Stajni Trap

Embed Size (px)

DESCRIPTION

f

Text of Stajni Trap

Visoka kola strukovnih studija Novi Beograd

Seminarski rad iz hidraulike i pneumatike

Hidraulika stajnih trapova aviona

Profesor: Dragan ivkovi Student: Viktor Milanov 15/09SADRAJ

1. Uvod31.1. Cilj rada32. Istorija43. Specifikacije i istorijski razvoj tipova 737 Boeing-a83.1.Istorija83.2.Varijante94.Osnovni principi rada hidraulinog sistema putnikog aviona154.1.Razvoj154.2.Hidrauliki sistem putnikog aviona154.3.Hidrauliki sistem savremenog avona164.4.Broj hidraulikih sistema175.Stajni trapovi195.1.Neuvlaei stajni trap205.1.1.Zahtevi za stajne trapove205.1.2.Konstrukcija stajnih trapova215.1.3.Razvoj325.2.Uvlaei stajni trap335.2.1.Osnovni delovi stajnog trapa na uvlaenje335.2.2.Kinematski mehanizam stajnog trapa345.2.3.Sistemi za pogon stajnog trapa395.2.4.Pneumatski sistemi vazduhoplovstva425.2.5.Sistem za spreavanje klizanja435.2.6.Izvlaenje stajnog trapa u nunim sluajevima46Literatura47

1. UVOD

Vazduhoplov je savremeno sredstvo za transport ljudi i materijala koje se bitno razlikuju od svih ostalih transportnih sredstava, u prvom redu, po ambijentu u kome se krece- vazduhu. To je strani ambijent i po mnogo emu nenaklonjen oveku, Iz tih razloga avion mora biti potpuno autonoman. Savremeni putniki avion mora da poseduje samostalni izvor snage za kretanje po zemlji i u vazduhu, sopstveni izvor elektrine energije, vazduha pod pritiskom, snabdevanja gorivom, ureaje za komandovanje, upravljanje i navigaciju, vazduh za kabimu pod pritiskom i druge potrebne ureaje i sisteme shodno nameni vazduhoplova.Osnovne funkcije stajnog trapa su: obezbeivanje kretanje aviona po platformi, rulnoj stazi kao i poletno sletnoj stazi, absorbovanje kinetike energije prilikom sletanja i pretvaranje iste u potencijalnu energiju. Stvaranje uslova za ravnomerno kretanje aviona po poletno kretnoj stazi, prihvatanje svih optereenja koje se javljaju tokom faza normalnog poletanja a naruito sletanja. Ta otereenja po svom karakteru su udarna optereenja kao i sile trenja koja su posledice rotiranja pneumatika i istovremenog pravolinijskog kretanja aviona, pri tome u fazi poletanja aviona avion ubrzava a u fazi sletanja aviona avion usprava. Stajni trap mora biti konstruktivno tako projektovan tako i sertifokovan da u sluaju vanrednog sletanja prihvati sva optereenja ukljuujui i asimetrina. Na taj nain ostali deo strukture aviona, prvenstveno putnika kabina pretrpe minimalna oteenja, bez razaranja.

1.1. Cilj radaU ovom seminarskom radu u vam predstaviti stajni trap aviona, njihovim glavnim delovima, koioni sistem, amortizere, gume, celokupni hidraulini stajnog trapa aviona Boeing 737 tipova od 100 do 900.

2. ISTORIJA

Kompanija Boing (eng. The Boeing Company) je vodei svetski proizvoa aviona i aeronautike opreme, sa seditem u ikagu (SAD, savezna drava Ilinois) i najveim proizvodnim kapacitetima u Everetu (Vaington), oko 50 km severno od Sijetla. Kompanija je osnovana u Sijetlu 15. jula 1916, a danas je drugi po veliini vojni ugovara na svetu, najvei svetski proizvoa putnikih aviona (po vrednosti narudbina 2005 ovo je naziv za koji su Boing i Erbas svake godine u tesnoj borbi) i najvei svetski izvoznik. Boingove osnovne jedinice su Boing Objedinjeni odbrambeni sistemi, odgovorni za vojnu i kosmiku opremu, i Boing Putniki avioni, odgovorni za putnike avione Kompanija se 1996. godine ujedinila sa Mekdonel-Daglasom, tada drugim po veliini proizvoaem aviona u SAD.

Pre 1950-tihKompaniju je pod imenom B&W osnovao u Sijetlu 15. jula 1916. Vilijam Boeing, zajedno sa Dordom Konradom Vesterveltom, inenjerom u amerikoj mornarici. Ime je ubrzo promenjeno u Pacifik aero prodakts (Pacific Aero Products), i zatim 1917. u "Boing avionska kompanija" ("Boeing Airplane Company"). Vilijam Boing je studirao na Jel univerzitetu i zatim provobitno radio u drvnoj industriji, gde se obogatio, ali i stekao znanja o drvenim strukturama koja su se kasnije pokazala vrednim pri projektovanju i sklapanju aviona.1927. godine, Boing je osnovao i avio-kompaniju, nazvanu Boing er transport (Boeing Air Transport), koja se zatim godinu dana kasnije ujedinila sa Pacifik er transportom i Boing avionskom kompanijom u jedinstvenu korporaciju. Kompanija je 1929. promenila ime na Ujedinjena korporacija za avione i prevoz ("Junajted erkraft") i kupila Pret & Vitni, Hamilton standard propeler kompaniju i ens Vot, te 1930. i Nenal er trasnport. Meutim, kako je Zakon o avionskoj poti SAD iz 1934. zabranio da ista korporacija kontrolie i avio-kompaniju i proizvoaa aviona, Junajted erkraft se podelio na tri manje kompanije, Boing avionsku kompaniju, Junajted erlajnz i Junajted erkraft korporaciju, prethodnika dananje firme Junajted tehnolodiz. U ishodu ovoga, Bil Boing je prodao svoje deonice. Ubrzo zatim, postignut je dogovor sa Pan Ameriken Vorls Ervejzom da se razvije putniki "letei brod" (tip vazduhoplova koji polee i slee na vodi) za prevoz putnika na transatlantskim linijama. Boing 304 Kliper imao je svoj prvi let juna 1938. godine. Bio je to najvei putniki avion svog vremena, za 90 putnika na dnevnim ili 40 putnika na nonim linijama. Godinu dana kasnije, zapoeli su i prvi redovni putniki letovi iz Sjedinjenih drava za Veliku Britaniju. Ubrzo potom otvorene su i druge linije, tako da je Pan Ameriken leteo Boingom 314 ka odreditima irom sveta.1938. godine, Boing je zavrio i sa radom na Modelu 307 Stratolajner. Stratolajner je bio prvi avion sa kabinom sa odravanim pritiskom, koji je mogao leteti na visinama od ak 6,000 miznad veine vremenskih smetnji. Tom Drugog svetskog rata, Boing je proizveo ogroman broj bombardera. Mnogi od radnika bile su ene iji su supruzi bili na frontu. Poetkom marta 1944, proizvodnja je poveana do nivoa od 350 aviona meseno. Radi zatite od napada iz vazduha, fabrike su bile prekrivene zelenilom i seoskim detaljima. Tokom ratnih godina, vodee amerike vazduhoplovne kompanije su saraivale. Bombarder B-17, kojeg je dizajnirao Boing, su takoe sklapali Lokid i Daglas, dok su B-29 sklapale i Bel avionska kompanija i Glen L. Martin.Kada je Drugi svetski rat zavren, glavnina narudbina za bombardere su ponitene i 70,000 Boingovih radnika je ostalo bez posla. Kompanija je ciljala da se brzo oporavi prodajom Stratokruzera, luksuznog etvoromotornog putnikog aviona kojeg je razvio na osnovu vojnog aviona. Meutim, prodaja ovog modela nije ila kako je planirano i Boing je morao potraiti druge mogunosti da prevazie nastalo stanje. Kompanija je uspeno prodavala vojne avione preraene za prevoz trupa i za tankovanje u letu.

1950-teSredinom 1950-tih godina tehnologija je znaajno napredovala, otvarajui mogunosti Boingu da razvije i proizvodi potpuno nove proizvode. Jedan od prvih bili su voeni projektili kratkog dometa za presretanje neprijateljskih letelica. U to vreme, Hladni rat je ve postao stvarnost sa kojom se imalo iveti, i Boing je iskoristio svoju tehnologiju kratkodometnih projektila da razvije i izgradi i interkontinentalne projektile.1958. godine, Boing je poeo sa isporukama svog Boinga 707, prvog amerikog putnikog mlaznjaka, kao odgovor na britanski De Haviland Komet, francusku Karavelu, i sovjetski Tupoljev Tu-104, koji su inili prvu generaciju putnikih mlaznih aviona. B707, etvoromotorni avion za 156 putnika, uinio je Sjedinjene drave vodeim proizvoaima putnikih mlaznjaka. Nekoliko godina kasnije, Boing je proizveo i B720, varijantu modela 707 neto vee brzine i kraeg dometa. Za jo nekoliko godina (1963.), Boing uvodi i B727, putniki mlaznjak sline veliine, no sa tri motora, i namenjen linijama srednje duine. Putnici, posade i avio-kompanije su vrlo brzo odlino prihvatili B727 kao komforan i pouzdan avion. Taj tip aviona su koristile i nae kompanije Jat Ervejz (od 1974 do 2005) i Aviogeneks (od 1983), a bio je i zvanini avion Josipa Broza Tita. Proizvodnja Boinga 727 je obustavljena 1984, ali na prekretnici vekova gotovo 1,300 ovih aviona je jo uvek letelo u flotama avio-kompanija irom sveta.

1960-te1960. godine Boing je kupio firmu Pjasecki helikopter i preoblikovao je u jedinicu Boing Vertol. Dvo-rotorni CH-47 inuk, kojeg je proizvodio Vertol, poleteo je prvi put 1961. Ovaj helikopter izuzetne nosivosti i dan-danas je omiljeni "konj za vuu". 1964., Vertol je poeo i sa proizvodnjom CH-46 Morskog viteza. 1967. godine, Boing uvodi jo jedan avion za kratke i srednje linije, dvomotorni B737, do danas najprodavaniji putniki avion u istoriji vazduhoplovstva. B737 se i danas proizvodi (i odlino prodaje), uz neprekidna unapreenja. Razvijeno je vie verzija, uglavnom radi poveanja broja putnika i doleta. Prvi 747-100 ugledao je svetlo dana na ceremonijama kraj ogromne nove fabrike u Everetu 1968. godine. Avion je prvi put poleteo godinu dana kasnije, a prvi komercijalni let obavljen je 1970.

1970-teNa poetku 1970-tih, Boing je suoen sa novom krizom. Program Apolo, u kojem je Boing znaajno uestvovao tokom prethodne decenije, bio je gotovo potpuno obustavljen, tako da je Boing ponovo morao da nadomesti prihode u jedinici putnikih aviona. U to vreme, meutim, i same avio-kompanije bile su u tako tekoj recesiji da Boing nije zabeleio ni jednu jedinu narudbu tokom vie od godinu dana. Proizvodnja novog B747 Dambo deta, Boingove nade za budunost, kasnila je i kotala mnogo vie no to je provobitno predviano. i onda je, povrh svega, 1971. godine, Kongres SAD odluio da prekine novanu podrku razvoju nadzvunog 2707, koji je trebao biti Boingov (i ameriki) odgovor na britansko-francuski Konkord, to je primoralo kompaniju da obustavi projekat. Tako je kompanija morala da smanji broj zaposlenih, samo u oblasti Sijetla sa 80.000 skoro na polovinu. Prvi B747, etvoromotorni avion za duge linije, konano je poeo sa komercijalnim letovima 1970. Sa svojom prepoznatljivom "grbom" na spratu i mestom za 450 putnika, ovaj uveni avion potpuno je promenio nain na koji su ljudi leteli. Do 2001., Boing je bio jedini proizvoa koji je nudio ovakav avion i isporuio ih je preko 1.400. (Erbas dana