Statisti-ko Obuhvatanje Prometa i Proizvodnje

Матурски рад из СТАТИСТИКЕСтатистичко обухватање промета и производње

Ментор: Ученик:проф.

мај 2015.

[Statističko obuhvatanje prometa i proizvodnje]

САДРЖАЈ

Садрзај.......................................................................................................2Увод............................................................................................................3Појам производње у статистици...........................................................4Номенклатура производа.......................................................................5Статистицко изразавање обима производње......................................5

Натурални израз производње........................................................5Вредносни израз производње.........................................................6Радни израз производње................................................................7

Динамика производње..............................................................................7Индекси физицког обима производње..........................................7Индекси вредности......................................................................10

Укупна вредност производа и њено утврдјивање за основну производјацку заједницу – предузеце....................................................10Утвдјивање друственог производа и нето продукта производње...11Релативни показатељи структуре производње и промета..............12

Структура производње и промета по врстама производа.....13

Структура производње по производјацким јединицама и промета по организационим јединицама продаје....................14

Закљуцак..............................................................................................16Литература............................................................................................17

3


УВОД

Статистика је наука која бројчаним методама на научни начин истражује друштвене, економске и природне појаве. Савременије тумачење појма статистике изискује да се објасне два појма: статистика као теорија и статистика као пракса, зато што они узајамно повезани и условљени објашњавају појам статистике.

Наша статистичка пракса примењује концепцију материјалне производње по којој производњу чине вредности које имају облик материјалних добара и производне услуге које се врше ради обављања и увећавања употребне вредности материјалних добара. По овако дефинисаном концепту производњо обелажје имају следеће делатности: индустрија, пољопривреда, производно занатство, грађевинарство, шумарство, саобраћај и трговина.

Производи представљају крајње корисне резултате производјацке делатности. Велицина производње и пословни успех једног предузеца , па и цитаве гране, мозе се сагледати из података о производњи. Наса статистика утврдјује обим производње у предметном облику на основу прописане Номенклатуре производа.

4


Појам производње у статистици

Производња је резултат економске активности сваког предузеца привредног карактера и привреде у целини. Појам производње обухвата стварање (производњу) материјалних добара (ствари) и производне услуге, као сто су: оправка масина, одрзавање уредјаја и слицно, транспорт и трговину.

Производним делатностима наса статистицка и економска теорија сматрају делатност индустрије, пољопривреде, водопривреде, градјевинарства, сумарства, производног занатства, саобрацаја, трговине, угоститељства и производног дела комуналне делатности. Производња је збирни израз резултата рада који имају предметни облик или облик производних услуга. Статистицка пракса утврдјује обим производње у предметном облику на основу прописане Номенклатуре производа. Предузеца су дузна да у известајима које подносе статистицким заводима, односно слузбама, исказују своју производњу на основу Номенклатуре. Номенклатура је прописана сема која омогуцаваприбављање једнообразних података о производњи.

Производ се јавља као резултат рада предметног облика на којем је изврсен заокрузени технолоски процес рада. Тако се, на пример, стабљика кудеље јавља као производ пољопривреде, а кудељно влакно, кудељно предиво и тканине као производи текстилне индустрије. Медјутим, њихова функција с гледиста текстилне индустрије није иста. Кудељна стабљика је за текстилну индустрију сировина, кудељно предиво је полупроизвод, а кудељне тканине финални индустријски производ.

Уопсте, као сировина узима се производ на којем у оквиру прерадјивацке индустрије није изврсен никакав прерадјивацки рад. Полуфабриканти су увек индустријског порекла и резултат су делимицне обраде сировина. Обелазје финални производ имају производи које није потребно обрадјивати.

У подели производа према доврсености посебно место заузима недоврсена производња. То су производи који се налазе у производном процесу и на којима је потребно изврсиити даље операције да би просли кроз заокрузени процес рада. По својој

5


сустини, недоврсена производња се налази измедју сировине и полуфабриката или измедју полуфабриката и готовог производа. Слицно томе, у градјевинској делатности градјевине су недоврсене све док се не оспособе за употребу према својој намени.

Номенклатура производа

Номенклатура производа није ниста друго негопрописана сема, по којој су предузеца дузна да приказу своју производњу, приликом подносења известаја статистицким органима. Њоме се постизе једнообразно груписање свих производима по разлицитим обелезјима. То омогуцава, званицној статистицкој слузби, утврдјивање једнообразних података о производњи по гранама делатности и целокупној производњи земље.

Свако предузецеводи потпуну евиденцију о својој пословној активности. У складу са тим сваки производ који израдјује па и полупроизвод ако је предмет реализације, мора имати место у номенклатури призвода. Номенклатура производа представља својеврсну стандардизацију статистицких података. Сва предузеца попуњавају известаје по јединственом упуству, да би се разлика појединацних евиденција предузеца минимизирала. Несумњиво је да овакви стандарди имају недостатке, медјутим,, они представљају минимални оквир за друствену размену информација о производној активности. Номенклатура производа садрзи, као основне ознаке, сифру производа, назив производа и јединицу мере.

Статистицко изразавање обима производње

Обим производње свакогпредузеца мозе се, у складу са његовим специфицностима, изразити у натуралном, радном и вредносном изразу производње.

Натурални израз производње

Најприроднији и најобјективнији нацин изразавања производње је натурални. Ту се производи исказују у природним јединицама мере, које најбоље одговарају, физицким својствима и

6


намени производа. Тако се једни производи исказују у комадима, други у метрима- дузним, квадратним, кубним, треци у литрама итд. Оваквим изразавањем производње добијамо најпоузданији показатељ велицине остварене производње. Он практицно не подлезе никаквим променама у времену и при изразавању обима укупне производње даје најобјективнију велицину обима остварене производње. Уз то омогуцава, реално, упоредјивање кретања производње у разлицитим временским периодима. Омогуцава и једноставно працење изврсења планских задатака у производњи.

Но упркос томе, у пракси не наилази на сиру примену, из разлога сто се у највецем броју предузеца производи велики број разлицитих производа. Они се изразавају у разлицитим физицким јединицама мере, па се због тога не могу сабирати и збирно исказивати. То је основни недостатак натиралног израза производње.

Овај проблем се донекле ублазава уводјењем условног натуралног производа. Поента изразавања производње условним натуралним производом је у прерацунавању производње истоврсних производа на један, од њих, помоцу одговарајуцег пондера. Избор пондера зависи од циља прерацунавања, као и од природе самих производа. Коефицијент, пондер преко кога се врси ово прерацунавање израцунава се, из односа велицине заједницког својства свих производа и велицине тог својства условног производа. Заједницко својство сродних, истоимених производа мозе бити: квалитет и димензија производа. На пример: јацина мотора ( мотоцикала, трактора, аутомобила), калорицна вредност угља, утросена колицина материјала, ( у трикотазама и конфекцијама) и сл.

Израцунавањем овог коефицијента и његовим мнозењем оствареним обимом производње, конкретних производа, добија се производња у условном производу. Сумирањем тих појединацних обима условне производње свих производа добија се велицина укупне производње у условном натуралном производу. Тако се долази до синтетицког, збирног израза укупне производње у условно-натуралним јединицама.

Сводјење производње угља на условни производ, на пример, на мрки угаљ просецне калорицне вредности од 4200 калорија за 1 кг приказано је у следецој табели.

Врстаугља

Производња у 000 тона

Просецна калорицна вредност

Коефицијент сводјња

Производња у калорицној

вредности мрког угља (у 000 тона)

Камени 137 6300 6300:4200=1.50 137*1.50= 205.5Мрки 651 4200 1.00 651*1.00= 651.0

7


Лигнит 42990 2000 2000:4200=0.48 42990*0.48= 20635.2

укупно - - - 21491.7

Вредносни израз производње

Вредност представља заједницки именитељ за све производе. Због тога вредносни израз производње има сироку примену у статистицкој анализи производње. Преко њега могуце је направити сводне прегледе остварене производње: неке производне јединице, предузеца, индустријске гране или привреде у целини.

Вредност производње одредјује физицки обим производње производа и њихова одговарајуца цена. Знамо да су цене нестабилне и подлезне променама. Зато се при утврдјивању вредносног израза производње користе сталне цене. Оне имају функцију коефицијента пондерације. На тај нацин спрецава се промена вредносног израза производње условљена променом цене. Тако утврдјен вредносни израз производње омогуцава працење динамике производње у разлицитим временским периодима.

Упоредјивањем разлицитих делова вредности производње долази се до низа знацајних статистицких показатеља на којима се заснива анализа економицности, продуктивности и рентабилности пословања предузеца.

Радни израз производње

Људски рад је садрзан у сваком производу. Као такав мозе се користити за изразавање производње висе разлицитих производа. При томе, рад се мозе третирати као стварно утросени и као потребни, нормирани рад. Стварни рад се изразава бројем ефективних цасова рада радника, а потребна норма цасовима који представљају просецно потребно време за израду јединице производа.

Рад представља заједницко мерило свих производа и као такав би могао имати сироку примену за синтетицко, сумарно израцунавање производње. Медјутим, у пракси то није слуцај. Постоје два основна разлога за то. Први је то сто се не прави разлика у квалитету рада. Други сто се при порасту продуктивности рада смањује потребно време по јединици производње. Уколико се производња исказује тим просецним временом стеци це се погресна слика о велицини производње, сто је резултат пораста продуктивности рада, а не смањења обима производње. Зато се овај

8


израз производње мало користи. У пракси се преко њега изразава само недоврсена производња.

Динамика производње

Индекси физицког обима производње

Физицки обим производње користи се за приказивање производње у њеном натуралном (природном) облику. Јединице мере којима се изразава физицки обим производње разлицитих производа прилагодјене су основним својствима и природи тих производа. За працење се користи физицки обим производње због његове објективности, реалности. Сви остали видови изразавања производње подлозни су променама условљеним како променом самог обима производње тако и дејством неких других фактора.

Динамику производње, посебно у крацим временским интервалима, изразавамо индексима физицког обима производње.

Индексе физицког обима производње израцунавамо упоредјивањем обима остварене производње у посматраном периоду према обиму производње у базном периоду. Да би се добили реални индекси неопходно је пазљиво одабрати базну велицину. У принципу за базу треба узети период када је обим производње био најнормалнији. Уколико се за базну велицину узме сувисе велика или изразито мала велицина, вредност индекса неце реално одразавати кретање производње. У првом слуцају индекс це бити јако низак а у другом слуцају изразито висок, сто је резултат, не лосе или добре производње, вец погресног избора базе упоредјења.

Кретање физицког обима производње моземо пратити појединацно за посебне врсте производа и групно за: предузеца у целини, индустријску грану, индустрију у целини, пољопривредну или неку другу делатност.

У првом слуцају израцунавамо индивидуалне индексе физицког обима производње ,као однос измедју производње неког производа у посматраном према производњи тог производа у базном периоду.

iq= qiqo

где је qи – физицки обим производње неког производа у посматраном периоду и

9


qо – физицки обим производње неког производа у базном периоду.

Вредност овог индекса мозе да буде веца, мања или једнака 100. Вредност веца од 100 одразава реални пораст производње, вредност мања од 100 представља реални пад производње а вредност једнака 100 константан обим производње у односу на базни период.

Уколико индексним методом зелимо да посматрамо динамику производње неке групе производа, погона, предузеца, индустријске гране и сл. применицемо метод групног индекса физицког обима производње. Постоје две могуцности за израцунавање тог индекса: Метод агрегата и метод средњих вредности. И у првом и у другом слуцају могуце је то уцинити корисцењем пондера из базног или текуцег периода. Основни смисао пондера је и сто тацнијем изразавању структуре производње, односно удела сваког производа у укупној маси производа обухваценихиндексом физицког обима производње.

При израцунавању групног индекса физицког обима производње (Иq), по методу агрегата, за пондере цемо узети цене производа из базног (по) или текуцег (п1) периода.

Iq=∑ qipo

∑ qopo

Iq=∑ qipi

∑ qopiМогуца је и комбинација пондера из базног и посматраног

периода. Фисхеров индекс представља геометријску средину ова два групна индекса. Изравнава разлику вредности групних индекса рацунатих са пондерима из разлицитих периода.

Фисхеров индекс колицина

Iq=√ ∑ qipo∑ qipi

∑ qopo∑ qopiАко зелимо да израцунамо групни индекс физицког обима

производње по методу средњих вредности поци цемо од

10


претпоставке да је структура производње кроз цитаво посматрано време остала непромењена. То произилази из цињенице да се за пондер узима вредност производње (qо по) у базном периоду. Индекс који цемо израцунати уз ту преyпоставку показаце стварну динамику физицког обима производње.

Iq=∑ qi

qoqopo

∑ qopo

При израцунавању групног индекса физицког обима производње мозе се поци и од структуре производње у посматраном периоду (qи пи). Тада формула гласи:

Iq=∑ qipi

∑ qoqi

qipi

Релативна вредност ових индекса је разлицита. Ни једна од њих није нетацна. Њихова разлика условљена је само разлицитим претпоставкама о неизмењеној структури производње на основу којих је изврсен обрацун.

Индекси вредности

Индекс вредности показује динамику производње у вредносном износу. Израцунава се методом агрегата, стављањем у однос вредности производње у текуцем према вредности те производње у базном периоду. Вредност производње у текуцем периоду једнака је производу qи пи, а вредност посматране појаве у базном периоду једнака је производу qо по. Индекс вредности израцунава се за посебне производе, као однос вредности производње неког производа у посматраном према вредности тог производа у базном периоду.

Iqp= piqipoqo

За групу производа или укупну производњу примењује се:

11


Iqp=∑ piqi

∑ poqo

Укупна вредност производа и њено утврдјивање за основну производјацку заједницу- предузеце

Вредност производње предузеца је вазан показатељ за економска проуцавања пословања самог предузеца и за утврдјивање укупне производње цитаве друствене заједнице односно дрзаве. Она је, у ствери, синтетицки показатељ вредности резултата рада свих запослених у области производње. Утврдјује се на основу књиговодствених података.

Статистицка слузба у свакома предузецу вредност производње обрацунава на основу података садрзаних у годисњем обрацуну предузеца (изузев података о ванрадним приходима и расходима који се преузимају са одговарајуцих конта у књиговодству предузеца). Познато је да годисњи обрацун садрзи одредјени број образаца медју којима су за статистицко утврдјивање вредности производње вазни „ Биланс успеха“ и „Биланс посебних података“. Савезни завод за статистику сацинио је образац (КГИ-01) у виду годисњег известаја, на којем је прописано како се обрацунава вредност производње сваког предузеца и доставља Републицком заводу за статистику..

Вредност производње за предузеце као целину утврдјује се двојако.

Једанпут се вредност производње обрацунава на следеци нацин:

1. фактурисана реализација,+или - 2. разлика измедју ванредних прихода и расхода,+или - 3. промене у стању залиха готових производа и недоврсене производње,

- 4. набавна вредност реализоване трговинске робе, материјала и отпадака,+ 5. обустављени порез на промет и обустављане дазбине на продајну цену.

12


Други пут вредност производње = 1. материјални троскови (укупно) +2. (амортизација + нето продукт)

Оба нацина морају дати једнак резултат који одговара укупној вредности производње предузеца.

Медјутим, при утврдјивању вредности производње за удрузена предузеца, која цине слозени облик организовања предузеца са сопственим обрацунима, наилази се на извесне тескоце. Те тескоце су веце уколико је у питању слозено предузеце у коме су производјацке јединице- предузеца тесње повезана медјусобно испорукама полупроизвода. Да би се добила укупна вредност производње слозеног предузеца потребно је претходно искљуцити вредност полуфабриканата које производне јединице испоруцују једне другима, тј. мерити крајњи резултат производње слозеног предузеца на основу финалних производа.

Статистицка пракса од слозеног облика организовања предузаца захтева индивидуални годисњи обрацун производње, а свако удрузено предузеце даје свој обрацун производње. На тај нацин је статистицка пракса избегла проблем у обрацуну вредности производње удрузених предузеца.

Утврдјивање друственог производа и нето продукта предузеца

Са гледиста стварања финалних производа разликују се два дела вредности производње. Један део се састоји од вредности добара и услуга које предузеце прима од других, а други од вредности којима оно само увецава укупну вредност друствене производње. Овај други део вредности мозе да се израцунава као разлика измедју вредности финалних производа и вредности утросених материјала и услуга. Тај део вредности производње назива се друствени производ предузеца.

Према томе, у обрацунском смислу, друствени производ предузеца једнак је вредности производње умањеној за износ материјалних троскова производње предузеца.

У економском смислу, друствени производ се састоји делимицно од пренете вредности ( амортизације ) и делимицно из новостворене вредности- нето продукта.

13


Обрацунски нето продукт предузеца = вредност производње – (материјални троскови и амортизација)

И на други нацин се мозе утврдити нето продукт, и то ако се од друственог производа одузме амортизација. Нето продукт се састоји од нето зарада (плата ) запослених и виска производа који су радом остварили запослени у предузецу. Из виска производа подмирују се доприноси и порези дрзави, накнаде за камате, премије осигурања, провизије банкама и др. Остатак виска производа издваја се за инвестиције, резерва и друго ако је позитиван, агубитак предузеца је ако је тај остатак негативан. Према томе, нето продукт предузеца представља основу за анализу пословног успеха предузеца и његовог полозаја у привреди.

Сва предузеца су обавезна да на крају године статистицкој слузби Завода доставе годисњи известај- КГИ – 01 на коме су утврдјени вредност производње, друствени производпредузеца и нето продукт предузеца.

Тај образац је комплексни годисњи известај организација у привреди и састоји се од два медјусобно повезана обрасца: “Помоцног обрасца, КГИ-01-пом” и “Комплексног годисњег известаја, КГИ-01”.

КГИ попуњавају сва предузеца преносењем података из годисњих обрацуна, користеци при томе и друге књиговодствене изворе, нароцито када је рец о расцлањивању или прегруписавању књиговодствених категорија у макроекономске. Због тога добро и рацунски тацно попуњени КГИ-01 прузају потпуну слику о пословању предузеца у посматраној години.

Релативни показатељи структуре производње и промета

На основу релативних показатеља структуре ( %=Д/Ц*100) производња се мозе анализирати по разним обелезјима:

врстама производа, производјацким јединицама, организационим јединицама, квалитету производа идр.

Слицно се приказује и структура промета.

Структура производње и промета по врстама производа

14


Структура производње мозе се посматрати у натуралном и вредносном изразу. Као пример за сагледавање структуре производње по врсти производа у натуралном изразу узецемо производњу електроенергије у СРЈ (Србији ) сваке десете године од 1955. до 1995. године.

Врста производа

Производња у милионома кwх1955. 1965. 1975. 1985. 1990. 1995.

Укупно 976 4900 18293 38683 41076 37175Хидроенергија 225 1781 9252 11276 9599 12331Термоенергија 751 2919 9041 27407 31477 24844

Табела 1. Производња електроенергије

Врста производа

Показатељи структуре (%)1955. 1965. 1975. 1985. 1990. 1995.

Укупно 100 100 100 100 100 100Хидроенергиј

а23 40 51 29 23 33

Термоенергија 77 60 49 71 77 67Табела 2. Структура производње електроенергије

На основу апсолутних показатеља у табели 1. не моземо довољно јасно да упоредимо структурупроизводње електроенергије сваке десете године и сагледамо какве су промене у тој структури. Ту могуцност нам прузају релативни показатељи структуре у табели 2. На основу њих моземо закљуцити да се у посматраним годинама структура производње електроенергије постепено и битно мења.

Док 1955. године хидроенергија уцествује само 23% у укупној производњи, дотле се после двадесет година, односно 1975., њено уцесце повецава на 51%. Такодје се види да после десет година (1985) хидроенергија смањује уцесце у укупној производњи на 29% и вец 1990. године успоставља се иста структура производње електроенергије као пре 35 година.

Структура промета по врстама производа на слицан нацин се израцунава и аналитицки истразује као и структура производње. Као пример могу да послузе подаци у следецој табели који показују промет млека и млецних пеоизвода на пијацама. Највеце уцесце у вредности промета имају сир и кајмак, због високих цена.

15


Производи Укупно Свезе млеко

Маслац Кајмак Сир Остали млецни

производиВредност промета у мил. дин.

111 4.7 0.2 27.2 76.7 2.2

Структура промета у

%

100% 4.2% 0.2% 24.5% 69.1% 2%

Табеле 3. Вредност и структура продаје млека и млецних производа на пијацама

Структура производње по производјацким јединицама и структура промета по организационим јединицама продаје

Цесто су нам потребни подаци о производњи по одредјеним производјацким јединицама, односно о структури промета по организационим јединицама продаје. До тих података мозе се лако доци на основу апсолутних износа посматране производње по појединим производјацким јединицама, односно промета по организационим јединицама на исти нацин као сто смо израцунавали структуру производње, односно промета по врсти производа.

Као пример узецемо производњу зенских капута у једном предузецу по погонима.

Производјацка јединица

Производња у комадима

Структура производње у %

Погон И 1410 33.57Погон ИИ 1580 37.62

Погон ИИИ 1210 28.81Предузеце 4200 100.00Табела 4. Производња зенских капута у једном предузецу

На основу добијених података моземо видети да је у посматраној години погонИИ највисе уцествовао (37.62%) у производњи зенских капута, затим погон И, па погон ИИИ.

За приказ структуре промета по организационим јединицама узецемо податке који се односе на промет у угоститељству по пословним јединицама ( табела 5.).

16


Запазамо да је 45% од укупног промета обављено преко угоститељских предузеца, знатно мање преко приватних предузеца и радњи – свега 27%, а приблизно толико и преко угоститељских пословних јединица ван угоститељских предузеца.

Организациони облик Промет у мил.дин.

Структура у %

Укупно 153 027 100Угоститељско предузеце 68 191 45Угоститељска пословна јединица не угоститељског предузеца

42 692 28

Приватна угоститељска предузеца и радње

42 144 27

Табела 5. Промет и структура промета у угоститељству по пословним јединицама

17


ЗАКЉУЧАК

У нашој земљи, као и у дрзавама развијеног света, статистика је делатност од посебног друштвеног значаја за бројчано приказивање и анализу друштвено-економског живота.

Статистика има енциклопедијску ширину. Универзални предмет истраживања и универзална статистичка методологија истраживања омогућују примену статистике у свим доментима живота и рада. Статистика се подједнако успешно примењује у економији, социологији, психологији, медицини, биологији, хемији, физици, астрономији, пољопривреди, метеорологији, и др. Статистичка методологија представља моћно средство овладавања многим догађајима и прави ,,алат“ урукама стручњака разних специјалности. Познавање основних принципа статистике, статистичка култура, данас су неопходан део појединца. У стручним часописима и публикацијама, у новинама, на радију и телевизији свакодневно су присутне статистичке информације и статистичке интерпретације многих појава. Велики је значај статистике. Методе статистичке анализе користе се у у друштвено-економским истраживањима имају посебно место и значај. У низу природних наука користе се у експерименталне сврхе.Готово да не постоји ниједна грана науке која не користи статистички начин истраживања и закључивања.

18


ЛИТЕРАТУРА

1. Небојса Мариц, Небојса Ралевиц, Лука Филиповиц, Пословна статистика, Београдска пословна скола, Београд 2008.

2. Др. Миланка Т. Марковиц, Мр. Симка ДЈ. Петковиц, Пословна статистика, Београд 1996.

3. Др. Његос Б. Солак, Статистика у економији и менадзменту, Младеновац 1996.

4. Др Милева Зизиц, Марија Видиц, Статистика за економску, угоститељско – туристицку, правну и биротехницку сколу, Завод за удзбенике и наставна средства, Београд, 1992.

5. Статистика за ИИИ и ИВ годину правно биритехничке и угоститељске школе, Милева Жигић, Марија Видић, Милан Вукосавлчјевић.

6. хттп://www.сцрибд.цом/

7. хттп://бс.wикипедиа.орг/

19

http://bs.wikipedia.org/

http://www.scribd.com/

Documents

Statisti-ko Obuhvatanje Prometa i Proizvodnje