Stara Grcka - 09.Grcko Persijski Ratovi

Xegan Marija

GRQKO — PERSIJSKI RATOVI

1. P E R S I J A U VI V E K U

1.1. Kir II Veliki

1.1.1. Izvori

— Herodot iz Halikarnasa koji je �iveo u V vek p. n. e. On je I i II kǌigusvoje Istorije posvetio istoriji Persije i Medije.

— Ksenofont iz Atine koji je �iveo od oko 430. do 355. godine p. n. e.Bio je Sokratov uqenik. 401 – 399. godine uqestvovao je, s ostalim grqkimnajamnicima, u pohodu Kira Mla�eg protiv ǌegovog brata, persijskog cara,Artakserksa II. Autor je dela Kirovo vaspitaǌe, gde je pokuxao da osnivaqaPersijske dr�ave Kira I Velikog prika�e kao idealnog vladara qije sunasle�e iskvarili ǌegovi naslednici. Ovo delo je istorijski roman (prviuopxte saquvani) sa pedagoxko-politiqkom tendencijom.

— Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je �iveo u drugoj polovini V

veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobǉe nixtvu, gdeje bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka ku�i, izneoje svoje poznavaǌe Istoka u tri dela: Istorija Persije, Istorija Indije iPlovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o ǌima saznajemo izodlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca. U prvih xest kǌigaIstorije Persije Ktesija je obradio medijsku istoriju do osnivaǌa persijskedr�ave. On je u ve�oj meri bio pripovedaq no istra�ivaq.

— Diodor sa Sicilije je �iveo u I veku p. n. e. Autor je grqke istorije svetaIstorijske biblioteke.

— Nabonidova hronika

— Kirov manifest.

1.1.2. Poqetak vladavine Kira II

Kir II Veliki iz dinastije Ahemenida je vladao od 559. do 530. go-dine p. n. e. Vavilonska hronika daje taqan datum ǌegove smrti, avgust 530.,a antiqki pisac Herodot, koriste�i se Ktesijom, navodi da je ovaj persijskivladar stolovao 29 godina. Pre no xto je osvojio Mediju, Lidiju i Vavilonijui naqinio Persiju vode�om silom Starog sveta, Kir II je upravǉao elamskimgradom Axnan.

Oko 558. p. n. e. Kir II ujediǌuje persijska plemena. 553. krenuo je u Mediju dase obraquna sa vladarom Astijagom. Rat je trajao kojih tri godine i zavrxenje pobedom Persijanaca, pre svega zahvaǉuju�i bogatim Me�anima koji su seodmetnuli od Astijaga. U hronici Nabonida, vavilonskog vladara, saznajemo dasu Persijanci opeǉexili Ekbatanu, qime Medija zvaniqno prestaje da postoji.Uskoro Kir osvaja i Jermeniju i Kapadokiju. Ostala carstva su bila vixe negouznemirena jaqaǌem Persije, te dolazi do stvaraǌa jedne koalicije za borbuprotiv Kira.

1.1.3. Lidsko carstvo

– 1 –

Po vladavini Alijata, lidskog kraǉa koji se sukobio sa Me�anima iMile�anima, presto je nasledio ǌegov sin Krez. Krez iz roda Mermnada vladaoje od 560 do 546. p. n. e. carstvom koje se prostiralo od Pergama do Efesa. Krezje prvi uspeo da prisili jedan deo Helena1 da mu pla�aju godixǌi danak i damu daju odred vojske prilikom oru�anih sukoba, dok se sa drugim sprijateǉio2.Pre Kreza svi Heleni u Maloj Aziji su bili slobodni, a vlast je bila u rukamaHeraklida. Istina bilo je i ranije naleta drugih naroda, kao npr. Kimerijacana Joniju, ali u tim prilikama gradovi su bili samo privremeno zauzeti.Da bi stekao podrxku Grka kojima je vladao, pomagao je grqka svetilixta. UJoniji bogato je darovao, izme�u ostalih, Artemidin hram u Efesu, o qemu sve-doqi i natpis posvetio kraǉ Krez. U matiqnoj Heladi darovao je, pored mnogihhramova, Delfe i Amfijarajevo proroqixte, koje se nalazilo na granici Beotijei Atike. Krez ova proroqixta nije darovao samo da bi dobio podrxku Grka,ve� i da bi potkupio proroqixte da odgovori one Helene koji bi po�eleli dase odmetnu od ǌegove vlasti.Krez se zanosio mixǉu da porazi Kira i osvoji mo�no Persijsko carstvo. Krezse plaxio xireǌa mo�i persijskoga carstva. Isto tako bio je ogorqen xto jeǌegovog zeta, Me�anina Astijaga, Kir zbacio sa vlasti. Raspitiju�i se poproroqixtima, dobijene odgovore tumaqio je onako kako mu je bilo po voǉi.Predskazaǌe je bilo da kada Li�ani pre�u reku Halis, jedno carstvo �e pasti(smatra se da je ovaj odgovor proroqixta naknadno ubaqen u tardiciju), xtoje Krez protumaqio kako �e Persija pasti. Izme�u ostalog, proroqixte gaje savetovalo da se u predstoje�em sukobu udru�i sa nekim grqkim plemenima.Kako je ve� sklopio savez sa egipatskim faraonom Amazisom i novovavilonskimvladarem Nabonidom, raspitivao se koga od Helena da prikǉuqi savezu. U tovreme Atina je bila zauzeta rexavaǌem unutraxǌih problema3 i ratom sa Eu-bejom, te Krez saveznixtvo tra�i u Sparti, na xta Spartanci pristaju.

1.1.4. Kirovo osvajaǌe Male Azije

Na zahtev Kreza, vladara Lidije, oformǉena je koalicija: Lidskocarstvo, Novovavilonsko i Egipat, za borbu protiv Kira. Krezov plan je bioda vrati Kapadokiju4, zarobi Kira i osvoji Persijsko carstvo. U tom ciǉuprelazi reku Halis i prodire u me�anski deo Male Azije. Kir radije napadanego da qeka udar udru�enih snaga. Oko 546. p. n. e. izme�u Kira i Kreza doxloje do nerexene bitke kod Pterije, u blizini najstarije grqke kolonije Sinopena obali Crnog mora. Kako je Krez bio nezadovoǉan jaqinom svoje vojske, imaoje maǌe vojnika nego Kir, i kako Kir nije napadao, rexio je da raspusti vo-jsku i sam se povuqe u Sard. Herodot objaxǌava da je Krez �eleo da saqekapomo� saveznika, kojima Krez i xaǉe poruke, pa da sa zavrxetkom zime napadnuKira udru�enim snagama. Naime u ta vremena ratovalo se shodno vremenskimprilikama, u periodu april/novembar, pa se Krez ose�ao sigurnim da raspustivojsku, jer niko nije ratovao zimi. Suprotno Krezovim oqekivaǌima Kir napadaSard u zimu, jer nije �eleo qekati da Krez ponovo okupi vojsku. Do novog sukobaizme�u Persijanaca i Li�ana dolazi na ravnici pred Sardom. Kir se uplaxioli�anske koǌice te je po savetu Me�anina Harpaga svoju vojsku organizovao naslede�i naqin: u prve redove je stavio tovarne kamile, iza kamila pexadiju,pa tek onda koǌicu. Koǌi Li�ana su se uplaxili kamila, pa su stali be�ati.Krezovi koǌanici kada su uvideli u qemu je stvar, sixli su sa koǌa i daǉesu se borili kao pexadija. Kir je uspeo da nadjaqa Li�ane, koji su bili pri-morani da be�e i da se zatvore u tvr�avu. Opsada Sarda je trajala qetrnaestdana. Jox na poqetku opsade Krez je poslao poruku saveznicima da xto hitnijexaǉu pomo�. Lakedemonci su bili spremni da poxaǉu la�e, kada je stigla vest

1 Jonce, Dorce i Eolce u Maloj Aziji2 Odr�avao je prijateǉske veze sa Spartom3 tiranin postaje Pizistrat4 Treba se setiti da je svojevremeno Kiaksar ovaj prostor preoteo Li�anima

– 2 –

da su Sard osvojili Persijanci. Prema legendi Persijanci su uspeli da upadnuu Sard sa jedne strane koja je smatrana neosvojivom. Poxto su videli jednogLi�anina kako sa te strme strane silazi i uzima svoj xlem koji mu je ispao, apotom se ponovo vra�a u grad, Persijanci su zapamtili put i sa lako�om uxlii opustoxili Sard. Kir je zauzeo prestonicu Lidije, a zatim i samo carstvo,ostavivxi Kreza u �ivotu i uzevxi ga za savetnika.Poxto je porazio Li�ane, Eolci i Jonci5 su Kiru poslali izaslanike sa predlo-gom da �e prihvatiti ǌegovu vlast pod istim uslovima pod kojima su priznavalii vlast Kreza. Kir ovaj predlog odbija isto kao xto su i Heleni odbili ǌegov.Naime pre sukoba sa Krezom, Kir je predlo�io Joncima i Eolcima da se odmetnuod Li�ana, obe�avaju�i im pri tom neke ustupke kad Persijanci pobede. Samosi Hios nisu imali qega da se boje jer Feniqani jox nisu bili deo persijskevojske. Od jonskih gradova Kir je jedino sklopio savez sa Miletom, koji seobavezao da se ne�e mexati u Kirove sukobe sa drugim Grcima. Ovim Kir jeuneo raspodeǉenost me�u samim Helenima. Ostali Joǌani uvidevxi da nemajuuspeha kod Kira, utvrdili su svoje gradove i organizovali su se u Svejonskisavez, qije je sedixte bilo kod Posejdonovog svetilixta6 na rtu Mikale. Sve-jonski savez i Eolci tra�e pomo� od Sparte u borbi protiv Kira, me�utimLakedemoǌani se nisu odazvali. Poslali su jednu la�u sa pedeset vesala izradoznalosti da izvide xta Kir qini. Prema jednoj verziji Spartanci su prekoizaslanika zapretili Kiru da ne uqini nixta na�ao samo Grcima u Heladi.Kako bilo, Kir nije mnogo mario za Helene jer je bio zauzet pohodom protivNovovavilonskog carstva. Me�aninu Harpagu, koga je postavio za vrhovnog za-povednika, naredio je da se pozabavi pitaǌem Jonije. Harpag, kada je doxao uJoniju, prvo je opseo Fokeju. Fokejci su la�ama napustili utvr�eǌe i pobeglinajpre na Hios. Deo Fokejaca je otplovio na Kirn (Korzika) u grad Alalija, adeo se vratio u Fokeju i priznao vlast parsijskog cara. Stanovnici Teja, kadaih je Harpag opseo, tako�e su la�ama pobegli i otplovili u Trakiju, gde sunaselili grad Abderu. Ostali Jonci su izaxli na megdan Harpagu i kada ih jeHarpag porazio, priznali su vlast cara. Jonci na ostrvima su se uplaxili idobrovoǉno su se predali Kiru. Mo�da bi Jonci bili sre�niji da se poslux-ali savet izvesnog Bijanta iz Prijene i da su otplovili u Sardiniju i tamoosnovali jedan Svejonski grad.

Danas se ne zna taqno dokle se protezelo Kirovo carstvo na istoku. Poz-nato je da je pokuxao i da je uspeo da pre�e Sir-Darju i da je pod svoju vlast pod-veo veliki deo Avganistana, Turkmenistana, Uzbekistana i Taikistana. Poz-nato je i da je pokorio Baktriju. Osnovao je grad Kirexata (Kirov grad) i novuprestonicu Pasargade, koji se nalazio 75 km sz. od elamskog grada Axnana.Kirov naslednik Kambiz u teritorijalnom pogledu proxirio se na severno-afriqku obalu i dolinu Nila. Ekbatana je bila zvaniqna rezidencija Persi-jske dr�ave, a nakon osnivaǌa Pasargade imala je stratexki polo�aj. Zvaniqnarezidencija do Darija I bi�e Pasargade, a potom Persepolis.Teritorija Persijskog carstva je bila podeǉena na tri satrapije sa dva satrapa.Frigijom je upravǉao satrap sa sedixtem u Daskilionu (?), a Lidijom i Jonijomsatrap sa sedixtem u Sardu. Ure�eǌe u satrapiji je bilo tiransko i svakasatrapija je imala obavezu da caru pla�a godixǌi danak i daje odred vojskeprilikom oru�anih sukoba.

Izvori:— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni�, Novi Sad

1980.Belexke:

— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku letǌeg

5 Jonski gradovi u Kariji su bili Milet, Mijunt, Prijena; u Lidiji Efes, Kolofon,

Lebed, Tej, Klazomena, Fokeja; ostrva Hios i Samos; Eritra na kopnu.6 iskopavaǌa pokazala da je postojao samo �rtvenik

– 3 –

semestra xkolske 2002./2003.— Jankovi� Marine sa predavaǌa Sne�ane Ferjanqi� u toku zimskog se-

mestra xkolske 2002./2003.

1.2. Darije I

1.2.1. Pitaǌe porekla Darijeve vlasti

Po smrti persijskog cara Kambiza, kao pretendent na presto pojavilo selice koje se predstavǉalo kao ubijeni Kambizov brat, Smerdis7. Dok na Behis-tunskom natpisu stoji da je Kambiz ubio brata pre pohoda na Egipat, Herodotsvedoqi da je ubio brata po osvajaǌu Egipta. U svakom sluqaju, Smerdis jebio mrtav jox za Kambizova �ivota. Me�utim, kako se pojedini izvori sla�upo pitaǌu sliqnosti Smerdisa i Bardije, to je navelo jednu grupu nauqnika dapoveruju da Bardija nije bio nikakav samozvanac, ve� sam Kambizov brat. Akoovu pretpostavku prihvatimo kao taqnu, sledi da su priqe koje svedoqe o Kam-bizovom ubistvu brata i o Kambizovoj neruavnote�enosti, nastale u Darijevovreme kako bi pomo�u ǌih sam Darije opravdao uzurpaciju prestola.Da postoji mogu�nost da Darije nije na legalan naqin dobio vlast, tj. da je biouzurpator, svedoqi nekoliko qiǌenica.

— Herodot tvrdi da Darije nije imao prava na presto.— Na poqetku Behistunskog natpisa Darije istiqe svoje poreklo sa jasnim

ciǉem: da poka�e da ǌegova porodica, kao i Kirova, vodi poreklo odistog pretka, odnosno od Ahemena.

— Sumǌu o legitimitetu Darijeve vlasti budi i slede�a okolnost: naBehistunskom natpisu spomiǌu se i Darijev otac i Darijev deda, kojisu bili �ivi u trenutku ǌegovog stupaǌa na presto. Ako je ǌegovaporodica imala zakonito pravo oqekivalo bi se da mesto Darija pre napresto do�e ǌegov otac ili ǌegov deda.

— Period od 522. do 520. god. obele�en je brojnim pobunama koje su potre-sale veliko carstvo. To je period i Darijevog uzdizaǌa. Nauqnici,koji smatraju da je Darije bio uzurpator, u ustancima vide reakcijuzbog nasilnog preuzimaǌa prestola.

1.2.2. Herodot o Darijevom dolasku na presto, (III, 61 – 88)

Herodot svedoqi da su protiv Kambiza, dok je ovaj boravio u Egiptu,zaveru sklopila dva brata maga, od kojih je Kambiz jednom poverio dvor naquvaǌe. Jedan od zavernika nosio je ime Smerdis. Ovaj ne samo da se zvao,ve� je i likom bio sliqan pokojnom Kambizovom bratu. Zavernici su �elelida iskoriste sliqnost da navedu Persijance da se odreknu Kambiza i da prih-vate vrhovnu vlast navodnog Kambizovog brata, a Kirova sina. Desilo se da jeKambiz prozreo plan zavernika. Kako bi se obraqunao sa svojim neprijateǉima,Kambiz je po�urio u Suzu. Me�utim, dok je skakao na koǌa, go maq mu se zaboou butinu. U ovome Herodot vidi osvetu egipatskog bo�anstva Apisa, koga jeKambiz svojevremeno na sliqan naqin ranio. Pre no xto �e umreti, Kambiz jebacio dve kletve na svoje sunarodnike: pozitivnu, ukoliko sa prestola uklonemage, i negativnu, ukoliko ne povrate presto. Prvi protiv maga zaveru je orga-nizovao Otan, najugledniji me�u Persijancima. Ubrzo ǌemu se prikǉuqilo joxxest uglednih zemǉaka, me�u kojima je bio i sam Darije, sin persijskog satrapaHistaspa i koji je bio kopǉanik u Kambizovoj vojsci. Veliqanstvena sedmorkaorganizovala je dr�avni udar u kome su ubijeni uzurpatori. Poxto su povratilipresto, Persijanci su se stali dogovarati ko zaslu�uje da postane nov vladar.Otan je predlo�io demokratiju, Megabiz, jedan od sedmorice, oligarhiju, a Dar-

7 To je bio izvesni Bardija ili Gaumata.

– 4 –

ije monarhiju. Ostala qetvorica odluqila su se za Darijev predlog. Poxto seOtan odrekao vlasti, pod uslovom da ni on niti ǌegova porodica ne do�e podvlast budu�e izabranog monarha, vladar se imao izabrati izme�u preostalihxestorice. Odluqeno je da car postane onaj qiji koǌ na predstoje�oj trci prvizar�e. Darije, poslu�ivxi se lukavstvom, postao je car.

1.2.3. Svedoqanstvo Behistunskog natpisa

U slavu pobede nad pobuǌenicima negde oko 520. godine p. n. e., Darijeje naredio da se ure�e reǉef na visokoj litici Behistana. Natpis je ispisanna tri jezika: staropersijskom, elamskom i vavilonskom. Deli se na dve velikeceline. Prvu qini tzv. osnovni tekst, gde su ispriqane okolnosti Darijevogdolaska na presto i razraqunavaǌe vo�a pobuna. Ovaj tekst pokriva vreme od522. do 520. p. n. e. Drugi, kra�i deo teksta, daje spisak imena vo�a pobune.Na poqetku uvodnog dela glavnog teksta navedena je genealogija Darijeve poro-dice od Ahemena. Sledi priqa o Kambizovom ubistvu brata. Natpis, potom,bele�i ustanak Gaumate i ǌegovo proglaxeǌe za kraǉa Persije. Sledi priqao zaveri qiji je uqesnik bio i Darije, o zbacivaǌu pretendenata, osloba�aǌudr�ave i restauraciji pod Darijem.

Nakon ovog uvodnog dela natpis donosi spisak pobuna koje su izbile u carstvupoqetkom vladavine Darija I.

1.2.4. Unutraxǌa politika

Xto se tiqe reformske delatnosti Darija I mislimo na administra-tivno-upravnu podelu dr�ave na satrapije, na monetarnu reformu i na gra�e-vinsku delatnost (izgradǌa puteva).

Persijsko carstvo u vreme Darija je jedna velika teritorija sastavǉenaiz razliqitih dr�avnih zajednica, razliqitih naroda, religija, kao i sistema ukojima su �iveli. Veliki prostor je trebalo kontrolisati uz pomo� satrapija,koje su postojale xirom carstva.Dok se u Behistunskom natpisu pomiǌu 23 satrapije, Herodot navodi 20. Kirje prvi zemǉu podelio na satrapije. Satrapija je administrativno-upravna je-dinica, qija je teritorija bila jedna prirodna zaokru�ena celina identiqna sateritorijom dr�ave koja se nekad nalazila na prostoru same satrapije. Takonekadaxǌi prostor Vavilona qinila je satrapija podeǉena na dve maǌe. Dok suneke deǉene, druge su nestajale radi boǉe kontrole.Req satrapija znaqi ,,na dobro kraǉevstvu” ili ,,iz qega �e nastati nexto do-bro”.Postojale su celine koje su nominalno bile u sastavu satrapija, a u stvari,�ivele su svoj �ivot bez ikakavog uticaja; npr. Obronci Zagrosa koji su se uteritorijalnom pogledu nalazili u sastavu persijske satrapije.

Satrap Persije se zadovoǉavao pla�aǌem tributa Arabiji. Persijski karavanisu pla�ali ni�u putarinu i bezbednije su prolazili kroz Arabiju.Teritorije satrapije nisu bile ujednaqene (postojale su ve�e i maǌe). Vavi-lonija je u poqetku bila jedna satrapija, a docnije zbog lakxe uprave se podelilana dve satrapije.Na qelu satrapije nalazio se satrap ili namesnik koji je po pravilu bio Per-sijanac ili Me�anin (Iranac). U vreme Darija i ǌegovih prethodnika vodilose raquna da se satrap ne ukoreni u satrapiji. Da slu�ba ne bude nasledna i dase ne provede qitav �ivotni vek u jednoj satrapiji. U vreme Darijevih nasled-nika odustajalo se od ovoga, te su se satrapi na obodu carstva osamostalili isatrapije pretvarali u samostalne dr�ave (Egipat). Me�utim, ima i izuzetaka.Naime, u provinciji Kilikiji je ostavǉena doma�a lokalna dinastija, koja jebila verna i na du�nosti sve do Aleksandrovih osvajaǌa.

– 5 –

Centar satrapije bili su gradovi koji su bili prestonice pojedinih dr�ava ilioblasti; Sard centar Lidije; Memfis centar Egipta; Ekbatana centar Medije;Vavilon centar Vavilonije. Bilo je gradova koji su se izdigli kao novi centri:Helespontske Frigije centar je bio Deskilion. Drugi grad koji se izdigao bioje Damask centar satrapije Iza Reke.Svaki satrap imao je svoju palatu koju je preuzimao od negdaxǌeg vladaradr�ave. U okviru palate nalazile su se dve institucije: riznica (trezor) iarhiv.U prestonicu satrapije slivali su se svi porezi koja je morala da da svakasatrapija vladaru ili satrapu. Dobra su mogla biti: namirnice ili plemenitimetali (srebro ili zlato). Dobra koja su bila prikupǉana u namirnicama bilasu pod upravom satrapa. Koristili su ih za sopstvene potrebe, za potrebe vojskeu svojoj satrapiji, za radnike, a jedan deo ixao je vladaru. Sve ono xto jestizalo u plemenitim metalima quvalo se u riznici. Vo�ena je evidencija.Plemenite metale satrap nije smeo dirati bez carskog odobreǌa.Arhiv je tako�e bio bitan zato xto su se svi dokumenti, koje je vladar slaosatrapu, quvali u ǌima.Unutraǌu politiku satrapije rexavao je satrap, dok su sva pitaǌa spoǉne poli-tike bila rexavana na dvoru, qak i u sluqajevima na obodu carstva. ProvincijaIza Reke bila je sastavǉena iz razliqitih okruga od kojih je svaki �iveo svo-jim �ivotom. Jedan od okruga bila je Judeja sa Jerusalimom. Ovde su va�ilicrkveni zakoni, kanonsko pravo. Drugu oblast qinio je Izrael sa centrom uSamariji. Tre�a oblast bila je oblast Amona istoqno od Jordana koja je imalasvoju upravu. Situaciju je regulisao satrap sa centrom u Damasku. Ovakvihprimera bilo je na drugim mestima: Baktriji, Sogdijani. Favorizovaǌe arame-jskog jezika bio je naqin proxirivaǌa persijske vlasti. U vreme ArtakserksaII u svim ve�im gradovima bile su podignute statue bogiǌe Anahite jednog odstarih persijskih bo�anstava (bogiǌa rata).

01. satrapija — Eolida, Jonija, Karija, Likija i Pamfilija02. satrapija — Lidija, Mizija, Pisidija; sredixte grad Sard03. satrapija — sz. i sredixǌi deo Male Azije; sedixte Daskilion (Fri-

gija)04. satrapija — Kilikija i oblasti ka si. i istoku05. satrapija — Sirija, Palestina, Fenikija i Kipar06. satrapija — Egipat, Kirena, Barka i Libija07. satrapija — oblasti na dalekom Istoku, zapadno od sliva Inda08. satrapija — Suza sa okolinom09. satrapija — Vavilon i Asirija10. satrapija — Medija sa Ekbatanom11. satrapija — jz. obale Kaspijskog jezera12. satrapija — Baktrija13. satrapija — ji. obala Crnog mora, Armenija14. satrapija — prostor danaxǌeg Irana (Sagartija), ostrva Indijskog

okeana (Eritrejsko more)15. satrapija — s. obala Kaspijskog mora (Sake, Kaspijci)16. satrapija — oblasti z. od Kasp. i Aralskog jezera (Partija, Arijana,

Horazmija, Sogdijana)17. satrapija — Parikaǌani i Etiopǉani iz Azije18. satrapija — Matijenci, Saspiri, Alaro�ani19. satrapija — Moximi, Tibareni, Makroni, Mosiniqani, Mari20. satrapija — Indi8.

Da bi se dr�ava jox boǉe povezala izgra�ena je mre�a puteva. Putevikoji su se gradili u Darijevo vreme nisu imali za ciǉ razvoj trgovine, ve� su

8 Herodotova Istorija I, preveo sa starogrqkog Milan Arseni�, Novi Sad 1980, 243 –

245.

– 6 –

to bile trase kojima su se kretali glasnici, satrapi koji su imali da prenesuvest, obave posao. Najznaqajniji je bio Carski drum koji je vodio od Sardado Suze. Du� trase bilo je predvi�eno postojaǌe odmorixta na svakih 20km.Postojale su stra�e na va�nim taqkama prelaza i imale su dvostruki zadatak daosiguraju bezbednost putnika i da kontrolixu one koji putuju (morala se imatiputna isprava: gde se putuje i sa kojim ciǉem). O stra�i brinuo se satrap nateritoriji one satrapije u kojoj se stra�a nalazila. Obiqan qovek nije mogaoputovati i nije se mogao slu�iti odmorixtem. Morala se imati putna isprava:ko xaǉe, dani na putu, koliko mu hrane mo�e biti dato. Satrap snosi troxkoveraquna u odmorixtu. Saquvana je jedna putna isprava koju je izdao Arsames.

Jedan deo reformi bio je posve�en ujednaqavaǌu sistema mera. Svakojprovinciji bio je razrezan porez, koji je morao biti pla�en. Provincija jepla�ala u onome xto je posedovala (�itarice, vino, braxno). Najve�i porezpla�ala je Indija (zlato, slonovaqa). Egipat je davao jeqam i ribu.

Uveden je jedinstven monetarni sistem. U pitaǌu su dve monete. Darik 8,4gzlata (kovao ga je sam vladar). Na predǌoj strani nalazio se persijski vojniksa lukom i strelom, a na zadǌoj strani nalazila se predstava grada (Suze iliPasargade). Kasnije u vreme Darijevih naslednika satrap je preduzimao na sebeda kuje zlatan novac i doga�alo se da se umesto vojnika na�e ablem satrapije.Druga moneta bio je srebrni novac-xekel, 1/10 darika. Xekel su mogli da kujui satrapi.

1.2.5. Spoǉna politika. Darijev pohod na Skite

Najznaqajniji izvor za prouqavaǌe pitaǌa Darijevog pohoda na Skitejeste IV kǌiga Herodotova dela Istorija.

Skiti su bili veliki, ratoborni i nomadski narod nastaǌen na ju�nimkrajevima istoqne Evrope — izme�u Dunava, Crnog mora i Kaspijskog jezera —quven po svojim strelcima.

Na jednom fragmentu prona�enom u okolini Rima, koji je objavǉen u zbirciInscriptiones Graeciae, a koja sadr�i natpise iz 15. i 16. godine n. e., stoji dase Darijev pohod na Skite odigrao 528 godina pre 16. n. e., dakle oko 513/512.godine p. n. e.

Prema Herodotu razlog za Darijev poduhvat jeste osveta prema Skitima. Naime,ovaj narod je svojevremeno upao u gorǌu Aziju i tom prilikom prekinuo dotada-xǌu vlast Me�ana. Medijom u to vreme vladao je Kiaksar. Jedna grupa nauqnikaveruje da je Darije �eleo stvoriti novi put ka svojim sredǌoazijskim posedima.Pretpostavǉa se i da je Darije bio zainteresovan za evropsku obalu Egejskogmora, Balkansko poluostrvo i Grqku.

Herodot pripoveda da, mada ga je od pohoda odvra�ao ro�eni brat Arta-ban, predoqavaju�i mu skitsko siromaxtvo, Darije nije �eleo odustati od svognauma. Iz Suze dolazi u Kalhedon, grada u Bitiniji. Kod mosta, koji je sagra-dio Mandroklo sa Sama, Darije je podigao dva bela, mermerna stuba i na jednomurezao asirskim, a na drugom helenskim pismom imena svih naroda koje je poveosa sobom, xto je brojem iznosilo 700 000 ǉudi, dok mu se flota sastojala od 600brodova. Me�utim, prema proceni moderne istorigrafije veruje se da je per-sijski car bio u mogu�nosti da sakupi ,,samo” oko 70 000 ǉudi i 200 brodova.Persijsku flotu su pak qinili Jonci, Eolci, Feniqani i Egip�ani.

Poxto je prexao u Evropu, Darije je Jonce, Eolce i Helespon�ane poslao na rekuIstar da tamo naprave most i da ga saqekaju, dok je sam krenuo preko Trakije.Usput je pokorio traqko pleme Geta, a plemena Skirmijada i Nipsejca predalasu se bez borbe.

Prexavxi preko mosta na Istru, Darije je hteo da Jonci poruxe most i krenusa ǌim na kopno. Me�utim, mitilenski vojvoda Koet posavetovao ga je da most

– 7 –

ostavi qitav da bi se mogli vratiti nazad iz skitskih zemaǉa, bez obzira dali �e to uqiniti kao pobednici ili ne. Dariju se predlog svideo i on ostaviJonce da quvaju most i qekaju povratak persijske vojske. Tom prilikom dao im jeuzde sa xezdeset vezanih qvorova, uz nare�eǌe da svakog dana razrexe po jedan,te da, ako se za xezdeset dana on ne vrati, odu ku�ama.Saznavxi za Darijev pohod, Skiti poslaxe izaslanike okolnim plemenima unameri da sklope odbrambeni savez. U isto doba, vide�i i sami ogromnu vojskuxto im se pribli�avala, sastanu se kraǉevi skitskih suseda radi savetovaǌa.Bili su to vladari Taurijaca, Agatirsa, Neura, Androfaga, Melanhlena, Gel-ona, Budina i Sauromata.Taurijci su pripadali jednom od skitskih plemena. Agatirsi su bili skitskinarod nastaǌen na tlu danaxǌeg Erdeǉa i istoqne Ma�arske. Neuri su biliskitsko pleme koje je �ivelo na podruqju danaxǌe Ukrajine do reke Dǌepra.Pojedini veruju da su se pod imenom Neura nalazili Sloveni. Androfagi, xtoznaqi ǉudo�deri, jeste narod koji je �iveo severno od Skita. Govorio je za-sebnim jezikom. Melanhleni, xto znaqi crno odeveni, jeste narod iz susedstvaAndrofaga. Pojedini veruju da je ovaj narod pripadnik finskih plemena. Bu-dini su sarmatsko pleme koje je stanovalo izme�u Volge i Dona. Za ǌih sepretpostavǉa da su slovensko pleme. Geloni su poreklom Heleni koji su svo-jevremeno proterani iz trgovaqkih naseǉa. Stanovali su na teritoriji Budina.Sauromati ili Sarmati su potomci Amazonki i Skita.Dakle, kraǉevi pobrojanih plemena bili su na savetovaǌu kada su pred ǌihstigli izaslanici Skita, tra�e�i da se svi ujedine protiv Persijanaca i is-tiqu�i da Darije pohod nije uperio samo protiv Skita zbog osvete za osvajaǌau Aziji, ve� da on pustoxi i robi svaku zemǉu i svaki narod na koji nai�e.Plemena Gelona, Budina i Sauromata su odluqila da pomognu Skitima, dok suostala rexila da se ne suprostavǉaju Persijancima ukoliko ih ovi ne budu na-pali. Skiti, dobivxi odgovor plemenskih vo�a, odluqe da se ne uvlaqe u borbesa Persijancima, nego da se povlaqe pred ǌima u unutraxǌost teritorije i dazatrpavaju bunare i unixtavaju poǉa za ispaxu. Svoju vojsku podelili su nadva krila. Jedan deo predvodio je kraǉ Skopasid i ǌemu su pridru�eni Sauro-mate. Ova vojska imala je zadatak da se povlaqi pored Meotskog jezera premaTanaisu. Drugi deo skitske vojske saqiǌavali su vojnici iz dve kraǉevine, onekojom je vladao kraǉ Idantris i one kojom je vladao kraǉ Taksakid. ǋima suprikǉuqeni Geloni i Budini. Ova vojska imala je da dr�i rastojaǌe od jednogdana hoda u povlaqeǌu pred Persijancima. Plan je bio i da obe vojske navlaqePersijance prema onim dr�avama koje su odbile da Skitima priteknu u pomo�,ne bi li ih na taj naqin primorale da u�u u borbu.Gone�i Skite, koji su po planu uzmicali unixtavaju�i paxǌake i zatrpavaju�ibunare, Darije je prexao celu Skitiju i zaustavio se na reci Oar, koja se ulivau Meotsko jezero. Naredio je da se na tom mestu napravi logor i podigne osamutvr�eǌa na jednakom me�usobnom rastojaǌu. Me�utim, za to vreme Skiti suse zaobilaznim putem vratili u svoju zemǉu. Saznavxi za to, Persijanci na-pustixe gra�eǌe i okrenuxe nazad. Stigavxi tako u Skitiju, Darije nai�e naobe skitske vojske i stade da ih goni. Tada Skiti usmerixe povlaqeǌe premanarodima koji su im uskratili pomo�. Uzbunili su zemǉu Melanhlena, An-drofaga i Neura. Agatirsi, videvxi xta se zbiva oko ǌih, poxaǉu glasnikeSkitima i objave im zabranu ulaska na agatirsku teritoriju. Skiti, potom,namame Persijance u svoju ro�enu zemǉu.Umoran od ove jurǌave, Darije je preko izaslanika poruqio skitskom kraǉuIdantrisu ili da prihvati otvorenu borbu ako je kadar ili da prizna vrhovnuvlast Persijanaca. Tom prilikom Idantris je odgovorio da se Skiti ne povlaqepred Darijevom vojskom iz straha, ve� stoga xto im se ne �uri: ne moraju sebojati da �e im biti unixtena imaǌa i ku�e i zauzeti gradovi kad nixta odtoga oni i nemaju. Me�utim, zapretio je Persijancima u sluqaju da prona�u ioskrnave grobove skitskih predaka — kurgane.U me�uvremenu Skopasid je poslat na Istar da stupi u kontakt sa Joncima.

– 8 –

Predlo�io je quvarima mosta da polo�aj napuste po isteku dogovorenog rokai tako se ne zamere ni Dariju ni Skitima. Jonci na to pristadoxe. OstaliSkiti pak stali su napadati Persijance kada su ovi ixli po �ito. Skitskakoǌica u tim sluqajevima uvek je potiskivala persijsku, koja se povlaqila me�usvoju pexadiju. Kad bi razbili neprijateǉsku koǌicu, Skiti bi se povlaqiliu strahu pred Darijevom pexadijom.Darijev pohod se otegao. Jednom prilikom skitski kraǉevi poslali su persi-jskom caru na poklon pticu, mixa, �abu i pet strela. Gobrije, jedan od sed-morice zaverenika protiv magova, caru je darove protumaqio na slede�i naqin:ako se Persijanci ne pretvore u ptice i ne odlete u nebo ili se kao mixevi nesakriju u zemǉu ili kao �abe ne nestanu u vodi, nikada se ne�e vratiti svojimku�ama, jer �e ih Skiti pobiti onim strelama. Napokon Darije, uvidevxi damu je vojska iscrpena i da ne mo�e doskoqiti Skitima, odluqio je da napustiove predele.Herodot daǉe priqa o tome kako su Skiti pre Persijanaca stigli do mosta nareci Istar. Stali su pritiskati Helene, koji su ostali da quvaju most, da jerok od 60 dana istekao i da je vreme da poruxe most i odu ku�ama. Od Jonaca,Atiǌanin Miltijad smatrao je da treba posluxati Skite. Me�utim Histijejiz Mileta, koji je u�ivao Darijevo pokroviteǉstvo, uspeo je Helene da ubedida to ne qine. Histijej je znao da bez podrxke Persijanaca ne�e mo�i oquvatitiransku vlast nad svojim sugra�anima u Miletu. Poxto su Heleni ubediliSkite kako tobo�e ruxe most, ovi su se povukli. Tako su, poxto su se sticajemokolnosti mimoixli sa Skitima, Persijanci uspexno prexli most.

Mada je pohod na Skite predstavǉao prvi poraz persijske vojske, Dari-jeve vojskovo�e, Megabaz i Otan, pokorili su narode Traqkog primorja i Hele-sponta, zatim ostrva Egejskog mora: Lemnos, Imbros Hios, Lezbos, Samos.Makedonija je bila prinu�ena da prizna vrhovnu vlast Persijanaca.

Izvori:— Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni�, Novi Sad

1980.Literatura:

— V. I. Holmogorov, Grqko — persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo1959.

— Vladislav Jevti�, Darijev pohod na SkiteBelexke:

— Jankovi� Marine sa predavaǌa Sne�ane Ferjanqi� u toku zimskog se-mestra xkolske 2002./2003.

— Jankovi� Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi� u toku letǌegsemestra xkolske 2002./2003.

2. J O N S K I U S T A N A K (499 - 494. p. n. e.)

2.1. Naksos i Milet, doga�aji neposredno pre ustanka

Herodot pixe kako se Naksos isticao bogatstvom me�u ostrvima, aMilet je, uz pomo� Parana9, bio na vrhuncu svoje mo�i i ponos Joǌana. Oko500/499. p. n. e. stanovnixtvo Naksosa je proteralo nekoliko bogataxa, koji suotixli u Milet, grad na maloazijskoj obali. Miletom je vladao Aristagora iNakxani mu se obra�aju za pomo�. Aristagora, zanose�i se mixǉu da �e i samzavladati Naksosom, zajedno sa Artafrenom (Darijev brat od strica, namesnik uSardu i upravnik svih pomorskih oblasti u Aziji) i uz Darijev pristanak xaǉuna Naksos dvesta la�a pod upravom Megabata. Artafren je prixao Aristagori

9 naime Parani su izabrali prave ǉude da upravǉaju gradom

– 9 –

nadaju�i se da �e kraǉevu vlast proxiriti na Kikladska ostrva, izme�u os-talih i na Naksos, Paros i Andros (ova dva posledǌa su u to vreme priznavalavrhovnu vlast Naksosa), i na Eubeju. Persijska flota se usidrila kod Hiosa.Nakxani nisu oqekivali ovaj pohod, ali su pravovremeno bili obavexteni odMegabata koji se odluqio na ovaj potez jer je bio ogorqen xto Aristagora nijeispoxtovao ǌegove zahteve. Poxto su bili upozoreni Naksos se dobro utvr-dio, a Persijanci i Mile�ani su grad bezuspexno opsedali qetiri meseca.Aristagora je bio ekonomski iscrpen jer je na sebe preuzeo finansiraǌe vojske,a nije mogao ni Artafrena obradovati ,,dobrim” vestima. Postojala je velikaverovatno�a da �e izgubiti vlast u Miletu. Prethodni miletski tiranin izet Aristagorin, Histijej je bio blizak prijateǉ persijskoga cara Darija. Poodluci ovog posledǌeg, Histijej je bio poslat da utvrdi mesto Mirkin u dolinireke Strimon u Trakiji. Persijski komandant Megabaz je upozorio Darija dabi se Histijej mogao obogatiti10, nai�i na podrxku okolnih Helena i odmet-nuti od Darija. Stoga Darije je izrazio �eǉu da se Histijej vrati zajednosa carem u Suzu, xto je ovaj i uqinio. Kada Aristagora nije uspeo da osvojiNaks, Histijej �arko �eli da se vrati u Milet, te xaǉe poruku Aristagori dase digne na ustanak protiv Persijanaca. Prvaci u Miletu sa Aristagorom naqelu su bili za ustanak, dok je jedino logograf Hekatej izneo argumente pro-tiv. Naime savetovao je Aristagori da uzme bogatstvo hrama Didine i da gaiskoristi za gradǌu brodova, jer Jonci jedino na moru mogu da se suprostavepersijskoj floti. Ipak, konaqna odluka je bila za ustanak.

2.2. Pripreme za ustanak

U ciǉu xto uspexnijeg ustanka Mile�anin Ijetragora je bio poslat uMijunt, gde se povukla vojska po neuspehu kod Naksosa, da pohvata vojskovo�e.Kako bi dobio xto ve�u podrxku stanovnika Mileta, Aristagora se prividnoodrekao tiranije. U ostaloj Joniji jedne tirane je proterao, a one koji su saǌim plovili protiv Naksa je predao gradovima u kojima su inaqe i vladali.Neki gradovi su svoje tirane proterali, a Mitileǌani su svoga tiranina Koetakamenovali. Grci su se odluqili za ustanak jer su bili nezadovoǉni vladavinomPersijanaca.

Za uspeh u predstoje�em ustanku, zime 499/8. p. n. e. Aristagora je otputovaou Heladu i za pomo� se obratio Spartancima. Spartancima je vladao Kleomen.Aristagora je zamislio da Kleomena pridobije najpre priqom kako treba pomo�iugro�enim Joǌanima, koji su kao i Spartanci Heleni; a potom zagrejati Kleom-ena da se za badava bori sa Argosom oko parqeta zemǉe, kad mo�e postati gospo-dar Azije i pri tom dobrano se obogatiti. Iako je Aristagora bio vext upridobijaǌu ǉudi za svoje namere, prevario se kada je Kleomena obavestio da�e Spartancima biti potrebno qak tri meseca da stignu od jonske obale do Suze(bilo predaleko za interese Sparte). Dobivxi ovaj odgovor, Kleomen je shvatioda ga Aristagora zavlaqi i nije �eleo vixe raspravǉati sa ǌime o toj stvari.

Poxto je bio proteran iz Sparte Aristagora se za pomo� obratio Atiǌanima.Atiǌani nisu bili u dobrim odnosima sa Persijom, gde se bio sklonio pro-terani i omr�eni atinski tiranin Hipija iz roda Pizistratida. Sa priqom ko-jom nije uspeo da nagovori Kleomena, Aristagora je pridobio Atiǌane, posebnoistiqu�i da su Mile�ani poreklom Atiǌani te Atina ima moralnu obavezu daoslobodi Joniju od persijskog jarma. Atiǌani su rexili da u Joniju poxaǉudvadeset ratnih brodova pod upravom Melantija, uglednog gra�anina. Herodotistiqe da su ti brodovi poqetak nevoǉe i za Helene i za varvare.

2.3. Ustanak i pad Mileta

10 zahvaǉuju�i xumama, kojih j bilo u izobiǉu u dolini reke, i rudnicima srebra na

Pangejskoj(?) gori

– 10 –

Kad su atinski brodovi i pet trijera iz Eretrije11 stigli na jonskuobalu, Aristagora se ohrabrio da poxaǉe vojsku na Sard. Jonci su brodovimastigli do Efesa. Unajmivxi vodiqe iz ovoga grada, kopnom, prate�i reku Kai-striju, su napredovali prema Sardu. Zauzeli su ceo grad, osim tvr�ave kojuje branio sam Artafren sa ostalim Persijancima i Li�anima. Do po�ara jedoxlo sluqajno i brzo je zahvatio ceo grad, jer su svi krovovi bili od trske.Ovom prilikom izgoreo je i hram bogiǌe Kibele, xto �e kasnije Kserksu datipovoda da pali hramove u Heladi. Kako od vatre i dima stanovnixtvo nije moglobe�ati, pru�ili su otpor Joncima, koji su bili prinu�eni da se povuku ka svojojmornarici. Jonski upad u Sard izazvao je revolt kod okolnih satrapa, te jeorganizovan pohod protiv Joǌana. Do borbe je doxlo kod Efesa kada su Joncipotuqeni. Po porazu Atiǌani sasvim napuxtaju Jonce, koji sada sami organizujuborbu protiv persijskoga cara Darija. Tokom zime Jonci su se raspustili,ali uskoro na Helespontu su osvojili Bizant i druge gradove. Uspeli su dapridobiju i ve�i deo Karije za ustanak.Poxto su pobedili kod Sarda, Persijske vojskovo�e, Otan, Dauriz i Himej,podele izme�u sebe (pobuǌene?) gradove i poqnu ih ruxiti. Himej krene uPropontidu i zauzme Kij u Miziji. Dauriz krenu na Helespont i zauzme Dardan,Abid, Perkotu, Lampsak i Pez. A kada je krenuo iz Peza za Parij, saznao je dasu se Karci pridru�ili Joǌanima. Dauriz se povuqe sa Helesponta (gde saddolazi Himej i sukobi se sa Eolcima koje je i porazio) i krenu sa vojskom premaKariji. Karci su se sukobili sa Persijancima na Marsiji kod reke Meandar.Posle nekoliko neizvesnih sukoba, Persijanci su uspeli da poraze i Karce.Otan i Artafren su dobili zadatak da krenu na Joniju i Eoliju, gde su zauzeliKlazomenu u Joniji i Kimu u Eoliji.Stanovnici Kipra, sa izuzetkom stanovnika Amatunta, su se tako�e odmetnuliod Persijanaca po nagovoru Onezila, koji je, poxto je svog brata Gorga svrgnuosa vlasti, postao kraǉ Salamine. Protiv Onezila, koji je opsedao Amatunt,Darije je poslao vojsku predvo�enu Artibijom. Onezil u pomo� zove Joǌane, nakoji su se ovi i odazvali. Odluqeno je da se Jonska flota bori na moru protivFeniqana, a Onezil, koji je predvodio Kiprane, neke Salamiǌane i Solijce,borbu na kopnu protiv Persijanaca i ǌihovih saveznika. Do bitke na moru ina kopnu je doxlo istog dana. Jonska flota je uspela da porazi feniqansku.Me�utim u kopnenoj bici kod Kiparske Salamine Onezil je bio pora�en, jer jebio izdan od Kurijaca i onih Salamiǌana, koji su ostali verni Gorgu. Po ovojbici Kiprani ponovo dolaze pod vlast Persijanca.Persijanci su posebno bili ogorqeni na Milet i �eleli su po svaku cenu daga osvoje. Sami Joǌani su odluqili da se Mile�ani sami brane, dok se flotausidri na ostrvu Lada u blizini Mileta. Do va�ne bitke je doxlo na moru494/3. p. n. e. izme�u Feniqana i Jonaca, kada su Feniqani pobedili. Herodotnavodi podatak da je jonska flota brojala 353 broda, dok varvari 600. PorazJoǌana je bio prouzrokovan neslogom me�u samim Joncima. Naime najpre se nisuslo�ili sa vojnom taktikom fokejskog vojskovo�e Dionisija, smatravxi je isu-vixe napornom; u samoj bici Samǉani napuxtaju12 bojne redove i odlaze ku�i,smatraju�i da ishod bitke ne�e biti u ǌihovu korist jer su Joǌani nedisci-plinovani; Lezbǉani videvxi xta uradixe Samǉani uqinixe isto, kao i mnogidrugi Joǌani. Dionisije iz Fokeje po porazu se nije mogao vratiti u svoj grad,ve� je otplovio i gusario prvo kod Fenikije, a potom kod Sicilije, nikad neuznemiravaju�i Helene.Poxto su na moru pobedili Jonce, Persijanci su stali Milet opsedati i sakopna i sa mora. Posle xeste godine od kako je Aristagora pobegao iz Mileta

11 Milet je jox za vreme Lelantinskog rata, 734 - 680. p. n. e., bio saveznik Eretrije

u borbi protiv Halkide, koju su pak podr�ali Samǌani. Sada Eretrija �eli pomo� da

uzvrati Mile�anima.12 na ovome je posebno insistirao izvesni Eak, tiranin samski koga je Aristagora lixio

vlasti

– 11 –

u grad severno od Amfipoǉa, Mirkin13, pao je Milet. Iako je ǌegov zamenikpobegao, Histijej je uspeo da se opravda pred Darijem kako je Aristagora tobo�ena svoju ruku digao ustanak. Darije Histijeja xaǉe na more, misle�i da �e,,verni” Histijej uspeti uguxiti bunu. Artafren je prozreo Histijeja da je onsam zaqetnik bune, te je Histijej morao be�ati iz Sarda, gde je bio odluqio daprovede izvesno vreme pre nego xto ode na more. Odlazi na Hios, gde se staviona qelo Jonskog ustanka, slagavxi pri tom Joǌane da je ustanak bio neminovanjer je Darije �eleo preseliti Feniqane u Joniju. Histijej je pokuxao qak ineke Persijance da uvuqe u ustanak, ali je ovo onemogu�io Artafren. Histijejje pokuxao da se vrati u Milet, ali ga ogorqani Mile�ani nisu primili, akasnije ni stanovnici Hiosa. Ovde se i gubi znaqaj Histijeja xto se tiqe jonskogustanka14. Xto se tiqe Mileta, po persijskom osvajaǌu, muxkarci su mahompoubijani ili su naseǉeni u gradu Ampi na Tigru, a �ene i deca su odvedena uzarobǉenixtvo u Suzu.

493. p. n. e. Artafren je u Sard pozvao predstavnike grqkih gradova sakojima je sklopio sporazum da se Grci vixe me�u sobom ne sva�aju i da poxtujuzakone. Tako�e je razrezao novi porez i u grqkim gradovima pod persijskomvlax�u car vixe nije uspostavǉao tiransko ure�eǌe.

Izvori:— Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni�, Novi Sad

1980.Literatura:


— Bury, A History of Greece, 1959.— M. N. �uri�, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Mekedonskog

u odabranim izvorima, Beograd 1961.Belexke:

— sa predavaǌa S. Ferjanqi� u toku letǌeg semestra 2001/2002.

3. P O L I T I Q K E B O R B E U G R Q K O J

Posle jonskog ustanka dolazi do velikih promena u unutraxǌoj poli-tici Atine. Alkmeonidi, koji su se zalagali za pru�eǌe pomo�i ustanku, bilisu potisnuti od strane pristalica Pizistratida. Hiparhov sin Harna je iz-abran za arhonta-eponima 496/495. godine; oqigledno je ve�ina u Atini bilaprotiv mexaǌa u stvari jonskih Grka.Kao arhont-eponim za 493/492. bio je izabran Temistokle, sin Neokla. On jebio vo�a tzv. pomorske stranke. Temistokle i ǌegove pristalice smatrali suda glavne napore Atiǌana treba usmeriti u pravcu stvaraǌe pomorske flote,ne samo radi borbe sa Eginom, ve� i radi predstoje�e borbe sa Persijancima.Protiv tog programa digla se atinska zemǉoposedniqka aristokratija i deoseǉaxtva pod vo�stvom Miltijada, sina Miltijada Starijeg, koga je svojevre-meno Pizistrat poslao na Hersones Traqki. Miltijad Mla�i bio je za stvaraǌejake kopnene vojske, i u tome ga je atinski narod podr�ao. Pored dve pomenutegrupacije, u Atini je bilo i takvih koji su svoje nade otvoreno polagali uPersijance. Me�u ove spadale su nekadaxǌe pristalice Pizistratida, koje sumo�da odr�avale veze sa Hipijom. Me�u ǌih su jedno vreme spadali Alkme-onidi, rukovo�eni mr�ǌom prema Miltijadu.Leta 491. godine p. n. e. Egina je priznala vrhovnu vlast ,,cara careva”.

13 izgleda da je i sam Aristagora bio iznena�en zamahom ustanka, pa kad je postalo isu-

vuxe opasno po ǌegovu glavu odlazi iz Mileta. Poginuo je u borbi sa Traqanima14 Naime povezao se sa Lezbǉanima, brodovima uputio na Bizant, gde je gusario

– 12 –

Poxto je bilo nemogu�e da slu�i i Sparti15 i Persiji, Egina je povukla svojeqlanstvo iz Peloponeskog saveza. Atiǌani su iskoristili priliku da optu�eEginu za izdaju Helade.U me�uvremenu u Sparti dolazi do sukoba dva kraǉa, Kleomena i Demarata.Jox 506. p. n. e. Kleomen i Demarat su predvodili vojsku na Atinu s ciǉemda zbace Klistena i ǌegovu vladu. Kleomen je svrhu pohoda quvao kao tajnu svedok vojska nije prodrla na prostor Eleuzine. Kada su Korin�ani, koji su senalazili u okviru spartanske vojske kao qlanovi Peloponeskog saveza, shvatilida Kleomen namerava da postavi Isagoru kao atinskog tiranina, napustili subojne redove. Tada je Demarat izneverio Kleomena i sa svojim delom vojskevratio se u Spartu. Kleomen, znatno oslabǉen, nije imao drugo do da se i samvrati u Spartu. Treba imati na umu i da prema zakonu Spartanca u jednojstvari morala su uqestvovati oba kraǉa.Potom, mada je u Sparti donesen zakon da �e u budu�im ratovima samo jedan kraǉpredvoditi vojsku, dok �e drugi ostati u gradu, neprijateǉstvo izme�u Kleom-ena i Demarata je sve vixe jaqalo. Kada su se Atiǌani potu�ili na Egiǌane,Kleomen je odluqio da ode u Eginu i pohvata odgovorne krivce. Me�utim, De-marat je radio protiv ǌega. On je upozorio Egiǌane o nameri Kleomena i is-takao da Kleomen u toj stvari dela samoincijativno i da ga spartanska skupx-tina nije ovlastila da to qini. Egiǌani su optu�ili Kleomena da je atinskipla�enik i da je ǌegov pohod nezakonit. Proteran iz Egine, Kleomen je svu svojupa�ǌu usmerio na to da se Demarat zbaci sa prestola.U to vreme Leotihid, koji je bio iz iste ku�e iz koje Demarat, ponudio jeKleomenu da po�e s ǌim protiv Egine, pod uslovom da ga Kleomen postavi napresto umesto Demarata. Tada dolazi do saveza Kleomena i Leotihida. Isko-ristivxi priqu o sumǌivom Demaratovom poreklu16, Leotihid je pod zakletvomizjavio da Demarat nije dostojan da bude spartanski kraǉ, jer on nije sin spar-tanskog kraǉa Aristona. Poxto je doxlo do spora, Spartanci su odluqilida zapitaju proroqixte u Delfima da li je Demarat Aristonov sin. Kakoje Kleomen preko jednog svog prijateǉa potkupio proroqixte, Pitija je pre-sudila u korist Kleomena. Oklevetani Demarat, tako lixen prestola, napustioje Spartu i otixao persijskom caru Dariju, koji ga je doqekao uz sve poqasti.Ovaj Demarat bi�e Kserksov savetnik u toku pohoda na Heladu 480/479. godinep. n. e.Kada je Demarat zbaqen sa prestola, proglaxen je za kraǉa Leotihida. Ispuǌa-vaju�i svoj deo pogodbe, Leotihida je sa Kleomenom organizovao pohod pro-tiv Egine. Spor je rexen time xto su Egiǌani deset svojih uglednih gra�anaposlali kao taoce u Atinu.Uskoro je otkrivena Kleomenova zavera protiv Demarata, te strahuju�i za svoj�ivot Kleomen be�i u Tesaliju, a potom u Arkadiju. U Arkadiji je stao organi-zovati pohod protiv Sparte. Uvi�aju�i opasnost, Spartanci su pozvali Kleom-ena natrag uz obe�aǌe da �e ga ponovo postaviti za kraǉa. Prema Herodotu uto vreme Kleomen je poludeo i izvrxio samoubistvo. Po svoj prilici, Kleomenje, poxto je predstavǉao veliku opasnost za dr�avu, na profesionalan naqinsmaknut. Priqa o samoubistvu je samo zvaniqna verzija Kleomenove smrti. Naprestolu ga je nasledio brat Leonida.Kleomenova zavera bacila je senku na reputaciju Leotihida i ugrozila politikukoju je prote�irao Kleomen, politiku otpora persijskoj vlasti. Po Kleomenovojsmrti Egiǌani su zahtevali da se uhapsi Leotihida, koji je bio odgovoran zanezakonito hapxeǌe i izruqivaǌe Atini deset uglednih gra�ana Egine. Poxtoje proglaxen krivim, Leotihida je poslat u Atinu kao zamena za deset eginskihtalaca. Me�utim, Atiǌani su odbili da izvrxe zamenu pod izgovorom da nisuprisutna oba spartanska kraǉa. Tako se poni�en Leotihida vratio u Spartu, a

15 Sparta nije bila nakloǌena Persiji.16 Ariston, spartanski kraǉ, kada mu je �ena rodila sina, Demarata, pred eforima je

izjavio da Demarat ne mo�e biti ǌegov sin, jer ga je �ena rodila sedam meseci poxto se

Ariston o�enio ǌome.

– 13 –

odnos Atine i Egine se jox vixe pogorxao.U vreme kada se Leotihida vra�ao iz Atine u Spartu, Atiǌani su proslavǉalipraznik u qast Posejdona kod Suniona. Tada su im Egiǌani postavili zasedui zarobili sveqano oki�eni brod, koji je bio pun uglednih atinskih gra�ana.Atiǌani, poxto su iznajmili brodove od Korin�ana po niskoj ceni, organizo-vali su pohod protiv Egine. Rat je vo�en sa promeǌivom sre�om, ali su nakraju Egiǌani, kojima je prixlo 1000 dobrovoǉaca sa Argosa, zarobili qetiriatinska broda i odneli konaqnu pobedu. Mada su pretrpeli poraz, Atiǌane jeovaj sukob pribli�io Spartancima i Korin�anima.Dok su Atiǌani bili zauzeti u ratu sa Egiǌanima, dotle je persijski car Dar-ije qinio svoje.

Izvori:— Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni�, Novi

Sad 1980.Literatura:


— N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322. B. C., Oxford 1959.

4. P R V I I D R U G I D A R I J E V P O H O D

4.1. Prvi Darijev pohod

Po suzbijaǌu Jonskog ustanka Darije je imao dva zadatka: da uqvrstivlast u Trakiji i da kazni Atinu i Eretriju za ǌihovo uqex�e u ustanku.

Poqetkom prole�a 492. p. n. e. Darijev zet i zapovednik vojske Mar-donije se sa kopnenom vojskom i flotom spustio na obalu. U Kilikiji se Mar-donije ukrcao na la�u i flotom plove�i oko obala Male Azije, stigao u Joniju,dok je kopnena vojska krenula prema Helespontu. Poxto je Mardonije zbacio savlasti sve tirane u Joniji i zaveo u svim gradovima demokratiju17, otplovioje prema Helespontu. Sva vojska je la�ama prebaqena preko Helesponta. Kop-nena vojska potom prolazi kroz Evropu sa ciǉem da napadne Eretriju i Atinu.Herodot smatra da su se Persijanci uputili u Heladu da pokore xto vixe helen-skih gradova, a ne samo da se osvete Atini i Eretriji koje su pomagale ustanike.U modernoj istoriografiji preovla�uje mixǉeǌe da je zadatak Marodnija bioda uqvrsti vlast u Trakiji, a potom je Darije nameravao novi pohod qiji bi ciǉbio osvajaǌe gradova na Balkanskom poluostrvu. Persijska flota je najpre po-razila ostrvo Tasos jer je imalo mo�nu flotu, koja je mogla ugroziti persijsku.Poxto Herodot pixe kako stanovnici Tasa nisu nixta uqinili po pitaǌu svojeodbrane, postoji verovatno�a da su dobrovoǉno pristali na vlast Persijanaca.Kako je Darije ve� pod svoju vlast podvrgao svo stanovnixtvo do Makedonije,kopnena vojska pod vo�stvom Mardonija sada pokorava i narode Makedonije gdeje vladao kraǉ Aleksandar I. Flota je sa Tasosa idu�i obalom otplovila doAkanta, a potom do Atosa. Kod Atosa flota je upala u jaku buru, kada je unix-teno trista la�a i kada je poginulo dvadeset hiǉada ǉudi18. Mardonija, pak,dok je logorovao u Makedoniji, napadne jedno traqko pleme Brigi i poubija mudosta vojnika. Mardonije je uspeo da porazi Brige, ali gubici su bili veliki.Kako je vojska koju je predvodio bila slaba i redukovana u borbi sa Brigimai kako je flota bila unixtena kod Atosa, Mardonije je naredio povlaqeǌe uAziju. Tako se zavrxio Prvi Darijev pohod na Heladu.

17 ova mera sprovedena pre svega da se pridobije podrxka Helena, jer se tiransko ure�eǌe

nije pokazalo kao povoǉno za Persiju18 Persijanci nisu znali da plivaju

– 14 –

4.2. Drugi Darijev pohod

Iako je Mardonije uspeo da pokori mnoge narode, Darije nikako nijebio zadovoǉan vojnom taktikom svoga zeta i qiǌenicom da Atina i Eretrija suproxle neka�ǌeno, na xta ga je stalno podse�ao jedan sluga i Hipija iz rodaPizistratida. 490. p. n. e. Darije zahteva od stanovnika Tasosa, koje sususedi tu�akali kako se tobo�e pripremaju za ustanak protiv Persije, da mudoteraju brodove u Abderu i sruxe gradske zidine. Darije nije zahtevao samood Tasosa, ve� i od drugih primorskih gradova, koji su mu pla�ali godixǌidanak, da mu izgrade velike ratne brodove i skele za prevoz koǌa. Sve ovo ideu prilog qiǌenici da se Darije spremao za novi pohod na Heladu. Isto takou gradove matiqne Helade poslao je izaslanike da od Helena tra�e zemǉu ivodu, tj. da se potqine Darijevoj vlasti, kako bi iskuxao Helene da li �e do-brovoǉno prihvatiti ǌegovu vlast. Mnogi gradovi u Heladi su pristali da sepokore caru, qak i Egina, zbog qega je posebno bila ogorqena Atina. Za Eginusu od davnina bili zainteresovani Atiǌani i sada, kako su verovali Atiǌani,Egina se mogla udru�iti sa Persijancima i naneti mnoge xtete Atini. Darijenezadovoǉan Mardonijem smeǌuje ga i kao nove vojskovo�e postavǉa Me�aninaDatisa i Artafrena, sina satrapa Sarda Artafrena. Dobro opremǉenoj kop-nenoj vojsci, koja se ulogorila u Alejskoj ravnici u Kilikiji, pridru�ila se iflota. Vojnici i koǌi su se ukrcali na xesto trijera i uputili prema Joniji.Povod za drugi pohod bilo je zbog odbijaǌa nekih grqkih gradova, kao xto suAtina, Sparta, da se pokore persijskom caru Dariju. Persijanci boje�i sebura oko Atosa i tra�e�i kra�i put, sada plove Ikarskim morem. Poxto sudoplovili do Sama, odatle su putovali Ikarskim morem izme�u ostrva. KakoNaksos jox uvek nije bio pod persijskom vlax�u, plan je bio da se osvoji i ovoostrvo. Nakxani uplaxivxi se Persijanaca, be�e u planine, tako da Persijanciosvajaju skoro prazan grad. Isto kao i Nakxani i stanovnici ostrva Delosa,quvxi da dolaze Persijanci be�e na Ten, ostavǉaju�i Persijancima prazno os-trvo. Datis je poxtedeo Delos, koje je bilo znaqajno svetilixte u Joǌana, da bipridobio podrxku stanovnika Kikladskih ostrva. Uputivxi se prema Eubeji,Persijanci su napadali usputna ostrva i lokalno stanovnixtvo regurtovali zavojsku, a decu uzimali kao taoce. Na Eubeji prvo napadaju i osvajaju Karist,grad na jugu. Datis se flotom uputio prema Eretriji. Eretrija za pomo� moliAtinu, koja savetuje svojih 4000 kleruha da nasele posede halkidskih veleposed-nika. Me�utim u samoj Eretriji stanovnixtvo se nije moglo slo�iti po pitaǌuorganizacije borbe sa Persijom. Jedni su bili za to da se be�i u eubejske pla-nine, dok drugi da se dobrovoǉno predaju Persijancima. Jedan od najuglednijihEretrijaca Eshin obavestio je pridoxle Atiǌane o problemima koje muqe Ere-triju i savetovao im da ukoliko ne �ele abe da ginu boǉe bi im bilo da sevrate u Atiku. Atiǌani su posluxali Eshinov savet i prexli Orop. Persi-janci su napokon doplovili do Eubeje i usidrili su se kod Tamine, Hereje iEgilije u oblasti Eretrije. Eretrijci su se ipak odluqili da ne napuxtajugrad i da brane samo tvr�avu. Xest dana su trajale borbe oko zidina da bisedmog Eretrijci Euforbo i Filagar izdali grad Persijancima. Osvajaqi su ugradu popalili hramove kao odmazdu na jonsko paǉeǌe hrama bogiǌe Kibele uSardu. Stanovnixtvo Eretrije je dopalo ropstva i nekadaxǌi atinski tiraninHipija je bio zadu�en za organizaciju otpremaǌa robova na stirijsko ostrvoEgiliju. Persijanci su se u Eretriji zadr�ali samo nekoliko dana i uskoroprelaze na prostor Atike. Odluqili su da ih Hipija odvede na Maratonskuravnicu i da tu doqekaju Atiǌane jer je ravnica bila pogodna za persijskukoǌicu, a nalazila se i preko puta Eretrije odakle im je stizao provijant.Atiǌani quvxi da ih Persijanci oqekuju poqeli su pripremati vojsku. Iz-abrali su deset vojskovo�a, me�u kojima je posledǌi bio Miltijad, tiranin saHersonesa traqkog i qiji je otac bio Kimon, kojega je pak Pizistrat proteraoiz Atine. Kimon je nekoliko godina uspevao da bude olimpijski pobednik u trci

– 15 –

qetvorozapre�nih kola. Jednu pobedu je posvetio Pizistratu, xto je omogu�iloKimonu da se vrati u Atinu. Kasnije su Kimona ubili Pizistratovi sinovi.Atiǌani se nisu ose�ali dovoǉno jaki da se sami obraqunaju sa persijskom vo-jskom te preko trkaqa Filipida u pomo� zovu Spartu. Spartanci su pristalida poxaǉu dve hiǉade vojnika, ali tek po zavrxetku uxtapa19. Spartanci nisuuqestvovali u bici, jer su zakasnili. Kada su se Atiǌani nalazili u Her-aklovom gaju na Maratonu pomo� sti�e od Platejaca, koji su Atiǌanima bilizahvalni jer su im ranije pomogli u sukobu sa Tebom. Me�utim i me�u samimAtiǌanima mixǉena su bila razliqita. Jedni su smatrali da je borba sa Per-sijom uzaludna jer Atiǌani imaju isuvixe malo vojske i da je najboǉe saqekatiSpartance, dok drugi na qelu sa Miltijadom su bili za to da se stupi u borbu,kakav god ishod bitke bio. Odluka o tome xta je Atiǌanima qiniti pala je napolemarha Kalimaha iz Afidne kao jedanaestog i vrhovnog komadanta. Miltijadje uspeo da pridobije polemarha za svoj plan, objasnivxi mu da svako odlagaǌemo�e dovesti do unutraxǌih borbi u samoj Atini, xto bi Persijanci znali daiskoriste. Komadanti, koji su bili za obraqun, odrekli su se svoje vlasti ipriznali kao vrhovnog komadanta Miltijada. Miltijad je na sebe preuzeo orga-nizaciju vojske tako xto je krajǌe desno krilo poverio Kalimahu, kakav je bioi obiqaj, do polemarha jedna za drugom re�ale su se file kojima su upravǉalistratezi20, a na levom krilu postrojio je Platejce. Na Maratonu borbena lin-ija Atiǌana bila je duga koliko i persijska, samo xto su krila bila mnogo jaqanego sredixǌi deo. Prema Herodotu bilo je oko 9000 Atiǌana, 1000 Platejacai duplo vixe varvara. Poxto je izdato nare�eǌe za napad, Atiǌani, prvi putkod Helena, su u trku jurixali na neprijateǉa. Posledǌih 100/150m, koji su ihdelili od neprijateǉa, Atiǌani i Platejci su pretrqali da bi umaǌili uqi-nak varvarskih lukostrelaca. Borba je trajala dugo. Na sredǌem odseku frontaPersijanci i Sake su uspeli da probiju borbenu liniju Atiǌana. Me�utim naoba krila su pobedili Atiǌani i Platejci. Pobe�enim varvarima su dozvolilida pobegnu, a sami su se obraqunali sa onim delom neprijateǉske vojske kojaje napredovala u sredixǌem delu. Iako je u bici poginuo Kalimah, Atiǌanisu uspeli da potisnu Persijance i gonili su ih sve do brodova, gde su zaple-nili sedam persijskih la�a. U Maratonskoj bici ubijeno je 6400 varvara i 192Atiǌana. Persijanci poxto su pretrpeli poraz na Maratonu, najpre odlazepo zarobǉenike Eretrijce, a zatim plove oko Sunija sa namerom da preduhitreAtiǌane i osvoje samu Atinu jer im je neko21 od Atiǌana xtitom dao znak daje grad nebraǌen. Atiǌani su brzim marxom stigli u grad pre varvara i orga-nizovali se da doqekaju Persijance u Heraklovom gaju u Kinosargu. Persijancisu se usidrili kod atinskog pristanixta Falerona, me�utim nisu izaxli namegdan Atiǌanima, ve� odlaze u Aziju. Datis i Artafren su Eretrijce odveliDariju, koji ih je naselio na svom imaǌu Arderiku u kisijskoj zemǉi.

Ostalo je nerexeno pitaǌe xta se desilo sa koǌicom na koju su Persijancitoliko raqunali, jer na dan bitke Herodot ne pomiǌe nikakvu koǌicu. Suidatvrdi kako su Jonci, koji su se borili na strani Persijanaca, signaliraliAtiǌanima da je pravo vreme da napadnu, jer je persijska koǌica napustilaMaraton. U modernoj istoriografiji preovla�uju dva mixǉeǌa: ili su Persi-janci, neqim nezadovoǉni, povlaqivxi se sa Maratona, najpre ukrcali koǌe nala�e, a pexadija, zakasnivxi, sukobila se sa Atiǌanima ili je bitka poqela uzoru, pa su Persijanci, koji su tokom no�i napasali koǌe, zakasnili.

Najstariji izvor o Maratonskoj bici potiqe iz 460. p. n. e. i to je biooslikani trem Stoe Politije. Danas ovo umetniqko delo nije saquvano, ali oǌemu saznajemo u Pausanijevom Opisu Helade. Slika je predstavǉala vixe scenapoqevxi od prikaza Beo�ana, Platejaca i varvara, gde svi imaju podjednakexanse za pobedu...

19 Slavili su Apolona Karnejskog20 Plutarh kao stratege navodi Temistokla i Aristida21 Herodot prenosi tradiciju, u koju i sam sumǌa, da su izdajice bili Alkmeonidi

– 16 –

Izvori:— Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni�, Novi Sad

1980.Literatura:— V. I. Holmogorov, Grqko — persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo 1959.— Bury, A History of Greece, 1959.— M. N. �uri�, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Mekedonskog u

odabranim izvorima, Beograd 1961.Belexke:— sa predavaǌa S. Ferjanqi� u toku letǌeg semestra 2001/2002.

5. P O H O D P E R S I J A N A C A 480/479.

5.1. Priprema Persije za novi pohod na Grqku

Posle bitke na Maratonu, mada je pretrpeo poraz, Darije nije �eleoodustati od osvajaǌa Helade. Godine 489/488. stao se pripremati za novi pohod.Me�utim, godine 486. u Egiptu je izbio ustanak, a nedugo zatim umire i samDarije. Na prestolu ga je nasledio najstariji sin iz braka sa Atosom, Kserks.Kserks nije bio voǉan da po�e sa vojskom na Heladu, nego je svu svoju vojskupoveo na Egipat. Pored ǌega stalno je bio Mardonije22, koji mu je dosa�ivaoda, poxto uguxe pobunu u Egiptu, povedu vojsku na Atinu. Pripovedao je kako jeEvropa prelepa, da u ǌoj uspeva raznovrsno vo�e i da je blagoslovena zemǉa, tebi bila xteta ukoliko ne bi uxla u sastav Persijske dr�ave. Mardonije je biopustolov i �eleo je postati satrap u Heladi. Pomo� Persiji u borbi protivHelade nudili su kraǉevska porodica Aleuada iz Tesalije i Pizistratidi.Kserks je dao da se nagovori i poxto je uguxio pobunu u Egiptu, stao se pri-premati za predstoje�i pohod. Pune qetiri godine je radio na pripremaǌuvojske, a poqetkom pete godine (480) je krenuo na Heladu. Kserks je navodnopoxao na Heladu da se osveti Atiǌanima za poraz na Maratonu, a u stvari dapod svoju vlast podvede helenske gradove.

Najpre je preduzeo mere za potpunu izolaciju Grka kako bi ih lixio svakemogu�nosti za pridobijaǌe saveznika. U tom pogledu za Persijance su opas-nost predstavǉali zapadni Grci, naroqito sirakuska dr�ava na Siciliji kojaje raspolagala znaqajnim vojnim i pomorskim snagama. Stoga je sklopǉen savezizme�u Kserksa i Kartagine, nepomirǉivog neprijateǉa zapadnih Grka. Timsporazumom Persijancima je bila obezbe�ena pomo� Kartagiǌana, koji su svo-jim akcijama imali da spreqe Sirakuzu u pru�aǌu pomo�i Grqkoj. Slede�iprimer Darija, Kserks je nastojao da sebi obezbedi saveznike u samoj Grqkoj.Persijska diplomatija postigla je to da su Tesalija i Beotija priznali vrhovnuvlast Kserksa. Argos, zadr�avaju�i formalnu neutralnost, stvarno je bio nastrani Persije. Osim toga, Persijanci su mogli raqunati na pomo� persofil-skih elemenata u drugim grqkim dr�avama, koji su pru�ali persijskoj komandikorisne informacije o staǌu u Grqkoj23.

Mada je persijska vojska pretrpela velike gubitke prilikom prve plovidbeoko Atosa, Kserks je, na predlog Mardonija, naredio da se prokopa kanal tolikoxirok da kroz ǌega mogu da plove u isto vreme dve la�e sa tri reda vesala.Radovima na kanalu su upravǉali Persijanci. Herodot smatra da je Kserks izsujete naredio da se prokopa Atos, jer je �eleo da poka�e svoju silu i da ostaviposle sebe neki spomenik (Herodot VII, 24).Sva kopnena vojska koja je trebala da uqestvuje u Kserksovom pohodu, sakupila se

22 Pogledati: Grqko-persijski ratovi, 3. Prvi i drugi Darijev pohod, 3.1. Prvi Darijev

pohod.23 V. I. Holmogorov, Grqko-persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo 1959, 191.

– 17 –

u Kritali (Kapadokija). Otuda je preko Sarda imala marxirati u Abidos24. Zaprebacivaǌe kopnene vojske u Evropu, kod Abidosa, preko Helesponta, sagra�enasu dva pontonska mosta. Herodot navodi da su oba mosta bila razbijena buromkoja je iznenada naixla. Tada je razgnevǉeni Kserks naredio da se more ixibai okuje u lance. Kako bilo, mostovi su sagra�eni ponovo i armija je prexlau Evropu. Od Hersonesa Traqkog do Makedonije postojalo je pet punktova zasnabdevaǌe armije hranom.

Herodot se prilikom opisa persijske vojske koristio zvaniqnim dokumentimaiz Darijevog vremena, u kojim pisari pru�aju opxtu sliku o staǌu persijskevojske. Po svoj prilici persijska vojska u vreme pohoda na Heladu je brojala1700000 pexaka, 80000 koǌanika i 3000 brodova, od kojih su 1207 qinile trijere.Zapovednici vojske bili su Persijanci iz redova aristokratije.Vrhovnu komandu nad kopnenom vojskom, koja je bila sastavǉena iz raznih nar-oda25, imali su Mardonije, Artabanov26 sin Tritantehmo, Otanov sin Smer-domen, Darijev i Atosin sin Mazis, Gergit i Megabiz. Dakle, bilo je xestzapovednika kopnene vojske. Hidarno je predvodio elitne jedinice od 10000 Per-sijanaca. Ove jedinice nazivale su besmrtnim, jer, kada jedan od vojnika ispadneiz stroja, bilo zbog bolesti bilo zbog smrti, ǌega je automatski zameǌivao noviratnik, tako da se broj od 10000 nije naruxavao. Pripadnici elitne jedinicebili su najlepxe obuqeni. Na ǌihovoj ode�i isticali su se ukrasi od zlata.Hrana za ove jedinice noxena je posebno na kamilama i na tegle�oj marvi.Persijsku koǌicu su qinili Me�ani, Kisijci, Baktrijci, Kaspijci, Sagari�anii Arabǉani. Arabǉani su jahali na kamilama, koje po brzini nisu zaostajaleza koǌicom. Poxto su se koǌi plaxili kamila, u stroju Arabǉani su bilina zaqeǉu. Zapovednici koǌice bili su Datisovi sinovi Armamitra i Titej.Farnuh, koji je sa ǌima bio tre�i zapovednik koǌice, razboleo se i ostao uSardu (Herodot VII, 88).Za persijsku flotu brodove su dali Feniqani, Kiprani, Kiliqani, Pamfiǉani,aziski Dorci, Likijci, Jonci, Eolci i stanovnici ostrva. Na svim brodovimaposadu su qinili, u glavnom, Persijanci, Me�ani i Sake. Flota je imala qetirizapovednika: Darijev sin Ariabigno, Preksasp, Megabaz i Darijev sin Ahemen.Jonskom i karskom flotom komandovao je Ariabigno, a Egip�anima je rukovodioAhemen. Jedina �ena komandant bila je Artemisija iz Halikarnasa.

Kserks preko Helesponta stupa na tlo Evrope. Flota, koja je isplovila izHelesponta, plovila je pored obale i kretala se u suprotnom pravcu od pexadije.Plovila je, naime, prema zapadu sa namerom da do�e do Sarpedonovog rta, gdejoj je bilo nare�eno da qeka. Kopnena pak vojska kretala se preko Herzonesaprema istoku i doxla je do Doriska, ravnice na traqkoj obali, gde se sastalasa flotom. Istim radnicima, koji su radili na prokopavaǌu kanala, Kserks jenaredio da podignu most preko Strimona (Strume)27. Preko ovog mosta Kserksje stigao u Akant.Od Doriska do Akanta vojska se kretala u slede�em poretku: Kserks je pode-lio celu vojsku na tri dela i jednom delu je naredio da se kre�e po samojmorskoj obali, pored flote. Komandu nad tim delom vojske imali su Mardonijei Mazist. Druga tre�ina vojske morala je da se kre�e kroz unutraxǌost kopnai ǌu su predvodili Tritantehmo i Gergit. A tre�i deo, s kojim se kretao i samKserks, ixao je na sredini izme�u prva dva dela, a predvodili su ga Smerdomeni Megabiz (Herodot VII, 121).Iz Akanta Kserks je naredio da flota ode u Termu i tu saqeka kopnenu vojsku.Poxto se vojska sastala kod Terme, Kserks se nalazio pred ulazom u Tesaliju.

24 Na svom putu ka Abidosu, Kserks je posetio Prijamov grad.25 Nekoliko strana svog dela Herodot posve�uje opisu mnogobrojnih naroda kojima je

raspolagao persijski car.26 Artaban je bio Darijev brat i bio je protiv pohoda na Skite. On je bio i Kserksov

stric i u poqetku bio je protiv pohoda na Heladu27 Pored mosta na Strimonu, novi mostovi bili su izgra�eni na rekama Hebros (Marica),

Nestos (Mesta) i Aksios (Vardar).

– 18 –

5.2. Grqka uoqi persijske najezde

5.2.1. Politiqke pripreme u Atini

— Miltijad

Miltijad (Mla�i) iz roda Filaida je 525/524. p. n. e. bio arhont-eponim,u vreme kada Atinom vladaju Pizistratidi. Poxto su mu Pizistratidi ubilioca Kimona, Miltijad napuxta Atinu i odlazi na Herzones, gde je bio tiranin.Godine 512. uqestvovao je u Darijevom pohodu na Skite28. U jednom za nasnepoznatom trenutku Miltijad se vratio u Atinu. U vreme Temistoklova arhon-tovaǌa 493/492. godine, Miltijad je predstavnik atinske zemǉoposedniqke stra-nke i veliki protivnik Temistoklove pomorske politike. Godine 490/489. bio jeglavnokomanduju�i atinske vojske u bici na Maratonu. Posle uspeha na Mara-tonu, 489. Miltijad predvodi kaznenu ekspediciju na Paros.Herodot pripoveda da je Miltijad zamolio Atiǌane da mu stave na raspolagaǌesedamdeset brodova. Pri tom je obe�ao da �e se obogatiti svi oni koji krenusa ǌim. Nameravao je da kazni Paros, jer su se Parani prvi prikǉuqili Per-sijancima u ǌihovom pohodu na Heladu. Treba imati na umu da je Paros, poslepersijskog pustoxeǌa Naksosa, bio najbogatiji grad Kiklada. Poxto je stigaodo ostrva, Miltijad je opseo grad. Paranima je ponudio mir za 100 talenata.U sluqaju da ne isplate tra�enu svotu, zapretio je da polo�aj ne�e napustitisve dok ne zauzme grad. Me�utim, Parani su se dobro utvrdili i nije im biloni na kraj pameti da Atiǌanima poklone 100 talenata. 26. dana, uvidevxi da jegrad nemogu�e osvojiti, Miltijad je odustao od opsade i praznih xaka se vra-tio u Atinu. U Atini je bio optu�en za veleizdaju, a glavni tu�ilac Ksantip29

zahtevao je da bude osu�en na smrt. Miltijad nije mogao liqno da se brani,jer je bolovao od noge, koju je povredio u vreme opsade Parosa. Narod je doneoodluku da se osloba�a smrtne kazne, ali ga je proglasio krivim i osudio napla�aǌe kazne od 50 talenata. Miltijad odmah posle toga umre, poxto je doxlodo trovaǌa i upale kosti, a kaznu od 50 talenata platio je ǌegov sin Kimon.Sada, poxto je bila ukloǌena dominantna figura Miltijada, koji se svojevre-meno protivio politici pomorske stranke, do izra�aja su mogle do�i i drugepartije.

— Temistokle

Za arhonta-eponima 493/492. godine p. n. e. izabran je Temistokle,sin Neokla. Mada nije poticao iz ugledne i bogate porodice, Temistokle seistakao svojom politikom. On i ǌegove pristalice smatrali su da glavne na-pore Atiǌana treba usmeriti u pravcu stvaraǌe pomorske flote, ne samo radiborbe sa Eginom, ve� i radi predstoje�e borbe sa Persijancima. Tokom svogarhontovaǌa, Temistokle se posvetio utvr�ivaǌu Pireja, koji je sa svoje triprirodne luke predstavǉao boǉu mornariqku bazu nego Faleron. Mada �e Te-mistoklova pomorska politika biti od izuzetne va�nosti za budu�nost Helade,u ovom trenutku protiv tog programa digla se atinska zemǉoposedniqka aris-tokratija i deo seǉaxtva pod vo�stvom Miltijada.Godine 489. Temistokle je bio jedan od stratega u Maratonskoj bici.Plutarh pripoveda da je, posle uspeha Atiǌana na Maratonu, jedino Temis-tokle oqekivao novi sukob sa Persijancima. Predose�ao je da Persijanci ne�edozvoliti da ponovo budu pora�eni. Kako je malo verovao u tradicionalninaqin borbe hoplita, predlo�io je novu strategiju koja je podrazumevala upo-trebu trijera30. Me�utim, ostvarivaǌe Temistoklove pomorske politike one-mogu�avali su, sa jedne strane, nedostatak sredstava za gradǌu skupih tri-

28 Zajedno sa miletskim tiraninom Histijejom imao je quvati most na Istru.29 Ksantip je bio o�eǌen Agaristom iz roda Alkmeonida.30 Tvorci trijera bili su Korin�ani.

– 19 –

jera, a sa druge aristokratija. Naime, stvaraǌe pomorske flote i prebacivaǌete�ixta atinske vojne mo�i na more znaqilo je i porast politiqkog znaqajagradske sirotiǌe, jer su iz redova sirotiǌe vrbovani mornari, zanatlije, nosa-qi..., kao i znaqaj Narodne skupxtine.Mada jedna grupa istra�ivaqa veruje da pojam ostrakizam prvi koristi atin-ski dr�avnik Klisten 507. godine p. n. e., ostrakizam je prvi put primeǌentek 488. Razlog koji je naveden za prva tri ostrakizma bilo je sumǌiqeǌe zaizdaju 490. godine. Hamond smatra da je ciǉ ostrakizma u prvo vreme bio pro-terivaǌe Pizistratida, kao i svih onih koji su bili povezani sa ovom porodicombilo srodniqkim vezama bilo braqnim putem. Hamondovu pretpostavku potvr�ujeqiǌenica da je Narodna skupxtina ostrakizmom 488. proterala Hiparha iz rodaPizistratida, 486. Megakla iz roda Alkmeonida, 485. Ksantipa, Miltijadovogtu�ioca koji je bio u vezi sa Alkmeonidima. V. I. Holmogorov smatra da jeNarodna skupxtina ostrakizomom �elela ukloniti protivnike stvaraǌa jakeatinske flote. Tako je 483/482. Aristid, predstavnik zemǉoposedniqke stranke,bio proteran ostrakizmom. Ovim procesom eliminacije Atiǌani su za svog vo�uu predstoje�em ratu protiv Persijanaca izabrali Temistokla. Onda kada je iz-bor bio jasan, a persijska invazija izvesna, pristupilo se opxtoj amnestiji iostrakovani su pozvani natrag u grad.Godine 487. sprovedena je reforma naimenovaǌa devet arhonata. Dok je ranijearhonte birao narod, sada taj zadatak prenet je na Ve�e od 500, koje je u svomizboru bilo nepristrasno. Neposredni izbori za arhonta zameǌeni su sistemomkoji se oslaǌao na upotrebu �reba. Mada su arhonti mogli biti birani samo izprva dva razreda — pentakosiodimna i hipeja — ǌihov politiqki znaqaj bio jeumaǌen, kao i uticaj mo�nih porodica, qije su interese nekad zastupali arhonti.Vremenom ova reforma �e uticati i na presti� Areopaga u qije redove ulazebivxi arhonti. Ovom promenom uve�an je znaqaj stratega. Desetorica vojnihzapovednika poqeli su da zameǌuju arhonte kao glavni dr�avni zvaniqnici.Mada je Temistoklova politika dobila podrxku naroda, ideja velike atinskeflote nikad se ne bi ostvarila da 483/482. nije otkrivena srebrna �ica u lau-rijskim rudnicima. Ovim je dr�ava na raspolagaǌu imala 100 talenata. Pitaǌeraspodele novca razmatrano je na skupxtini. Dok su pojedni predlagali da senovac razdeli me�u gra�anima, Temistokle je zahtevao da se sredstva iskoristeza izgradǌu flote. Atiǌani su prihvatili predlog pre svega jer ih je Temis-tokle upoznao sa qiǌenicom da Atina sa svojom zastarelom i malom flotom nijeu mogu�nosti da porazi svog davnaxǌeg neprijateǉa — Eginu. Mada Egiǌaninisu uzeli uqex�a u Datisovoj i Artafrenovoj ekspediciji, dve zemǉe su i daǉebile u neprijateǉstvu. Hamond smatra da je mr�ǌa Atiǌana prema svom suseduEgini bila jaqa nego strah od Persije. Godine 482/481. sastavǉeno je 100 tri-jera. Veruje se da je drvenu gra�u za la�e Atiǌanima poslao makedonski kraǉAleksandar I, iako je priznavao vrhovnu vlast Persijanaca.Pokazalo se da je Temistoklova politika spasila Heladu.

5.2.2. Sparta i Kongres grqkih gradova

Mada su se grqki gradovi na kopnu divili Atini zbog ǌene pobede naMaratonu, one, ipak, vo�stvo u borbi protiv Persijanaca nisu tra�ili u ǌoj,ve� u Sparti. Naime, na teritoriji kontinentalne Grqke polo�aj Atine nije biopovoǉan. Beotski gradovi naroqito Teba, bili su neprijateǉski raspolo�eniprema Atini31. Egina je bila veqiti neprijateǉ Atiǌana. Eubejci, isto tako,nisu bili nakloǌeni ovom gradu. Sa druge strane, Sparta se nalazila na qeluvelikog saveza. U ǌenim redovima nalazili su se susedi Atine — Megara,Egina i Teba. Sparta je bila znaqajna vojna sila, naroqito poxto je nanelate�ak poraz Argosu. Sparta je tako�e bila zakleti neprijateǉ Persiji. Da je

31 Pogledati: Atika u VII i VI veku, 3. Pizistratova tiranija. Pizistratidi, 3.4.

Vladavina Pizistratovih sinova.

– 20 –

to bila opxte poznata stvar govori i qiǌenica da Kserks kada je slao izaslanikeu Heladu da tra�e vodu i zemǉu, nije ih slao u Atinu i Spartu.Radi duhovne podrxke Heleni su se obratili Apolonovom proroqixtu u De-lfima. Me�utim, tu nisu naixli na razumevaǌe. Sparti je predvi�eno da �ebiti ili razruxena ili �e ǌen kraǉ biti ubijen. Argosu je savetovano daostane neutralan. Atiǌanima je Pitija prorekla da �e im grad biti unixten ida �e biti prinu�eni na seobu kao nekad Fokejci. Bilo je jasno da proroqixte uovoj stvari �eli da ostane neutralno. U ovom sluqaju, me�utim, texko je uoqitirazliku izme�u neutralnosti i potqiǌavaǌu vrhovnoj vlasti Persije.U jesen 481. godine predstavnici gradova, koji su bili spremni da pru�e otporPersiji, sastali su se u Sparti na mestu kasnije nazvanom Helenijum. Oni sudoxli na poziv Sparte, koju je podr�ala Atina. Zavetovali su se da �e krenutiu rat protiv Persije i da �e pristupiti savezu organizovanom za borbu protivPersijanaca. Diskutovali su o vojnom problemu i slo�ili se da komandu nadkopnenom vojskom i flotom povere Sparti. Zahtev Atiǌana da zapovedaju flotomje razmatran, ali saveznici su odbili da slu�e pod ǌenim zapovednixtvom.Potom su se slo�ili da prekinu sa svim me�usobnim neprijateǉstvima. Takoje napokon rat izme�u Atine i Egine doveden kraju. Slede�eg dana poslalisu uhode u Malu Aziju32. Napokon, odluqili su da poxaǉu izaslanike u Argos,Krit, Korkiru i Sirakuzu, sa nadom da �e im ovi pru�iti pomo� u borbi protivKserksa.Argos je pristao da pristupi savezu, ali samo pod dva uslova: da im Spartagarantuje tridesetogodixǌi mir i da sa Spartom dele zapovednixtvo nad vo-jskom. Spartanci su se slo�ili po pitaǌu primirja, ali je bila spremna daArgejcima pru�i samo 1/3 zapovednixtva. Argejci su odbili ponudu i narediliizaslanicima da napuste grad pre zalaska sunca. Herodot tvrdi da je Kserks,pre nego xto je poxao sa vojskom protiv Helade, poslao glasnika u Argos sporukom da Persijanci budu�i potomci Perseja, poreklo vode iz Argosa i dastoga nisu radi ratovati sa ovim gradom. Kserks je predlo�io Argejcima dasede mirno kod svoje ku�e i da ne poma�u drugima u ratu. U vreme kada suprimili helenske izaslanike, a imaju�i na umu Kserksovu ponudu, Argejci sunamerno zahtevali ono xto Spartanici nisu bili spremni da im pru�e.Pre no xto donesu odluku, Kri�ani su odluqili da se posavetuju sa proroqix-tem. Pitija je podsetila Kri�ane da im Heleni nisu pomogli da osvete Minosa.Tako Kri�ani odbijaju da pristupe savezu. Treba imati na umu da Kri�aninisu imali nikakvog interesa da uqestvuju u ovom ratu.Korkirani su obe�ali izaslanicima pomo�, ali, kada je trebalo 60 brodova saKorkire nije stiglo na Peloponez. ǋihovo odugovlaqeǌe navelo je Helene dapoveruju da Korkirani nisu �eleli da se zamere Persijancima.Gelon, tiranin Sirakuze na Siciliji, ponudio je ogromnu vojsku saveznicimapod uslovom da zapovednixtvo sa Sparte pre�e na Sirakuzu. Kada su Spar-tanci to odbili, Gelon je zatra�io zapovednixtvo nad flotom. Tada su ustaliAtiǌani i istakli da u sluqaju da flotom ne zapoveda Sparta, onda bi svakakozapovedala Atina. Tada je Gelon povukao svoju ponudu, a izaslanici su sepraznih xaka vratili u Heladu. Po svoj prilici Gelon nije mogao da pomogneHelenima, jer je ratovao sa Kartagiǌanima, koji su nastaǌivali zapadni deoostrva i koji su bili u savezu sa Persijom.Prole�a 480. godine saveznici su se sastali na Istmu, blizu Korinta. Zaklelisu se da �e Heleni, koji su bez nu�de priznali vrhovnu vlast Persije, moratida plate 1/10 svoga imovinskog bogatstva. Moderna istoriografija ovo tumaqida se razore gradovi, da se stanovnixtvo proda u ropstvo, a 1/10 imovine toggrada da se da Apolonovom svetilixtu u Delfima. Treba pomenuti da, mada

32 Neke od ovih kasnije su zarobili Persijanci, ali po nare�eǌu Kserksa pokazna im je

sva sila persijske vojske i potom su uhode poslate nazad u Heladu. Kserks je raqunao da

�e se Heleni uplaxiti i odustati od rata kada im uhode saopxte kakvom silom raspola�e

,,car careva”.

– 21 –

se Sparta nalazila na qelu jednog i drugog, Peloponeski savez nije isto xto iSvehelenski savez.

31 grad qinio je Svehelenski savez. U stvari, toliko je bilo qlanica 479. go-dine. Taj podatak saquvan je na bazi velikog stuba koji su Heleni posvetilibogu Apolonu posle bitke kod Plateje. Red upisanih imena verovatno je red ko-jim su qlanice pristupale savezu: Lakedemonci, Atiǌani, Korin�ani, Tegejci,Sikionci, Egiǌani, Megarani, Epidaurici, Orhomeǌani, Phliasians, Trezeǌani,Hermooioneans, Tiriǌani, Platejci, Tespijci, Mikeǌani, Cenas, Melinas, Teni-

ans, Nakxani, Eretrijci, Halki�ani, Styreans, Eleans, Potidejci, Leuka�ani, izAnaktorije, Cythnians, Siphnians, iz Ambrakije, Lepreats.

U vreme kongresa na Korintu i u vreme kada je Kserks iz Sarda napredovao premaHelespontu, Tesalci su Helenima poslali izaslanike. Tesalci su bili protivpolitike pru�aǌa pomo�i Persiji u borbi protiv Helade, koju je prote�iralakraǉevska porodica Aleuada. Tesalija je bila spremna da se prikǉuqi Svehe-lenskom savezu, pod uslovom da savez odbrani Tempijski klanac, koji je pred-stavǉao kopneni put iz Makedonije u Tesaliju. U suprotnom, Tesalci bi biliprinu�eni da prihvate vrhovnu vlast persijskog cara. Saveznici su se odaz-vali pozivu i pod komandom spartanskog kraǉa Eueneta i Temistokla u ju�nuTesaliju poslali 10000 hoplita. U Tempijskom klancu hopliti su se spojilisa tesalskom koǌicom. Tu su oni ostali nekoliko dana, jer im je makedonskikraǉ Aleksandar poslao glasnike sa porukom da se povuku i da ne dozvole da ihu klancu pregazi daleko nadmo�nija vojska. Usput, Grci su saznali da postojijox jedan klanac koji vodi iz Gorǌe Makedonije kroz Perhebiju u Tesaliju, krozkoji je doxla Kserksova vojska. Poxto su se Heleni vratili na Istam i poxtosu ostali bez saveznika, Tesalci su dobrovoǉno prexli na stranu Persijanaca.

5.3. Bitke kod Termopila i Artemizija

Kada su se Heleni, posle neuspeha kod Tempijskog klanca, vratili naIstam, dogovarali su se kako i na kom mestu da ratuju sa neprijateǉem. Od-luqeno je da se zaposedne Termopilski klanac, koji je predstavǉao kopneni putiz Tesalije u sredǌu Grqku, a flota je imala da plovi do Artemizija. Heleni suizabrali Termopile jer su smatrali da �e taj prostor onemogu�iti varvare dase koriste brojno nadmo�nom vojskom i koǌicom. Artemizij je, sa druge strane,quvao ulaz u Eubejski kanal. Oba ova polo�aja nalazila su se blizu jednogdrugoga, tako da se lako moglo saznati xta se i na jednom i na drugom dexava.

Naimenovane snage brzo su zauzele svoje borbene polo�aje. Termopilski klanacquvalo je xest ili sedam hiǉada hoplita, kojim je zapovedao spartanski kraǉLeonida. Vojska se sastojala od 4100 Pelopone�ana, od kojih je 300 bilo Spar-tanaca, 700 Beo�ana iz Tesalije i 400 Tebanaca. Na Leonidin poziv vojsci suse pridru�ili i odredi Foki�ana i Lokri�ana Opuntskih. Ova vojska trebalaje da bude prethodnica glavne snage, koja bi se pridru�ila posle proslavǉaǌareligijskih praznika u Sparti i Olimpiji. Herodot smatra da je Leonidasa Spartancima poslat napred da bi i ostali saveznici, kad ih budu videli,stupili u borbu i da ne bi, ako bi videli da i oni odugovlaqe, prexli nastranu Persijanaca.

Glavnokomanduju�i flote bio je spartanski kraǉ Euribijad. On je raspolagaosa 271 trijerom i sa nekoliko pentekonteja. Na 147 trijera posadu su qiniliAtiǌani, Platejci i Halki�ani. Atinski zapovednik Temistokle bio je najuti-cajniji qlan Euribijadove postave. Helenima na moru bilo je stalo da odbraneEurip i da ne dozvole varvarima da prodru u Heladu.

O prvom kontaktu sa neprijateǉem Heleni, koji su bili na polo�aju kod Artem-izija, saznali su pomo�u vatrenih signala sa Skijata. Naime, Persijska flota,koja je bila stacionirana u Termi, poslala je deset najbr�ih trijera pravo uSkijat, gde su stra�u quvala tri helenska broda. Kada su spazili varvarskebrodove, Heleni su pokuxali da pobegnu. Me�utim, eginski i trezenski brod

– 22 –

bejahu zarobǉeni, dok je atinski uspeo da pobegne. Ovaj se nasukao kod ux�aPeneja, ali je posada uspela da pobegne. Heleni obavexteni o prvom uspehu Per-sijanaca, napuxtaju Artemizij i povlaqe se u Halkidu. Ovim su otvorili putneprijateǉskoj vojsci ka Pagazejskom zalivu.Persijska vojska napuxta Termu i no� je zatiqe kod stenovite Magnezijskeobale. Prvi brodovi pristali su uz obalu, dok su se ostali iza ǌih usidrili,sve po osam u jednu vrstu. More je sve do pred zoru bilo mirno i nebo vedro,ali je u svanu�e doxlo do bure, koju je lokalno stanovnixtvo nazivalo Hele-spontijac. Qetvrtog dana poxto se bura stixala Persijanci su utvrdili da suizgubili 400 ratnih brodova i ve�i broj pomo�nih.U me�uvremenu helenska flota bila je ukotvǉena u Halkidi. Saznavxi za per-sijske gubitke Atiǌani su prineli �rtvu Boreju, bogu severnog vetra, a HeleniPosejdonu Spasiocu, bogu mora. Potom se flota vratila u Artemizij. Persi-janci pak, poxto su obixli Magnezijski rt, uplove pravo u Pagazejski zaliv.Petnaest persijskih brodova, koji su bili zaostali iza ostalih, opaze sluqajnohelenske brodove kod Artemizija. Varvari su mislili da je to ǌihova flota,pa otplove k ǌima i upadnu me�u neprijateǉe. Ove su Heleni zarobili i poxtosu od ǌih doznali o Kserksovoj vojsci sve xto su �eleli, poxaǉu ih u okovimana Istam.U to vreme Kserks je s kopnenom vojskom preko Tesalije stigao u Trehin, gdeje podigao logor. U Termopilskom klancu, nasuprot Persijanaca, bili su ul-ogoreni Heleni. Da bi zaxtitili svoj polo�aj Heleni su obnovili stari zid,koji su svojevremeno podigli Foki�ani da spreqe prodor Tesalaca na ǌihovuteritoriju. Mada su neki Pelopone�ani �eleli da se vrate na Peloponez iposednu Istam, Leonida je odluqio da tu ostane. Tek petog dana Kserks jena Helene poslao Me�ane i Kisijce. Pretrpevxi texke gubitke, Me�ani seneprimetno povuku, a na ǌihovo mesto stupe elitne jedinice Persijanaca, tzv.Besmrtni, koje je predvodio Hidarno. Poxto su se borili na uskom zemǉixtu ipoxto su imali kra�a kopǉa nego Heleni, Persijanci nisu mogli da iskoristesvoju brojnu nadmo�nost i bili su prinu�eni da se povuku. U toku borbe Helenisu bili postrojeni prema narodnostima i svi su se borili na smenu i po redu,sem Foki�ana koji su dobili zadatak da posednu stazu u planini.Stvar se nije odvijala povoǉno po Kserksa. Me�utim, Malijac Epijalt otkrioje Persijancima stazu koja vodi kroz planinu do Termopila. Da ispita ovustazu zadatak je dobio Hidarno sa svojim trupama. Hidarno, prilikom svojeekspedicije, susreo se sa Foki�anima, koji su quvali i prilaz u svoju zemǉu istra�u na stazi. Iznena�eni Foki�ani su se povukli sa polo�aja, dok su Persi-janci nastavili niz brdo. Ovim je neprijateǉska vojska zaxla za le�a trupamakoje su branile Termopile. Saznavxi da su Persijanci otixli preko brda, He-leni poqnu da se dogovaraju xta da qine. Odluqeno je da se vojska povuqe i daLeonida sa svojih 300 Spartanaca brani ǌihovu odstupnicu. Uz Leonidu suostali Tespijci pod vo�stvom Demofila, a Tebanci, koje je predvodio Leoni-tijad, su zadr�ani protiv svoje voǉe kao taoci. U borbi koja je nastupilaLeonida i 300 ǌegovih Spartanaca, kao i Tespijci, hrabro su izginuli. Pro-rok Megistije, koji je ostao u Termopilima, je tako�e poginuo. Tebanci pakdobrovoǉno su se predali varvarima govore�i da je ǌihov grad me�u prvimaprixao Persiji i da su na silu dovuqeni u Termopile. Neke od ovih su varvariubili, a neke su �igosali kraǉevskim �igom. U ovom sukobu ubijeno je mnogoPersijanaca, pored ostalih, dva Kserksova brata. Mada su Persijanci imaliobiqaj da ukazuju najve�e poxtovaǌe hrabro poginulim neprijateǉima, Kserksje naredio da se pokojnom Leonidi odseqe glava i nabije na kolac.U vreme bitke kod Termopila, doxlo je i do pomorske bitke kod Artemizija.Naime, kada su Heleni doplovili do Artemizija i videli mnoge ukotvǉeneneprijateǉske brodove kod Afete, odluqili su da se povuku od Artemizija daǉeu unutraxǌost Helade. Saznavxi za ǌihovu odluku, Eubejci zamole Euribijadada ostane jox malo vremena dok se ne sklone sa decom i uku�anima na sigurnomesto. Kad nisu uspeli da ga nagovore, oni su potkupili Temistokla sa 30 tal-

– 23 –

enata. Poxto je Temistokle pridobio Euribijada, poslavxi mu 5 talenata, iKori�anina Adimanta33, koji je pretio da �e napustiti Artemizij, poslavxi mu3 talenata, Heleni su ostali kod Eubeje i tu primili bitku.Stigavxi do Afete i uverivxi se da se kod Artemizija nalazi mali broj helen-skih brodova, Persijanci nisu �eleli da neprijateǉske brodove napadnu spreda,kako se ovi ne bi dali u bekstvo i po no�i im pobegli. Stoga su odluqili da odcele flote izdvoje 200 la�a i da ih poxaǉu, tako da neprijateǉ ne primeti, daplove oko Eubeje. Ovih 200 la�a imalo je zadatak da opkole neprijateǉsku flotui da joj preseqe odstupnicu kada je spreda budu napadali preostali varvarskibrodovi. Skilije iz Skione, tadaxǌi najboǉi gǌurac na svetu, tajno je napus-tio persijske brodove, prebegao Helenima i obavestio ih da su brodovi poslatioko Eubeje. Povodom ovoga odr�an je ratni savet na kome je odluqeno da Helenijox taj dan ostanu kod Artemizija i tu preno�e, a da posle pono�i podignu jedrai otplove u susret onim brodovima koji su plovili oko Eubeje. Istog dana He-leni su krenuli protiv onih Persijanaca koji su bili stacionirani kod Afete.Dolazi do pomorske bitke i, mada su bili brojno nadmo�niji, Persijanci suizgubili 30 brodova. Borba je prekinuta kada je pala no�, a ishod bitke bejaxenerexen. Varvarski brodovi koji su plovili oko Eubeje, unixteni su u buri,koja ih je uhvatila na otvorenom moru. Slede�eg dana i jedna i druga stranaspremale su se za bitku. Poxto im je stigla pomo� od 53 atiqka broda i poxtosu quli za straxnu sudbinu neprijateǉskih brodova koji su plovili oko Eubeje,Heleni su bili naroqito ohrabreni. Ovom prilikom Persijanci su krenuli ususret helenskoj floti, koja ih je qekala kod Artemizija. Razvila se bitka qijije ishod opet bio nerexen. Egip�ani, koji su se borili u Kserksovoj vojsci, us-peli su zarobiti pet helenskih brodova. Tokom veqeri, kada je helenska flotabila dezorganizovana i kada je polovina atinskih brodova bilo unixteno, Eu-ribijad je primio vest o porazu kod Termopila. Zapovednici flote sastali suse na obali kako bi odluqili xta im je daǉe qiniti. Odluqeno je da se Helenipovuku. Neprijateǉ nije mogao opaziti nixta neobiqno — vatre su gorele kao iuvek, nad ǌima su Heleni pekli meso od eubejske stoke i qastili se. Tokom no�iHeleni su razapeli jedra, prvo Korin�ani, a posledǌi Atiǌani. U svanu�ePersijanci su zatekli Artemizij napuxten. Dok su plovili niz kanal videli subrojne natpise urezane na stenama po nare�eǌu Temistokla. Ovim natpisima jeTemistokle, podse�aju�i da je Helada zbog ǌih u ratu, pozivao Jonce i Karceili da dezertiraju ili da se nevoǉno bore za stvar Persijanaca.

5.4. Bitka kod Salamine. Period posle bitke

Posle uspeha kod Termopila i Artemizija, Kserks prodire na pros-tor Sredǌe Grqke. Beotija je propustila Persijance gotovo bez otpora34. Nasvom putu ka Atici, Kserks je unixtio mnoge gradove. Me�utim, poxtedeo jeApolonov hram u Delfima, znaju�i kakvu ulogu igra me�u Helenima i cene�iǌegove davnaxǌe simpatije prema Persijancima.Atina u to doba jox nije bila spojena zidom sa Pirejem. U sluqaju opsadegradsko stanovnixtvo je bilo osu�eno na neminovnu smrt od gladi. Stoga je-dini izlaz bio je napustiti grad i zemǉu prepustiti na milost i nemilostneprijateǉu. Pod rukovodstvom Areopaga izvrxena je evakuacija stanovnixtva.Muxkarci su upu�ivani u mornaricu, a ostali su prebacivani na ostrva Sala-minu, Eginu i u Trezen. Smatra se da je to prvi put u istoriji Atine daje stanovnixtvo napustilo grad. U Trezenu je saquvan jedan natpis u kamenu,qija je autentiqnost danas sporna, koji svedoqi o evakuaciji. Kad se persijskakoǌica pojavila, grad je ve� bio pust. Samo mali broj svetiǌskih rizniqara i

33 Dok je Atina poslala najvixe, 147 brodova, gde su na 127 brodova posadu qinili

Atiǌani i Platejci, a na 20 Halki�ani, Korint je bio slede�i na redu sa 40 brodova.34 Naime, neprijateǉska najezda bila je posebno straxna za Beo�ane, koji su u glavnom

bili zemǉoradnici. S druge strane, zakleti neprijateǉi Beo�ana bili su Atiǌani. Ovo

su bili dovoǉni razlozi da se Beo�ani opredele za Persijance.

– 24 –

siromaha, koji nisu imali sredstava da otputuju na Salaminu, utvrdio se izadrvenih zidova Akropoǉa. Persijanci su ih bez po muke poubijali; grad je biorazoren i spaǉen, a persijska flota se usidrila u Faleronu.Za to vreme grqka savezniqka flota okupǉala se kod Salamine. Nastradalibrodovi kod Artemizija su opravǉeni, a stigla je i pomo� iz Egine i sa Pelo-poneza. Qetiri broda, koje je Naksos po carskoj naredbi uputio kao pomo�persijskoj floti, prexla su na stranu Grka. Eshil, koji je i sam uqestvovaou predstoje�oj bici, svedoqi da je grqka flota brojala 310 brodova, od toga110 atinskih. Poxto su helenski izvi�aqi javili da Persijanci ne dr�e samoAtinu, ve� i da raspola�u flotom qetiri puta ve�om no Grci, ve�ina Pelo-pone�ana bila je spremna da napusti polo�aj kod Salamine i povuqe se premaIstmu. Temistokle je uvideo opasnost da ako se vojska povuqe, svako �e gle-dati da odbrani samo svoj grad, Heleni �e se razjediniti, a vojska oslabiti.Temistoklov problem bio je da ubedi saveznike da moraju ostati na trenutnompolo�aju. Stoga saveznicima on predoqava prednost polo�aja kod Salamine: Uuskom moreuzu persijska brojqana nadmo� ne bi bila prednost nego smetǌa. Istotako, Heleni bi saquvali Salaminu, Megaru i Eginu i samim tim onemogu�ilida ovi gradovi, potpavxi pod vlast Persijanaca, poxaǉu vojsku na Peloponez.U sluqaju da saveznici i daǉe insistiraju na povlaqeǌu, Temistokle je zapre-tio da �e sa svojim brodovima napustiti savez i oti�i da osnuje nov grad naZapadu. Glavnokomanduju�i flote Euribijad, svestan qiǌenice da saveznicibez pomo�i atinske flote ne bi imali xanse na Istmu, odluqio je da bitkuprimi kod Salamine. Daǉe, Temistoklov problem bio je da namami Persijanceda se bore kod Salamine. On je persijskom caru poslao svog roba Sikina saporukom da Kserksu u ime Temistokla koji je, tobo�e, nakloǌen Persijancima,ka�e kako su Grci potpuno demoralisani i dezorganizovani i kako su gotovi dapobegnu od straha; zato bi trebalo da ih Persijanci odmah napadnu i pobedabi im bila osigurana. Kserks, koji je nije sumǌao u svoje snage i toliko �eleopobedu, poverovao je u priqu i persiska flota kre�e prema Salamini. Uskiprolaz izme�u ostrva Salamine i kopna na jugu skoro sasvim je zatvoren malimostrvom Psitalijom; tu su se du� obale Atike postrojili persijski brodovi,a na ostrvo je bila iskrcana jaka vojska. Prema zapadnom izlazu iz moreuza, upravcu Megare, Kserks je uputio pomo�nu formaciju brodova kojoj je bio zadatakda preseqe odstupnicu Grcima. Sam Kserks nalazio se na visokom brdu sa kogaje mogao posmatrati tok bitke. Dok su se helenske vojne starexine jox prepi-rale xta im vaǉa qiniti, neprijateǉ ih je opkolio. Aristid35, koji je, plove�iiz Egine, jedva probio neprijateǉski obruq i stigao na Salaminu, upozorio jestarexine o predstoje�oj opasnosti. Heleni nisu najpre poverovali, ali kadaje Aristidovu priqu potvrdio jedan tenski brod koji je prebegao saveznicima,poqeli su se ukrcavati u brodove i spremati za bitku.Tek u zoru 28. 09. 480., Persijanci shvataju pravu prirodu Temistoklovogplana. Otkrili su da neprijateǉ nije u haosu i rasulu, ve� da pred ǌimastoji postrojen u borbenoj liniji. Naspram atinskih brodova na levom krilu(prema Eleusini) bili su pore�ani Feniqani, a naspram spartanskih i egin-skih brodova na desnom krilu (prema Pireju) bili su pore�ani Joǌani. Zapoqe�estoka bitka. Mada su se persijski mornari borili uporno i hrabro, persiskaflota, namamǌena duboko u tesnac, nije imala prostora za manevrisaǌe. Var-varski brodovi naletali su jedan na drugog i razbijali se. U to vreme Aristidse sa odredom atinskih hoplita, iskrcao na Psitaliju i tamo pobio persijskiodred. Do no�i sve je bilo svrxeno: ogromna persijska flota bila je potuqena.Pored brodova Persijanci su izgubili i velik broj uglednih ǉudi, a me�u ǌimaDarijevog sina i jednog od zapovednika flote Arijabigna.Gotovo istovremeno zapadni Grci, predvo�eni Gelonom iz Sirakuze, pobe�ujukartaginske snage pred Himerom.

35 Mada ostrakovan 483/482., pomilovan je u opxtoj amnestiji 480. i vratio se uoqi bitke

u otabinu.

– 25 –

Mada se persijska kopnena vojska i daǉe nalazila u Atici, posledicepobede koju su Grci izvojevali kod Salamine osetile su se odmah. Zabrinutza sudbinu svoje monarhije, Kserks je odluqio da se vrati u Aziju. PredavxiMardoniju komandu nad vojskom, on napuxta Grqku. Posle pobede, Temistokleje izneo pred saveznike predlog da se grqka flota uputi na osvajaǌe Helespontas ciǉem da se preseqe odstupnica Kserksu i ǌegovoj pratǌi. Me�utim, tajplan izgledao je Pelopone�anima suvixe riziqnim, jer su se jox uvek plaxilinapada Persijanaca preko Istma. Herodot pripoveda da je Temistokle, kada jeuvideo da mnoge ne�e mo�i da nagovori da plove na Helespont, poslao, ponovo poSikinu, poruku persijskom caru kako je tobo�e on odvratio Helene od potere iruxeǌa mosta na Helespontu. Potom je Temistokle preduzeo ekspediciju protivonih ostrvskih polisa, koji su kao Andros, Paros i Karista pru�ali podrxkuPersijancima ili su bili neutralni prema ǌima. Tim ostrvima nametnuo jekontribuciju, sakupivxi na taj naqin novac za nastavǉaǌe rata.

Zimu 480/479. Mardonije je proveo u Tesaliji.

Poxto je proxla neposredna opasnost za Istam, Spartanci su bili spremni daprihvate Temistoklov plan koji su ranije odbacili i zato su predlo�ili dase cela grqka flota uputi prema obalama Azije. Ali, u to vreme Atiǌani suse bojali nove invazije Persijanaca na prostor Atike. Treba pomenuti i daje Temistoklu oduzeta komanda i ǌegovo mesto povereno Aristidu. Postignutje kompromis: deo flote imao je ostati kraj obala Grqke, a drugi deo, oko110 trijera, pod komandom spartanskog kraǉa Leotihide imao se uputiti premaostrvu Delosu.

U me�uvremenu Mardonije je pokuxao pridobiti Atiǌane za svoju stvar. Za iza-slanika uzeo je makedonskog kraǉa Aleksandra I, koji je, iako je priznavao vlast,,cara careva”, bio u dobrim odnosima sa Helenima. Mardonije je bio spremanda oprosti Atiǌanima uvrede, koje su ovi naneli persijskom caru, da im vratizemǉu, da im dodeli �eǉenu teritoriju na kojoj �e mo�i samostalno vladati, daim opravi hramove, sve pod uslovom da neodlo�eno sklope savez sa Persijancima.Spartanci, saznavxi za namere persijskog komandanta, xaǉu svoje izaslanike uAtinu s porukom da Atiǌani ne meǌaju svoj stav prema Heladi, jer su u os-talom prvi zapoqeli rat. Atiǌani nisu izneverili stvar Svehelenskog savezai Aleksandrova misija pretrpela je neuspeh.

5.5. Bitka kod Plateje

Herodot pripoveda da dok je Mardonije provodio vreme u Tebi, �iteǉigrada savetovali su mu da potkupi mo�nike Svehelenskog saveza, saqeka da seodmetnu i tako bez borbe postane gospodar Helade. Me�utim, Mardoniju se�urilo i ponovo prodire na prostor Atike. Zauzima napuxtenu Atinu de-set meseci posle Kserksovog osvajaǌa grada. Stanovnici Atine po drugi putsklonili su se na Salaminu. Mardonije je poslao jednog izaslanika sa pred-lozima koje je ve� jednom Atiǌanima predoqio Aleksandar I. Da Atiǌani nisubili radi sara�ivati sa Persijancima pokazuje i ǌihov poziv Spartancimada im pomognu u borbi protiv varvara. Poxto su dobro utvrdili korintskuprevlaku, Spartanci su jedno vreme odugovlaqili sa pru�aǌem preko potrebnepomo�i. Napokon poslali su vojsku pod vo�stvom Pausanije, koji je bio names-nik maloletnog spartanskog kraǉa Plistarha. Mardonije, saznavxi da �e seAtiǌanima pridru�iti Spartanci, spalio je grad i potom se povukao. Naime,ovaj prostor nije bio pogodan za delovaǌe persijske koǌice. S druge strane,u sluqaju da pretrpi poraz, persijska vojska morala se povlaqiti kroz uskeklance, a tada odstupnicu mogao je da joj preseqe i mali broj ratnika. Stogaje Mardonije rexio da bitku primi u blizini prijateǉskog grada i na ravnicipogodnoj za koǌicu; u blizini Tebe. On zauze polo�aj ispod ogranka Kiterona,a Peloponeska vojska, poxto se na Eleusinskoj ravnici sjedinila s Atiǌanima,krene za Persijancima. Dok je varvarska vojska brojala 300 000 ǉudi, Heleni

– 26 –

su raspolagali sa oko 110 000 ratnika.

Glavnokomanduju�i Helena Pausanija, smestivxi svoju vojsku po ograncima Ki-terona, tu se zaustavi i ne krene u ravnicu. Na tim polo�ajima neprijateǉskevojske, stoje�i jedna prema drugoj, ostale su mnogo dana. Mardonije je pokuxavaoda pomo�u svoje koǌice izazove neprijateǉa na borbu. Persijski koǌanici sujednim iznenadnim jurixem pregazili odred Megarana, koji je zauzimao isturenpolo�aj. Poxto Megarani nisu bili u mogu�nosti da pru�e dostojnu odbranu,na polo�aju ih je smenilo 300 Atiǌana. Ovi posledǌi su u novom naletu nepri-jateǉske koǌice uspeli usmrtiti varvarskog komandanta Mazista, koji je biojedan od Darijevih sinova. Po ovom uspehu Pausanije napuxta okolinu Eritrei zauzima nov polo�aj prema Plateji. Kod reke Azop vojske su se svrstale u bojneredove. Naspram Spartanaca, koji su se nalazili na desnom krilu, postrojilisu se Persijanci, a naspram Atiǌana, koje je predvodio Aristid i koji su senalazili na levom krilu, postrojili su se Makedonci i narodi koji se graniqesa Tesalijom. Me�utim, ponovo nastade muqno ixqekivaǌe bitke. Herodot sve-doqi da nestrpǉivi Mardonije vixe nije mogao qekati, te se odluqio za napad.O predstoje�oj invaziji Helene je obavestio Aleksandar I. V. I. Holmogorovsmatra da je persijski glavnokomanduju�i bio primoran da stupi u akciju, jerse pronela vest da je grqka flota, ukotvǉena kod Delosa, dobila nare�eǌe dakrene prema obalama Male Azije.

U to vreme persijski koǌanici su uspeli da zatrpaju izvor sa koga su savezniciuzimali vodu. Usled nedostatka vode i hrane, Pausanije je bio prinu�en danapusti svoj polo�aj. Na sastanku vojnih starexina odluqeno je da se Helenitokom no�i povuku na ostrvce Eroja, koje se nalazilo ispred grada Plateje.Ovim bi sebi obezbedili vodu, a persijska koǌica ih ne bi uznemiravala. Me�u-tim, u vreme povlaqeǌa doxlo je do nesporazuma izme�u spartanskih vo�a. Dr-agoceno vreme je izgubǉeno i vojska se razdvojila: dok su Spartanci i Tegea�aninapredovali obroncima Kiterona, Atiǌani su se povlaqili kroz ravnicu. Per-sijanci, uvidevxi da su Heleni napustili svoje ranije polo�aje, prelaze rekuAzop s ciǉem da udare na neprijateǉa. ǋihove elitne jedinice stale su pro-goniti Spartance. Pausanija u pomo� zove Atiǌane, ali ve� u to vreme ovisu u ravnici borili sa Helenima, koji su ratovali na strani varvara, i nisubili u mogu�nosti da odgovore na poziv. Pausanija je bio prinu�en da se samsuprostavi Persijancima. Iskoristivxi taktiku Miltijada u bici na Mara-tonu, spartanski vojskovo�a sa svojim hoplitima uspeo je razbiti bojni redneprijateǉa. Sam Mardonije se junaqki borio, ali je u toj bitki poginuo. Per-sijanci su se dali u beg. Vojskovo�a Artabaz, koji je zamenio Mardonija, pokupipreostalu vojsku i brzim marxom odvede je u Tesaliju, a odatle u Trakiju.

Za uspomenu na platejsku pobedu, Grci su na poǉu bitke podigli oltar Zevsu-Oslobodiocu. Platejci, koji su se hrabro borili, bili su stavǉeni pod naro-qitu zaxtitu celog helenskog saveza. Plen otet od Persijanaca iskorix�en jeza podizaǌe bronzanog stuba u obliku tri izvijene zmije. Na vrh stuba nalaziose zlatni trono�ac sa urezanim natpisom u kome je nabrojan 31 grad-uqesnikbitke kod Plateje.

Poxto su Heleni sahranili svoje poginule kod Plateje, dogovore se da po�u svojskom na Tebu i da od Tebanaca zatra�e da im izruqe persijske pristalice.U protivnom bili su spremni da opsedaju grad sve dok ga ne osvoje. Mada uprvo vreme Tebanci nisu �eleli predati svoje ǉude, na kraju su to uqinili.,,Izdajice” su ka�ǌene, a Teba je izbaqena iz Beotskog saveza na qijem qelu senalazila ranije.

Poxto je Helada bila oslobo�ena, vojnici savezniqke armije razixli su seku�ama.

5.6. Bitka kod Mikale

...desilo se da se... istog dana kad su Persijanci pretrpeli poraz kod Plateje, odi-

– 27 –

grala i bitka kod Mikale u Joniji. Dok su se Heleni... nalazili sa svojim brodovimakod Dela, pod komandom Spartanca Leutihide, do�u im glasnici sa Sama... (saporukom) da �e se Jonci di�i na ustanak protiv Persijanaca, samo ako se Helenibudu pokazali u Joniji...

(Herodot IX, 90)36

(Tada Heleni) ...otplove sa Dela na Sam... A kad su Persijanci saznali da onidolaze, krenu i oni svoju preostalu flotu, i to prema kopnu, jer su feniqkimbrodovima bili dozvolili da otplove ku�i... (Persijanci) ...odluqe da se ne primibitka, jer su smatrali da im snage nisu bile jednake. I flota, dakle, otploviprema kopnu da se stavi pod zaxtitu kopnene vojske koja se nalazila kod Mikalegde je, po nare�eǌu Kserksovu, ostao jedan deo vojske da quva Joniju. Ta vojska jeimala svega xezdeset hiǉada vojnika, a komandovao joj je Tigran...

(Herodot IX, 96)

...Kad su Heleni quli da su varvari pobegli na kopno... (stali su se pitati) ...dali da se vrate natrag ili da otplove na Helespont. Najzad... odluqe... da i oniplove prema kopnu... (Prixavxi blizu obale) ...primete da su brodovi izvuqeniu utvr�eni logor i da se na obali nalazi postrojena velika kopnena vojska... Leu-tihida... se preko glasnika obrati Joncima... Ciǉ ovog postupka bio je isti kaoi onaj Temistoklov kod Artemizija... (Leotihida je) ...hteo... ili da nagovoriJonce da zataje od varvara to xto im je rekao, ili pak da varvari, u sluqaju dabudu o tome obavexteni, izgube povereǌe u Jonce.

(Herodot IX, 98)

...Heleni (se) ...iskrcaju... te se postroje za borbu... Persijanci (s druge strane)

...razoru�aju Samǌane, na koje su posumǌali da su u dogovoru sa Helenima... Za-tim Persijanci narede Mile�anima da quvaju sve pristupe koji vode do planinskihvrhova kod Mikale, poxto oni, tobo�e, najboǉe poznaju to zemǉixte, a, u stvari,postupili su tako zbog toga da bi ih odvojili od ostale vojske...

(Herodot IX, 99)

A kad su Heleni bili spremni za borbu, krenu oni u napad protiv varvara...

(Herodot IX, 100)

Atiǌani (koje je predvodio strateg Ksantip) ...i oni koji su bili pored ǌih ustroju... kretali su se uz samu morsku obalu i po ravnom zemǉixtu, dok su Spar-tanci i oni pored ǌih ixli po brdovitom zemǉixtu i kroz jednu guduru. Dok Spar-tanci jox nisu bili stigli na drugom krilu je ve� bilo doxlo do borbe.

(Herodot IX, 102)

Persijska vojska bila je unixtena do posledǌeg vojnika. Po porazu Persijanacakod Mikale u jonskim gradovima planuxe ustanci protiv vladavine Persijanaca;persijski garnizoni bili su pobijeni, namesnici proterani.

...Kad su Heleni pobili veliki broj onih koji su se borili... (i) ...kad su stigli naSam, poqnu... se dogovarati o iseǉavaǌu Jonije... (jer im je) ...izgledalo... nemogu�eda oni uvek brane i quvaju Joniju... Glavari sa Peloponeza bili su mixǉeǌa da bitrebalo preseliti Helene pristalice Persijanaca iz primorskih gradova i datitu zemǉu Joncima da se u ǌoj nasele. Ali Atiǌani jox iz poqetka nisu nikako biliza to da se Jonci iseǉavaju niti da Pelopone�ani uqestvuju u rexavaǌu problemaǌihovih kolonija. Poxto su Atiǌani odluqno branili svoje stanovixte, Pelo-pone�ani najzad popuste. I tako oni prime u savez Samǉane, Hijce, Lezbijce idruge ostrvǉane koji su sluqajno ratovali na strani Helena. (Potom) ...otplovena Helespont da poruxe mostove.

(Herodot IX, 106)

(Me�utim) ...na�u poruxene mostove. (Tada) ...Pelopone�ani s Leutihidom...odluqe da otplove natrag u Heladu, dok se Atiǌani pod vo�stvom Ksantipovim

36 Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni�, Novi Sad 1980.

– 28 –

rexili da tu ostanu i da napadnu na Herzonez. I Pelopone�ani otplove natrag,a Atiǌani pre�u iz Abida na Herzonez i opsednu Sest... (koji su, posle duge opsade,i osvojili.)

(Herodot IX, 114)

Kad su sve to izvrxili, otplove oni natrag u Heladu...

(Herodot IX, 121)

Izvori:— Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni�, Novi

Sad 1980.Literatura:


— N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322. B. C., Oxford 1959.

— �or Forest, Grqka: Istorija arhajskog razdobǉa, Oksfordska is-torija Grqke i helenistiqkog sveta, preveo s engleskog Nebojxa Porq-i�, Clio, Beograd 1999.

Belexke:— Danijela Panteli�, Stara Grqka, 2003, 1 – 12.

– 29 –

Documents

Stara Grcka - 09.Grcko Persijski Ratovi