Садржај1.Облици сазнања који су претходили науци:.........................................................................................1

2.Појам науке.............................................................................................................................................1

3. основна обележја науке су:...................................................................................................................1

4. Диференцијација науке........................................................................................................................2

5. Научни закони у тумачењу друштвених појава...................................................................................2

6. Предмет социологије............................................................................................................................2

7.Различита тумачења предмета социологије........................................................................................3

8.Предмет посебних социологија.............................................................................................................3

9. однос опште социологије и посебних социологија.............................................................................3

10. Однос опште социологије и других наука..........................................................................................4

11. Појам научног метода.........................................................................................................................4

12. Метод социологије..............................................................................................................................5

13. Фазе у поступку научног истразивања (проблем и предмет истраживања)...................................6

14. Хипотезе...............................................................................................................................................7

15. Посматрање као метод прикупљања података.................................................................................7

16. Интервју и анкетирање......................................................................................................................8

17. Тестирање.............................................................................................................................................8

18. Анализа садржаја.................................................................................................................................8

19. Компаративно-историјска метода......................................................................................................9

20. Сређивање и обрада података...........................................................................................................9

21. Научно закључивање и проверавање................................................................................................9

22. Мисао у старом веку............................................................................................................................9

Платон...............................................................................................................................................11

Аристотел.........................................................................................................................................12

Тит Лукреције Кар............................................................................................................................13

23. Мисао у средњем веку......................................................................................................................13

Аурелије Августин............................................................................................................................13

Тома Аквински.................................................................................................................................14

Ибн Халдун.......................................................................................................................................14

0

24. Мисао о друштву у новом веку.........................................................................................................14

Никола Макијавели.........................................................................................................................15

Жан Боден........................................................................................................................................15

Ђан Батист Вико...............................................................................................................................15

Хегел.................................................................................................................................................16

Адам Фергусон.................................................................................................................................16

Томас Хобс........................................................................................................................................16

Томас Малтус...................................................................................................................................16

Сен Симон.........................................................................................................................................16

25. Огист Конт...........................................................................................................................................17

26. Херберт Спенсер................................................................................................................................18

27. Лудвиг Гумплович..............................................................................................................................18

28. Марксистичка теорија о друштву (Маркс и Енгелс).........................................................................19

29. Функционализам Талкот Парсонс.....................................................................................................20

30. Макс Вебер.........................................................................................................................................20

31. Имануел Волестрин...........................................................................................................................21

32. Самуел Хантингтон.............................................................................................................................22

33. Урлих Бек............................................................................................................................................23

34. Социолошки појам друштва..............................................................................................................23

35. Елементи људског друштва...............................................................................................................24

36. Настанак људског друштва................................................................................................................24

37. Сличности и разлике..........................................................................................................................25

38. Социолошки појам човека................................................................................................................25

39. Друштвене појаве и класификација..................................................................................................26

40. Појам и елементи друштвене структуре..........................................................................................27

41. Појам и врсте друштвеног кретања..................................................................................................29

42. Рад као друштвени процес................................................................................................................30

44. Појам и класификација друштвених група.......................................................................................30

45. Брак и породица................................................................................................................................32

47. Стратификација у савременом друштву...........................................................................................33

48. Класе и слојеви..................................................................................................................................34

49. Политичке партије.............................................................................................................................35

1

50. Друштвени покрети...........................................................................................................................35

51. Држава................................................................................................................................................36

52.Село –град...........................................................................................................................................37

54. Појам и класификација друштвених норми.....................................................................................37

55. Техничка правила...............................................................................................................................38

56. Друштвени прописи (право).............................................................................................................38

57. Морални прописи..............................................................................................................................39

58. Обичаји...............................................................................................................................................39

59. Друштвени прописи- мода, правила понашања..............................................................................40

60. Инжењерска етика.............................................................................................................................40

63. Секуларизација и ревитализација религије.....................................................................................40

64. Појам културе.....................................................................................................................................41

65. Појам цивилизације...........................................................................................................................41

66. Уметност и кич...................................................................................................................................43

67. Глобализација као обележја савремене цивилизације..................................................................43

68.Транзиција...........................................................................................................................................45

71. Социолошко одређење научно-технолошке револуције...............................................................48

74. Сиромаштво и социјална изопштеност............................................................................................48

75. Еколошки проблеми као обележја савремене цивилизације........................................................49

76. Одрживи развој..................................................................................................................................49

2

1. :Облици сазнања који су претходили науци Уметничко (преко уметничких дела откривају се многе дубље истине о животу, свету и

нама самима) Верско ( настаје из искуства и скушења људске егзистенције, из осећања несигурности и

немоћи цовека пред болешћу, смрћу. Два основна елемента су значај светог и веровање у натприродно биће)

Здраворазумско ( садржи неке основне истине о свету и животу до којих се долази непосредним животним искуством)

Филозофско (поред лажних и пристрасних ставова садржи и истините исказе о друштвеној стварности)

2. Појамнауке Наука у ширем смислу је синоним за знање, а у ужем укупност истинитих сазнања, до којих људи долазе одређеним методама,о свету који их окружује и самом себи. Основне карактеристике науке су:

Општост (утврђује општа својства, везе и односе) Систематичност (се испољава у непостојању противуречних веза између различитих

научних ставова) Објективност (сазнања могу научним методама да се провере) Прецизност (прецизно изражавање искуствених сазнања) Развојност ( човек стално продубљује и стиче нова сазнања)

Наука настаје релативно касно. Претходила јој је филозофија а филозофији религијско и здраворазумско тумачење света.Ови облици постоје данас без обзира на развој науке. Циљеви науке су откривање закона у природи, друштву и људском мишљењу,откривање , класификација и објашњење веза,односа и структуре између елемената,чињеница и својстава неке појаве, процеса или творевине.

3. :основна обележја науке су

Општост (утврђује општа својства, везе и односе) Систематичност (се испољава у непостојању противуречних веза између различитих

научних ставова) Објективност (сазнања могу научним методама да се провере) Прецизност (прецизно изражавање искуствених сазнања) Развојност ( човек стално продубљује и стиче нова сазнања)

3

4. Диференцијација науке

На дифенерцирање већег броја наука утицале су : друштвене потребе (из економске активности људи, из потребе прилагођавања природе људским потребама, из односа људи према природи настају природне науке. Друштвене науке настају као последица правно-политичког живота људи.) и деловање закона о подели рада у области научне делатности (овај закон се у науци манифестовао као тенденција за што конкретнијим научним испитивањем природних, друштвених појава и њихових законитости). У процесу диференцирања науке настају и посебне друштвене науке, а социологија као најопштија наука о законитостима настанка, структуре и развоја људског друштва, настала је пре 170 година. Одређује је Огист Конт у делу Течај позитивне филозофије. Назвао је прво социјалном физиком а потом социологијом.

5. Научни закони у тумачењу друштвених појава

Научни закон представља највиши циљ сваке науке, највиши облик научног сазнања. Одређује се као исказ о објективно постојећој, нужној и суштинској вези између појава. Научна теорија представља смислену повезаност општих поставки и на основу којих се објашњава неко подручје промена, чињеница, података.Основна обележја научних закона су:

Општост- научни законе се не односи на једну непоновљиву појаву, већ на врсту појава. Сталност- све док постоји услов закон важи Предвидљивост- омогућава предвиђање даљег тока развоја тих појава.

Научни закон мора да буде друштвено комуникабилан, теоријски заснован и да има практичну примену. У односу да ли омогућавају предвиђање сваког дела једне појаве или само појаве као целине деле се на: законе делова и законе целине. По степену општости: појединачни, посебни и општи закони. Према областима стварности: законе природе, психе и друштва.

6. Предмет социологије

Социологија као најопштија друштвена наука настала је пре 160год. Одређује је Огист Конт у свом делу Течај позитивне филозофије као науку која треба да проучава људско друштво као целину. Он је извршио класификацију наука по опадајућој општости и растућој компликованости.

1. Математика2. Астрономија3. Физика4. Хемија 5. Биологија6. Социологија

Науке од 1-4 проучавају неорганска тела, док 5 проуцава индивидуу а социологија људску врсту.

4

Већ од самог настанка, социологија је била усмерена ка изналажењу општих закона друштвених промена и развоја. Социологија у свој систем сазнања укључује и емпиријска истраживања којима на објективан, искуствено проверљив начин, настоји да потврди теоријску основу. Социологија је уопштавајућа наука јер има најшири оквир истраживања, проучава друштво као целину. Како се људска егзистенција остварује у природи, а човек својим радом посредује између природе и друштва, то социологија проучава и повезаност природе и друштва. Осим тога, социологија проучава и човека као друштвено биће, а самим тим и однос човека и друштва.Одређивање предмета социологије представља одређивањењеног предмета проучавања, тако да он није, у исто време, и предмет проучавања неке друге друштвене науке.

7. Различита тумачењапредмета социологије

Огист Конт- социологија је наука о целокупном људском друштву у свим његовим елементима постојања. Конт је социологију поделио на два дела:социјалну статику и социјалну динамику.Хербет Спенсер-као еволуциониста сматра да је предмет социологије рашћење, развитак и структура и функција друштвене скупине као производ узајамне акције људи. Социологија проучава друштвене скупине, при чему полази од принципа да особине делова одређује целину.Макс Вебер- предмет социологије повезује са друштвеним понасањем. По њему социологија тежи да разуме друштвено поступање узрочно га објашњавајући.Талкот Парсонс- социологија изучава друштвене системе. Социјални системи се састоје од интеракцијског понашања и очекиваних улога.Карл Маркс и Фридрих Енгелс- сматрали су да је могуће конституисање једне опште науке у друштву. Она би морала да проучава друштво и друштвено кретање као природно-историјски процес који се одвија по законима независно од воље и свести људи, јер закони и одређују вољу и свест. Радомир Лукић- социологија је уопштавајућа наука о друштву која проучава оно што је опште, заједничко свим друштвеним појавама.

8. Предмет посебних социологијаПосебне социологије за предмет свог проучавања имају поједине друштвене појаве, истражујући специфичне везе те конкретне друштвене појаве са осталим друштвеним појавама које у својој укупности образују друштво.

9. однос опште социологије и посебних социологија

Поред опште социологије настао је већи број посебних социологија (социологија рада, породице, политике, религије,…). Посебне социологије су се јавиле и поред тога што већ друге, посебне науке имају идентичан предмет проучавања. Настанак и развој посебних социологија означио је на само претварање социологије у емпиријску и егкзактну науку него је показао да сазнања до којих се долази социолошким проучавањем друштвеним појавама могу да послуже практичној друштвеној акцији у циљу уређења одређених области друштвеног живота. Док би општа социологија имала за задатак да проучи целину друштвених односа, посебне социологије са једног опште социолошког аспекта треба да проучавају поједине друштвене категорије.

5

10. Однос опште социологије и других наука

Однос о.с. и историје: Социологија користи и резултате општих наука као што је историја, која је

најпре била историја појединих друштава, да би каснијим развојем све више постајала општа

историја. Историја проучава и описује непоновљиве, конкретне догађаје, хронолошким редом

како су настајали у прошлости. Историја се углавном бави прошлим, историјским друштвима, док

је социологија превасходно окренута савременом друштву.Историја као поједињавајућа наука, не

даје синтетичко знање о друштву и не утврђује везе између свих различитих посебних друштвених

појава, као што то чини социологија. Међутим, историја даје социологији неопходну грађу,

чињенични материјал. На основу заједничких резултата ових двеју наука, могуће је потпуније

објаснити комплексност одвијања друштвених догађања.

Однос с.и психологије: психологија је научна дисциплина која изучава психичке појаве , односно

субјективне дозивљаје појединца, које ипак утичу и одређују збивања и процесе- што је предмет

социологије. И једна и друга проучавају човека и његово понашање, само што свака то чини са

становишта своје предметне одређености.

Однос с. И социјалне екологије: еколошки проблеми постају предмет социолошког проучавања

када се дошло до сазнања да до нарушавања еколошке равнотеже настаје због неусаглашености

човековог, природног и индустријског система, тј због неусаглашености биосфере,техносфере,

социосфере. Социјална екологија се може одредити као посебна социологија која за предмет свог

проучавања има специфичне везе између човека и животне средине, истражујући утицај животне

средине као укупност природних и друштвених чинилаца на човека.

Однос с.и политичких наука: политичке науке изучавају организацију власти, оне проучавају само

једно подручје структуре глобалног друштва, и то подручје могу проучити научним методама само

ако га проучавају у контексту његове повезаности са осталим деловима структуре глобалног

друштва. То значи да се политичке науке морају користити научним законима о структури

глобалног друштва које утврђује општа социологија.

11. Појамнаучногметода

Реч метод води порекло од латинске речи methodos- пут ка нечему. Метод означава начин

мишљења, начин истраживања стварности ради стицања што истинитијег и објективнијег сазнања.

Научни метод обухвата : методолошки приступ, методолошки поступак, техничке методе. У науци

се јављају два основна метода:

6

метафизички метод-се заснива на схватању да су појаве у природи, људском друштву и мишљењу

квалитативно непроменљиве, евентуално су могуће еволутивне промене, појаве међусобно нису

повезане.

Дијалектички метод заснива се: на схватању да су појаве у природи, љ.друштву и мишљењу

квалитативно променљиве на основу борбе унутрашњих супротности, све појаве се налазе у

свеопштој међусобној повезаности.Основне методе:

Анализа и синтеза

Апстраховање и конкретизација

Специјализација и генерализација

Индукција и дедукција

Опште научне методе су оне које се могу примењивати у свим наукама:

Статистича метода

Метода моделовања

Аксиоматска метода

Аналитичко-дедуктивна

Хипотетичко-дедуктивна

Методологија је грана логике. Проучава метод и развија његова логичка начела. Циљ јој је

изучавање метода научног сазнања.

12. Метод социологије Свака наука одређена је својим предметом и својим методом. Све науке користе општи научни метод са његовим елементима, који прилагођавају потребама истраживања својих предмета. На различита схватања о методу утичу: схватања научника о друштву, схватања о друштвеној улози науке и степен развијености истраживачких теника. Постоји 5 основних схватања социолошког метода:

1. Позитивистичко схватање највише је разрађиванно. Његове основне идеје су:критика теолошког и метафизичког начина мишљења, практична интерпретација сазнања, схватање о јединству свих наука и улози науке у рационалном уређењу друштва. Најпознатија схватања о позитивистичком становишту социолошког метода изложили су у својим делима Огист Конт, Џон Стјуарт Мил, Емил Диркем. Иако позитивизам има снажан утицај на развој друштвених наука не може се прихватити његово схватање да наука треба да служи стабилизацији и јачању постојећег поретка класног друштва.

2. Функционалистичко схватање заснива се на основним претпоставкама функционализма, који настоји да открије и укаже улогу коју имају поједини елеметни друштвене структуре у односу на цео друштвени систем који је стабилан, пошто су делови друштвеног система добро интегрисани. Да би друштвени систем функционисао потребан је ред. Функционализам полази од схватања да је друштво стабилан систем, у коме су сви делови добро интегрисани.

3. Структуралистичко схватање заснива се на основним ставовима структурализма, по коме се испод сваке ствари и бића, индивидуалног или колективног начина понашања налазе структуре помоћу којих се могу објаснити ствари, бића или понашања. Структурализам

7

својим основним принципима, изражава, у одређеном смислу неповерење према човеку који је производ спољашњих сила.

4. Теорија разумевања ( Макс Вебер)- по овој теорији циљ научног проучавања друштвених појава је њихово разумевање. Природне науке могу да утврђују узрочне везе између појава и тиме објасне појединачне догађаје, социологија може да разуме понашање појединца који учествују у неком односу. Зато се природне науке баве чињеницама а друштвене разумевањем.

5. Дијалектичко-материјалистичко- Маркс указује да је човек природно људско биће које својим делатним односом остварује услове материјалне и друштвене егзистенције, а његова историја је плод његове делатности. Дијалектички материјализам је општа филозофска теорија и метод истраживања друштва, човека и историје. Из његових основа проистекла је теорија друштва-историјски материјализам. Основни принцип Марксовог дијалектичко-материјалистичког становишта је принцип кретања и развојности света који је у основи јединствен и материјалан.

13. ( Фазе у поступку научног истразивања проблеми )предмет истраживања

Одређивање проблема и предмета истраживања и постављање хипотеза Израда плана истраживања Методе прикупљања података Сређивање и класификација података Научно објашњење и проверавање (закључивање)

Преко проблема се обезбеђује веза између предмета истраживања и тоталитета друштвене појаве. Чиниоци који утичу на проблем истраживања су:

а) ДРУШТВЕНИ ЧИНИОЦИ:

- друштвене потребе за одређеним научним истраживањем одређеног проблема;

- друштвене могућности

б) НАУЧНИ ЧИНИОЦИ:

- потребе науке

- расположива научна сазнања

- сазнања у области метода

- научни кадар

Као предмет истраживања узима се нека веза између појава и то претпостављена узрочна веза.Предмет истраживања је оно шта ћемо истраживати у оквиру једне друштвене појаве.При том се полази од постојећих сазнања о појавама. Све друштвене појаве су међусобно повезане на

8

различит начин а задатак научног истраживања је да утврди и испита облик и интезитет њихове повезаности.

а) теоријско одређење је у суштини анализа теоријских сазнања о предмету истраживања

б) операционално одређење које обезбеђује везу између предмета истраживања и хипотезе:

- временско одређење

- просторно

- дисциплинарно.

14. Хипотезе Хипотезе су мисаоне претпоставке о предметима који се истражују. Изражавају се у облику става (логичког исказа) одређеног предметног значења и претпостављене сазнајне вредности коју тек треба проверити. Особине хипотеза: мора да буде одређена, не сме да садржи вредносне елементе, теоријска и/или емпиријска проверљивост. Задатак хипотезе је утврђује шта

истражујемо и да усмерава наше истраживање. Врте хипотеза: По степену општости: општа, посебне,појединачне.

У зависности од нивоа сазнања који желимо да остваримо истраживањем: рационалне атрибутивне,хеуристичке, каузалне.Нулта хипотеза – хипотеза формулисана на негативан начин. Радна хипотеза –оријентациона.

15. Посматрање каометод прикупљањаподатакаПосматрање је један од најстаријих начина прикупљања података. Користи се скоро у свим наукама, како у природним тако и у друштвеним. Суштину чини перципирање, тј. чулно опажање појава и процеса материјалне стварности која непосредно делује на наша чула: око, ухо, чуло додира и тд. Овом методом не могу се прикупљати подаци о унутрашњим психичким појавама, вредностима и ставовима.Чиниоци посматрања:перцепција (чулно опажање), аперцепција.Врсте посматрања: а) НЕПОСРЕДНО: када се посматра само једна б) ПОСРЕДНО: када се посматра нека друга појава чији је однос познат са појавом која је предмет истраживања. У зависности да ли је истраживач непосредно чулно у контакту са чињеницама посматрање може бити: а) посматрање са учестовањем б) посматрање без учестовањав) посматрање преко учесника

9

16. Интервју и анкетирање-Интервју- Непосредно, усмено прикупљање података. Личности које се интервјуишу бирају се по методи узорка. Он може бити прост и сложен. Прост узорак постоји када се интервјуише одређен број људи случајним избором. Сложен узорак постоји када се људи који чине једну друштвену групу деле у мање на основу одређених обележја ( година старости, класификација)па се интервјуишу појединци из тих група. Инструмент интервјуа је основа/подсетник за разговор. Врсте:Неусмерени интервју – потпуна слобода испитивачаУсмерени интервју – прецизно разрађен инструмент:

Усмерени оријентациони интервју Дириговани интервју Ригорозни интервју

Индивидуални: Један испитивач – један испитаникГрупни: Један или више испитивача – више испитаникаКолективни: Један или више испитивача – више испитаника који дају један одговор -Анкета је писмено општење између испитивача и испитаника.Анкета са формализованим упитником: прецизно дефинисана питања и модалитете одговора. Питања у упитнику треба поређати не по логичком већ по психолошком редоследу, тако да изазову већу пажњу испитаника и доведу до тачних одговора. Искуства су показала да анонимност испитаника обезбеђује већу истинитост одговора.

17. Тестирање Користи се да би се сазнало колико је од онога што је дефинисано као право решење присутно у свести појединца или применљиво. Прикупљају се подаци о склоностима, реакцијама, афинитету појединаца у односу на извесне ситуације које би могле настати. Тестирањем се испитује интезивност и специфичност сколости појединца , као и њихов значај. Тест се најчешће састоји од низа питања или тврдњи на које треба да реагује лице које се тестира. Користи се за утврђивање и мерење диспозиције, одређеним алгебарским коефицијентом.

18. Анализа садржајаПрикупљају се подаци о друштвеним појавама које су предмен научног истраживања. На системачан, квантитативан и објелтиван начин се долази до података о ојави која се садржи у документу чија се анализа врши (под документом се подразумева свака информација о проучаваној појави која је на неки начин регистрована и доступна истраживачу). Прво треба прецизно дефинисати извор садржаја, потом се приступа дефинисању категорије садржаја.

10

Анализа садржаја може бити: квантитативна- показује каква је дистрибуција ставова, квалитативна-показује какав је садржај ставова.

19. - Компаративно историјскаметодаДуго је била оспоравана и занемаривана у социолошким наукама. Употреба ове методе у социологији омогућава да се уочи шта је у појавама битно и законито, а шта је карактеристично за њих само у датим друштвеним системима и у појединим фазама његовог развоја. Упоредна метода омогућава да упоређујемо друштва и културе, али и исте појаве у различитим друштвима и културама. Користи се за упоређивање:

1. исте друштвене појаве у истим друштвима у разним његовим периодима

2. упоређивање једне друштвене појаве у различитим типовима друштва

3. упоређивање појаве у различитим друштвима истог типа.

20. Сређивањеи обрада података Сређивање прикупљених података врши се већим бројем операција. У оквиру ове фазе обавља се:

а) контрола података б) класификација података в) обрада и исказивање података у виду групних исказа, као што су серије, табеле,

графикони и сл.

21. Научно закључивањеипроверавањеНаучно објашњење састоји се у сазнавању како садржаја, структуре и функције тако и узрока и начина настанка, развоја и нестанка појава које се проучавају. У ширем смислу обухвата утврђивање веза између појава као и утврђивање закона развоја појава без икаквог утврђивања везе. У ужем смислу састоји се у утврђивању само узрочних веза између појава. Разликују се структурално-стављање појаве у један шири систем у коме она налази своје место у односу на друге појаве, узрочно- када је наведен узорак који изазива ту појаву, функционалистичко-појава се сматра објашњеном ако се зна какву функцију има у одржавању неког ширег система и теолошко објашњење- довођење те појаве у везу са неким друштвеним циљем или сврхом.

Проверавање- у ужем смислу говори се онда када се непосредно по научном објашњењу прикупљају нови подаци и врши њихова теоријска разрада у циљу провере научног објашњења до којег се раније дошло. У ширем смислу представља верификацију научних истина кроз дуготрајан процес развоја науке и људског друштва који је испуњен новим сазнањима.

11

22. Мисао у старом веку ОПШТА ОБЕЛЕЖЈА:

1. Друштвено-економски односи нису повољни за развој мисли од друштву:

- постојале су оштре друштвено-економске противуречности; - преовладавала је аграрна привреда; - кастинска друштвена уређења; - деспотски облици власти и - крути правни систем са религијским основама. 2. Схватања су сачувана фрагментарно у облику записа, законских прописа, моралних поука;

3. Учења су несистематизована и релативно неразвијена - циљ им је био објашњење неке душтвене појаве и практично упутство за унапређивање социјалне стварности. 4. Социолошка мисао развијала се у повезаности са политичким, економским, филозофским и религиозним представама

5. Друштвена структура тумачена је силом изван друштва, а промене божијом вољом.

6. Друштвена мисао је конзервативна: оправдава и презентира постојећи робовласнички систем као вечит и непроменљив.

МИСАО СТАРОГ ИСТОКА: мисао о друштву има за циљ очување друштвено-економских односа и социјалне структуре.

МИСАО СТАРЕ ИНДИЈЕ:

БРАМАНИЗАМ:слепо покоравање потлачених врховном божанству и поштовању Мануовог законика. Свет се састоји из 4 касте: браманске (владајуће), ратничке, земљорадничке и робовске

БУДИЗАМ:свако може постати Буда (просвећен) уколико "пронађе пут до истине" тј. стекне мудрост и следи Будин пут. Као антикастинско учење постаје популарно у нижим кастама.

МИСАО ДРЕВНЕ КИНЕСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ:

Таоистичка филозофија: износи схватање о нужности усаглашавања односа човека и друштва према кретању духа, који је творац свега;Конфучијево учење: темељи се на значају етичких односа, пре свега у породици, међу породицама, владаоцима и потлаченима; заговара систематско образовање.

Мисао Античке Грчке

Друштвено-економски односи омогућили су формирање слободнијих погледа на свет, јер је ово друштво било децентрализовано робовласничко друштво са мноштвом полиса. Полиси су били

12

самодовољни у организацији економског и друштвеног живота, територијално, не етнички организовани. Полиси се разликују по државном уређењу. Мада у полисима постоје богати и сиромашни, то су заједнице слободних и равноправних људи, а власт је изборна. Учешће у друштвено-политичком животу имали су само слободни грађани (око 20%).

Софисти

Група путујућих мислилаца: Ликофран, Антифонт, Хипије, Протагора ... Покренули су расправе о друштву и друштвеним институцијама. Сусрећу се елементи: етике, економије, политичких наука, филозофије, логике, математике, астрономије, физике. Јасно су указали на потребу сагледавања места и улоге човека у друштву. Значајна је њихова уговорна теорија о настанку друштва (државе). Сматрају да су грађани створили државу да би обезбедили свој опстанак и услове за нормалан живот. Људи су живели у "природном стању" где су сви имали пуну слободу. Због неограничене слободе долази до сукоба међу људима, несигурности за лични опстанак и добра. Настају заједнице где су сви подвргнути правилима понашања, која су једнако обавезна за све, а власт обезбеђује поштовање правила.

Платон “ДРЖАВА “:

- човек се уједињује у насеобне јер појединац не може да сам задовољи своје многоструке потребе и тако настаје држава;

- покушао је да пружи слику идеалног друштва и државе, који морају да се заснивају на аристократском уређењу;

- идеалну државу чине три класе:

1. управљачи (филозофи) - мудрост

2. стражари (војници) - храброст

3. производна класа (земљорадници, занатлије, трговци) - послушност

- прве две класе немају приватну својину и породицу;

- владавина филозофа је владавина богатих, не златом већ добрим и разумним животом. Они презиру политичку моћ и злато.

“ЗАКОНИ “:

- даје реалнију слику друштва и препиручује равноправнију расподелу земље.

ЗНАЧАЈ ЗА СОЦИОЛОГИЈУ:

13

- утврдио да у друштву постоји подела рада и да услед ње човек постаје завистан од друштва;

- антиципирао је учење о класној борби;

- указао је на значај васпитања, броја становника и географских фактора за развој друштва.

Аристотел “ПОЛИТИКА”:

Не постоји апсолутно најбоља држава, већ за одређене прилике . најбоља држава састоји се из две класе:

1. класе управљача - робовласника

2. класе робова

- припадност класи одређена је телесним особинама људи од рођења.

“НИКОМАХОВА ЕТИКА”:

- изложио сазнање о људској слободи, срећи и добром делању;

- морално делање могуће је само код слободних људи, који постижу срећу ако их у делању красе моралне врлине;

- врлине (етичке и интелектуалне) су средина између две крајности, а крајности су пороци.

Значајан је по: објашњењу промена које настају због борбе неједнаких класа; објашњењу облика политичког режима који зависи од класних односа, економских и географских чинилаца; указивању на поделу друштвених заједница на:

1. породицу (зачетник је учења о моногамној патријархалној породици) која је основна ћелија друштва из које настају:

2. насеља

3. државе.

- указивању на разлику између употребне и прометне вредности робе

- указивању на три функције новца (мера вредности, разменска функција и функцију гомилања богатства).

- класификацији науке:

теоријске (метафизика, математика, физика)

14

практичне (економија, политика, етика)

поетичке (поезија, логика, реторика)

Мисао у Старом Риму

Мисао о друштву сачувана је кроз:

1. историјске списе (Полибија, Тацита)

2. правне списе (Цицерона)

3. песничка дела (Тит Лукреција Кара)

Цицерон: изложио кохерентно социјално учење у Држави и Законима; залаже се за правну заштиту приватне својине;објашњава цикличне промене облика владавине; сматра да је римска република савршена држава; заступа тезу о једнакости свих људи;

ТитЛукрецијеКар: О ПРИРОДИ СТВАРИ”:

- даје материјалистичко тумачење друштвене стварности - износи схватање о еволутивном развоју друштва под утицајем природних чинилаца - човек није творевина бога или натприродне силе, већ проузвод сунчеве енергије - први људи живели су у чопорима без законских и моралних норми. Користећи ватру и

производњом материјалне културе удруживали су се у породичне и етничке заједнице. Тако долази до друштвене еволуције.

23. Мисао у средњемвеку Мисао о друштву развијалa се у условима социјално-класне подвојености: свештенство, племство, грађани и сељаци. Настанак друштва тумачен је божијом вољом, а друштвене промене су производ кажњавања или награђивања појединца или друштва. Најпознатији патристичари су: Тертулијан, Клемент Александријски, Аурелије Августин, Тома Аквински.

Аурелије Августин“О божијој држави”:

Настоји да обајсни друштво ка целину.Историју друштва је поделио на 6 периода

од Адама до потопа од Ноја до Аврама од Аврама до Давида од Давида до Вавилонског царства од Вавилонског царства до царства Христа од Христа до страшног суда

15

Она је испуњена борбом божије и ђавоље државе. При томе божију државу чине праведници и анђели а ђавољу (земаљску) грешници и ђаволи. Промене и кретања у друштву су Божија воља. Мада је његова периодизација мистична, значајно је да указује да је историја једна целина, да догађаји имају смисао само у тој целини.

ТомаАквински “О КРАЉЕВОЈ ВЛАДИ”:

Основу његовог учења чини Аристотелово учење. Суштина изложених идеја:

друштво чине људи који су друштвена бића друштво има јединствене циљеве и интересе и потребна му је врховна власт неједнакости у друштву су последица првобитног греха, па су и ропство и кметство његове

последице, те су као такве корисне држава је природна и нужна људска творевина и људска вештина она је изнад сталежа и служи за заштиту интереса класификација држава и владавина: добре (монархија, аристократија и република) и

лоше (тиранија, олигархија и демократија) народ има право на побуну против тиранске власти државна власт води порекло од Бога, црква је изнад државе држава је проистекла из породице, развија се кроз повезивање у градове, покрајине које

су савршеније од полиса оправдава поделу на умни и физички рад класна подела је производ греха али и нужност за развитак.

ИбнХалдун Друштвени живот је друштвена појава одређена географским околностима и климом. Народи и друштва се разликују због: биолошких и географских узрока, начина живота и начина производње.Промене у друштву су последица објективних фактора.Главни закон развоја друштва је закон еволуције, те свако друштво има почетак, развој и крај. Људи прво живели у племенима, а касније у државама. Израдио је теорију о цикличном кретању: Сваки политички режим траје 3 генерације (100 година) до тренутка када потомци најсмелијих, најиздржљивијих и освајача (оних који су створили државу) постају мекушци.

24. Мисао о друштву у новом веку Од XVI до XVIII века мисао се развијала кроз:

Социјално-политичке теорије Социјално-филозофске теорије Филозофију историје

16

Класичну политичку економију Социјално-утопистичке теорије Француски материјализам Етнолошка Статистичка истраживања

НиколаМакијавели Социјално-филозофске и социјално-политичке расправе “Владалац” и “Расправљање о првих десет књига Тита Ливија” Човек је несавршен, похлепан у задовољавању својих интереса Владавина се заснива на два принципа: вештини и циљ оправдава средство

У политици не постоје високи морални принципиУ политици доминира сила и борба за власт уз употребу свих средстава.

Николо Макијавели је познат као аутор реченице: „Циљ оправдава сва средства“, мада се она тако формулисана не налази ни у једном његовом делу.Он је сматрао да свако, па тако и владар има једну количину моћи, а циљ јесте да се та моћ што је могуће више увећа. При томе владар мора бити изван обичајних моралних кочница, што значи да хришћански морал и политика немају и не могу имати никаквих додирних тачака. Све што увећава моћ и власт јесте исправно примењивати. Иако се неки Макијавелијеви савети могу сматрати бескрупулозним, сам Макијавели упозорава да реално не треба мешати са идеалним.

ЖанБоден Полази од Аристотеловог учења.Пресудан је био инстинкт људи о корисности заједничког живота. Држава настаје наметањем воље јачих слабијим. Истицао је и значај природних фактора за развој друштва и појединих народа. Жан Боден је у својој теорији проучавао однос између друштва и суверенитета. Сматрао је да је држава заједница великог броја породица, која је опремљена суверенитетом. Уколико нема суверенитета и јавне власти, држава се ни по чему не разликује од других људских заједница. Суверенитет је највиша моћ у друштву, која је, у ствари, моћ наређивања и моћ да се доносе закони. Суверенитет се темељи на уговору међу појединцима, приликом којег се суверенитет преноси на владара. Суверенитет и моћ владара су неограничени и он има право да доноси законе којима се уређује заједница и који имају предност у односу на обичаје и традицију,тј. могу их укинути. Боден је суверенитет владара ограничио природним правима и моралним поретком, који не смеју бити угрожени ни на који начин. Оно што је изван суверенитета су религија, морал и приватна својина. Боден није говорио о начинима успостављања поретка, мада је сматрао да сваки поредак настаје силом.

ЂанБатистВико Историјски развој друштва тумачи као циклични, без случајности.Наизменично се смењују три циклуса:

◦ Божанско доба (теократија и религиозни дух)◦ Херојско доба (аристоктија и машта)

17

◦ Човеково доба (држава – монархија и република, наука)

ХегелЦиљ светске историје су прогрес и слобода.Средства су историјске личности, народи и државе.Светска историја је закономерни процес кретања апсолутног духа.Етапе развоја друштва:

◦ Етапа древних народа (деспотизам, слободан само владар)◦ Етапа класичног доба (период Грчке и Рима, има више слободних људи)◦ Етапа германских народа (потпуна слобода)

АдамФергусонДруштво је процес људских такмичења и сукоба.Друштвеност је урођен људски инстинктРазвој друштва прошао је кроз 3 фазе:

◦ дивљаштво◦ варварство и◦ цивилизацију.

Томас ХобсРат свих против свију” првобитно, природно стање у коме су људи живели. Разум – уговори – пренос природних права на владара

Ж.Ж.Русо

Људи су живели у једнакости слози. Приватна својина – друштвене неједнакости – друштвени сукоби. Друштвени уговори и пренос природних права владару. Злоупотреба власти – смена владара.Развој друштва:

◦ златно доба (једнакост за све)◦ грађанско стање (влада неједнакост)◦ државно стање (негативна једнакост-једнакост пред монархом)

ТомасМалтусДемографска теорија. Становништво расте геометријском прогресијом, храна расте аритметичком.Позитивне мере:рат,болести,глад.Негативне мере:морално уздржавање

СенСимонНаука о друштву – социјална физиологија

Развој друштва посматра кроз смењивање две епохе:

◦ критичке (неред, криза, разједињеност)◦ органске (социјално јединство, хармонија између класа, стваралачка епоха).

18

Класна структура:

◦ произвођачка класа◦ паразитска класа

Противуречности доводе до:

◦ анархије у производњи и промету◦ присиле у политичком животу

Ново индустријско друштво има само једну класу: произвођачку, расподела према раду – “ново хришћанство“

25. ОгистКонт Социологију одређује Огист Конт у свом делу Течај позитивне филозофије као науку која треба да проучава људско друштво као целину. Он је извршио класификацију наука по опадајућој општости и растућој компликованости.

1. Математика2. Астрономија3. Физика4. Хемија 5. Биологија6. Социологија

Науке од 1-4 проучавају неорганска тела, док 5 проуцава индивидуу а социологија људску врсту.Први развио целовит социолошки систем. Творац позитивистичке социологије.Позитивизам је учење које се заснива искључиво на чињеницама. Позитивизам негира метафизику и покушава свој предмет да опише онако какав јесте, без стварања хипотеза и претпоставки какав би могао бити. По њему људско друштво представља завршни корак органске револуције. У људском друштву , “постоји склад структура и функција које иду ка заједничком циљу кроз акцију и реакцију унутар делова и у односу на околину” . Из породице настаје шира људска заједница, односно држава. У структури друштва разликују се три основне класе:

◦ Спекулативна-носиоци научне, филозофске и естетске делатности, који имају највиши положај у друштву,

◦ Практична-представници производње и промета (банкари, трговци, предузетници, ◦ радничка.

Класни сукоби су - привремени, нестаће када научне идеје у потпуности омогуће друштвени развој.

Три ступња развоја људског друштва: ◦ теолошка фаза, ◦ метафизичка фаза, ◦ позитивна фаза.

Задњој научној фази је дао име позитивна фаза. Теолошка фаза се са перспективе француског друштва 19. века сматрала фаза, која је претходила просветитељству, у којој бог одређује људски положај у друштву и друштвене стеге. Под метафизичком фазом он није сматрао Аристотелову метафизику или метафизику античких Грка. Та идеја је била базирана на Француској револуцији из 1789. Метафизичка фаза је укључивала универзална права, која су била изнад ауторитета било кога људског бића, иако за та права се није могло рећи да су била

19

света. Оно што је сматрао научном фазом је било оно што је дошло након неуспеха револуција и Наполеона. То је била могућност да људи могу наћи решења социјалних проблема и спровести их у живот. Контов закон три фазе био је једна од првих теорија социјалног еволуционизма.Према Конту, ниједан од наведена три ступња у развоју друштва не може бити прескочен. Међутим, људски прогрес може бити убрзан, уколико се друштво мудро и интелектуално усмерава.

26. Херберт СпенсерРазвио је органицистичко-еволуциону теорију и сматра да нема разлике у начину истраживања природе и друштва.Друштво посматра и објашњава као суперорганизам.Друштво је као и организам састављено из ћелија (појединаца), али живи дуже него појединци.

У природи влада начело и закони:

- о одржању енергије,

- о континуитету кретања и

- закон о неуништивости материје

Аналогно овом сматра да је људско друштво неуништиво и да прелази из једног облика у други.Као и организам, друштво расте, постаје све хетерогеније.Диференцирањем функција и органа, повећава се међузависност чланова друштва. Разлике између друштва и организма су: различит однос делова и целине, различита подељеност функција, различит функционални циљ делова и целине.

Три фазе у развоју друштва:

1. социјална еволуција почиње хордама, које су најпростије, али хомогене и јединствене. Као последица борбе за опстанак између хорди настаје војна организација. Ова организација доводи до стварања

2. милитаристичког друштва у којима интеграциону силу чини организован и усмераван притисак. У таквим друштвима постоји деспотска власт.

3. у следећој фази нема борбе за физички опстанак и настају индустријска друштва, у којима постоји конструктивна интеграција: односи сарадње, мирољубивости и пријатељства. Одговара јој представничка демократија као облик власти.

Равнотежа између нација и раса успоставља се у милитаристичким друштвима присилом, а у индустријским развојем привредних активности и сарадњом.

20

27. Лудвиг ГумпловичПрипада социјалдарвинистичкој струји у оквиру биологистичких теорија. Сматра да је социологија је наука о конфликтима између друштвених група и треба да објашњава универзалне законе који регулишу сукобе. Тежи да друштво објасни «борбом за опстанак». До сукоба између људи настаје у периоду њиховог настанка када се јавља чак и физичко истребљење побеђених. Занемарује улогу појединца и наглашава нужност потчињавања колективу, јединствености и дисциплини.

Сматра: пре настанка човека постојале различите расе човековог непосредног животињског претка,борба праљуди је била борба за побољшање услова свог опстанка, када се јавља чак и физичко истребљење побеђених, победом једне групе борба није престајала, већ се наставља у држави.

Развија теорију о различитим способностима људи у зависности од расе, па стоји на позицијама екстремног песимизма.Сматра да ће целокупна историја бити непрекидан низ сталних ратних сукоба. По Гумпловичу кулминација друштвеног развитка је формирање нације и њене државе, када престаје борба између етничких група. Међутим, формирањем државе не престају сукоби. Узрок борбе за опстанак је по Гумпловичу побољшање услова живота, те су економски мотиви пресудни за сукобе у држави.

28. ( )Марксистичка теорија о друштву Маркс и ЕнгелсМарксизам представља филозофско, економско и социолошко учење које се прожима у теоријском и методолошком погледу. Настала је као критика грађанског друштва тј.економског, политичког и духовног живота буржоаске стварности.У тумачењу људског друштва ова теорија полази од људи као природних бића специфичне врсте. Рад је централна категорија у анализи буржоаског друштва. Рад је процес размене материје између човека и природе, при чему човек мења природу и самог себе.

Основна обележја рада:

процес размене материје са природом, сврсисходна делатност, у раду човек користи оруђа за рад којима делује на предмете рада; у процесу рада ступа у односе са другим људима, и кроз рад потврђује или не своју генеричку суштину.

Отуђење рада означава одвајање човека од његове генеричке суштине . Разликује отуђење у:

- материјалној сфери

- области правно-политичке надградње

Разотуђење је процес у коме се људи враћају својој суштини. До њега ће доћи укидањем класних друштвено-економских односа, а субјект је радничка класа. Основу друштва чине материјалне

21

производне снаге и производни односи.Развој друштва је резултат противуречности и борбе супротности између њих. Динамичан однос и развој између производних снага и производних односа кулминира социјалном револуцијом. Она доводи до квалитативних промена својинских

односа и свих других друштвених односа. Друштвено-економске формације су релативно трајне

целине друштвених односа условљених материјалним начином живота. Друштвено-економске

формације не постоје у чистом облику. Друштвено-економске формације у зависности од

карактера производних односа деле на: бескласне и класне. Конкретни историјски облици друштвеног развитка од настанка друштва су: првобитна људска заједница и робовласништво, феудализам, капитализам и комунизам.

29. ФункционализамТалкотПарсонс“Друштвени систем” и “Привреда и друштво”

Да би преживео сваки систем мора да задовољи 4 императива: адаптација постизање циља интеграција латентност.

четири подсистема друштва

ПРИВРЕДНИ – обавља функцију адаптације окружења ПОЛИТИЧКИ - одговоран за остваривање националних интереса и мобилише актере и ресурсе СТАРАТЕЉСКИ – функција одржавања образаца тако што преноси културу на појединце (школа, породица ДРУШТВЕНА ЗАЈЕДНИЦА – врши функцију интеграције тако што координира различите делове друштва. Принципи функционализма:

Принцип функционалног јединства Принцип универзалности Принцип нужности Принцип динамичке равнотеже

Друштво је по Парсонсу затворен и стабилан систем. У њему не долази до радикалних промена. Уколико до промена и долази узроке треба тражити у утицају: других система вредности , у утицају споља и сукоба девијантних личности. Парсонс избегава појмове класа и класни односи. Уводи уместо њих појам друштвене стратификације и друштвене слојевитости . Сматра да друштвене неједнакости извиру из техничке организације друштва и улоге различитих друштвених слојева у очувању социјалне равнотеже.

30. МаксВебер Дела “Привреда и друштво” и “Протестантска етика и дух капитализма”

22

Теорија делања:

Прави разлику између понашања и делања: делање је последица свесне намере понашање настаје без претходног размишљања. Социологија треба да се бави правилностима у делању двоје или више појединаца. Треба да разуме и тумачи друштвено делање и објасни оно што је узрочно у његовом току и његовим последицама. Вебер је био први који је препознао да постоји неколико разлицитих аспеката власти, које је он поделио на харизматски, традиционални и рационални. Његова анализа бирократије наглашава да се модерне државне институције заснивају на једној врсти рационално-правне власти. Веберов допринос разумевању рационализације и секуларизације у модерном друштву довео је до стварања критичке теорије.

афективно делање – узроковано емоцијама традиционално делање – делање по навици, у складу са обичајима вредносно–рационално – актер бира најпогодније средство за остваривање циља

ослањајући се на вредносни систем циљно-рационално – када актер тежи остварењу циља, али делање није одређено

вредносним системом, већ перцепцијом окружења

Типологија рационалности:

Практична рационалност – оно што свакодневно предузимамо да би стигли до циља

Теоријска рационалност – способност да се реалност спозна когнитивно, тј. рационално разумевање света, а не предузимање рационалних радњи

Вредносна рационалност - избор најпогоднијег делања заснива се на вишим вредностима, не свакодневним искуствима Формална рационалност – избор најпогоднијег делања заснива се на правилима, прописима и законима. Рационализација Запада, тј. привредног система је последица инсистирања на стварима које могу да се мере.Одлучујућу улогу је имао протестантизам (калвонизам) и његова етика: Постизање пословног успеха Већи профитабилнији посао Новац су штедели и улагали у нов посао Протестантску етику повезао са духом капитализма.

Дух капитализма подразумева: Тежњу за профитом Штедљивост Тачност, Честитост Структура власти:Традиционална власт, Харизматска власт.

31. ИмануелВолестрин Модерни светски систем”

Теорија спада у ред глобалистичких теорија; полази од човека као грађанина планете, тј. светске заједнице; Одређени проблеми не могу да се реше на локалном нивоу:

1. интерсоцијални проблеми 2. проблеми у односу човек-друштво 3. проблеми друштво-природа

23

Разликује две врсте светских система : светску империју - з аснован у на политичкој и војној доминацији и модерну капиталистичку светску економију – заснива се на подели рада и економској доминацији. У модерној капиталистичкој светској економији разликује: светски центар – који доминира светском економијом и експлоатише остатак система ; - периферију – коју чине територије које обезбеђују сировине центру и које овај експлоатише ; - полупериферије – које су између експлоататора и експлоатисаних.

32. Самуел ХантингтонСукоб цивилизација и преобликовање светског поретка“ 1996. Теорија је настала по окончању хладног рата. Разлике се заснивају на културним, а не на политичко-економској основи.У свету постоји седам или осам цивилизација: кинеска, јапанска, хинду, исламска, православна, запаноевропска и северноамеричка.Разликују се по:

филозофским претпоставкама темељним вредностима друштвеним односима обичајима погледом на живот.

21. век биће век сукоба култура и цивилизација (ислам, православље, католичанство), а не капитализма и социјализма. Глобални рат је по њему невероватан, али не и немогућ. Он би обухватио Муслимане на једној страни и немуслимане на другој. Сукоби су могући и унутар једне цивилизације. Избегавање међуцивилизацијских ратова захтева од најважнијих држава да се држе даље од сукоба у другим цивилизацијама-Услов мира у мултицивилизацијском и мултиполарном свету је:

уздржавање од мешања у сукобе у другим цивилизацијама и заједничко посредовање или преговорање с циљем обуздавања или заустављања

ратова због неодговарајућих граница између држава. Економско лидерство преузеће Азија

Западњаци морају да схвате да њихова култура није универзална. Западне вође не треба да покушавају да преобликују друге цивилизације него да сачувају,

заштите и обнове квалитете Западне цивилизације. Неопходна је: већа политичка, војна и економска интеграција, - да се у ЕУ укључе западне државе централне Европе, - да се ограничи конвенционална и неконвенционална војна моћ исламских и сличних земаља, - да се успори удаљавање Јапана од Запада у правцу прилагођавања Кини, - да се прихвати Русија као најважнија земља православља и регионална сила,

24

- да се одржи западна технолошка и војна надмоћ у односу на друге цивилизације - да се призна да је мешање Запада у послове других цивилизација најопаснији извор нестабилности.

33. УрлихБек“Друштво ризика” и “Еколошке политике у доба ризика”

Прави разлику између глобализма и глобалности

Глобализам критикује: светом доминира економија, капиталистичко светско тржиште и неолиберална економија. Екологија, политика, култура и цивилно друштво – редукују се на економску димензију .

Глобалност подржава: Затворени простори који се везују за нације су илузорни, јер глобализација поткопава националне државе. Транснационални процеси не обухватају само економију. Локални догађаји утичу на читав свет.

Специфичности глобалности: Свакодневни живот и интеракције преко националних граница радикално се мењају. Јавља се самоопажање транснационалности у областима као што су медији, потрошња и туризам. Заједница, рад и капитал све се мање везују за простор. Расте свест о глобалним еколошким опасностима и потреби да се нешто предузме. У животима опажамо присуство транскултурних других. Глобална културна индустрија циркулише на невиђеном нивоу. Транснационални споразуми, актери и институције постају све бројнији и моћнији.

34. Социолошкипојам друштва Друштво целина која има делове (то су људи и њихови односи) и делови међусобно повезани у целину – друштвене творевине надиндивидуалне колективне природе .

Реч друштво се користи:

да би означила скупни живот више јединки, при чему разликујемо људско од животињског и биљног друштва

да би означила сваку скупину унутар људског друштва (појединачна друштва) посебну врсту заједница (нпр. трговачко друштво, студентско

Појам друштво користи се најмање у 3 смисла:

1)у најопштијем смислу за означавање нечег специфичног, што не постоји нигде другде. Друштво у смислу појмовног разликовања од природе дефинише се као целокупност људских односа према природи и међусобно у којима се испољава тоталитет друштва као посебног феномена и остварују људи као слободна и стваралачка бића.

25

2) за означавање посебних друштава-релативно трајне и самодовољне скупине људи у којима се радечи средствима за производњу обезбеђују услови материјалне егзистенције, ступајући међусобно у разноврсне односе у којима се испољава тоталитет њихове активности.

3) за означавање целог човечанства у његовој целокупној историји

Социологија у стварању општег појма друштва полази од проучавања конкретних друштава и друштвених појава изналазећи шта је у њима битно и заједничко, проучава законитости развитка посебних друштава и путем апстракције уочава законитости структуре и развитка људског друштва у најширем смислу, у смислу разликовања од природе и повезаности са њом.

35. Елементиљудског друштва Људи – појединци Материјални предмети:

- које је човек изградио или- прерадио и прилагодио својим потребама

Људске радње: - физичке (покрети, држање) или- психичке (умне)

36. Настанакљудског друштваПредставља дуги процес развоја, еволутивних промена до момента када је друштво постало појава sui generis.У процесу настајања људског друштва и претварања човеколиког мајумуна у човека разликују се два стадијума:

1) Биолошко очовечавање је стадијум у коме се антропоидни мајмун ослобађа животињских особина. Долази до: усправног хода, при чему предњи удови попримају облик руку; ширење лобање;развој мозга и свести. Рад је доприно зближавању људи и јавља се потреба за комуникацијом. Јавља се артикулисани говор. Са развојем мозга постепено су серазвијала и остала чула.

2) Друштвено очовечавање је стадијум у коме човеколика животиња постаје друштвено биће. Може да живи и развија се једино у заједници са другим људима. Путем рада обезбеђује свој опстанак и постаје активна у односу на природу и плански делује на њу.

Однос природе и друштва:

постоји повезаност људско друштво и човек представљају део природе, разликују се од природе развијају се по законима природе, али и по законитостима које су само њима

својствени

26

37. Сличности и разлике Већина животиња, као и људи живе у друштву; Постоји развијена подела рада; Извесна власт Извесна врста васпитања младих Неке врсте производње материјалних добара Облици полног спаривања уз церемонију Извесни знаци споразумевања Борба

Битна разлика између природних и људских друштава је свест и рад као свесна делатност.Свест је differencia specifica и разликује човека од животиње, људско друштво од животињског и још

више од биљног. Највећи део делатности човек врши свесно, поставља сврху, унапред замишља

стање које жели да оствари.Рад омогућује човеку опстанак и представља друштвену појаву, јер се у процесу рада људи повезују међусобно, да би њихов рад имао успеха. Разлика је у томе што

људска делатност помоћу које се људи везују у друштво носи карактер свесне делатности. Из ове

разлике потичу и друге три основне разлике: употреба оруђа, култура и развој друштва. Код животиња нема свесно организованог рада. Радећи, животиње чине одређене телесне покрете који доводе до повољних последица за опстанак, али их чине несвесно.Животиње не делају целисходно, немају представу о циљу коме прилагођавају свој рад. Раде нагонски, инстинктивно.По правилу понављају увек исти покрет, иако он у измењеним условима нема смисла.Рад је код њих биолошка, природна, а не друштвена појава. Ипак и животињски рад је удружен.Удруживање се не заснива се на свести и вољи већ на биолошком инстинкту.Подела рада је последица биолошких особина појединих јединки.Насупрот томе у људском друштву са развојем ишчезавају и последњи остаци природне поделе рада. Разлика није апсолутна, јер :и човек врши неке несвесне радње

а код животиња има зачетака свести. Оруђа за рад служе човеку за постизање одређене сврхе.

Настала су као последица развијања свести, јер је човек увиђао узрочну везу између остварења циља и делатности.Код животиња оруђа уопште нема или су у несавршеном облику.

Франклин: Човек је животиња која прави оруђа.

27

38. Социолошкипојам човекаЧовек је

биолошко биће – рађа, развија,множи и умире

психичко биће- развијена свест

друштвено биће- Човек је друштвено биће које својим делатним односом према природи остварује стваралаштво као слободан субјект удружујући се са другим људима, живећи у друштвеним групама у којима остварује услове своје биолошке и друштвене егзистенције.

Особине човека: Стваралаштво- човек производи нешто ново Слобода-стваралаштво може да оствари само слободан субјект Друштвеност – потребно је друштво да би се испољио као човек

Разлике индивидуа-личност

Индивидуа је појединачни представник биолошке врсте хомо сапиенса , са биолошким предиспозицијама који се могу развити у интеракцији са другим припадницима рода. Личност је индивидуа која у интеракцији са другим људима развија следеће особине:

Стваралачке способности Социјалитет Субјективитет Интегритет

Трансформација биолошке јединке врши се кроз процес социјализације( утицај друштва у циљу формирања личности која одговара потребама тог друштва. Почиње у породици а наставља се кроз образовни процес под утицајем разних формалних и неформалних група). Социјализација има 3 ступња: додир (најслабији ступањ социјализације који претходи формирању личности), међуутицај (после додира долази до мењања и до формирања личности), усклађивање (промене на личност које доводе до складног деловања више појединаца). Процес култивације је шири појам од социјализације. Састоји се у усвајању културних творевина. Има 3 фазе: додир са културном творевином, разумевање културне творевине и њено усвајање.

39. Друштвене појаве и класификацијаДруштвене појаве представљају повезано деловање људи које производи одређене промене којих не би било без деловања тог повезаног понашања. Битни елементи друштвених појава су: узајамна повезаност људских понашања, деловање узајамно повезаног понашања и промене које настају деловањем узајамног понашања.

Класификација:

28

-појаве друштвене основе и појаве друштвене надградње (основа класификације структура друштва: економска основа и друштвена надградња)

-парцијалне и тоталне друштвене појаве (критеријум класификације распрострањеност друштвених појава)

Друштвени процеси представљају повезано деловање људских понашања којима се производе промене којих не би било без деловања повезаних понашања(рад). Класификација друштвених процеса: вољни и стихијски, материјални и духовни, сарадње и сукоба ,стварања и разарања.

Друштвене творевине су резултат друштвених процеса (односа) (нарушавање интегритета човека у радној средини). Класификација друштвених творевина: сложени друштвени процеси (означавају скупове повезаних историјских друштвених процеса, тако да ти процеси производе исту последицу) и друштвене скупине (скупине људи повезаних друштвеним процесом који својим повезаним понашањем и образују дати друштвени процес).

Све друштвене појаве су у међусобној повезаности и у свом јединству чине структуру друштва

40. Појами елементи друштвене структуреПојам структура означава унутрашњи састав једне целине.Појам служи за означавање мање или више стабилне целине односа између елемената једне ствари или појаве. У друштвеној структури разликујемо:

1. елементе из којих се састоји друштво2. њихове карактеристике3. односе којима су елементи повезани

Елементи друштвене структуре су: људи, друштвене творевине и поједине средине које егзистирају као део друштва схваћеног као тоталитет. Треба разликовати структуру:

глобалног друштвеног система, структуре подсистема у оквиру глобалног система.

Глобални друштвени систем представља релативно стабилну целину свих делатности и односа у којима постоје услови социјалне егзистенције људи. У глобалној друштвеној структури разликујемо два елемента: материјална основа ( економска база) представља подручје друштвене производње. Елементи производње су: рад, средства за рад и предмети рада. Средства за рад, предмети рада и човек чине својом производном активношћу: производне снаге и производне односе; друштвена надградња –чине остале друштвене појаве које не настају непосредно на подручју производње материјалних добара.

Друштвену надградњу чине појаве и процеси у друштву које условљава и проузрукује друштвена основа.

1. правно-политички елементи- друштвене групе

29

- друштвене норме2. (61) друштвена свест( Представља стечена знања и навике,усвојене вредности, ставове и

уверења о некој појави.) се одређује као одражај друштвеног бића у свести људи. Појам друштвеног бића захвата све оно што постоји као објективна реалност независно од људске свести.

Посебни облици друштвене свести су:(62) Религија се дефинише као организовани скуп учења, веровања, осећања и култних радњи везаних за натприродно биће. У историји религије могу се утврдити три облика религије.

Митолошки Теолошки Секуларни

У структури религије разликујемо: замисао о натприродном бићу, осећање страхопоштовања, религијске симболе, ритуале, постојање религијских функционера. Ограниченост сазнања о природи доводи до појаве анимизам (одуховљење природе, давање особина човека неживим стварима). Ограниченост сазнања о положају човека у друштву доводи до појаве тотемизам (за тотеме су се најчешће узимале животиње, биљке и небеска тела. Ако је животиња тотем она се не сме убијати и користити у исхрани- Индија- крава света животиња). Са настанком бројних друшвених заједница-држава јавља се теизам. Беровање у богове-политеизам а у Бога –монотеизам. Атеизам- неверовање у БогаСекуларизација- процес слабљења утицаја религије као начина мишљења, живљења и слабљење утицаја цркве као друштвено-политичке установе.Филозофија као најопштији облик друштвене свести, настоји да изрази законитости које постоје у природи, људском друштву и људском мишљењу и одреди њихове међусобне односе. Она је умовање о свету као целини и положају човека, о смислу његовог постојања. Између филозофије и науке постоји обострана условљена веза. Наука је дуго била спојена са филозофијом. У средњем веку наука је пробијала баријере теолошког мишљења. У новом веку долази до диференцијације наука. Темпо развоја науке је брз у другој половини 20. века, те се савремена епоха означава као «научна цивилизација». Нова улога науке одређена је:

њеним местом у производњи представља суштинску производну снагу и утиче на развој производних снага.

Уметност се састоји из низа разноврсних творевина које су материјализоване у језичкој, звучној, од чврстог материјала, од људских гестова, помоћу којих стваралац свој доживљај лепог преноси на оног који чулно опажа уметничко дело и ужива у њему. Представља специфично сазнање о животу, посебну форму сазнања – сликовито сазнање, одражава објективну стварност у свести људи на посебан начин. Специфичност уметности је у њеној естетској форми, тј. уметничко дело треба да створи осећање лепог код оних који га доживљавају. У савременом друштву постоји и псеудоуметност, то су

30

творевине које имају лажни уметнички карактер: кич и шунд. Морал се одређује као систем правила која произилазе из односа појединца према осталим члановима друштва, а заснивају се на схватању о добру и злу.

41. Појами врсте друштвеног кретањаКретање друштва може бити схваћено у ужем и ширем смислу. У ужем смислу кретање друштва означава стварање нових друштвених односа. У ширем смислу кретање означава сваку промену у друштву тј.промену друштвених односа у смислу да људи у неке од њих ступају а из других иступају. Марксистичко схватање о променама у друштву, полази од тога да друштво представља посебну реалност која настаје деловањем људи на природу тако да људи мењају сами себе и своје облике живота. Марксистичко учење о друштву, сматра да постоји општи закон кретања друштва, по коме до развоја друштва долази услед развоја производње, као основног друштвеног процеса. Постоје две основне врсте промена: револуционарне( када се мењадруштвени систем у целини) и еволутивне(када настају промене у оквиру система, али се систем као целина не мења).Свако кретање друштва које се одвија постепено, споро и не доноси велике, битне промене, назува се еволуција. Са друге стране, револуција мења друштво у целини веома брзо. Револуција има ужу фазу (тренутак смене власти) и ширу фазу (низ промена које су неопходне да се успостави нови тип друштва).

Друштвено-економска формација представља типичан и релативно трајан систем односа у

друштву, формиран око основног производног односа, као најбитнијег односа у друштву,

израженог у власништву над средствима за производњу. Кретање, односно развој друштва,

путем револуционарних промена одвијао се кроз пет историјских типова друштвено-

економских формација:

Првобитна заједница

Робовласничко друштво

Феудално друштво

Капиталистичко друштво (Либерални капитализам после индустријске

револуције.Монополистички капитализам (картел, труст, концерн, синдикат).Државни

или савремени капитализам (политика инвестирања, цена, царина, фискалне мере...) —

настаје државна својина.

Социјалистичко друштво

Основне врсте покретљивости су:

Хоризонтална покретљивост је померање појединаца и група од једне до друге друштвене

улоге а све то у оквиру постојеће друштвено професионалне поделе рада. Вертикална

покретљивост је померање појединаца и група по хијерархијској лествици друштвеног

положаја. Може бити бити силазна и узлазна. Просторне покретљивости су сеобе

становништва. Основни канали покретљивости су политика, брак, образовање. Основне

31

последице покретњивости су: мењање погледа на свет оних који се селе, кидање веза,

напуштање породице и пријатеља, губљење осећаја сигурности, површност у односима,

смањивање социјалне дистанце између појединаца и група.

42. Рад као друштвени процес

Највећи део делатности човек врши свесно, поставља сврху, унапред замишља стање које жели да оствари.Рад омогућује човеку опстанак и представља друштвену појаву, јер се у процесу рада људи повезују међусобно, да би њихов рад имао успеха. Да би човек био способан за рад у материјалној производњи, он мора поседовати одређена знања, одређено производно искуство. У процесу рада троши се одређена количина човекових мишића, живаца и мозга.

Облици рада:

Физички рад Групни Индивидуални Прековремени рад Привредно- производни рад (индустрија, трговина итд.)

Рад је свесна сврсисходна делатност човека са универзалним карактером. Основни елементи процеса рада су: сам рад, средства за рад и предмети рада. Прави се разлика између појма рада у ужем смислу( рад је производња материјалних добара) и у ширем смислу (рад је свесна свсисходна делатност којом човек производи себе као културно и историјско биће). Рад има примаран значај за обезбеђење егзистенције и друштвене репродукције. Захтева професионалну примену кроз образовани систем. Хегел – рад назива царством нужности а Маркс- као натурализција човека и хуманизација природе.

44. Појами класификација друштвених група Друштвена група је скупа мањег или већег броја људи који ступајући у међусобне односе врше делатност у циљу задовољавања одређених личних и друштвених потреба. Класификација друштвених група:

Према организованости: организоване и неорганизоване.

На основу потреба које се задовољавају: билошке, економске, политичке и верске.

У зависности да ли се у друштвеној групи врше све друштвене функције на датом ступњу развоја друштва или не, деле се на: глобалне и парцијалне.

32

Глобалне друштвене групе су друштвене групе где се обавља процес свих животних делатности на датом ступњу развитка људског друштва. Убрајамо: хорду,род, племе, народ, нацију, човечанство.

Хорда представља најстарији облик глобалне друштвене групе. Због ниског ступња развијености средстава за производњу и човека као произвођача није остојала разлика између личног и друштвеног живота. Припадност једној хорди означавала је и прирадност одређеном друштву. Првенствени задатак хорде био је очување њених чланова. Сви чланови хорде били су једнаки у својим обавезама и правима. Настала је на нижем ступњу дивљаштва у првобитној заједници и то из чопора у коме су живеле човеколике животиње. Настанак хорде означава и настанак друштвеног живота. Привреда је била сакупљачка. На својој територији су сакупљали плодове и ловили животиње. Територију су бранили од упада других хорди. У оквиру хорде нису постојале никакве полне забране.

Род је настао на вишем ступњу дивљаштва и представља облик друштвеног живота који се заснива напроизводњи, као својој економској основи. Припадници рода, осим тога што потичу од истог претка и у крвном су сродству, живе и раде заједно, имају заједничке обичаје, старешину, култ, гробље... на челу рода је старешина кога бирају сви чланови рода. Род представља тоталну друштвену групу у којој су се вршили сви процеси неопходни за опстанак човека. Постоје извесна ограничења у погледу избора полног партнера и та ограничења представљају основу за повезивање са другим друштвеним групама. Забрањено је полно општење између брата и сестре који припадају истом роду. У матријахалним родовски м заједницама, жена има превласт над мушкарцем. Налази се на челу рода. Сродство се рачуна по женској линији. Овај положај произилази из улоге коју добија рађањем деце и у баштенској земљорадњи. Мушкарци се баве ловом и риболовом и ретко су кући. Са појавом сточарства и сточне вуче у земљорадњи у роду значај мушкарца расте. Матријахат прелази у патријахат. На друштвене односе снажан утицај имају религијска веровања и осећај заједништва који се испољава кроз обавезу међусобног помагања и заштите чланова рода. Удајом или женидбом род се ширио. Новонастали род није прекидао везе са родом из ког је настао. Између таквих родова настаје посебан облик више организације друштва познат као фратријат или братство.

Племе настаје у варварству. Сачињавају га неколико родова који се повезују. Удруживање родова вршено је на основу крвног сродства и заједничке територије. Послови који су од великог значаја преносе се на племенске органе: племенску скупштину( сви чланови племена) , веће старешина( родовске старешине), племенског војсковође( може их бити двојица) чија је улога значајна само у ратним походима. Савез племена настао је сједињавањем више племена ради постизања одређених циљева и представља заједницу у којој се индивидуалност племена не губи. Развојем савеза племена најмоћније и најразвијеније племе добија и највећи утицај у савезу. Долази до имовинске диференцијације између неких родова и племена . настаје процес распадања родовског и настајање класног друштва.

(53)Народ се јавља са настанком класног друштва. Као облик друштвеног живота јавља се у робовласништву. Појава народа омогућила је појаву приватне својине, класну диференцијацију и територијалну повезаност етнички сродних група. Основна обележја народа су: језик, заједничк

33

норме понашања, навике, морал и култура. Народ представља велику групу људи која настањује једну земљу, област или град. Не формира се од целог становништва, већ од робовласничке класе и слободних људи.

(53) Нација настаје у периоду распадања феудализма и настајања капиталистичке друштвено-економске формације. Настала је из народа као потреба младе буржоазије да обезбеди друштвене услове за развој призводних снага. Формирање нације се јавља као процес у коме се врши економско, територијално и језичко уједињење једног ширег подручја. Фактори који доводе до формирања су: економски (робна производња и размена захтевају јединство језика); друштвено - политичка ситуација (апсолутистичке монархије и народне династије), расни и

културно-психолошки фактори, религија и географски фактори. Припадници нације имају:

заједнички књижевни језик;заједничке економске и политичке интересе;посебну психичку конституцију и свест о припадности нацији (националну свест); заједничку културу.

Нацинализам и шовинизам

Човечанство

Формирање човечанства представља повезивање народа и држава преко економије, технологије и културе.

На формирање човечанства утичу:

1. економски фактори

2. средства масовних комуникација: зближавају људе и доприносе формирању свести да конкретна друштва чине једну целину- људско друштво.

Од 50их година 20ог века проблем човечанства се посматра у контексту глобализације.

Парцијалне друштвене групе се могу поделити на :

1. које чине биолошко-економско јединство

2. које чине јединство економско-политичких односа и процеса

3. у којима се одвијају политички процеси

4. у којима људи живе

45. Брак и породицаБрак је друштвена установа тј. друштвено призната веза између мушкарца и жене.врсте брака су:обичајни брак је карактеристичан за традиционална друштва; црквени брак се склапа пред црквеним органима и санкционише верским нормама; грађански брак се склапа пред државним

34

огранима и санкционише правним нормама( закон о браку и породици);фактички (конкубинат је ванбрачна заједница)и на њему се заснива породица. Рађањем деце брак је прерастао у породицу и настаје крвно сродство. Постоји и тазбинско сродство које настаје женидбом и удајом. Адоптивно сродство које настаје усвајањем. Духовно сродство (кумство и братство). Сродство се темељи на забрани родоскрвнућа(инцес табу). Породица је историјски променљива друштвена група која почива на хетеросексуалним везама и систему сродничких односа. Основе породице: биолошка биосоцијална, социјална, економска . основне функције породице су емотивна, задовољавање полног нагона, репродуктивна; економска; пружања заштите; васпитно-образовна и социјализаторска.

По Луису Моргану породица је прошла кроз 5 фаза: 1)фаза промискуитетне дивље хорде у којој су нерегулисани полни односи;2) породица крвног сродства је групни брак и постоји забрана полног општења између родитеља и деце (инцес табу);3)породица пуналуа где постоји забрана полних односа између браће и сестара;4)синдијазмичка породица је прелазни облик ка моногамној породици и карактерише се браком у паровима. То је полигамијски брак и има два облика- полигинија(брак једног мушкарца са више жена) и полиандрија(брак 1 жене са више мушкараца; 5)моногамна породица која се карактерише чврстом везом мушкарца и жене.

Сматра се да данас постоје следећи главни типови породице: тотемски клан-род ( среће се код неких аустралијских племена, сви припадници рода имају заједничко име, а индивидуална имена су непозната. Заснива се на веровању о заједничком претку свих припадника рода. У овом облику породице постои групни брак па се не мозе одредити отац детета, зато се потомство одређује по материнској линији.);патријахална кућна заједница (постојала је код индоевропских народа. Карактеришесе се заједничким именим и заједничким животом неколико генерација. Старешина је најстарији члан породице. У зависности по коме се одређује сродство имамо материнско-правну, очинско-правну кућну заједницу и кућну заједницу билатералног сродства( и мушка и женска линија сродства)); у моногамној патријахалној породици старешина породице је искључиви и једини власник имовине;индивидуална породица је и друштвено и правно призната. Чине је муж, жена и деца.

47. Стратификација у савременом друштву Неједнакости постоје у свим друштвимаДруштво је целина састављена из хијерархијских слојева (привилеговани и мање привилеговани)Четири система стратификације:Ропство, Каста, Сталеж, КласаРопство- Екстремни облик неједнакости. У неким друштвима робови су били лишени скоро свих права. Правни услови мењали су се током времена. Постепено је као формална институција искорењено.

Касте -Кастински систем разликује се од региона до региона. Везује се углавном за културе индијског подконтинента .Затворен систем у коме није дозвољено мешање између припадника касти.

35

Сталеж везује се за феудализам. Феудални сталежи састоје се из слојева:Највиши сталеж: аристократија и господски слој. Свештенство. Трећи сталеж: зависни сељаци, кметови, слободни сељаци, занатлије, трговци. Постојала је могућност мешовитих бракова .

Класе

48. Класе и слојеви Класе - Класни систем се не заснива на наслеђеној позицији и доста је еластичнији. Социјална мобилност (кретање) је много чешће.Класе зависе од економских разлика. Базична разлика између класа огледа се у својинским односима, плати, неједнаким радним условима.

Класе по Марксу: Није системски анализирао појам класе . класе чине велике групе људи које живе под сличним економским условима егзистенције, чији су начин живота, интереси и образовање различити од других група, што је узрок супротстављености и сукоба.Однос између класа је експлоататорски. У друштву постоје основне(класа експлоатора и класа експлоатисаних ) и споредне класе( јављају се и као радни елементи и ако власници средстава за производњу).

Класе по Лењину: Класе могу да се дефинишу као велике групе људи које се разликују:

1. по свом месту у систему производње; 2. по односу према средствима за производњу; 3. по свом месту и положају у друштвеној организацији рада; 4. по начину добијања и величини дела друштвеног богатства.

Слојеви - Група људи која има исти друштвени статус и друштвену улогу.

Разликују се по: величини богатства друштвеној моћи друштвеном угледу

Интелигенција- слој који обезбеђује своју материјалну егзистенцију интелектуалним радом. Њена моћ лежи у знању и способности да управља процесом произвосње. Пролетерска- продаје свој интелектуални рад; ситнобуржоаску- власници средстава за рад, сами врше интелектуални рад, инжењери; буржоаску-потиче из редова буржоазије, основ примања је друштвени положај а висина примања није адекватна уложеном труду.

Бирократија- основ егзистенције бирократије је учешће у вршењу функција у држави, положај у државним органима. Принципи бирократске органзације су: подела рада кроз поделу надлежности, постављени функционери имају власт, вршење функцијаје животни позив, долазак на положај зависи од знања.

36

Технократија- је слој који доноси одлуке од значаја за политички, економски, друштвени живот руководећи рационалношћу на основу правила технике. Припадају јој: инжењери, руководиоци техничко-технолошког процеса, организатори привредним, друштвеним и политичким пословима.

Менаџери,Лумпен- пролетеријат

49. Политичке партије Политичке партије су добровољне, релативно трајне политичке организације чији је циљ преузимање или учешће у државној власти ради заштите и остваривања класних, групних интереса у оквиру једне идеолошке концепције о општој државној политици и заједничким интересима друштва. Свака политичка партија има своју идеологију(скуп идеја које партија заступа), програм(конкретизација идеја- заштита жена, младих..), статут и организациону структуру.политичке партије настају крајем феудализма и почетком капитализма. Класификација политичких партија :

по класном критеријуму- буржоаске и радничке партије по масовности-масовне и кадровске по начину окупљања чланова- националне, регионалне на основу односа између чланства и руководства – ауторитарна и демократске

50. Друштвени покрети Најзаначајнији нови друштвени покрети су: студентски покрет, мировни покрет- Пацифизам је покрет за обезбеђење мира међу народима, тежња да

се рат искључи и онемогући као средство за решавање међународних спорова; јавља се већ у доба просветитељства, а у вези са учењем о природном праву.

антинуклеарни покрети су напори широм света да се забрани нуклеарна технологија, посебно оружје масовног уништења и системи за њихов транспорт и лансирање. Многи појединци, групе и формалне организације, понекад и нације, спонзоришу програме образовања јавности и законодаваца против развоја и ширења таквих технологија, уређаја, постројења.

феменистички (успостављање и брањење једнаких политичких, економских, културалних и

социјалних права жена. Залаже се за ослобођење жена од насиља и традиционалних

женских улога (нпр. домаћице, супруге, мајке, сексуалног објекта...) и за прихватање жене

као целокупне личности. Покрет се такође бори за остварење економске и политичке

равноправности жена.Идеја покрета је уједињење жена како би се превазишла

дискриминација. У почетку је ограничен само на жене, да би истрајношћу

и самоеманципацијом почео да укључује и мушкарце као активисте. Феминизам се

развијао у три таласа:први талас - траје кроз 19. век и означава борбу жена за право

37

гласа. Те феминисткиње су познате као суфражеткиње .Други талас феминизма - јавља се

1960их година и траје до 1980их година. Означава класичне поставке и фокусе

феминизама; организација масовног покрета, родна равноправност, антиимперијализам,

промену законодавства, женске и феминистичке часописе, едукација жена, проблематика

мушког насиља и слично...Трећи талас феминизма - започиње крајем 1980их година и

развија се и данас; редефинише род и надилазити родне разлике па је посебно близак

квир теорији, постмодернизму, екофеминизму, транс-феминизму и сл. еколошки, покрет за расну једнакост, покрет за националну еманципацију и идентитет и други.

51. Држава Држава је политичко-територијална организација друштва у којој се појављује друштво у свом организованом облику. Теорије о настанку државе: патријахална теорија (држава настаје разграњавањем породице у племе и државу. Монарх

има неприкосновену власт). органска теорија (воља државе изражава се кроз законе и правне прописе) теорија силе ( држава настаје покоравањем једног племена од стране другог) теорије друштвеног уговора психолошке теорије ( људи се деле по психолошким особинама, једни су способни да

владају а други да буду послушни и зато настаје држава) марксистичка теорија функције државе се могу поделити на :

1) унутрашње:а) законодавна, б) управна и в) судска.

2) спољне:одбрана територијалног интегритета и суверенитета

Класификација држава:

По класној суштини: робовласничке, феудалне, буржоаске, пролетерске.Према облику владавине: републике – са скупштинским или са председничким системом; монархије могу бити ограничене-власт монарха је ограничена народом(сталешке и уставне. Уставне се деле на парламенталне и дуалистичке) и неограничене(владар једини носилац суверене власти). По облику политичког режима:аутократске и демократскеПо облику државног уређења:просте и сложенеУстав је највиши општи правни акт у систему општих правних аката једне државе.

38

52. –Село град

Друштвене групе по месту сталног боравка представљају релативно трајне друштвене групе мултифункционалног карактера. Основне групе по месту сталног боравка:

1. село (засеок, салаш, катун, село ...) 2. мешовито насеље (приградско, конурбације) 3. градове (варошице, паланке, метрополе ...) 4. специфична насеља (камп, викенд насеља ...)

У селу се обавља пољопривредна делатност,постоји већа зависност од природне средине,велики је значај породице и сродства и велики је значај традиције и обичаја.на развој села и промену начина живота утицала је промена начина обраде земље и урбанизација друштва. Ово доводи до промене традиционалног лика селау архитектонском, социо-културном и еколошком смислу. Све више се производи за тржиште и чвршће повезује са градским заједницама. Мења се друштвена структура и културно-вредносне карактеристике. Породица постаје бројчано мања од традиционалне сеоске породице, обраћа се више пажње на образовање и расте утицај најобразованијег члана. У граду се обавља индустријска делатност, трговина, услужне делатности; развијен је саобраћај. Градска насеља обухватају велики број становника различите социјалне и културне припадности, политичке опредељености, старосне структуре. Градска насеља настају под утицајем поделе рада и трајног живота великог броја људи на мањем географском простору у коме се обављају различите секундарне и терцијалне делатности.У њему се налазе:

политичке, здравствене, културне, административне иобразовне институције

54. Појами класификација друштвених норми Да би се избегао несклад у понашањима и омогућило функционисање друштва, неопходно је људска понашања ускладити. Свет норми обухвата 3 велике области и деле се на:

техничке: уређују људско понашање према природи. Оне су примењено знање о природи. друштвене: уређују људске међусобне друштвене односе духовне: уређују људско унутрашње понашањеДруштвене норме су правила понашања човека. По њима човек треба да се понаша да би обезбедио склад појединачних понашања, заштитио одређене вредности и омогућио вршење

39

основних друштвених функција. Норма има три дела: хипотезу диспозицију санкцију

Друштвеним нормама друштво настоји да обезбеди вршење одређених друштвених функција. Вршење тих функција представља друштвени интерес. Друштвене норме се могу поделити:

у зависности од тога да ли настају дифузно, тј. прожимајући друштвени живот (навике, обичаји ...) или их ствара држава (правне норме).

на основу средстава којима се утиче на људе да се по њима понашају на:a) друштвене прописе иb) техничка правила.

55. Техничка правила • Регулишу однос човека према природи. • Заснивају се на знању о природи и прописују понашање човека у процесу присвајања

природе.• Она су упутство за понашање а не заповест.

Техничка правила не садрже санкцију. Сматра се да је довољна свест, сазнање о опасности која прети ако се не придржавамо техничких прописа. Уколико је друштвена заједница заинтересована за поштовање, прописује санкције за прекршиоца, а техничко правило постаје друштвени пропис, а ако санкцију примењује држава постаје правна норма.Све већи број техничких правила прераста у друштвене прописе ради остваривања хуманих услова рада и омогућавају опстанак људског друштва – радно право и еколошко право.

56. ( )Друштвени прописи право

Одређују понашање човека према осталим члановима друштва.За поштовање друштвених прописа заинтересована је цела заједница. Служе за поштовање заједничког циља у интересу шире заједнице, али не мора да буде у интересу појединих њених чланова.Поштовање друштвених прописа обезбеђује се од васпитања до примене санкција.друштвени пропис има три дела: хипотезу, диспозицију и санкцију.

• Правни прописи тесно су повезани са државом.• Право је скуп друштвених прописа чију санкцију обезбеђује држава својом организацијом

за физичко насиље штитећи класне интересе владајуће класе.• Применом правних прописа решавају се конфликти у друштву уз поштовање

општељудских вредности: слободе, једнакости, правде, поштовања људског достојанства, права и слободе човека, истине, демократије.

• Елементи правне норме: хипотеза, диспозиција и санкција.

40

• Право настаје са настанком државе. Држава преко права регулише оне процесе у друштву у којима долази до изражаја непомирљиви класни сукоб основних класа, а то је сукоб у процесу материјалне производње и политичком животу. Елементи правне норме чију примену обезбеђује државасу: хипотеза, диспозиција(правило понашања које се прописује правном нормом) и санкција.

57. Морални прописиМоралне норме су скуп правила понашања људи заснованих на схватању о добру и злу. Санкције за непоштовање моралних норми се не примењује организованом принудом (као код права) већ спонтаним реаговањем заједнице. Морал као друштвени пропис има 3 компоненте: моралну норму: исказ о пожељном понашању у датој ситуацији ;морални суд: садржи процену понашања појединца и група ;моралну санкцију: која се остварује у односу да ли је примењује појединац или група.

Санкцију изриче непоштовалац сам према себи:осећање стида,неодређеног страха,гађење,презир према себи ,бола,нелагодности,осећања презира и жеље за самокажњавањем.Санкцију изриче и друштвена група према непоштоваоцу моралне норме: игнорисање и избацивање из друштвене групе.

Појединци моралне норме усвајају у целости или делимично и стварају свој лични морал, који се мање или више разликује од друштвеног морала.Морал се испољава у односу према природи, другим људима и самом себи. Основни морални процеси су:стварање моралних норми, сазнавање моралних норми примена моралних норми и санкција..

58. Обичаји Настају у друштвеним заједницама дуготрајним понављањем одређеног начина понашања, које је обавезно за све припаднике друштвене групе.Настају тако што се дуготрајно понашање почне сматрати обавезним.Санкције примењују чланови друштва који се сматрају позваним да их примене. Нису прецизиране и зависе од појединих околности, а крећу се од подсмеха и презира до избацивања из друштва.Кад држава почне да обезбеђује примену обичајних правила, примењује санкцију прерастају у право – обичајно право.Обичајна правила припадају традиционалним друштвима и културама.

41

59. - , Друштвени прописи мода правила понашањаМода Регулише понашање у погледу одевања, опхођења са другим људима, облике забаве, начин уређења стана.Може се посматрати као систем прописа који немају већи значај за спровођење и остваривање човека у друштву, нарочито ако се ради о потрошачком друштву.Најбрже се мења, а санкције су благе (подсмех, прекор и сл).

Правила понашања: регулишу начин одевања и комуникације. Санкције се испољавају у осећању стида.Уче се у породици а мењају се са друштвом и системом вредности.Проблем се јавља са преласком из једне у другу средину, код миграната: село-град и држава-држава. Правила учтивости: регулишу комуникацију са људима у друштвеним процесима. Постоје различита правила у различитим културама.

60. Инжењерска етика Етика инжењера се испољава кроз више односа и то према:

• предметима и средствима рада (техници и технолошким поступцима);• припадницима своје професије;• радној групи, у којој суделују и припадници других професионалних група;• организацији рада у предузећу; пословним партнерима на тржишту (другим предузећима

и њиховим заступницима);• друштву у целини, како према његовим актуелним привредним и другим проблемима,

тако и према историјском наслеђу и будућим очекивањима његових припадника;• природној средини и односу према самом себи.

Инжењерска етика у савременој цивилизацији подразумева:С једне стране скуп етичких принципа који обавезују инжењере у вршењу њихове професије (односно шта инжењер мора поштовати имајући у виду статус и част своје професије), а с друге одговорност пред човечанством нарочито у условима савременог научно-техничког развоја. Прихватању одговорности у условима нарушене еколошке равнотеже. Код инжењера

етичка одговорност јавља се у две фазе: код стварања технике и код употребе технике.

63. Секуларизација и ревитализација религије Секуларизација је процес слабљења утицаја религије као начина мишљења, живљења и слабљење утицаја цркве као друштвено-политичке установе. Процес секуларизације добија снажнији размах у савременом друштву под утицајем нове технолошке основе рада, урбанизације и промене у друштвено-економском положају радничке класе. У идустријској производњи успех рада зависи од машине, а не од природних околности, за које је човеку „посредник“ био Бог, па Бог постаје и“ нефункционалан“ човеку. Стална трка човека за зарадом не оставља му времена за контемплацију(молитву).

42

Продуктима процеса секуларизације сматрају се секуларност, секуларизам и атеизам.Ревитализација- оживљавање религије.

64. Појам културе Термин култура је многозначан и укључује у себе многа значења:

• Прво, овим термином означава се одређена историјска епоха у развитку човечанства. • Друго, употребљава се за означавање обележја конкретног друштва или народа (етноса). • Треће, њиме се означава специфична делатност друштва, социјалних група, индивидуа,

носилаца одређених форми животне делатности. • Четврто, користи се за обележавање одређеног нивоа духовне културе, или још уже за

обележавање уметничке културе. • На крају, треба поменути а се термин користи и за означавање степена образованости и

васпитања самог човека. У одређењу културе, издиференцирала су се три приступа

• технолошки • друштвени и• аксиолошки

Култура се одређује и као «скуп свих оних процеса, промена и творевина које су настале као последица материјалне и духовне интервенције људског друштва (у природи, друштву и мишљењу). А основни смисао културе састоји се у томе да олакша одржање, продужење и напредак људског друштва» /.../ култура је оно што живот чини вредним живљења» (М. Илић)

Полазећи од различитих поимања културе и критеријума класификације можемо да разликујемо:

• материјалну културу и духовну културу, • културу различитих региона, држава и народа, цивилизација, али и • културу карактеристичну за поједине друштвене групе, слојеве, институције или

делатностиКултура се разликујуе и по времену у коме је настала, при чему су у оквиру ње препознају социокултурни процеси прошлости и садашњости, али и назначена будућност. Тако у оквиру европске културе разликујемо: античку културу Грчке и Рима, културу средњег века, епоху ренесансе и културу новог века.

65. ПојамцивилизацијеМногобројне проблеме везане за дефинисање можемо поделити у три групе

• Прва група произлази из интердисциплинарно - методолошке равни, при чему различите дисциплине немају јединствен приступ у изучавању овог феномена.

43

• Други круг проблема проистиче из различитих приступа у оквиру поменутих дисциплина. Још увек постоји спор о томе да ли појам треба користити за означавање вишег нивоа развитка друштва, или за фазу распадања система битних вредности - за процес декаденције.

• Трећа група проблема проистиче из различитог заначења овог појма у различитим језицима. За означавање истих феномена у друштвима (језицима) коришћен је други термин - култура.

У 20. веку у одређивању појма цивилизације доминирају три становишта

• По првом, овај појам је опозит појму културе јер се ова два феномена потпуно разликују (нпр. О. Шпенглера и Н. Берђајева).

• По другом, ово су идентични феномени, те се појмови користе синонимно. Синонимну употребу појмова први пут сусрећемо у књизи Е. Б. Тејлора, Primitive Culture, у којој се наглашава идентитет ова два феномена, те он говори «култура или цивилизација».

По трећем, цивилизација је сложенији облик културе, па су појмови субординирани

Најчешће се појам цивилизација користи за означавање највишег степена социјалне еволуције, вишег степена културе, као антитеза за примитивну културу, као антоним дивљаштва и варварства.Схватања се разликују по елементима које сматрају пресудним за развој цивилизације: појава металног оруђа, писма, подела рада, раст економске неједнакости, формално организовање држава, урбанизација, монументалност у уметности.Цивилизација означава квалитативно вишу етапу у развитку људског друштва, творевине материјалне културе и духовне културе, које одређују човеков однос према природи и датом типу организације друштва на одређеном

географском простору. Основна обележја цивилизације су универзалност, општост и

стабилност.

Тофлерова класификација цивилизација

• Цивилизација првог таласа започела је 8000 год. пре наше ере и трајала је све до почетка XVII века.

Производ је пољопривредне револуције. Однос човека према природи био је инстинктиван. Становништво се делило на цивилизовано: племство и свештенство и примитивно: кметове и робове. Многе цивилизације су доживеле свој успон и пад (Египат, Месопотамија, Вавилон, Грчка, Рим . . .). Привреда је била децентрализована, тржиште слабо готово неразвијено, а занатство се заснивало на наруџбини. Информације су се преносиле путем гласова, звука и биле су намењене углавном појединцима, а не масама. Моћ религије је била огромна.

44

Цивилизација другог таласа започиње између 1650. и 1750. и траје до 1985. То је време проналаска парне машине, прерастања занатских радионица у фабрике, пропагирања идеје прогреса, индивидуалних права, одвајања цркве од државе. У овом периоду раубује се природа, исцрпљују минерални и енергетски извори, уништавају шуме.

Основна обележја ове цивилизације су :индустријска револуција са масовном производњом,масовном потрошњом, масовним образовањем, мас-медијима, и све је «повезано и опслуживано специјализованим институцијама – школама, корпорацијама и политичким партијама.»

Трећи талас везује се за технолошку револуцију. Цивилизацију трећег таласа поред нових технологија, чију основу чини штедљивост, симболизују компјутер и доминација заснована на научном стварању и знању.Биосфера је све угроженија, а њена релативна равнотежа одржава се средствима техносфере. У социосфери долази до промена у породичном животу. Веће су могућности бирања начина живота и избора занимања.Цивилизација трећег таласа темељи се на информацијама, виртуелној култури, јер електронска комуникација обезбеђује већу размену знања и информација.

66. Уметност и кичУметност се састоји из низа разноврсних творевина које су материјализоване у језичкој, звучној, од чврстог материјала, од људских гестова, помоћу којих стваралац свој доживљај лепог преноси на оног који чулно опажа уметничко дело и ужива у њему. Представља специфично сазнање о животу, посебну форму сазнања – сликовито сазнање, одражава објективну стварност у свести људи на посебан начин. Специфичност уметности је у њеној естетској форми, тј. уметничко дело треба да створи осећање лепог код оних који га доживљавају. Кич је снижавање вредности у уметности. То је слабост уметника, распродаја идеала по сниженим ценама. Кич подсећа на уметност јер је доступан чулима.

67. Глобализација као обележја савремене цивилизацијеГлобализација је процес привредног, социјалног, културног и политичког деловања које надмашује границе националних држава. За једне је глобализација објективан процес а за друге је американизација света. Савремени свет можемо поделити на центар-богати и периферија-сиромашни

Први талас глобализације везује се за 16. век; други талас за експанзију индустрије и трећи талас за период након завршетка хладног рата.

Одрђење глобализације: Ентони Гиденс Имануел Волерстин

45

Пјер Бурдије Томас Фридман Мануел Кастелс

Глобализација се схвата као модернизација (теорије Парсонса, Кера и Данлопа, Данијел Бела, МекЛуана и Робертсона) и као доминација (теорије Бухарина, Амина, Гундер-Франка, Валерштајна).

Са економског становишта: прекогранично пословање предузећа или повезивање националних привреда у светску привреду преко светског тржишта. Са социолошког: друштвени процес повезивања на основу економске и технолошке повезаности конкретних друштава у односе међузависности и културне повезаности, тако да настаје јединствено светско друштво на планети Земљи, и свест о припадности том друштву како појединих друштава, тако и његових чланова.

Хелд разликује хиперглобалисте, скептике и трансформационисте.

Хиперглобалисти сматрају да је глобализација историјска неизбежност, јер долази до:

претварања националних економија у транснационалне; смрти националних држава- владе не осећају одговорност према грађанима, него према

наднационалним огранизацијама; краја националних култура и идентитета.

Скептици

економска глобализација је мит. Створена су три велика финансијска и трговачка блока: европски, пацифичко-азијски и амерички;

• моћ националних држава остаје њихово трајно својство, а почетак 21. века означава стварање нових независних држава;

• долази до фрагментације и дубљих неједнакости те јача фундаментализам и агресивни национализам.

Трансформационисти су на средини између ова два става.Глобализација:

- Дуг историјски процес- Утиче на преобликовање света (детериторијализација)- Противуречан процес-

На међународном плану глобализација представља повезаност и условљеност економског развоја између земаља, (стални пораст промета роба, капитала и радне снаге и трансфер технологије и знања.

На нивоу појединих земаља представља економску зависност једне земље од остатка света; кроз повезаност увоза и извоза.

На нивоу појединих делатности

46

у степену економске и технолошке повезаности предузећа те делатности на међународном плану,

и продаја и производња из те делатности има међународни карактер.

Присталице глобализације истичу следеће позитивне ефекте:

а) видно смањење просторне и временске границе; б) омогућује учешће већег броја земаља у међународној економији, трговини и финансијама; в) позитиван утицај на демократске процесе у земљама у развоју. г) позитивно утиче на дерегулацију и либерализацију економског живота у појединим земљама; д) подстиче тржишну утакмицу, која се преноси на међународни план; ђ) повећава степен економске, а тиме и политичке међузависности између земаља.

Противници глобализације кажу:

а) глобализација доноси корист искључиво економски развијеним земљама; б) међународне финансијске институције својим тврдим захтевима и ограничењима, коче економски развој земаља у развоју; в) глобализација константно повећава јаз између богатих и сиромашних; г) земље у развоју немају адекватну и довољно развијену мрежу институција које су неопходне за развој тржишне привреде и равноправно учешће у процесу глобализацијеГлобализација изазива крупне, вишеструке (позитивне и негативне) ефекте и неједнако распоређене последице:

технолошке- ширење технологије; политичке- јачање наднационалних институција; Културне-стандардизација светске културе, формирање монокултуре; Економске-доминација мултинационалних компанија; Друштвене-разарање традиционалног система и свеопшта американизација.

Димензије глобализације:

Економска Културна Политичка Социо-структурална

Технолошка Комуникацијска Временско-

просторна

Демографска Војна

68.Транзиција Појам транзиција појавио се у западној литератури 70-тих година прошлог века. Сва друштва у савременом свету налазе у процесу транзиције.

високо развијена друштва иду од индустријских ка постиндустријским, постреалсоцијалистичка од ауторитарног ка плуралистичком грађанском систему,

47

земље трећег света од традиционалног ка индустријском друштву.

Указано: на неефикасност друштвене својине и начин управљања развојем који се на њој

заснива, на низак животни стандард становништва, на постојање или непостојање или не-остваривање личних права и слобода грађана и постојање партијске државе која није израз демократских односа у друштву.

Тежи се успостављању новог система који треба да обезбеди:• већу економску ефикасност • бржи привредни развој • виши животни стандард становништва • веће слободе и права грађана • успостављање правне државе

Транзиција треба да доведе до : успостављања приватне својине формирања тржишне привреде развијање и афирмације приватног предузетништва превазилажења кризе која се испољавала у ниском животном стандарду, непостојању

демократских односа и једнопартијском систему.Три противуречности транзиционог процеса

Прво, земље транзиције имају низак ниво продуктивности и због тога на једној страни неповољан положај на међународном тржишту, а на другој онемогућава већа захватања из привреде у циљу обезбеђивања средстава за социјални интервеционизам.

Друга противуречност је социолошко-психолошког карактера. У претходном систему постојао је осећај социјалне сигурности, људи су стицали и стекли одређене навике и облике понашања које нису примерене вредносном систему и облицима понашања које захтева друштво приватне својине и тржишне привреде.

Трећа противуречност тиче се менаџмента. У развијеним земљама менаџмент је одвојен од својине што омогућава стручно, најчешће на научним сазнањима засновано руковођење економијом. У земљама транзиције менаџмент није одвојен од својине.

По Липтону земље у транзицији морају: пажљиво да прате догађаје у светској привреди, да пажљиво отварају своја тржишта мултинационалним компанијама и другим

предузећима из развијених земаља да у већој мери користе локалне ресурсе и потенцијале који су значајни за светско

тржиште зналачки користе празне просторе у индустријској структури развијених земаља у вези

са применом «високих технологија»

48

реконструишу привредне и непривредне делатности ради повећања конкурентности на међународним трговинским трансакцијама

да богате привреду индустријским и услужним делатностима које су у вези са коришћењем информационих технологија.

(69) Транзициони процесу у постсоцијалистичким друштвима

Транзиција треба да доведе до: успостављања приватне својине формирања тржишне привреде развијање и афирмације приватног предузетништва превазилажења кризе која се испољавала у ниском животном стандарду, непостојању

демократских односа и једнопартијском системуТранзиција у Србији започела је под тешким економским и друштвеним условима.

У 2000. смањен је per capita GDP на мање од половине у односу на 1989. Годишња инфлација виша од 140%. Економска транзиција: промена у власничкој структури Политичка транзиција: од једнопартијског ка вишестраначком систему.

Транзиција је требала да доведе до вишег квалитета живота. У земљама транзиције није дошло до пораста производње и животног стандарда. Дошло је до пада производње, брзог социјалног раслојавања, пораста незапослености, пада животног стандарда и пораста асоцијалног понашања (пре свега криминала). У процесу транзиције на нашим просторима нису избегнуте тешкоће које прате акумулацију првобитног капитала, нити су решени проблеми који су постојали у социјализму. Настали су нови проблеми: пад друштвеног производа који је условио раслојавање, заостајање производње и велику стопу незапослености, повећање социјалних разлика, пораст криминала и опште сиромаштво. Мада је дошло до извесних успеха у изградњи демократских институција и претварања планске привреде у неке облике тржишне, у готово свим социјалистичлим државама дошло је до пада животног стандарда и пораста сиромаштва.Постсоцијалистичка транзиција Србије почиње 1989. године ступањем на снагу Закона о предузећима којим се легализује оснивање приватних предузећа. До тад је у Србији (Југославији) био могућ рад у приватном сектору само у оквиру газдинстава (индивидуалних пољопривредника) и у радњама (занатским, услужним) која су оснивала лица бавећи се индивидуалним радом и која су пословала средствима индивидуалне својине грађана. Процесом приватизације друштвених фирми 1990-их означен је почетак транзиције у Србији. Долази до приватизације великих и малих предузећа, реконструисања привреде, промене улоге државе и либерализације банкарског сектора. Масовно осиромашење већег дела становништва доводи до кризног стања унутар друштва. Долази до миграција једног слоја становништва док други слој наставља да чува свој привилегован положај који је углавном стечен преко нелегалних радњи што за резултат има општу криминализацију друштва. Пораст криминала, општа незапосленост и негативне демографске тенденције одразили су се у областима образовања, здравства, културе,

49

науке и социјалне заштите. Транзиција се најбоље одразила у Словенији, док је у Србији дошло до закаснеле транзиције 90их година прошлог века.

70.Последице неолибералног модела друштвеног развоја

71. - Социолошко одређењенаучно технолошкереволуције

Научно-технолошка револуција може да се дефинише и у ужем и у ширем смислу. У ужем смислу се дефинише као напредак у предметима рада и претварању науке у непосредну производну снагу. Овако схваћена јавља се после три индустријске револучије: после увођења паре у производњу као погонског средства, увођења и употребе нафте и проналаском и употребом атомске енергије. У ширем смислу обухвата промене до којих долази усред наглог развоја науке и технологије, а које се исказују у променама у предметима рада, у развоју средстава за комуникацију и транспорт, у развоју нових извора енергије, у друштвеној подели рада, у организацији рада. Суштину научно техничке револуције чине:

Промене у средствима рада и предметима рада Искључивање човека из прочеса рада у коме он опслужује машине Прерастање науке у одлучујући елемент производних снага

Микроелектроника чини срж научно-технолошке револуције. Најчешће се поистовећује са производњом чипова који су омогућили рад рачунара, робота , аутомата, телекомуникацијских уређаја и сл. Научно- технолошка револуција имала је бројне позитивне и негативне последице. Долази до аутоматизације процеса производње.Радници се повлаче из опасних зона рада. Шансе за нарушавање човековог интегритета се смањују, али компјутеризација ( доводи со променеа у доживљавању сврсисходности рада, рад се своди на апстрактно мишљење и може доћи до фрустрације радника)и роботизација процеса производње доводе до негативних последица. Долази до доминације машине над човеком. Човек почиње више да троши интелектуалне способности а све мање физичку снагу.

74. Сиромаштво и социјална изопштеност Сиромаштво је један од разлога ометања људског развоја, односно један од узрока социјалних неједнакости и маргинализације.

• Апсолутно сиромаштво • Релативно сиромаштво • Екстремно сиромаштво

Тренутно је 190 милиона људи незапослено, а додатних 500 милиона мораће да тражи радна места у наредних 10 година. 1.3 милијарди људи зарађује мање од 2 долара дневно, што за њих

50

значи сиромаштво и зависност. По проценама UNDP-а 10,6% становништва Србије живи испод границе сиромаштва. Тачније 1/5 живи у веома тешким условима, и овај проценат не укључује избеглице, Роме и људе који живе у колективним центрима, који по дефиницији живе испод границе сиромаштва. Ако укључимо и њих онда око 25-30% становништва Србије живи или у сиромаштву или је озбиљно угрожено. Према подацима за 2011. и 2012. годину стопа сиромаштва у Србији је и даље висока, између 6,8 и 8,8%. То значи да између приближно 500 и 642 хиљаде појединаца преживљава тако што не задовољава ни најосновније потребе у неком домену, укључујући и оне које се тичу исхране. Социјална искљученост

• Димензије искључености:– приходи, – тржиште рада, роба и услуга, – систем образовања, здравствене, социјалне заштите, – области друштвених мрежа, – културе и сл.

75. Еколошкипроблемикао обележја савременецивилизације

За означавање нарушеног стања равнотеже у систему користе се термини криза оклине и еколошка криза. Термин еколошка криза је свеобухватнији и уважава човека као део природе(део екосистема) у коме он производним делањем мења екосистеме и услове њиховог опстанка. Овај термин упућује на повезаност природних и друштвених појава, па је адекватнији за употребу у социјално-еколошким проучавањима проблема насталих у фукнционисању система друштво-природа. Узроци еколошке кризе који су углавном у савременом друштву антропогеног карактера могу се сврстати у три групе:

проблем становништва- који обухвата повећану стопу наталитета, густину насељености и проблем исхране

исцрпљивање природних ресурса проблем енергије и загађивање као универзални проблем

повећани број становника, његова густина пре свега у урбаним срединама отежава адаптацију у социоекономском и еколошком смислу. Урбане средине постају доминантан облик у коме живе људи.. урбанозација изазвана брзим порастом индустријског начина производње условљава смањење броја становника у руралним насељима што доводи до смањења обрадивих површина. Проблем исхране је у директној вези са бројем становника. Одређене агротехничке мере( коришћење азотних ђубрива) доводе до деградације животне средине. У обновљиве ресурсе спадају шумски комплекси, биљни и животињски свет, а у необновљиве резерве фосилних горива и лежишта руда. Можемо рећи да је главни узрок еколошких проблема модерна индустрија и њено загађивање биосфере штетним отпацима у виду гасова, воде или чврстог отпада.

51

76. Одрживи развој Одрживи развој настаје као последица

• тежње да се изнађе нов модел развоја• критике схватања развоја као квантитативног раста• тежње да се успостави нов однос између развоја, благостања и заштите животне средине

Одрживи развој може се дефинисати као развој који омогућава унапређивање техничко-технолошке основе рада, пораст друштвеног богатства и благостања људи уз истовремено очување животне средине за опстанак садашњих и будућих генерација.Обухвата усклађивање између: привредносг раста, социјалне правде и заштите животне средине.

Ново поимање друштвеног развоја има три полазишта:1. људска бића имају право на здрав и продуктибван живот у хармонији са природом2. државе имају суверено право да користе своја природна богатства сходно својој

концепцији развоја3. ради решавања еколошких проблема државе треба да раде на развијању повољног

отвореног међународног економског система који би уважавао интересе свих.

Сагледавање еколошких проблема на дужи рок садржи АГЕНДА 21 – Програм активности за 21. векОвакав развој теоријски је заснован на три принципа:

1. концепту неопадајућег богатства (не дозволити девастацију природног и друштвено оствареног богатства)

2. концепту неопадајућег природног богатства (константност природног богатства)концепту еластичности (еластичан приступ у разматрању промена структуре природног богатства и њиховог вредновања.Франческо ди Касти- “Одрживи развој може да функционише само када су четири ослонца развоја - привредна, друштвена, културна и животна средина – од подједнаког значаја и јачине, са чврстом међусобном повезаношћу и условљеношћу опскрбљене прилагодивом институционалном основом. Ако је једна нога столице краћа или дужа од осталих, нема удобног седења, нема одрживости ...”2002.Јоханесбург-декларација истиче три чиниоца благостања:

1. животни ниво2. животни миље3. услове живота

Потреба задовољавања основних потреба је претпоставка задовољавања других па се истиче: неопходност искорењивања сиромаштва промене образаца производње и потрошње заштита и управљање природним ресурсима економски и социјални развој.

2012- Рио де Жанеиро

52

“Будућност какву желимо”:• зелена економија у контексту одрживог развоја и искорењивања сиромаштва и • институционални оквир за одрживи развој.

7 кључна питања:• Добри послови – зелена радна места• Одржива енергија за све• Одрживи градови• Безбедност хране и одржива пољопривреда• Вода за цео свет• Океани• Друштва отпорна на природне катастрофе

53