Sociologija Seminarski-Drustvo i Drustvena Kultura

5/26/2018 Sociologija Seminarski-Drustvo i Drustvena Kultura

Univerzitet Singidunum

Bijeljina

SEMINARSKI RAD

Predmet: Sociologija Tema: Drutvo i drutvena struktura

Mentor: Student / r!indeksa :

"un# $%%&!


SADRAJ

Uvod !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! '

(! Pojam drutva !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! )

$! *astanak ljudskog drutva !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! )

'! Socioloki +ojam drutva !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! &

)! Drutvene +ojave !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! ($

,! Drutveni odnosi !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! ('

-! Drutveni +rocesi !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! ('

.! Drutvene tvorevine !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! ()

&! dnos +rirode i drutva !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! (,

0aklju1ak !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! (&

2iteratura !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! (3


UVOD

Sociologija prouava pojam drutva i njegov sastav iz raznih

elemenata drutvenih pojava, i to je ono to bi se moglo nazvati

drutvenom statikom, jer se ovde drutvo prouava, uglavnom, u stanju

mirovanja, daje se presek drutva bez obzira na njegovo kretanje. Drugi deo

sociologije prouava drutveno kretanje, dinamiku drutva, tj. on prouava

odnose, veze, medjuuticaj, s jedne, drutva i vandrutvenih pojava (priroda,

pojedinac), a, s druge strane, drutva kao celine i njegovih sastavnih

elemenata i, najzad, samih tih elemenata medjusobno. na prouava kako

se i zato drutvo kre!e, menja.

Sociologija se mo"e de#inisati kao najoptija teorijska disciplina u

drutvu, koja istra"uje pojave u njemu, proces i odnose, zakonitosti,

strukturu, razvoj i celovitost.


1. POJAM DRUTVA

U sociolokoj literaturi se sre4emo s u+otreom re1i drutvo koje ima

vie zna1enja! *aj+re se u+otreljava da i ozna1ilo sku+ni 5ivot koji 1ine

vie jedinki# imaja4i u vidu razlike ljudskog od 5ivotinjskog# zatim izrazom

drutvo +odrazumeva se svaka +osena zajednica koja je u sastavu ljudskog

drutva 6gene# +leme# narod# nacija itd!7# kao i +ro8esionalne organizacije6drutvo sociologa# ekonomista# +ravnika# lekara# in5enjera itd!7! Takodje se

+ridaju razli1ita zna1enja izrazu drutvene +ojave! "ednom se misli na

+ojavu +roizvodnje# drugi +ut na +ojavu ratne o+eracije# tre4i +ut na +ojavu

kriminala! 0ato se ovi termini koji se koriste u sociologiji moraju li5e

odrediti kako i se mogao doneti zaklju1ak na koje se zna1enje odnosi izraz

drutvo!

2. NASTANAK LJUDSKOG DRUTVA

2judsko drutvo je nastalo razvojem materijalnog sveta# a +oseno

sveta 5ivi9 i4a# na osnovu istorije +rirodnog i drutvenog razvoja! Stoga jeono +odeljeno u razli1ite olike: nacionalne# drutvene# klasne#

+ro8esionalne# religiozne# kulturne i druge! U +o1etku ljudske istorije# ono je

5ivelo u s+eci8i1nim ljudskim olicima: 9ordama# klanovima# gensovima


gde se odvijala +roizvodnja# vas+itanje# igra itd! orda +redstavlja onaj

olik organizovanja;+relazi iz 5ivotinjske u ljudsku sku+inu! U nauci je

znano da +ostoji zastarelo religiozno s9vatanje da je 1ovek onakav kakav je

io na 0emlji! Su+rotno njima# +ri9va4eno je s9vatanje da je 1ovek kao

ioloka vrsta evoluirao kroz istoriju i da je rezultat razvoja 5ivotinjskog

sveta!

Proces +reora5aja tuma1i Darvin kao oru za o+stanak i

+rilagodjavanje 1oveka uslovima 5ivota# dok


evoluciju nastanka 1oveka 6nastao je od neke +osene vrste majmuna7! "er i

laik danas mo5e uo1iti da +ostoje sli1nosti izmedju 1oveka i 1ovekovog

majmuna! >li je sigurno da dananji 1ovek nije +ostao# nije nastao od

dananjeg majmuna! s +ravom M! Markovi4 ukazuje da je Darvinova

teorija evolucije ukazala na tri +ret+ostavke: (7 da su sve vrste u +rirodi

6iljne i 5ivotinjske7 +romenljive= $7 da se individue u vrstama ioloki

+rilagodjavaju= '7 da u +rirodi izmedju individue vlada ora za o+stanak#

to zna1i# jedinke koje nisu s+osone da se +rilagode svojoj sredini

+ro+adaju! *a taj na1in se u samoj vrsti odvija +roces selekcije# to jest

+rirodno odairanje! Prema nekim +odacima# +rvi +olumajmuni su se razvili evolucijom iz

ljudo"dera# u vidu ogranka: (7 kao majmuni irokonosi# $7 kao majmuni

uskonosi, a da je iz ovi9 ogranaka majmuna +ostao 1ovekoliki majmun# a od

njega 1ovek! zvestan roj autora ukazuje na to da je 1ovekolika vrsta

majmuna +ostala iz ogranka uskonosni9 majmuna razli1iti9 vrsta# da su ljudi

nastali od 1ovekoliki9 majmuna 6nji9 je ilo oko dvadeset vrsta7! Takodje#

+rema nekim autorima# sredinom tercijera od na+red navedeni9 dvadesetak

vrsta majmuna# jedna vrsta majmuna se +odelila u dva ogranka# i to

+rvenstveno zog +romene uslova 5ivota! Te +romene su nastale zog

ledenog i +oluledenog doa# to se re8lektovalo na uslove 5ivota! Dolo je do

nestajanja velikog roja iljaka# a time i nestajanje 9rane za 5ivotinje# koje

su 5ivele u ono vreme! vo se i odrazilo na majmune! rana kao izvor

5ivota se tra5ila na zemlji# uglavnom is+od drveta! ni su se 9ranili

+lodovima# insektima# +ti1ijim jajima# a kod nji9 nije dolo do razvijeni9

+romena!


0a ogranak majmuna koji je krenuo u ste+e# na1in 5ivota je +oste+eno

+o1eo da se menja# i oni su morali da se menjaju i +rilagodjavaju sredini!

ni majmuni koji to nisu# iz ilo koji9 razloga# u1inili i +rilagodili se toj

novoj sredini nestajali su i +ro+adali= +otraga za 9ranom iziskivala je

+odizanje na zadnje noge# da i imali olji +ogled u daljinu# zog e5anja od

zveri i krvolo1ni9 5ivotinja i drugo da i osmatrali 5ivotinje koje su

koristile za is9ranu! 2ov je ostvario novi +eriod i ciklus razvoja! n je

omogu4io da se us+enije ore s ja1im 5ivotinjama= dolo je do razvijanja

orenosti# +ot1injavanja# u+ornosti# lukavstva# ali i solidarnosti i

drutvenosti! no to je itno# a to je da se ne+rekidno +ove4avao mozak!Tako je mladji +ra1ovek 69omo 9aitis7# a koji je 5iveo +re $#-;(#' miliona

godina# imao je mozak od &%%;(#,%% cm$! omo erektus ili +itekantro+us#

imao je loanju od (#$%% cm$# a +o nekim miljenjima i s+osonost za govor!

$ov je na nain ishrane imao poseban uticaj od onog trenutka kada je

pronadjena vatra (pre %&&.&&& godina). na je olakala varenje, s jedne

strane, ali je i titila ku!no ognjite. 'ahvaljuju!i lovu, dolo je do nove

organizacije kolektivne, do solidarnosti u raspodeli lovine, itd. Promena u

na1inu 5ivota# +oseno 1ovekoliki9 majmuna koji su odlazili u ste+e#

do5ivljavali su radikalne +romene u odnosu na majmune koji su ostali da

5ive na drve4u u d5unglama! Sa +roizvodnjom i naj+rimitivnijeg orudja za

rad# smatra se da je nastao 1ovek! 'a sociologiju je va"no da se javljaju

organizovane grupe, instinktivne radnje prerastaju u voljne, razvijaju se

ula vida, sluha, svest, najva"nije socioloke promene su pojava govora i

proizvodnja orudja za rad.

'Dr! @adovan Marjanovi4# Sociologija# str! .(# A!


Bioloke i socioloke +romene na 1oveku ile su u+oredo! Smatra se

da je +rvi +ra1ovek koji je imao neke ljudske osoine io australo+itek#

nastao u Pliocenu# +re vie od ' miliona godina! Mozak mu je io od )%%;

.,% cm$# koliko ima dananja gorila! Pored us+ravnog 9oda# imao je i druge

ljudske osoine kao to su sloodne ruke# +roizvodjenje +rimitivni9 orudja

za rad od kostiju# kamena i drveta! To je razlog to ga neki smatraju 9omo

8aerom!

*au1na istra5ivanja dokazala su da sinantro+us i +itekantro+us 1ine

vezu izmedju +ramajmuna i neandertalca! > dokazano je da se na +ra1ovekaneandertalca nadovezala jedna vrsta 9omo sa+iensa s +oznatim

+redstavnikom kromanjonca koji je gotovo ko+ija sadanjeg 1oveka!

U sasvim ranim +eriodima ljudske istorije# +riroda je imala

dominantnu mo4 za 1oveka: zadovoljavao je uku+ne +ra1ovekove +otree

69ranu# ode4u# sredstva# oru5je7! Taj razvoj io je veoma lagan# s+or! Cako

je teklo vreme# on je io r5i# i skokovitiji u materijalnom i kulturnom

smislu!

3. SOCIOLOKI POJAM DRUTVA

U sociologiji +ostoji nekoliko de8inicija drutva! 0a9valjuju4i

etnolokim otkri4ima koja su se zila u (.! i (&! veku# koja +rikazuju 5ivot

+rimitivni9 naroda# mo5e se videti da +ostoji drutvo ez dr5avnog uredjenja

i da drutvo i dr5ava nisu iste +ojave# dok e+o9a gradjanski9 revolucija i

nastanak ka+italizma jasno ukazuju da su drutvo i dr5ava dve +ot+uno

razli1ite +ojave! To su razlozi zog koji9 se u nauci (.! i (&! veka sve vie


moralo ra1unati sa drutvom kao +ojavom koja u celini nije sadr5ana u

dr5avi i koja +ostoji +ored nje i nezavisno od nje! Poznati engleski sociolog

erert S+enser je izjedna1avao drutvo sa organizmom! > leksandru Todorovi4u): (7 *ada tvrdi da drutvo nije prost zbir

individua, on se suprotstavlja atomistikom shvatanju+ $7 okuava da

odredi drutvo kao poseban i svojevrsni kvalitet+ '7 -edjutim, u ovoj

odredbi drutva dolazi do izra"aja psihologistika komponenta. Ferdinand

Tenis misli da drutvo u sei sadr5i atomisti1ke elemente i s9vatanja! Prema

njemu# drutvo# koje +o konvenciji ili +rirodnom +ravu +redstavlja jedan

agregat# trea da ude s9va4eno kao mnotvo +rirodni9 i arti8icijelni9

individua# 1ije se volje i s8ere nalaze u rojnim odnosima jedne +rema

drugima i jedne sa drugima# a i+ak ostaju jedne od drugi9 nezavisno ez

uzajamnog unutranjeg uticaja!

vde se +re+li4u naredne kom+onente: (7 kulturalisti1ka 6+rema

konvenciji7= $7 atomisti1ke 6veliki roj individua7= '7 +si9ologisti1ke

)>! Todorovi4# Uvod u sociologiju# str! -3# Beograd# (3&3


6gde se volje nalaze u rojnim odnosima7! @azlika izmedju Dirkemovog i

Tenisovog s9vatanja je u tome to# +rema Dirkemu# +si9oloka kom+onenta

+roizvodi neto novo# a Tenosovo s9vatanje je da +roizvodi jedinke koje se

+ovezuju kroz volje i +ritom one ostaju nezavisne i nemaju neki uticaj

jedni na drugu!

Marksisti1ka konce+cija ukazuje na itne razlike izmedju 1oveka i

drutva! Marks ka5e da odnosi proizvodnje u svojoj celini ine ono to se

zove drutveni odnosi, drutvo i to drutvo na odredjenom, istorijskim

stupnju razvitka, drutvo osobenog karaktera, kojim se ono razlikuje od

drutva./

dalje nastavlja: drutvo se razlikuje +rema celini +roizvodni9 +rocesa

i da o+ti +ojam drutva Marks odredjuje na ovaj na1in: Taj +roces ziva se

u s+eci8i1nim istorijsko;ekonomskim odnosima +roizvodnje# koji +roizvodi i

re+rodukuje samo ove odnose +roizvodnje# a samim tim i nosioce tog

+rocesa# materijalne uslove nji9ove egzistencije i nji9ove uzajamne odnose#

tj! nji9ov odredjenji ekonomsko;drutveni olik! "er celina tih odnosa,

kojima se nosioci te proizvodnje nalaze nasuprot prirode medjusobno, u

kojima +roizvode# ta celina a i jeste drutvo +osmatrano u njegovoj

ekonomskoj strukturi!,

,Dr! >ndon G! Costadinovi4# +ta sociologija# str!(),# Beograd# $%%)!


Marks i ! Todorovi4# Uvod u sociologiju# str! .'# Beograd# (3&3


odnos prema prirodi u procesu proizvodnje i medjusobno, kako veli 2j! M:

Gloalno drutvo +redstavlja slo5enu celinu# koja se struktuira i di8erencira

u tri +ravca: (7 +rostorno;socijalna +odru1ja 6mor8oloka +odela7= $7

+osene gru+e i slojevi 6strata8ikaciona +odela7 i '7 razli1ite olasti

drutvene delatnosti 68unkcionalna +odela7! Gloalna drutva su# kao slo5ene

celine delatnosti i odnosa# organizovana! na sadr5e u sei vie +odsistema:

socijalni# ekonomski# +oliti1ki# kulturni 6ideoloki7! 2 svakom globalnom

drutvu postoje parcijalne i globalne drutvene grupe u okviru kojih se

odvijaju brojne delatnosti, zadovoljavaju individualne i kolektivne potrebe

ljudi./%

@azume se da drutvene ustanove mogu iti +rogresivne i regresivne!

ne# zajedno s odgovaraju4im drutvenim gru+ama i organizacijama# 1ine

glavnu ko9ezionu snagu drutva! Mi9ajlo Po+ovi4 +od +ojmom gloalno

drutvo razume relativno samostalnu, organizovanu celinu svih drutvenih

delatnosti i odnosa, grupa, slojeva, i ustanova, celinu, koja zahvaljuju!i

tome to sadr"i u sebi sve potrebne uslove i inioce socijalne egzistencije

ljudi, mo"e relativno nezavisno da egzistira./3

4. DRUTVENE POJAVE

.Dr! Branko Mati4# Sociologija# str!(),# *i# (33)!

&Dr! >ndon G! Costadinovi4# +ta sociologija# str! (,%# Beograd# $%%)!


Drutvo +redstavlja nu5nost drutveni9 +ojava! Poto je ljudsko

drutvo o+ti +ojam# a+strakcija# i njome se ne mogu ojasniti eks+licitno

neki +oseni sadr5aji drutvenog 5ivota ljudske radnje# to se koristi +ojam

drutvene pojave! ne su +roizvod drutveni9 delatnosti! drutvenim

+ojavama 2j! Mitrovi4 ka5e da su one u isto vreme i individualne i

drutvene= one u sei nose elemente sujektivnog i ojektivnog! snovni

elementi drutveni9 +ojava su: uzajamna povezanost ljudskih ponaanja+

delovanje tako povezanog ponaanja i promena koje su stvorene na osnovu

takve interakcije pojedinaca i drutvenih grupa. U drutvu +ostoje rojne

drutvene +ojave koje se mogu razli1ito klasi8ikovati! >ko ismo +oli od+oznate i 1esto zlou+otreljavane eme o azi i nadgradnji# sve

drutvene +ojave mogli ismo gru+isati u +ojave drutvene osnove i +ojave

drutvene nadgradnje! Sa stanovita ste+ena o+tosti i nji9ove

ras+rostranjenosti drutvenim +rostorom# sve drutvene +ojave mogu se

+odeliti na +arcijalne i totalne!

Sutunu drutveni9 +ojava 1ine delovanja +ojedinaca i drutveni9

gru+a! Delovanja i +onaanja su itna# i one su odredine ta1ke! @adi se o

sku+u +ojedinaca i nji9ovim +onaanjima! Drutvene +ojave su raznovrsne#

jer su drutvene delatnosti takodje raznovrsne! Primera radi# drutvena

+ojava je proizvodnja sredstava za "ivot. na je +lanska# svrsis9odna# u

kojoj +ostoji medjusona +ovezanost! Drutvene pojave ine povezivanje

najmanje dva oveka.Postoji veliki roj drutveni9 +ojava# jer slo5enost i

dinami1nost 5ivota uslovljavaju eskona1no medjusoni9 +ovezivanja i

ljudski9 delovanja!

5. DRUTVENI ODNOSI


Drutveni odnosi su# u stvari# drutvene +ojave! > jedinstvo

drutveni9 +rocesa i odnosa 1ini tu +ojavu! Drutveni odnosi su s+oljni na1in

zajedni1kog +ovezivanja +onaanja ljudi! tome +ie @adomir 2uki4:

Stupaju!i u drutveni proces, ljudi se samim tim stavljaju u izvestan odnos,

to jest oni dospevaju u izvestan odnos jedan prema drugom, polo"aj koji

omogu!uje vrenje onih radnji koje ine proces, odnosno

samog procesa.4

ni ostaju u takvom +olo5aju dok +roces traje! Promena tog +olo5aja je

mogu4a# ali samo do izvesne granice# +reko koje takva +romena izaziva+restanak +rocesa! Drutveni odnos je# kao olik# neodvojiv od svoje

sadr5ine# drutvenog +rocesa# a i +oseni9 radnji# razli1iti9 od oni9 iz koji9

se sastoji drutveni +roces# ve4 iz samog +olo5aja ti9 radnji 6odnosno ljudi

koji9 i9 vre7# jedni +rema drugima!

Drutveni odnosi se javljaju kao sadr"ina, dok se drutveni odnos

javlja kao oblik. >li se 1esto stavlja znak jednakosti izmedju drutveni9odnosa i +rocesa i govori se o proizvodnim, kulturnim i ostalim odnosima.

To je zato to su oni u medjusonoj vezi! dnosi mogu iti grupni,

pojedinani, trajni, prolazni, nadredjeni, podredjeni,itd!

6. DRUTVENI PROCESI

Drutvene +ojave se mogu +odeliti na: a7 drutvene procese, i 7

drutvene tvorevine. Drutveni +rocesi 1ine osnovne drutvene +ojave!

3Dr! >! Todorovi4# Uvod u sociologiju# str!($(# Beograd# (3&3


Uku+no drutvo i 5ivot u njemu je# u stvari# razvoj li1nosti# gru+a#

institucija# normi# +ro+isa# i sli1no! Cako +ie P! Cozi4# drutveni +rocesi

su ljudske radnje koje uslovljavaju neke takodje drutvene +osledice! Ae4

+rema tome ta je nji9ov uzrok# sadr5aj ili kakav je nji9ov karakter#

drutveni +rocesi mogu iti voljni 6ako su izazvani nezavisno od ljudski9

9tenja i volje# ve4 zavisno od +rirodne sti9ije# na +rimer e+idemija olesti#

radnje iz ne9ata i sl!7# materijalni 6+roizvodnja materijalni9 doara7 ili

du9ovni 6idejna aktvinost7= konstruktivni 6stvaranje novog7 ilidestruktivni

6unitavanje +ostoje4eg7# i drugo! ni su# kako veli @! 2uki4# +rvi stu+anj

+ovezanog delovanja ljudi# +ovezano delovanje nji9ovog +onaanja# radnji#ne+osredno# u +roizvodjenju neke +osledice# +romene!(%

7. DRUTVENE TVOREVINE

Drutvene tvorevine su rezultati 6e#ekt, posledica7 drutvenihpromena. ne su u odnosu na drutvene +rocese i imaju relativnu

samostalnost! Te tvorevine su e8ekti +rocesa i odnosa: Drutvene tvorevine

su relativno jasna# stailna stanja# situacije# dogadjaji koji su !!! ne+osredno

dati za razliku od sami9 +rocesa i odnosa koji su iz nji9 skriveni!

Drutveni +rocesi i odnosi stoje u medjusonoj +ovezanosti!

Povezanost ti9 +rocesa 6ja1i slaiji# +osredan ne+osredan7# odredjuju

vrstu drutveni9 tvorevina!Drutvene tvorevine su jasna, slobodna stanja,

dati su dogadjaji neposredno na primer roba, ideja, likovna oblikovanost,

(%Dr! Branko Mati4# Sociologija# str! (--# *i# (33)!


propis itd, su drutvene tvorevine# 1ije +ret+ostavke nisu uvek kom+leksno i

ne+osredno vidljive# za razliku od drutveni9 +rocesa i odnosa 1iji su

dogadjaji ne+osedno dati! Drutvene tvorevine kao najo+tije vrste su: (7

slo5eni drutveni +rocesi# i $7 drutvene sku+ine 6gru+e7! >ko govorimo o

slo5enim drutvenim +rocesima# imamo u vidu: (7 materijalne 6orudja za

rad# zgrade itd!7# i $7 duhovne 6teorije# nau1ne zakone# kulturu# nauku#

dogme#oi1aje# umetnost# +ro+isi7! ve +osledice# materijalne ili du9ovne#

mo5emo ocenjivati kao +rogresivne ili regresivne# +roste ili slo5ene!

8. ODNOS PRIRODE I DRUTVA

Socioloki +osmatrano# drutvo 1ini celinu drutveni9 +ojava# +rocesa

i odnosa! Medjutim# ona se ne mo5e s9vatiti ez uvida odnosa i veze koje se

javljaju na relaciji +rirode i drutva! ?ovek je sastavni deo +rirode# i on

svojim radom stvara uslove 5ivljenja!

Marks govori o +rirodnim svojstvima 1oveka# ali je isticao da 1ovek

nije samo +rirodno i4e# nego je +rvenstveno ljudsko +rirodno i4e# a ono se

mora +otrvditi!


Marks je generi1nu sutinu video u 1injenici da ljudska univerzalna

+roizvodnja +ru5a 1oveku da njegov rad u1ini teorijski i +rakti1no svojim

+redmetom# a da se 1ovek odnosi +rema sei kao +rema univerzalnom i4u i

da je ono osloodjeno od ne+osredne +rirodne nu5nosti! Tu je itna razlika

izmedju 5ivotinje i 1oveka# jer 1ovek svoju +rirodnu delatnost +reokre4e i

menja u +redmet svog 9tenja i svesti# a 5ivotinja se ne+osredno udaljuje s

njenom 5ivotnom delatno4u# i od nje se ne razlikuje!

Traganje za odnosom +rirode i drutva zaoku+ljalo je mnoge 8iloso8e i

sociologe# jer na ovo +itanje nije lako i jednostavno dati odgovor! "edni daju

znak jednakosti izmedju +rirode i drutva# drugi i9 +ot+uno odvajaju i +ravedistinkciju izmedju nji9 i ka5u da su to +ot+uno odvojene celine# ni1im

+ovezani kvaliteti! gist *ont i -aral Staneli smatraju da nema sutinskih

razlika izmedju ovih dveju #enomena (ljudskog drutva i prirode)55.*ji9ova

vidjenja su da nema sutinske razlike drutvene i +rirodne zakonitosti#

samim tim ne +ostoje razlozi da se ljudsko drutvo ori +rotiv +rirode# jer je

ono rezultat +rirodni9 zakonitosti koji su +redodredjeni nekim van+rirodnim

silama# a su+rotstaviti se njima zna1i su+rotstaviti se nat+rirodnim silama!

Drugo s9vatanje# koje su izneli GUST>A 2< B*#


vezu i jedinstvo +rirode i drutva# gde se jedinstvo ostvaruje u +rocesu

materijalne +roizvodnje! Medjutim# Marks je u @anim radovima ukazao na

razliku izmedju 1oveka i 5ivotinje: Prakti1no +roizvodjenje +redmetnog

sveta# +rerada anorganske +rirode# jeste +otvrda 1oveka kao svesnog

generi1kog i4a koje se +rema svom radu odnosi kao +rema svom

so+stvenom i4u! stina# 5ivotinja takodje +roizvodi! >li# ona +roizvodi

jednostrano# dok ovek proizvodi univerzalno+ ona proizvodi pod vla!u

univerzalne potrebe, dok ovek proizvodi sam, slobodan od #izike potrebe i

i istinski proizvodi tek oslobodjen nje. na proizvodi za sebe, dok ovek

reprodukuje celu prirodu+ njen proizvod pripada neposredno samo njenom

#izikom telu, dok se ovek slobodno suprotstavlja svom proizvodu.56

Hivotinja olikuje samo +o meri i +otrei vrste kojoj +ri+ada# dok 1ovek zna

svagda da da +redmetu in9erentnu meru= stoga 1ovek olikuje i +rema

zakonu le+ote!

?ovek stvara svesno i +lanski +roizvode rada# kako ka5e


Hivotinje ne mogu da stvaraju orudja# one nemaju s+osonost da

+roizvode sredstva za 5ivot!


ispoljava u razliitim oblicima. Socologija pokazuje da je drutvo skup

pojava koje nisu mehaniki odvojene, ve! predstavljaju dijalektiki skup

(jedinstvo), to znai da su one medjusobno povezane makar bile i razliite,

pa ak i protivrene.

-edjutim, sociologija se ne bavi samo globalnim drutvom/, nego i

mikrosociolokim zanimljivim osnovnim obele"jima drutvenosti. 7o je sve

ono to ini odgovaraju!i nain drutvenog "ivota koji stvarno "ive

konkretni pojedinci i grupe u odredjenom vremenu i prostoru. 2 tom smislu

predmet socilogije nije samo drutvo/ kao nekakav izvanljudski objekat,

nego pre svega drutvenost/, kao nain ljudskog "ivota.

LITERATURA

1. Dr! >ndon G! Costadinovi4# +ta sociologija# Beograd# $%%)!

2. Dr! @adovan Marjanovi4# Sociologija# A!


3. Dr! Branko Mati4# Sociologija# *i# (33)!

4. Dr! >! Todorovi4# Uvod u sociologiju# Beograd# (3&3

Documents

Sociologija Seminarski-Drustvo i Drustvena Kultura