Sociologija multikulturalnosti, skripta

  • View
    232

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Sociologija multikulturalnosti, skripta

  • 7/27/2019 Sociologija multikulturalnosti, skripta

    1/29

    SOCIOLOGIJA MULTIKULTURALNOSTI

    I INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE

    - neautorizovana skripta -

    KULTURNI RELATIVIZAM I ETNOCENTRIZAM

    Kulturni relativizam je naelo koje istie da se neka kultura, njene vrednosti, norme iobiaji ne mogu meriti objektivno na temelju nekih optih kriterijuma, nego iskljuivo natemelju njihove uloge u odreenom drutvenom i kulturnom sistemu. Kulturni sistemi moguse vrednovati i ocenjivati samo u odnosu na vrednosti sa kojima su povezani, potrebe kojezadovoljavaju, oekivanja i moralne norme konkretne kulture. Isto tako, nemogue jeanalizirati i razumeti druge socijalne, psiholoke i etike enomene izvan konteksta njihoveuloge u odreenom socijalnom i kulturnom sistemu.

    Kulturni relativizam pomogao je u protivljenju etnocentrizmu, ak i rasizmu. Kulturnirelativizam je jedan pristup pitanju prirode i uloge vrednosti u kulturi. !aelo kulturnogrelativizma najkrae bi se moglo odrediti na sledei nain" sudovi se zasnivaju na iskustvu, a

    svaka osoba tumai iskustvo u skladu sa svojom sopstvenom enkulturacijom. #edna odmoralnih, ilozoskih i politikih posledica pojave pojma kulture bilo je stanovite kulturnog

    relativizma, koje je polazilo od pretpostavke da su naaverovanja, moral, obrasci, ponaanje, opa$anje sveta oko nas

    proizvodi kulture koje smo nauili kao lanovi zajednice u kojoj smo vaspitavani. %oto kulturatako duboko i iroko odreuje na pogled na svet sledi da ne mo$e-mo imati objektivnu osnovuza tvrdnju da je na pogled na svet bolji od nekog drugog, ili da se jedan mo$e koristiti kaomerilo drugog. & tom smislu o kulturama se mo$e suditi samo u odnosu jedne prema drugoj, aznaenje odreenog verovanja i ponaanja mora se pre svega tumaiti u odnosu na njegovkulturni kontekst. %o relativistikim shvatanjima neka razumevanja emocija i drugih obrazacaponaanja jedinstveno su vezana za odreenu kulturu, koja mogu biti neshvatljiva za posmatraeneke druge strane kulture. Istorija kulturnog relativizma zanimljiva je i zbog toga to su neki od

    najuglednijih antropologa u svetu, koji su prvobitno podr$avali principe kulturnog relativizma, usvojim kasnijim radovima zastupali i iznosili antirelativistike procene i stanovita.

    '$ord$ %iter (ardok, kada je bio vodea igura u komparativnim istra$ivanjimakulture u svetu napisao je da je besmislena relativistika ideja koju je )ut *enedikt obradilau svojoj knjizi Obrasci kulture. Kritika se odnosila na njene tvrdnje da kulturno verovanjenema znaenje osim u svom kontekstu, i da je +erskoviceva tvrdnja da svim kulturamamora pripadati jednak dignitet i potovanje, ne samo besmislica ve sentimentalnabesmislica./n je dodao da je apsurdno tvrditi da kanibalizmu, ropstvu, magijskoj terapijii ubijanju starih pripadaju isti dignitet i validnost kao sigurnosti za stare, nauenojmedicini i metalnim arteaktima. 0vi ljudi, insistirao je (ardok, vie cene zapadnutehnologiju i vie bi voleli da su u stanju da hrane svoju decu i stare nego da ih ubijaju. 1

    2ntropolozi ne samo da nisu prihvatili ova antirelativistika gledita, uz vrlo malo

    izuzetaka, ve se vrsto dr$e verovanja da kultura jeste i mora biti adaptivna.

    3

    4eze kulturnog relativizma podvrgli su otroj kritici i drugi antropolozi, na primer'ejvid *idnej koji je doveo u pitanje mnoge njegove postavke. /n je isticao da su kulturnirelativisti do te mere zaokupljeni ouvanjem ednikulturnih razlika da nisu esto uspevali

    5. %. (urdock, +o6 7ulture 7hanges,Man, Culture,

    and Society, !e6 8ork, 9:;, . ?;. 15. %.(urdock, , . ?9.3%rema" @. +arison, 0. +antington,Kultura jevana, *eograd, 1AA?, str. 11?

  • 7/27/2019 Sociologija multikulturalnosti, skripta

    2/29

    1

    proceniti vanost suprotne potrebe a ajedniki!jezgrom objektivnih kulturnih vrednosti.0a$et *idnijev stav glasio bi" !e mo$e postojati uzajamno potovanje razlika ako ne postojei zajednike vrednosti. %rema njemu, relativisti B+erskovic pre svegaC ne objanjavaju kakoje teorijski mogue postojanje kulturnog relativizma bez etnocentrizma, s obzirom dakulturno uslovljavanje nu$no vodi lanove bilo kog drutva preeriranju svog sopstvenogvrednosnog sistema.

    'akle, prema postavkama relativista pred nama je alternativa" ili moramo prihvatitidoktrinu odreenih apsolutnih vrednosti ili negirati objektivne norme u korist istorijskogrelativiteta i relativne valjanosti vrednosti. (eutim, u svom stavu da drutvo BkulturaCodreuje ideoloku perspektivu svojih lanova, pa da se prema tome ne mo$e uoiti zajednikikriterijum u zajednikim vrednostima, oni previaju jedan va$an momenat. !aime,oveanstvo ima potencijalnu mogunost da razvija racionalnosti do najvieg stepena, pa je iracionalnost stoga univerzalno valjan ideal. 'akle, ispod oiglednih i upadljivih injenicakulturne relativnosti le$i jedan opti okvir jer kulture sadr$e samo razliite odgovore naesencijalno ista pitanja koja postavljaju ljudska biologija i optost ljudske situacije B0. Doli,"oja! vrijednosti u kulturnojantropolo#ijiC.

    /igledno je da su kulture osobene ali ipak sline i uporedive. 've ili vie kultura moguimati veliki deo zajednikih sadr$aja i obrazaca, ali ipak postoji speciinost svake od njih.

    %ostoje univerzalne vrednosti, ali i relativistika autonomija kao va$ei princip. /be perspek-tive su istinite i va$ne, pa se izmeu njih ne s!e postavljati lana dile!a$ ili jedno ili dru#o.

    %ored ovih aspekata kulturnog relativizma, moramo se pozabaviti i njegovim moralnimdimenzijama. 2ko je nain na koji se percipira svet proizvod kulture, onda su to jo vie verovanja,vrednosti i drutvene norme kojima se ovek rukovodi u svom ponaanju. %a na osnovu ega seovek rukovodi u svom ponaanju. %a na osnovu ega onda mo$e tra$iti monopol nad moralnomistinom ili tvrditi da je otkrio superiorniji skup normi i vrednostiE %onaanje koje mo$e biti

    besmisleno, nezakonito i nemoralno u jednom drutvu mo$da je savreno racionalno i prihvatljivo udrugom. #edina razumna stvar je, ini se, suspregnuti svaki sud o $ivotu drugog drutva. 2li to nijetako jednostavno kao to izgleda. %rvo, odmah se ponovo sreemo sa problemom odreivanjakulturnih granica, to je naroito teko u dananjem svetu u kojem globalni obrasci, migracije idijaspore stvaraju istinska multikulturna drutva. Kako da postupamo sa strancem u naoj sredini

    kad je njegova kultura moralno razliita od naeE !a kojoj taki segmenta odreene zajednicemogu polagati pravo na kulturnu posebnost koja zahteva autonomiju i potovanjeE 'a li seudbalski huligani ili teroristi mogu pozivati na zatitu svog kulturnog relativizmaE (oramo li se, uime kulturnog relativizma uzdr$ati od suprotstavljanja drevnoj i tradicionalnoj kulturnoj praksidrugih za koju vidimo da tlai neki segment ili klasu tog drutvaE B#. (onagan, %. '$ast, Socijalnai kulturna antropolo#ija.C

    /tkako su se poeli baviti primitivnim kulturama, antropolozi su utvrdili da supripadnici primitivnih kultura ljudi kao i svi drugi, pa su se aktivno borili protivetnocentrizma. 0hodno tome, antropolozi su poeli istra$ivati svaku kulturu samu za sebe,ispitujui zadovoljava li ta kultura potrebe i oekivanja svojih lanova ili ne. 2ko je, naprimer, narod imao obiaj ljudskog $rtvovanja, antropolozi su ispitivali okolnosti koje su

    prema autohtonim vrednostima uinile prihvatljivim oduzimanje ljudskog $ivota. Ideja datreba prihvatiti sud o obiajima drugih naroda da bi se oni razumeli u okviru njihovesopstvene kulture, predstavlja plodotvorno iskustvo kulturnog relativizma. 0amo uz takavpristup mogue je izgraditi neiskrivljenu sliku o drugim narodima, ali i stei uvid u obiajesopstvene zajednice. Koliko god bitan kao sredstvo istra$ivanja, kulturni relativizam ne tra$ida se zauvek uzdr$imo od prosuivanja, niti moramo braniti pravo nekog naroda da provodi

    1

  • 7/27/2019 Sociologija multikulturalnosti, skripta

    3/29

    3

    svoje obiaje, bez obzira koliko su neoprostivi. 4reba samo izbegavatipreuranjenopro-suivanje dok ne izgradimo ispravno shvatanje kulture koja nas zanima.?

    %rimenjivanje kulturnog relativizma, uz naputanje svojih duboko ukorenjenih kulturnihverovanja i prouavanje neke situacije prema standardima druge kulture, mo$e biti propraeno ioptereeno neizvesnou i osporavanjem. !e samo da mo$e biti teko posmatrati stvari izjednog sasvim drugaijeg ugla, ve se ponekad mogu javiti problematina pitanja" da likulturoloki relativizam znai da su svi obiaji i ponaanja podjednako zakonitiE 'a li po-stoje

    neki univerzalni standardi koje bi svi ljudi trebalo da sledeE%tnocentria!je stav i uverenje da je sopstvena socijalna grupa, supkultura ili kulturasuperiornija u odnosu na druge grupe i kulture. & njemu se vrednost drugih kulturaprocenjuje u odnosu na sopstvene kulturne standarde, i u odnosu na njih smatra ihineriornijim jer su razliiti. Ftnocentrizam predstavlja prepreku uva$avanju razliitosti iuopte potovanju stanovita drugih koji imaju razliite kulturne vrednosti i norme. /n neuva$ava da je kulture ponekad izuzetno teko razumeti ako se posmatraju spolja. !e moguse razumeti postupci i verovanja ako su odvojeni od irih kultura kojima pripadaju. 0vakakultura mora se izuavati uz potovanje njenih speciinih znaenja i vrednosti. 0ociolozi iantropolozi su u svojim istra$ivanjima pokuavali da to je mogue vie izbegavajuetnocentrizam koji uvek znai procenjivanje Bi potcenjivanjeC drugih kultura kroz poreenjesa svojom sopstvenom kulturom. %oto se ljudske kulture tako mnogo razlikuju, neiznenauje to to ljudi koji potiu iz jednog kulturnog miljea esto teko mogu da prihvateideje ili ponaanja ljudi iz neke druge kulture. %rocesi rane enkulturacije pokazali su daetnocentrizam oznaava nain na koji veina pojedinaca do$ivljava svoju sopstvenu kulturu,nezavisno od toga da li verbalno izra$ava svoje oseanje ili ne.

    %o miljenju antropologa (elvila +erskovica, potrebno je razlikovati dve vrsteetnocentrizma" lo&udni i dobro&udni'