Filozofski fakultetUniverzitet u BeograduArheologija

SEMINARSKI RAD

Predmet: Nacionalna arheologija srednjeg veka

Tema: Srednjovekovne nekropole Nia

Profesor: Student:Dr. Mihailo Milinkovi Ivana Manojlovi AR980004

Beograd, 2010.

UVOD

Tema ovog rada su srednjovekovne nekropole Nia. U radu koji sledi dat je pregled znaajnih nekropola na teritoriji Nia koja pripadaju periodu od doseljenja Slovena na ove prostore pa do XIII v.GEOGRAFSKO-ISTORIJSKI PREGLED

Ni, nekada antiki Naissus, je grad u junoj Srbiji. Grad se nalazi u Nikoj kotlini, s obe strane reke Niave, blizu njenog ua u junu Moravu. Nika kotlina je nepravilnog elipsastog oblika, iroka 22 km, a duga oko 44 km, zahvata povrinu od oko 630 km2 i jedna je od najmanjih u junomoravskom regionu. Okruena je relativno visokim krenjakim ograncima planinskih venaca, sa severa Kalafatom(837 m), s juga grebenom Suve planine, s istoka Svrljikim planinama i sa zapada grebenom Malog Jastrebca. Kotlina je dolinskim usecima Niave, Kutinske reke i June Morave u veoma dobroj vezi sa drugim kotlinama kao to su Belopalanaka, Zaplanjska, Leskovaka i Aleksinaka ( 1983: 11). Kroz te useke i klisure prolazile su antike saobraajnice koje, kao i dananje, spajaju Evropu sa Jadranskim, Egejskim i Crnim morem. Ovi putevi su doprinosili prometu, trgovini, ekonomskim i kulturnim tokovima ( 2004: 49). Poreklo imena grada do sada nije pouzdano utvreno. Arheolozi, istoriari i lingvisti ostali su neusaglaeni i podeljeni, predlaui razliita reenja: od toga na je naziv keltski (Navissus), traki, ilirski, preindoevropski ili je ime dobio po reci Niavi. Dardanci su najstariji narod koji je u izvorima obeleen na prostoru na kome e se u istorijsko doba razvijati Naissus. Etnika slika predrimskog stanovnitva je u ovim krajevima vrlo sloena, sa domorocima ilirskog, trakog i keltskog porekla. U jezicima ovih naroda traeno je poreklo imena grada, koje izvori razliito belee: najee Naissus, urbs Naisitana, Navissus, ( 1983: 60). Najdue se zadrala pretpostavka da je ime grada keltsko, i da je nastalo prema imenu reke na ijim obalama lei. Osnova za takvu tvrdnju naena je u jednom kasnoantikom spisu Consentii ars, gde se kao ilustracija, da se imena nekih gradova pojavljuju u razliitim oblicima, navodi Nais ,,koji ima enski i srednji rod, tj. Hoc Navissum et haec Navissus ( 1983: 61). U svom reniku trakih imena, Deev zastupa miljenje da je Naissus traka re. Dok istraivai ilirskog jezika smatraju da poreklo imena grada ilirsko. Tako Majer u prilog svom miljenju navodi podatak sa jednog nadgrobnog natpisa iz Draa, gde se kao kognomen uz jedno ilirsko ime javlja Naissus ( 1983: 61). Pod imenom grad se prvi put pominje oko sredine II v. u Geografiji Klaudija Ptolemeja ( 2004: 4950). Nabrajajui gradove u provinciji Gornja Mezija, Ptolomej ga navodi zajedno sa drugim dardanskim gradovima kao to su: Scupi, Ulpiana i Aribantion ( 1983: 62).

Arheoloka istraivanja srednjovekovne prolosti Nia nisu u saglasnosti sa njegovim znaajem. Postoji dosta praznina i u razdobljima za koja postoje pisani izvori, jer ih arheoloki materijal ne potvruje ili to ini samo delimino, to se moe odnositi i na epohu seobe naroda, koja obuhvata period od kraja IV do poetka VII v. ( 2004: 59).

Provala Huna 441. Pogodila je mnoge gornjomezijske gradove, meu kojima i Naissus. Marcelinus Comes u svojoj Hronici, napisanoj u vreme Justinijana, belei podatak o hiljadama Huna koji su provalili u Ilirik i unitili mnoge gradove ( 1983: 64). Kao uesnik u poslanstvu koje je car Teodosije uputio Atili, Prisk je dolazei iz Carigrada, proputovao kroz Nais nekoliko godina posle upada Huna, tanije 448. ( 1983: 64). Jo jednom se Nais navodi u Priskovoj istoriji, kao jedan od uslova koje je Atila traio za sklapanje mira. Atila je postavio zahtev da pogranina pijaca ,,ne bude vie na obali reke Dunava, kao nekada, nego u Naisu, koji je odreen da bude granica izmeu skitske(hunske) i romejske zemlje. U jednoj poznijoj Hronici 450. Belei se jo jedan upad Huna u Nais kada su stradali i drugi gradovi u ovoj oblasti ( 1983: 64). Do obnove Limesa i fortifikacionog sistema u unutranjosti Balkanskog poluostrva, nakon hunskog razaranja, dolazi u vreme Justinijana I (527-565), pred opasnou od upada Kutrigura i Slovena na teritoriju Carstva. Prokopije je zabeleio gradove koje je Justinijan obnovio i izgradio, meu kojima je i Nais sa okolinom, sa svoja 32 novoizgraena kastela i 7 novoobnovljenih kastela ( 1983: 65). Isti pisac belei prve podatke o provalama Slovena u Ilirik, koji su oko 550. preavi Dunav doli u okolinu Naisa. Meu varvarskim plemenima to sredinom VI v. prelaze Dunav, uz Slovene, pominju se i Avari, koji 559. pokoravaju Kutrigure, 567. zaposedaju Panonsku niziju, a zauzimanjem Sirmijuma 582. zapoinju razaranja severnih delova vizantijskog Ilirika. Singidunum i Viminacijum, Avari su zauzeli 584. (- 1983: 83). To je kao posledicu imalo prodiranje podunavskih Slovena sve do Grke. Avari su razorili podunavski Limes izmeu 593. i 596., a to je potom omoguilo dolazak Slovena i njihovu kolonizaciju Balkanskog poluostrva poetkom VII v. Nije bilo direktnih vesti o Naisu i njegovom definitivnom padu, ali se indirektno pad rimskog Naisa odreuje prestankom cirkulacije novca u gradu oko 612-614. ( 1983: 65). Priblino u isto vreme opustela su utvrenja na limesu i prestaje ivot u gradovima. Time se praktino zavrila Seoba naroda, koja okvirno obuhvata period od doseljavanja varvarskih (istonogermanskih i iranskih) plemena pred kraj IV v., a zavrava se uvrivanjem Slovena i Bugara tokom VII v., bar kada je re o nekadanjim rimskim balkanskim provincijama juno od Save i Dunava ( 2004: 61). Poetkom VII v. , za vreme vladavine cara Iraklija (610-641), udruene strane Avara i Slovena preplavile su balkanske zemlje, to je dovelo do sloma vizantijskog vojnog i upravnog sistema na najveem delu osvojenih teritorija i poetka trajnog naseljavanja Slovena na severnom podruju Balkanskog poluostrva (- 1983: 83). Na ruevinama antikog Naissusa Sloveni su poeli da grade svoja naselja. Nisu zabeleena imena slovenskih plemena. Doseljenici su stvarali tzv. Sklavinije, koja su predstavljala prva jezgra okupljanja u novoj sredini (- 1983: 83). Za period VII i VIII v. nema pisanih svedoanstava, tako da se o doseljavanju Slovena u niki kraj i njihovom razvoju ne moe rei nita vie od onoga to nam pruaju malobrojni vizantijski izvori, koji se uglavnom odnose na podatke vezane za ratna zbivanja i pohode. Tokom IX v. ojaala je bugarska drava koja se postepeno irila na okolne oblasti, tako je i podruje Nia dolo pod njenu vlast. Nika episkopija se pominje i kasnije u sastavu bugarske crkve, u X v. (- 1983 : 83). U drugoj polovini X v. obrazovano je prostrano Samuilovo carstvo koje je obuhvatalo i oblast Nia, ali je tek poetkom XI v. dolo do trajnijih promena. Vizantijski car Vasilije II (976-1025) krenuo je ponovo u osvajanje balkanskih zemalja. Vodio je dugotrajne borbe protiv Samuila. Znaajna je bila ofanziva 1001. , osvojeni su mnogi gradovi meu kojima je bio i Vidin na Dunavu. U klancima Belasice 1014. odigrala se odluujua bitka koja je doprinela konanom slamanju otpora cara Samuila, gde se meu poslednjima predala oblast Srema (- 1983: 84). Vizantija je obnovila svoju vlast na celom Balkanskom poluostrvu, a utvreni gradovi postaju sedita vojne i politike vlasti. Vanu ulogu imali su gradovi du vanih saobraajnica, meu njima Beograd i Ni, gde su smetene vojne posade. Kada su bitke zamrle, pristupilo se sreivanju crkvenih prilika. Jovan, crkveni poglavar Samuilove drave, ostao je na svom poloaju, a zadran je i stari sistem dabina (- 1983: 84). Car Vasilije II nije bio sklon promenama zateenog stanja. Ubrzo se pokazalo da je Ohridska arhiepiskopija postala stub vizantijske politike u uslovima mira, kao elemenat smirivanja u tek osvojenim pokrajinama. Vasilije II je odredio obim Ohridske arhiepiskopije kao i njen odnos prema Carstvu i susednim mitropolijama. Ohridska arhiepiskopija je bila autokefalna, ali je neposredno zavisila od cara. Ni je oduvek bio vano crkveno sedite, i taj poloaj zadrao je i za vreme vizantijske vlasti. Carskom poveljom iz 1020. nabrojane su sve eparhije Ohridske arhiepiskopije, meu kojima je i nika episkopija sa podrujem koje se prostiralo od granica sredake (sofijske) eparhije do branievske episkopije (- 1983: 84). Bilo je odreeno da niki episkop raspolae sa 40 klirika i 40 parika, to predstavlja veliki ugled i takoe, govori o materijalnom stanju nike episkopije (- 1983: 84). U Niu je postojala episkopska crkva Sv.Prokopija u kojoj su se uvale moti tog palestinskog muenika iz vremena cara Dioklecijana. Ugarska vojska je 1072. iz Nia odnela ruku tog svetitelja u crkvu Sv.Dimitrija u Sremu, gde se ona nalazila sve do 1164. (- 1983: 84). Car Manojlo I Komnin je te godine naredio da se ruka ponovo vrati u Ni i prikljui motima. U doba Vasilija II ova crkva je imala vanu ulogu u obnovi vizantijske vlasti. Posle njegove smrti 1025. centralna vlast u Vizantiji poela je da slabi. Nezadovoljstvo u balkanskim zemljama izazivale su dabine u novcu i promene u crkvenoj politici. Jai uticaj grkih svetenika na teritoriji Ohridske arhiepiskopije nailazio je na otpor slovenskog stanovnitva. Tako je 1040. izbio ustanak na ijem je elu bio Petar Odeljan, koji se predstavljao kao unuk cara Samuila iz braka njegovog sina Gavrila Radomira i ugarske princeze (- 1983: 84). Na samoj granici Vizantije sa Ugarskom bilo je vie uslova za pripremu oruanih akcija. Petar Odeljan je sticao pristalice u Pomoravlju i Beogradu, i upravo iz Beograda se uputio na jug ka Niu, a zatim prema Skoplju. Naiao je na dobar prijem kod lokalnog stanovnitva to je Vizantiji bio znak da poalje vojsku da ugui pobunu. Pokret je ubrzo uguen bez obzira na uspehe koje su postigli jer je dolo do suparnitva voa koje se pretvorilo u neprijateljstvo. Petar Odeljan je bio zarobljen, ustanak suzbijen i uniten (- 1983: 84). Vizantija je zapala u krizu posle smrti cara Vasilija II, to je iskoristilo njeno plemstvo koje se trudilo da suzi finansijske izvore centralne vlasti i da svoje obaveze prema vladaru svede na to manju meru. Krupni zemljoposed je rastao gotovo bez prepreka na raun seljakih imanja. Smanjivali su se vojni potencijali zemlje, a vojne obaveze zamenjivale su se poreskim plaanjima. U takvim okolnostima sve veu ulogu sticali su najamniki odredi, koji su se koristili na raznim ratitima. U XI v. navode se Peenezi, nomadski narod turskog porekla koji je iveo rasturen na prostorima od reke Dnjepra do panonskih ravnica, koji su tada napadali teritoriju Vizantije u vie navrata (- 1983: 85). Njihov najvei prodor desio se 1048. kada je Carstvo uspelo da ih porazi. Jedan deo Peeneza bio je tada naseljen i u oblasti Nia i Oveg Polja. Negde se pominju kao pomoni vojni odredi u slubi Carstva (- 1983: 85). U XI v. pojavio se i novi neprijatelj. Sa istoka prodirali su Turci Selduci. U leto 1071. suprotstavio im se vizantijski car Roman IV Diogen, koji je doiveo teak poraz kod Mancikerta u Jermeniji ( 1997: 60). Oglasio se tada i drugi protivnik, Ugarska. Prvo su osvojili Srem, a zatim su 1071. nekoliko meseci opsedali Beograd. Vizantijsko brodovlje na Savi i Dunavu nije odolelo, dok su pomoni odredi Peenega doiveli teak poraz u pokuaju da zaustave kopneni napad na grad (- 1983: 85). Branioci Beograda na elu sa duksom Nikitom predali su se tada ugarskom kralju Salomonu (1063-1074). Ugarska vojska je 1072. prodrla dolinom Morave do Nia. Ni je tad osvojen i opljakan, a iz crkve Sv. Prokopija Ugri su odneli ruku ovog palestinskog muenika (- 1983: 85). Ugarska ofanziva uticala je na lokalne prilike u Pomoravlju, to je dovelo do novog ustanka protiv vizantijske vlasti. Ustanici su se obratili zetskom vladaru Mihailu za pomo, a on im je uputio svoga sina Bodina sa vojskom od oko 300 ratnika koji je u Prizrenu proglaen voom ustanka (- 1983: 86). Krajem 1072. Konstantin Bodin nalazio se u Niu, gde se stanovnitvo jo jednom prikljuilo antivizantijskoj borbi. Tek kada je ustanika vojska doivela poraz kod Kostura, Bodin je pourio iz Nia ka jugu. Vizantijska vojska uspela je da zauzme Skoplje, a sam Bodin je u jednom sukobu bio potuen i zarobljen. Vizantijska vlast u Niu tada je ponovo obnovljena (- 1983: 86). Pred kraj XI v. Vizantiji je zapretila nova opasnost. U zapadnoj Evropi je pokrenuta ideja o krstakom ratu koji bi se vodio protiv muslimana na Bliskom Istoku. Na saboru u Klermonu 1095. Papa Urban II pozivao je sve ljude da uestvuju u takvom pohodu, to bi bio sveti rat, i svi koji u njemu poginu stekli bi opte oprotenje grehova ( 1997: 232). Misao je propovedana u mnogim zemljama Evrope i nailazila je na odziv u raznim drutvenim slojevima. Prvi krstai koji su krenuli ka Svetoj zemlji u prolee 1096. bili su pod vostvom Valtera, zvanog Bez Imanja. On je bio siromani francuski vitez, i njegova vojska sa sobom nije nosila ni novac ni namirnice, tako da su usput pljakali i otimali. Prvi sukob desio se u Zemunu, zatim u Beogradu. Ozlojeeni itelji grada i okolnih naselja napali su nasilnike i delom ih pobili (- 1983: 86). Ostatak vojske uputio se put Nia, gde su ih vlasti to pre otpratile dalje. Ubrzo su poeli da pristiu i krstai pod vostvom Petra Pustinjaka. Prethodna zlodela bolje su pripremila otpor stanovnitva u istim onim gradovima kroz koje su proli njihovi prethodnici. Vizantijski zapovednik Nikita sklopio je sporazum sa ugarskim zapovednikom Zemuna o zajednikoj borbi protiv krstaa. U Zemunu se ipak desio pravi pokolj, a preko 4.000 mrtvih navelo je beogradskog zapovednika Nikitu da naredi povlaenje svojih snaga prema Niu i da tamo organizuje otpor (- 1983: 87). Ogromna gomila ljudi, koja je ila sa Petrom Pustinjakom, stigla je pred Ni prvih dana jula 1096. otpor (- 1983: 87). Usput su ih napali odredi Peenega, naroito prilikom prelaska Morave. Nakon sedam dana napornog mara kroz ume, Petar Pustinjak i 40.000 krstaa stigli su u Nigde su podigli atore na levoj obaliNiave. Petar Pustinjak, da bi njegova vojska mogla da nabavi namirnice u gradu, zatraio je od Nikite, zapovednikaBeogradaiNia, odobrenje. Nikita se sloio pod uslovom da mu se daju taoci, da bi se obezbedila sigurnost grada, i da krstaka vojska sutradan krene dalje. Kada su Nikiti isporueni taoci, krstai su mogli slobodno celog dana da nabavljaju namirnice. Taoci su uvee vraeni, ali je sutradan ujutru krenulo po zlu. NekolikoNemacase posvaalo sa lokalnim stanovnitvom, tako da je stotina istih zapalila nekoliko kua van gradskih zidina i 7 vodenica (mlinova) na obalamaNiave (- 1983: 87). Petar Pustinjak koji je sa delom krstaa ve bio napustio Ni, vratio se da pregovara. Prema sauvanimpodacima, tu je stradalo 10.000 ljudi i 2.000 kola zajedno sa novcem. U jesen 1096. U oblasti Nia boravila je dobro opremljena riterska krstaka vojska. Ona je izazivala znatno manje sukoba. Kada je francuska feudalna vojska pod vostvom Gotfrida Bujonskog i njegovog brata Balduina prelazila kod Beograda na vizantijsku teritoriju, bile su preduzete mere predostronosti kakve se vre stupanjem na protivniko tle. Konjiki odredi ritera produili su put prema Niu, a u susret su im izali poslanici cara Aleksija I Komnina sa zahtevom da se ne pustoe usputne oblasti. U Niu su se snabdeli namirnicama i produili put prema Sofiji. Krstaki izvori svedoe da je Ni pred kraj XI v. bio dobro utvren grad. Duks Nikita se povlaio iz Beograda u Ni, uzdajui se u snagu gradskih bedema. Preko Niave je postojao most koji je vodio do posebno branjene gradske kapije, a naselje se prualo i izvan tvrave. Tu su krstai i naneli najvie tete metanima, palei zgrade i mlinove na reci. Vojna posada bila je smetena u tvravi. Uz duksa Nikitu protiv krstaa borili su se i odredi Kumana, Peeneza i ugarskih konjanika. Vizantija je u Niu imala vano vojno uporite i dosta najamnikih odreda. Vojna epoha Komnina je sa mnogo napora branila granice Carstva i glavne puteve u zemlji. U doba cara Aleksija I izvrena je vojno-upravna reforma. Postepeno se u Carstvu stvaraju vojno-upravne jedinice, teme, sa seditem u vanim utvrenim gradovima. Tada je stvorena i tema u Niu, na ijem elu se nalazio duks koji je imao vojnu i civilnu vlast. Poetkom XII v. Ugarska se proiruje, potinivi Hrvatsku 1102. i gradove u Primorju, potom i Bosnu oko 1137., usmerivi se ka vizantijskoj granici na Savi i Dunavu gde su se nalazile dve vrlo vane tvrave, Beograd i Branievo(- 1983: 88). Ugarsko-vizantijski rat izbio je 1127., napadom na Beograd (- 1983: 88). Grad je bio osvojen i po naredbi kralja Stefana II (1114-1131) razoren. Napada se zatim uputio ka jugu, prema Niu, Serdici i Filipolju. Vizantijski car Jovan II Komnin (1118-1143) lino je preduzeo protivofanzivu. Carska vojska suzbila je neprijatelja prvo kod Filipolja, a zatim se uputila preko Nia ka Dunavu. Tada je obnovljena vizantijska vlast u nikoj oblasti. Carska vojska pobedila je odrede kralja Stefana II i osnaila svoja uporita u Beogradu i Branievu. Jovan Kinam, poznati vizantijski pisac XII v. boravio je jedno vreme u Niu. On je zapazivi vanost nikog kraja, zabeleio da odatle postoje dva puta, jedan koji vodi u Srbiju, a drugi prema Dunavu i Ugarskoj (- 1983: 88). Tim pravcima irili su svoju vlast i srpski upani, i Ugarska. U njihovim nastojanjima nova je bila tenja da se uskladi antivizantijska borba. Srpsko-ugarska saradnja uspostavljena je krajem tree decenije XII v. (- 1983: 88). Prema shvatanjima tog vremena savezniki odnosi su dobijali svoj trajniji oblik sklapanjem tesnih srodnikih veza. Tako je ugarski kralj Stefan II odluio da svog naslednika Belu II (1131-1141) oeni erkom srpskog velikog upana Uroa I. Uroeva erka Jelena tako je postala ugarska kraljica, a srpski vladar dobio je podrku u borbi protiv Vizantije. to je srpsko-ugarska saradnja bila delotvornija to je rasla uloga Nia u vojnom sistemu Carstva na balkanskom podruju (- 1983: 89). Sredinom XII v. Srbija stupa na scenu u nastojanjima da se oslobodi vizantijske vlasti i proiri granice. Vizantijski pisac Nikita Honijat zebeleio je da su Srbi u vreme snane vladavine cara Manojla I Komnina(1143-1180) ekali povoljan trenutak da preu u napad (- 1983: 90). Prilika se ukazala 1147., iste godine kada je pokrenut drugi krstaki pohod, kada je ponovo buknulo staro suparnitvo izmeu Vizantije i Normana u Junoj Italiji. Normanski kralj Roer II(1101-1154) pronaao je saveznike prvo u Nemakoj, a zatim u Ugarskoj gde je na vlasti bio kralj Geza II (1141-1162), sin srpske princeze Jelene. Tadanji srpski veliki upan Uro II bio je roeni brat kraljice Jelene. Tako je Srbija delei iste interese u borbi protiv Vizantije prila evropskoj antivizantijskoj koaliciji 1149. (- 1983: 90). Savezu se kasnije pridruio i francuski kralj Luj VII. Borbe su buknule na vie strana. Ofanzivu na moru preduzeli su Normani, a u napad je poao i Uro II. Ne zna se tano kojim je pravcima Uro II poveo svoje ete, ali su oigledno bile veeg obima jer je lino car Manojlo I odluio da odustane od borbi sa Normanima da bi suzbio srpskog upana. Vizantijska vojska razorila je tvravu Ras i grad Gali iji su stanovnici raseljeni u oblast Sardike i dalje. Uro II se povukao, ali rat nije bio okonan. Car Manojlo I odluio je da 1150. preduzme jo jedan pohod protiv Srbije (- 1983: 90). Vizantijska vojska okupila se kod Nia. Logor je postavljen severno od Nia, van grada, odakle je car rukovodio svim operacijama sve dok se i sam nije ukljuio u borbu. U tim dogaajima veliku ulogu imao je niki zapovednik Mihailo Vrana, koji je spadao u najznaajnije vojskovoe toga doba (- 1983: 90). On je uestvovao u odluujuoj srpsko-vizantijskoj borbi kod reke Tare, u valjevskom kraju. Bio je vet ratnik i dobro je poznavao nain ratovanja Srba. U borbi na Tari pored srpske vojske uestvovala je i pomona ugarska vojska, pruili su veliki otpor ali su poraeni. Veliki upan Uro II bio je prinuen da obnovi vazalske odnose prema vizantijskom caru. Meutim, car Manojlo I objavio je rat Ugarskoj 1151., zbog njene pomoi Srbiji. Carska vojska je te godine krenula preko Nia ka Beogradu, odnosno Zemunu i Sremu, gde su voene estoke borbe. Ugarsku je tada branio ban Belo, brat Uroa II. Ubrzo je sklopljen mir i dolo je do vane upravne promene u pograninim delovima Vizantije. Car Manojlo I postavio je svoga srodnika Andronika Komnina za duksa Nia i Branieva (- 1983: 91). Andronik je teio osvajanju carske vlasti, pa je pregovarao sa ugarskim kraljem Gezom II o saveznitvu, nudivi mu oblast kojom je upravljao, tanije Ni i Branievo. Ipak zavera je otkrivena i spreena. Ugarsko-vizantijski rat okonan je 1155., poto je car Manojlo I Komnin jo jednom krenuo sa svojom vojskom u Podunavlje (- 1983: 91). Nema podataka da su Ugri tada neposredno ugroavali Ni, ali je svaki vizantijski poraz kod Beograda ili Branieva otvarao puteve prema jugu.Viegodinje prisustvo cara Manojla I u Niu i njegovoj okolini pokazuje koliko se Vizantija trudila da istraje u nameri da tu odri svoju vlast. Tokom ezdesetih godina XII v. Ni je bio sredite vizantijske politike prema Srbiji. Car Manojlo I dolazio je vie puta u Ni, u nastojanju da smeni nepokorne srpske upane. Tih godina bilo je aktuelno ugarsko pitanje za Vizantiju (- 1983: 91). Godine 1163. Bilo je ugovoreno da se pod vidom tzv. Beline batine Vizantiji preda, izmeu ostalog, i Srem. Poto se u Budimu otezalo sa otvaranjem ovog plana, car Manojlo I je reio da vojnim merama iznudi ugovoreno (- 1983: 91). Krenuo je 1164. starim Carigradskim drumom preko Serdike i Nia ka Sremu. Za vreme boravka u Sirmijumu car Manojlo I je naao uvenu svetinju, ruku muenika Prokopija, i naredio je da se ruka prenese u Ni i prikljui motima svetitelja u crkvi Sv. Prokopija (- 1983: 91). Sredina XII v. je doba napretka Nia u okviru vizantijskog sistema vlasti. Po povratku sa ratnog pohoda car je naredio da se obnove najvanije vizantijske tvrave, poverivi ovaj posao dvojici odanih ljudi, Konstantinu Anelu i Vasiliju Tripsihu (- 1983: 92). Pod njihovim nadzorom obnovljeni su bedemi Zemuna, Beograda, Branieva i Nia. Stefan Nemanja je u to vreme dobio na upravu jedan deo srpskih zemalja, a to su: Toplica, Ibar, Rasina i Reke (- 1983: 92). Tada je na velikoupanskom prestolu bio njegov brat Tihomir. Car Manojlo esto je boravio u Niu i prilikom jednog od ratnih pohoda u oblasti Nia susreo se sa Stefanom Nemanjom. Odlikovao ga je carskim sanom, izgleda dvorskom titulom, i obdario zemljom (- 1983: 92). Tako je Nemanja dobio Duboicu (kraj oko Leskovca) pod uslovom da je koriste on i njegovi potomci. Neto kasnije, verovatno 1166., Nemanja je preuzeo vrhovnu vlast u Srbiji. Bio je nezadovoljan vizantijskom politikom i brzo se pridruio protivnicima cara Manojla. Kada je izbio rat izmeu Vizantije i Venecije 1171. Pojavila se prilika za moguim osloboenjem. Nemanja je uspostavio veze sa Venecijom, Nemakom i Ugarskom. Buknule su borbe u Srbiji, ali nisu dugo trajale jer je Venecija zapala u krizu, a u Ugarskoj je umro kralj Stefan III. Manojlo I krenuo je u rat protiv Stefana Nemanje, ipak do sukoba nije dolo ve do susreta u Niu gde je Nemanja zarobljen i odveden u Carigrad. Ubrzo je osloboen uz obeanje da do smrti Manojla I nee remetiti vazalske odnose, to je i ispunio (- 1983: 93). Posle smrti cara Manojla I Komnina 1180. Vizantija je zapala u krizu. Dinastiki sukobi uzeli su maha to su iskoristili svi protivnici carstva. Udruenim snagama srpski i ugarski odredi osvojili su oblast Nia i prodrli sve do Serdike (Sofije). Stefan Nemanja je pokuao da ostvari saveznitvo sa nemakim carem Fridrihom I Barbarosom kada je u Zapadnoj Evropi oivela ideja o pokretanju krstakog rata protiv muslimana na Bliskom Istoku. Nemanja je poslao poslanike u Nemaku, dvor u Nirnbergu, sa darovima i pozivom caru Fridrihu I , da kada bude prolazio kroz Srbiju doe u Ni gde e se u njegovu ast odrati sveani doek. Stefan Nemanja je sa bratom Stracimirom doekao 1189. Nemakog cara u Niu, jer je nameravao da da taj grad uini svojom prestonicom. Pored poklona i hrane za vojsku Nemanja je ponudio Barbarosi vojnu pomo, od 20.000 ratnika, i vazalski odnos da bi zauzvrat , dobio potvrdu svih teritorija koje je osvojio od Vizantije i koje e osvojiti (- 1983: 94). Poto je dolo do sporazuma izmeu Barbarose i Isaka II Anela Vizantija je ubrzo prela u napad na Srbiju. Do bitke je dolo 1190. Nedaleko od reke Morave, gde su Srbi poraeni. U Niu je obnovljena vlast Vizantije. Poslednjih godina XII i poetkom XIII v. zapaaju se promene koje su uticale i na istoriju Nia. U Srbiji se Stefan Nemanja odrekao vlasti u korist mlaeg sina Stefana, zeta vizantijskog cara Aleksija III Anela. Starijem sinu Vukanu poverio je Zetu. Stefan Nemanja(1166-1196) je podigao mnoge crkve, a to su: Crkva Sv. Bogorodice i crkva Sv. Nikole kod Kurumlije, Studenicu, crkva Sv. Mihaila u Skoplju, i crkva Sv. Pantelejmona u Niu ( 2004: 64). Sloga izmeu Vukana i Stefana nije dugo trajala i Vukan je zatraio pomo Ugarske, da bi potisnuo brata sa vlasti (- 1983: 94). Ugarska vojska je 1202. Napala Srbiju i proterala Stefana Nemanjia. Tada je Ni bio pod srpskom vlau. Bugarska je u vreme cara Kalojana (1197-1207) irila svoju vlast ka Pomoravlju. Kalojan je 1203. napao i opustoio Srbiju, a tada je osvojio i Ni. Niki episkop Kirik i crkva Sv. Prokopija navedeni su u sastavu bugarske crkve (- 1983: 95). Odnosi sa Ugarskom su za Srbiju oduvek bili od velike vanosti. Ovi odnosi postali su naroito sloeni od 1202., kada je ugarski kralj za zasluge koje je uinio Vukanu u borbi protiv brata Stefana, uneo Srbiju u svoju zvaninu titulu, istiui time neka svoja prava u njoj. Zbog toga je krunisanje Stefana Nemanjia kraljevskom krunom, dobijenom iz Rima 1217., izazivalo u Budimu veliko ogorenje (- 1983: 95). Iako je praksa dodeljivanja krune pojedinim evropskim vladarima od strane pape odavno bila poznata i priznata u hrianskom svetu, pa je svojevremeno i sama Ugarska na isti nain stekla svoj legitimitet, dogaaji u Srbiji su na ugarskom dvoru shvaeni kao neprijateljski in. Otvoreni rat je izbegnut tek posrednikom misijom Stefanovog brata Save Nemanjia (- 1983: 95).

NEKROPOLE

NEKROPOLA GLASIJA Nekropola Glasija otkrivena je na uzvienju Glasija, jugozapadno od nike Tvrave (mapa 1.), neposredno uz osnovnu kolu Vuk Karadi. Za postojanje srednjovekovne nekropole na ovom poloaju pretpostavljalo se jo 1959. Kada se prilikom kopanja temelja za kolsku zgradu Vuk Karadi nailo na ljudske kosti sa nakitom. Vreme iskopavanja i sredstva bila su ograniena tako da lokacija Glasija nije u celini istraena, a deo nekropole uniten je 1959. Izgradnjom kolske zgrade. Na ovoj lokaciji u neposrednoj blizini kole bila je planirana izgradnja autobuske stanice, pa su joj arheoloki radovi prethodili. Arheoloka iskopavanja obavio je Arheoloki institut iz Beograda u saradnji sa Narodnim muzejem u Niu 1975., pod rukovodstvom Lj. Zotovi i S. Ercegovi-Pavlovi (- 1977: 83). Istraen je samo deo nekropole sa 77 grobova. Re je o tipinoj srednjovekovnoj nekropoli na redove, ijim je ukopavanjem oteena profana kasnoantika graevina ( 2004: 63). Grobovi nisu bili obeleeni belezima (- 1977: 84). Sahranjivanjem umrlih na ovoj nekropoli, kao to je ve reeno, oteena je jedna profana kasnoantika graevina, otuda potie i esta upotreba celih i fragmentovanih opeka kao i neobraenog kamenja pri izradi grobne konstrukcije. Upotreba opeke ili kamena za izradu primitivne i jednostavne grobne konstrukcije konstatovana je na osnovu nalaza istih na terenu prilikom kopanja grobne rake. Grobne rake nisu bile uoljive u okolnom terenu, a prilikom detaljnog ienja skeleta nisu konstatovani tragovi sanduka ili daske. Ostala je nejasna jedino situacija sa grobom 52 gde su uoeni tragovi ugljenisane daske i pronaena su dva gvozdena eksera (- 1977: 83). Svi skeleti imaju istu orijentaciju: zapad-istok, sa veim ili manjim otklonima ka severu ili jugu. Svi pokojnici poloeni su na lea, dok je poloaj ruku razliit. Zabeleeno je 18 skeleta sa rukama poloenim u predelu pojasa, 10 skeleta sa prekrtenim rukama na grudima, dok kod 15 skeleta, zbog oteenosti, nije bilo mogue odrediti poloaj ruku. Pronaen je samo 1 skelet (grob 63) ije su ruke bile pored tela, i 4 skeleta gde je jedna ruka bila poloena uz telo. Kod preostalih 29 skeleta konstatovane su razliite kombinacije poloaja ruku: ruke poloene na karline kosti, jedna ruka visoko na grudima, druga u predelu pojasa ili na grudima i slino (ibid.: 8385). Nain sahranjivanja pokojnika na nikoj nekropoli bio je razliit. Konstatovani su: 1. Slobodno ukopani skeleti, bez grobne konstrukcije. (52 skeleta, od kojih 15 skeleta ima arheoloke priloge, 3 skeleta sa prilozima sekundarne upotrebe, dok je ostalih 34 bez ikakvih priloga )2. Skeleti sa grobnom konstrukcijom od nasatice postavljenih fragmentovanih opeka, ponekad u kombinaciji sa neobraenim kamenjem. (15 skeleta, od kojih su 7 sa arheolokim prilozima i 5 sa prilozima sekundarne upotrebe, dok kod 3 skeleta nema priloga)3. Skeleti sa grobnom konstrukcijom u suhozidu od horizontalno postavljenih fragmentovanih opeka u vie redova. (5 skeleta, bez arheolokih priloga)4. Skeleti sa po jednom celom ili fragmentovanom opekom nasatice postavljene iza lobanje i do nogu. (3 skeleta, od kojih su 2 sa arheolokim prilozima i 1 bez priloga)5. Skeleti koji su leali na podnici od fragmentovanih opeka. (2 skeleta, bez arheolokih priloga) Od ukupno 77 istraenih skeletnih grobova, 3 skeleta su mukog pola[footnoteRef:2], 13 enskog, i 5 deijih skeleta. Najveem broju skeleta, ukupno 56, nije bilo mogue odrediti pol, jer su 22 veoma mlade individue i skeleti su veoma oteeni (- 1977: 83). [2: U tekstu pie da su konstatovana 3 skeleta kojima je odreen muki pol, meutim itajui dalje naila sam na jo jedan skelet kome je odreen muki pol.]

Arheoloki priozi konstatovani su kod 25 skeleta. Najbrojnije su zastupljeni u enskim grobovima, ukupno u 13 grobova, i to kod 7 skeleta sa grobnom konstrukcijom od nasatice postavljenih fragmentovanih opeka (a to su grobovi: 17, 18, 27, 30, 34, 38, 41), i kod 6 skeleta slobodno ukopanih u zemlju bez grobne konstrukcije (grobovi: 8, 11, 20, 25, 65, 67) (- 1977: 84). Arheoloki prilozi konstatovani su i kod skeleta mukog pola i to u dva sluaja (grobovi: 47, 75). Zanimljivo je da samo jedan deiji skelet ima arheoloke priloge, a to je skelet bez grobne konstrukcije (grob 33). Kod 9 skeleta iji pol nije bilo mogue utvrditi takoe su konstatovani arheoloki prilozi ( grobovi: 3, 7, 9, 13, 19, 49, 54, 60, 74) (ibid.: 84). Grobovi sa arheolokim prilozima sekundarne upotrebe nisu konstatovani kod skeleta enskog pola. Arheoloki prilozi sekundarne upotrebe konstatovani su kod jednog deijeg skeleta bez grobne konstrukcije ( grob 51). Ovi prilozi su takoe konstatovani kod 7 skeleta iji pol nije bilo mogue odrediti ( grobovi: 5, 9, 16, 35, 37, 57, 63). Bez arheolokih priloga je 40 skeleta iji pol nije bilo mogue utvrditi (grobovi: 1, 4, 6, 10, 12, 14, 15, 21, 22, 23, 24, 28, 29, 31, 32, 36, 39, 40, 42, 43, 44, 48, 50, 52, 53, 55, 56, 58, 59, 61, 62, 62a, 64, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 76). Arheoloki prilozi nisu takoe konstatovani kod 2 skeleta mukog pola ( grobovi: 2 i 26) i kod 3 deija skeleta ( grobovi: 16, 45, 46) ( loc. cit.). U toku iskopavanja konstatovan je veliki broj dislociranih kostiju, to nam govori da je na ovom prostoru ukop umrlih bio veoma gust, a broj skeleta vei.

ARHEOLOKI NALAZI Arheoloki materijal sa nekropole Glasija predstavlja uglavnom nakit. Ni u jednom grobu nije naena keramika. Potpuno je usamljen nalaz oteenog noa od gvoa iz groba 9 (tab. II, sl.1). Zastupljeni su primerci kariica otvorenih krajeva u dva oblika, tri tipa naunica, raznoliko prstenje, etiri tipa narukvica, raznobojne perle od staklene paste u erdanima ija duina varira od 1,76 m do 4,70 m, raznoliki privesci od metala i kosti, kao i novac. Predmeti sekundarne upotrebe predstavljeni su kasnoantikim novcem, fragmentima rimskodobnog nakita i sitnih predmeta, uglavnom fragmentovanih, neodreene funkcije. Sav arheoloki materijal sekundarne upotrebe naen je na samom terenu prilikom kopanja grobnih raka i kao takav bio je pridodat grobovima (- 1977: 85).

Kariice Zastupljene su jednostavne kariice otvorenih krajeva, izraene od bronze i srebra. Na nikoj nekropoli u okviru ovog najjednostavnijeg nakita za glavu razlikujemo dva oblika kariica. U oba sluaja radi se o kariicama rastavljenih krajeva, s tom razlikom da jedne imaju ravno zaseene krajeve i od srebra su, dok su kariice iji su krajevi lagano zadebljani, ak kruni, od bronze. Kariice od srebra sa ravno zaseenim krajevima su konstatovani u grobovima: 8 (tab. I, sl.12), 11 (tab. I, sl.3), 18 (tab. I, sl.45), 25 (tab. I, sl.67), 27 (tab. I, sl.89). Kariice od bronze sa zadebljanim krajevima su konstatovane u grobovima: 13 (tab. I, sl.10), 30 (tab. I, sl.1112), 74 (tab. I, sl.1315). Kariice iz groba 18 prenika su 2,62,7 cm, i teine 5,31 g ( 2004: 220). Dok su kariice iz groba 74 prenika 2,5 cm, a teine 7,48 g (ibid.: 220). Kariice iz grobova 18, 27 i 74 su izraene od malo masivnije srebrne ili bronzane ice. Ove jednostavne kariice javljaju se na skoro svim srednjovekovnim nekropolama. Neto je rea pojava kariica sa zadebljanim zavrecima masivnije izrade, koje na neki nain i objanjavaju nain noenja istih. Dolazimo do zakljuka da se ova vrsta ukrasa nije provlaila kroz unu koljku, ve je svojim zadebljanim zavrecima dodirivala donji deo une koljke i na taj nain visila na uvetu. Najbrojnije nalaze kariica sa zadebljanim krajevima beleimo s podruja istonih Alpa. Uglavnom ih nalazimo u sklopu karantanskih i ketlako-bjelobrdskih grobnih nalaza. To su nekropole Bled-Pristava i Bled-Sedlo, Kranj i Ptuj. Dok skoro u potpunosti nedostaju u inventaru bjelobrdskih nekropola Transdanubije i meureja SavaDravaDunav, kao i na srednjovekovnim nekropolama Srbije i Makedonije (- 1977: 85). Kariice sa zadebljnim zavrecima kao i kariice sa ravno zaseenim zavrecima ne mogu se tano hronoloki fiksirati same za sebe, ali uz pomo navedenih lokaliteta sa veoma karakteristinim i tipinim broevima, fibulama i naunicama doputaju konstataciju da se ove kariice hronoloki svrstavaju u period od IX do XI v. (ibid.: 86). U grobu 67 pronaena je jedna vea karika (tab. I, sl.17) koja je prilino nejasna. Pronaena je samo karika dok je na donjem delu vidljiv ostatak , moda nekog polukruga. Teko je rei o kakvoj je karici re, a moda je u pitanju i naunica (- 1977: 87).

Naunice Naunice su konstatovane u svega 3 groba sa pet primeraka. One se tipoloki razlikuju, a to su luksuzne volinske naunice od srebra u grobu 8 (tab. III, sl.12) , jedna livena grozdolika naunica takoe od srebra u grobu 17 (tab. III, sl.3), i par naunica od slabog srebra sa vretenastim priveskom u grobu 38 (tab.III, sl.45). Naunice volinskog tipa iz groba 8 predstavljaju veoma luksuzne i precizno izraene primerke ovog tipa naunica. Raene su livenjem u tehnici filigrana i granulacije, sa dva para kolenca od granuliranih zrna na donjem delu karike i gustim namotajem (10 puta) vrlo tanke srebrne ice oko grozdolikog priveska. Visina im je 2,3 cm, prenik alke je 2,2 cm, a teke su 6,36 g. Datuju se u XI-XII v. ( 2004: 219). Upravo ovaj par naunica dodajemo popisu naunica volinskog tipa koje je izdvojila D. Mini na teritoriji bive Jugoslavije, koje se razlikuju upravo izgledom priveska od istog tipa naunica koje su pronaene na teritoriji Rusije, Maarske i Rumunije (- 1977: 86). Ove naunice potpuno su identine onima iz Donjikog Brda, Brze Palanke i sa Gradskog polja u Niu o kojima e kasnije biti rei. Ostale su naunice volinskog tipa u Srbiji tipoloki veoma srodne i ine jednu kulturnu celinu za koju je teko utvrditi u kojoj je to meri primarni vizantijski uticaj u ovim oblastima ili se ipak radi o domaoj izradi po vizantijskom uzoru. Za okvirno datovanje ovog tipa naunica u Srbiji, ili pre za gornju granicu njihove pojave znaajni su nalazi istih naunica u grobu 6, nekropole u Leju zajedno sa nalazima novca Bele II (1131-1141) (ibid.: 86). U grobu 17 naena je samo jedna livena grozdolika naunica od srebra sa po dva kolenca sa svake strane. Uobiajeno je da se ovakva vrsta ukrasa pojavljuje u paru, ali ova naunica naena je sa leve strane lobanje, a pored desne strane lobanje naena je samo fragmentovana kariica od bronzane ice (tab. I, sl.16). Mogue je da je dolo do unitenja druge naunice prilikom kopanja rake za grob 10, na ta nas upuuje ve pomenuta fragmentovana kariica. Ova grozdolika naunica je takoe vrlo dobro tehniki izvedena, tehnika granulacije je veoma precizno i tano livenjem imitirana i stie se utisak da je raena u pravoj granulaciji (- 1977: 86). S obzirom na svoj privezak ova naunica ima direktne analogije u primercima naunica raenih u tehnici granulacije, koje su takoe iz Nia iz oblasti Jagodin Male. Veoma su sline i oblikom priveska i preciznou izrade, livene grozdolike naunice ostave nakita iz Velikog Gradita, koja je datovana u kraj X i poetak XI v. (ibid.: 86). Trei tip naunica su one sa vretenastim priveskom iz groba 38 (tab.III, sl.45). Raene su od slabog srebra i tipoloki se potpuno razlikuju od prethodna dva tipa naunica. Veoma su malobrojne. Nain izrade priveska je neobian. Na vretenastu osnovu priveska nanoena je u horizontalnim redovima spiralno navijena tanka ica (- 1977: 87). Visina ovih naunica je 2,8 cm, dok je teina 4,24 g, i datuju se u XIXII v. ( 2004: 220). Jedan potpuno identian vretenasti privezak zabeleen je na srednjovekovnoj nekropoli Donjiko brdo kod Kragujevca. Slian primerak pronaen je na belobrdskoj nekropoli Vasas u Baranji (- 1977: 87).

Narukvice U inventaru nike nekropole veoma su brojne narukvice od staklene paste i bronze. Staklene narukvice konstatovane su u grobovima: 11 (tab. IV, sl.15), 17 (tab. V, sl.12), 27 (tab.V, sl.3), 34 (tab. V, sl.45), 65 (tab. VI, sl.14). Svi primerci staklenih narukvica su tamno plave boje, krunog ili nepravilno-krunog preseka. Narukvice iz groba 11 su prenika od 6,1 cm do 7 cm, debljine 0,6 do 0,8 cm, dok im je teina 96,38 g ( 2004: 224). Narukvica iz groba 27 je elipsoidnog preseka prenika 6,5 cm, debljine 0,8 cm, i teine 23,44 g. Narukvice iz groba 34 su krunog preseka prenika 6,4 cm, debljine 0,6 do 0,8 cm i teine 53,81 g. Ove narukvice od staklene paste datuju se XIXII v. (ibid.: 224). Ove narukvice su uobiajena pojava na srednjovekovnim nekropolama na podruju Srbije, a sline ili identine primerke moemo nai i na podruju Makedonije, Bugarske, Rumunije i u Rusiji (- 1977: 88). Nalaze slinih ili identinih primeraka nalazimo na nekropolama: Mirijevo, Veliki Gradac, Brza Palanka, Donjiko brdo, Jagodin Mala i Leje. Ovakve narukvice konstatovane su i u srednjovekovnim naseljima seoskog tipa u Mavanskoj Mitrovici, Ribnici i Popovici (ibid.: 88). Narukvice od bronze konstatovane su kod pet skeletnih grobova sa etiri razliita oblika. Istog su oblika narukvice iz groba 60 (tab.VII, sl.3) i iz groba 67 (tab.VII,sl. 4), uz to su dosta oteene i deformisane. Iz groba 18 (tab.VII, sl.1) je narukvica otvorenog tipa od deblje bronzane ice romboidnog preseka sa picasto izvuenim krajevima. Prenik narukvice je 7 cm, dok je teina 32,56 g. Datuje se XIXII v. ( 2004: 223). Narukvica iz groba 20 (tab.VII, sl.2) nainjena je takoe od bronzane ipke ali ima raskucane i zaobljene zavretke. U grobu 34 pored tri narukvice od staklene paste pronaene su i dve od bronze, jedna je rastavljenih i zaobljenih krajeva sa urezanim vertikalnim linijama u snopovima (tab. VIII, sl.1), dok druga ima mehanizam za zatvaranje ili arnir od tankog bronzanog lima (tab. VIII, sl.2) sa jedva vidljivim ornamentom koji je izveden takastim ubodima. Od spomenuta etiri oblika narukvica najmalobrojniji je oblik narukvice sa mehanizmom za zatvaranje (- 1977: 89).

Privesci i aplikacije Privesci i aplikacije pronaeni su iskljuivo u enskim grobovima. Njihova namena je delimino utilitarna, a veim delom ukrasnog karaktera. Naeno je ukupno 5 privesaka i 3 aplikacije. Krst privezak iz groba 13 (tab.VIII, sl.3) liven je od bronze i ima oblik grkog krsta. Sastoji se od krsta i izjedna livene i bono postavljene alke za nizanje na gornjem delu vertikalnog kraka. Zaobljeni krajevi krakova krsta su ornamentisani sa po jednim plastino naglaenim krugom i malim takastim ispupenjem u sredini, dok se u sredinjem delu krsta nalazi kruno udubljenje koje je moglo da poslui kao leite za emajl. Zadnja strana ovog priveska je ravna. Dimenzije su mu 3,5 x 2,8 cm, dok je teina 4,48 g. Datuje se u XIXII v. ( 2004: 221). Veoma je retka pojava pektoralnih krstova na Balkanu. U Srbiji je konstatovan jedan identian primerak ovog krsta na nekropoli u Donjikom brdu (- 1977: 89). Analogni krstii pronaeni su i na makedonskoj nekropoli u Demir Kapiji, ali ne u zatvorenoj grobnoj celini. Verovatno krstii potiu iz oteenih starijih grobova ove nekropole. Sa velikog naselja Dinogetia-Garvan u Dobrudi, datiranog od X do XII v., postoji celi niz razliitih krstia, manjih pektorala od kamena ili od bronze i velikih krstova-enkolpiona. Zabeleen je nalaz krsta sa nalazita Peresopnycia u Ukrajini, koji je od bronze, zaobljenih krakova, a sa obe strane u krunim udubljenjima sauvan je uti emajl. Ovaj nalaz datiran je XIXII v. (- 1977: 89). Srcoliki privezak iz groba 27 (tab.VIII, sl.4) liven je od bronze, i nedostaje mu gornji kruni deo. Donji deo ovog dvodelnog priveska je tipian inventar belobrdskih nekropola, dok ih u centralnoj Srbiji nema. Sporadinih nalaza ima uz desnu obalu Dunava na lokalitetu Viminacijum kod Kostolca, na lokalitetu Jalija kod Brestovika, na lokaciji Trajanov most kod Kostola (- 1977: 90). Najjuniji nalazi dvodelnih privezaka su oni iz groba 46, nekropole u Matianima kod Pritine. To su dva dvodelna srcolika priveska koja su izraena od srebra, i pozlaena. Primerak priveska iz groba 38 (tab.VIII, sl.5) je veoma jednostavan. Izraen je od bronze u obliku praporca s izjedna livenom uicom i krstastim prorezom na donjem delu. Gornji deo priveska je oteen, tanije probijen je na jednom mestu. Visina ovog priveska je 2,2 cm, a teina 4,14 g. Datuju se XIXII v. ( 2004: 221). Iz groba 34 (tab.VIII, sl.6) sauvan je samo deo bronzanog priveska, bez krstastog proreza. U ovu grupu privezaka spadaju i tri veoma jednostavna livena dugmeta iz groba 27 (tab.VIII, sl.7). Dugmad imaju kalotastu glavu peurkaste forme i veu krunu uicu na duoj drci. Visina iznosi 1,4 cm, prenik glave je 0,8 cm, dok je teina 4,92 g. Datuju se XIXII v. ( 2004: 222). U okviru privezaka poseban znaaj ima retki nalaz minijaturne amfore od kosti (tab.VIII, sl.8), koja je naena na grudnom kou skeleta iz groba 38. Ovaj privezak je unikat. Visina mu je 2,8 cm, a teina 1,41 g. Datovan je takoe XIXII v. ( 2004: 222). Aplikacije su konstatovane u dva goba sa skeletima. U grobu 11(tab.VIII, sl.9) pronaen je deo krune blago ispupene aplikacije od bronzanog lima izraene presovanjem. Sauvana je rupica za privrivanje. Aplikacija iz groba 27 (tab.VIII, sl.10) takoe je livena od bronze, a takve su aplikacije retke u Srbiji. Uglavnom ima aplikacija od srebra, koje su esto i pozlaene, raene u tehnici presovanja ili iskucavanja, koje najee predstavljaju delove dijademe, narukvice ili ukras na odei; kao na primer nalazi iz Brestovika i Hajduke Vodenice (- 1977: 90). Najinteresantnija aplikacija je ona iz groba 27 (tab.VIII, sl.11) etvrtastog oblika, koja je u potpunosti ouvana. Brojne su i raznovrsne aplikacije u staromaarskim grobovima IX i X v., kao i u grobovima bjelobrdske kulture od polovine X do XII v. To su uglavnom aplikacije manjih dimenzija, krunog, etvrtastog ili srcolikog oblika, dok su ukraene preteno biljnim ornamentima, a raene su u tehnici presovanja i livenja (ibid.: 90).

Prstenje Na Glasiji je pronaeno 10 primeraka prstenja iz 7 skeletnih grobova. Od spomenutog broja skeleta, 5 su enskog pola (grobovi: 18, 27, 34, 67, 74), jedan skelet je neodreenog pola (grob 75), dok je skelet u grobu 54 bio potpuno dislociran. Grobovi u kojima se nalaze skeleti enskog pola su bogati prilozima, dok se u grobovima 54 i 75 prstenje pojavljuje kao jedini grobni prilog. Prsten od srebra iz groba 34 (tab.IX, sl.1) je izuzetno lep i luksuzno raen primerak. Obru prstena je liven, dok je fasung pravougaonog oblika nainjen od srebrnog lima i uokviren veim granulama, koje su postavljene i na ramenima prstena u vidu trougla. U fasung je umetnuta tamnoplava staklena pasta. Visina prstena iznosi 2,4 cm, dimenzije glave su 1,6 x 1,3 cm, dok je teina 5,76 g. Prsten je datovan u XI-XII v. ( 2004: 223). Slinog je oblika oteeni prsten iz groba 27 (tab.IX, sl.2), koji je takoe od srebrnog lima, i na obruu ima jasno vidljive ljebove, dok fasung i kruna prstena nedostaju. Identina su dva livena prstena iz groba 18 (tab.IX, sl.3) i iz groba 54 (tab.IX, sl.4). Liveni su od bronze i predstavljaju uproenu varijantu kupastog prstenja. Ovakve primerke prstenja nalazimo na bogatoj nekropoli u Matianima kod Pritine. Prsten iz groba 54 (tab.IX, sl.5) i prsten iz groba 67 (tab.IX, sl.6) tipoloki su isti, ali se razlikuju po nainu izrade. Oba su od bronze. Primerak prstena iz groba 54 izliven je u jednom kalupu, to znai da je kruna ploica izlivena zajedno sa obruem prstena. Meutim kruna ploica kod prstena iz groba 67 je posebno raena i naknadno je zaletovana na obru prstena (- 1977: 91). Takoe su slini prstenovi iz groba 18 (tab.IX, sl.7) i groba 75 (tab.IX, sl.8). Oba su napravljena od bronze. Obru prstena proiruje se u elipsoidnu ili krunu ploicu na kojoj je najee izveden ornament urezivanjem. Ovakvo prstenje je brojno u inventarima srednjovekovnih nekropola. Isto tako brojno je i prstenje nalik na dva prstena iz groba 74 (tab.IX, sl.9-10). Oba su livena od bronze. Jedan ima oblik jednostavne karike D preseka (tab.IX, sl.9), a drugom primerku je karika krunog preseka i nedostaje mu kruna (tab.IX, sl.10) (- 1977: 91). Analogije ovih prstenova sa nekropole Glasija moemo nai na brojnim srednjovekovnim nalazitima u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj i oni predstavljaju uobiajeni propratni materijal karakteristian za srednjovekovne nekropole XI i XII v.

erdani erdani ili niske od staklenih perli zauzimaju posebno mesto u vrednovanju arheolokog materijala nekropole Glasija. Zastupljene su samo kod etiri groba sa skeletom, a to su grobovi 27, 34, 38 i 13. Svojom brojnou i raznolikou naroito se istiu erdani iz grobova 27 (tab.X, sl.1) i 34 (tab.X, sl.2). Brojni su nalazi erdana od staklenih perli u srednjovekovnim grobovima u Srbiji. Meutim nisu uobiajeni ovako dugaki erdani. Jedino neto vei erdan je sa lokaliteta Crkvine u Biskupiji, zatim tri mala erdana sa nekropole u Biljanima Donjim-Begovaa i jedan sa groblja u Mastiranima u Kaiu (- 1977: 92). S druge strane belei se dosta nalaza erdana u sklopu arheolokog materijala belobrdske kulture. Veoma su retki nalazi ovih perli od staklene paste na srednjovekovnim naseljima u Srbiji. Na lokalitetu Zidine u Mavanskoj Mitrovici u horizontu stanovanja XI i XII v. Naeno je svega nekoliko perli. Brojni su nalazi staklenih perli na podruju Rusije od X do XIII v., a potiu podjednako sa nekropola i iz naselja, uglavnom veih gradova (- 1977: 92). erdan iz groba 27 (tab.X, sl.1) dugaak je 3,2 m, a teak 117,5 g ( 2004: 225). Perle su preteno plave boje, u manjem broju su zastupljene perle sivobele boje sa tragovima pozlate, zelene, ute i crvenkaste. To su uglavnom sitne perle nepravilno krunog oblika, dvolane i trolane, cilindrine krunog preseka uglavnom plave boje, jedna perla je smee boje sa plastinim utim okcima, jedna perla ima plastinu talasastu utu traku, a jedna je ukraena vertikalnim i horizontalnim urezanim linijama. Posebno se istie pljosnata perla plave boje na kojoj je ornament izveden inkrustacijom, a sastoji se od zelenog oka koje je uokvireno crvenim krugom, a od zelenog oka radijalno se ire ute trake. Identian ornament izveden je inkrustacijom na obe strane plosnate perle, razlika je samo u broju radijalnih traka; na jednoj strani ih je pet a na drugoj sedam (tab.X, sl.1a) (- 1977: 91). erdan iz groba 34 (tab.X, sl.2) dugaak je 4,7 m, a teak 138,3 g ( 2004: 226). Perle su preteno zelene boje. U veoma malom broju zastupljene su ute, plave, smee, sivobele na kojima su vidljivi tragovi pozlate. Perle ove niske su izuzetno sitne, nepravilno krunog oblika. Osim zelenih, zastupljene su krune perle smee boje sa plastinim okcima kojih ima ukupno est. Dve perle su cilindrinog oblika, krunog preseka, dok je jedna perla duguljastog oblika ali kvadratnog preseka, i jedna vea pljosnata svetlo zelene boje, kao i dvolane i trolane svetlobele boje (- 1977: 91). Najmanji je erdan iz groba 38 (tab.XI, sl.1) koji je dugaak 1,76 m, i teak 71,91 g ( 2004: 225). Ova niska sastoji se od sitnih veoma ujednaenih perli. Preteno su svetlozelene boje, dok je manji broj crnih, utih i belih perli. Nepravilno su krunog oblika, a u manjem broju su zastupljene dvolane i trolane perle. U grobu 13 (tab.XI, sl.2) pronaena je samo jedna perla, tamno plave boje sa plastinim maslinastim okcima (- 1977: 92).

Novac Novac kao grobni prilog konstatovan je samo u potpuno dislociranom skeletnom grobu 3 (tab.XI, sl.3) To je ankasti novac od bronze Manojla I Komnina (11431180). U sondi IX (tab.XI, sl.4) na relativnoj dubini od 1,8 m pronaen je ankasti novac Isaka II Anela (11851195) (ibid.: 92).

Oruje Jedini fragmentovani no od gvoa pronaen je u grobu 9 (tab.II, sl.1) zajedno sa oteenim predmetima iz rimskog doba sekundarne upotrebe. Stoga je teko utvrditi, s obzirom da se ovde radi o nou iji se oblik tokom vremena nije menjao, da li se radi o oteenom srednjovekovnom nou (loc. cit.).

NEKROPOLA SV. PANTELEJMON Lokalitet Sv. Pantelejmon nalazi se na desnoj obali Niave, u neposrednoj blizini crkve podignute 1878. I posveene svetom Pantelejmonu (mapa 1.). Ovde je re o ostacima dva kultna objekta, ranohrianskoj bazilici iz IVV v. i srednjovekovnoj crkvi, zadubini Stefana Nemanje (1166-1196) iz XII v., sa srednjovekovnom nekropolom iz XIIXIII v.. Stefan Nemanja je mnoge crkve podigao u otaastvu svojemu, kako belei njegov sin Stefan Nemanji, srpski veliki upan od 1196. Do 1217. I kralj od 1217. Do 1227., u spisima o ivotu i delu svetog oca Simeona ( 2004: 64). Pored Svete Bogorodice i Svetog Nikole kod Kurumlije, Studenice, Svetog Mihaila u Skoplju, pominje se i Sveti Pantelejmon u Niu (ibid.: 64). Arheoloko istraivanje ostataka hrama Sv. Pantelejmon u Niu ostvareno je u okviru dve kampanje, 1966. I 1969. Sredstvima Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, uz pomo Narodnog muzeja u Niu. Od strane Filozofskog fakulteta u radu su uestvovali u prvoj kampanji V. Kora i N. Dudi, u drugoj kampanji V. Kora, Marica uput, Dragan i Vesna Todorovi, a od strane muzeja Bojana Deljanin i Radmila Ajdi u obe kampanje ( 2001-2002: 103). Biografija Stefana Nemanje koju je napisao njegov sin Stefan Prvovenani osnovni je istorijski podatak o crkvi Sv. Pantelejmona (ibid.: 104). Stefan Nemanja je u elji da svoju dravu proiri i ojaa nameravao da prestonicu smesti u Niu, u odmaklom razdoblju svoje vlade, u osmoj deceniji XII v. Nisu poznati podaci o trajanju Sv. Pantelejmona; ouvali su se jedino naziv lokaliteta i tradicionalni pantelejski sabori. Krajem XIX v. sagraen je u blizini mesta na kome se nalazila srednjovekovna crkva hram posveenistom svetitelju. Pamti se da je materijal iz ruevina starog Sv. Pantelejmona korien prilikom izgradnje nove crkve (18821883). Stariji metani su govorili da je poetkom druge decenije XX v. (19101913) bilo ostataka zidova. Kamen je razvlaen po okolnim gradilitima, a deo materijala je uzidan u podgradni zid na junoj strani postojee crkve Sv. Pantelejmona ( 2001-2002: 106). Istraivanje je zapoeto pedesetak metara severoistono od crkve Sv. Pantelejmona, na zemljitu koje se po predanju vezivalo za staru crkvu Sv Pantelejmona. Odrao se obiaj da se vernici okupljaju na ovom mestu na dan Sv. Vraa, 14.jula (ibid.: 106). Nekropola je delimino istraena, tanije istraeno je 149 grobova iz dva nivoa sahranjivanja, tako da je vei broj grobova poremeen mlaim ukopima ( 2004: 64). Dva sloja grobova se nisu mogla u potpunosti razdvojiti, po nalazima, nainu sahranjivanja i meusobnom odnosu stariji grobovi su nastali dok je postojala crkva ( 2001-2002: 111). Tegule su koriene za pokrivae iznad grobova. Svi grobovi su usmereni u pravcu zapad-istok (ibid.: 111). ankasti novii pronaeni su gotovo u svim otkrivenim grobovima ( 2001-2002: 110). Uz fragmente keramike, ree stakla, bili su gotovo redovni sastav grobova. U utu je zateeno mnogo fragmenata opeke i keramike. Grobovi u dva sloja, velike vremenske udaljenosti, slini su po nainu sahranjivanja. Stariji grobovi su na istoj dubini, a mlai sloj je iznad njega. Na pojedinim mestima taj sloj je poremetio starije grobove, to ukazuje na to da je prethodno stanje crkve, odnosno njenih ostataka, bilo zaboravljeno. Nije se moglo ustanoviti kada je nastao mlai sloj. Osnovno obeleje starije nekropole jeste njen poloaj i raspored grobova u odnosu na graevinske ostatke (plan 2.). Starije grobove okvirno datuju nalazi, ranoslovenska keramika, nakit i drugo. Treba pomenuti optu rasprostranjenost ankastog vizantijskog novca. Srpski novac se kasnije pojavljuje. Drugim reima, stariji grobovi su iz prve epohe ivota hrama, iz vremena Stefana Nemanje i koju desetinu godina kasnije ( 2001-2002: 112). Primetne su praznine na povrini za koju je mogue pretpostaviti da je bila pokrivena graevinom crkve. Grobovi su gusto postavljeni po ivicama te povrine. Oigledno je da se na njoj nalazila crkva du ijih zidova se sahranjivalo (plan 1.). Malobrojni su grobovi koji su nastali u prostoru crkve. To su morali biti grobovi naroito uglednih linosti.

ARHEOLOKI NALAZI

Arheoloke nalaze na ovoj nekropoli uglavnom ini nakit od bronze, srebra, kamena i staklene paste. Ima dosta i fragmenata keramike koji su nalaeni u utu i humusu, ali je malo onih po kojima bi se mogli rekonstruisati prvobitni oblici. Vei komadi keramike, koji e biti prikazani, po nainu obrade uglavnom pripadaju vrstama domae grublje keramike na osnovu ega moemo da zakljuimo da je re o domaim loncima za kunu upotrebu ( 2001-2002: 114). Ostaci stakla su skromniji od keramike i ouvali su se u sasvim sitnim fragmentima na osnovu kojih je takoe teko praviti bilo kakvu rekonstrukciju (loc.cit.).

Naunice U grobu 130 pronaen je nalaz ,vredan panje, u vidu para srebrnih naunica ,,volinskog tipa (tab. XII, sl.1). Raene su u tehnici livenja, sa pet kolenaca od krupnijih granuliranih zrna na donjem delu karike. Grozdoliki privezak je do polovine omotan tankom filigranskom icom, dok je donji deo ornamentisan motivom u vidu manjih trouglova sainjenih od veoma sitnih granuliranih zrna. Jedna naunica je oteena u donjem delu priveska. Visina iznosi 5,8 cm, prenik 3,5 cm, dok je teina 15,02 g. Datuju se XIIXIII v. ( 2004: 227).

U grobu 127 pronaen je jo jedan par livenih srebrnih naunica sa tri vee okrugle jagode na donjem delu karike (tab. XII, sl.2). Jagode su ukraene motivom cvetnih latica, koji je izveden namotajima filigranske ice, i to tako to se po dve latice cveta dodiruju na sredini jagode. Prostor izmeu jagoda ispunjen je namotajima filigranske ice. Jedna naunica je oteena, nedostaje joj gornji deo karike. Visina je 3,5 cm, prenik 3 cm, dok je teina 12,44 g. Datuju se XIIXIII v. ( 2004: 227).

Izmeu grobova 5 i 5a pronaena je livena, srebrna naunica sa jednom jagodom (tab. XII, sl.3). Formirana je tako to je na otvorenu kariku krunog preseka navuena i fiksirana vea uplja loptasta jagoda sastavljena od dve kalote. Spoj dve kalote vertikalno je postavljen i zalemljen i formira rebro ukraeno vrlo tankim namotajima filigranske ice, kao i deo na dodiru karike i jagode sa obe strane. Jagoda je oteena, probijena na jednom mestu. Visina je 2,5 cm, prenik jagode je 1,5 cm, dok je teina 4,47 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 228).

U grobu 121 pronaena je livena, srebrna naunica sa jednim kolencetom od veih granuliranih zrna (tab. XII, sl.4), koje se nalazi na jednom kraju otvorene karike krunog preseka, oivieno namotajima tanke filigranske ice. Visina je 2,8 cm, prenik je 2,6 cm, dok je teina 3,77 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 228).

Dugmad U grobu 129 pronaeno je devet dugmadi od bronze loptastog oblika. Dugme (tab. XIII, sl.1) je formirano od po dve horizontalno spojene kalote. Na gornjoj kaloti nalazi se izjedna livena tanka uica,dok je donja kalota ukraena sa pet malih izjedna livenih bobica, poput granula, osim kod jednog dugmeta koje je neto veih dimenzija. Visina je 1,2 cm, prenik se kree od 0,7 do 0,9 cm, dok je teina 4,28 g. Datuju se XIIXIII v. ( 2004: 229). Takoe, u grobu 129, pronaeno je pet kotanih dugmadi koja su loptasto rezana, sa krunom uicom na duoj drci (tab. XIII, sl.2). Visina je od 1 do 1,2 cm, prenik je 0,7 cm, dok je teina 1,88 g. Datuju se XIIXIII v. ( 2004: 229).

Prstenje U kvadratu B4 pronaen je manji prsten (tab. XIII, sl.3) od tamnoplave staklene paste. Prsten ima kruni presek i neznatno se iri kod glave koja je kruna sa malim kapljiastim zavretkom. Prenik prstena je 1,7 cm, dok je prenik glave 0,6 cm ( 2001-2002: 134).

U grobu 44 pronaen je srebrni prsten (tab. XIII, sl.4), liven u obliku jednostavne karike, proirene i ojaane u predelu glave, kojoj niz punktiranih uboda daje izgled krunog oblika. Na glavi prstena punktiranim ubodima izveden je i jednostavan ornament. Visina je od 2,2 cm, prenik glave je 1,2 cm, dok je teina 5,79 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 229).

U grobu 90 pronaen je srebrni, liveni, prsten (tab. XIII, sl.5) formiran od karike polukrunog preseka, blago profilisanih ramena koja su ukraena kratkim urezima. Glava je ojaana i ovalno proirena i nosi urezan natpis na grkom jeziku u tri reda. Deo donjeg dela karike nedostaje. Visina je 2 cm, dok je teina 6,17 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 230).

U grobu 16 pronaen je srebrni prsten (tab. XIII, sl.6) koji je formiran od karike pravougaonog preseka, profilisanih i ukraenih ramena, na koje je zalemljen fasung od tankog srebrnog lima uokviren tankom filigranskom icom. U leite ovalnog oblika umetnut je crveni kamen koji je prihvaen sa etiri zakivka. Ovaj crveni kamen je mineral iz grupe granata almandinskog sastava. Visina je od 2,6 cm, dimenzije glave su 1,1 x 1,6 cm, dok je teina 4,76 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 230).

Narukvice U grobu 130 pronaena je narukvica od tamnoplave staklene paste (tab. XIV, sl.1) formirana od dve spojene trake, izvuene niti staklene paste, tako da je na spoljanjoj strani ostao ljeb pa se u preseku javlja dvostruka polukruna profilacija. Unutranja strana narukvice je zaravljena. Prenik je 6,3 cm, irina je 1,3 cm, debljina je 0,5 cm, dok je teina 24,87 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 231).

U rasturenom grobu ispod groba 80 pronaena je narukvica od svetlozelene staklene paste (tab. XIV, sl.2), blago profilisanog preseka sa zaravljenom unutranjom stranom. Prenik je 6 cm, irina je 0,8 cm, debljina je 0,5 cm, dok je teina 16,33 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 231).

Izmeu grobova 121 i 128 pronaena je jo jedna narukvica od svetlozelene staklene paste (tab. XIV, sl.3) nainjena od tri spojene trake, od dve izvuene ire trake i jedne ue aplicirane niti koja je sa spoljanje strane crveno obojena. Unutranja strana je zaravljena, a na spoljanjoj strani su po sredini vidljiva dva ljeba, tako da se javlja trostruka polukruna profilacija na preseku. Prenik je 6,3 cm, irina je 1,2 cm, debljina je 0,4 cm, dok je teina 19,72 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 232).

U grobu 15 pronaena je narukvica od svetlozelene staklene paste (tab. XIV, sl.4) nepravilno krunog preseka sa tragovima praha po povrini. Prenik je 6,4 cm, teina je 20,99 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 232).

U kvadratu B 8 pronaena je livena narukvica otvorenog tipa od tordirane trostruke bakarne ice (tab. XIV, sl.5) sa petljama na krajevima. Prenik je 4,7 cm, teina je 6,78 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 232).

U grobu 126 pronaena je bronzana narukvica (tab. XIV, sl.6). Narukvica je trakasta i otvorena, proirenih i zaobljenih krajeva. Ukraena je veoma jednostavnim ornamentom koji ine prave i izlomljene linije koje su formirane uglavnom nizom uboda. Prenik je 5,7 cm, irina je od 0,9 do 1,9 cm, dok je teina 18,52 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 233).

Privesci i aplikacije U grobu 138 pronaena je ikonica (tab. XV, sl.1) od minerala, kripto-kristalasti talk steatitskog porekla, rezana u formi priveska sa masivnom bono izvedenom uicom za nizanje. Na aversu ikonice predstavljeno je poprsje Bogorodice u ovalnom okviru. Glavu Bogorodice, oko koje je urezan nimb, obavija ogrta koji se sputa sa glave i obavija ramena. Na reversu, koji je ravan, urezan je vei krst. Dimenzije su 3,1 x 2,2 x 0,6 cm, dok je teina 5,74 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 226).

U grobu 39 pronaen je krst (tab. XV, sl.2), privezak u obliku latinskog krsta, sa urezanim ornamentom u vidu dvostrukih ,,okaca na prednjoj strani, rasporeeni na kracima i u centralnom delu. Krst je rezan u uljanom kriljcu i na jednom kraku ornament nedostaje usled oteenja. Na gornjem kraku krst je horizontalno probuen. Dimenzije su 1,6 x 1,4 x 0,5 cm, dok je teina 0,78 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 234).

U grobu 26 b pronaen je krst (tab. XV, sl.3), privezak u obliku latinskog krsta, sa urezanim ornamentom u vidu dvostrukih ,,okaca na prednjoj strani, rasporeeni na kracima i u centralnom delu. Privezak je rezan u kamenu zelenkaste boje, hidroliskunsko-kaolinitske gline, vertikalni kraci su malo dui od horizontalnih. Na gornjem kraku krst je horizontalno probuen. Dimenzije su 2,9 x 1,9 x 0,7 cm, dok je teina 3,17 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 234).

U grobu 34 pronaen je krst (tab. XV, sl.4), privezak u obliku latinskog krsta. Krst je rezan u talk-steatitu crvenkastomrke boje. Privezak nema ornamenata i na gornjem kraku je horizontalno probuen. Dimenzije su 2,6 x 1,8 x 0,6 cm, dok je teina 4,02 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 235).

U grobu 84 pronaen je jo jedan krst (tab. XV, sl.5), privezak u obliku latinskog krsta. Krst je rezan u talk-steatitu crvenkastomrke boje. Privezak nema ornamenata i na gornjem kraku je horizontalno probuen. Dimenzije su 3 x 2 x 0,9 cm, dok je teina 10,30 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 235).

U grobu 112 pronaen je dvostruki krst (tab. XV, sl.6), privezak u obliku latinskog krsta sa dva horizontalna kraka, sa profilacijom koja u preseku krakova ima oblik romba. Krst je rezan u talk-steatitu svetloute boje i na gornjem delu vertikalnog kraka horizontalno je probuen. Dimenzije su 3,5 x 1,7 x 0,6-0,8 cm, dok je teina 5,32 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 236).

U grobu 82 pronaen je krst (tab. XV, sl.7), privezak u obliku latinskog krsta, zaobljenih, valjkastih krakova koji su blago sueni i na kraju ravno zavreni, sa jednim malim udubljenjem u sredini kraka krsta. Krst je rezan u antigoritu,zelene boje. Gornji deo vertikalnog kraka naglaen je urezanom horizontalnom linijom, zavren je u vidu kubusa i ima bono izvedeni otvor za nizanje. Kvadratno polje na preseku krakova ima dve linije urezane kao dijegonale na prednjoj strani, dok je na zadnjoj strani taj motiv manje izraen i ima samo jednu dijegonalnu liniju, verovatno zbog izlizanosti od duge upotrebe. Dimenzije su 2,6 x 2,1 x 0,7 cm, dok je teina 3,14 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 236).

U grobu 51 pronaen je krst (tab. XV, sl.8), privezak u obliku latinskog krsta. Rezan je u antigoritu bele boje. Krakovi su zaobljeni i blago proireni i imaju ravno zavrene krajeve, osim gornjeg dela vertikalnog kraka koji ima bono izvedeni otvor za nizanje i zavrava se u vidu kubusa sa jednim manjim bradaviastim ispustom na vrhu, koji ima malo kruno udubljenje u sredini. Krajevi krakova su ornamentisani paralelno urezanim linijama. Presek krakova, u vidu naglaenog etvrtastog polja s obe strane krsta, ispunjen je linijama koje su urezane tako da obrazuju polje rombova. Na delimino oteenim i veoma izlizanim povrinama krakova krsta naziru se urezi, verovatno naknadni, koji bi mogli da upute na hristoloke signature. Dimenzije su 3,7 x 2,9 x 0,8 cm, dok je teina 5,03 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 237).

U grobu 96 pronaen je bronzani, liveni krst tipa relikvijara (tab. XVI, sl.1) u obliku latinskog krsta sa blago proirenim krajevima krakova i ouvanom alkom na gornjem i donjem delu vertikalnog kraka. U plitkom reljefu data je scena Raspea sa plastino naglaenim krstom iznad Hristove glave. Hristova glava blago je povijena na desnu stranu i obavijena krstastim nimbom. Hristos je obuen u dugi kolobion koji se sputa do iznad stopala postavljenih na supedaneum. Preko kolobiona prebaen je ogrta, koji u vertikalnim naborima pada sa obe strane Hristovog tela. Dimenzije su 6,7 x 3,4 x 0,3-0,4 cm, dok je teina 17,49 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 238).

U grobu 92b pronaen je bronzani, liveni krst tipa relikvijara (tab. XVI, sl.2) u obliku latinskog krsta sa blago proirenim krajevima krakova i ouvanom alkom za privrivanje na gornjem delu vertikalnog kraka. Urezana je predstava svetitelja, ruku podignutih u molitvi, bez naznaene signature. Svetiteljevu odeu ine donja haljina i ogrta prebaen preko ramena. Lice je prikazano shematski, duga vertikalna linija u predelu nosa sa kraim horizontalnim crticama koje predstavljaju usta i oi, i brada koja je naglo proirena i naglaena zajedno sa okovratnikom. Glava svetitelja data je sa predstavom kose, bez nimba. Dimenzije su 6,8 x 3,4 x 0,3 cm, dok je teina 19,43 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 238).

U grobu 126 pronaen je bronzani, liveni krst tipa relikvijara (tab. XVI, sl.3) u obliku latinskog krsta sa blago proirenim vertikalnim krakom i ouvanom masivnom alkom za nizanje. Na aversu prikazana je scena Raspea sa Hristom nejasnog lika, iljate brade, pre sa povezom nego sa nimbom oko glave. Obuen je u neku kombinaciju kolobiona i kratke perizome. Nad glavom i ispod nogu, data su poprsja, a ispod rairenih ruku su glave jevanelista. Na reversu relikvijara data je Bogorodica Oranta u dugoj tunici koja joj pokriva stopala i sa ogrtaem koji joj obmotava glavu i ramena. Na krajevima sva etiri kraka krsta su poprsja jevanelista. Dimenzije su 9,8 x 3,7 x 0,9 cm, dok je teina 70,40 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 239).

U grobu 122 pronaen je revers bronzanog krsta relikvijara (tab. XVI, sl.4) u obliku latinskog krsta, blago proirenih krajeva krakova. Ouvane su kariice od arnira i masivna alka za nizanje o lanac. Urezana predstava svetitelja ima jasno naznaenu signaturu koja upuuje na svetog Mihaila. Odea svetitelja data je sumarno bez mnogo detalja, koji bi upuivali na odeu iz dva dela. Na gornjem delu odee urezan je vei krst sa duim donjim delom prema kojem je upravljena leva ruka svetitelja, naznaenih dugih prstiju, dok je desna ruka privuena uz telo i podignuta na molitvu. Na licu svetitelja jasno su naznaeni usta, dug nos iz ijeg se korena izvijaju obrve, i krupne oi koje dominiraju. Slobodne povrine horizontalnog i vertikalnog kraka krsta izmeu signature i nimba svetitelja reene su simetrino rasporeenim ,,okcima. Dimenzije su 12,9 x 6 x 0,4 cm, dok je teina 76,26 g. Datuje se XIIXIII v. ( 2004: 240).

U kvadratu F7 pronaen je fragmentovan keramiki teg (tab. XVII, sl.1), krumog oblika od crveno peene zemlje. Teg je horizontalno probuen na sredini. Debljina je 2 cm, prenik dna je 6,6 cm, a prenik otvora 1,1 cm ( 2001-2002: 132).

U kvadratu C7 i C8 keramikoj jami pronaen je olovni predmet vretenastog oblika (tab. XVII, sl.2), u vidu stilizovane ivotinjske glave, koja se na jednom kraju suava. Na ouvanom delu ugraviran je ukras od horizontalnih linija izmeu kojih se u poljima koje one formiraju nalazi vertikalni ornament. Duina ovog predmeta je 4,1 cm, a irina 1,6 cm ( 2001-2002: 132).

U kvadratu C3 pronaena je ukrasna srebrna ploica (tab. XVII, sl.3), aplikacija sa ukrasom na sredini i po krajevima. Ornament je izveden urezivanjem manjih polukrugova i elipse. Duina je 3,1 cm, dok je irina 2 cm ( 2001-2002: 132).

U kvadratu D3 pronaena je ukrasna srebrna ploica (tab. XVII, sl.4), aplikacija izduenog pravougaonog oblika i ukraena plastinim ornamentom na krajevima. Duina je 4,3 cm, dok je irina 1,9 cm ( 2001-2002: 132).

U grobu 9 pronaena je gvozdena preica sa gvozdenim trnom (tab. XVII, sl.5). Trn je pod debelim slojem re. Duina je 3,7 cm, dok je irina 4 cm ( 2001-2002: 134).

U grobu 47 pronaena je gvozdena karika krunog oblika (tab. XVII, sl.6). Na kariku je navuen okov od gvoa sa proirenim vrhovima deltoidnog oblika. Predmet je pod slojem re. Prenik karike je 1,8 cm, dok je ukupna duina predmeta 4,5 cm ( 2001-2002: 134).

Staklo i keramika U severoistonom delu lokaliteta pronaen je fragment staklenog suda (tab. XVII, sl.7), koji sa uvijanjem dve ue obraene trake obrazuje petlju. Prenik je 4,7 cm ( 2001-2002: 135).

U kvadratu F3 i F4 na dubini od 0,45 m pronaena su dva fragmenta belog staklenog suda (tab. XVII, sl.8) tankih zidova pod iridacijom. Obod je ravan bez profilacije. Na spoljanjoj strani kod oboda su urezane horizontalne linije. Prenik ouvanog otvora je 2,7 cm ( 2001-2002: 138).

U kvadratu E3 na dubini od 0,4 m pronaen je fragment tamnoplave staklene posude (tab. XVII, sl.9), zdele, sa debljim zidovima i krupnim reljefnim bobicama. Visina je 3,8 cm ( 2001-2002: 138).

U kvadratu E3 pronaen je fragment oboda (tab. XVIII, sl.1) crveno peenog suda, grube fakture. Obod je bez profilacije. Na prelazu oboda u vrat nalaze se horizontalno urezane linije, ispod kojih je horizontalno rebro sa zarezima. Prenik krivine ouvanog dela otvora je 4 cm, a visina fragmenta je 4,4 cm ( 2001-2002: 136).

U kvadratu C4 i C5 pronaeni su fragmenti trbuha (tab. XVIII, sl.2) sivo peenog slovenskog suda od loe preiene zemlje. Na ouvanom delu nalazi se ornament od dve paralelne trake koje su izvedene urezivanjem horizontalnih linija. irina ovog fragmenta je 4,4 cm, a duina 3 cm ( 2001-2002: 136).

U kvadratu B1 i B2 na dubini od 0,4 m pronaen je fragment oboda (tab. XVIII, sl.3) sa delom trbuha sivopeenog keramikog suda od nedovoljno peene zemlje. Obod je koso profilisan. Prenik ouvanog oboda je 6,2 cm,dok je visina 5,1 cm ( 2001-2002: 136).

U kvadratu E3 na dubini od 0,5 m pronaen je fragment trbuha (tab. XVIII, sl.4) keramikog suda od preiene zemlje. Unutranja strana je gleosana svetlozeleno, a ornament je izveden tamnozelenom gleu. Ouvani deo ornamenta se sastoji od horizontalne linije koja na jednom kraju prelazi u krunu. Visina je 3,6 cm, a duina 4 cm ( 2001-2002: 140). U kvadratu F7 pronaen je fragment trbuha (tab. XVIII, sl.5) keramikog suda od crvene dobro preiene i peene zemlje. Spoljanja strana je ukraena dvema paralelno urezanim linijama, iznad i ispod kojih se pruaju koso urezane linije, i glaana je. irina je 5 cm, dok je duina 4,2 cm ( 2001-2002: 140).

U kvadratu D3 na dubini od 0,5 m pronaen je fragment dna crveno peenog suda (tab. XVIII, sl.6), verovatno zdele, od dobro preiene i peene zemlje. Dno je krunog oblika i nalazi se na nozi visine 1,2 cm. Na unutranjoj strani mestimino su ouvani tragovi ute glei. Ornamenti su izvedeni tamnijom glei sa ukrasom u vidu krune linije i kosih ureza. Prenih ouvanog dna je 5,8 cm, visina je 2,4 cm ( 2001-2002: 140).

U kvadratu B7 pronaen je fragment oboda ramena i trbuha crvenog keramikog suda (tab. XVIII, sl.7) od dobro preiene i peene zemlje. Obod je ravan bez profilacije, a ispod njega je uska traka horizontalnog smera izvedena belom posnom bojom. Prenik ouvanog oboda je 4 cm, dok je visina 5,8 cm ( 2001-2002: 140).

U grobu 73 pronaen je fragment oboda (tab. XVIII, sl.8) crveno peenog slovenskog suda od nedovoljno preiene zemlje. Obod je koso profilisan. Na vratu ispod samog oboda nalazi se talasasta linija. Na spoljanjoj strani ima tragova garei. Prenik ouvanog otvora je 3,1 cm, dok je visina 3,4 cm ( 2001-2002: 142).

U kvadratu A7 pronaen je fragment oboda (tab. XVIII, sl.9) crveno peenog keramikog suda od nedovoljno preiene zemlje. Obod je ravan bez profilacije. Na ouvanom delu nalazi se ornament izveden od plitkih neto irih kanelura. Fragment je presvuen slojem garei. Prenik otvora je 6,7 cm, dok je visina 5,2 cm ( 2001-2002: 142).

U kvadratu A8 pronaen je fragment crvenog keramikog suda (tab. XIX, sl.1) od dobro preiene, ali nedovoljno peene zemlje. Ouvan je ukras od plastinog rebra sa urezanim nizom vertikalnih crtica. Spoljanja povrina je svetlomrko gleosana, a unutranja belom engobom. irina je 4,6 cm, dok je duina 5,6 cm ( 2001-2002: 142).

U kvadratu B8 na dubini od 0,5 m pronaen je fragment trbuha karamikog suda (tab. XIX, sl.2) od sivo peene nedovoljno preiene zemlje. Ornament je izveden od urezane talasaste linije ispod koje ide traka od est horizontalno urezanih koncentrinih linija. Visina je 5 cm, a irina 3,8 cm ( 2001-2002: 144).

U kvadratu C9 pronaen je fragment sivo peenog keramikog suda (tab. XIX, sl.3) od loe preiene zemlje. Na spoljanjoj strani je horizontalno plastino rebro sa vertikalnim irim urezima. Duina je 4,1 cm, a irina 5 cm ( 2001-2002: 144).

U kvadratu E2 pronaen je fragment oboda sa delom ramena crveno peenog keramikog suda (tab. XIX, sl.4) od dobro preiene zemlje. Obod je horizontalno profilisan sa manjim prstenastim zadebljanjem na gornjoj ivici. Ivica oboda ukraena je sitnim zarezima. irina oboda takoe je ukraena takastim kosim urezima. Unutranja strana suda je prevuena utom glei. Prenik ouvanog otvora je 4,6 cm, dok je visina 4 cm ( 2001-2002: 144).

U kvadratu F3 pronaen je fragment sivo peenog keramikog suda (tab. XIX, sl.5) grube fakture. Ouvan je do koso profilisanog oboda vrata sa obojenom trakastom drkom i deo trbuha sa urezanom talasastom linijom. Na spoljanjoj strani vide se tragovi crne prevlake. Prenik otvora je 3,9 cm, visina je 7,3 cm, dok je irina drke 4cm ( 2001-2002: 144).

VELIKA HUMSKA UKA

Prilikom iskopavanja na Velikoj Humskoj uki 1934. Dr. Milorad Grbi naiao je na zemunice sa slovenskim materijalom, iznad praistorijskog sloja ovog nalazita ( 1950: 27). Garaanin je tada konstatovao ostatke srednjovekovnog naselja, po nalazima ranosrednjovekovne keramike (- 1985: 109). Meutim , Gordana Marjanovi-Vujovi primeuje po podacima iz srednjovekovnog inventara Narodnog muzeja, da sa ovog istog nalazita potie i nekoliko primeraka nakita koji bi mogao da bude inventar nekog ili nekih poremeenih grobova (ibid.: 109). Radi se o par naunica sa jednom bikoninom jagodom (tab. XX, sl.1) i jednom narukvicom, na osnovu kojih bi moda smeli da pretpostavimo da je prilikom iskopavanja na Humskoj uki kod Nia 1934. osim kroz slojeve sa srednjovekovnim naseljem, moglo da se proe i kroz slojeve savremene nekropole ( loc.cit.).

GRADSKO POLJE

Nekropola u Gradskom polju prua se severno i severo-zapadno od Tvrave i zapadno od nekropole u Jagodin mali. Hronoloki je determinisana kao i u Jagodin mali od IV do VI v., dok se grobovi konstatovani ispod trase auto-puta datuju u period od X do XII v. ( 1973: 34). Tokom zatitnih iskopavanja na Gradskom polju u Niu, Lj. Zotovi je 1956. zabeleila meu kasnoantikim grobovima i nekoliko grobova iz srednjeg veka koji su po veoma luksuznim i karakteristinim primercima nakita datovani u XI v. (- 1986: 196). Na delu trase auto-puta koji prolazi kroz Gradsko polje ( mapa 1.) otkriveno je nekoliko grobova slobodno ukopanih pokojnika koji se po svome nakitu hronoloki izdvajaju od prvog tipa slobodno ukopanih pokojnika iji su grobovi obino bili bez priloga, ili sa vrlo siromanim prilozima (Zotovi 1960: 171). Sve ove grobove karakteriu srebrne naunice sa grozdolikim priveskom. U jednom od ovih grobova (tab.XXI, sl.1) je pronaen masivni srebrni prsten izraen u istoj tehnici granuliranja kao i naunice i dve grivne zatvorenog tipa od tamnoplave staklene paste (Zotovi 1960: 174). Orijentacija ovih skeleta je zapad-istok sa manjim otklonima prema severu ili jugu. Umrli su bili poloeni na lea u jednostavne zemljane rake. U sistemu sondi koje su bile postavljene na ugroenom delu auto-puta, grobovi sa arheolokim prilozima otkriveni su u sondama F i O, a oznaeni su kao grob F1 i O1 (- 1968: 83).

ARHEOLOKI NALAZI

Grob F1 otkriven je na dubini od 0,99 m , orijentacija skeleta je zapad (glava)- istok (noge) sa otklonom od 2 severu. Skelet je bio ispruen na lea sa rukama prekrtenim na pojasu. Prilikom ienja skeleta primeen je tanak sloj trulei, koji je inicira postojanje neke vrste lesa ili daske kojom je pokojnik bio pokriven, ili poloen na nju (ibid.: 83). Stanje ouvanost skeleta je loe. Na desnoj strani lobanje pronaena je grozdolika naunica od srebra sa kolencima (tab. XXII, sl.1) raena u tehnici filigrana i granulacije, veoma luksuzne izrade. Na prstu desne ruke pronaen je prsten od srebra (tab. XXII, sl.2) sa krunom koja je aplicirana na obru prstena. Okivanje krune izvedeno je od dva reda tanke filigranske ice uokvirene jednim redom granuliranih zrnaca. Obru prstena je iroka traka sa jedva naglaenim ljebovima u kojima su vidljivi ostaci filigranske ice (loc.cit.).

Grob O1 otkriven je na dubini od 0,90 m . Orijentacija mu je zapad (glava)- istok (noge) sa otklonom od 3 prema severu. Skelet je bio dobro ouvan, ispruen na lea, dok mu je leva ruka bila poloena na karlicu, a desna ipruena pored tela (- 1968: 84). Sa svake strane lobanje nalazila se po jedna grozdolika naunica od srebra sa kolencima (tab. XXII, sl.3,4) raena u tehnici granulacije. Na prstu leve ruke pronaen je prsten u obliku alke (tab. XXII, sl.5), pleten od srebrne ice. Na podlaktici leve ruke naene su dve narukvice od staklene paste (tab. XXII, sl.6,7), tamnoplave boje, krunog preseka i bez ikakvog ornamenta (ibid.: 84).

ZAKLJUAK

U ovom radu obradila sam nekropole u Niu koje se datuju uglavnom od IX do XII v. Ovaj period ima svoje vane istorijske, ekonomske i drutvene pokazatelje koji su uticali na razvoj i stvaranje materijalne kulture srpskog stanovnitva u ovom periodu srednjeg veka.

.

SPISAK I POREKLO ILUSTRACIJA

Mapa 1. - Srednjovekovne nekropole na teritoriji Nia ( 2001-2002: 105)Plan 1. Osnova istorijskih ostataka sa projekcijom mogue osnove zidova hrama Sv. Pantelejmon ( 2001-2002: 103-147).Plan 2. Kvadratna mrea sa skeletima i nalazima nekropole Sv. Pantelejmon ( 2001-2002: 103-147).Tabla I Sl. 1-9, kariice od srebra sa ravno zaseenim krajevima (- 1977: T. I/3,4; II/1; IV/1,2; V/6,7; VI/2,3) Tabla I Sl. 10-15, kariice od bronze sa zadebljanim krajevima (- 1977: T. III/3; VII/1,2; XI/5,7,8)Tabla I Sl. 16, fragmentovana kariica od bronzane ice (- 1977: T. III/6)Tabla I Sl.17, vea karika ili moda naunica (- 1977: T. X/6)Tabla II Sl.1, oteeni no od gvoa (- 1977: T. I/7)Tabla III Sl.1-2, volinske naunice od srebra (- 1977: T. I/5-6)Tabla III Sl.3, livena grozdolika naunica od srebra (- 1977: T. III/7)Tabla III Sl.4-5, par naunica od slabog srebra sa vretenastim priveskom (- 1977: T. IX/5-6)Tabla IV Sl.1-5, staklene narukvice tamnoplave boje (- 1977: T. II/3-7)Tabla V Sl.1-6, staklene narukvice tamnoplave boje (- 1977: T. III/4,5; V/9;VII/4,6,8)Tabla VI Sl.1-4, staklene narukvice tamnoplave boje (- 1977: T. XI/1-4)Tabla VII Sl.1, narukvica otvorenog tipa od deblje bronzane ice (- 1977: T. IV/4)Tabla VII Sl.2, narukvica od bronzane ipke sa raskucanim i zaobljenim zavrecima (- 1977: T. V/5)Tabla VII Sl.3-4, narukvice od bronze , dosta oteene i deformisane (- 1977: T. X/3,5)Tabla VIII Sl.1, narukvica od bronze sa urezanim vertikalnim linijama i snopovima (- 1977: T. VII/5)Tabla VIII Sl.2, narukvica od bronze sa mehanizmom za zatvaranje, sa jedva vidljivim ornamentom (- 1977: T. VII/7)Tabla VIII Sl.3, krst privezak od bronze (- 1977: T. III/1)Tabla VIII Sl.4, srcoliki privezak od bronze (- 1977: T. VI/6)Tabla VIII Sl.5, privezak od bronze u obliku praporca (- 1977: T. IX/2)Tabla VIII Sl.6, deo bronzanog priveska (- 1977: T. VIII/2)Tabla VIII Sl.7, tri veoma jednostavna livena dugmeta od bronze (- 1977: T. VI/4)Tabla VIII Sl.8, privezak u obliku minijaturne amfore od kosti (- 1977: T. IX/3)Tabla VIII Sl.9, deo krune blago ispupene aplikacije od bronzanog lima (- 1977: T. II/2)Tabla VIII Sl.10, aplikacija livena od bronze (- 1977: T. V/8)Tabla VIII Sl.11, aplikacija livena od bronze etvrtastog oblika (- 1977: T. VI/7)Tabla IX Sl.1, prsten od srebra sa fasungom pravougaonog oblika sa umetnutom tamnoplavom staklenom pastom (- 1977: T. VIII/3)Tabla IX Sl.2, prsten od srebra kome nedostaje fasung i kruna (- 1977: T. VI/5)Tabla IX Sl.3-4, prstenje liveno od bronze, predstavljaju uproenu varijantu kupastog prstenja (- 1977: T. IV/9; IX/8)Tabla IX Sl.5-6, prstenje liveno od bronze (- 1977: T. IX/7; X/7)Tabla IX Sl.7-8, prstenje liveno od bronze sa urezanim ornamentima (- 1977: T. IV/6; X/9)Tabla IX Sl.9, prsten liven od bronze u obliku jednostavne karike D preseka (- 1977: T. XI/6)Tabla IX Sl.10, prsten liven od bronze sa karikom krunog preseka, nedostaje kruna (- 1977: T. XI/9)Tabla X Sl.1-2, erdani od staklenih perli (- 1977: T. VI/1,1a; VIII/1)Tabla XI Sl.1, erdan od staklenih perli (- 1977: T. IX/1)Tabla XI Sl.2, jedna perla tamno plave boje sa plastinim maslinastim okcima (- 1977: T. III/2)Tabla XI Sl.3, ankasti novac od bronze Manojla I Komnina (11431180) (- 1977: T. X/8)Tabla XI Sl.4, ankasti novac Isaka II Anela (11851195) (- 1977: T. X/4)Tabla XII Sl.1, par srebrnih naunica ,,volinskog tipa sa pet kolenaca od krupnijih granuliranih zrna ( 2001-2002: 117, T.I/32)Tabla XII Sl.2, par livenih srebrnih naunica sa tri vee okrugle jagode ( 2001-2002: 117, T. I/197)Tabla XII Sl.3, srebrna naunica sa jednom jagodom ( 2001-2002: 121, T.III/32)Tabla XII Sl.4, srebrna naunica sa jednim kolencetom od veih granuliranih zrna ( 2001-2002: 121, T. III/185)Tabla XIII Sl.1, dugme od bronze loptastog oblika ( 2001-2002: 135, T. X/199)Tabla XIII Sl.2, kotano dugme loptastog oblika ( 2001-2002: 135, T. X/156)Tabla XIII Sl.3, manji prsten od tamnoplave staklene paste ( 2001-2002: 135, T. X/174)Tabla XIII Sl.4, srebrni prsten liven u obliku jednostavne karike sa ornamentom u vidu punktiranih uboda ( 2001-2002: 123, T. IV/39)Tabla XIII Sl.5, srebrni liveni prsten, blago profilisanih ramena koja su ukraena kratkim urezima ( 2001-2002: 123, T. IV/132)Tabla XIII Sl.6, srebrni prsten formiran od karike pravougaonog preseka, profilisanih i ukraenih ramena sa fasungom u koji je umetnut crveni kamen ( 2001-2002: 125, T. V/18)Tabla XIV Sl.1, narukvica od tamnoplave staklene paste ( 2001-2002: 119, T. II/201)Tabla XIV Sl.2-4, narukvica od svetlozelene staklene paste ( 2001-2002: 119, T. II/110; 133, T. IX/216; 119, T.II/15)Tabla XIV Sl.5, narukvica otvorenog tipa od tordirane trostruke bakarne ice sa petljama na krajevima ( 2001-2002: 137, T. XI/258)Tabla XIV Sl.6, trakasta bronzana narukvica ukraena veoma jednostavnim ornamentom ( 2001-2002: 119, T. II/203)Tabla XV Sl.1, ikonica od minerala, sa poprsjem Bogorodice u ovalnom okviru na aversu ( 2001-2002: 125, T. V/204)Tabla XV Sl.2, privezak od uljanog kriljca u obliku latinskog krsta, sa urezanim ornamentom u vidu dvostrukih ,,okaca ( 2001-2002: 127, T. VI/36)Tabla XV Sl.3, privezak od zelenog kamena u obliku latinskog krsta, sa urezanim ornamentom u vidu dvostrukih ,,okaca ( 2001-2002: 127, T. VI/27)Tabla XV Sl.4, privezak od crvenkastomrkog steatita u obliku latinskog krsta bez ornamenta ( 2001-2002: 127, T. VI/34)Tabla XV Sl.5, privezak od crvenkastomrkog steatita u obliku latinskog krsta bez ornamenta ( 2001-2002: 127, T. VI/120)Tabla XV Sl.6, privezak od svetloutog steatita u obliku latinskog krsta, sa profilacijom koja u preseku krakova ima oblik romba ( 2001-2002: 129, T. VII/189)Tabla XV Sl.7, privezak od zelenog antigorita u obliku latinskog krsta, sa kvadratnim poljem na preseku krakova sa dve linije urezane kao dijegonale ( 2001-2002: 127, T. VI/119)Tabla XV Sl.8, privezak od antigorita bele boje u obliku latinskog krsta ( 2001-2002: 129, T. VII/75)Tabla XVI Sl.1, bronzani liveni krst tipa relikvijara, sa scenom Raspea sa plastino naglaenim krstom iznad Hristove glave ( 2001-2002: 131, T. VIII/150)Tabla XVI Sl.2, bronzani liveni krst tipa relikvijara,sa urezanom predstavom svetitelja, ruku podignutih u molitvi ( 2001-2002: 129, T. VII/135)Tabla XVI Sl.3, bronzani liveni krst tipa relikvijara, na aversu sa scenom Raspea, na reversu data je Bogorodica Oranta ( 2001-2002: 131, T. VIII/205)Tabla XVI Sl.4, bronzani liveni krst tipa relikvijara sa ouvanom kariicom od arnira i masivnom alkom za nizanje o lanac, sa predstavom svetitelja i signaturom koja upuuje na Sv. Mihaila ( 2001-2002: 131, T. VIII/202)Tabla XVII Sl.1, fragmentovan keramiki teg krunog oblika ( 2001-2002: 133, T. IX/113)Tabla XVII Sl.2, olovni predmet vretenastog oblika u vidu stilizovane ivotinjske glave sa ornamentima ( 2001-2002: 133, T. IX/149)Tabla XVII Sl.3, ukrasna srebrna ploica elipsoidnog oblika, sa ornamentom ( 2001-2002: 133, T. IX/114)Tabla XVII Sl.4, ukrasna srebrna ploica pravougaonog oblika sa ornamentom ( 2001-2002: 133, T. IX/43)Tabla XVII Sl.5, gvozdena preica sa gvozdenim trnom ( 2001-2002: 135, T. X/9)Tabla XVII Sl.6, gvozdena karika krunog oblika sa okovom ( 2001-2002: 135, T. X/40)Tabla XVII Sl.7, fragment staklenog suda koji od dve ue obraene trake obrazuje petlju ( 2001-2002: 135, T. X/259)Tabla XVII Sl.8, fragment belog staklenog suda, tankih zidova sa ornamentom kod oboda sa spoljanje strane ( 2001-2002: 139, T. XII/92)Tabla XVII Sl.9, fragment tamnoplave staklene posude, zdele, sa debljim zidovima i krupnim reljefnim bobicama ( 2001-2002: 139, T. XII/50)Tabla XVIII Sl.1, fragment oboda crveno peenog suda sa ornamentom ( 2001-2002: 137, T. XI/54)Tabla XVIII Sl.2, fragment trbuha sivo peenog slovenskog suda sa ornamentom ( 2001-2002: 137, T. XI/177)Tabla XVIII Sl.3, je fragment oboda sa delom trbuha sivopeenog keramikog suda ( 2001-2002: 137, T. XI/183)Tabla XVIII Sl.4, fragment trbuha keramikog suda, unutranja strana je gleosana svetlozeleno, a ornament je izveden tamnozelenom gleu ( 2001-2002: 141, T. XIII/44)Tabla XVIII Sl.5, fragment trbuha crveno peenog suda sa ornamentom ( 2001-2002: 141, T. XIII/139)Tabla XVIII Sl.6, fragment dna sa nogom, crveno peenog suda sa ornamentom, na unutranjoj strani mestimino su ouvani tragovi ute glei ( 2001-2002: 141, T. XIII/45)Tabla XVIII Sl.7, fragment oboda ramena i trbuha crvenog keramikog suda ( 2001-2002: 141, T. XIII/255)Tabla XVIII Sl.8, fragment oboda crveno peenog slovenskog suda, sa ornamentom talasaste linije ( 2001-2002: 143, T. XIV/99) Tabla XVIII Sl.9, fragment oboda crveno peenog keramikog suda, ornament izveden od plitkih neto irih kanelura ( 2001-2002: 143, T. XIV/222)Tabla XIX Sl.1, fragment crvenog keramikog suda sa ornamentom, spoljanja povrina je svetlomrko gleosana, a unutranja belom engobom ( 2001-2002: 143, T. XIV/241)Tabla XIX Sl.2, fragment trbuha karamikog suda od sivo peene zemlje,sa ornamentom ( 2001-2002: 145, T. XV/58)Tabla XIX Sl.3, fragment sivo peenog keramikog suda,sa ornamentom ( 2001-2002: 145, T. XV/74)Tabla XIX Sl.4, je fragment oboda sa delom ramena crveno peenog keramikog suda,sa ornamentom ( 2001-2002: 145, T. XV/79)Tabla XIX Sl.5, fragment sivo peenog keramikog suda sa tragovima crne prevlake, koso profilisanog oboda vrata sa obojenom trakastom drkom i deo trbuha sa urezanom talasastom linijom ( 2001-2002: 145, T. XV/87)Tabla XX Sl.1, par naunica sa jednom bikoninom jagodom (- 1985: 110, sl.8)Tabla XXI Sl.1, grob sa vizantijskim nakitom na Gradskom polju (Zotovi 1960: Tb.XL/Slika 16)Tabla XXII Sl.1, grozdolika naunica od srebra sa kolencima (- 1968: 86, T.I/2).Tabla XXII Sl.2, prsten od srebra sa krunom koja je aplicirana na obru prstena (- 1968: 86, T.I/1).Tabla XXII Sl.3, grozdolika naunica od srebra sa kolencima (- 1968: 86, T.I/3).Tabla XXII Sl.4, grozdolika naunica od srebra sa kolencima (- 1968: 86, T.I/4).Tabla XXII Sl.5, srebrni pleteni prsten u obliku alke (- 1968: 86, T.I/5).Tabla XXII Sl.6, narukvica od staklene paste tamnoplave boje (- 1968: 86, T.I/6).Tabla XXII Sl.7, narukvica od staklene paste tamnoplave boje (- 1968: 86, T.I/7).

BIBLIOGRAFIJA

., , 1, , 1973., 33-45. ., Naissus, : , , 2004., 49-58. ., , XVIII, , 1967., 83-90. ., , , XXVII/1976, , 1977., 83-100. ., , I, , 1950., 27-37.- ., , : , , 1983., 83-106. ., . , XXXIX, 2001/2002., 103-145. ., , : , , 1983., 11-32. ., , : , , 2004., 59-66.- ., , XXXVI/1985, 1985., 105-114.- ., (I), , XXXVII/1986, 1986., 191-206. ., (284-1500), , 1997. ., , : , , 1983., 53-82.Zotovi Lj., Izvetaj sa iskopavanja kasnoantike nekropole u Niu, Limes u Jugoslaviji I, Beograd, 1961., 171-175.

.

5

SADRAJ:

UVOD2GEOGRAFSKO-ISTORIJSKI PREGLED..2 NEKROPOLE................12 Glasija 12 Sv.Pantelejmon.. 23 Humska uka 34 Gradsko polje 35

ZAKLJUAK36SPISAK I POREKLO ILUSTRACIJA..37LITERATURA..43

UVOD

Tema ovog rada su srednjovekovne nekropole Nia. U radu koji sledi dat je pregled znaajnih nekropola na teritoriji Nia koja pripadaju periodu od doseljenja Slovena na ove prostore pa do XIII v.GEOGRAFSKO-ISTORIJSKI PREGLED

Ni, nekada antiki Naissus, je grad u junoj Srbiji. Grad se nalazi u Nikoj ko