Sociologija poslovanja (skripta)

  • View
    1.582

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Priredio Aleksandar Urošević iz Kragujevca. Skripta iz Sociologije poslovanja za I godinu Fakulteta i Visoke škole za biznis i menadžment Zaječar

Text of Sociologija poslovanja (skripta)

  • Megatrend univerzitetFakultet za menadment i biznis, Zajear

    Visoka kola za menadment i biznis, Zajear

    SOCIOLOGIJAPOSLOVANJA

    Kragujevac, maj/jun 2013

    Strana 1/31

  • SadrajSadrajIspitna pitanja1. Pojam i predmet sociologije2. Osnivai sociologije

    Ogis KontKarl MarksSen Simon

    3. Socioloko uenje Maksa Vebera4. Socioloko shvatanje Emila Dirkema5. Odnos sociologije i drugih nauka

    Odnos sociologije i ekonomskih naukaOdnos sociologije i socijalne ekologijeOdnos sociologije i filozofijeOdnos sociologije i istorije

    6. Metod posmatranja7. Metod ispitivanja8. Statistika metoda9. Komparativna ( uporedna ) metoda10. Metoda eksperimenta11. Metoda merenja12. Metoda studije sluaja13. Ljudski rad kroz istoriju , pojam i osnovne odrednice14. Sudbina i perspektive ljudskog rada u savremenom dobu15. Proizvodnja , pojmovno odreenje i komponente16. Vrste rada17. Podela rada18. Konfliktni karakter ljudskog rada ili odnos19. Radno i slobodno vreme20. ivotna sredina , odnos ivotne sredine i radne snage21. Moral , radni moral , motivacija za rad22. Trite radne snage , zaposlenost i zapoljavanje23. Fleksibilni modeli zapoljanvanja24. Nove tehnologije i promene u strukturi radne snage25. Proces doivotnog uenja26. Industrijski odnosi , pojam , nastanak , razvoj i akteri27. Osnovna teorijska stanovita o ljudskom radu

    Strana 2/31

  • Ispitna pitanja(zaokruena na papiru, bold - ima u skripti)

    1. Pojam i predmet sociologije2. Osnivai sociologije (Ogist Kont, Karl marks, Sen Simon)3. Pozitivistika teorija Ogista Konta4. Socioloko uenje Maksa Vebera5. Socioloka shvatanja Emila Dirkema6. Odnos sociologije i drugih drutvenih nauka7. Metoda posmatranja8. Metoda ispitivanja9. Statistika metoda10. Komparativna metoda11. Metoda eksperimenta12. Metoda merenja13. Metoda studije sluaja14. Ekoloka kriza savremenog sveta15. Globalizacija, pojam, pozitivne i negativne strane16. Ljudski rad kroz istoriju, pojam, osnovne odrednice17. Sudbina i perspektive ljudskog rada u savremenom dobu18. Ljudski rad u uslovima tranzicije19. Proizvodnja, pojmovno odreenje, komponente20. Vrste rada21. Podela rada22. Konfliktni karakter ljudskog rada23. Odnos prinudnog i stvaralakog u ljudskom radu24. Industrijski odnosi, pojam, anstanak, razvoj, akteri25. Industrijsko drutvo i nastanak i razvoj sociologije rada kao posebne naune discipline26. Odnos opte i sociologije rada27. Osnovna teorijska stanovita o ljudskom radu28. Radno i slobodno vreme29. ivotna sredina30. Odnos radne i ivotne sredine31. Moral, radni moral, motivacija za rad32. Trite radne snage, zaposlenost, zapoljavanje33. Fleksibilni modeli zapoljavanja34. Nove tehnologije i promene u strukturi radne snage35. Proces doivotnog uenja36. Siva ekonomija i crno trite radne snage37. Izori sive ekonomije u zemljama tranzicije38. Korupcija u drutvu i industrijskim odnosima39. Najei pojavni oblici i posledice korupcije40. Pravo radnika i poslodavaca da se slobodno organizuju41. Pojam, nastanak, razvoj i drutvena uloga sindikata42. Pojam, nastanak, razvoj i uloga poslodavakih organizacije43. Pravo radnika na informisanje, kosultovanje i saodluivanje44. Kolektivno pregovaranje, pojam, nastanak, razvoj, akteri45. Osnovni principi kolektivnog pregovaranja46. Kolektivni radni sporovi47. Mehanizmi mirnog reavanja kolektivnih radnih sporova48. Socijalni dijalog49. Industrijski konflikti, pojam, nastanak, razvoj, uzroci i posledice50. trajkovi51. Industrijske akcije poslodavaca protiv radnika i sindikata

    Strana 3/31

  • 1. Pojam i predmet sociologijeOpta sociologija spada u red drutvenih nauka. Njen naziv potie od dve rei societas (drutvo) i logos (nauka). Kao i sve ostale nauke, njena pretea je filozofija.

    Pre sociologije razvio se itav niz posebnih drutvenih nauka koje su se bavile razliitim aspektima drutva. Sama sociologija kao posebna nauka izdvaja se sredinom XIX veka. Sam nastanak sociologije potvruje meusobnu povezanost i uslovljenost ekonomskih, politikih i socijalnih zbivanja u jednom drutvu.

    Nastanak sociologije ima dva osnovna drutvena uporita:

    1. nastanak graanskog drutva u ijem je epicentru slobodan graanin sa svim ljudskim pravima i slobodama;

    2. razvoj trine robne privrede, odn. trine utakmice koja je utakmica ljudskih sposobnosti i znanja.

    Sociolozi su zavisno od svojih teorijskih i ideolokih opredeljenja i konkretnih drutvenih uslova u kojima su iveli na razliite naine definisali sociologiju. Sociologija se moe definisati kao najoptija drutvena nauka koja prouava ljudsko drutvo kao celovitu globalnu pojavu. Njenim utemeljivaima podrazumevaju se Ogis Kont, Karl Marks i Sen Simon.

    Strana 4/31

  • 2. Osnivai sociologijeOgis Kont

    Ogis Kont je tvorac rei sociologija. U poetku je koristio izraz drutvena fizika koja se deli na:

    drutvenu statiku koja prouava drutvo u stanju mirovanja, i socijalnu dinamiku koja prouava drutvo u procesu njegovog kretanja.

    Kont je nastojao da stvori nauku o drutvu koja bi mogla da stvori i objasni zakone drutvenog sveta isto onako kao to prirodne nauke objanjavaju funkcionisanje fizikog sveta.

    Njegovo uenje naziva se pozitivizam - nauka treba da se bavi samo injenicama koje su podlone posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva.

    Prema Kontovom shvatanju, ljudi su proli kroz 3 faze u pokuaju da shvate svet:

    1. teoloka ~ religijske ideje i verovanja da je drutvo izraz boije volje;2. metafizika ~ u njoj je dolo do izraaja miljenje da se drutvo posmatra kao neko prirodno a ne

    natprirodno;3. pozitivna ~ koja se javlja sa otkriima Njutnja i Galilea.

    Karl Marks

    Ideje Karla Marksa u otroj su suprotnosti sa idejama Konta. Marks tretira drutvo kao skup protivrenih sukobljenih elemenata koji su u meusobnom konfliktnom odnosu. Upravo su konflikti ti koji drutvo pokreu na dalji razvoj.

    Marks se usredsredio na promene u modernoj epohi koje su vezane za kapitalizam. Uoio je dva glavna elementa u okviru kapitalistikog drutva odn. preduzea:

    1. Kapital pod kojim se podrazumeva bilo koja imovina, novac, fabrike i sl. koja se moe koristiti kako bi se proizvela nova imovina.

    2. Najamni rad odnosi se na one radnike koji ne poseduju sredstva za ivot ve moraju nai zaposlenje koje im obezbeuju vlasnici kapitala.

    Na osnovu toga, razlikuje dve klase u drutvu:

    Kapitalisti ~ oni koji poseduju kapital Radnika klasa ~ najamni radnici

    Sen Simon

    Sen Simon smatra da je sociologija nauka koja e usreiti drutvo. Smatra da pravac u kome drutvo treba da se kree odreuju naunici. Zalagao se za formu dravno tehnokratskog socijalizma u formi drutvenog ugovora.

    Strana 5/31

  • 3. Socioloko uenje Maksa VeberaVeber je eleo da objasni prirodu i uzroke drutvenih promena. Po njemu sociologija treba da se bavi drutvenim delanjem a ne strukturom. Smatra da se strukture u drutvu obrazuju sloenim, uzajamnim delovanjem delanja.

    Vaan element njegovog sociolokog stanovita je ideja o idealnom tipu. To su analitiki modeli koji se mogu koristiti da bi se razumeo svet oko nas. U stvarnom svetu oni su retki, ali kao hipotetike konstrukcije mogu biti od koristi jer se svaka situacija u stvarnom svetu moe razumeti ako se uporedi sa idealnim tipom.

    Po Veberovom miljenju, nastanak savremenog drutva pratile su promene u obrascima drutvenog delanja (ponaanje). Verovao je da se ljudi okreu od tradicionalnih verovanja zasnovanih na religiji i obiajima ka racionalnom proraunu.

    Razvitak nauke, savremene tehnologije i birokratije opisao je kao organizaciju drutvenog i ekonomskog ivota prema principima efikasnosti a na osnovu tehnikog znanja. Po njemu su industrijska revolucija i kapitalizam bili potvrda irih drutvenih kretanja prema racionalizaciji.

    Strana 6/31

  • 4. Socioloko shvatanje Emila DirkemaVerovao je da se istom objektivnou moraju izuavati drutveni ivot kojim naunici izuavaju prirodni svet. Njegovo osnovno naelo sociologije jeste prouavanje drutvenih injenica kao stvar.

    Drutvene injenice jesu naini delanja, razmiljanja ili oseanja koji se nalaze izvan pojedinca, prinudno deluju na njega i imaju svoju sopstvenu realnost van ivota iz spoznaje pojedinanih ljudi.

    Zanima se za drutvenu i moralnu solidarnost, odn. ta je to to odrava drutvenu zajednicu.

    Solidarnost je sauvana kada se pojedinci uspeno integriu u drutvene grupe i kada postupaju po jednom skupu zajednikih vrednosti i obiaja.

    Razlikuje dve vrste solidarnosti:

    1. mehaniku koja je karakteristina za tradicionalne kulture sa nerazvijenom podelom rada i utemeljena na slinosti miljenja i verovanja;

    2. organsku koja nastupa sa industrijalizacijom i urbanizaciom, koje dovode do sve vee podele rada.

    Procesi promena u savremenom svetu su bri i snaniji, imaju razvojni stil ivota. Moral, svakodnevne obrasce, i ove nestabilne uslove povezivao je sa anomijom - oseanjem bezciljnosti i oaja izazvanim razliitim drutvenim razvojem.

    Strana 7/31

  • 5. Odnos sociologije i drugih naukaZa celovito, sistematsko i objektivno prouavanje pitanja koja obuhvata sociologija, neophodan je multidisciplinarni pristup (iz vie nauka, korienje saznanja i metoda drugih srodnih disciplina).

    Odnos sociologije i ekonomskih nauka

    Ova veza proistie iz toga da su industrijski odnosi, kao oblast kojom se bavi sociologija i ekonomski ivot drutva, tesno povezani. Linija razgranienja ogleda se