Spanija - turizam

Seminarski rad panija turizam

Seminarski rad panija - turizam

SadrajSadraj........................................................................................................................ 2 Uvod........................................................................................................................... 3 panija....................................................................................................................3 Razrada......................................................................................................................3 Turistiki resursi panije..........................................................................................3 Prirodni resursi..................................................................................................... 3 Kulturno-istorijska batina....................................................................................4 Saobraaj.............................................................................................................5 Smetajni kapaciteti.............................................................................................6 Regije panije..........................................................................................................6 Severna panija................................................................................................... 6 Istona i Juna panija..........................................................................................6 Centralna panija.................................................................................................7 panski Pirineji .................................................................................................... 8 panska ostrva.....................................................................................................8 Najzastupljeniji vidovi turizma u paniji..................................................................8 Turizam sunca i plaa...........................................................................................8 Gradski turizam....................................................................................................9 Kulturni turizam kulturni dogaaji i manifestacije...........................................10 Poslovni turizam.................................................................................................12 Zakljuak.................................................................................................................. 14 Literatura.................................................................................................................. 15 Rei........................................................................................................................... 16

Nikola Mladenovi 131/2008 2


UvodpanijaKraljevina panija, sa svojom povrinom od 5800825 km2 zauzima 4/5 Iberijskog poluostrva. Po svojoj povrini to je peta zemlja u Evropi, a po naseljenosti trea. U svom sastavu ima 17 autonomnih pokrajina i 2 autonomna grada na severu Afrike. lanica je Evropske Unije, Ujedinjenih Nacija i NATO Saveza. Ustav iz 1978.godine je najvia norma panskog pravnog poretka. Na elu panije je kralj Huan Karlos I, a izvrnu vlast ima vlada iji je predsednik od 2003.godine Hose Luis Rodriges Sapatero. Prema podacima iz 2008.godine panija ima 46.157.822 stanovnika, a njen glavni grad ima oko 6.271.638 stanovnika. Gustina naseljenosti je 91 stanovnik po km2. U dananje vreme oko 80% stanovnitva ivi u gradovima. Kada je re o religiji, panija je prilino homogena: 97% stanovnitva je katolike veroispovesti, 0,4% su protestanti i 2,6% su ostali. panski ili kastiljanski jezik je zvanini jezik a ostali jezici koji se govore na ovom podruju su: Katalonski, Baskijski i Galijski. panija je jedna od najznaajnijih zemalja na svetskom turistikom tritu, a jedan od razloga za to jesu i njeni brojni prirodni i kulturoloki resursi.

RazradaTuristiki resursi panijepanija poseduje veliki broj prirodnih i kulturnih turistikih resursa.

Prirodni resursiPrirodni resursi su imali veliki uticaj na razvoj turizma u ovoj zemlji. Na Iberijskom poluostrvu brdoviti i planinski krajevi su dominantni u odnosu na ravnice. U paniji se prostire pet planinskih venaca, a skoro 50% teritorije je pokriveno ravnicama. Istoni deo panije zapljuskuje Sredozemno more, na zapadu Atlantski okean a na severu Kantabrijsko more. panske obala nije previe razruena preteno je prava, bez mnogo uvala. Istone i june obale panije su ravne i peskovite, severne imaju lepe uvale, a kantabrijske su stenovite i strme. panija ima preko 2000 plaa i odlikuje ih izuzetna lepota i prijatna klima. Hidrografsku mreu panije ini est reka: Gvadalkivir, Gvadijana, Taho, Duero, Ebro, Mino i Jukar.



panija se nalazi u umerenom pojasu, a njen neujednaen reljef utie na veliku klimatsku raznovrsnost. Na istoku i jugu panije preovlauje sredozemna klima srednje mesene temperature tokom godine kreu se od 13-25C, a izlui se 350-500mm padavina. Severozapad panije ima sveiju klimu sa temperaturom od 8-20C i padavinama od 900-2000mm. itavo ovo podruje je pod bujnom i zelenom vegetacijom pa se esto nayiva i Zelena obala. Unutranju paniju, sa kontinentalnom klimom karakteriu srednje mesene temperature od 323C i koliina padavina od 300-500mm. U paniji postoje dva potpuno razliita tipa vegetacije. Zelena panija i Mediteranska panija. panija je zemlja u kojoj se biljni svet iz itave Evrope mea i ukrta sa vegetacijom tipinom za severnu Afriku. U sredozemnim klimatsko-vegetacionim uslovima ivi mediteranska fauna (gmizavci, insekti i ptice), a krupnije ivotinje su se odrale uglavnom u planinskim predelima.

Kulturno-istorijska batinaIzmeu 1994-1995 pronaeni su ostaci prvih predaka oveka na tlu dananje panije, u Velikoj dolini Atapuerka u Burgosu i dato im je ime Homo Antecesor, za koga se veruje da je star 800.000 godina. 1848.godine u peini avolja kula na Gibraltaru otkriveni su ostaci lobanje neandertalaca. Prvi Homo Sapiens se pojavljuje pre oko 15.000 godina. 1885.godine otkrivena je peina Altamira u Santanderu. O bogatoj likovnoj umetnosti iz perioda paleolita govore nam i peine Kastiljo i Pindal.

Iberijsko poluostrvo su naseljavali brojni narodi kao to su Iberi, Kelti, Keltiberi, Tarteani i Baski. Nikola Mladenovi 131/2008 4

Seminarski rad panija - turizam Rimljani su 197.godine p.n.e pokorili Keltibere i od poluostrva napravili sastavni deo carstva. Negde oko 110.godine p.n.e zapoet je proces romanizacije panskog stanovnitva i trajao je sve do sredine III veka. Od III pa do VII veka na ovoj teritoriji postojala su sledea kraljevstva: Vizigotsko kraljevstvo, Tulusko kraljevstvo i Toledsko kraljevstvo. Na teritoriju dananje panije dolaze 713.godine Mavari. Islam se nametnuo, ali poslenekoliko godina stvara se svest o neophodnosti borbeprotiv osvajaa i poinje Rekonkista (ponovno osvajanje) koja je trajala osam vekova. panija je oduvek bila privlana i interesantna i zbog toga to su na njenoj teritoriji due vreme iveli katolici, jevreji i mavari. Njihov zajedniki ivot odraavao se i u umetnosti. 1479.godine dolazi do braka izmeu Izabele i Fernanda ime dolazi do ujedinjenja najvanijih poluostrvskih drava i do stvaranja panije. 1492.godina ima veoma veliku vanost za paniju iz vie razloga: 1. Tada je izdata gramatika panskog jezika 2. Donet je dekret o proterivanju Mavara i Jevreja 3. 12.10.1492. Kristofor Kolumbo kroio je na tlo Amerike. Dolaskom na tle Latinske Amerike panci nailaze na iroku oblast kulturnog naslea autohtonih stanovnika dananje Hispanske Amerike. Kolonizacija June Amerike trajala je od XV do XIX veka.

panija, zemlja koride i tortilje, paelje, sangrije, flamenka i brojnih religioznih praznika, oduvek je privlaila cbrojne turiste. Istorija, kultura, umetnost, plae, reke i planine ine neprocenjivo bogatstvo koje panija uva i neguje, ali i rado deli sa svojim posetiocima.

SaobraajSaobraaj je u paniji veoma razvijen i dodatno omoguava bolji razvoj turizma. U paniji postoji nekoliko avio prevoznika, eleznica i putevi su takoe dobro razvijeni i esto korieni u paniji. Pored toga pomorski saobraaj je dobro razvijen, a veliki izbor krstarenja upotpunjuje turistiku ponudu panije. Nikola Mladenovi 131/2008 5


Smetajni kapacitetipanija poseduje razne vrste smetajnih kapaciteta, od luksuznih hotela pa do hostela. Takoe postoje i veliki broj smetajnih kapaciteta koji su izgraeni od strane drave a zovu se alberges i paradores. Ovakav smetaj u tradicionalnom panskom stilu i ovakva mesta uglavnom privlae nezavisne putnike koji ele da upoznaju pravu paniju. Najpoznatiji lanac hotela u paniji je Sol-Melia.

Regije panijeSeverna panijaNa severu panije dominantne su Kantabrijske planine. Ova regija sa zapadne strane gleda na Atlantski okean, a na severu gleda na Baskijski zaliv. Obala severne panije karakteristina je po velikim travnatim povrinama, vonacima i umskim predelima. Karakteristino za ovaj deo panije jeste da on posetiocima nudi pravu paniju odnosno neunitenu i nezagaenu prirodu i bogatu narodnu tradiciju. Galisija je oblast u kojoj se govori galijskim jezikom (veoma slian portugalskom) a obiaji i neki predeli ove oblasti dosta asociraju na Irsku. Veliki znaaj za Galisiju ima put Santijago de Kompostela. Reljef postaje krovitiji u Asturijasu i Kantabriji i ova oblast kulminira nacionalnim parkom Vrhovi Evrope. Kada je re o Baskiji koja se delimino prostire i na teritoriji Francuske treba napomenuti da su dva najznaajnija turistika centra ove oblasti San Sebastijan i Bilbao.

Istona i Juna panijaKatalonija ima svoj jezik, svoju kulturu i jak oseaj nacionalnog identiteta. Katalonci su oduvek smatrali da su mnogo napredniji u odnosu na pance. Turistiki najposeenija mesta su Ulica Ramblas, pansko selo, Stari deo grada, Sagrada Familija. Katalonija obuhvata i dve veoma ynaajne turistike regije: Kosta Brava i Kosta Dorada. U oblasti Kosta Brave turistiko mesto koje je vrlo istaknuto jeste Ljoret de Mar. U oblasti Kosta Dorade turizam ima vanu ulogu u ekonomiji Valensije i Mursije. Priobalna uzana ravnica u ovoj Nikola Mladenovi 131/2008 6

Seminarski rad panija - turizam oblasti je jedan od poljoprivredno najproduktivnijih regiona u paniji. Kulinarska atrakcija u ovoj oblasti je paelja (paella - pirina, afran, povre i meso) a kada su u pitanju dogaaji to su svakako Faljas (praznik posveen stolarima koji u celom gradu postavljaju velike drvene figure i na kraju sedmodnevne proslave figure se spaljuju) koje se organizuju svake godine u Valensiji. Kosta Blanka nalazi se izmeu Denije i Alikantea. Vano turististiko mesto u ovoj oblasti je Benidorm, koje je vrlo atraktivno i zbog blizine aerodroma u Alikanteu. Benidorm se nalazi izmeu dve peskovite plae, a ima i mnogo prostora za razne aktivnosti za turiste razliitih starosnih grupa i nacionalnosti. Vrlo znaajno za razvoj turizma u Benidormu je i otkrivanje tematskog parka Tera Mitika Mitska zemlja. Andaluzija za mnoge ljude predstavlja sinonim za paniju. U ovoj oblasti uticaj Mavara mnogo due je opstao nego u drugim oblastima panije, a najupeatljivije je u delima arhitekture. Mesta i seoca u Andaluziji poznata su i kao bela sela. U ovoj oblasti najistaknutija mesta su Sevilja, Kordoba, Granada i Herez. Obala Andaluzije koja izlazi na Atlantski okean poznata je kao Kosta de la luz. Ova obala ima neke od najlepih plaa panije i veoma je popularna meu strancima ali stranim turistima nije privukla mnogo panje. Kadiz je bio vodei trgovaki centar u ovoj oblasti, a danas je poznat po svom Karnevalu. Kosta del Sol se prostire na 300km, od Gibraltara do Adre. U ovoj regiji se istiu planinski venac Sjera Nevada i Kosta del Sol, a od gradova se izdvajaju Toremolinos, Marbelja i Malaga. Gradovi Seuta i Melija su panski gradovi koji se nalaze na severu Afrike. Iako su adninistrativno deo panske teritorije, imaju slobodne luke. Ova dva grada predstavljaju veliki problem za paniju kada je u pitanje nelegalna migracija stanovnitva iz Maroka u paniju.

Centralna panijapanska Mezeta (Visoravan) koja se prostire u centralnoj i severnoj paniji dominira ovom regijom. Ova oblast ima brojne pejzae po kojima su rasuti mnogi istorijski vani gradovi, manastiri, zamkovi i dvorci. U ovoj regiji postoje tri rute ili puta koje ljudi obilaze. Re je o putevima od istorijskog znaaja Put Santijaga de Kompostele, Srebrni put i Putevi don Kihota. Turizam centralne panije najvie je okrenut Madridu. Neke osnovne karakteristike Madrida su Muzej Prado, lanac restorana sa tradicionalnom pansskom kuhinjom i razni sportski centri, kao i bogat noni ivot. Kulturne atrakcije pod zatitom UNESKA oznaene kao deo Svetske kulturne batine, a nalaze se u blizini Madrida su univerzitetski grad Alkala de Enares, Toledo i Avila, muzej El Eskorijal, Segovija i rimski akvadukt koji se nalazi na ovom mestu i Kuenka. Aragon je regija koja je imala istorijski znaaj u paniji. To je mesto gde su vekovima zajedno iveli Hriani, Mavari i Jevreji. Usled tog zajednikog ivota dolo je do specifinog stila u arhitekturi u 12.veku, koji se zove Mudehar. Gradovi u kojima je vrlo prisutan ovaj stil su Saragosa i Teruel. Nikola Mladenovi 131/2008 7


panski PirinejiPlanine koje se prostiru du granice sa Francuskom obuhvataju dva nacionalna parka Ordesu i Aiguestortes. Govorei o ovoj oblasti, turizam je dostigao najvei stepen razvijenosti u Andori. Andora je nezavisna dravica u kojoj je zvanian jezik katalonski i ona je osloboena od poreza. Zbog duty free kupovine u Andoru dodje oko 8 miliona ljudi iz Francuske dnevno.

panska ostrvaPostoje dve grupe panskih ostrva Balearska koja se nalaze na Mediteranu i Kanarska ostrva koja se nalaze na Atlantiku. Ova ostrva se u mnogome razlikuju u odnosu na paniju na Iberijskom poluostrvu. U sastav Balearskih ostrva ulaze Majorka, Menorka, Formentera i Ibica. Ova ostrva absorbuju godinje od ukupnog turizma panije. Na Majorci postoji vie hotela nego u celoj Portugaliji. Glavni grad Majorke je Palma, a na samom ostrvu turisti bi trebalo da posete znamenitosti: Katedralu u Palmi (XIII vek), peinu Drah, bivi manastir Valjdemosu, grad Deju i sl.

Kanarska ostrva zahvaljujui suptropskoj klimi imaju toplo vreme tokom cele godine, bez obzira na godinje doba. Ostrva koja ulaze u sastav Kanarskih ostrva su Tenerife, Gran Kanarija, Lansarote, Fuenteventura i Gomera, La Palma i Ijere.

Najzastupljeniji vidovi turizma u panijiTurizam sunca i plaapanija ima preko 2000 plaa i odlikuje ih izuzetna lepota i prijatna klima. U turistike svrhe grupisane su pod imenima poznatim irom sveta: Kosta Brava, Kosta Dorada, Kosta de Asaar, Kosta Blanka, Kosta del Sol, Kosta Kantabrika, Kosta Kanarija, Kosta Balear, Mar Menor, Kosta Kalida, Kosta de la Lus, Rijas Bahas i Rijas Altas. Kaad je u pitanju turizam koji ukljuuje sunce i plau, mesto za koje se turisti najee odluuju je Mediteranska obala panije, iako je vano napomenuti da Zelena Obala na severu panije privlai sve vei broj turista. Zatim se turisti odluuju za Balearska ili Kanarska ostrva gde im je lepo vreme zagarantovano. Kosta del Sol koja se nalazi u provinciji Malaga, prostire se na povrini od oko 300km du obale Mediteranskog mora. Zatiena je planinskim vencima od prodora vetra, ima brojne uvale i prirodne luke pogodne za ribolov, ali najvei deo Kosta del Sol ine plae, kako one prostrane i iroke, tako i one male i naputene koje se nalaze u uvalama. Nikola Mladenovi 131/2008 8

Seminarski rad panija - turizam Na Kosti Tropikal, u andaluzijskoj provinciji Granada istiu se plae sledeih optina: Almunjekar, Salobrenja, Motril i Sorvilan. Istono od Koste Tropikal moe se posetiti Kosta Almerije, a najpoznatije plae u ovoj oblasti su Guradias, Vijehas, Balerma i Balanegra. Kosta Kalida u Mursiji nudi posetiocina niz prostranih plaa pokrivenih belim peskom koje su povezane sa ribarskim mestima kao to su La Asoia ili Kabo de Palos. Ova mesta koja se esto nazivaju i rajskim, okruena su plaama kao to su Kalblanke i Kalnegre, a tu se nalazi i turistiki kompleks koji se istie na celokupnom Mediteranu Manga del Mar Menor.

Severnije od ovog mesta nalazi se pokrajina Valensija gde se nalaze Kosta Blanka, Kosta de Valensija i Kosta del Asaar koje objedinjuju neke od najlepih plaa panije. U ovoj oblasti od turistikih mesta istiu se Benidorm, Valensija i Alikante. U Kataloniji se nalaze plae Koste Dorade, Koste del Garaf, Koste del Maresme i Kosta Brave. Katalonija je ujedno i pokrajina koja je najposeenija od strane stranih turista i to najvie tokom jula, avgusta i septembra. Na severu Iberijskog poluostrva nalaze se Kosta Vaska, Kosta de Kantabrija, Kosta Verde i Rijas Altas i ove obale izlaze na Kantabrijsko more, a na Atlantski okean izlaze Kosta de la Muerte i Rijas Bahas koje se nalaze u Galisiji. Pored njih na Atlantski okean izlazi i Kosta de la Lus koja se nalazi u pokrajini Andaluzija. Ljubitelji plae vrlo rado poseuju i Balearska i Kanarska ostrva. Kanarska ostrva tokom cele godine turistima nude toplo vreme i divan boravak na plai, a na ovim ostrvima Santa Kruz de Tenerife je definitivno najposeenije mesto. Balearska ostrva privlae brojne turiste meu kojima su najznaajniji Nemci u mestu Arenal i Englezi u mestima Magaluf i Palma Nova.

Gradski turizamMadrid je panska prestonica sa oko 2 miliona stanovnika. Nalazi se u centralnom delu Iberijskog poluostrva u tzv. Mezeti. Izgled grada datira iz perioda 17. i 18.veka iroki bulevari, raskone palate, velike zelene oaze, moderni komercijalni kvartovi... tokom boravka u Madridu svakako treba videti i Puerta del Sol jedan od najveih trgova u Evropi sa raskonim palatama, Kraljevska palata na trgu Oriente, Plaza Mayor, Muzej Prado jedan od najznaajnijih muzeja na svetu (nastao je iz kolekcije Fernanda VII i drugih lanova kraljevske familije), Egipatski hram, Nacionalni arheoloki muzej i druge znamenitosti. U okolini grada Nikola Mladenovi 131/2008 9

Seminarski rad panija - turizam nalazi se stara panska prestonica Toledo, regija La Mana sa prelepim pejsaima, Aranhez kraljevska palata i kompleks Eskorijal kraljevska rezidencija sa manastirom.

Barselona nudi mogunosti posetiocu da peke obilazi delove grada koji su od turistikog znaaja, kao to su ostaci rimske kulture, srednjevekovni grad i etvrti katalonskog modernizma. Karakteristina je urbanistika podela na blokove i dugake avenije koje spajaju krajeve samog grada. Jedno od najprivlanijih mesta Barselone je etalite Las Ramblas, koje je svakodnevno prepuno ljudi sve do kasnih nonih sati. Zgrada pod imenom Palata Virejna, svetski poznati teatar Liseu i glavnapijaca Bolverija su od velikog turistikog interesa. Od arhitektonskih dela istie se Sagrada Familija, koja je ostala nedovrena posle smrti arhitekte Antonija Gandija. Druga poznata dela ovog arhitekte u Barseloni su i Park Guelj, kua Mila poznatija pod imenom Pedrera i kua Batiljo. Iz srednjevekovnog perioda vredno je istai dela gotike koja su prisutna u starom gradu u Gotikom kvartu. Njemu pripadaju Katedrala Santa Eulalija, bazilika Santa Marija del Mar i crkva Santa Marija del Pi koja se nalazi na istoimenom trgu. Iz savremene arhitekture treba istai nemaki paviljon, zatim zadubinu oana Miroa i Paviljon Republike, kao i Muzej savremene umetnosti Barselone.

Kulturni turizam kulturni dogaaji i manifestacijeU paniji veliku panju privlae kulturne proslave u koje spadaju festivali, karnevali, verske manifestacije i parade. U religiozne proslave u paniji spadaju praznik posveen San Ferminu, procesije posveene devici Rosio, Pilar, praznik posveen Svetom Isisdru, praznik posveen Apostolu Santiagu, Lomaa Svetog Huana, Sveta Nedelja i druge. Sanfermines je proslava koja se odrava svake godine od 6.-13.jula u Pamploni. Bela majica i bele pantalone ukraene crvenom maramom, predstavljeju glavnu opremu za ovaj praznik. Nikola Mladenovi 131/2008 10

Seminarski rad panija - turizam Pored brojnih proslava koje se organizuju u toku ove nedelje najhrabrijima je omogueno da tre ispred bikova, po emu je ovaj praznik i poznat irom sveta. Sanfermines predstavljaju jedan od najinteresantnijih praznika.

Sveta Nedelja odrava se u sledeim pokrajinama: Andaluzija, Kastilja i Leon i Kastilja la Mana i traje nedelju dana tano do Uskrsa. Ova proslava je potpuno religioznog karakter, podsea na ivot Isusa Hrista od njegovog ulaska u Jerusalim do Uskrsnua. Tokom Svete Nedelje se predstavljeju slike od velike umetnike vrednosti na kojima je prikazano Hristovo muenje. U paniji se vekovima proslavljaju brojne procesije u kojima etaju stotine lanova bratstva, imaju pokrivena lica, a na ramenima nose skulpture koje prikazuju razliite etape Hristovog ivota. Ovo je jedan od najvernije sauvanih obiaja panske kulture.

U proslave koje nisu religioznog karaktera spadaju Las Faljas, Aprilski praznik, Mavari i hriani, Tomatina i druge. Las Faljas je praznik koji se odrava u Valensiji izmeu 1. i 19.marta. Smatra se jednim od najinteresantnijih i najluih proslava u paniji. Ova proslava je proglaena za jednu od proslava koje imaju Meunarodni Turistiki Interes. U ovoj proslavi glavnu ulogu imaju smene drvene lutke koje na satirian nain prikazuju nedostatak ili manu neke linosti iz drutvenog ivota u tom trenutku, koje se postavljaju na trgovima da svi mogu da ih vide, a ovaj praznik kulminira spaljivanjem drvenih lutaka.



Tomatina je praznik koji se proslavlja u Valensiji poslednje srede u avgustu. Tokom ove proslave okupljaju se mladi da se obraunaju u borbi u kojoj im je glavno oruje potpuno zreo paradajz. Ova proslava takoe spada u one koje imaju Meunarodni Turistiki Interes.

Karnevali se proslavljaju u svim delovima panije. Neki od najpoznatijih su karnevali u Kadizu, u Las Palmas i Santa Kruz. Uglavnom se organizuju u februaru i traju do tri nedelje a poreklo im datira iz perioda rimskog carstva.

Poslovni turizamPoslovni turizam u paniji je dosta zastupljen, naroito kada su u pitanju izlobe i sajmovi. Najznaajniji dogaaji vezani za ovaj tip turizma su ARATUR, EIBTM, FITUR, EXPOVACACIONES i SITC. ARATUR je sajam turizma koji se odrava u Aragonu, to je mesto odakle se promoviu turistike aktivnosti kao to su kultura, odmor, razonoda, planinarenje, skijanje, more, velika putovanja, motivacijska putovanja. Na ovom sajmu se predstavljaju kako nacionalne tako i meunarodne turistike ponude, ali ARATUR pre svega promovie turizam pokrajine Aragon. Nikola Mladenovi 131/2008 12

Seminarski rad panija - turizam EIBTM je sajam industrije, poslovnih putovanja i kongresa i ujedno je najvaniji sajam koji se odnosi na sektor konferencija, motivacionih putovanja, poslovnih putovanja i kongresa. EIBTM nudi znaajne mogunosti za bolje profesionalno obrazovanje, bolje profesionalne kontakte i bolje poslovanje. Ovaj sajam, koji se odrava u decembru obuhvata i internet kafe, Svetski salon sredstava za komunikaciju i poslovanje, a ukljuuje i nagrade EIBTM.

FITUR je meunarodni sajam turizma koji predstavlja nove strategije u turizmu, promovie nove turistike proizvode i destinacije. Ovo je jedan od vrlo vanih sajmovaturizma koji okuplja vie od 10.000 firmi koje se predstavljaju iz 170 zemalja i u proseku ima oko 120.000 posetilaca. FITUR se odrava svake godine krajem januara. EXPOVACACIONES je najposeeniji sajam koji se organizuje u izlobenom centru Bilbaoa. Javnnost je u mogunosti da vidi delatnost autonomnih pokrajina, javnih organa, yatim meunarodne kancelarije za turizam, turistike agencije, organizatore putovanja, prevozne kompanije, specijalizovanu tampu, a predstavljeni su i aktivni turizam, seoski turizam, turizam u prirodi i razonoda. SITC je meunarodni sajam turizma u Kataloniji, a odrava se u Barseloni. Predstavlja najveu ponudu svetskih turistikih destinacija, a ima preko 200.000 posetilaca.



Zakljuakpanija je kao turistika destinacija veoma privlana, i veliki broj turistikih proizvoda panije ima visok stepen razvijenosti. Ali i pored svih zadovoljavajuih rezultata, panija kao drava ne eli da se zaustavi na tome. Otkrivanjem novih turistikih proizvoda ona eli i dalje da ostane dominantna na meunarodnom turistikom tritu.



Literatura1. www.tourspain.es 2. www.wikipedia.org 3. www.spain.info 4. City tourism and culture, WTO, Madrid, 2005 5. www.donquijote.org



ReiSrpski Turizam Poluosrtvo Resurs Planinski venac Obala Klima Reka Proslava Praznik Saobraaj Smetaj Kultura Ostrvo Sajam Muzej Bulevar Hotel Planinarenje Skijanje Plivanje Arhitektura panski El turismo Pennsula Recurso Sierra Costa Clima Ro Celebracin Vacaciones Trfico Alojamiento Cultura Isla Exposicin Museo Avenida Hotel Montaismo Esqu Natacin Arquitectura Engleski Tourism Peninsula Resource Mountain range Coast Climate River Celebration Holiday Traffic Accommodation Culture Island Fair Museum Boulevard Hotel Climbing Skiing Swimming Architecture


Documents

Spanija - turizam