izvan konteksta njihoveuloge u određenom socijalnom i kulturnom sistemu.

Kulturni relativizam pomogao je u protivljenju etnocentrizmu, čak i rasizmu. Kulturnirelativizam je jedan pristup pitanju prirode i uloge vrednosti u kulturi. !ačelo kulturnogrelativizma najkraće bi se moglo odrediti na sledeći način" sudovi se zasnivaju na iskustvu, a

svaka osoba tumači iskustvo u skladu sa svojom sopstvenom enkulturacijom. #edna odmoralnih, ilozoskih i političkih posledica pojave pojma kulture bilo je stanovište kulturnog

relativizma, koje je polazilo od pretpostavke da su našaverovanja, moral, obrasci, ponašanje, opa$anje sveta oko nas

proizvodi kulture koje smo naučili kao članovi zajednice u kojoj smo vaspitavani. %ošto kulturatako duboko i široko određuje naš pogled na svet sledi da ne mo$e-mo imati objektivnu osnovuza tvrdnju da je naš pogled na svet bolji od nekog drugog, ili da se jedan mo$e koristiti kaomerilo drugog. & tom smislu o kulturama se mo$e suditi samo u odnosu jedne prema drugoj, aznačenje određenog verovanja i ponašanja mora se pre svega tumačiti u odnosu na njegovkulturni kontekst. %o relativističkim shvatanjima neka razumevanja emocija i drugih obrazaca ponašanja jedinstveno su vezana za određenu kulturu, koja mogu biti neshvatljiva za posmatračeneke druge strane kulture. Istorija kulturnog relativizma zanimljiva je i zbog toga što su neki od

najuglednijih antropologa u svetu, koji su prvobitno podr$avali principe kulturnog relativizma, usvojim kasnijim radovima zastupali i iznosili antirelativističke procene i stanovišta.

'$ord$ %iter (ardok, kada je bio vodeća igura u komparativnim istra$ivanjimakulture u svetu napisao je da je besmislena relativistička ideja koju je )ut *enedikt obradilau svojoj knjizi Obrasci kulture. Kritika se odnosila na njene tvrdnje da kulturno verovanjenema značenje osim u svom kontekstu, i da je +erskoviceva tvrdnja da svim kulturamamora pripadati jednak dignitet i poštovanje, ne samo besmislica već sentimentalna besmislica. /n je dodao da je apsurdno tvrditi da kanibalizmu, ropstvu, magijskoj terapijii ubijanju starih pripadaju isti dignitet i validnost kao sigurnosti za stare, naučenojmedicini i metalnim arteaktima. 0vi ljudi, insistirao je (ardok, više cene zapadnutehnologiju i više bi voleli da su u stanju da hrane svoju decu i stare nego da ih ubijaju. 1

2ntropolozi ne samo da nisu prihvatili ova antirelativistička gledišta, uz vrlo malo

izuzetaka, već se čvrsto dr$e verovanja da kultura jeste i mora biti adaptivna.

3

4eze kulturnog relativizma podvrgli su oštroj kritici i drugi antropolozi, na primer'ejvid *idnej koji je doveo u pitanje mnoge njegove postavke. /n je isticao da su kulturnirelativisti do te mere zaokupljeni očuvanjem ednikulturnih razlika da nisu često uspevali

5. %. (urdock, +o6 7ulture 7hanges, Man, Culture,

and Society, !e6 8ork, 9:;, <=>. ?;. 1 5. %.(urdock, исто, <=>. ?9.3 %rema" @. +arison, 0. +antington, Kultura jevažna, *eograd, 1AA?, str. 11?



1

proceniti važnost suprotne potrebe a ajednički! jezgrom objektivnih kulturnih vrednosti.0a$et *idnijev stav glasio bi" !e mo$e postojati uzajamno poštovanje razlika ako ne postojei zajedničke vrednosti. %rema njemu, relativisti B+erskovic pre svegaC ne objašnjavaju kako je teorijski moguće postojanje kulturnog relativizma bez etnocentrizma, s obzirom dakulturno uslovljavanje nu$no vodi članove bilo kog društva preeriranju svog sopstvenogvrednosnog sistema.

'akle, prema postavkama relativista pred nama je alternativa" ili moramo prihvatitidoktrinu određenih apsolutnih vrednosti ili negirati objektivne norme u korist istorijskogrelativiteta i relativne valjanosti vrednosti. (eđutim, u svom stavu da društvo BkulturaCodređuje ideološku perspektivu svojih članova, pa da se prema tome ne mo$e uočiti zajedničkikriterijum u zajedničkim vrednostima, oni previđaju jedan va$an momenat. !aime,čovečanstvo ima potencijalnu mogućnost da razvija racionalnosti do najvišeg stepena, pa je iracionalnost stoga univerzalno valjan ideal. 'akle, ispod očiglednih i upadljivih činjenicakulturne relativnosti le$i jedan opšti okvir jer kulture sadr$e samo različite odgovore naesencijalno ista pitanja koja postavljaju ljudska biologija i opštost ljudske situacije B0. Dolić, "oja! vrijednosti u kulturnoj antropolo#ijiC.

/čigledno je da su kulture osobene ali ipak slične i uporedive. 've ili više kultura moguimati veliki deo zajedničkih sadr$aja i obrazaca, ali ipak postoji speciičnost svake od njih.

%ostoje univerzalne vrednosti, ali i relativistička autonomija kao va$eći princip. /be perspek-tive su istinite i va$ne, pa se između njih ne s!e postavljati lažna dile!a$ ili jedno ili dru#o.

%ored ovih aspekata kulturnog relativizma, moramo se pozabaviti i njegovim moralnimdimenzijama. 2ko je način na koji se percipira svet proizvod kulture, onda su to još više verovanja,vrednosti i društvene norme kojima se čovek rukovodi u svom ponašanju. %a na osnovu čega sečovek rukovodi u svom ponašanju. %a na osnovu čega onda mo$e tra$iti monopol nad moralnomistinom ili tvrditi da je otkrio superiorniji skup normi i vrednostiE %onašanje koje mo$e biti

besmisleno, nezakonito i nemoralno u jednom društvu mo$da je savršeno racionalno i prihvatljivo udrugom. #edina razumna stvar je, čini se, suspregnuti svaki sud o $ivotu drugog društva. 2li to nijetako jednostavno kao što izgleda. %rvo, odmah se ponovo srećemo sa problemom određivanjakulturnih granica, što je naročito teško u današnjem svetu u kojem globalni obrasci, migracije idijaspore stvaraju istinska multikulturna društva. Kako da postupamo sa strancem u našoj sredini

kad je njegova kultura moralno različita od našeE !a kojoj tački segmenta određene zajednicemogu polagati pravo na kulturnu posebnost koja zahteva autonomiju i poštovanjeE 'a li seudbalski huligani ili teroristi mogu pozivati na zaštitu svog kulturnog relativizmaE (oramo li se, uime kulturnog relativizma uzdr$ati od suprotstavljanja drevnoj i tradicionalnoj kulturnoj praksidrugih za koju vidimo da tlači neki segment ili klasu tog društvaE B#. (onagan, %. '$ast, Socijalna

i kulturna antropolo#ija.C

/tkako su se počeli baviti primitivnim kulturama, antropolozi su utvrdili da su pripadnici primitivnih kultura ljudi kao i svi drugi, pa su se aktivno borili protivetnocentrizma. 0hodno tome, antropolozi su počeli istra$ivati svaku kulturu samu za sebe,ispitujući zadovoljava li ta kultura potrebe i očekivanja svojih članova ili ne. 2ko je, na primer, narod imao običaj ljudskog $rtvovanja, antropolozi su ispitivali okolnosti koje su

prema autohtonim vrednostima učinile prihvatljivim oduzimanje ljudskog $ivota. Ideja datreba prihvatiti sud o običajima drugih naroda da bi se oni razumeli u okviru njihovesopstvene kulture, predstavlja plodotvorno iskustvo kulturnog relativizma. 0amo uz takav pristup moguće je izgraditi neiskrivljenu sliku o drugim narodima, ali i steći uvid u običajesopstvene zajednice. Koliko god bitan kao sredstvo istra$ivanja, kulturni relativizam ne tra$ida se zauvek uzdr$imo od prosuđivanja, niti moramo braniti pravo nekog naroda da provodi

1



3

svoje običaje, bez obzira koliko su neoprostivi. 4reba samo izbegavati preuranjeno pro-suđivanje dok ne izgradimo ispravno shvatanje kulture koja nas zanima.?

%rimenjivanje kulturnog relativizma, uz napuštanje svojih duboko ukorenjenih kulturnihverovanja i proučavanje neke situacije prema standardima druge kulture, mo$e biti propraćeno iopterećeno neizvesnošću i osporavanjem. !e samo da mo$e biti teško posmatrati stvari iz jednog sasvim drugačijeg ugla, već se ponekad mogu javiti problematična pitanja" da likulturološki relativizam znači da su svi običaji i ponašanja podjednako zakonitiE 'a li po-stoje

neki univerzalni standardi koje bi svi ljudi trebalo da sledeE %tnocentria! je stav i uverenje da je sopstvena socijalna grupa, supkultura ili kulturasuperiornija u odnosu na druge grupe i kulture. & njemu se vrednost drugih kultura procenjuje u odnosu na sopstvene kulturne standarde, i u odnosu na njih smatra ihineriornijim jer su različiti. Ftnocentrizam predstavlja prepreku uva$avanju različitosti iuopšte poštovanju stanovišta drugih koji imaju različite kulturne vrednosti i norme. /n neuva$ava da je kulture ponekad izuzetno teško razumeti ako se posmatraju spolja. !e moguse razumeti postupci i verovanja ako su odvojeni od širih kultura kojima pripadaju. 0vakakultura mora se izučavati uz poštovanje njenih speciičnih značenja i vrednosti. 0ociolozi iantropolozi su u svojim istra$ivanjima pokušavali da što je moguće više izbegavajuetnocentrizam koji uvek znači procenjivanje Bi potcenjivanjeC drugih kultura kroz poređenjesa svojom sopstvenom kulturom. %ošto se ljudske kulture tako mnogo razlikuju, neiznenađuje to što ljudi koji potiču iz jednog kulturnog miljea često teško mogu da prihvateideje ili ponašanja ljudi iz neke druge kulture. %rocesi rane enkulturacije pokazali su daetnocentrizam označava način na koji većina pojedinaca do$ivljava svoju sopstvenu kulturu,nezavisno od toga da li verbalno izra$ava svoje osećanje ili ne.

%o mišljenju antropologa (elvila +erskovica, potrebno je razlikovati dve vrsteetnocentrizma" lo&udni i dobro&udni' Gloćudna vrsta etnocentrizma sadr$i verovanje uobjektivne, apsolutne vrednosti i, prema tome, netoleranciju drugih obrazaca. 'obroćudnavrsta sadr$i preeriranje svog sopstvenog vrednosnog sistema, ali i uzajamno poštovanjevrednosnih sistema drugih društava.

? H. +aviland, Kulturna antropolo#ija, Gagreb, 1AA?, str. :.

3



?

MULTIKULTURALIZAM I INTERKULTURALIZAM

%od multikulturalizmom se obično podrazumeva oblik kulturne politike, konceptdru(tva )!ultikulturno dru(tvo* u koje! ravnopravno koe#istira vi(e kultura .:

'evedesetih godina prošlog veka veliki broj novih teorija našao je svoje mesto u

okvirima multikulturalizma. /vakav način razmišljanja airmisao je razlike i suprotnosti i počeo je poklanjati dovoljno pa$nje marginalizovanim, manjinskim i opozicionim grupamakoje su ranije bile isključene iz kulturnog dijaloga. (ultikulturalizam je takođe doveo donovih kulturoloških ratova, budući da su konzervativci branili zapadnu kulturu i njeneBuglav-nomC muške i evropske kanone od ove multikulturalističke oanzive. 4ako su,napadajući multikulturalizam, konzervativci, BreCairmisali monokulturalizam, što je dovelodo novog kruga intenzivnih teorijskih i kulturoloških ratova koji još uvek traju.;

4ermin multikulturalizam se najčešće povezuje sa osiguranjem istih društvenih i kulturnihmogućnosti svim kulturama koje sačinjavaju neku zemlju. /vaj koncept negira svaku njihovuhijerarhiju i vertikalni raspored. %rema nekim istra$ivačima, multikulturalizam je pristup kojimse deiniše proces razmene, pre svega, kulturnih vrednosti i postignuća. &sled široke i vrlo dugeupotrebe u smislu kulturnih raznolikosti, !ultikulturalia! je postao sastavni deo brojni+kulturni+ i obraovni+ politika, ali ujedno i sredstvo njihove provere i ocene u poštovanju

osnovnih demokratskih prava na različitost i njeno izra$avanje.(ultikulturalizam nije osnovni problem teorije kulture već je u unkciji re(avanja

praktični+ proble!a određene kulturne politike. /vom konceptu se suprotstavlja koncepcijamelting pota, koja je označavala dugogodišnju politiku asimilacije političkih manjina u02'.

Desto se stiče pogrešan utisak da je multikulturna koegzistencija jednostavna i bezikakvih problema. #edna takva vizija uglavnom je samo vizija dekora, olklora, egzotike,slika jedne !ultikulturne idile koju stvaraju reklama, mediji i intelektualci, među njima ietnolozi. 0hvatanja, koncepti i vizije ove vrste postuliraju multikulturalnost od dole, kojanastaje uz neznatne intervencije od gore, a mo$da i bez njih. %ri tom se, međutim, svesno pre-nebregava ili previđa da je multikulturalnost jedan slo$en socijalni enomen koji uvekide ruku pod ruku sa dierencijacijama i koji, opet, uslovljava napetosti i sukobe između

odgovarajućih kolektiva jednog društva.

2ko je cilj da se izbegnu zastrašivanja takvih napetosti i sukoba i moguća spirala nasilnihčinova, onda -!ultikulturalnost. nikako ne s!e da bude prepu(tena sa!a sebi . 'inamička ikrhka ravnote$a između komponenata jednog interetničkog sistema u sklopu jednognacionalnog dr$avnog saveza, mo$e da bude zajamčena koliko institucionalnim toliko isvakodnevnim političkim posredništvom, koje će obezbediti u društvu neprestano pregovara-nje o priznavanju identitetaJ 0 obzirom na ovu činjenicu, čini se da je tra#anje a jedno!op(tepri+va&eno! teorijo! !ultikulturalnosti posve iluorno. )eklo bi se da je daleko

:

(ultikulturalizam je ideja ili ideal o skladnom su$ivotu različitih etničkih i kulturnih grupa u okviru plu-ralističkog društva. /snovna značenja termina odnose se kako na ideologijudiskurs multikulturalizma tako i na politiku odnosno praksu multikulturalnosti. & oblasti politike multikulturalizam označava eksplicitnu dr$avnu politiku koja ima dva osnovna cilja" C podr$avanje skladnih odnosa između različitih etničkih grupa, 1C dei-nisanje odnosa između dr$ave i etničkih manjina. !eophodna pretpostavka multikulturnog društva jeste zajed-nička građanska BcivicC kultura zasnovana na priznavanju osnovnih institucija pravnog i ekonomskog sistema,ali i prava na kulturnu različitost B*. 0tojković, /dentitet i ko!unikacija, *eograd, 1AA1, str. :C.; '. Kelner, Medijska kultura, *eograd, 1AA?, str. ?. 0. 'ragojević, (ultikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam" suprotstavljeni ilinadopunjujući koncepti, u zborniku Kultura, etničnost i identitet , Gagreb, 999, str. LA.

?



:

smislenije, bez obzira na skromnost mogućih rezultata, upoređivati razne politikemultikulturalizmaJ BK. Mordano, O#ledi o interkulturnoj ko!unikacijiC.

(ultikulturalizam nije bio uvek popularan jer je umanjivao raznovrsnost speciičnihkultura. /gromna imigracija i %rvi svetski rat povećali su strahovanje javnosti od stranaca. !ešto kasnije pluralizam postaje obuhvatanje svega bez razlike, ala i omega političkogmiš-ljenja.

Kostimiran u multikulturalizam on postaje opijum razočaranih intelektualaca, ideologija zadoba bez ideologije. !ije u pitanju samo kulturni pluralizam. Ideja raznovrsnosti Bi njoj sličnikoncepti" pluralizam, različitost, kulturni pluralizam i multikulturalizamC niti su netačne nitinegativne. )aznovrsnost karakteriše prirodne izičke i kulturne svetove N i, uglavnom, radujemo seraznovrsnosti a ne uniormnostiJ %roblem nije u preerenciji pluralizma nego u njegovom kultu.Oetiš sabotira trezveno nadgledavanje stvarnosti time što pothranjuje američku zaljubljenost ukvantitet. %luralistički $argon potpisuje osnovnu devizu, (to vi(e to bolje 0 vi(e stvari, pred!eta i

kultura. (ultikulturalizam je očigledno bolji od monokulturalizmaP svet razlika ima veće adute odsveta jednoličnosti. !o šta je tačno multikulturalizamE Ideje multikulturalizma, kulturnog

pluralizma i raznovrsnosti postaju neprikosnovene. /ne postaju blanko čekovi isplativi bilo ko!e u

bilo koje! inosu #ube&i s!isao i sadržaj. !e samo da sugerišu politiku već slu$e umesto politike.(eđutim, čak i sa pridevima kao što su radikalan ili transor!ativan, koju to politiku onioznačavajuE /sim volje da se u programu čuje vi(e #laso1va, ili da u slu$bi vidimo nova lica,

nikakva vizija ne pokreće multikulturalizam. Desto korišćen izraz u multikulturalističkimraspravama, uključenost , inkluivnost , su#eri(e konor!ia!. 'okument koji su sastavljali aktivistiza reormu školstva dr$ave !jujork, nosio je naslov "ro#ra! uključivanja. !amera da se više ljudiuključi u etablirano društvo mo$e biti pohvalna, ali teško da je radikalna. %oklapanjemultikulturalizma sa padom utopije, pokazatelj je iscrpljenosti političkog mišljenja B). '$ekobi,

Kraj utopijeC.

(ultikulturalisti vide sa!o kulturu i retko se bave ekono!ski! proble!i!a iimperativima, ne pitajući se kako kultura mo$e da opstane nezavisno od rada i proizvodnje bogatstva. Kulturu je nemoguće razumeti bez uzimanja u obzir njenu upletenost uekonomsku realnost.L

(ultikulturalizam Bkulturni pluralizamC savremenih društava, kao politika koja prvenstveno te$i ravnopravnom koegzistiranju kultura, gotovo je neostvarljiv bo# statičnosti i previđanja stvarne suštine ljudskih kontakata. 0 obzirom na to da je prepoznatkao statički pristup, multikulturalizam podrazumeva da ve& uspostavljena +ijerar+ijakultura unutar neke e!lje ne !ože biti pro!enjena i transor!isana. I stoga naglasak nijena razmeni vrednosti i postignuća među kulturama već upravo obrnuto" na njihovoj a(titiBkoja varira od načela tzv. pozitivne diskriminacije, preko kulturne autonomije domanjinskih prava u naju$em smisluC. &prkos nekim nesumnjivim pozitivnim posledicamatakve politike, ipak je uočeno da ona u prvoj azi dovodi do kulturne izolacije, ponekad dogetoizacije, dok na du$i rok vodi postupnoj asimilaciji.9 Interkulturalizam eliminiše ovustatičnost i pokazuje se kao politika okrenuta čoveku. Gastupnici interkulturalizma smatrajuda su sve kulture podjednako vredne i razvijaju ideju o njihovoj stalnoj interakciji.

L Fkonomska struktura društva N nazovimo je industrijsko društvo ili kapitalizma ili tr$išna ekonomija N stojikao konstantaP malo je onih koji mogu da zamisle drugačiji ekonomski projekt. "re&utno sla#anje #ovori!no#o o !ultikulturali!u. Kulturna raznovrsnost nije animirana divergentnim političkim ili ekonomskimvizijamaJ 4ajna kulturne raznovrsnosti jeste njena politička i ekonomska uniormnost. *udućnost izgleda kaosadašnjost sa više opcija. (ultikulturalizam nagoveštava smrt utopije B). '$ekobi, Kraj utopijeC.9 0. 'ragojević, (ultikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam" suprotstavljeni ilinadopunjujući koncepti, str. LA.

:



;

(ultikulturalizam postavlja pitanje različitosti mesta koje joj treba dodelitiP takođe postavlja pitanje da li raličitost napada tradiciju, da li obogaćuje ili osiromašujeE

)azličitost nije neka apstrakcija, već pre svega jedna konkretna realnost, ljudski idruštveni proces" ona se ostvaruje kro ljude, praksu nji+ovo# svakodnevno# života, aotelotvorena je u istorijskim procesima. 0toga je nemoguće posmatrati različitost ako senemaju u vidu promene i evolucija koje od tog pojma čine dina!ičku kate#oriju. &tvrđenau jednom trenutku i u jednom određenom društvu, svaka različitost je istovremeno i rezultati prolazno stanje.A

& interpretaciji multikulturalizma postoji političko i kulturolo(ko stanovište. &mnogim studijama na značaju dobija drugo stanovište. %a$nja se usmerava na zahteve grupakoje nisu etnički, politički i nacionalno zasnovane. 4o su pre novi socijalni pokreti koji seokupljaju oko zajedničkih vrednosti, oko homogenizacije načina $ivljenja, oko osećanjaidentiteta, kolektivne pripadnosti ili oko zajedničkog iskustva marginalizacije.

& istra$ivanjima se govori o pluralističko! i partikularističko! multikulturalizmu.Gagovornici prve ideje zala$u se za bogatiju zajedničku kulturu, dok drugi smatraju danikakva zajednička kultura nije moguća niti po$eljna.

#edna druga podela insistira na razlikovanju interaktivno# i se#re#ativno#multikulturalizma. %o interaktivnom multikulturalizmu različite kulture u određenom društvuimaju slobodu razvijanja i uzajamne komunikacije, što mo$e da dovede do mešane kulture. /vajmultikulturalizam se poziva na !odel -!ultikulturno# #ra2anstva., koji se zasniva na tezi da su

pojedinci i grupe slobodni da $ive unutar sopstvene kulture, ali i da budu slobodni da iz drugihkultura preuzmu sve što $ele i da na taj način izgrade novu kulturu.

0egregativni multikulturalizam, slično partikularnom, ne dopušta interakciju kulturakoja bi mogla da dovede do mešane kulture. %rema ovom tipu multikulturalizma, svekulture su uzajamno odvojene i ravnopravne BjednakeC. & cilju osiguranja njenog očuvanjai razvijanja, svakoj kulturi se mora garantovati posebno postojanje bez opasnosti od mešanjai gubljenja svoje posebnosti. %rema tome, odvojenost ovde ima za svrhu da spreči, kakodominaciju jedne kulture, tako i asimilaciju manjinske u većinsku dominantnu kulturu.%ošto bi svako mešanje u pravcu stvaranja novokonstruisane kulture ugrozilo manjinskuslabiju kul-turu, ono se odbacuje kao orma kulturnog imperijalizma i dominacije.1

0vakoj kulturi su potrebne razne vrste uzajamnog delovanja, koje se zasnivaju na široj platormi i mogućnosti kolektivnog iskustva ljudi. %otrebno je da postoji nešto zajedničko,

kao što je tradicija, da bi kultura napredovala. & tom smislu, ranolikost !ože biti io!etaju&i činilac jer deli, usitnjava, napada tradiciju, podrivajući osećaj zajedničkog cilja.4ako se ala#anje a kulturni pluralia! opasno približava kulturno! relativi!u ikulturno! partikulari!u.

A 2. 0emprini, Multikulturalia!, *eograd, 999, str. 9.

)azumevanje pravih kulturnih razlika od vitalne je va$nosti za 2merikance, ali je to i izuzetno teško.Qelike i dugo zatvorene i ekonomski samodovoljne 0jedinjene 'r$ave nikada nisu bile prinuđene da obrate

pa$nju na strane kulture kao na pomoć za pre$ivljavanje. 'onedavno, stav većine 2merikanaca, uključujući tu iveliki broj društvenih naučnika, bio je da je a!erička kultura univeralna i da će je prihvatiti polako svadruštva kako se budu modernizovala. & ovom stavu oni su po!e(ali institucije i kulturu. 0tvarno je istina da su

mnoge zemlje širom planete preuzele od 0jedinjenih 'r$ava liberalni demokratski politički sistem i tr$išnoorijentisanu privredu. 2li američka kultura nije samo zbir njenih političkih i ekonomskih institucija. 'ok jedemokratska priroda američkih institucija bitno uticala na njenu kulturu, ona je imala i drugih izvora kao što sureligija i etni-citet. 3koliko se ne rau!eju vlastiti kulturni koreni, jo( je teže s+vatiti način na koji se jednakultura ralikuje od dru#i+ BO. Oukujama, Sudar kultura, *eograd, 99, str. 39C.

1 2. %avković, (ultikulturalizam kao uvod u rasparčavanje dr$ave" slučaj #ugoslavije, Sociolo(ki pre#led , 1 B99LC, str. :. %redstava na koju asocira ovaj tip multikulturalizma je kultura s draguljimaraspoređenim u mnoštvu pregrada. 'a bi svaki sjao u svoj svojoj lepoti, mora da bude odvojen od ostalihP a ako

bismo pomešali dva ili više dragulja, onaj najveći i najsjajniji zasenio bi ostale BistoC.

;



Izgleda da je u$ivanje u $ivotu kulturnog pluralizma rezervisano samo zamalobrojne. 4akav način $ivota sigurno mo$e da se propoveda, ali niko!e ne !ože da se propi(eJ %oštovanje prema drugima ostaje undamentalna potreba koja će biti primenjenamakar i silomJ Kulturni pluralizam ne predstavlja toliko veliki prostor, koliko jednu podmuklu močvaru.3

%reispitivanje tradicije mo$e se odvijati u skladu sa sopstvenim uvidima idokazivanjem sopstvenog iskustva. !ova kulturna raznolikost predstavlja mnogo direktnijiizazov tradicionalnoj kulturi. 2similacija se ne prihvata bez otpora. )anije se ona spremnije prihvatala u smislu tradicionalne akademske kultureP nastupanjem kulturnih raznolikosti,traganjem za vlastitim identitetom, mnoge grupe danas to odbijaju. Izučavanje kulture netreba da se odvija izdvojeno, već u ko!parativno! kontekstu ili u vezi sa drugimsavremenim kulturama.

Kultura se danas ne predstavlja u smislu ideala tradicionalne akademske kulture, već usmislu ranolikosti koja podstiče toleranciju. 4o je prihvatljivija i realističnija vizijakulturnog identiteta, nezabele$ena u daljoj i bli$oj prošlosti.

%od interkulturalizmom se podrazumeva kulturna politika koja je us!erena pre!ainterkulturno! dru(tvu, u koje! se vi(e kultura nalai u ai dijalo#a i tra#anja a novo!kulturno! sinteo!.

Interkulturalizam, interkulturalističko pro$imanje jeste nova mogućnost i korak premazbli$avanju i razumevanju različitih ljudi i kultura. 0am izraz inter Blat. izmeđuC upućuje na

dinamiku i dijalog, dok izrazi !ultus4plures Blat. mnogo, mnogi, više njihC impliciraju tekistovremeno postojanje više elemenata, u ovom kontekstu N više kultura.4ermin nastaje usled kritika vezanih uz statičku karakteristiku multikulturnog

pristupa. (ultikulturalizam je pokušaj deinisanja potencijalni+ dina!ički+ !e2uodnosakao i uzajamnog uticaja različitih kultura unutar jedne zemlje. Interkulturalizam se zala$e za jednaka prava i mogućnosti dijaloga za sve kulturne grupe u dodiru" i autohtonih i onihimigrantskih, bilo većinskih ili manjinskih. &prkos tome što je osnovna svrha termina bilada označi međuodnose različitih kultura na nacionalnom, odnosno međunarodnom nivou,od druge polovine LA-ih godina njegovo značenje se sve ubrzanije vezuje za međunarodninivo i pro$imanje. !a tom nivou, interkulturalizmom se iskazuje dinamika bilateralnih imultilateralnih kulturnih odnosa u dugom vremenskom luku od prošlosti do budućnosti.Interkulturalizam je nastao kao svojevrsna kritika !ultikulturali!a i pokušava prevladati

kulturni relativizam i statički unkcionalizam.

?

Interkulturalistički koncept, međutim, tek tra$i načine prerastanja savremenog društvaiz multikulturnog u interkulturno. Kulturna raznolikost je sve veća i o njoj ne trebarazmišljati kao o nečemu što je samo po sebi dobro, već pre kao o neophodnom sredstvu zaostvarenje cilja. %rerastanje multikulturnog stanja u proces zahteva razvijanje strategijeinterkulturalizma, koja nije samo cilj po sebi nego sredstvo za stvaranje jednakog izgleda zauspeh i opti!alno# uključivanja !anjinski+ kultura.

Interkulturni pristup određuje se mnogobrojnim obele$jima savremenog društva injegove budućnosti" društva su multikulturna, a intenzitet će se nastaviti zbog lakoće i porasta seljenjaP svaka kultura poseduje svoje speciičnosti dostojne po(tovanja, a koje su a priori jed-nako vredne i ničim ne ugro$avaju jedna druguP multikulturalnost je mogući izvorobogaćivanja Bnovim vrednostimaC celog društva. 'a bi multikulturalnost postala istinskastvarnost, potrebno je podstaći pro$imanje kultura, priznajući svakoj njen sopstveni

identitet.:

3 ). 'arendor, & močvari kulturnog pluralizma, Književnost 199?.

? 0. 'ragojević, (ultikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam"suprotstavljeni ili nadopunjujući koncepti, 999, <=>. L1.: #. Dačić-Kumpes, #. Kumpes, Interkulturalizam i interakcija migranata, Kulturni radnik 3 B99AC,

<=>. 3?N3:. Qideti i" '. Koković, Kulturni identitet i interkulturno obrazovanje, "eda#o(ka stvarnost 3N?

B99C.



L

Interkulturna ideja bila bi ostvarljiva ukoliko bi svi učesnici imali podjednakozanimanje za nju.

Interkulturalizam je ostvarljiv ako se razvija kao praksa proizašla iz $ivota društvenihzajednica, stvarne okrenutosti ljudi!a i nji+ovi! potreba!a, a ne kao projekat zaštite iočuvanja, umirivanja manjina, čiji pripadnici počinju iskazivati svoje duboke ljudske potrebe Bza ukorenjenošću, sigurnošću, prihvaćenošću, dostojanstvom i vrednošću ličnosti ikultureC. Interkulturalizam ne postaje stvarnost kao spoj dobre volje intelektualne manjine i poziva u pomoć manjinskih grupa, već kao

stvarni način života ajednice.

Interkulturno društvo pretpostavlja pomeranje interkulturalizma sa marginedruštvenog $ivota u središte društvenog delovanja. Istinsko interkulturno društvo stvarauslove za smanjivanje bilo kakve dominacije i represije. & njemu se snaga jedinstva ne brani potiskivanjem interesa manjine, bez obzira o kakvoj manjini je reč.

Interkulturalizam naglašava međudelovanje, isključujući pri tom stapanja i podređenost. !jegova pretpostavka je ko!unikativna i sociokulturna inte#racija.

%rosvetiteljski duh kulture, po kome delotvorna manjina treba da kultiviše većinu,o!eta delotvornost interkulturno# koncepta. 'ominantne evropske kulture su iniciraleinterkulturalizam sa osnovnom namerom da se ovaj proces (iri vaspitanje! i prosve&ivanje!. !eki novi integracijski procesi ponovo u prvi plan postavljaju pitanjekoliko su današnje dr$ave-nacije spremne za otvorene kulturne kontakte, bez bojazni za svojidentitet. Fvropske dr$ave još uvek unkcionišu kao čvrsto strukturisane i integrisanedr$ave-nacije. /ne brane nacionalni-dr$avni interes, jer se plaše narušavanja ravnote$e. !acionalni sistemi obrazovanja, mediji i jedinstvena tr$išta te$e homogenizaciji društvenogi kulturnog $ivota kroz celine, čiji su okviri, u najmanju ruku, nacionalni. 'okle god postojemaniestacije koje prerastaju u spektakularne i pompezne izlive nacionalističkih emocija,teško da se mo$e poverovati u kraj dr$ave-nacije, u njeno opšte slabljenje. *ez obzira štose u mnogim istra-$ivanjima tvrdi da su tvorevini dr$ava-nacija odbrojani dani, da je njensuverenitet u opadanju pod pritiskom transnacionalnih veza, još uvek je prisutnakonzervativnost tog kon-glomerata, njegovih dominantnih kulturnih grupa koje i daljeljubomorno čuvaju svoju čistu kulturu.

L



9

KULTURNI PLURALIZAM I TRANSKULTURALIZAM

%o svom izvornom značenju termin kulturni pluralizam je sličan multikulturalizmu.Kulturni pluralizam podrazumeva kulturnu heterogenost u kojoj etničke i druge grupe imanjine odr$avaju i neguju svoj kulturni identitet u okviru društva. 4o je stanovište da unekom društvu treba zadr$avati njegove kulturne različitosti sve dok se one ne sukobljavajusa temeljnim vrednostima i normama dominantne kulture. 4o stanovište takođe ističe

predno-sti, bogatstvo i raznolikosti, harmoniju i međusobno razumevanje, saradnju različitihkulturnih grupa umesto pokušaja njihove asimilacije.Ga razliku od multikulturalizma on nije bio vodeće načelo neke nacionalne politike već

jedan od principa kulturne politike &!F07/-a i to u periodu dok je ova međunarodnaorganizacija bila usmerena na probleme zemalja 4rećeg sveta. /ve su se N kao bivše kolonijeupravo suočavale sa problemima stvaranja nacije Bšto su njihove bivše metropole okončale jošu 9. vekuC. Gato je terminom kulturni pluralizam označavan ravnopravan, tolerantan i otvorenodnos između nacionalnih kultura, a ne kultura koje postoje na subnacionalnom nivou za šta jerezervisan termin multikulturalizam. &toliko ima osnove za tvrdnju da je kulturni pluralizam problem zemalja u razvoju dok se razvijene zemlje sučeljavaju sa izazovima multikulturalizmaB*. 0tojković, /dentitet i ko!unikacijaC.

Kulturni pluralizam jedna je od osnovnih vrednosti savremenih, demokratskih,

razvijenih društava, i podrazumeva i omogućava sve ostale oblike pluralizma. /pšti okvirkulturnog pluralizma pretpostavlja strogo pridr$avanje demokratskih načela, pravila i procedura. %ored toga, njime se svaka kultura posmatra kao dinamička celina koja je takođeobele$ena pluralističkim karakterom Brazličitošću stavova, vrednosti i obrazaca ponašanjaC.%oštovanje kulturnog pluralizma savremenih društava predstavlja klučni indikator njihovogukupnog razvoja. 0 obzirom na taj indikator ona mogu biti uključena u međunarodnuzajednicu.

/va verzija kulturnog pluralizma nije u suprotnosti sa univerzalizmom. 4eoretičarikulture se ne dele samo na dva tipa" one koji veruju da je sve prihvatljivo BradikalnirelativistiC i one koji veruju da samo jedna stvar prolazi Buniormistički univerzalistiC.;

Kako je za razdoblje pojave novih demokratija najva$niji proces uspostavljanjedemokratskog poretka, pridr$avanje demokratskih pravila i procedura procenjuje se upravo sobzirom na postojanje ili odsutnost (iroko s+va&eno# poj!a pluraliacije. 4eoretičari iz područja političkih i ekonomskih nauka pokušali su taj proces bli$e odrediti, pa su ga sveli na postupak uvođenja takozvanih triju pluralizama. %onajpre pluralia! vlasni(tva kojim setreba izjednačiti pozicija privatnog i dr$avnog, odnosno javnog vlasništva. Gatim pluralia!trži(ta, putem kojeg će se upravo putem tr$išta regulisati cene svih proizvoda i usluga. !akraju, politički pluralia! Bustanovljen u višepolitičkom partijskom sistemuC, putem koga će bitiutemeljene sve demokratske procedure, kontrola političke vlasti unutar društva, kao uticajgrađana na ukupnu seru vlasti. *itna implikacija mondološki postav-ljenog kulturnog pluralizma je kulturni relativizam, to jest stanovište da različite kulture razvijaju svoje jedinstvene načine $ivota koji samo proizvoljno mogu biti mereni jednim

; #a čvrsto verujem u RuniverzalizamS ali onaj tip univerzalizma u koji ja verujem je Runiverzalizam

bez uni-ormnostiS a to me čini pluralistom. 'rugačije rečeno, ja verujem da postoje univerzalno obavezujućevrednosti ali da ih ima veoma mnogo Bnpr. pravda, dobročinstvo, samostalnost, $rtvovanje, sloboda, lojalnost,svetost, obavezaC. Qerujem da su ti objektivni vredni ciljevi $ivota raznoliki, heterogeni, nesvodljivi na neki

ajednički i!enitelj, kao (to su korist ili adovoljstvo i da su inherentno međusobno sukobljeni. Qerujem da sesve dobre stvari u $ivotu ne mogu istovremeno dovesti do maksimuma. #a verujem da se, kad dođe do promeneistinskih vrednosti, uvek čine nagodbe, zbog čega postoje različite vrednosne tradicije Btj. kultureC i zbog čeganijedna kulturna tradicija nije bila u stanju da poštuje sve što je dobro B@. F. +arison, 0. +antington, Kultura

je važna, str. 1AN1C.

0. 'ragojević, (ultikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam"suprotstavljeni ili nadopunjujući koncepti, 999, str. L;.

9



A

zajedničkim standardom. & osnovi ovog stanovišta je jedna verzija učenja o vrednosnom pluralizmu, učenja da su vrednosti međusobno nesa!erljive i da otuda ne postoji zajedničkamera zahvaljujući kojoj bi se konlikt ovih nesvodivo različitih vrednosti razrešio.L /snovna slabost kulturno# plurali!a leži u nje#ovoj +olističkoj us!erenostiP kulturni pluralizam ne polazi prvenstveno od zaštite pojedinih ili mnogih kultura kao posebnih entiteta, već insistira namehanizmima i oblicima zaštite, odnosno negovanja kulturne pluralnosti.

4ermin transkulturalizam posebno je dobio na značaju pod uticajem procesa globalizacije.4aj proces je uslovljen prvenstveno povećanjem broja agencija i institucija, po-većanjemglobalnih oblika komuniciranja, jednoobraznog globalnog vremena, razvojem globalnogtakmičenja i nagrada, razvojem standardnog poimanja prava čoveka i građanina. /vaj konceptsmatra da kulturno stvaralaštvo određuju vrednosti koje nisu vezane isključivo za jednu posebnukulturu, već da uvek reprezentuje i prenosi vrednosti koje svoje te!elje i!aju u evropskoj

tradiciji i i!aju univeralnu vrednost . 'odatno značenje ovog termina označava tendenciju dase on ve$e uz nastanak i brzo širenje tzv. transnacionalnih kultura ali i transnacionalne kulturneorijentacije. I u jednom i u drugom slučaju kulturni akteri u svome delovanju us!ereni su preko

nacionalni+ #ranica i to pre!a vrlo veliki! kulturni! trži(ti!a

N evropskim odnosno globalnim. & isto vreme termin se koristi kako bi označio tendenciju,naročito unutar evropske kulturne proizvodnje, u kojoj sve više gubi na va$nosti tzv. na-cionalna crta pojedinih umetničkih dela ili kulturnih proizvoda, kao i njihova primarna

vrednost, a sve više prete$e recepcijska otvorenost i komunikativnost.

MULTIKULTURNO ILI INTERKULTURNO OBRAZOVANJE

%od multikulturalizmom se obično podrazumeva oblik kulturne politike, konceptdru(tva )!ultikulturno dru(tvo* u koje! ravnopravno koe#istira vi(e kultura, a podinterkulturalizmom kulturna politika koja je us!erena pre!a interkulturno! dru(tvu, ukoje! se vi(e kultura nalai u ai dijalo#a i tra#anja a novo! kulturno! sinteo!'

%oslednjih godina razvila se velika rasprava o multikulturalizmu kao načelu da u

svakom društvu istovremeno postoje razne kulturne grupe naspram kojih nijedan kulturnioblik ne!a le#iti!nost da se uspostavi kao do!inantna kultura. /datle nu$nost utvrđivanja pravila su$ivota tih grupa na osnovu apsolutne jednakosti i uzajamnog priznavanja.

Qidljivi su razlozi zbog kojih se taj problem tako sna$no pojavio u društvu kao što jeameričko koje se, s jedne strane, temelji na ustavu izvorno nadahnutom liberalno-demokratskim principima prosvetiteljske tradicije, a s druge ga strane karakteriše visokstepen heterogenosti jer ga stvaraju društvene grupe različitog etničko-kulturnog porekla./pravdana namera da se do kraja sprovedu načela jednakosti i jednakih mogućnosti bezdiskriminacije vezana su za pol, rasu, etničko poreklo, religiju, obrazovanje, itd. 'anas u02' rasprava o multikulturalizmu zauzela je središnje mesto koje nikada ranije nije poznavala stvarajući socio-kulturnu i političku dinamiku čiji je ishod teško predvideti.9

L 0. 'ivjak, 5acija, kultura i #ra2anstvo, *eograd, 1AA1, str. A?.

9 'anašnje nastojanje 02' da se na svakom univerzitetu osigura jednako obrazovanje o različitimkulturama Bameričkoj, aro-američkoj, azijskoj, itd.C još je povezano sa prosvetiteljskim i u krajnjoj analiziutopističkim konceptom enciklopedije kao objedinjenog zbira svih saznanja. *ilo bi po$eljno, naprotiv,zamisliti mnoštvo različitih kulturnih središta, pri čemu bi svaki bio izraz neke posebne kulture, ili selekcijeaspekata koje se smatraju značajnim, ostavljajući pojedincima slobodan izbor među raznim kulturnimmogućnostima BpredlozimaC. 0vest raznih studijskih istra$ivačkih centara o relativnoj i ograničenoj naravivlastitog kulturnog predloga, jamčila bi otvorenost za dijalog s drugim centrima i drugim kulturama. Krespi, O.B1AA;C. Sociolo#ija kulture' Gagreb" %olitička kultura. 0trana ;A.

A



%o mišljenju *rajana *erija, poznatog istra$ivača multikulturnih procesa, terminmultikulturno obrazovanjeT pokriva dve obraovne politike koje su dijametralno suprotne usvojim pretpostavkama i implikacijama. "rva je da bi deca trebalo da imaju jednak program, bez obzira na rasu ili etnicitet, rod ili seksualnu orijentaciju, verska uverenja ili bilo koju drugu karakteristiku. %rogram bi trebalo da bude multikulturan u tom smislu datreba da bude inkluzivan, uva$avajući prošlost i sadašnjost, situaciju svih tih grupa.

6ru#a politika odbija bilo kakvu ideju zajedničkog programa. %osle određene tačke

moguće je da će bujanje škola sa odvojenom klijentelomT i različitim programima samosebe jačati kako će se sve više grupe u samoodbrani odvajati od normalnih školaT.!ormalna decaT, normalni učeniciT tada će $iveti u malim zatvorenim zajednicama po pravilu unutar škole i školskog okruga okru$eni onima koji su iz ovog ili onog razlogadeinisani kao drugačiji.1A

(ultikulturalizam se zala$e da istorijske činjenice treba da budu prilagođeneobrazovnim ciljevima. Ima istra$ivača koji se ne sla$u sa stavom

da decu u školi treba podučavati samo onim stvarima, za koje pretpostavljamo da bi mogliza njih imati po$eljne posledice Bkoje ulepšavaju svet oko njihC. !apokon, neki ljudiBmultikulturalistiC danas negiraju mogućnost utvrđivanja objektivne istine uopšte. 0ugeriše se dasvaka grupa za sebe konstituiše samodovoljan univerzum diskursa. 'obar primer suarocentristi, koji te$e restruktuirati školske programe i pedagoške metode u skladu sa

razumevanjem epistemologije i vrednosnog sistema temeljenog na 2rici. 7ilj segregacijeotvoreno zastupaju zagovornici škola temeljenih na rodu ili seksualnoj orijentaciji, zala$ući seza odvojene javne škole za dečake i devojčice, odnosno gej i lezbejske škole s odgovarajućim promenama programa pedagogije i nastavnog osobljaT. %redla$e se dakle, da se svaka grupatreba obrazovati prema svom distinktivnom programu. 4akve predloge treba naravno

odbaciti.T1 /brazovanje se očigledno ne mo$e svesti na orgijanjeT u razlikama.

&sled široke i vrlo duge upotrebe u smislu kulturnih raznolikosti, multikulturalizam je postao sastavni deo brojnih kulturnih i obrazovnih politika, ali ujedno i sredstvo njihove proverei ocene u poštovanju osnovnih demokratskih prava na različitost i njeno izra$avanje.

(ultikulturalizam nije osnovni problem teorije kulture, već je u unkciji re(avanja praktični+ proble!a određene kulturne i obrazovne politike. /vom konceptu se dugovremena suprotstavljala koncepcija melting pot-aT koja je označavala dugogodišnju politiku asimilacije političkih manjina u 02'-u.

Desto se stiče pogrešan utisak da se multikulturna koegzistencija odvija jednostavno i bez ikakvih problema. #edna takva vizija mo$e biti samo vizija dekora, olklora, egzotike,slika jedne !ultikulturne idile koju stvaraju reklama, mediji i intelektualci. Desto se svesno prenebregava ili previđa da je multikulturalnost jedan slo$en socijalni enomen koji uvekide ruku pod ruku sa podelama i koji, opet, uslovljava napetost i sukobe izmeđuodgovarajućih kolektiviteta jednog društva.

(ultikulturno obrazovanje koje je utemeljeno zajedničkim principima liberalnedemokratije predstavlja manje novinu u obrazovanju, a više prioritet određenih nacija.(ultikulturni sadr$aj i iskustva postaju, po jednima, instrumenti razvoja i obrazovanja, presvega. Multikulturno obrazovanje trebalo bi da bude ivor sna#e i ponosa' 0 druge strane,na njega se gleda kao na nešto što unosi podele pa čak kao i na nešto što raara vrednosti iuverenja koje grupe dr$e na okupu.

1A *eri, *. B1AA;C. Kultura i jednakost 0 e#alitarna kritika !ultikulturali!a', Gagreb" !aklada #esenskii 4urk. 0trana 1L:.1 (esić, (. B1AA;C. Multikulturalia! 0 dru(tveni i teorijski iaovi' Gagreb" Ukolska knjiga. 0trane

L9-9A.



1

(ultikulturalisti razmatraju kulturu i obrazovanje kao odvojene probleme i retko se bave ekonomskim problemima i imperativima, ne pitajući se kako ovi enomeni mogunezavisno da opstanu od rada i ekonomske proizvodnje. Kulturu i obrazovanje nemoguće jerazumeti bez uzimanja u obzir njihove upletenosti u ekonomsku realnost.

(ultikulturalizam Bkulturni pluralizamC savremenih društava, kao politika koja prvenstveno te$i ravnopravnom koegzistiranju kultura, gotovo je neostvarljiv bo# statičnosti i previđanja stvarne suštine ljudskih kontakata.

'a bi se ova statičnost prevazišla, treba razvijati poseban pristup u obrazovanju idrugim kulturnim institucijama.Konkretna načela koja treba primenjivati u multikulturnom obrazovanju obuhvatala bi

sledeće mere"11

V 0ve omladinske kulturne grupe treba da se obrazuju, ukoliko njihovi roditelji to $ele,u kulturi svoje grupe. (eđutim, svi bi oni takođe trebalo da se upoznaju sa istorijom itradicijom svih kultura u zemlji kao što bi trebalo negovati i odnos poštovanja prema njima./bičaji i prakse različitih grupa, trebalo bi u granicama tolerancije da se priznaju krozpravo i sva javna tela u društvu.

1V !eophodno je obratiti pa$nju na kulturu siromaštva jer je, od suštinskog značaja dase prekine vea i!e2u siro!a(tva, neobraovanosti i etničke pripadnosti' 0ve dok suizvesne etničke grupe previše zastupljene među siromašnima, loše obrazovanima,nekvaliikovanim ili polukvaliikovanim radnicima, u velikoj meri su podrivene mogućnosti

da se odneguje poštovanje za kulturni identitet određene grupe.3V %otrebno je razvijati javnu podr(ku kulturni! i obraovni! institucija!a

Bdobrotvorne organizacije, biblioteke, muzeji, pozorište, muzičke i umetničke grupeC. Kao iu obrazovanju i ovde se dr$avnom politikom vrši raspodela javnih sredstava.

(ultikulturalizam BliberalniC stoji na stanovištu da sve grupe dopuste svojim članovima pristup adekvatnim mogućnostima za sa!oinicijativu i sa!oiražavanje, učestvovanje uekono!sko! životu dru(tva, i kulturi određene zajednice. Gajednička posledica ovih načela je da liberalni multikulturalizam ne vodi ka napuštanju zajedničke kulture, već naprotiv, ka pojavi zajedničke kulture koja poštuje sve grupe u

Gemlji i blagonaklona je prema njihovom prosperitetu. 13 /nterkulturalia! eliminiše statičnost multikulturalizma i pokazuje se kao politika

okrenuta čoveku. Gastupnici interkulturalizma smatraju da su sve kulture podjednako

vredne i razvijaju ideju o njihovoj stalnoj interakciji.Interkulturalizam, interkulturalističko pro$imanje jeste nova mogućnost i korak premazbli$avanju i razumevanju različitih ljudi i kultura. 0am izraz inter Blat. izmeđuC upućuje nadinamiku i dijalog, dok izrazi !ultus4plures Blat. mnogo, mnogi, više njihC impliciraju tekistovremeno postojanje više elemenata, u ovom kontekstu N više kultura.

Interkulturalistički koncept, međutim, tek tra$i načine prerastanja savremenog društvaiz multikulturnog u interkulturno. Kulturna raznolikost je sve veća i o njoj ne trebarazmišljati kao o nečemu što je samo po sebi dobro, već pre kao o neophodnom sredstvu zaostvarenje cilja. %rerastanje multikulturnog stanja u proces zahteva razvijanje strategijeinterkulturalizma, koja nije samo cilj po sebi nego sredstvo za stvaranje jednakog izgleda zauspeh i opti!alno# uključivanja !anjinski+ kultura'

0vakoj kulturi su potrebne razne vrste uzajamnog delovanja, koje se zasnivaju na široj

platormi i mogućnosti kolektivnog iskustva ljudi. %otrebno je da postoji nešto zajedničko, kaošto je tradicija, da bi kultura napredovala. & tom smislu, ranolikost !ože biti i o!etaju&i

činilac jer deli, usitnjava, napada tradiciju, podrivajući osećaj zajedničkog cilja. 4ako se

11 )az, '$. B1AA:C. %tika u javno! do!enu' %odgorica" 7I'. 0trana 1A9.

13 )az, '$. B1AA:C. /sto, strana 1A.

1



3

ala#anje a kulturni pluralia! opasno približava kulturno! relativi!u i kulturno! partikulari!u'

%ostoje istra$ivanja koja agrumentovano pokazuju da sa iaovo! kulturne ranolikosti

treba da budu suočene sve institucije, ne sa!o obraovne' 'elotvorno bavljenje ovim problemima, kad je reč o obrazovanju, pretpostavlja uključivanje celine obraovno# procesa

Bučenici, studenti, proesori, administrativno osoblje itd.C. Interkulturna ideja bila bi ostvarivaukoliko bi svi učesnici i!ali podjednako interesovanje za nju. !e mo$e samo škola biti nosilacinterkulturnog obrazovanja, a vaspitanje i obrazovanje jedini način ostvarivanjainterkulturalizma. 'osadašnje pogreške ogledale su se u te$nji za zajednicom kao najmanjimzajedničkim sadr$iocem u kojem se razlike tolerišu, a ponekad zlovoljno prihvataju, a ne za ajednico! najve&e# ajedničko# sadržioca u koje! ralike obo#a&uju i vode rau!evanju

univeralni+ istina' & takvoj vrsti zajednice različita odeća, akcenti, muzika, navike, boja ko$e,kao i različito predstavljanje sopstvene ličnosti, posmatraju se sa interesovanjem i radoznalošću pre nego s odbojnošću i sumnjom. & takvoj zajednici kulturne razlike posmatraju se ne kaodehumanizovani stereotipovi, već kao ani!ljiva odstupanja koja poku(ava!o da rau!e!o'

4ime povećavamo i svoje razumevanje i svoju humanost.T1?

%reispitivanje tradicije mo$e se, dakle, odvijati u skladu sa svojim sopstvenim uvidimai dokazivanjem sopstvenog iskustva. !ova kulturna raznolikost predstavlja mnogo direktnijiizazov tradicionalnoj kulturi.

Interkulturno obrazovanje podrazumeva upoznavanje sa drugim kulturama i njihovo prihvatanje bez predrasuda, što znači da je ovakvo obrazovanje namenjeno i manjinskimetničkim zajednicama i većinskom stanovništvu.

Interkulturno obrazovanje treba da doprinese ispunjavanju sledećih ciljeva"V prevazila$enje socijalne nejednakosti i nejednakosti u obrazovanju,1V razvijanje poštovanja i tolerancije prema kulturnim razlikama među ljudima,3V pomaganje učenicima da usvoje znanje o međuetničkim odnosima i osnovama na

kojima počivaju različite kulture, a ne da se učenje zasniva na emocionalnim i klasnim pretpostavkama.1:

Interkulturno obrazovanje je svedočanstvo da se asi!ilacija ne pri+vata be otpora.)anije su pridošlice spremno prihvatile asimilaciju u smislu tradicionalne akademskekultureP nastupanjem kulturnih raznolikosti, traganjem za vlastitim identitetom, mnogegrupe danas to odbijaju. Gato su potrebni novi načini a preentiranje pitanja obraovanjada se a!ke koje okružuju kulturnu ranolikost ne bi ukorenile u način na koji se uči'

!astavu društvenih nauka, čija je svrha da uopšteno objasni čovekovo ponašanje, trebalo bikritički preispitati da bi se videlo da li to ona čini u kontekstu sa!o jedne odre2ene kulture'

Izučavanje kulture ne treba da se odvija izdvojeno, već komparativno. %otrebne su novemetode da bi se shvatilo kako način na koji predajemo mo$e negativno da utiče na način nakoji pojedinci različitog kulturnog porekla uče.1;

Kultura se danas, očigledno, ne mo$e predstavljati u smislu ideala tradicionalneakademske kulture. Kulturna raznolikost podstiče toleranciju, prihvatljiviju i realističnijuviziju kulturnog identiteta, nezabele$eno u daljoj i bliskoj prošlosti.

& jednom izveštaju o nastavi multikulturalizma koji nosi naslov 7edna nacija, !no#onaroda ističe se da multikulturno obrazovanje ne samo što nije izvor rastakanja već je potrebno i a kulturno dravlje, dru(tvenu stabilnost i ekono!sku budu&nost nacije8'

1? Qong, O. B991C. 4raganje za zajedništvom. "re#led 1:L" ?:.

1: %etrović, 2. i #anjetović '. B1AA1C. Interkulturno obrazovanje u našim školama. Gbornik" /aovide!okratije i (kola., *eograd" Institut za pedagoška istra$ivanja" A3-A?. 1; %etrović, 2. i #anjetović '. B1AA1C. /sto, str. ?3.

3



?

'a bi se ovi ciljevi postigli predla$e se da nastava društvenih nauka treba da istaknesledeće.

V/d najni$ih razreda nastava društvenih nauka treba da i!a u vidu #lobalnu perspektivu' %ostoji ova jedina zemljaT koja je zajednički dom ljudskog roda. (igracije predstavljaju našu zajedničku istoriju i sudbinu. !arodi, kulture i materijalni resursi jesuuniverzalno dobro bez obzira na sve raznolikosti. !aša osobenost le$i u brojnim načinima

da se bude čovek, a naš značajni raspon kulturne i psihičke raznolikosti u opštekulturnom i biološkom jedinstvu.1V'ruštvene nauke, pored napora da se poštuju i uva$avaju raličiti pluralistički

ele!enti, posebnu pa$nju i dalje treba da poklanjaju ajednički! vrednosti!a i tradicija!a'

3V !ovi načini istra$ivanja i zahtevi koji se počinju prihvatati imaju određene posledice po samoobrazovanje. & nastavne planove moraju da se uključe reultati

najsavre!eniji+ naučni+ istraživanja' /ni moraju biti otvoreni za sve relevantne podatke, novoznanje, nove perspektive. Istorija čovečanstva treba da se posmatra kao nešto što je u toku, čestosuprotno i podlo$no razlikama, zasnovanim na suprotnim percepcijama i različitim stavovima.

?V !u$no je razvijati participativni oblik obraovanja, jer učenici $ele da sebevide kao aktivne stvaraoce i nosioce u promenama u kulturi i društvuP njima se mora pomoći da razviju obrasce i instrumente pomoću kojih će rasuđivati, analizirati, delovati i

procenjivati.:V %rogrami bi trebalo da budu opredeljeni za uva$avanje i nastavak preispitivanja de!okratski+ vrednosti kao bitnih osnova za organizaciju društva i kulture.%rimena demokratskih načela na društvenu i obrazovnu organizaciju trebalo bi da se posmatra kao trajan proces koji ponekad uspeva, a ponekad propada, te stoga zahteva da seu njega stalno ula$e.

;V #edan od najva$nijih ciljeva obrazovanja, društvenih nauka posebno, jesteravoj intelektualno# !i(ljenja i kritičko# prosu2ivanja' /brazovanje i nastava društvenihnauka ne bi trebalo da se odvijaju u vidu prenošenja inormacija Bškola pamćenjaC već krozkritičko preispitivanje ideja i događaja ukorenjenih u duhu vremena Bškola mišljenjaC.'ruštvene nauke ne bi trebalo da se posmatraju kao nekakav dosadni (kolski dodatak koji sesastoji od učenja golih činjenica koje se posle provere znanja zaboravljaju, već kao jedan

od najboljih načina da se ispriča istorija čovečanstvaT. 'ošlo se do saznanja da nastavadruštvenih nauka kao jedinstvena zvanično odobrena priča više nikome ne odgovara.0vakako da i pitanja koja su izazvala i izazivaju podvajanja i podele u određenoj zajednicitreba uključiti u nastavne planove.

&d$benici više ne !o#u i ne s!eju biti u unkciji !ini!iiranja proble!a koji su postojali !e2u odre2eni! #rupa!a' & jednom uporednom istra$ivanju koje pokazujemišljenje nastavnika o ciljevima interkulturnog obrazovanja, dobijeni su zanimljivi rezultati.

!astavnicima je ponuđeno nekoliko najrelevantnijih ciljeva čijem ostvarivanju jeinterkulturno obrazovanje namenjeno i tra$eno je da ih rangiraju po značajuT"

?



:

9ažnost ciljeva interkulturalno# obraovanja:;

7iljevi interkulturalnog obrazovanja 0rbija i *osna *elgija

)ang )ang

)azumevanje kulture sopstvenog naroda ;

%odsticanje razvoja nacionalnog identitetaW 1)azvijanje tolerancije u odnosu na 3 različitost drugih kultura i naroda0ticanje znanja o kulturama drugih naroda ? 1)azvijanje kritičkog mišljenja o društvenim : 3 procesima

0uzbijanje predrasuda

o istoriji i kulturi ; drugih naroda

W /vaj cilj nije uključen u belgijsko istra$ivanje.

Istra$ivanje je pokazalo značajne razlike između navedenih zemalja kad je u pitanju prioritet razvijanja svesti i znanja o sopstvenoj nacionalnoj pripadnosti i kulturi. /vajargument je bio mnogo više prisutan kod nastavnika u 0rbiji i *i+ nego kod belgijskihnastavnika. Kod njih je suzbijanje predrasuda bilo je rangirano najni$om ocenom, što je usuprotnosti sa mišljenjem nastavnika u drugim zemljama koji ovaj cilj smatraju najva$nijimi daju mu prioritet.

Dinioci kulture dobijaju na značaju kao i stav da razlike među grupama predstavljajuivor bo#atstva, a ne proble! koji treba re(avati' /vakvom stanovištu mo$e doprinetiinterkulturalističko obrazovanje koje treba podsticati.

1 %etrović, 2. i '. #anjetović B1AA1C. /sto, strana .

:



;

EKONOMIJA, RAD I MULTIKULTURALIZAM

X (ultikulturalisti vide samo kulturu i retko se bave ekonomskim problemima iimperativima, ne pitajući se kako kultura mo$e da opstane nezavisno od rada i proizvodnje bogatstva

1X Kulturu je nemoguće razumeti bez uzimanje u obzir njene upletenosti u ekonomsku realnost

3X Fkonomska struktura društva N nazvali je industrijsko društvo ili kapitalizam ili tr$išnaekonomija N stoji kao konstanta

?X (alo je onih koji mogu da zamisle drugačiji ekonomski projekat:X %rećutno slaganje govori mnogo o multikulturalizmu;X Kulturna raznovrsnost nije animirana divergentnim političkim ili ekonomskim vizijamaX 4ajna kulturne raznovrsnosti jeste njena politička i ekonomska uniormnostLX *udućnost izgleda kao sadašnjost sa više opcija9X (ultikulturalizam nagoveštava smrt utopije B). '$ekobi, Kraj utopijeC

AX 5lobalizacija svoje osnovne postulate nalazi u deklarativ!" #ala$a%& zamultikulturalizam

X 4o pretpostavlja razumevanje drugih kultura, naroda, tradicija, običaja

1X Ipak, iza pozadine za deklarativno zalaganje ne stoji ništa drugo osim $elje za pukim'r!(iriva%e" $l!)al!$ tr*i(ta Bosvajanje proita na tuđim teritorijamaC

3X Gato se postavlja pitanje da li je multikulturno društvo garant međusobnog uva$avanja krozdijalog

?X /dgovor na ovo pitanje na $alost nije potvrdan:X Ga 0lavoja Yi$eka, multikulturalizam je la*a !tv!re!+t prema kulturi onog drugogT;X /braćanje drugom zapravo je samo la$na tolerancija BkriptotolerancijaC

X /na u sebi sadr$i njegovo duboko neuva$avanje i neravnopravan polo$aj u kulturi onog %rvog i jedinog u kulturi dovršenog poretka zapadne neoliberalne demokratije

LX (ultikulturalizam prikriva da se ono drugo razmatra samo u okvirima e're"!+tive ra#like

9X #edinstvo u razlici koje proklamuje multikulturalizam zapravo odr$ava razlike kao preprekei pretnje našim identitetima

1AX 5lavni problem multikulturalizma je taj što on te$i ka radikalnoj depolitizacijiT

1X (ultikulturalizam kao doktrina savremenog svetskog poretka $eli da prihvati drugog kaokulturnu posebnost čije ostvarenje treba omogućiti

;



X 2li samo dotle, dok ne postane stvarni drugi koji ugro$ava moju sliku o njemu

1X 'anašnja radna snaga je !ultikulturna" mešavina ljudi iz mnogih različitih kultura, entiteta irazličitih stilova $ivota

3X 2ko organizacije $ele da se prilagode na ovu realnost, moraju bolje da shvatemultikulturalizam i njegov uticaj

?X 0a aspekta menad$menta, multikulturalizam je gledište koje ka$e da postoje različitekulturne pozadine i činioci koji su va$ni u organizacijama i da ljudi iz različitih sredinamogu da koegzistiraju i napreduju unutar organizacije

:X /bično se multikulturalizam odnosi na kulturne činioce, kao što su" entitet, rasa, pol, iička sposobnost, seksualna orijentacija, ali se ponekad dodaje i starost, kao i dru#ičinioci

;X (ultikulturalizam je osnovna pre!isa američkog društvaX 4o je bila politika !ultikulturali!a i polazište za isticanje političke ispravnostiT

LX Qerovanje da ljudi iz različitih kultura i sredina mogu zajedno da rade, je osnovademokratije i američkog načina $ivota

9X %itanje polova u multikulturalizmu je uvek aktuelno

AX )adna snaga se menja od stanja kada su dominirali muškarci, u stanje kada dolazi doizjednačavanja muškaraca i $ena

X #oš uvek postoje prepreke za $ene koje tra$e jednak tretman1X Yene još uvek dr$e pozicije ni$eg ranga, samo mali deo njih se nalazi u vrhovnom

rukovodstvu kompanija Bmuškarci dr$e 9Z najviših pozicija, a $ene dr$e manje odA,:Z najbolje plaćenih izvršnih i direktorskih mesta u prvih AAA kompanija u 02'C

3X 'obiti zaposlenje je samo prvi korak za $ene Bi članove manjinskih marginalnih grupa takođeC

?X *iti unapređen na mesto višeg ranga je veoma teško

:X Sidr!" +takle!$ 'la!aT je gledište koje ka$e da iako $ene i pripadnici manjinamogu da se zaposle u organizacijama, oni imaju problema da napreduju, naročito navisoke polo$aje

;X /va metaora označava kao da postoji nevidljiva barijeraP oni mogu da vide mogućnosti danapreduju, ali ne mogu da ih dosegnu

X Qelikim delom, donošenje odluke da se neko unapredi na više rukovodeće mesto, zavisiod neuhvatljivihT momenata kao što su N koliko se upravljački tim oseća komotno udruštvu te osobe

LX !ormalno je da se komotnije osećamo u društvu onih koji imaju slična interesovanja i



L

nasleđa

X !enamerno, ovaj plaonT dometa se zadr$ava zato što se njime isključuju $ene izaktivnosti koje su po tradiciji bile čisto muške, kao što su razgovori o sportu

1X Sek+&al! #l!+tavl%a%eT N sa aspekta radnog mesta, svako ne$eljeno seksualno ponašanje koje mo$e da obuhvata npr" reči, gestove, glasove, pokrete ili izičkododirivanjeP sugestivni pogledi, seksi vicevi ili pritisak da se dobije seksualna usluga

3X Komisija za jednake mogućnosti zapošljavanja, deinisala je dva tipa seksualnogzlostavljanja"

?X %rvi je nazvan quid pro quo i on se dešava kada se tra$e ili zahtevaju seksualne usluge uzamenu za opipljive beneicije Bnapredovanje, povećanje plate, gubitak posla ilinazadovanjeC

:X 'rugi tip zlostavljanja se naziva neprijateljsko okruženje N on je kompleksniji i zasnivase na ne$eljenom seksualnom ponašanju, bilo izičkom ili verbalnomP nerazumno ometaradni učinak pojedincaT

;X /no stvara zastrašujuću, neprijateljsku i uvredljivu atmoseru

X Qrlo je teško opisati šta je neprijateljsko okru$enjeT" osetljivost varira, jer ono što je za jednu$enu uvredljivo ne mora da bude za druguP svaka $ena ima meračT za to

LX 0tereotipija je la$an klasiikatorski pojam uz koji je, po pravilu povezan snažane!ocionalni ose&aj svi2anja ili nesvi2anja, odobravanja ili neodobravanja

9X !ajraznovrsniji stereotipi Brasni, etnički, religijski itd.C, imaju svoje poreklo i uzrok unepoznavanju drugih kultura i načina $ivljenja, u odsustvu dijaloga i neprihvatanjuraznolikosti

AX 0tereotipije su rezultat nekritičke generalizacije određenog iskustva i saobra$avanja mišljenjuvećine pod uticajem porodice Bporodičnog autoritetaC i vaspitanja

X Stere!ti'ira%eT N stereotip znači primenu pretpostavljene karakteristike neke grupeljudi Bonako kako ih određuje pol ili rasa npr.C na nekog pojedinca koji pripada grupi iliklasi i koja mo$e, ali ne mora, da poseduje tu karakteristiku

1X 0tereotipi su verovanja koja su široko prihvaćena i koja imaju tendenciju da preteranosimpliikuju ili iskrive činjenice

3X 0tereotipije označavaju ukalupljene, tipične i krute predstave [klišetirana shvatanjaodređenih socijalnih objekata[ Bdruštveni sloj, etnička, verska ili rasna grupaC koja suveoma rasprostranjena i stiču se u procesu socijalizacije i vaspitanja

?X 0tereotipi su gotove predstave sa kojima se operiše i komunicira a koje nemaju neko velikoobjektivno utemeljenje

:X & istra$ivanjima i u svakodnevnom $ivotu je dokazano da se stereotipi e #a+iva%& i akakvi" reali" te"el%i"a

L



9

X 4o su pre [slike u našim glavama[ B@ipmanC koje nam pru$aju okvire za objašnjenje iklasikovanje događaja o kojima smo tek delimično obavešteni

1X 0tereotipije su sistem shvatanja koji utiče na stvaranje krivi+ slika o ljudi!a i pojava!a oko nas ikoje se uporno ponavljaju u svim relevantnim situacijama

3X 0tereotipije su relativno trajne i odr$avaju se u toku godina, ne samo kod pojedinacaP one seodr$avaju među generacijama što je još jedan dokaz da su otporne na promenu

?X 4ako npr. $ene moraju da se uzdignu iznad stereotipa materinstva i brige za decu

:X (enad$eri su po tradiciji verovali da će $ene napuštati posao da bi osnovale porodice, negirajućitako ulaganje organizacija u njih

;X !eki kritičari su se zalagali da kompanija uzme u obzir dve vrste $ena" one kojima karijeradolazi na prvo mesto i one koje su radne i porodične $ene

X %redla$e se da za $ene kojima je karijera na prvom mestu, kompanije treba da"LX C identiikuju koje su to $ene

9X 1C ponude im iste vrste odgovornosti kao i muškarcima, uključujući premeštanje irukovodeće polo$aje

AX 3C prihvate ih kao punopravne članove tima i slušaju ih

X ?C prihvate da će one prolaziti kroz više stresova i poteškoća nego njihove kolege muškarci

1X Ga $ene koje $ele da kombinuju posao i porodicu, treba da budu leksibilnije u odnosu slobodeda se ode na odsustvo

3X /rganizacija treba da ponudi podršku porodicama, kao što je razumevanje potreba parovagde su oboje zaposleni

?X Kritičari smatraju da će ona organizacija koja istinski ceni različitost imultikulturalizam, obezbediti $enama da imaju iste mogućnosti u ostvarivanju karijerekao muškarci

:X Ra+e i eti-ke "a%ie & "&ltik&lt&rali#"&. N postoje mnoge kulturne razlikeizmeđu rasnih, etničkih i manjinskih grupaP npr. arički a!erikanci, aijski a!erikanci,+ispano BlatinoC a!erikanci, itd.

;X &nutar samih ovih grupacija postoje ogromne razlike N članovi ovih grupa su iskusilišta znači raditi u polikulturnom okru$enju, gde je njihovo kulturno nasleđe bilo

potcenjenoX Kad je u pitanju put do vrhaT, iako 3AZ populacije 2merikanaca čine rasne manjine, veoma

malo članova organizacije je moglo da dođe do vrha

LX & : tipično velikih korporacija, svega LZ srednjih menad$era i 1Z starijih menad$era čine ljudiobojene ko$e

9X %rimer proesionalnog sporta je još bolji" u proesionalnom sportu gde su se navodno

9



1A

istakli arički amerikanci, oni čine 1Z košarkaša, ali samo Z vrhunskih trenera

X & udbalu, oni čine ;AZ igrača, ali svega Z vodećih treneraP u bejzbolu oni čine LZ igrača iLZ menad$era

1X Ganimljivo je da su udbalske ekipe danas najčešće multikulturne, ali to i%e +l&-a% +a&'rava"a kl&)!va k!%& a%-e(/e -ie 0-i+te &'rave.

3X Predra+&de pokazuju da se naši sudovi i naša mišljenja o nekom događaju ili ljudima iliodnosima stvaraju pre rasuđivanja, pre nego što smo neke procese i odnose ispitali

?X (i na taj način nazivamo mišljenje koje nije našeP to činimo u mnogobrojnimslučajevima i tamo gde bi se čovek takvom postupku najmanje nadao

:X %redrasuda je neistinito shvatanje koje nije lako razlikovati od stereotipijaP ona jeverovanje koje stavlja neku osobu ili predmet u nepovoljan polo$aj

;X )azlika između predrasude i stereotipije ogleda se u tome što predrasuda uvek podrazumeva ne#ativan pa čak i neprijateljski stav, dok se to ne mo$e reći zastereotipiju

X 0 druge strane, predrasude su mnogo otpornije na pro!enu za razliku od stereotipija koje suelastičnije

LX )azlika se takođe ogleda u akciono! obrascu i uticaju predrasudaP predrasude postaju češćedeterminante stvarne aktivnosti i ponašanja nego stereotipije

9X %redrasude, pojedincima i čitavim grupama pripisuju takva svojstva koja pobuđuju !+e/a%e+tra1a, 're#ira i !d)!%!+ti

AX 0plet ovakvih zabluda ormira determinante i iskustvo koje isključuje suočavanje sačinjenicama koje ovim grupama idu u prilog

X @judi se lakše sete primera koji opravdavaju predrasude, a te$e se odriču promena koje bi mogleda ih ukinu

1X 0ocijalni psiholozi su objasnili da se nije lako osloboditi predrasuda

3X I kad to $elite, mnogo je lak(e 'r!"eiti itelekt&ala &vere%a e$! d&)!k! &+a2ea!+e/a%a

?X !pr. mnogi su priznali da iako više nemaju predrasuda prema crncima, ipak imaju osećanjegađenja kad se sa njima rukuju

:X /sećanje je deo zaostavštine koju su prihvatili kao deca u svojim porodicama;X @judi poriču rasizam, iako je njihovo ponašanje rasističko, još uvek opšivenoT

predrasudama

X !pr. predrasude su postale očigledne u slučaju belca, glavnog menad$era N koji jeverovao da nema predrasuda, ali je odbio crnca koji se prijavio na posao, tobo$e nezbog boje njegove ko$e nego zbog [neodgovarajućeg obrazovanja i iskustva[ za tuvrstu posla, dok je zaposlio belca sa sličnim kvaliikacijama

LX %redrasude se mogu videti i po izdašnim [bakšišima[ koji se daju belcima, dok se isto

1A



1

previđa ako je u pitanju crnac ili hispanoamerikanac

X %ored etničkih predrasuda, koje su najčešće, postoje i druge Bsocijalne predrasude, predrasude u vezi sa polom i uzrastomC

1X Kod nas, da bi ste npr. bili rukovodilac, morate biti u zrelijim godinama koje naginjugerontološkim

3X #avno mnjenje nema poverenja u mladog lidera i rukovodilaca?X Kod nas još uvek postoji obrazac vođe sa [belom bradom

:X 4o je stereotipija koja je duboko uvre$ena i vodi u predrasudu da je [savet mudrih[ustvari [savet starijihP (udrost se ne poistovećuje sa mladošću, duhom aktivista,smislom za inovacije

;X 've vrste aktora utiču na širenje predrasuda". dr&(tve!3ek!!"+ki i k&lt&riP 1. '+i1!l!(ki akt!ri. - & prvu spadaju nejednakosti i eksploatacija, takmičenje i konlikti među

grupama, kultura i vaspitanje1- & drugu grupu činioca BpsihološkiC spada vezanost za grupu, sklonost ka

neopravdanim uopštavanjima, agresivnost itd.

1X Ra#like & #arada"aT N označavaju raskorak između mogućnosti za zaradu kod radnikasličnog obrazovanja, ali različite rase

3X )azlozi za razliku u zaradama slu$e kao indikator da diskriminacija još uvek postoji na radnommestu

?X Sidr!" r!tira%&/i1 vrataT N označava kratk! #adr*ava%e a '!+l& koje se npr.dešava kada manjine mogu da uđu u redove organizacije, ali se ne zadr$avaju, jer senelagodno osećaju u njenoj sredini

:X /ni osećaju i imaju saznanje da postoji mala šansa za napredovanjem i jednostavno napuštajusvoje zaposlenje i započinju samostalno poslovanje Bnaročito $eneC

;X Star!+tT N uprkos starenju radne snage, mnogi menad$eri i dalje ne pridaju dovoljnuvrednost starijim radnicima Btiranija mladostiC, iako su restrikcije u vezi sa obavezomodlaska u penziju ubla$ene

X Između 99A-991. $albe u vezi sa predrasudama o starosti su se uvećale za 3AZ

LX Sek+&ala !ri%eta4i%aT N prisustvo homoseksualaca na poslu postavlja mnoga pitanja za razvoj multikulturnog radnog mestaP pogotovo danas kada se više e kri%e+ek+&ala !ri%eta4i%a, već se otvoreno iskazuje Biako su svesni da bi isticanjeseksualne orijentacije moglo da ugrozi njihovo zaposlenjeC

9X !e postoji jaka socijalna mimikrijaT kada je u pitanju ova orijentacija Bdanas postojehomoseksualni brakovi koji obezbeđuju beneicije bračnim drugovimaTC

AX !eke organizacije na Gapadu prave grupne seanse da se razbije +o!oobija time što se pru$a mogućnost zaposlenima da izraze svoja osećanja, uključujući i neprijateljstvo uvezi sa homoseksualnošću

1



11

X %ostojanje ovakvih radionica i seansi mo$e da bude problematično, pošto su mnogi ljudi protiv homoseksualizma iz verskih razloga

1X %ru$aju se takođe inormacije o ovoj pojavi u nastojanju da se otkloni strah zasnovan namitovima i stereotipimaP danas menad$eri u 02'-u masovno pohađaju ovakve radionice

3X 2)5&(F!4I G2 &%)2Q@#2!#F K&@4&)!/( )2G!/@IK/U\&?X U'ravl%a%e ra#li-it!(/& i "&ltik&lt&rali#"!" veoma je bitno za uspeh organizacije

:X Ga to se navode sledeći argumenti;X 2)5&(F!4 4)/UK2 N ako organizacije ne upravljaju dobro pitanjem

multikulturalizma, povećavaju se troškoviP kad $ene i manjine odu, organizacija nedobija povraćaj za ono što je ulo$ila u njih

X 2ko se multikulturalizmom ne upravlja dobro, onda se ljudi ne osećaju udobno na radnommestu i troše energiju brinući o diskriminaciji i zlostavljanju

LX 2)5&(F!4 !2*2QKF )F0&)02 N kompanije koje izlaze na kraj sa multikulturalizmom,imaju prednost nad drugim kompanijama prilikom zapošljavanja

9X 2)5&(F!4 (2)KF4I!52 N one organizacije koje dobro upravljaju multikulturnim pitanjima, imaju uvide u tr$išta koja se sastoje od manjinskih grupa i $enaP oni obraćaju pa$nju na kulturne momente koji imaju uticaj na mušterijinu odluku o kupovini

AX 2)5&(F!4 K)F24IQ!/04I I )FU2Q2!#2 %)/*@F(2 N grupe ljudi iz različitih kulturnihsredina "!$& )iti kreativi%e od grupa sa homogenim nasleđem

X 'a bi se ovo ostvarilo, članovi tima moraju da postanu svesni da postoje razlike, ali i jezgro zajedničkih verovanja

1X 2rgument rešavanja problema N heterogenost grupa koje odlučuju i rešavaju probleme potencijalno dovodi do boljih odluka kroz niz perspektiva i kompletnijukritičku analizu problema

3X 2)5&(F!4 O@FK0I*I@!/5 0I04F(2 N sposobnost za upravljanje različitošću povećava prilagodljivost i leksibilnost neke organizacije

?X /vaj argument označava da je sistem manje određen i manje standardizovan

:X 'a bi se ovo postiglo, organizacija mora da preispita prevaziđenu politiku i procedure koje su se javljale kad multikulturalizam nije bio velika briga u organizacijama

11



13

Will Kymlicka:

Multikulturalno #ra2anstvo 0 <iberalna teorija !anjinski+ prava.Gagreb" #esenski i 4urk, 1AA3.

7ilj" da identiiciram neke ključne pojmove i načela koje valja uzeti u obzir te da takorazjasnim osnovne elemente liberalnog pristupa manjinskim pravima B;C.

Gbog realnih problema, tradicionalna načela ljudskih prava treba nadopuniti određenomteorijom manjinskih prava BC.

@iberalna teorija manjinskih prava stoga mora objasniti kako manjinska pravakoegzistiraju s ljudskim pravima te kako su manjinska prava ograničena načelimaindividualne slobode, demokracije i socijalne pravde. B1C

/no što odlikuje liberalnu teoriju manjinskih prava upravo je to što prihvaća nekeizvanjske zaštite za etničke skupine i nacionalne manjine, ali je vrlo skeptična premaunutrašnjim ograničenjima. B?C

%o Kimliki, liberalni teoretičari, makar i implicitno, prihvataju da su kulture ili nacijetemeljne jedinice liberalne političke teorije B3C.

Kako bi liberali trebali odgovoriti na neliberalne kultureE . . . 7ilj liberala ne bi trebao bitida razori neliberalne nacije, nego prije da ih nastoji liberalizirati. B3L-9C

'va obrasca kulturne raznolikosti B9C"

- nacionalne manjine,

1- etničke skupine BgrupeC.

Kulturu Bpa tako i multikulturalnoC Kimlika upotrebljava kao sinonim za naciju ili narod,tj. kao međugeneracijsku zajednicu, manje ili više institucionalno dovršenu, koja zauzimadatu teritoriju ili postojbinu i koja deli neki poseban jezik ili povest B3AC. 1L

5rađanske i etničke nacije B3;-?AC.4ri oblika grupno-dierenciranih prava B?-:C"

- prava na samoupravuP

1- polietnička pravaP

3- prava na specijalnu predstavljenost.

%rava na samoupravu i polietnička prava mogu se upotrebiti za ograničavanje prava pripadnika manjinske grupe B:L i daljeC.

(eđutim, zaokret prema jednoj SmultikulturalnijojS javnoj politici gotovo je u potpunosti bio stvar prihvaćanja određenih izvanjskih zaštita, a ne unutrašnjih oraničenja B;?C.19

4ermin Skolektivna pravaS ne uspeva razlučiti unutrašnja ograničenja od izvanjskih zaštita. !o još je dublji problem što navodi na la$nu dihotomiju s individualnim pravima. B;C

1L ... nacionalne skupine, kako ja upotrebljavam taj termin, nisu deinirane rasom ili porijeklom. B3;C

19 Qećina zahteva etničkih i nacionalnih skupina za grupno-speciična prava u zapadnimdemokracijama zahtevi su za izvanjskim zaštitama. B;?C

13



1?

Kimlika smatra da je etničko buđenje u biti stvar samoidentiteta i samoizra$avanja i nije povezano sa zahtevima za o$ivljavanjem ili stvaranjem zasebnog institucionalnog $ivotaB99C.

Sloboda i kultura B-::C

%olazi od ideje da je ideal slobode utemeljen u autonomiji neke nacionalne skupine i tvrdi

da poštivanje manjinskih prava mo$e povećati slobodu pojedinaca jer je sloboda usko povezana s kulturom i o njoj ovisna B1C.

Kimlika speciikuje pojam kulture koji koristi kao socijetalnu kulturu, to jest kulturukoja svojim pripadnicima osigurava smislene načine $ivota u punome rasponu ljudskihaktivnostiP te socijetalne kulture ne obuhvaćaju samo zajedničke uspomene i vrednosti,nego i zajedničke institucije i prakse B3C.3A

0ocijetalne kulture kao kontekst izbora B11-?C

... imati uverenje o vrednosti neke prakse ponajpre je stvar razumevanja značenja koja im je pridala naša kultura. B11C

Kulture su vredne, ne u sebi i po sebi, nego zbog toga što samo time što imaju pristupnekoj socijetalnoj kulturi ljudi imaju pristup nekom rasponu smislenih opcija. B11-3C

Kimlika smatra da je sloboda izbora ovisna o socijalnim praksama, kulturnim značenjima izajedničkom jeziku. !aša sposobnost da oblikujemo i revidiramo neku koncepciju dobrausko je vezana uz našu pripadnost nekoj socijetalnoj kulturi, budući da je kontekstindividualnog izbora raspon opcija koje nam prenosi naša kultura. /dlučivanje o tome kakoćemo voditi svoj $ivot ponajpre je stvar istra$ivanja mogućnosti koje nam stavlja naraspolaganje naša kultura. BL3C

(eđutim, da bi se obezbedio taj kontekst, manjinskim kulturama u multinacionalnimdr$avama mo$e biti potrebna zaštita od ekonomskih i političkih odluka većinske kultureBL3C.

"ravednost i !anjinska prava B:;-L9C'r$ava neminovno proširuje određene kulturne identitete te time zakida druge. B:C&prkos tome, istinska jednakost ne zahteva identično postupanje, nego, pre, dierencijalno postupanje radi uva$avanja dierencijalnih potreba B;:C.

0ve dok postojeće politike podupiru jezik, kulturu i identitet dominantnih nacija i etničkihskupina, postoji argument jednakosti koji će zahtevati preduzimanje određenih napora kako bi se, putem samouprave i polietničkih prava, slična potpora pru$ila i manjinskimskupinama. B;LC

=olerancija i njene #ranice B19-1?LC

'va undamentalna ograničenja manjinskih prava, koja potiču od liberalnih načela". ... liberalna koncepcija manjinskih prava neće opravdati Bosim pod izvanrednimokolnostimaC Sunutrašnja ograničenjaS, to jest zahtev neke manjinske kulture zaograničavanje temeljnih građanskih ili političkih sloboda njenih vlastitih pripadnika. B19C

3A Qećina je analitičara nacionalizma zaključila kako je bitna značajka nacija to što su one Ssvepro$imajućekultureS, Sobuhvatne kultureS ili Sorganizacijske kultureS. BLC

1?



1:

1. Izvanjske su zaštite legitimne samo ukoliko proširuju jednakost među skupinama,ispravljajući zapostavljenost ili ranjivost koju trpe pripadnici neke konkretne skupine. B11AC

@iberalna tolerancija štiti pravo pojedinaca na disidentstvo od svoje skupine, kao i pravoskupina da ih dr$ava ne progoni. B11LC

Spone koje vežu B1?9-1C

0tabilnost savremenih demokratija ne zavisi samo od pravednosti njenih temeljnih institucija,nego i od odlika i stavova njenih građana, a pre svega od njihovog osećaja identiteta"

... zajedničke vrednosti nisu dovoljne za socijalno jedinstvo. . . . Dini se da je sastojak kojinedostaje N ideja ajedničko# identiteta. B1C

@judi iz različitih nacionalnih skupina deliće privr$enost široj dr$avi samo ako je shvatajukao kontekst unutar kojeg se njihov nacionalni identitet neguje, a ne zapostavlja. B13C

1:



1;

Iris Marion Young:

"ravednost i politika ralikeGagreb" #esenski i 4urk, 1AA:.

Iris #ang zagovara i sledi opću ideju pravednosti koja proizilazi iz pojma komunikativneetikeP ta ideja odbacuje naglasak na obrasce raspodele i premešta ga na probleme procesa

sudelovanja u donošenju odluka i političkom promišljanju. 'a bi norma bila pravedna,svako ko je poštuje mora u načelu imati punopravan glas u raspravi o njoj i mora se njommoći svojevoljno slo$iti. 'a bi društveno stanje bilo pravedno, mora omogućiti svakom pojedincu da zadovolji svoje potrebe i ostvari svoju slobodu. %rema tome, pravednostzahteva da svima bude omogućeno da izraze svoje potrebe. B?;C

@iberalna teorija pojedince tretira kao vlasnike i potrošače pravednosti. 'odavanje slikeljudi kao činitelja i aktera poma$e uklanjanju raspodelne paradigme. Kao činitelji i akteri,mi $elimo promicati mnoge druge vrednosti . . . osim pravedne raspodele dobara" učenje ikorišćenje ispunjavajućih i neograničenih veština u društveno priznatim situacijamaPsudelovanje u osnivanju i upravljanju institucijama i dobijanje priznanja za to sudelovanjePigru i komunikaciju s drugim pojedincima i izra$avanje naših iskustava, osećaja i stanovištao društvenom $ivotu u kontekstima u kojima nas drugi mogu saslušati. . . . (eđuti, unutar

teorijskog okvira raspodelne paradigme, te se vrednosti zanemaruju i ne propituju seinstitucionalni uveti koji ih potiču. B:AC

'ruštvena se pravednost odnosi na stupanj do kojeg društvo sadr$i i podupire institucionalneuslove potrebne za ostvarenje tih vrednosti. Qrednosti sadr$ane u kvalitetnom $ivotu se svesti nadve vrlo opšte" BC razvijanje i upotreba naših sposobnosti i izra$avanje našeg iskustva i B1Csudelovanje u odlučivanju o našim postupcima i uslovima u kojim delujemo. . . . 4e dve opštevrednosti poklapaju se s dva društvena uslova koja deinišu pravednost" ugnjetavanjemBinstitucionalnim kočenjem samostalnog razvitka pojedincaC i dominacijom Binstitucionalnimograničavanjem samostalne deinicije pojedincaC. B:AC

&gnjetavanje" izrabljivanje, marginalizacija, nemoć, kulturni imperijalizam, nasilje B:? idaljeC.

1;



1

Tejlor, Čarls i dr.:

Multikulturalia! 0 ispitivanje politike prinanja' !ovi 0ad" 7entar za multikulturalnost, 1AA3.

Gahtevi multikulturalizma se, po mišljenju ovog autora, uveliko grade na već prihvaćenim principima politike jednakog poštovanja. )azjašnjavajući temelje te politike,

dovodi se u pitanje i problematizuje sam multikulturalizam.0avremena multikulturna društva nisu istorijski izuzeci, jer su i mnoga predmodernadruštva bila sačinjena od dve ili više različitih kulturnih zajednica. #edan od bitnih aspekatai problema u savremenim raspravama o multikulturalizmu, u velikoj meri se tiče nametanjanekih kultura drugima N sa podrazumevanom superiornošću koja ovlašćuje ovo nametanjeB;C. & središtu tih problema, kako ih 4ejlor razumeva, jeste pitanje prinanja, odnosno politike prinanja'

!jegovo polazište je pretpostavka da su naši identiteti odre2eni priznanjem3. Ga boljerazumevanje ove pozicije, mo$emo naglasiti da priznanje nije samo puko uzimanje u obzirnečije egzistencije. Gahtev koji 4ejlor iznosi je neophodnost priznanja jednaki+ vrednostirazličitih kultura" dakle, ne samo da ih pustimo da pre$ive, nego da priznamo njihovuvrednost B;C. /n je pokušao da iz ilozosko-istorijske perspektive razjasni genezu koncepta

prinanja i naglasi ključne probleme koji se postavljaju pred liberalnu teoriju društva.Kakav smisao nosi ovaj zahtev i zašto je problem politike prinanja va$an u kontekstusavremenih multikulturalnih društavaE

've bitne društveno-istorijske promene su nametnule neizbe$no bavljenje identitetimai priznavanjem.

%rva je kolaps društvenih hijerarhija koje su bile temeljene na časti Bancien r>#i!eC,kada su društvene privilegije i opšte priznanje bili ugrađeni u socijalno izvedeni identitetposredstvom same činjenice da je bio baziran na socijalnim kategorijama koje je svakouzimao zdravo za gotovo B?AC. & predmodernim društvima ljudi nisu govorili oidentitetu i priznanju na način na koji mi to činimo danas, ne zbog toga što nisu imaliBono što mi zovemoC identitet, ili zbog toga što nisu zavisili od priznanja, nego zato što suovi pojmovi tada bili i previše neproblematični da bi kao takvi bili tematizovani B?AC.

Gahvaljujući časti, odnosno privilegijama koje su u$ivale manjine Bna račun većineC, potrebe za javnim priznavanjem jednostavno, nije bilo. 0a druge strane, va$nost prinanjadolazi do izra$aja sa novim razumevanjem individualnog identiteta, krajem L. veka. 4ejlorga identiikuje kroz ideal autentičnosti. %re tog vremena, što je ključno, niko nije smatraoda razlike među ljudima imaju tako va$an i dubok moralni značaj.

& pitanju je novo poimanje po kojem su ljudska bića obdarena moralnim smislom.(oralnost se tra$i duboko u nama samima, a ne izvan nas. !asuprot pojmu časti, javlja semoderni pojam di#niteta BdostojanstvaC, koji postaje dobro na koje svi ljudi imaju pravo. !ajva$niji mislilac koji je razvio centralne ideje građanskog dostojanstva i univerzalističkishvaćenog priznanja je Yan-Yak )uso. /n je, smatra 4ejlor, centralna igura unutar procesanastajanja modernog diskursa autentičnosti B?AC, kao oštar kritičar hijerarhijske častiB pr>>rencesC.

4ejlor je svojom dijaloškom teorijom identiteta u elaboraciji svog koncepta prinavanja, ukazao na strukturalnu vezu između napretka individualizma i problema,odnosno zahteva koje postavlja multikulturalizam. 4ime se na kratko vraćamo na ideju odkoje 4ejlor i polazi u svom konceptu N ideju da kolektivni identiteti nisu društveno predodređeni i unapred dati, već da se ormiraju u otvorenom dijalogu. 4a ideja politici

3 %ojam priznanja Bengl. to reco#nie, imenica reco#nitionC ima širok spektar značenja koji nije moguće u potpunosti prevesti na srpski jezik. Qideti 4ejlor i dr, 1AA3" ;.

1



1L

priznanja daje legitimitet, jer postoji široko prihvaćeno uverenje da je naš identitet, bitnimdelom, oblikovan priznavanjem ili nepriznavanjem Btj. iskrivljenim priznavanjemC odstrane značajnih drugih. /vakvo shvatanje, odnosno premisu da je uskraćivanje priznanjaorma ugnjetavanja, takođe nalazimo u osnovi savremenih eminističkih pristupa, ali idiskusija o rasnim odnosima i multikulturalizmu.

I dalje, šta bi politika jednakog priznavanja značila i šta mo$e da znači u javnoj seriE/na je dobila dva različita značenja, koja su povezana sa dve velike promene N promeneod časti ka dostojanstvu i promene u razvoju modernog pojma identiteta.

Gahvaljujući prvoj promeni, ona je postala politika univerali!a N koja naglašavajednako dostojanstvo svih građana, odnosno ideju da različita prava i povlastice treba da budu dostupni svima. & pitanju je dakle, princip jednakosti građana.

!asuprot tome, zahvaljujući drugoj promeni N u seri identiteta N potencirana je politika različitosti. I ova ideja ima svoju univerzalističku bazu odnosno princip da svakotreba da bude priznat u svom jedinstvenom identitetu B?3C. & osnovi ovoga zahteva prisutan je princip univeralne jednakosti N upravo zato jer ona tra$i da damo priznanje istatus nečemu što nije univerzalno B?3C. 0vako ima identitet i zbog toga smo du$ni da tomidentitetu poklonimo određenu pa$nju, tj. da ga priznamo kao osoben, poseban.

%olitika različitosti, po 4ejlorovom shvatanju organski izrasta iz politike univerzalnogdostojanstva, zahvaljujući onim pomeranjima gde novo razumevanje društvenog polo$aja pojedinaca daje radikalno novo značenje starom principu. Iako obe ove politike imajuzajednički koren, kako ih vidi 4ejlor, one sa druge strane značajno divergiraju. 4emelj njihoverazlike izlazi na videlo kada postavimo pitanje za šta obe strane zahtevaju priznanje" u prvomslučaju su izvesna univeralna prava, dok je u drugom to partikularni identitet'

Kod politike jednako# dostojanstva, ono što je istaknuto kao vrednost jeste univerzalniljudski potencijal, dakle određena sposobnost koju svi ljudi imaju. 0am taj potencijal, a neto koliko ga je neko uspeo razviti jeste u osnovi zahteva da svaka osoba zavređuje poštovanje. Kod politike raličitosti, kako smo već napomenuli, osnova poštovanja takođe je univerzalni potencijal N onaj potencijal ormiranja sopstvenog, individualnog identitetaBkultureC.

/ve dve varijante politike, iako su dakle obe utemeljene u pojmu jednakog poštovanja,dolaze u konlikt. Ga prvu, princip jednakog poštovanja podrazumeva da ljude tretiramo nanačin koji je slep za razlike. Ga drugu opet, podrazumeva se da treba da razvijamo i priznajemo partikularitete] Gamerka koju politika raličitosti upućuje politici jednako#

dostojanstva je da ona negira identitet, jer svrstava sve ljude u homogeni kalup. 4akođe se tvrdida je prividno neutralan kalup, odnosno skup principa slepih-za-dierenciju politike jednakogdostojanstva ustvari odraz jedne hegemonističke kulture B?;C. Konsekventno tome, zajednicekoje su slepe-za-razlike ne samo da potiskuju identitete nego su na izvestan način po sebiizuzetno diskriminatorne. /ptu$be koje, po 4ejloru upućuju najradikalnije orme politike

raličitosti jeste da su i sama slepa-za-razlike liberalna društva odrazi posebnih kultura,odnosno često partikularizmi koji se maskiraju u univerzalno.

/dređene orme liberalizma koje tra$e jednakost prava ravnomerno raspoređenih nasve svoje građane, naišle su na kritike radikalnih zastupnika politike raličitosti, kaonesposobne da odgovore upravo tom izazovu N priznanju različitosti. Dinjenica je, smatra4ejlor, da postoje neki oblici liberalizma koji imaju ograničeno priznanje posebnih kulturnihidentiteta, jer se koncepcija po kojoj bi se standardna lista prava mogla različito primenitiu različitim društvenim i kulturnim kontekstima, smatra neprihvatljivom. /vde dolazimo dozaista jednog problematičnog aspekta, odnosno implikacija koje 4ejlorov koncept prinanjaotvara u pogledu njegove adekvatnosti i eventualne primenljivosti na javnu seru urazvijenim BneoCliberalnim društvima na Gapadu.

4ejlor smatra da se ovakvo restriktivno reinterpretiranje jednakih prava ne morasmatrati jedinim mogućim i izla$e ovaj problem u kontekstu kanadskog slučaja, gde je ovo

1L



19

pitanje odigralo vrlo bitnu ulogu i izazvalo mnoge političke kontroverze. !jegovostanovište bli$e je onom koje se označava kao komunitarijansko i koje se suprotstavljaproceduralnom liberalizmu. 4ejlor smatra da liberalizam ne treba Bi ne mo$eC da pola$e pravo na kulturnu neutralnost. %roceduralni modeli liberalizma zasnovani su nauniormnoj primeni pravila i relativno podozrivi prema kolektivnim svrhama, odnosnoidejama o tome šta čini dobar $ivot. & temelju takvog oblika liberalizma nalaze se i veomaduboke ilozoske pretpostavke koje potiču još od Imanuela Kanta. &koliko liberalnodruštvo ostaje neutralno po pitanju sadr$ine dobrog $ivota i ograničava se na to da osigurada se građani međusobno odnose na pravedan način B airlyC i da dr$ava bude neutralnaspram svih građana, ono ne mo$e odgovoriti na potrebe zajednica sa kolektivnimciljevima kakav je u 4ejlorovom izlaganju primer Kvebeka. 2 za upravu Kvebeka, smatra4ejlor, va$i da je opstanak i razvoj rancuske kulture neko dobro B:C. %roceduralniliberalizam ne mo$e da odgovori na potrebe politika koje imaju za cilj opstanak kulture, jeru ovom konkretnom slučaju BKvebekaC, radi se o politici zajednice koja $eli da odr$irancuski jezik Bpa time i kulturni identitetC ne samo za one koji bi ga eventualno hteliizabrati i usvojiti, već ima za cilj da osigura njegovo odr$anje u budućnosti zajednice kojaće koristiti prednosti mogućnosti upotrebe tog jezika. & pitanju je dakle, $elja za očuvanjemkulture za buduće naraštaje, kulture koja se smatra imanentno značajnom i vrednom N posebi. /vakvim presedanom direktno se ukazuje na izazove sa kojima se liberalno društvosuočava, u okolnostima multikulturalnosti.

& pitanju su dva naizgled nespojiva modela liberalnog društva. /tpori koji postoje prema posebnoj zajednici BKvebekC smatra 4ejlor, posledica su širenja ideja o proceduralnoj, neutralnoj koncepciji liberalizma koji je već prisutan u angloonoj Kanadi.%rihvatanje cilja da se Kvebek promoviše kao posebna zajednica bilo bi u suštini prihvatanje modela na kojem je ova zajednica utemeljena, odnosno njihovog kolektivnogcilja. 4ejlor se posvećuje ovom slučaju jer smatra da on dobro ilustruje undamentalna pitanja i probleme sa kojima se susreću i sa kojima će se tek susretati liberalna društva učijem okrilju postoji više od jedne zajednice koja je svesna svog kulturnog identiteta i te$ikulturalnom opstanku. )igidnosti proceduralnog liberalizma na taj način postaju problematične i neprihvatljive.

!asuprot njima, da istaknemo još jednom, neophodno je razvijati onaj modelliberalnog društva u kojem inte#ritet kultura ima va$no mesto.

#edan od problema koji je 4ejlor otvorio je da li kulturni opstanak određene zajednicemo$e biti priznat kao legitiman cilj i da li će kolektivni ciljevi Bkao što je slučaj u KvebekuC, biti dopušteni u okvirima legislativnih procedura i većinskih socijalnih politika liberalnihdruštava. 4akođe, zahtev koji je postavljen i koji 4ejlor brani, jeste da treba priznati jednakuvrednost različitih kultura N odnosno, ne samo dozvoliti njihov opstanak u okviru određenihmultikulturnih okolnosti, već priznati njihovu imanentnu vrednost' /n smatra da je ovaj zahtevu izvesnom smislu već delatan, iako još uvek nedovoljno ormulisan. !ovina koju je ovajistorijski primer u Kanadi doneo jeste eksplicitno postavljeno pitanje prinanja, u oblikuzahteva za očuvanjem kulturnog identiteta jedne zajednice.

2ko se usvoji ova pretpostavka, onda se logično mo$e braniti njena univeraliacija ,odnosno ideja da kao što svi treba da imaju građanska prava i jednako pravo glasa Buproceduralnom liberalizmuC N bez obzira na rasu i kulturu, tako svi treba da u$ivaju pravo na pretpostavku da njihova tradicionalna kultura ima vrednost B;?C.

19

Documents

Sociologija multikulturalnosti, skripta