Sociologija Rada [SKRIPTA]

  • View
    1.379

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Skripta za studente političkih nauka-sociologija rada

Text of Sociologija Rada [SKRIPTA]

SOCIOLOGIJA RADA

1. Pojam sociologije rada? 2. Predmet sociologije rada? 3. Nastanak i konstituisanje sociologije rada? 4. Savremena sociologija rada? 5. Pristup sociologije i sociologije rada problemu rada? 6. Socioloki pristup radu sa stanovita umea? 7. Sociologija rada i drugi nauni pristupi radu? 8. Sociologija rada i inter/trans disciplinarni pristupi radu? 9. Zadaci i funkcije sociologije rada u obrazovanju za struku? 10. Zadaci i funkcije sociologa u organizaciji/preduzeu? 11. Pojam rada i drugi osnovni pojmovi sociologije rada? 12. Rad kao proizvodnja i kao praxis? 13. Drutvena delatnost i rad? 14. Podela rada i njeni modaliteti? 15. Podela rada i otuenje? 16. Rad i sociokulturne vrednosti? 17. Rad i kultura: jedinstvo umea u stvaranju? 18. Rad i tehnika kultura? 19. Zablude scijentizma? 20. Obrazovanje i proces rada u savremenim drutvima? 21. Rad i vreme (socioloki pristup)? 22. Struktuisanost raspoloivog vremena? 23. Slobodno vreme i rad? 24. Uloga rekreacije, igre i sporta u raspoloivom vremenu? 25. Socioloko-istorijski pristup radu? 26. Osobenosti rada u staroegipatskoj civilizaciji: svetlosni blesak iz mraka predistorije? 27. Osobenosti rada u antikoj privredi Rima: zavisni robovski rad u slubi imperiuma? 28. Osobenosti feudalnog naina rada i privreivanja: autarhinost naturalnog podmirivanja potreba gospodara? 29. Industrijski nain rada: model mainske obrade i proizvodnje dobara u kapitalizmu? 30. Transformacija procesa rada pod uticajem novih tehnologija? 31. Specifinosti seljakovog rada i radnog stvaralatva (paradigmatinost Vukosavljevievog pristupa)? 32. Kuna radinost i zanati na selu: izmeu kolektivnog stvaralatva i eksperimentalne radoznalosti seljaka? 33. Organizacija rada na selu: nunosti i potreba seljaka? 34. Tradicijska osnova modernizacijskih procesa seljakovog naina privreivanja? 35. Kontinuitet i privremenost u industrijskom radu: seljako-radniki kontinuum? 36. Od industrijskog ka uslunom radu: zablude Rifkinovog shvatanja o kraju rada? 37. Posledice modernog upravljanja i tehnologije na uslove rada i strukturalne drutvene procese? 38. Industrijski nain rada i ekoloke posledice? 39. Umee tehnike i struktura visokoindustrijalizovanih drutava: paradigmatinost Brejvermanovog stanovita? 40. Onauavanje rada i drutveni progres: kritika valorizacija shvatanja o nauno tehnikoj revoluciji? 41. Kritika valorizacija Brejvermanovih analiza o degradaciji rada od strane

1

brejvermanista? 42. Doprinos brejvermanista razumevanju drutvene moi aktera rada u savremenom kapitalizmu? 43. Drutvene potrebe i sistemska ogranienja primene nauke u naem drutvu? 44. Socioloki problemi tehnikotehnolokog stvaralatva u industrijski srednje razvijenom drutvu: empirijski pokazatelji? 45. Pojam, vrste i oblici tehnikotehnolokog stvaralatva? 46. Motivacija za tehnikotehnoloko stvaralatvo? 47. Uloga tehnike inteligencije u procesima rada? 48. Organizovanje rada: drutveni (pred)uslovi nastanka i funkcionisanja? 49. Drutvene dimenzije i funkcije organizovanja rada? 50. Drutvena i tehnika organizacija rada: okvir za umee rada? 51. Preduzee kao istorijski oblik organizacije rada? 52. Empirijsko uvoenje sociotehnikih sistema u procese industrijskog rada? 53. Socijalna organizacija preduzea? 54. Funkcionisanje organizacije rada: odnosi izmeu formalne i neformalne organizacije? 55. Komunikacija u organizaciji/preduzeu: kibernetski i socioloki aspekt? 56. Mo i odgovornost u organizaciji/preduzeu? 57. Lobiji i klike u organizaciji? 58. Osnovni teorijski pristupi prouavanju organizacija rada? 59. Organizaciona mo i znanje rada? 60. Uloga zanatlijske tradicije u drutvenoistorijskom sueljavanju organizacijske i faktike moi u procesima industrijskog rada? 61. Obrasci upravljanja konfliktima izmeu aktera u modernim drutvima? 62. Konflikti u radu i mo sindikata? 63. Sindikat u globalizacijskoj tranziciji? 64. Transformacija organizacija rada u procesima globalizacije? 65. Budunost organizovanja rada: od rutinske ka inovativnoj organizaciji? 66. Uticaj profesionalizacije i feminizacije rada na budunost rada? 67. Zanimanja i profesije? 68. Profesije i profesionalizacija: izmeu ispoljavanja umea i birokratizacije? 69. Osobenost modernih profesija (primer inenjerske profesije)? 70. Osobenost profesije sociologa i strinjatvo? 71. Rad i pol: socioloki pristup feminizaciji rada? 72. Kuni rad i rad u organizaciji/preduzeu: nevidljiva ena i ena u svetu mukaraca? 73. Feminizacija radne snage i (samo)organizovanje ena? 74. Socioloki okviri preduzetnitva, menadmenta i marketinga? 75. Mogunost sociologije u podsticanju modernizacijskih procesa? 76. Modernizacija rada i kultura siromatva? 77. Drutvenoekonomska mo i modernizacija rada u postsocijalistikoj tranziciji? 78. Preduzetnitvo i demokratija: demokratsko regulisanje konflikta interesa u procesima rada? 79. Mogunosti preduzetnitva u postsocijalistikoj tranziciji: podsticaji, prepreke i rizici? 80. Preduzetnika kultura i preduzetniko ponaanje? 81. Kibernetsko-sistemski i socioloki pristup upravljanju u organizacijama rada? 82. Upravljanje (menadment): izmeu (rutinizovane) slube i (umenog) poziva? 83. Eko-menadment: izmeu privrede i prirode? 84. Pojam marketinga i marketinke komunikacije? 85. Marketinka komunikacija i preduzetniko poslovanje? 86. Funkcije marketinga u trinom poslovanju? 87. Uloga sociologije rada u razumevanju marketinke komunikacije? 88. Socioloki i socijalnopsiholoki pristup motivaciji za rad?

2

89. Motivacija za rad: empirijski pokazatelji korienja ljudskih resursa kod nas? 90. Nezaposlenost i ekonomija preivljavanja: primer blokade ljudskih resursa u Srbiji 90-ih?

01. POJAM SOCIOLOGIJE RADA? Rad je specifina osobina oveka i osnovni uslov njegovog opstanka u odgovarajuim kulturno-istorijskim oblicima udruivanja. Razne nauke prouavaju pojam rada ali se on i dalje usitnjava i iri. Sociologija rada je posebna socioloka disciplina koja se bavi izuavanjem rada kao drutvene pojave. Iskazuje se u meuzavisnosti karaktera, oblika, organizacije rada i odnosa ljudi u radu. Sociologija rada prouava oveka u njegovim radnim ulogama, drutvene grupe kada delaju kao radne, organizacije i institucije nastale radi usmeravanja radne delatnosti itd. Rad je isuvie opiran pojam pa postoji veliki broj pristupa usled ega se javlja pojmovna neujednaenost. Sa jedne strane empiristika orjentacija se oslanjala na istraivanje aktuelnog i time nametala pojam industrijska sociologija to je dovelo do redukcionizma i gubljenja iz vida stvaralakog aspekta rada i potreba prouavanja rada kao venog uslova opstanka oveka; sa druge strane se socioloki pristup vie interesovao za analizu pojedinih aspekata rada i njihove uloge u drutvu te su se tako pojavile sociologija organizacije, radnog kolektiva, profesije itd. to je dovelo do usitnjavanja rada, zasnovano na teorijskoj problematizaciji podele rada na repetativni i stvaralaki. Kada se uvidelo da se mnogi problemi industrijskog rada ne mogu razumeti bez analize i objanjenja oblika rada koji mu predhode i koji upravo nastaju, dolo se od veeg prihvatanja pojma sociologije rada. Sociologija rada je tako posebna socioloka disciplina koja prouava rad kao osnovnu osobinu oveka i kao osnovni uslov opstanka i razvoja oveka i drutva u odgovarajuim prirodno istorijskim i kulturnim uslovima. Prouavanje rada se polako pomera sa utilitarno-pragmatikog na stvaralaki aspekt rada to zahteva ponovno vraanje pojma umea. Tako se specifian socioloki pristup radu ogleda u ukazivanju na one procese i probleme drutva u kojima se primeuje izraeno umee, stvaralako i iskustveno vrednostnoracionalno delovanje oveka u radu. 02. PREDMET SOCIOLOGIJE RADA? Da bi imala status posebne naune discipline, sociologija rada mora imati svoj predmet prouavanja, metode, pojmove, teorije itd. Posebno mesto sociologija rada zauzima zahvaljujui istraivakoj praksi kojom dolazi do osobenih znanja u vezi sa ljudskim radom. U poetku dok je sociologija rada bila u nastanku predmet je bio industrijski rad kao dominantna forma. Skot je prvi definisao industrijsku sociologiju kao specijalnu socioloku disciplinu koja prouava industriju, njene tvorevine i odnos prema irem drutvu. Isticanjem industrije sociologija rada se redukovala na izuavanje samo jednog vida rada u modernom drutvu. Osim prve identifikacije sociologije rada sa industrijskom sociologijom postojalo je i ire prouavanje ljudskog rada u evropskoj sociologiji. Fridman i Nevil su smatrali da je predmet sociologije rada istraivanje kolektiva razliitih po svojoj veliini i funkcijama koje se konstituiu u toku rada, predmet je svaki radni kolektiv, grupa i faktori koji utiu na njih. Votson je u svojoj knjizi o sociologiji rada naveo: rad (iskustvo, vrednosti, orjentacije), zanimanja (strukture, tipovi, profesionalizacija), organizacije, odnosi

3

u zaposlenju, industrijsko-kapitalistiko drutvo. najder je video industrijsku sociologiju kao nauku koja se bavi industrijom kao produktivnim sistemom i ima za cilj analizu socijalne strukture industrije pomou socioloke teorije (matrica socijalnih ponaanja iji su elementi: uloge, vrednosti, komunikacije i status). Za Kaplova je sociologija rada disciplina usmerena na prouavanje drutvenih uloga koje nastaju klasifikacijom ljudi na osnovu rada koji obavljaju; epanski sociologijom rada prouava rad kao proces i analizira uticaje drutvenih uslova na motive, tok, intenzitet i rezultate rada; za upanova je to sociologija radnih organizacija. Dari smatra da sociologija rada oznaava usmerenost sociologije na analizu rada i njegove organizacije ne samo u znaenju plaenog rada. Taj opti predmet se analizira u irem socijalnom, komparativnom kontekstu, posebno u meuodnosu sa socijalnim, ekonomskim i politikim institucijama dok je centralna vezujua tema sociologija rada. Sociologija rada se bavi prouavanjem rada kao kompleksne pojave, prouava oveka kao pojedinca u njegovim radnim ulogama, drutvene grupe koje su radne grupe, socijalne organizacije i in