Sposobnost Prezentovanja (Prezentovanje)

Sposobnost prezentovanja

PREDUSLOVI DOBRE PREZENTACIJE

Dobra prezentacija misli i ideja jedan je od naina da se uspeno predstavite i irom otvorite vrata interesovanju drugih ljudi za ono ta ete im nakon toga govoritiLini stav, govor i gestovi, osnova su dobre prezentacijePreduslovi dobre prezentacije su: koordinacija misli i glasa, korektna upotreba glasa, stav i ponaanje, rei, slaganje rei u reenici, razdvajanje rei, korienje pauza, izbegavanje gomilanja rei, pravo znaenje rei, adekvatni gestovi


1. Kordinacija misli i glasaSvaka slika koju stvorite u svojoj glavi moe se opisati reima i tako prezentovati prisutnima. to je jasnija slika i dublja emocija koja se pri tom javlja, jasniji e biti prenos misli reima kojima ete oblikovati sliku pred sluaocimaPosledice nedostatka koordinacije misli i glasa:ravan glas neiskusni i neprofesionalni govornici, uplaeni javnim nastupom, govornici koji itaju unapred napisan govorneodluan glas govornici koji nisu sigurni u ono to govore, nisu koncentrisani na prezentaciju, zaboravljaju ta imaju da kau, imaju rupe u reenicamamehaniki glas automatski govor reenica koje nemaju smisla


2. Korektna upotreba glasaGlas u kome nema dovoljno daha da biste svom govoru podarili snagu, ujnost ili duinu reenice, esto ukazuje na nesigurnost govornika i slabi koncentraciju prisutnih. Pravilno disanje: dugi udisaji vazduha, zadravanje i dugi izdisaji3. Stav i ponaanjePravilno dranje tela pred sluaocima trebalo bi da bude rezultat pravilnog dranja i disanja. Izbegavati: hodanje napred nazad, lupkanje olovkom po stolu, stalno popravljanje kravate ili brisanje naoara, nakaljavanje, ponavljanje rei, tzv. potapalica itd.Svako ponaanje koje ograniava ili spreava vae slobodne pokrete i izraavanje, smanjie nivo vae uverljivosti, samopouzdanja 4. Gestovi govor tela je vaan deo prezentacijeGestovi koje inite mogu da upotpune vau prezentaciju, ali i da odvuku panju prisutnih sa vaih predavanjaSvesne gestove koje inite tokom prezentacije, nastojte da uvebateNesvesne gestove je teko kontrolisati veba, iskustvo, ali i miljenje drugih, e pomoi da uoimo nesvesne gestove i da ih kontroliemo

SAVETI ZA DOBAR STAVKontakt oima:Uspostavite kontakt oima sa razliitim ljudima u publiciNe gledajte samo u jednu osobuIzraz lica:Koristite izraz lica (osmeh) da izrazite svoja oseanjaRuke:Koristite ruke da izrazite ono to govoriteNe drite ruke u depovima (u veini kultura to pokazuje nepotovanje)Drite olovku ili pokaziva u ruci, ali ne igrajte se sa njimKretanje:Nemojte stajati skroz mirno malo kretanja izmeu table i stola, ili stola i publike je interesantnijeNe etajte se previe jer e publika da Vas gleda umesto da Vas sluaDranje:Pokuajte da se drite uspravno, ali oputenoGledajte pravo ispred sebe, ne dole u pod ili gore u plafon

5. ReiVodite rauna o osnovnim pravilima gramatikePrezentovanje zahteva sposobnost brze reakcije, jasnog prenosa misli, brzog pronalaenja pravih rei sa odgovarajuim akcentom i u pravom kontekstuDobar govor loe prezentovan imae manje uspeha od loeg govora dobro prezentovanog

5.1. Slaganje rei u reeniciUspean govor je jasan govor uvek mislite ta ste rekli, ali i recite ta ste misliliUkoliko niste sigurni kako bi trebalo da glasi redosled rei u reenici, pripremite nekoliko kombinacija i itajte ih naglas dok ne budete sigurni da je ona koju ste izabrali upravo ona koju e sluaoci najpotpunije razumeti

5.2. Razdvajanje reiJasnoa vaeg izgovora i ritam govora, primeren duini reenice pomoi e sluaocima da shvate njen taan sadraj. Ne urite!


5.3. Korienje pauzaRetorike pauze zadravaju panju slualaca, dramske pauze naglaavaju vanost tog dela govora, a pauze za uzimanje vazduha su bitne za ritam prezentacijeBrzogovoree govornike malo ko e razumetiNemojte se bojati pauza, nego ih uspeno koristite

5.4. Gomilanje i izbacivanje reiIzbacivanje nepotrebnih rei iz govora jedna je od osnovnih vrlina dobrog govornika

5.5. Znaenje reiPrilikom pripremanja prezentacije morate biti sigurni da znate znaenje svake rei koju ete koristitiPostoje rei koje imaju vie znaenja, a morate paziti i da ne upotrebite re koja u lokalnom slengu ima drugaije (esto i uvredljivo) znaenjeVeoma je vano da re koju ste upotrebili svi razumeju onako kako je i vi razumete


PREZENTACIJA - KORACI1. Plan Zato? Ko?2. Priprema i veba ta? Kako?3. Prezentacija Gde? Kada?

1. PLANIRANJEZato?Razlog prezentacijeMogui uticaj na publikuRezultat (akcija)

Ko?UzrastZnanje publikeKulturaVeliinaJezikRaspoloivo vreme

2. PRIPREMAIstraivanjeKnjige, InternetIstraivanja1. Moramo znatiStatistika2. Trebalo bi da znamoPrimeri3. Bolje bi bilo da znamoDokazivanje

KREATIVNE IDEJE I PRIPREMA PREZENTACIJEUspeh prezentacije zavisi od sklada oseanja i argumenata, pa tako i ponite pripremu prezentacije odreivanjem zakljuaka i osnovnih ideja, nakon ega stvarate okvir prezentacije i ispunjavate ga tekstom kojim ete oblikovati prezentacijuProitajte s razumevanjem sve materijale koje imate na raspolaganju i to vie puta, to detaljnije, uoavajui kljune rei i reenice. Dva su naina pripreme1. Napravite beleke, ne oslanjajte se na dobro pamenje. Utvrdite veze izmeu pojedinih misli i ideja, odredite problematina mesta i nejasnoe, poveite bitne delove govora i zabeleite koje vam informacije nedostaju. Ne oslanjajte se na improvizaciju. Mana: mogue je da prezentacija izgleda kao da se tekst ita. 2. Izdvojite samo nekoliko osnovnih pojmova koji e biti okosnica prezentracije, a ostalo je improvizacija. Ostavlja mnogo prostora za prezentaciju govornikog umea, posmatranje publike i uspostavljanje kvalitetnog kontakta sa njima. Mana: zahteva iskustvo.Savet: kombinujte oba naina pripreme

OSEAJ ZA VREMEVano obeleje dobrog govornika morate biti u stanju da, pre nego to ponete sa prezentacijom, procenite koliko e vaa prezentacija trajatiJednu etvrtinu vremena ostavite za uvod, dve etvrtine za glavni deo, jednu etvrtinu za zakljuni deoak i u situacijama kada va govor nije ogranien vremenom, nemojte za zakljuak ostaviti vie od desetak minuta

3.PREZENTACIJA - STRUKTURAPrezentacija se satoji od: uvoda, glavnog dela i zakljuka

Uvod prezentacijeUvod obuhvata: pozdrav, predstavljanje i poetak prezentacijePozdrav vaa pojava mora da bude prijatna, profesionalna i autoritativna. Uite u prostoriju sigurnim korakom i pozdravite publiku.Predstavljanje recite sluaocima svoje ime i prezime, iskustvo, podruje rada i imena i status (ako ih ima) kolega koji asistiraju u prezentaciji ili su doprineli njegovoj pripremi.Poetak prezentacije ukoliko elite uspenu prezentaciju, morate zainteresovati sluaoce za temu u prva tri minuta svoga govora, kada im je koncentracija najvea. Ponite polagano, smirite svoj glas, ponite neim to je zajedniko i vama i sluaocima, izbegavajte itanje poetnih reenica, budite oputeni i prirodni, zadobijte panju slualaca, pridobijte ih temom, svojom osobenou, govorom i nainom prezentacije.

GLAVNI DEO PREZENTACIJEGlavni deo je sadran u ritmu i tonu vae prezentacijeDa biste ritam prezentacije uinili prihvatljivim za veinu slualaca, koristite pauze nakon kljunih pojmovaGovorite razgovetno, laganim, ali sigurnim glasom, jer e to probuditi interesovanje slualaca da vas paljivo sluaju.Usporite, ako je tema teka za razumevanje, ako baratate brojevima i statistikim podacima, ako pokazujete slike ili slajdove, ili ako je publika umorna ili neskoncentrisanaOmoguite ukljuivanje slualaca

ZAKLJUAKAko ste na poetku prezentacije postavili neka pitanja, potrudite se da u zakljuku na njih odgovoriteZahvalite sluaocima na panji, podsetite ih na najvanije delove prezentacijeVano je da jasno i razumljivo zakljuite izlaganje zakljuak mora biti kratak, jasan i razumljivPrezentaciju uvek treba da zavrite sa osmehom i glasnim zahvaljivanjem

UPRAVLJANJE PITANJIMAPozovite publiku da postavi pitanjaSluajte paljivo pitanja i ne prekidajte publikuRazmislite pre nego to odgovoriteProverite da li ste razumeli pitanje ponovite ga ili parafrazirajte ukoliko je potrebnoOdgovarajte pozitivno budite kratki i jasniPrihvatite kritiku pozitivnoPoto odgovorite, proverite da li je zadovoljna osoba koja je postavila pitanje

LOA PREZENTACIJAOsnovna pretnja dobroj prezentaciji ste vi sami, tj. va strah, vae neznanje i vaa nepripremljenostLoa prezentacija e se pokazati kroz nezadovoljstvo prisutnih sadrajem i/ili nainom prezentacije, a na vama je da navedene pretnje suzbijete samopouzdanjem, znanjem i pripremljenou.Objektivne pretnje uspenim prezentacijama su:Prevelika ili premala prostorija s obzirom na broj slualacaNeprimerena temperatura u prostorijiSmetanje slualaca tako da deo njih ne vidi ili ne uje govornikaTelefon u prostorijiNedostatak tehnikih pomonih sredstava ili tehniki problemiLoa zvuna izolacijaNesnalaenje u nepredvienim situacijamaOtvorena kritikaPrekidanje govoraNeudobna odea ili obuaGlad ili eGubljenje kontrole nad prezentacijomurba zbog kratkog vremena

1. STRAHNervoza je energija ivaca, koja moe biti kreativnaMeutim, ako se ta energija pogreno usmeri strahom, moe izbaciti va nervni sistem van upotrebe, s poraznim rezultatomEnergija ivaca ispravno kontrolisana i usmeravana znanjem, iskrenou, potenjem, entuzijazmom moe pomoi da se tokom prezentacije predstavite u najboljem svetluS veim brojem prezentacija, s poznavanjem tehnike i umea prezentovanja, raste i samopouzdanje govornikaNajei strahovi govornika su: strah od nepoznatog, strah da e ga pogreno razumeti, strah od same publike, strah da ga nee uti, strah od pojedinaca u publici i strah od fizike reakcije

2. NEZNANJE I NEPRIPREMLJENOSTNeznanje i nepripremljnost sluaoci uoavaju kada govornik tokom prezentacije:ita pripremljeni tekstPravi neprikladno duge pauze izmeu rei i reenicaTrai meu materijalima slajd koji eli da prikaeLuta tokom govoraesto se vraa na neto to je ranije rekao

Ne dozvolite da doete u situaciju da sluaoci uoe vae neznanje ili nepripremljnost nemojte drati prezentaciju ako ne znate ta biste rekli ili ako nemate vremena da se pripremite. Moe se desiti da u svakoj narednoj prezentaciji budete oznaeni kao lo govornik

MO DOBRE PREZENTACIJEZlatna pravila dobre prezentacije:1. Imajte u mislima osnovne ideje prezentacije i njihov redosled2. Doite ranije da biste pregledali prostoriju i proverili tehniku opremu3. Uvek stojite u laganom raskoraku ili se kreite da biste se oslobodili poetne treme. Nastojte da izgledate smireno.4. Drite sastavljene ruke ili u ruci drite beleke ili neki predmet. Telo mora biti uspravno.5. Gledajte u publiku, ali nemojte poeti da govorite dok ne bude tiina.6. Nastupite kao voa, budui da to i jeste tokom prezentacije. Prezentaciju vrite energino i samopouzdano.7. Pazite na svoje kretanje, gestikulacije i komentare. Koristite ruke za naglaavanje vanih delova prezentacije. 8. Recite sluaocima kada mogu da postavljaju pitanja.

MO DOBRE PREZENTACIJE9. Nemojte sluaocima deliti materijale ili broure dok govorite, to e omesti njihovu koncentraciju.10. Budite oprezni prilikom upotrebe dijalekta ili slenga.11. Koristite pauze da biste neto naglasili.12. Modelirajte glas za postizanje interesovanja.13. Govorite razgovetno. Ne mumlajte.14. Postarajte se da ne izgubite snagu glasa na kraju reenice ili dela prezentacije.15. Osigurajte stalan kontakt oima sa publikom, ne gledajte u pod.16. Omoguite prisutnima da se oseaju vani. Prezentacija se izvodi radi njih.17. Podstaknite komunikaciju sa sluaocima.

Praktini saveti: posebno obratite panju na publiku, govor tela, prostor, tehnika pomagala i vizuelna sredstva.

BRIGA ZA SLUAOCE

Saveti:1. Mislite na njih tako da vae misli i rei koje im prenosite budu jasne.2. Olakajte prenos misli od jedne do druge ideje koristei reenice koje ih jasno povezuju.3. Omoguite im lake pamenje vaih rei ponavljajui injenice da bi ih lake zapamtili. 4. Omoguite im lake praenje vae prezentacije korienjem jednostavnih i jasnih rei i objanjenja.5. Izbegavajte iritiranje publike nerazgovetnim govorom, loim izraavanjem ili stalnim ponavljanjem istih rei.6. Steknite prijatelje u publici toplim, blagim humorom i dobrim raspoloenjem, kao i korienjem rei iz kojih zrai simpatija i razumevanje

Komunikacija sa publikom

Pre nego to odrite prezentaciju pokuajte da saznate kakva je i kolika:a) (ne)strunost slualaca da li je tema o koj biste govorili bliska sluaocima ili je publika sasvim ili delimino neupuena. U sluajevima kada je publika neupuena, nastojte da sasvim pojednostavite prezentaciju.b) (ne)zainteresovanost slualaca s kolikom panjom bi vas mogli pratiti i koliko vremena. Ljudi obino zapamte 10% onoga to itaju, 20% onoga to uju, 30% onoga to vide i 50% onoga to uju i vide, a ako su nezainteresovani, jo i manje. Vi treba da se potrudite da zapamte ono to je vano. c) (ne)naklonost slualaca morate obratiti panju na razliite predrasude ili potencijalno ugroavanje interesa. Ako osetite neprijateljstvo, zadrite prisebnost i samopouzdanje. Pokuajte da njihova pitanja i teze, dovedete u vezu sa svojim predavanjem.d) (malo)brojnost publike drugaije ete govoriti malom broju ljudi nego veem skupu. Manja grupa trai veu bliskost sa govornikom, oekuje vie pitanja i oputeniju atmosferu. Vea publika zahteva dobru organizaciju vremena i prostora, dobro sluenje tehnikim pomagalima i odmeren pristup govornika.

GOVOR TELANesvesni pokretipratite i uoite pokrete koje pravite u pojedinim situacijama, a zatim vebajte njihovu kontroluSvesni pokretiPrezentaciju, po pravilu, dri govornik koji stojiOdmereno se kreite, nemojte se kretati nervoznoPogledajte svakog u publici (ili bar veliki deo publike) da bi osetili da im se obraateGestikulacija rukama mora biti umerena i prikladnaNe drite u rukama predmete koji mogu odvraati panju

Oblaenje i lina higijenaBudui da se morate prilagoditi sluaocima, vae oblaenje mora da odgovara onome to oekuju od vasPodrazumeva se uredna i ista odea i obua

PROSTORPsihiki prostorProstor komunikacije sa ljudimaPrezentacije se najee izvode u daljem javnom prostoru

Fiziki prostorje stvarni prostor u kome se odrava prezentacija. Deli se na prostor govornika i prostor slualacaPre nego to prezentacija pone proverite:Postoji li u prostoriji tehnika opremaKakvo je osvetljenjeDa li i sluaoci iz poslednjih redova mogu videti prezentacijuDa li je prostorija tiha i neometana spoljaDa li ima dovoljno mesta za publikuMoe li se regulisati temperatura vazduha i ventilacijaDa li se u prostoriji nalazin telefon ili neki drugi ureaj koji moe ometati panju slualaca

TEHNIKA PODRKABudite sigurni da znate da koristite opremu koja se nalazi u prostoriji za prezentaciju. Ako je to oprema koju jo niste koristili, zamolite organizatora da vas upoznaju sa osnovama njenog korienja ili zatraite pomonika koji e rukovati opremom dok vi vrite prezentaciju.Steknite naviku da pre poetka prezentacije proverite ispravnost tehnike podrke.

VIZUELNA POMAGALA

ta spada u vizuelna pomagala?GrafikoniDijagramiMapeFotografijeCrteiVideo/film

Koji mediji se koriste?Power Point prezentacijeSlajdoviVideo projektor

Slika govori vie nego 1000 rei!

ZATO KORISTITI VIZUELNA POMAGALAPrivlae panju slualacaIlustruju take koje su tee za razumevanjeNaglaavaju bitne idejeMotiviu i ukljuuju publikuAngauju vie ulatede vreme

KAKO BI BILA EFEKTNA, VIZUELNA SREDSTVA MORAJU DA:

budu jednostavna,sadre grafike prikaze, sliice i simbole putem kojih e naglasiti ili preneti odreenu ideju,sadre samo kljune rei, nikako cele reenice,predstavljaju po jednu ideju, u najvie est redova na svakom slajdu ili na svakoj stranipredstave od tri do est ideja na jednoj stranisadre razliite, ali ne previe boja,sadre slike ukoliko je to svrsishodno,za nabrajanje koriste alineje (bullets), a ne brojeve, ako se ne radi o nizukoriste mala slova, a velika samo za pisanje naslova

POWER POINT PREZENTACIJA - PRAVILA

Neka vam svaki slajd bude istog dizajna, tj. cela prezentacija treba da bude ujednaena u pogledu izgleda i dizajna slajdova

Koristite 1-2 slajda u minuti tokom prezentacijeSamo naglaavajte ono to je bitno, ne piite cele reeniceUkljuite 4 do 5 taaka po slajduIzbegavajtre opirnost: koristite kljune rei i frazePrikaite jednu po jednu kljunu takuKoristite najvie font 18Razliitu veliinu slova koristite za kljune take i navode (naslove) drugog redaKoristite standardni font kao to je Times New Roman ili Arial VELIKIM SLOVIMA PIITE SAMO KADA JE NEOPHODNO, JER SU VEOMA TEKA ZA ITANJE.Nemojte da koristite komplikovane fontove


Koristite boju slova koja se jasno vidi na pozadini (npr. crna ili bela slova na beloj pozadini)Koristite boju da naglasite logiku vaeg izlaganjaNpr. svetlo plavi naziv, tamno plavi tekstKoristite boju da biste naglasili kljunu taku - koristite ovo samo povremenoKorienjem boje slova koje nisu u kontrastu sa pozadinom, tekst je teko itatiKorienje boje radi dekoracije, odvraa panju i neprijatno je za itanje.Korienje razliite boje za svaku taku je nepotrebnoKorienje razliite boje za reenice drugog reda, takoe je nepotrebno.Pokuaj da budete kreativni, takoe moe da bude loe.Koristite pozadinu koja je atraktivna, ali jednostavnaKoristite svetlu pozadinuKoristite istu pozadinu za celu prezentaciju


Pravopis i gramatikaProverite da li na vaim slajdovima ima:Pravopisnih greakaGramatikih greakaPonavljanja rei

ZakljuakKoristite efektan i jak zakljuakVaa publika e zapamtiti vae krajnje rei

Koristite zakljuni slajd da biste:Sumirali kljune take vae prezentacijeSugerisali eventualne budue pravce istraivanjaZavrite prezentaciju slajdom kojim pozivate publiku da vam postavi pitanjaPoslednji slajd moete iskoristiti da se zahvalite publici na panji

GRUPNA PREZENTACIJA

Tok grupne prezentacije:Prvi govornik kratko predstavlja ostale i uvodi u temu.Svaki govornik, kada zavri, daje re sledeem tako to kae: A sada e ... Da govori o ...Poslednji govornik ukratko ponovi najvanije iz prezentacije.Jedno lice je zadueno da olaka te prelaze.Osobe iz grupe koje su elokventne i vrlo vete u predstavljanju, najbolji su kandidati za poetak i zavretak prezentacije, kada je najvie potrebna mo ubeivanja.

SMERNICE ZA GRUPNU PREZENTACIJU

Neka neko drugi, a ne govornik, bude zaduen za vizuelna sredstva tokom prezentacije (osim ako govornik ne insistira na tome).Ako je neko zaduen za vizuelna sredstva, uvebajte da njegov nastup bude usklaen sa nastupom govornika.Svi slajdovi treba da budu uraeni u istom formatu.Ako govornici ne koriste ista sredstva, treba paljivo uskladiti njihova izlaganja da bi smenjivanje govornika bilo neosetno.Svaki govornik treba da bude spreman da odgovori na pitanja iz odreene oblasti i da pomogne kada je to drugom govorniku potrebno.Ako je to mogue, izbegavajte da svaki govornik odgovara na svako pitanje.

Documents

Sposobnost Prezentovanja (Prezentovanje)