sociologija skripta 2

  • View
    223

  • Download
    29

Embed Size (px)

DESCRIPTION

skripta iz sociologije za prvi semestar na smjeru Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije, FTN, Novi Sad

Text of sociologija skripta 2

  • Socioloski Aspekti Tehnickog Razvoja

    Skripta za prvi kolokvijum

    Dejan Ribic

  • ISPITNA PITANJA

    1. POJAM TEHNICKOG SAZNANJA ....................................................................................................................................... 2

    2. IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA ....................................................................................................................................... 2

    3. STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA ................................................................................................................................ 3

    4. NAUCNO-TEHNICKI POTENCIJAL ..................................................................................................................................... 5

    5. ZNACAJ I TEHNICKI OBLICI SIRENJE ZNANJA ................................................................................................................... 6

    6. DRUSTEVNI OBLICI SIRENJA I SPRECAVANJA SIRENJA SAZNANJA: ................................................................................. 7

    7. ODNOS NAUKE I TEHNIKE ............................................................................................................................................... 8

    8. TEHNIKA I ETIKA .............................................................................................................................................................. 9

    9. DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U PREDKAPITALIZMU ...................................................................................... 10

    10. DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U KAPITALIZMU ........................................................................................... 12

    11. TEHNIKA I KARAKTER DRUSTVA ................................................................................................................................ 13

    12. INDUSTRIJSKO DRUSTVO .......................................................................................................................................... 13

    13. INFORMATICKO DRUSTVO ........................................................................................................................................ 14

    14. UTICAJ TEHNIKE NA COVEKA .................................................................................................................................... 15

    15. TEHNIKA I ZIVOT, COVEK, SVEST ............................................................................................................................... 16

    16. UZROCI GLOBALIZACIJE ............................................................................................................................................. 17

    17. DIMENZIJE GLOBALIZACIJE ........................................................................................................................................ 18

    18. DEBATA O GLOBALIZACIJI ......................................................................................................................................... 18

    19. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NASE ZIVOTE .................................................................................................................. 19

    20. PRVI MASOVNI MEDIJI I TELEVIZIJA KAO MEDIJ ....................................................................................................... 20

    21. UTICAJ TELEVIZIJE ...................................................................................................................................................... 20

    1

  • 1. POJAM TEHNICKOG SAZNANJA Tehnicko saznanje obuhvata ideje, stavove i principe koji objasnjavaju nacin stvaranja i funkcionisanja materijalnih sredstava, materijalna sredstva koja su zasnovana na tim idejama I principima, kao I postupke koriscenja tih sredstava radi ostvarenja odredjenih prakticnih ciljeva. Tehnicko saznanje ima dve dimenzije: teorijsku-saznajnu i materijalno-prakticnu. Teorijsko-saznajna dimenzija tehnickog saznanja ogleda se u tome da se racionalno iskustvenim putem otkriju objektivne osobine odredjenih pojava i povezanost tih pojava sa ciljem stvaranja materijalnih sredstava. Da bi se ovo ostvarilo tehnicko saznanje mora biti objektivno, opste, precizno i sistematicno. Objektivni deo sadrzi samo one stavove koji se mogu proveriti (eksperiment) Opstost tehnickog saznanja - ispitivanje osobina pojedinacnih pojava, otkrivanje zajednickih osobina cele klase pojava, otkrivanje sustinskih osobina pojava. Precizno adekvatno izrazava ne samo opste osobine neke pojave vec i osobine najsitnijih delova te pojave Materijalno-prakticni karakter nastoji da na osnovu teorijskih principa konstruise tehnicka sredstva koja prakticno funkcionisu i prakticno zadovoljavaju potrebe ljudi. 2. IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA Proizvodno prakticne potrebe - teznja da ljudi rese odredjene prakticne zivotne probleme kako bi olaksali obavljanje odredjenih delatnosti radi zadovoljavanja proizvodnih i zivotnih potreba. Naucno saznanje - racionalno proucavanje konkretne stvarnosti. Kontinuitet tehnike - resavanje jednog problema otvara mogucnost resavanja drugih i time razvoj tehnickog saznanja. Komplementarnost tehnike - mogucnost da se tehnicki pronalasci koji su stvoreni za resavanja praktickih problema u jednoj oblasti primene u drugoj u potpunosti ili celosti. Trzisna konkurencija - povlaci sa sobom povecanje produktivnosti rada i sticanje bogatstva i samim usavrsavanjem tehnologija one mogu da se nose sa ostalom konkurencijom. Eksperimentalna radoznalost - individualne psiholoske osobine od strane tehnickih stvaralaca, licno zadovoljstvo, veliki broj znacajnih pronalazaka je nastao zbog radoznalosti.

    2

  • 3. STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA Najznacajniji stvaraoci tehnickog znanja u proslosti bile su zanatlije, daroviti pojedinci i tehnicki pronalazaci iliti prvi inzenjeri, samouki obrazovani tehnicki pronalazaci i daroviti pojedinci. Najvei deo tehnikih pronalazaka u prolosti su ostvarile zanatlije, koji su otkrivali i stalno i sistematski usavravali ta tehnika sredstva. Posle zanatlija, veliki doprinos su dali samoukoobrazovani tehniki pronalazai. Oni nisu posedovali formalno tehniko obrazovanje, jer tada takvo obrazovanje nije ni postojalo. Obrazovanje su stekli prouavanjem pisanih izvora i eksperimentalno-istraivakim radom. Visoki stepen samoobrazovanja omoguila im je praksa da se teorijska i praktina znanja zapisuju. Do XIX veka zanatlije su davale najvei doprinos razvoju tehnikog saznanja, dok su naunici u ovom periodu davali mali i ogranien broj saznanja, iz pojedinih oblasti kao to su astronomija i matematika. U periodu izmeu 1300 i 1600 godine postojale su tri grupe naunika i to: Naunici na univerzitetima Humanisti Umetnici zanatlije

    Naunici na univerzitetima i humanisti nisu dali skoro nikakav doprinos razvoju tehnikog saznanja. Naravno umetnici zanatlije su najvie doprineli. Posebno su se isticali zanatlije vieg ranga koje su imale odreeni stepen obrazovanja, koje su stekli kao egrti. U ove zanatlije ubrajamo:

    Umetnike-inenjere Lekare Graditelje muzikih instrumenata Graditelje nautikih i astronomskih instrumenata Geometre Navigatore

    Zanatlije vieg ranga su unapredili i odreena teorijska znanja iz:

    Mehanike Akustike Hemije Metalurgije Geometrije Anatomije

    kole za sticanje tehnikog odnosno zanatnog znanja nisu postojale. Osoba koja je htela da ui zanat ila bi u porodicu majstora. Od XIV veka dolazi do definisanja statusa sluge i kalfe i egrta. Razlike su bile sem u nazivu i u primanjima i pravima.

    3

  • Sve do kraja XIX veka nosioci tehnikog saznanja su u najveoj meri bili pojedinci, a ne istraivake organizacije. Poetkom XX veka u SAD su 20% tehnikih pronalazaka stvorile naune organizacije, a 80% pojedinci, dok je sada to obrnuto, to dokazuje da je istraivaki rad postao drutveno organizovan. U prolosti, na visokim kolama, ljudi su se obuavali za obavljanje samo crkvenih i dravnih poslova, i sticali znanja iz filozofije, istorije, kulture, teologije i prava. kole za sticanje tehnikog znanja nisu postojale, jer vladajua klasa nije bila zainteresovana. Zbog religijskog uticaja se stvorio prezir prema konkretnoj stvarnosti, kao predmetu naunog prouavanja. Jo u antikoj grkoj je bila stvorena otra vredonosna razlika izmeu mehanikih i duhovnih delatnosti. Postojala je potpuna nezainteresovanost srednjevekovnih univerziteta na Zapadu i visokih kola u Grkoj za razvoj prirodno-tehnikih nauka. Osnovne nastavne discipline su bile:

    Pravo Filozofija Teologija Medicina

    U XIV i XV veku u Italiji uvode filozofiju prirode, fiziku i matematiku. Prirodni predmeti imali su sporedan znaaj. Tek u XVII i XVIII veku se stvaraju akademije, iji je cilj bio razvijanje nauno-istraivakog rada, a ne kolovanje kadra. Najpoznatije nauno drutvo je Londonsko kraljevsko drutvo, osnovano 1660. godine. A od akademija:

    Akademija nauka u Parizu, Berlinska akademija nauka Petrogradska akademija

    Istraivanja su vrili iz oblasti astronomije, fizike, hemije i biologije. Znanja koja su ostvarena na akademijama bila su vie teorijskog karaktera i nisu mogla da zadovolje specifine zahteve proizvodnje, koja je traila praktino-tehnika saznanja. Zato se u Francuskoj 1794.godine otvara prva politehnika kola, koja je bila poetni oblik tehnikog fakulteta. Sa osnivanjem tehnikih fakulteta, stvoreni su institucionalni uslovi za kolovanje tehnike inteligencije, ali su i dalje bili manje znaajni. Tek u XIX veku se u Nemakoj izjednaavaju sa ostalim fakultetima. Najznaajniji stvaralac tehnikog saznanja u modernom drutvu je tehnika inteligencija. Svi znaajniji pronalasci u modernom drutvu nastali su kao rezultat organ