STATUT SAVREMENE GIMNAZIJE

April 2015.

STATUT SAVREMENE GIMNAZIJESTATUT SAVREMENE GIMNAZIJE

Na osnovu člana 57. stav 1. tačka 1, a u vezi s članom 47. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS” 72/2009, 52/2011 i 55/2013, dalje: Zakon) i člana 54. Statuta Savremene gimnazije, Školski odbor, na sednici održanoj 24.04.2015. godine, doneo je:

STATUT SAVREMENE GIMNAZIJE-prečišćeni tekst-

U Beogradu, april 2015. godine

4OSNOVNE ODREDBEI

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

II 10NASTAVA I ŠKOLOVANJE

ŠKOLSKI ODBOR

UČENICI

ZAPOSLENI U ŠKOLI

JAVNE ISPRAVE I EVIDENCIJA ŠKOLE

INFORMISANJE I OPŠTA AKTA

POSLOVNA TAJNA

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

1848

6378

8183

85

www.savremena-gimnazija.edu.rs4

OSNOVNE ODREDBEI

Ovim Statutom se bliže uređuje organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u Savremenoj gimnaziji (u daljem tekstu: Škola), postupanje organa Škole radi obezbeđivanja ostvarivanja prava učenika, zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih i mere za sprečavanje povreda zabrana utvrđenih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, način objavljivanja opštih akata i obaveštenja svih zainteresovanih strana o odlukama organa, i druga pitanja u skladu sa zakonom.

Škola je obrazovno-vaspitna ustanova u kojoj se ostvaruje delatnost javne službe za srednje obrazovanje i vaspitanje.

U Školi se stiče srednje opšte obrazovanje za dalje školovanje u trajanju od 4 godine.

Naziv Škole je: Savremena gimnazija.Skraćeni naziv škole je: SG.Sedište Škole je u Beogradu – Zemun, Cara Dušana br. 34.

Odluku o promeni naziva Škole donosi Školski odbor uz saglasnost Ministarstva prosvete u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vapitanja (u daljem tekstu: Zakon) i ne može se vršiti u toku nastavne godine.

Škola je osnovana odlukom Osnivača: „LINK group” d.o.o. iz Beograda – Zemun, Cara Dušana br. 34, dana 19.04.2010. godine, overena u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Ov.br. 53026/2010, od 05.05.2010. godine.

ČLAN 1.

ČLAN 2.

ČLAN 3.

ČLAN 4.

www.savremena-gimnazija.edu.rs 5

Škola ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima na osnovu Zakona i ovog Statuta.

Škola je organizovana kao jedinstvena radna celina.

Škola ima pravo da u pravnom prometu zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove i pravne radnje u okviru svoje pravne i poslovne sposobnosti.

Za svoje obaveze u pravnom prometu sa trećim licima Škola odgovara svim sredstvima kojima raspolaže.

Škola ima autonomiju koja se ogleda u pravu na:

1. donošenje statuta i drugih opštih akata, školskog programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godišnjeg plana rada škole, pravila školovanja u školi i drugih opštih akata;

2. planiranje stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja nastavnika i stručnih saradnika;

3. samovrednovanje škole;

4. izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u školski odbor i stručne organe;

5. uređivanje unutrašnje organizacije i rada stručnih organa;

6. način ostvarivanja saradnje sa ustanovama iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne i dečije zaštite, javnim preduzećima, privrednim društvima i drugim organizacijama radi ostvarivanja prava dece, učenika i zaposlenih.

Škola je upisana u registar Privrednog suda u Beogradu i vodi se u registarskom ulošku broj: 5-1401-00.

Matični broj Škole kod nadležnog organa za statistiku je: 17841882.

Poreski identifikacioni broj Škole kod nadležnog organa Ministarstva finansija je: 107840242.

ČLAN 5.

ČLAN 6.

ČLAN 7.


Školu zastupa direktor Škole (u daljem tekstu: direktor).

U slučaju odsutnosti ili sprečenosti direktora, ovlašćenja da ga zamenjuje ima pomoćnik direktora. Pomoćnika direktora (izvršnog menadžera) imenuje direktor, svojom odlukom.

Direktor može u okviru svojih ovlašćenja, punomoćjem preneti ovlašćenja za zastupanje Škole na druga lica. Punomoćje se izdaje u pisanom obliku i može se opozvati u svako doba.

Akte i javne isprave Škole kao zakonski zastupnik potpisuje direktor. Direktor može ovlastiti drugo lice za potpisivanje akata koje donosi Škola, izuzev javnih isprava.

Uz funkciju, direktor dodaje svoj potpis, a punomoćnik unosi podatak „po ovlašćenju”.

Lica ovlašćena za raspolaganje novčanim sredstvima deponuju svoj potpis kod nadležnog suda.

Škola u svom radu koristi dugoročno zakupljen prostor sa opremom u Beogradu – Zemun, Cara Dušana br. 34. od firme „LINK group” d.o.o.

Škola u svom radu koristi sledeće pečate:

1. Pečat za overu verodostojnih isprava – pečat okruglog oblika 32 mm koji sadrži grb Republike Srbije. Na pečatu je kružno ćirilicom ispisan tekst: Republika Srbija, Beograd, Savremena Gimnazija. Pečat ima oznaku „I”.

2. Pečat za svakodnevno poslovanje sekretarijata Škole, okruglog oblika, prečnika 25 mm, koji sadrži grb Republike Srbije. Na pečatu je kružno ćirilicom ispisan tekst: Republika Srbija, Beograd, Savremena Gimanzija. Pečat ima oznaku „II”.

3. Pečat za svakodnevno poslovanje računovodstava Škole okruglog oblika, prečnika 25 mm, sa istim tekstom kao u tački 2. sa oznakom „III”.

ČLAN 8.

ČLAN 9.

ČLAN 10.

ČLAN 11.


Pečat i štambilj se čuvaju na način koji onemogućava njihovo neovlašćeno korišćenje.Za upotrebu i čuvanje pečata odgovoran je sekretar Škole, osim za pečat koji koristi računovodstvo Škole, za koga je odgovoran šef računovodstva.

Škola u svom radu koristi sledeće štambilje:

1. Jedan štambilj za prijem pošte, pravougaonog oblika, dimenzija 62 x 32 mm, sa tekstom: Republika Srbija; Savremena Gimnazija, Del. br. ___________, datum ________ 20_____ godine, Beograd.

2. Jedan štambilj za svakodnevno poslovanje dimenzija 62 x 32 mm, sa nazivom Savremena Gimnazija, Beograd – Zemun, Cara Dušana 34.

Za finansiranje svoje delatnosti Škola stiče prihode od učeničkih školarina, dodatnih ulaganja osnivača, donacija, sponzorstava i drugih izvora, saglasno Zakonu.

Broj i struktura zaposlenih u Školi utvrđuje se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

Ostavarivanje pojedinačnih prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u Školi uređuje se posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu i drugim opštim aktima Škole.

Rad Škole je javan.

Bliže odredbe o načinu ostvarivanja javnosti rada utvrđuju se poslovnicima o radu Škole.

ČLAN 12.

ČLAN 13.

ČLAN 14.

ČLAN 15.


U školi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnje u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim Zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje i propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili pravljenjem prvenstva.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

U Školi je zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece, učenika ili zaposlenih.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja ili dostojanstva ličnosti deteta, učenika ili zaposlenog.

Zanemarivanje ili nemarno postupanje predstavlja propuštanje Škole ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta i učenika.

Škola je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta ili učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizičkim nasiljem u smislu odredaba stava 1. ovog člana, smatara se: fizičko kažnjavanje dece ili učenika od strane zaposlenih ili drugih odraslih osoba; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog povređivanja deteta, učenika ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema deci, učenicima ili drugim zaposlenima, kao i učenika prema drugim učenicima ili zaposlenim.

ČLAN 16.

ČLAN 17.


Pod psihičkim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog ili emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta, učenika ili zaposlenog.

Pod socijalnim nasiljem, iz stava 1. ovog člana smatra se isključivanje deteta i učenika iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti Škole.

U Školi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja iz stava 2. ovog člana od strane učenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili odraslog, nad nastavnikom, vaspitačem, stručnim saradnikom ili drugim zaposlenim.

Za povrede iz stava 8. ovog člana protiv roditelja, odnosno staratelja deteta ili učenika pokreće se prekršajni postupak, odnosno krivični postupak.

Protokol postupanja u Školi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

U Školi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora Škole u te svrhe.

ČLAN 18.


Osnovna delatnost Škole je: 8531 – opšte srednje obrazovanje.

Obrazovno-vaspitnu delatnost Škola realizuje za redovne učenike i vanredne učenike, u skladu sa Zakonom.

Škola svoju osnovnu delatnost ostvaruje obrazovanjem učenika saglasno važećem planu i programu za gimnaziju opšteg smera.

Obrazovni profil iz člana 20. verifikovan je Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, broj: 022-05-00050/2010-03, od 14.07.2011. godine.

Školski program donosi se na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa određenih oblika stručnog obrazovanja.

Školski program obezbeđuje se ostvarivanjem principa, ciljeva i standarda postignuća, prema potrebama učenika i roditelja, odnosno staratelja i lokalne zajednice.

Školski program sadrži:

• ciljeve školskog programa;• naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje Škola ostvaruje i jezik na kome

se ostvaruje program;• obavezne i izborne nastavne predmete i module, po ciklusima, odnosno razredima;• način ostvarivanja principa i ciljeva obrazovanja i standarda postignuća, način i postupak

ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa i vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;

• fakultativne nastavne predmete, njihove programske sadržaje i aktivnosti kojima se ostvaruju;• druga pitanja od značaja za školski program.

ČLAN 19.

ČLAN 20.

ČLAN 21.

II NASTAVA I ŠKOLOVANJE


Školski program priprema stručni aktiv za razvoj školskog programa, a donosi ga Školski odbor u proširenom sastavu, po pravilu svake četvrte školske godine u skladu sa nastavnim planom i programom.

Školski program objavljuje se najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će se primenjivati.

Školski program objavljuje se u skladu sa statutom Škole, na način na koji se obezbeđuje dostupnost svim zainteresovanim korisnicima (Prosvetnom glasniku, oglasnoj tabli Škole, knjizi dežurstava, na roditeljskim sastancima, sajtu Škole i drugim vidovima oglašavanja).

Škola, radi unapređivanja kvaliteta i osavremenjivanja obrazovno-vaspitnog rada, a na osnovu odluke Ministarstva prosvete i nauke i tehnološkog razvoja, može se uključiti u ogledno obrazovanje.

Škola može podneti Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja inicijativu za uvođenje novih oglednih obrazovnih profila u skladu sa Zakonom.

Škola ostvaruje i druge programe i aktivnosti usmerene na unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada povećanjem kvaliteta, povezivanjem i saradnjom sa srodnim školama na teritoriji Republike Srbije pa i u inostranstvu i to kroz:

• aktivno učenje i razmenu iskustava učenika;• razvijanje kooperativnog učenja, što omogućava učenicima da skupa uče radeći na

zajedničkim projektima;• organizovanje radionica na različitim mestima u zemlji i inostranstvu sa kojima Škola

ostvaruje međunarodnu i međuregionalnu saradnju;• razvijanje talenata kod pojedinih učenika, što će koristiti talentovanim učenicima, a i Školi u

celini;• saradnju sa lokalnom zajednicom, socijalnim partnerima i medijima na ostvarivanju

postignuća učenika i ciljeva ishoda vaspitanja i obrazovanja;

ČLAN 22.

ČLAN 23.

ČLAN 24.


• organizovanje sajma stvaralaštva i promociju učeničkih radova;• obezbeđivanja fleksibilnosti obrazovno-vaspitnog sistema da bi permanentni sistem bio

zamenjen sistemom procene postignuća ishoda i rezultata koji će biti primenjeni na sve učenike.

Škola može da obavlja dopunsku delatnost u skladu sa zakonom, kojom se unapređuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja.

Odluku o dopunskoj delatnosti donosi Školski odbor u skladu sa zakonom.

Škola ima Razvojni plan.

Razvojni plan Škole jeste strateški plan razvoja Škole koji sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti za svaku školsku godinu, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj Škole.

Razvojni plan Škole se donosi na osnovu ispitanih potreba tržišta obrazovanja.

Razvojni plan donosi Školski odbor, na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje, za period od pet godina.

U postupku osiguranja kvaliteta Škole vrednuje se i ostvarivanje Razvojnog plana.

Školski odbor do 15. septembra donosi Godišnji plan rada kojim se uređuje vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja.

Godišnji plan rada Škola donosi u skladu sa školskim kalendarom, Razvojnim planom i školskim programom obrazovanja i vaspitanja.

U realizaciji programa obazovanja, Škola brine o individualnim učeničkim psihofizičkim razlikama.

ČLAN 25.

ČLAN 26.

ČLAN 27.

ČLAN 28.


Škola koristi udžbenike i nastavna sredstava koje na predlog nadležnog saveta odobri ministar prosvete, u skladu sa posebnim zakonom.

Ministar može da odobri i više udžbenika za isti predmet u istom razredu, kao i strani udžbenik.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga neobavezna sredstva i pomagala u skladu sa posebnim zakonom.

Izuzetno iz stava 1. ovog člana, udžbenike i druga nastavna sredstva za versku nastavu odobrava ministar prosvete na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

Školska godina počinje 1. septembra, a završava se 31. avgusta naredne godine.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodišta.

U toku školske godine učenici imaju i školski raspust. Vreme i trajanje školskog raspusta utvrđuje se školskim kalendarom.

Škola se pridržava kalendara obrazovno-vaspitnog rada koji propisuje ministar prosvete do 1. juna tekuće godine za narednu školsku godinu.

Odstupanje od Školskog kalendara odobrava ministar prosvete.

Ako škola odstupa od kalendara iz stav 1. ovog člana, dužna je da nastavi sa radom sve dok se ne ostvari nastavnim planom i programom utvrđeni broj časova nastave.

U Školi učenik može da ima do 33 časa nedeljno.

Učenik može da ima najviše 4 časa fakultativne nastave nedeljno.

Čas teorijske nastave i vežbi traje 45 minuta, a čas praktične nastave traje 60 minuta.

ČLAN 29.

ČLAN 30.

ČLAN 32.

ČLAN 31.


Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada su:1. nastava (teorijska, praktična i vežbe),2. dodatni i dopunski rad,3. pripremni i društveno-korisni rad, po potrebi.

Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada za vanredne učenike mogu biti:1. nastava,2. pripremni,3. konsultativno-instruktivni rad.

Teorijska nastava se izvodi u odeljenju od 20 učenika, grupi, odnosno pojedinačno, a u skladu sa nastavnim planom i programom.

Praktična nastava se izvodi: u školskom kabinetu, laboratoriji, u drugoj ustanovi ili organizaciji.

Vreme, način i uslovi ostvarivanja praktične nastave, van prostorija Škole, utvrđuju se ugovorom.

Dodatni rad se ostvaruje sa učenicima koji postižu izuzetne rezultate i pokazuju izraženo interesovanje za produbljivanje znanja iz određenih predmeta, kao i za učenike koji se pripremaju za takmičenje iz pojedinih predmeta u okviru individualnog obrazovnog plana.

ČLAN 33.

ČLAN 34.

ČLAN 35.

ČLAN 36.


Dopunski rad ostvaruje se sa učenicima koji zaostaju u savlađivanju programa iz određenih predmeta.

Potrebu organizovanja dopunskog rada utvrđuje predmetni nastavnik.

Pripremni rad ostvaruje se sa redovnim učenikom koji se upućuje na polaganje razrednog ispita u skladu sa posebnim zakonom, kao i za vanrednog učenika.

Obim pripremnog rada utvrđuje nastavničko veće Škole (u daljem tekstu: Nastavničko veće), na predlog stručnog veća za oblast predmeta (u daljem tekstu: Stručno veće).

Škola može da organizuje društveno-koristan rad učenika u Školi, drugoj ustanovi i preduzeću.

Nastavni plan obuhvata izborne predmete po nivoima i vrstama obrazovanja, od kojih učenik obavezno bira jedan ili više predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska nastava ili građansko vaspitanje.

Učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta, versku nastavu ili građansko vaspitanje, izborni predmet može da menja do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada su:1. nastava drugog stranog jezika i predmeta potrebnih za dalje školovanje,2. stručno osposobljavanje i razvoj učenika,3. vannastavne aktivnosti - hor, ekskurzija, kulturno-umetničke, tehničke, pronalazačke,

humanitarne, sportsko - rekreativne i druge aktivnosti.

ČLAN 37.

ČLAN 38.

ČLAN 39.

ČLAN 40.

ČLAN 41.


Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada su obavezni za učenike koji se za njih opredele.

Škola može organizovati nastavu drugog stranog jezika.

Škola organizuje nastavu iz predmeta potrebnih za dalje školovanje učenika.

Nastava iz stava 1. i 2. ovog člana odvija se u skladu sa nastavnim planom i programom.

Nastavnici i stručni saradnici, a posebno školski pedagog i psiholog, prate razvoj učenika, njihove sposobnosti i sklonosti, pomažu im u izboru daljeg obrazovanja i profesionalnog osposobljavanja.

U cilju daljeg obrazovanja i profesionalnog usavršavanja, kao i razvoja ličnosti učenika, Škola, po potrebi, organizuje razgovore sa stručnjacima raznih profila, obavlja posete institutima i odgovarajućim organizacijama.

Ekskurzija se organizuje prema godišnjem planu rada.

Pri utvrđivanju plana i programa ekskurzije obavezno se polazi od cilja i karaktera programa obrazovanja koji učenici savlađuju, materijalnih mogućnosti njihovih roditelja, kao i mišljenja Saveta roditelja.

Kulturna i javna delatnost Škole proizilazi iz njene društvene i kulturne funkcije i doprinosi potpunijem vaspitanju učenika.

ČLAN 42.

ČLAN 43.

ČLAN 44.

ČLAN 45.


Ova delatnost obuhvata: svečanosti povodom proslava državnih i verskih praznika, organizovanja proslave Dana škole, kao i druge slične prigodne manifestacije, priređivanje izložbi učeničkih radova i predstava za roditelje i ostale građane.

Škola može da osnuje učeničku zadrugu u cilju razvijanja vannastavnih aktivnosti.

Sredstva učeničke zadruge vode se na posebnom računu.

Sredstva stečana prodajom proizvoda, odnosno usluga učeničke zadruge, ostvarena radom učenika, koriste učenici Škole (za proširenje materijalne osnove rada učeničke zadruge, za nagrade učenicima - članovima, za ekskurzije učenika, pomoć učenicima i sl.).

Pravila o radu učeničke zadruge određuju:1. ciljeve i zadatke zadruge,2. delatnost zadruge,3. prava i obaveze članova (zadrugara),4. organe zadruge,5. sredstva zadruge.6. Pravila učeničke zadruge donosi skupština učeničke zadruge.

Ostale vannastavne aktivnosti učenika organizuju se kroz: rad učeničkog parlamenta i odeljenske zajednice, hora, priredbe, izlete, rad muzičke, likovne, književne i ostalih sekcija.

Kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti učenika planiraju se, organizuju i izvršavaju u saradnji sa zainteresovanim učenicima i njihovim organizacijama, polazeći od potrebe i interesovanja učenika i ciljeva srednjeg obrazovanja i vaspitanja, a na principu dobrovoljnosti učenika.

ČLAN 46.

ČLAN 47.

ČLAN 48.


Organi Škole su: Školski odbor, Direktor, stručni organi i Savet roditelja.

ŠKOLSKI ODBOR

Školski odbor je organ upravljanja Školom.

Predsednik i članovi Školskog odbora obavljaju poslove iz svoje nadležnosti bez naknade.

Školski odbor ima sedam članova, uključujući i predsednika.

Članove Školskog odbora bira osnivač škole.

Za člana Školskog odbora ne može biti predloženo ni imenovano lice:• koje je pravosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna

kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnavljenje; za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa Zakonom, utvrđeno diskriminatorsko ponašanje;

• koje bi moglo da zastupa interes, drugih pravnih i fizičkih lica, odnosno drugih struktura osim Škole;

• lice čiji su poslovi, dužnosti ili funkcije nespojivi sa obavljanjem poslova u Školskom odboru; • lice koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove; • lice koje je izabrano za direktora druge ustanove i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.

ČLAN 49.

ČLAN 50.

ČLAN 51.

ŠKOLSKI ODBORIII


Mandat Školskog odbora traje četiri godine.

Postupak za imenovanje članova Školskog odbora pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima.

• Osnivač Škole razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili Školski odbor u celini, na lični zahtev člana, kao i ako:

• Školski odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu Zakona i Statuta dužan da donosi;

• član Školskog odbora neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad Školskog odbora;

• u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti; • ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana Školskog odbora zbog prestanka

osnova po kojem je imenovan u Školski odbor; • nastupi uslov iz člana 59. stav 4. ovog Statuta.

Pojedinim članovima koji se naknadno imenuju, mandat se vezuje za preostalo vreme do isteka mandata prvoimenovanih članova Školskog odbora.

Kada osnivač utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja Školskog odbora, dužan je da odmah pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju.

Osnivač imenuje privremeni Školski odbor ako članove Školskog odbora ne imenuje do isteka mandata prethodno imenovanim članovima Školskog odbora.

Mandat privremenog Školskog odbora traje do imenovanja novog.

ČLAN 52.

ČLAN 53.


Školski odbor ima sledeće nadležnosti:

1. utvrđuje i sprovodi politiku Škole;2. donosi finansijski plan Škole;3. odlučuje o izmenama Statuta i donosi ih;4. odlučuje o opštim pitanjima u poslovanju Škole;5. usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji finansijski obračun; 6. zaključuje ugovor o radu sa direktorom; 7. raspisuje konkurs i bira direktora Škole;8. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora Škole;9. donosi odluku o postavljanju vršioca dužnosti direktora u skladu sa Zakonom;10. razrešava direktora Škole dužnosti u skladu sa Zakonom;11. odlučuje o proširenoj delatnosti Škole, statusnoj promeni, promeni naziva i sedišta Škole u

skladu sa Zakonom;12. odlučuje o načinu korišćenja sredstva od donacija i od proširene delatnosti Škole;13. donosi odluku o promeni poslovnog imena i sedišta; 14. daje smernice direktoru za ostvarivanje poslovne politike;15. donosi odluku o visini novčanih sredstava kojima direktor u vršenju svoje funkcije raspolaže;16. daje saglasnost na pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;17. odlučuje o statusnim promenama u Školi;18. donosi pravilnik o radu;19. razmatra i usvaja izveštaje Školskog odbora;20. donosi plan javnih nabavki Škole;21. odlučuje o davanju na korišćenje, odnosno u zakup školskog prostora;22. obavlja i druge poslove u skladu sa Zakonom.23. donosi školski program, Razvojni plan, godišnji plan rada Škole, usvajanje izveštaja o

njihovom ostvarivanju i izveštaj o vrednovanju i samovrednovanju;24. usvaja izveštaj o izvođenju ekskurzije;25. daje mišljenje direktoru Škole u postupku odlučivanja o izboru nastavnika i stručnog

saradnika za prijem u radni odnos;26. imenuje članove stručnog aktiva za razvojno planiranje;27. obrazuje komisije iz svoje nadležnosti ukoliko se za to ukaže potreba;

ČLAN 54.


28. razmatra poštovanje opštih principa, ostvarivanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno - vaspitnog rada;

29. donosi plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvajanja izveštaja o njegovom ostvarivanju;30. odlučuje po prigovoru, odnosno žalbi na rešenje direktora;31. vrši i druge poslove utvrđene Zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktom;

Članovi Školskog odbora odgovorni su za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, tj. za zakonitost i za blagovremeno donošenje i sprovođenje odluka iz svoje nadležnosti osnivaču Škole.

Školski odbor odlučuje na sednicama.

Sednicu Školskog odbora saziva i njome rukovodi predsednik. U odsustvu predsednika Školskog odbora njegove poslove obavlja zamenik predsednika.

Predsednika i zamenika predsednika Školskog odbora biraju članovi Školskog odbora.

Sednici Školskog odbora prisustvuju i učestvuju u njihovom radu dva predstavnika učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.

Školski odbor sastaje se u proširenom sazivu kada razmatra i odlučuje o pitanjima iz člana 54. stav 1. tač. 23, 24, 29 i 30) ovog Statuta.

Prošireni sastav uključuje dva punoletna učenika koje bira učenički parlament Škole sa pravom odlučivanja.

Školski odbor donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.

Pri odlučivanju svaki član Školskog odbora ima jedan glas.

Sednici Školskog odbora prisustvuje direktor i sekretar škole.

Poslovnikom o radu Školskog odbora bliže se utvrđuje način rada i odlučivanja Školskog odbora u skladu sa Zakonom i ovim Statutom.

ČLAN 55.

ČLAN 56.


Sednice Školskog odbora su javne.

Izuzetno, sednica može biti zatvorena za javnost kada se razmatraju pitanja koja su ovim Statutom ili drugim opštim aktom utvrđena da predstavljaju poslovnu i profesionalnu tajnu.

Na svakoj sednici Školskog odbora vodi se zapisnik.

U zapisnik se unose i izjave za koje pojedini članovi izričito traže da se unesu.

Odluku o određivanju zapisničara donosi Školski odbor, tako što ga bira iz redova članova Školskog odbora ili za zapisničara određuje sekretara Škole.

Zapisnik potpisuju predsednik Školskog odbora, odnosno predsedavajući i zapisničar.

Školski odbor na svakoj narednoj sednici vrši usvajanje zapisnika sa prethodne sednice, a direktor podnosi izveštaj o izvršavanju odluka.

DIREKTOR ŠKOLE

Direktor Škole rukovodi radom Škole.

Za direktora Škole može da bude izabrano lice koje:

• ima odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 76/2005, 97/2008 (čl. 2. nije u prečišćenom tekstu), 44/2010 (čl. 32-35. nisu u prečišćenom tekstu),93/2012 (čl. 6. i 7. nisu u prečišćenom tekstu), 89/2013, 99/2014 (čl. 35-45. nisu u prečišćenom tekstu) i 68/2015 (čl. 3. nije u prečišćenom tekstu). Vidi: Autentično tumačenje – 100/2007. Vidi: Autentično tumačenje – 45/2015. Vidi: Odluku - US RS - 53/2011), a počev od 10.09.2005. godine, ili

• na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao

ČLAN 57.

ČLAN 58.


visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.• izuzetno, lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena

(osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem;

• ispunjava uslove za nastavnika srednje škole ili za pedagoga i psihologa škole;• ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;• nije osuđivano pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna

kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodosvrnavljenje, za krivično delo primanja mita ili davanja mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa Zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

• ima državljanstvo Republike Srbije;• ima dozvolu za rad, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina

rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Direktor Škole bira se na period od četiri godine i nema ograničenja za ponovni izbor.

Mandat direktora počinje da teče od dana stupanja na dužnost.

Direktoru škole miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran.

Direktora Škole bira Školski odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju Nastavničkog veća i uz saglasnost osnivača.

Konkurs za izbor direktora raspisuje Školski odbor najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.

Tekst konkursa sadrži sledeće podatke:• naziv Škole sa adresom;• uslove za izbor direktora;• rok za podnošenje prijave;• dokumentaciju koju kandidat podnosi uz prijavu;

Konkurs za izbor direktora Škole objavljuje se u dnevnim ili službenim glasilima.

ČLAN 59.


Rok za podnošenje prijava na konkurs za izbor direktora Škole iznosi 15 dana od dana objavljivanja konkursa.

Uz prijavu na konkurs kandidat za direktora Škole podnosi:

• biografske podatke, odnosno radnu biografiju;• overenu fotokopiju diplome o završenom odgovarajućem visokom obrazovanju;• overenu fotokopiju uverenja o položenom ispitu za licencu, stručnom ispitu (dozvoli za rad);• potvrdu o radu u oblasti obrazovanja;• uverenje o državljanstvu;• izvod iz matične knjige rođenih;• lekarsko uverenje da ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i

učenicima;• ostala dokumenta koja mogu poslužiti prilikom donošenja odluke o izboru.

Škola pribavlja uverenje da kandidat nije osuđivan pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnavljenje, za krivično delo primanja mita ili davanja mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa Zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje.

Nepotpune i neblagovremene prijave Komisija neće uzimati u obzir za razmatranje.

Blagovremenom prijavom na konkurs za direktora smatra se ona prijava koja je podneta u roku utvrđenom u konkursu.

Blagovremenom prijavom smatraće se i prijava koja je predata preporučenom poštom, i tada se kao dan prijema računa dan kada je pošta primila pošiljku.

Kada istek konkursnog roka za prijem prijava pada u nedelju ili dane državnog praznika, rok za prijavu pomera se za sledeći radni dan.

ČLAN 60.

ČLAN 61.


Pod potpunom konkursnom prijavom smatraće se ona prijava koja u prilogu sadrži dokumenta kojima kandidat dokazuje da ispunjava uslove konkursa.

Izuzetno, kandidat može potrebna dokumenta podneti i naknadno, nakon isteka roka, pod uslovom da je prijavu podneo u predviđenom roku i da zbog objektivnih razloga nije mogao dostaviti kompletnu dokumentaciju.

Naknadna dostava dokumentacije je moguća samo ukoliko konkursna komisija nije započela sa pregledom konkursnog materijala.

Konkursnu komisiju za izbor direktora bira Školski odbor.

U radu konkursne komisije za izbor direktora učestvuje sekretar Škole.

Konkursna komisija za izbor direktora, po isteku konkursnog roka, ocenjuje blagovremenost i potpunost prispelih prijava, sačinjava zapisnik o radu, utvrđuje listu kandidata koji ispunjavaju uslove iz konkursa, dostavlja listu kandidata sa svojim mišljenjem i predlogom Školskom odboru.

Konkursna komisija daje mišljenje o učesnicima konkursa za direktora, na posebnoj sednici, kojoj prisustvuju svi članovi Školskog odbora i koji se izjašnjavaju o svim kandidatima.

Školski odbor verifikuje rezultate izjašnjavanja svakog svog člana.

Školski odbor može odlučivati o izboru direktora ako sednici prisustvuje većina članova Školskog odbora.

Školski odbor donosi odluku po pravilu javnim glasanjem.

Školski odbor može doneti odluku da se izjašnjava tajnim glasanjem za izbor direktora Škole.

ČLAN 62.

ČLAN 63.

ČLAN 64.

ČLAN 65.


Odluka je doneta potrebnom većinom ako se za isti predlog izjasni većina ukupnog broja članova Školskog odbora.

Školski odbor dostavlja odluku o izabranom kandidatu za direktora Škole Osnivaču na saglasnost, najkasnije u roku od pet dana od dana donošenja odluke.

Osnivač daje saglasnost na odluku o izboru direktora u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Smatra se da je odluka Školskog odbora o izboru direktora doneta, odnosno da je Osnivač dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim se odbija saglasnost.

Školski odbor posle isteka roka iz člana 74. stav 1. donosi Rešenje o izboru direktora i dostavlja ga učesnicima konkursa.

Rešenjem se utvrđuje vreme stupanja na dužnost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora.

Učesnik konkursa, nezadovoljan rešenjem iz stava 1. ovog člana, ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Školski odbor raspisuje novi konkurs za direktora Škole ukoliko ne donese odluku o izboru direktora ili Osnivač ne da saglasnost na odluku Školskog odbora o izboru direktora, zatim ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa Zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti Škole.

ČLAN 66.

ČLAN 67.

ČLAN 68.


Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove.

Direktor za svoj rad odgovara organu upravljanja i Osnivaču.

Direktor Škole obavlja sledeće poslove:1. planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;2. stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignuća i

unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada;3. stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;4. odlučuje o korišćenju sredstava utvrđenih finansisjskim planom i odgovara za odobravanje

i namensko korišćenje tih sredstava, u skladu sa zakonom;5. sarađuje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima;6. organizuje i vrši pedagoško - instruktivni uvid i prati kvalite obrazovno-vaspitnog rada

i pedagoške prakse i preduzima mere za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika i stručnog saradnika;

7. planira i prati stručno usavršavanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika i stručnog saradnika:

8. preduzima mere u slučajevima povreda zabrana iz člana 44. do 46. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i nedoličnog ponašanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na učenike;

9. preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;

10. stara se o blagovremenom i tačnom unosu i održavanju ažurnosti baze podataka o ustanovi u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;

11. stara se o objavljivanju i obaveštavanju zaposlenih, učenika i roditelja odnosno staratelja, stručnih organa i organa upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i ovih organa;

12. saziva i rukovodi sednicama Nastavničkog veća, pedagoškog kolegijuma, bez prava odlučivanja;

13. obrazuje stručna tela i timove, usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi;14. sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima učenika;15. podnosi izveštaje o svome radu i radu Škole Školskom odboru, najmanje dva puta godišnje;16. donosi pravilnik o organizaciji i sisitematizaciji poslova u Školi i dostavlja ga Školskom odboru

na saglasnost;

ČLAN 69.


17. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih u skladu sa Zakonom o osnovama sistema i obrazovanja i Zakonom o srednjoj školi;

18. priprema predlog plana stručnog usavršavanja zaposlenih, dostavlja ga Školskom odboru radi donošenja i stara se o njegovom ostvarivanju;

19. stara se o namenskom korišćenju školskog prostora i zaključuje ugovore o davanju istog na korišćenje, na osnovu odluke školskog odbora;

20. stara se o sprovođenju postupka javnih nabavki i donosi odluke o izboru najpovoljnije ponude za javne nabavke male vrednosti;

21. predlaže Školskom odboru, Nastavničkom veću i pedagoškom kolegijumu donošenje odluka iz okvira njihove nadležnosti;

22. donosi raspored časova, imenuje odeljenske starešine na početku godine i u toku školske godine ako dođe do opravdanih razloga da se izvrši zamena;

23. određuje mentora pripravnicima, raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos u skladu sa Zakonom;

24. vrši preuzimanje zaposlenih u skladu sa Zakonom;25. formira komisije za probni rad zaposlenih u skladu sa Zakonom;26. zaključuje ugovore o izvođenju nastave u skladu sa Zakonom;27. utvrđuje status nastavnika, stručnog saradnika u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim

vremenom, privremeno udaljava zaposlenog sa rada zbog učinjene povrede zabrane i teže povrede radne obaveze u skladu sa Zakonom do okončanja disciplinskog postupka;

28. pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog;

29. pokreće vaspitno-disciplinski postupak za učenike;30. obavlja i druge poslove i odgovoran je za njihovo izvršavanje u skladu sa Zakonom i opštim

aktom Škole.

Dužnost direktora Škole prestaje: istekom mandata, na lični zahtev, sticanjem uslova za mirovanje radnog odnosa, prestankom radnog odnosa i razrešenjem.

Odluku o prestanku dužnosti direktora Škole donosi Školski odbor.

Školski odbor razrešava direktora Škole ako je utvrđeno da:

• Škola nije donela blagovremeno program obrazovanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje ciljeva iz standarda postignuća;

ČLAN 70.


• Škola ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu učenika;• direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima

povreda zabrana iz člana 44. do 46. Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;

• u Školi nije obezbeđeno čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;• u Školi se vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno Zakonu;• direktor ne ispunjava uslove iz člana 59. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i

vaspitanja;• direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih

nedostataka i nepravilnosti;• direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim

obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad Školskog odbora i zaposlenih;

• direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vrši blagovremen i tačan unos i održavanje ažurne baze podataka ustanove;

• direktor je u radni odnos primio ili angažuje lice van radnog odnosa suprotno zakonu i opštem aktu i u drugim slučajevima u skladu sa Zakonom;

• je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete u iznosu koji može ugroziti redovno poslovanje ustanove.

Školski odbor razrešava direktora Škole dužnosti ako mu se u disciplinskom postupku izrekne mera prestanka radnog odnosa zbog utvrđene odgovornosti za težu povredu radne obaveze propisane za zaposlene iz člana 141. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u skladu sa opštim propisima o radu.

Školski odbor razrešava direktora dužnosti pre isteka mandata kada je konačnim aktom nadležnog organa utvrđeno da je Škola, odnosno direktor odgovoran za prekršaj iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili Zakona o srednjoj školi, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti.

Školski odbor razrešava direktora Škole po naloženoj meri prosvetnog inspektora, u roku od osam dana od dana prijema naloga.

Odluka Školskog odbora o razrešenju direktora Škole podleže saglasnosti Osnivača.

ČLAN 71.


Smatra se da je odluka Školskog odbora o razrešenju direktora doneta, odnosno da je Osnivač dao na nju saglasnost, ako u roku od petnaest dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.

Akt o odbijanju saglasnosti Osnivač donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa ovim Zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti Škole.

Ako Školski odbor ne donese odluku o razrešenju direktora u roku iz stava pet ovog člana, može da ga razreši Osnivač, u roku od 15 dana od dana prijema zapisnika o neizvršenom nalogu.

Direktor Škole kome prestane dužnost zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lični zahtev, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema odgovarajućih poslova u istoj ili drugoj ustanovi, lice iz stava 1. ovog člana ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom prestane potreba, u skladu sa zakonom.

Direktoru Škole koji je razrešen u skladu sa članom 72. stav 1. i 2. ovog Statuta, prestaje radni odnos bez prava na otpremninu.

Direktoru Škole kome u drugom i svakom narednom mandatu prestane dužnost razrešenjem, bez prestanka radnog odnosa, a koji ne može da se rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.

Vršioca dužnosti direktora Škole postavlja Školski odbor do izbora direktora ako direktoru Škole prestane dužnost, a nije raspisan konkurs ili Školski odbor nije doneo odluku o izboru ili Osnivač nije dao saglasnost na odluku Školskog odbora.

Vršioca dužnosti postavlja Osnivač ako Školski odbor ne postavi vršioca dužnosti direktora Škole u slučajevima iz stava 1. ovog člana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno Osnivač ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkurs u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje.

Za vršioca dužnosti direktora Škole može da bude postavljen nastavnik ili stručni saradnik koji ima profesionalni ugled, radno iskustvo u školi, zaposlen u školi na period od najduže šest meseci.

ČLAN 72.

ČLAN 73.


Za vršioca dužnosti direktora Škole ne može biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost.

Vršiocu dužnosti direktora Škole miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljen, za vreme dok obavlja dužnost direktora Škole.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora Škole odnose se i na vršioca dužnosti direktora Škole.

Škola može da ima pomoćnika direktora, u skladu sa Pravilnikom o sistematizaciji rada u Školi.

Pomoćnik direktora organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad ustanove, koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa ustanove i obavlja druge poslove, u skladu sa odredbama ovog Statuta i opštih akata škole.

Pomoćnik direktora obavlja i poslove nastavnika ili stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem direktora.

Stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum Škole: staraju se o osiguranju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada Škole; prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća; vrednuju rezultate rada nastavnika i stručnog saradnika; prate i utvrđuju rezultate rada učenika i polaznika; preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa učenicima i polaznicima u procesu obrazovanja i vaspitanja i rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.

Sednicama stručnih organa škole mogu da prisustvuju predstavnici učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.

Nadležnost, način rada i odgovornost stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma utvrđuje se ovim statutom, u skladu sa zakonom.

ČLAN 74.

ČLAN 75.


Stručni organi Škole su:

1. Nastavničko veće;2. Odeljenjsko veće;3. Stručno veće iz oblasti predmeta;4. Stručni aktivi za razvojno planiranje;5. Stručni aktivi za razvoj školskog programa.

Nastavničko veće čine: nastavnici i stručni saradnici.

Nastavničko veće radi u sednicama, a odluke donosi većinom glasova ukupnog broja članova Veća, javnim glasanjem, osim u slučaju kada je zakonom i ovim Statutom drukčije određeno.

Nastavničko veće tajnim glasanjem predlaže tri predstavnika u Školski odbor, a predloženim predstavnicima smatraju se ona tri predložena kandidata koji dobiju najviše glasova prisutnih članova Nastavničkog veća.

Nastavničko veće može odlučivati o pitanjima utvrđenim dnevnim redom ako sednici Nastavničkog veća prisustvuje više od polovine njegovih članova.

Kad zakazanoj sednici Nastavničkog veća ne prisustvuje potreban broj članova, direktor Škole je dužan da u roku od tri dana zakaže novu sednicu sa istim dnevnim redom.

Redovne sednice Nastavničkog veća utvrđene su godišnjim planom rada.

Vanredne sednice se zakazuju po potrebi najkasnije 24 sata pre utvrđenog termina za održavanje.

ČLAN 77.

ČLAN 78.

ČLAN 79.

ČLAN 76.


Sednice Nastavničkog veća saziva i njima rukovodi direktor Škole, bez prava odlučivanja. U slučaju sprečenosti direktora, sednice Nastavničkog veća može sazivati i njima rukovoditi pomoćnik direktora.

Kad Nastavničko veće rešava po pitanju o kome se prethodno izjasnio Savet roditelja, potrebno je da se omogući predsedniku Saveta roditelja učestvovanje u njegovom radu.

Nastavničko veće:

• razmatra predlog školskog programa (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojnog plana, godišnjeg plana rada Škole, izveštaja o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;

• prati ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;• stara se o ostvarivanju ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja;• utvrđuje plan rada Nastavničkog veća za godišnji plan rada Škole;• razmatra i usvaja izveštaje o uspehu učenika na kraju klasifikacionih perioda, polugodišta i

školske godine;• razmatra i usvaja izveštaj tima za pojačan vaspitni rad sa učenicima na kraju klasifikacionih

perioda, polugodišta i školske godine;• imenuje članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa;• daje mišljenje o kandidatima za izbor direktora;• daje mišljenje u postupku sticanja zvanja nastavnika i stručnih saradnika;• prati i utvrđuje rezultate rada učenika; • analizira stanje opremljenosti pojedinih nastavnih oblasti opremom i nastavnim sredstvima

i stepen njihove upotrebe u procesu obrazovno-vaspitnog rada;• planira i organizuje različite oblike vannastavnih aktivnosti učenika;• na predlog stručnih veća vrši izbor nastavnih oblika metoda rada i nastavnih sredstava; • donosi odluku o upotrebi udžbenika i druge udžbeničke literature u Školi;• razmatra i odlučuje o predlogu plana i programa ekskurzija i razmatra izveštaje o njihovoj

realizaciji;• razmatra učešće učenika na takmičenjima i postignute rezultate;

ČLAN 80.

ČLAN 81.


• razmatra raspored časova;• razmatra raspored odeljenjskih starešinstava;• razmatra pitanja od interesa za obrazovanje vanrednih učenika;• donosi odluku o polaganju dopunskih ispita za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju;• utvrđuje ispunjenost uslova za završetak školovanja u roku kraćem od propisanog;• dodeljuje pohvale i nagrade učenicima;• donosi odluku o izboru učenika generacije;• donosi odluke o izricanju vaspitno-disciplinskih mera iz svoje nadležnosti;• razmatra predlog direktora o broju i sastavu stručnih veća za oblasti predmeta; • na predlog direktora razmatra plan upisa učenika;• odlučuje o oslobađanju učenika od nastave fizičkog vaspitanja na osnovu predloga lekara;• obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima škole.

Nastavničko veće za svoj rad odgovora direktoru Škole.

O radu Nastavničkog veća vodi se zapisnik.

Zapisnik vodi jedan od članova Nastavničkog veća koga na početku školske godine bira Nastavničko veće.

Nastavničko veće bira i zamenika zapisničara koji vodi zapisnik u odsustvu zapisničara.

Zapisnik se vodi u posebnoj, povezanoj svesci sa stranicama obeleženim i overenim pečatom, a potpisuju ga direktor Škole i zapisničar.

Radi organizovanja i ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, u svakom odeljenju redovnog obrazovanja i za vanredne učenike Škole formiraju se odeljenjska veća.

Odeljenjsko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju.

Odeljenjsko veće saziva i njime rukovodi odeljenjski starešina.

ČLAN 82.

ČLAN 83.

ČLAN 84.


Odeljenjsko veće radi na sednicama. Sednice odeljenjskog veća zakazuju se najkasnije dva dana pre predviđenog termina održavanja.

Ukoliko sednici odeljenjskog veća ne prisusutvuje potreban broj članova odeljenjski starešina je dužan da zakaže novu sednicu sa istim dnevnim redom najkasije u roku od tri dana.

Odeljenjsko veće može odlučivati ukoliko sednici prisustvuje većina članova veća.

Odluke odeljenjskog veća donose se javnim glasanjem, većinom glasova ukupnog broja članova.

Odeljenjsko veće realizuje sledeće poslove:

• usklađuje rad svih nastavnika i stručnih saradnika koji izvode nastavu u odeljenju;• ostvaruje uvid u rezultate rada i vladanja učenika, analizira rezultate koje postižu učenici na

kraju tromesečja, polugodišta i na kraju godine;• utvrđuje i usklađuje raspored pismenog proveravanja znanja;• preduzima mere za usklađivanje rada učenika u procesu obrazovanja i vaspitanja u odeljenju

i razmatra izveštaj odeljenjskog starešine o pojačanom vaspitnom radu;• utvrđuje na predlog predmetnog nastavnika zaključnu ocenu iz predmeta i ocenu iz vladanja

na predlog odeljenjskog starešine;• predlaže učenike za vanredno napredovanje;• predlaže učenike za dodelu pohvala i nagrada; • razmatra izveštaj odeljenjskog starešine o pojačanom vaspitnom radu i preduzetim merama;• izriče vaspitno-disciplinske mere učenicima u okviru svoje nadležnosti;• predlaže nastavničkom veću program ekskurzija, takmičenja i sl.;• razmatra pitanja pokrenuta na roditeljskim sastancima;• upoznaje se sa uslovima života i rada učenika i predlaže mere nastavničkom veću za

poboljšanje uočenih nedostataka;• obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i opštim aktom.

ČLAN 85.

ČLAN 86.


Odeljenjski starešina je obavezan da vodi zapisnik o radu odeljenjskog veća.

U zapisnik treba uneti: datum održavanja sednice odeljenjskog veća, vreme početka i završetka sednice, ukupan broj članova veća, broj prisutnih i odsutnih članova, imena i prezimena prisutnih i odsutnih članova, kratak sadržaj rasprave po pojedinim pitanjima, donete odluke i zaključke, rezultate glasanja odnosno izdvojena mišljenja ukoliko to zahteva neki od članova odeljenjskog veća.

Zapisnik potpisuje odeljenjski starešina.

Stručno veće za oblast predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.

Stručna veća utvrđuju se ovim statutom, a njihov sastav i broj utvrđuje Nastavničko veće.

Radom Stručnog veća rukovodi predsednik stručnog veća koga svake školske godine bira direktor škole.

Stručno veće radi u sednicama koje se održavaju shodno planu rada stručnog veća i prema potrebi.

Sednice stručnog veća priprema predsednik stručnog veća.

O radu stručnog veća vodi se zapisnik.

U zapisnik treba uneti: datum održavanja, vreme početka i završetka sednice, ukupan broj članova veća, broj prisutnih i odsutnih članova, dnevni red, kratak sadržaj rasprave o pojedinim pitanjima, donete odluke i zaključke, rezultate glasanja i izdvojena mišljenja ukoliko to zahteva neki od članova stručnog veća.

Zapisnik potpisuje predsednik stručnog veća.

Stručno veće sačinjava izveštaj o svom radu koji je sastavni deo Godišnjeg izveštaja o radu Škole.

ČLAN 87.

ČLAN 88.

ČLAN 89.


Stručna veća za oblast srodnih predmeta:

• donose Godišnji plan rada stručnog veća; • predlažu podelu časova na nastavnike; • vrše izbor udžbenika, priručnika i druge literature i predlažu Nastavničkom veću da odobri

njihovu upotrebu; • planiraju stručno, pedagoško-psihološko i metodičko usavršavanje i obrazovanje nastavnika

i prate učešće nastavnika u radu stručnih društava i udruženja; • analiziraju sadržaje usvojene tokom stručnog usavršavanja, informišu se o istima, planiraju

inplementaciju pojedinih novina u nastavu; • ostvaruju koordinaciju i korelaciju nastave među predmetima; • operativno razrađuju kriterijume ocenjivanja i rade na ujednačavanju kriterijuma ocenjivanja

i razvijanju različitih modela i tehnika ocenjivanja; • pružaju pomoć u radu nastavnicima-pripravnicima; • razmatraju stručna pitanja vaspitno-obrazovnog rada i predlažu Nastavničkom veću

donošenje odgovarajućih odluka radi preduzimanja mera za unapređenje rada poboljšanjem organizacije, uvođenjem inovacija i dr;

• informišu svoje članove o savremenim oblicima, metodama i sredstvima obrazovno-vaspitnog rada i primenjuju ih u radu;

• ostvaruju uvid u realizaciju obrazovno-vaspitnih zadataka (nivo znanja, umenja, navika i uspeha učenika, teškoće u savladavanju nastavnih programa i dr.) i preduzimaju mere za doslednije i uspešnije savladavanje nastavnog plana i programa;

• analiziraju uspeh učenika iz pojedinih predmeta i preduzimaju mere za pružanje pomoći učenicima koji zaostaju u radu, kao i stimulisanje učenika koji brže napreduju;

• utvrđuju tematske sadržaje dopunskog, dodatnog, individualnog rada i slobodnih aktivnosti i analiziraju rezultate tog rada;

• daju mišljenje direktoru o određivanju mentora za nastavnike-pripravnike; • razmenjuju iskustva o primeni savremenih metoda i oblika rada u nastavnim i vannastavnim

oblicima rada kroz otvorene časove i aktivnosti sa nastavnicima iz drugih srodnih škola; • razvijaju oblike aktivnog učenja (učenja kroz praksu) i oblike kooperativnog učenja što

omogućava učenicima da zajedno uče radeći na zajedničkim projektima; • bave se i drugim pitanjima u skladu sa Zakonom.

ČLAN 90.


Stručni aktiv za razvojno planiranje čine:

• četiri predstavnika nastavnika i jedan stručni saradnik;• dva predstavnika Osnivača• dva predstavnika Saveta roditelja.

Članove stručnog aktiva imenuje Školski odbor na period od tri godine, uz saglasnost Osnivača.

Stručni aktiv za razvojno planiranje:

• doprinosi povezivanju svih interesnih grupa i stvaranju uslova za njihovo učešću u razvojnom planiranju;

• doprinosi uspostavljanju partnerskih odnosa između Škole i savetnika za razvoj škole, dogovaraju se o daljoj saradnji što podrazumeva utvđivanje konkretnih obaveza i odgovornosti obe strane;

• analizira potencijale i slabosti Škole, predlaže potrebe i prioritete razvoja Škole; • priprema nacrt razvojnog plana Škole na osnovu prikupljenih podataka i urađenih analiza

za naredni trogodišnji period;• priprema nacrt akcionog plana za realizaciju prioriteta razvojnih ciljeva i zadataka planiranih

za svaku godinu na početku školske godine;• prati realizaciju razvojnog plana i podnosi izveštaj Školskom odboru jedanput godišnje sa

predlogom mera;• sarađuje na izradi godišnjeg plana rada Škole radi usklađivanja godišnjeg plana sa razvojnim

planom Škole;• doprinosi odlučivanju o ciljevima i prioritetima razvoja Škole;• predlaže nove bolje i realnije kriterijume za vrednovanje i ostvarivanje postavljenih ciljeva;• doprinosi određivanju nosioca planiranih aktivnosti, kriterijuma uspeha, načinu i vrednovanju

procesa i zadataka;• učestvuje u samovrednovanju kvaliteta rada ustanove;• obavlja i druge poslove po nalogu direktora, prosvetnog savetnika i Školskog odbora.

Stručni aktiv za razvojno planiranje za svoj rad odgovara Školskom odboru.

ČLAN 91.

ČLAN 92.


Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine pet predstavnika nastavnika, pedagog i psiholog škole.

Nastavničko veće imenuje članove Stručnog aktiva za razvoj školskog programa.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa obavlja sledeće poslove:

• obezbeđuje samostalnost i fleksibilnost nastavnika u pristupu nastavnom procesu i

donošenju profesionalnih odluka;• priprema nacrt školskog programa na osnovu nastavnog plana i programa;• procenjuje i vrednuje postignute rezultate u odnosu na definisane ciljeve i zadatke i opštih

i posebnih standarda znanja;• učestvuje u unapređivanju školskog programa rukovodeći se rezultatima procesa evaluacije

i vlastite procene svoje obrazovne prakse;• utvrđuje posebne programe, sadržaje i aktivnosti (projekte škole) kojima škola pruža

mogućnosti da učenici dodatno unaprede svoja znanja, zadovolje interese, interesovanja i potrebe;

• prati potrebe i mogućnosti lokalne zajednice kao i konkretne uslove rada Škole;• obavlja i druge poslove po nalogu direktora, Nastavničkog veća i Školskog odbora.

Radom stručnih aktiva rukovodi predsednik koga bira direktor Škole.

Stručni aktiv za svoj rad odgovora Nastavničkom veću, direktoru škole i Školskom odboru.

Nastavničko veće može smeniti člana, odnosno podneti zahtev za smenu predsednika stručnog aktiva direktoru Škole, ukoliko nije zadovoljan njegovim radom.

Mandat članovima stručnog aktiva za razvoj školskog programa traje do donošenja školskog programa i u toku primene donetog školskog programa, odnosno do donošenja novog školskog programa.

ČLAN 93.

ČLAN 94.

ČLAN 95.


Pedagoški kolegijum čine predsednici stručnih veća, stručnih aktiva i predstavnik stručnih saradnika.

Pedagoškim kolegijumom predsedava direktor, a u njegovom odsustvu pomoćnik direktora.

Pedagoški kolegijum razmatra pitanja, zauzima stavove i daje mišljenja u vezi sa poslovima direktora koji se odnose na:

• planiranje i organizovanje ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja i svim aktivnostima škole;

• staranje o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignuća i unapređivanju obrazovno - vaspitnog rada;

• staranje o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;• saradnju sa organinima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima;• organizovanje i vršenje pedagoško - instruktivnog uvida i praćenje kvaliteta obrazovno -

vaspitnog rada i pedagoške prakse i preduzimanje mera za unarpeđivanje i usavršavanje rada nastavnika i stručnih saradnika;

• planiranje i stručno usavršavanje i sprovođenje postupka za sticanje zvanja nastavnika i stručnog saradnika;

• donosi individualni obrazovni plan na predlog stručnog tima za organizaciju i sprovođenje posebnih programa i aktivnosti za unapređivanje obrazovno - vaspitnog rada u školi.

Stručni tim koji obrazuje direktor pismenom odlukom za ostvarivanje određenog zadatka, programa ili projekta čine najmanje pet članova od kojih je jedan predsednik tima.

Stručni tim obavlja poslove iz svoje nadležnosti koje su predviđene zakonom, opštim aktom škole i godišnjim planom rada škole.

Član tima za svoj rad odgovara direktoru škole.

Ukoliko član tima ne vrši aktivnosti uredno ili ukoliko direktor škole nije zadovoljan njegovim radom, direktor škole će ga smeniti ili zameniti svojom odlukom.

ČLAN 96.

ČLAN 97.


Direktor Škole može da obrazuje sledeće timove:

1. tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;2. tim za organizaciju sprovođenja razvojnog plana škole i samovrednovanje;3. tim za organizaciju i sprovođenje posebnih programa i aktivnosti za unapređivanje

obrazovno - vaspitnog rada u školi;4. tim za pojačan vaspitni rad sa učenicima.

Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obrazuje direktor škole i čine ga pedagog i psiholog škole, predstavnik saveta roditelja, predstavnik Osnivača, odnosno predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova, i povremeno se angažuje stručnjak za pojedina pitanja iz stručnih službi (ustanove socijlne, odnosno zdravstvene zaštite).

Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja:• izrađuje nacrt programa zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji je deo

razvojnog plana i godišnjeg plana rada škole;• izrađuje okvirni akcioni plan;• postiče i razvija klimu prihvatanja, tolerancije i međusobnog uvažavanja;• identifikuje bezbednosne rizike u školi uvidom u dokumentaciju, neposredno okruženje,

evidentiranje kritičnih mesta u školi, anketiranjem učenika, nastavnika i roditelja;• unapređuje sposobnosti svih učesnika u školskom životu, nastavnog i vannastavnog osoblja,

učenika, roditelja, lokalne zajednice radi uočavanja, prepoznavanja i rešavanja problema nasilja;

• definiše procedure i postupke, reaguje na nasilje i informiše sve učesnike u školskom životu o istima;

• omogućuje svim učenicima i zaposlenima koji imaju saznanje o mogućem nasilnom aktu da bez izlaganja opasnosti vrše prijavljivanje nasilja;

• sprovodi psiho-socijalni program prevencije kroz obuku za nenasilnu komunikaciju, samokontrolu reagovanja i ponašanja, prevazilaženje stresa, učenje socijalnih veština;

ČLAN 98.

ČLAN 99.

ČLAN 100.


• sarađuje sa roditeljima putem saveta roditelja, roditeljskih sastanaka, individualnih i grupnih razgovora;

• sarađuje sa službama van škole koje posredno i neposredno mogu pomoći na prevazilaženju problema nasilja u školi;

• sprovodi proceduru i postupke reagovanja u situacijama nasilja;• prati i evidentira vrste i učestalosti nasilja i procenjuje efikasnost sprovođenja zaštite;• radi na otklanjanju posledica nasilja i integraciji učenika u zajednicu vršnjaka;• obavlja savetodavni rad sa učenicima koji trpe nasilje, vrše nasilje ili su posmatrači nasilja;• vodi evidenciju o svome radu i analizira evidenciju o pojavama nasilja odeljenjskih starešina,

stručnih službi i direktora škole.

Tim za organizaciju sprovođenja razvojnog plana škole i samovrednovanja obrazuje direktor škole i stručni aktiv za razvoj školskog programa koji odgovara i o svojoj delatnosti dužno redovno obaveštava Školski odbor škole.

Tim za organizaciju sprovođenja razvojnog plana škole i samovrednovanje:

• daje predloge direktoru za samovrednovanje pojedinih oblasti za svaku školsku godinu;• kontinuirano prati rad u oblasti koja će se samovrednovati;• prati ostvarivanje prioriteta određenih razvojnim planom škole;• kod učenika i zaposlenih razvija ekološku svest, preduzetništvo i motivaciju.

Tim za organizaciju i sprovođenje posebnih programa i aktivnosti za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u Školi obrazuje direktor Škole i čine ga pomoćnik direktora, jedan predstavnik stručnog veća.

ČLAN 101.

ČLAN 102.

ČLAN 103.


Tim za organizaciju i sprovođenje posebnih programa i aktivnosti za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u Školi kroz posebne programe i aktivnosti učestvuje u pripremi za:

• aktivno učenje, „učenje kroz praksu“ i razmenu iskustava učenika;• razvijanje kooperativnog učenja što omogućava učenicima da uče zajedno, radeći na jednom

projektu;• organizovanje radionice na različitim mestima u zemlji i inostranstvu zajedno sa školama sa

kojima se ostvaruje saradnja;• razvijanje talenata kod učenika, organizovanje sajma stvaralaštva i promociju učeničkih

radova.

Tim za pojačan vaspitni rad sa učenicima obrazuje direktor Škole za svaki razred posebno i čine ga pedagog i psiholog za sve razrede i po dva nastavnika iz svakog razreda koji predaju u tim razredima i po jedan predstavnik saveta roditelja iz svakog razreda.

Tim za pojačan vaspitni rad sa učenicima obavlja sledeće poslove:

• definiše dokumentaciju i način čuvanja evidencije o pojačanom vaspitnom radu;• razmatra i analizira dokumentaciju odeljenjskog starešine o pojačanom vaspitnom radu i

prati aktivnosti odeljenjskog starešine u ovoj oblasti;• preduzima mere za unapređivanje pojačanog vaspitnog rada;• daje stručno mišljenje za vanredne situacije i okolnosti koje prevazilaze nivo delovanja

odeljenjskog starešine;• sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne odnosno zdravstvene zaštite kada je to

neophodno;• vrednuje pojačan vaspitni rad odeljenjskog starešine i odeljenjske zajednice.

ČLAN 104.

ČLAN 105.

ČLAN 106.


Svako odeljenje redovnih učenika, odnosno grupa vanrednih učenika ima odeljenjskog starešinu.

Odeljenjskog starešinu na početku školske godine određuje direktor Škole iz redova nastavnika koji ostvaruju nastavu u tom odeljenju.

Odeljenjski starešina je neposredni pedagoški, organizacioni i administrativni organizator rada u odeljenju.

Odeljenjski starešina obavlja sledeće poslove:• obezbeđuje neposrednu saradnju sa nastavnicima koji ostvaruju nastavu u odeljenju i

usklađuje njihov rad;• doprinosi stvaranju prijatne klime ispunjene međusobnim poštovanjem unutar odeljenja i

Škole kao celine;• rukovodi radom Odeljenjskog veća (priprema sednice, sprovodi odluke), koordinira

organizovanje dopunskog i dodatnog rada, slobodne aktivnosti učenika i druge oblike vannastavnog angažovanja;

• usklađuje rad i zahteve svih nastavnika prema učenicima (sednice odeljenjskog veća, lični kontakti);

• koordinira aktivnosti pedagoga i psihologa u školi sa učenicima i njihovim roditeljima;• prati opterećenost učenika nastavnim i vannastavnim aktivnostima;• priprema predlog ekskurzija učenika, vodi ekskurzije i stara se o bezbednosti i disciplini

učenika na ekskurzijama;• posebno prati individualni razvoj svakog učenika u odeljenju (zdravstveno stanje, fizički,

socijalni, emocionalni i intelektualni razvoj, ekonomske, socijalne i porodične prilike);• pruža podršku i obezbeđuje pomoć nastavnika, psihologa i pedagoga Škole;• Obavlja savetodavni i pojačan vaspitni rad sa učenicima pojedinačno, grupno ili sa

odeljenjskom zajednicom;• pomaže u radu odeljenjske zajednice i učeničkog parlamenta;• izriče vaspitno disciplinske mere iz svoje nadležnosti;• izriče usmene pohvale Nastavničkog i Odeljenjskog veća;• pruža pomoć učenicima prilikom odlučivanja o uključenju u vannastavne aktivnosti;

ČLAN 107.

ČLAN 108.


• upoznaje učenike sa zadacima i sadržajima nastave pravilima obrazovno-vaspitnog rada, kriterijumima ocenjivanja;

• štiti učenike i zaposlene od diskriminacije, zanemarivanja i zlostavljanja;• pomaže u organizovanju aktivnosti učenika u oblasti međusobne pomoći u učenju,

ponašanju i organizovanju kulturnog i zabavnog života;• vodi računa o urednosti pohađanja nastave, naročito učenicima koji neredovno dolaze na

nastavu;• preduzima mere za otklanjanje uzroka neuspeha pojedinih učenika;• rešava disciplinske probleme nastale na časovima pojedinih predmeta;• podstiče formiranje higijenskih, kulturnih i radnih navika učenika;• realizuje časove odeljenjskog starešine;• priprema, organizuje i realizuje roditeljske sastanke kao oblike grupne saradnje sa roditeljima

(najmanje četiri puta godišnje);• informiše roditelje o zahtevima koje postavlja Škola pred učenika, o rezultatima koje učenici

postižu u ukupnom obrazovno-vaspitnom radu;• zajednički radi sa roditeljima na poboljšanju rezultata učenja, rada i razvoja učenika;• podnosi izveštaj o svome radu Odeljenjskom veću;• obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, opštim aktom i odlukom direktora Škole.

SAVET RODITELJA

Škola ima Savet roditelja kao savetodavni organ.

Savet roditelja čini po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja redovnih učenika, a biraju ih roditelji učenika na prvom roditeljskom sastanku koji saziva odeljenjski starešina na početku školske godine.

Kandidata za predsednika Saveta roditelja predlaže Savet roditelja.

Savet roditelja predlaže jednog predstavnika Saveta roditelja u Školskom odboru.

Savet roditelja bira jednog predstavnika roditelja u Školski odbor na osnovu tajnog glasanja, a izabran je onaj kandidat koji dobije najviše glasova prisutnih članova Saveta roditelja, pod uslovom da u momentu glasanja sednici prisustvuje više od polovine članova Saveta roditelja.

ČLAN 109.


Savet roditelja saziva i njime rukovodi predsednik koji se bira javnim glasanjem na konstitutivnoj sednici Saveta roditelja, na kojoj se na isti način biraju i zamenik predsednika i zapisničar.

Na sednici Saveta roditelja vodi se zapisnik koji potpisuju zapisničar i predsednik Saveta roditelja.

Savet roditelja donosi poslovnik o radu, kojim uređuje način rada, postupak izbora, trajanje i prestanak mandata članova Saveta roditelja, u skladu sa zakonom i ovim statutom.

Savet roditelja obavlja sledeće poslove: • predlaže predstavnike roditelja učenika u Školski odbor;• predlaže svoje predstavnike u stručni aktiv za razvojno planiranje i u druge stručne timove

Škole;• predlaže mere za osiguranje kvaliteta i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada;• učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i u postupku izbora udžbenika;• razmatra predlog programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godišnjeg plana

rada, izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i o samovrednovanju;• razmatra namenu korišćenja sredstava od donacija i od proširene delatnosti Škole;• predlaže školskom odboru namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke

zadruge i prikupljenih od roditelja;• razmatra i prati uslove za rad Škole, uslove za odrastanje i učenje, bezbednost i zaštitu

učenika;• učestvuje u postupku propisivanja mera zaštite i bezbednosti učenika za vreme boravka u

Školi i svih aktivnosti koje organizuje Škola;• daje saglasnost na program, cenu ekskurzije i izbor agencije i organizovanje ekskurzije i

razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;• razmatra i druga pitanja utvrđena Statutom.

Savet roditelja ima pravo da svoje predloge, pitanja i stavove upućuje Školskom odboru, direktoru i stručnim organima Škole.

ČLAN 110.


SEKRETAR ŠKOLE

Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u Školi obavlja sekretar, u skladu sa zakonom.

Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik – master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, sa položenim stručnim ispitom za sekretara.

Sekretar iz stava 2. ovog člana uvodi se u posao i osposobljava se za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru – pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi Školska uprava.

Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara.

Sekretaru koji ne položi stručni ispit u roku iz stava 4. ovog člana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit ne polaže stručni ispit za sekretara.

ČLAN 111.


Upisom u Školu stiče se svojstvo učenika.

Redovan učenik u smislu Zakona i ovog Statuta je lice koje obrazovanje stiče redovnim pohađanjem nastave i ispunjavanjem drugih obaveza.

Redovan učenik može biti lice koje u vreme upisa u prvi razred nije starije od 17 godina.

Vanredan učenik u smislu Zakona i ovog Statuta je lice koje obrazovanje stiče polaganjem ispita i ispunjavanjem drugih obaveza u skladu sa zakonom i opštim aktima Škole.

Vanredni učenik je lice koje je starije od 17 godina.

Izuzetno od stava 5 ovoga člana, lice iz osetljivih društvenih grupa i sa izuzetnim sposobnostima mlađe od 17 godina može da stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra.

U Školu može da se upiše lice koje je završilo osnovnu školu.

U Školu može da se upiše i lice koje je završilo osnovnu školu u inostranstvu pod uslovom da Ministarstvo prosvete izvrši nostrifikaciju svedočanstva.

Direktor Škole na predlog Nastavničkog veća, dostavlja Školskom odboru predlog broja odeljenja radi raspisivanja konkursa za upis u prvi razred naredne školske godine.

U prvi razred učenici se upisuju na osnovu konkursa u junskom i avgustovskom roku.

Pravo na upis u prvi razred imaju učenici koji su položili kvalifikacioni ispit, odnosno koji su položili prijemni ispit koji organizuje Škola.

Redosled kandidata za upis u Školu, utvrđuje upisna komisija, na osnovu rezultata kvalifikacionog, odnosno prijemnog ispita i uspeha u prethodnom školovanju.

ČLAN 112.

ČLAN 113.

ČLAN 114.

IV UČENICI


U prvi razred Škole upisuje se od školske 2015/2016. godine lice sa stečenim osnovnim obrazovanjem i položenim završnim ispitom u skladu sa Zakonom.

Strani državljanin i lice bez državljanstva upisuje se u Školu pod istim uslovima i na način propisan Zakonom za državljane Republike Srbije.

Učenik koji prelazi iz druge škole, radi završavanja započetog školovanja u istom trajanju, polaže dopunske ispite iz predmeta koji nisu bili utvrđeni nastavnim planom i programom koji je učenik započeo da savlađuje, u rokovima utvrđenim rešenjem direktora, saglasno odredbama ovog Statuta i drugih opštih akata Škole.

Način i rokovi polaganja dopunskih ispita utvrđuje direktor rešenjem, a u skladu sa Statutom i opštim aktima Škole.

Učenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i iz vladanja.

Ocenjivanje je javno i svaka ocena učeniku mora odmah da bude obrazložena.

Ukoliko nastavnik ne obrazloži ocenu, a učenik to od njega zahteva, učenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu direktoru Škole.

Uspeh učenika u učenju izražava se ocenom u skladu sa posebnim zakonom.

Vladanje učenika ocenjuje se opisno u toku polugodišta a brojčano na kraju prvog i drugog polugodišta i utiče na opšti uspeh.

Vladanje vanrednog učenika se ne ocenjuje.

Uspeh učenika iz izbornih predmeta ocenjuje se opisno i ova ocena ne utiče na opšti uspeh učenika.

ČLAN 115.

ČLAN 116.

ČLAN 117.

ČLAN 118.


Učenik se ocenjuje najmanje 3 puta u polugodištu.

Način, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja propisuje ministar.

Zaključnu ocenu na predlog predmetnog nastavnika i ocenu iz vladanja na predlog odeljenskog starešine utvrđuje Odeljensko veće.

Opšti uspeh učenika na kraju prvog i drugog polugodišta utvrđuje se na osnovu aritmetičke sredine pozitivnih zaključnih brojčanih ocena iz predmeta, i ocene iz vladanja.

Učenik može biti zbog bolesti ili nekog telesnog nedostatka privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen, delimično ili u celini, nastave fizičkog vaspitanja.

Odluku o oslobađanju učenika od nastave fizičkog vaspitanja i ocenjivanju donosi Nastavničko veće na osnovu predloga lekara.

Učenik koji postiže izuzetne rezultate u učenju ima pravo da završi školovanje u roku kraćem od predviđenog.

Učenik ostvaruje pravo iz stava 1 ovog člana polaganjem ispita.

Ispunjenost uslova za završavanje školovanja u kraćem roku od predviđenog utvrđuje Nastavničko veće Škole.

Učenici koji se ističu svojim radom i ponašanjem, kao i učenici koji postižu izuzetne rezultate u savladavanju pojedinih oblika obrazovno–vaspitnog rada, mogu biti nagrađivani ili pohvaljivani u skladu sa opštim aktom Škole.

ČLAN 119.

ČLAN 120.

ČLAN 121.

ČLAN 122.


Učenik koji u toku školovanja postiže izuzetne rezultate u učenju i vladanju, proglašava se odlukom Nastavničkog veća, učenikom generacije.

Kriterijume za određivanje učenika generacije utvrđuje Nastavničko veće Škole.

Nagrade i pohvale izriču organi Škole, u skladu sa ovim Statutom i drugim opštim aktima Škole.

Pohvale mogu biti pismene i usmene i saopštavaju se javno pred odeljenjem, svim zaposlenima Škole ili pred nastavnicima i roditeljima.

Nagrade učeniku mogu biti u obliku posebnih diploma, uverenja ili knjiga a u izuzetnim slučajevima i u novčanim iznosima.

Nagrade učenicima mogu dodeljivati i sponzori, odnosno donatori.

Učenici mogu dobiti i druge oblike materijalnog nagrađivanja koji se iskazuju kroz plaćene ekskurzije, letovanja, odmore, kupovinu sportske opreme i slično.

Nagrade se mogu dodeljivati i grupi učenika ili celom odeljenju za postignute rezultate na takmičenjima, u učenju, vladanju i slično.

Predlog za dodelu nagrada ili pohvala daje odeljenski starešina na osnovu mišljenja odeljenskog veća ili stručnog aktiva.

U školi se polažu sledeći ispiti:

1. razredni ispit;2. popravni ispit;3. maturski ispit;4. završni ispit;5. dopunski ispit i 6. ispit za vanredne učenike.

Ispiti se polažu po propisanom nastavnom planu i programu za određeni predmet i razred.

ČLAN 123.

ČLAN 124.


Vreme, način i rokovi polaganja ispita utvrđuju se Pravilnikom o ispitima koji se organizuju u Školi.

O vremenu i mestu polaganja ispita učenici se obaveštavaju pre početka ispitnog roka, preko oglasne table Škole.

Prijavljivanje ispita vrši se na način i u rokovima predviđenim Pravilnikom o ispitima.

Učenik ispit polaže pismeno i usmeno u skladu sa nastavnim planovima i programima za određene predmete.

Ocena na ispitu, koji je učenik polagao pismeno i usmeno, jedinstvena je i utvrđuje se većinom glasova članova komisije.

Ocene se učenicima saopštavaju javno sa kraćim obrazloženjem.

Ocena komisije je konačna.

Iz opravdanih razloga (bolesti i sl.) ispitna komisija može odložiti polaganje ispita učeniku, ali najkasnije do poslednjeg dana ispitnog roka.

Svi ispiti se organizuju u prostorijama Škole i polaže se pred ispitnom komisijom od 3 člana, koju obrazuje direktor Škole, od kojih su najmanje 2 stručna za predmet, a čine je predsednik, ispitivač i stalni član.

ČLAN 125.

ČLAN 126.

ČLAN 127.

ČLAN 128.

ČLAN 129.


Predsednik komisije prilikom polaganja popravnih i razrednih ispita je odeljenski starešina ukoliko nije ispitivač. Ispitna komisija donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.

Razredni ispit polaže učenik koji iz opravdanih razloga nije prisustvovao nastavi više od jedne trećine ukupnog godišnjeg broja časova, a ocenjivanjem se utvrdi da nije savladao sadržaje nastavnog plana i programa.

Učenici polažu razredni ispit iz predmeta iz koga nije organizovana nastava najmanje za jednu trećinu ukupnog godišnjeg broja časova nastave.

Razredni ispit polaže se u junskom i avgustovskom ispitnom roku .

Popravni ispit polaže učenik koji na kraju drugog polugodišta ili na razrednom ispitu ima do dve nedovoljne brojčane ocene iz obaveznih predmeta.

Učenik polaže popravni ispit u avgustovskom, a učenik završnog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Učenici iz stava 1 ovog člana završavaju razred ako polože popravni ispit iz svakog predmeta.

Učenik je završio razred kada na kraju školske godine ima pozitivne ocene iz svih obaveznih predmeta.

Redovan učenik se upućuje da ponavlja razred kada na kraju drugog polugodišta ima najmanje 3 negativne ocene iz obaveznih predmeta, kada ne pristupi polaganju razrednog, odnosno popravnog ispita ili ga ne položi.

Izuzetno, redovan učenik koji nije položio popravni ispit može da završi započeti razred u istoj školi naredne školske godine, u svojstvu vanrednog učenika ponovnim polaganjem nepoloženih ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi Škola. Kada završi razred, vanredan učenik ima pravo da se u istoj školskoj godini upiše u naredni razred, u istom svojstvu.

ČLAN 130.

ČLAN 131.

ČLAN 132.


Učenik završnog razreda koji ne položi popravni, završni odnosno maturski ispit završava započeto obrazovanje u istoj školi u svojstvu vanrednog učenika polaganjem ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi škola.

Redovan učenik ima pravo jedanput da ponovi razred u toku školovanja.

Vanredan učenik polaže ispit iz svakog predmeta utvrđenog nastavnim planom i programom, osim iz predmeta fizičko vaspitanje, ako je stariji od 20 godina.

Ispiti iz prethodnog stava ovog člana polažu se u skladu sa Pravilnikom o ispitima.

Maturski ispit polaže učenik na kraju četvorogodišnjeg trajanja obrazovanja.

Bliže odredbe o polaganju ispita iz stava 1, 2 i 3 ovoga člana utvrđuju se pravilnikom o ispitima.

Učenik, njegov roditelj ili staratelj ima pravo da podnese: prigovor na ocenu iz predmeta ili vladanja u toku školske godine, žalbu na zaključenu ocenu iz predmeta ili vladanja na kraju drugog polugodišta i žalbu na ispit.

Prigovor na ocenu iz predmeta ili vladanja podnosi se direktoru škole u roku od 3 dana od saopštenja ocene, žalba u roku od 3 dana od dobijanja đačke knjižice odnosno svedočanstva, a žalba na ispit propisan posebnim zakonom, u roku od 24 sata od saopštenja ocene.

Direktor Škole, u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom i odeljenskim starešinom odlučuje o prigovoru u roku od 3 dana. Ako oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega, rešenjem poništava ocenu i obrazuje komisiju za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika.

ČLAN 133.

ČLAN 134.

ČLAN 135.

ČLAN 136.


Po prigovoru, odnosno žalbi na ocenu iz vladanja, direktor, u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom i odeljenskim starešinom, utvrđuje ocenu iz vladanja.

Direktor Škole je dužan da odluči o žalbi u roku od 24 sata od njenog prijema. Ako utvrdi da je ocena iz predmeta izvedena suprotno Zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili je žalba iz drugih razloga osnovana, rešenje poništava zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita.

Ako utvrdi da je ispit obavljen protivno odredbama Zakona ili posebnog zakona i propisima donetim na osnovu njih, poništiće ispit i uputiće učenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od 3 dana od dana podnošenja žalbe.

Za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika, odnosno polaganje ispita, direktor rešenjem obrazuje komisiju od najmanje tri člana, od kojih su dva stručna za predmet odnosno oblast predmeta. Ukoliko Škola nema potreban broj stručnih lica za odgovarajući predmet angažuje stručno lice iz druge škole.

Nastavnik čija ocena je osporena ili na čiji je predlog utvrđenja zaključna ocena ne može da bude član komisije.

Kada je poništen ispit direktor obrazuje novu komisiju u čijem sastavu ne mogu da budu članovi komisije čiji je ispit poništen. Ocena komisije je konačna.

Prava učenika ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonom i posebnim zakonima, a Škola, odnosno svi zaposleni dužni su da obezbede njihovo ostvarivanje, a naročito pravo na:• kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeđuje ostvarivanje principa i ciljeva utvrđenih

zakonom;• uvažavanje ličnosti;• podršku za svestrani razvoj ličnosti, podršku za posebne iskazane talente i njihovu afirmaciju;• zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;• blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje;• informacije o njegovim pravima i obavezama:

ČLAN 137.

ČLAN 138.


• učestvovanje u radu organa Škole, u skladu sa Zakonom i posebnim zakonom;• slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta;• podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja:• pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učenika u obrazovno–vaspitnom

procesu ukoliko prava iz tačke 1. do 9. ovoga člana nisu ostvarena;• ostvarivanje svih prava učenika, prava na zaštitu i na pravično postupanje Škole prema

učeniku i kada povredi obavezu utvrđenu zakonom i opštim aktima Škole; • pravo na stipendiju, kredit, smeštaj i ishranu u domu učenika, u skladu sa posebnim

zakonom.

Škola je dužna da obezbedi sve uslove za ostvarivanje prava učenika iz stava 1 ovog člana.

Učenik, roditelj, odnosno staratelj može da podnese prijavu direktoru Škole u slučaju povrede prava iz stava 1 prethodnog člana ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema učeniku, u roku od 15 dana od nastupanja slučaja.

Direktor je dužan da prijavu razmotri i da, uz konsultaciju sa učenikom, roditeljem, odnosno starateljem učenika i zaposlenim, odluči o njoj i preduzme odgovarajuće mere, u roku od 15 dana od dana prijema prijave.

Zaposleni u Školi dužan je da prijavi direktoru odnosno Školskom odboru kršenje prava učenika.

U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava.

Učenik ima obavezu da:• redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;• poštuje školska pravila, odluku direktora i organa Škole; • radi na usvajanju znanja, veština i vrednosnih stavova propisanih školskim programom,

prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje;• u postupku ocenjivanja pokaže svoje stvarno znanje bez korišćenja raznih oblika prepisivanja

i drugih nedozvoljenih oblika pomoći;• ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;

ČLAN 139.

ČLAN 140.


• poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u Školi;• blagovremeno pravda izostanke;• čuva imovinu Škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija;• stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike;

Sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja ili se ne pridržava odluka direktora i organa Škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju svojih prava, Škola je dužna da, uz učešće roditelja, odnosno staratelja učenika, pojača vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenske zajednice, stručnim radom odeljenskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika.

Učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveza utvrđenu opštim aktom Škole, za težu povredu obaveza utvrđenu Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zakon) ili posebnim zakonom, i za povredu zabrane iz člana 44. i 45. Zakona.

Učenik, njegov roditelj odnosno staratelj odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese Školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa Zakonom i opštim aktom Škole.

Teže povrede obaveza učenika jesu:

• uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ;

• prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje Škola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;

• uništenje ili krađa imovine Škole, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;• podstrekavanje, pomaganje, davanje učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog

sredstva ili psihoaktivne supstance;• unošenje u Školu ili drugu organizaciju oružja ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili

povredi drugo lice;

ČLAN 141.

ČLAN 142.

ČLAN 143.


• ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u Školi i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja;

• upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

• neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno staratelja od strane Škole;

• učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere radi korekcije ponašanja učenika.

Lakše povrede obaveza učenika su:

• neopravdano izostajanje sa nastave do 35 časova u toku školske godine;• učestalo kašnjenje na časove ili ranije napuštanje časa bez odobrenja nastavnika;• nepridržavanje pravila ponašanja u Školi utvrđenim Pravilima o ponašanju učenika,

zaposlenih i roditelja učenika i drugim opštim aktima Škole;• nepristojno ponašanje prema učenicima, nastavnicima i drugim radnicima Škole;• nedolično ponašanje u Školi i školskom dvorištu;• nemaran odnos prema radu, nastavnim sredstvima, imovini Škole i imovini drugih

organizacija za vreme izvođenja dela obrazovno-vaspitnog rada ili organizovanih poseta;• nedisciplinovano ponašanje u učionici i drugim prostorijama Škole za vreme trajanja nastave,

ispita kao i na drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada u okviru sportskih, kulturnih ili drugih aktivnosti;

• neprimereno odevanje u Školi ili drugoj organizaciji za vreme školskih aktivnosti;• zloupotreba lekarskog opravdanja;• korišćenje mobilnog telefona, elektronskih uređaja, vokmena i drugih sredstava kojima se

remeti disciplina na času ili na drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, a kojima se ne ugrožavaju prava drugih i ne služi za prevaru u postupku ocenjivanja;

• drugi slučajevi utvrđeni opštim aktima Škole;

Vaspitno-disciplinski postupak je hitan i pokreće se zaključkom direktora. Zaključak sadrži podatke o učeniku, opis teže povrede obaveze učenika, odnosno zabrane iz člana 44 i 45 Zakona, vreme, mesto i način izvršenja povrede i odgovarajuće dokaze.

ČLAN 144.


Zaključak iz stava 1 ovog člana dostavlja se učeniku, odnosno njegovom roditelju ili staratelju, odeljenskom starešini, stručnim saradnicima, odnosno odgovarajućem stručnom timu.

Učenik mora biti saslušan, a ako je maloletan, uz prisustvo roditelja.

Vaspitno-disciplinski postupak vodi se u skladu sa opštim aktom Škole primenom pravila opšteg upravnog postupka i okončava se rešenjem direktora Škole.

Za povredu obaveze odnosno zabrane propisane zakonom i opštim aktom Škole mogu da se izreknu mere i to:

• za lakšu povredu obaveza učenika, vaspitna mera – opomena, ukor odeljenskog starešine ili ukor Odeljenskog veća, u skladu sa opštim aktom Škole;

• za težu povredu obaveza učenika, vaspitno-disciplinska mera – ukor direktora, ukor Nastavničkog veća i isključenje učenika iz Škole;

• za učinjenu povredu zabrane iz člana 44 i 45 Zakona, vaspitno-disciplinska mera;• prestanak svojstva učenika srednje škole u toj školskoj godini, bez prava na nastavak

obrazovanja u istoj školi.

Vaspitna mera izriče se učeniku za lakšu povredu obaveze iz stava 1 tačka 1) ovoga člana, bez vođenja vaspitno-disciplinskog postupka.

Mera iz stava 1 ovoga člana može da se izrekne učeniku ako je Škola prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz člana 137. ovog Statuta.

Kada preduzete aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponašanja učenika, obustaviće se postupak, osim ako je učinjenom povredom zabrane iz člana 44 i 45 Zakona ozbiljno ugrožen integritet drugog lica.

ČLAN 145.

ČLAN 146.


Mere iz člana 114 stav 1 tačka 2 i 3 izriču se učeniku nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka i utvrđene odgovornosti.

Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriču se u školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze učenika.

Nastavničko veće donosi odluku o vaspitno-disciplinskoj meri isključenja učenika iz škole i prestanku svojstva učenika u toj školskoj godini, bez prava na nastavak obrazovanja u istoj Školi, a direktor donosi rešenje o navedenim vaspitno-disciplinskim merama.

Učenik, njegov zakonski zastupnik ima pravo da podnese žalbu školskom odboru na izrečene vaspitno-disciplinske mere za izvršenu težu povredu obaveza učenika ili za povredu zabrane iz člana 44 i 45 zakona u roku od 3 dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđenoj odgovornosti i izrečenoj meri.

Školski odbor rešava po žalbi iz stava 1 ovoga člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Žalba odlaže izvršenje rešenja direktora.

Protiv drugostepenog rešenja o izrečenoj vaspitno-disciplinskoj meri: isključenje učenika iz škole, učenik, njegov zakonski zastupnik ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Učenik, njegov zakonski zastupnik koji smatra da su mu povređena prava utvrđena Zakonom ili posebnim zakonom, donošenjem ili nedonošenjem odluke nakon podnošenja prijave, prigovora ili žalbe, odnosno ako je povređena zabrana iz člana 44 i 45 Zakona pravo iz člana 134 ovog Statuta, što utiče na status učenika, ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava Ministarstvu, u roku od osam dana od dana saznanja za povredu svojih prava.

ČLAN 147.

ČLAN 148.

ČLAN 149.

ČLAN 150.

ČLAN 151.


Ako oceni da je zahtev iz stava 1 ovoga člana osnovan, Ministarstvo će u roku od osam dana od dana prijema zahteva da upozori Školu i odredi joj primeren rok za otklanjanje povrede Zakona.

Ako Škola ne postupi po upozorenju iz stava 2 ovoga člana, ministarstvo će odlučiti o zahtevu.

U Školi se organizuje učenički parlament radi:

1. davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponašanja u Školi, merama bezbednosti učenika, godišnjem planu rada, školskom razvojnom planu, školskom programu, načinu uređivanja školskog prostora, izboru udžbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u Školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje;

2. razmatranje odnosa i saradnje učenika i nastavnika ili stručnog saradnika i atmosfere u Školi;

3. obaveštavanje učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje i o aktivnostima učeničkog parlamenta;

4. aktivnog učešća u procesu planiranja razvoja Škole i u samovrednovanju Škole;5. predlagača članova stručnog aktiva za razvojno planiranje iz reda učenika;

Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja u Školi koje predlaže i bira odeljenska zajednica. Parlament se bira svake školske godine. Članovi parlamenta biraju predsednika.

Parlament bira dva predstavnika učenika koji učestvuju u radu Školskog odbora, odnosno proširenog saziva Školskog odbora u skladu sa Zakonom.

Program rada parlamenta je sastavni deo godišnjeg programa rada Škole.

Učenički parlamenti škola mogu da se udružuju u zajednicu učeničkih parlamenata.

ČLAN 152.


Učenici jednog odeljenja Škole obrazuju odeljenjsku zajednicu.

Odeljenjska zajednica ima sledeća prava i obaveze:

• daje predloge i mišljenja stručnim organima, savetu roditelja i direktoru Škole o pravilima ponašanja u Školi,

• daje predloge direktoru Škole o učešću na sportskim i drugim takmičenjima,• razmatra odnose i saradnje učenika i nastavnika,• razmatra izveštaj i daje mišljenje i predloge odeljenskom starešini o preduzetim aktivnostima

u okviru pojačanog vaspitnog rada sa učenicima koji vrše povredu pravila ponašanja ili se ne pridržavaju odluka direktora i organa Škole.

Odeljenjska zajednica ima predsednika, a može imati po potrebi i blagajnika, koga biraju učenici većinom glasova.

ČLAN 153.


ZAPOSLENI U ŠKOLIV

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u Školi ostvaruju nastavnici.

Stručne poslove u Školi obavljaju stručni saradnici: pedagog, psiholog i bibliotekar.

Poslove pripreme laboratorisjkih vežbi, izvođenja i demonstriranja postupaka, tehničko-tehnološke pripreme i drugih poslova, pod neposrednim rukovodstvom nastavnika, obavlja pomoćni nastavnik.

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave.

Zadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, uvažavajući principe obrazovanja, predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogućnosti učenika.

Zadatak stručnog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim i drugim oblicima rada unapređuje obrazovno-vaspitni rad i saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima u ustanovi, da prati ostvarivanje utvrđenih standarda postignuća, pruža podršku nastavnicima i vaspitačima za unapređivanje njihovog obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa principima, ciljevima i standardima postignuća, pomoć nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomoć učenicima, roditeljima, nastavnicima i vaspitačima, po pitanjima koja su od značaja za obrazovanje i vaspitanje i razvoj profesionalne karijere učenika.

ČLAN 154.

ČLAN 155.

ČLAN 156.


Poslove nastavnika odnosno stručnog saradnika, može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem.

Odgovarujuće visoko obrazovanje za nastavnika jeste obrazovanje stečeno na:

• na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke

akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje i 97/08), počev od 10. septembra 2005. godine;

• na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Izuzetno, nastavnik može biti i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem.

Nastavnik i stručni saradnik mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova (od školske 2012/13. godine).

U obavljanju obrazovno-vaspitnog rada nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku mogu da pomažu i druga lica, u skladu sa ovim Zakonom.

Nastavnici i stručni saradnici kao i drugi zaposleni u Školi dužni su da svojim radom i ukupnim ponašanjem poštuju opšte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, opštih i posebnih standarda postignuća i razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.

Vrstu obrazovanja nastavnika i stručnog saradnika i pomoćnog nastavnika propisuje ministar prosvete.

ČLAN 157.


U radni odnos u Školi može da bude primljeno lice, pod uslovima da:

• ima odgovarajuće obrazovanje;• ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;• nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna

kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, za krivično delo primanje mita ili davanje mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa Zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

• ima državljanstvo Republike Srbije;• zna jezik na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.

Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 1) i 4) i stava 2. ovog člana podnose se uz prijavu na konkurs, a iz stava 1. tačka 2) ovog člana pre zaključenja ugovora o radu. Dokaz iz stava 1. tačka 3) ovog člana pribavlja ustanova.

Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

Poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu:licenca).

Nastavnik i stručni saradnik koji ima licencu može da ostvaruje individualni obrazovni plan za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju ako je za to osposobljen, po programu i na način koji propisuje ministar.

ČLAN 158.

ČLAN 159.


Bez licence poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja :

1. pripravnik,2. lice koje ispunjava uslove za nastavnika i stručnog saradnika,sa radnim stažom stečenim

van škole, pod uslovima i na način predviđen za pripravnike,3. lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme. Radi zamene odsutnog zaposlenog;4. pedagoški asistent i pomoćni nastavnik.

Lice iz stava 3. tačka 1. i 3. ovog člana, može da obavlja poslove nastavnika i stručnog saradnika najduže 2 godine od dana zasnivanja radnog odnosa u Školi.

Pripravnik je lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u Školi, na određeno ili neodređeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni rad nastavnika i stručnog saradnika, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu.

Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, Škola pripravniku određuje mentora.

Prva tri meseca pripravničkog staža nastavnik – pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika koji ima licencu koga mu određuje mentor.

Nastavnik – pripravnik za vreme prva tri meseca ne ocenjuje učenike.

Prva tri meseca pripravničkog staža stručni saradnik radi pod neposrednim nadzorom odgovarajućeg stručnog saradnika koji ima licencu i koga mu određuje mentor.

Izuzetno, ako škola nema odgovarajućeg nastavnika i stručnog saradnika sa licencom, angažovaće ga iz druge škole na osnovu ugovora o dopunskom radu.

Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Pripravniku u radnom odnosu na neodređeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu – prestaje radni odnos.

ČLAN 160.


Pripravniku u radnom odnosu na određeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon položenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos.

Poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja i pripravnik – stažista.

Pripravnik – stažista savladava program za uvođenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom nastavnika i stručnog saradnika koji ima licencu.

Škola i pripravnik – stažista zaključuju ugovor o stažiranju u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine.

Ugovorom o stažiranju ne zasniva se radni odnos.

Pripravnik – stažista ima pravo da učestvuje u radu stručnih organa bez prava odlučivanja i nema pravo da ocenjuje učenike u školi.

Na ostvarivanje prava iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog Statuta koje se odnose na pripravnika.

Licenca je javna isprava.

Ministrastvo izdaje licencu i vodi registar nastavnika i stručnih saradnika kojima je izdata licenca. U registar se unose i podaci o suspenziji i oduzimanju licence.

Registar je javan.

Škola je dužna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika i stručnih saradnika.

Na zahtev lica koje ima pravni interes, Ministarstvo izdaje izvod iz registra.

Sadržaj i način vođenja registra kao i obrazac licence propisuje ministar.

Pravo na dobijanje licence ima nastavnik i stručni saradnik koji ima odgovarajuće obrazovanje za nastavnika, odnosno stručnog saradnika, savladan program uvođenja u posao nastavnika ili stručnog saradnika i položen ispit za licencu.

ČLAN 161.

ČLAN 162.

ČLAN 163.


Ministarstvo je dužno da, na lični zahtev, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva izda licencu licu koje ispunjava uslove.

U toku važenja licenca može da bude suspendovana.

Licenca se suspenduje na šest meseci nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je prestao radni odnos zbog izrečene mere za izvršenu težu povredu radne obaveze:

• izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;• nesprovođenje mera bezbednosti učenika i zaposlenih;• podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod učenika, ili njeno omogućavanje, davanje

ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;• podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance kod učenika ili

njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;• nošenje oružja u Školi ili krugu Škole;• neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi, brisanjem, dodavanjem,

precrtavanjem ili izostavljanjem podataka;• uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno obrasca javne isprave ili

javne isprave;

Suspenzija teče počev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa.

Za vreme dok traje suspenzija nastavnik i stručni saradnik nema pravo da radi u Školi.

Škola ima obavezu da Ministarstvu dostavi podatke o suspenziji licence nastavnika i stručnog saradnika odmah, a najkasnije u roku od tri dana od suspenzije.

Licenca se suspenduje i nastavniku i stručnom saradniku koji prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih principa, ciljeva i standarda postignuća, programa obrazovanja i vaspitanja, za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih stručnih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika.

ČLAN 164.

ČLAN 165.


Nastavniku i stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz navedenih razloga može da se ukine suspenzija, ukoliko najkasnije u roku od šest meseci od dostavljanja rešenja ministra ponovo položi ispit za licencu, a ako ga ne položi, prestaje mu radni odnos.

Licenca se suspenduje nastavniku i stručnom saradniku koji se nije stručno usavršavao, a prosvetni savetnik u svom izveštaju utvrdi da razlozi za to nisu opravdani.

Nastavniku i stručnom saradniku kome je suspendovana licenca na osnovu razloga iz stava 1. ovog člana ukida se suspenzija kada dostavi dokaze o odgovarajućem stručnom usavršavanju.

Nastavnik i stručni saradnik ima pravo da podnese prigovor ministru na izveštaj prosvetnog savetnika, u roku od osam dana od dana prijema izveštaja.

Ministar donosi rešenje o suspenziji na osnovu izveštaja prosvetnog savetnika s tim da u postupku donošenja rešenja razmatra podneti prigovor.

Ministar donosi rešenje o suspenziji u roku 30 dana od dana podnošenja prigovora, a ako prigovor nije podnet – u roku od osam dana od proteka roka za njegovo podnošenje.

Rešenje ministra o suspenziji licence konačno je u upravnom postupku.

Dok traje suspenzija licence nastavnik prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima drugih nastavnika i vaspitača koje mu određuje direktor, a stručni saradnik radu stručnog saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor.

Licenca se oduzima nastavniku i stručnom saradniku:• koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo: nasilja u porodici, oduzimanje

maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, primanja ili davanja mita, protiv polne slobode, pravnog saobraćaja i čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju;

• kome je prestao radni odnos zbog povrede zabrane iz čl. 44. do 46. Zakona;

ČLAN 166.

ČLAN 167.

ČLAN 168.


• kome je jedanput suspendovana licenca, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.

Licenca se smatra oduzetom narednog dana od dana prestanka radnog odnosa nastavnika i stručnog saradnika.

Rešenje ministra o oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku.

Lice kome je oduzeta licenca – nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.

Oduzeta licenca vraća se Ministarstvu preko Škole.

Škola ima obavezu da odmah dostavi Ministarstvu dokaz o osnovu za oduzimanje licence nastavnika i stručnog saradnika, a najkasnije u roku od tri dana od njenog oduzimanja.

Nastavnik i stručni saradnik, sa licencom i bez licence, dužan je da se stalno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa opštim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignuća.

U toku stručnog usavršavanja nastavnik i stručni saradnik može profesionalno da napreduje sticanjem zvanja:

• pedagoški savetnik,• samostalni pedagoški savetnik,• viši pedagoški savetnik i• visoki pedagoški savetnik.

Nastavnik i stručni saradnik ostvaruje pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje.

Nastavnik i stručni saradnik ima pravo na odsustvo iz škole u trajanju od tri radna dana godišnje radi pohađanja odobrenog oblika, načina i sadržaja stručnog usavršavanja.

Raspored odsustva nastavnika i stručnog saradnika radi stručnog usavršavanja planira pedagoški kolegijum.

Plan stručnog usavršavanja u skladu sa prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i standarda postignuća i prioritetima Ministarstva, donosi Školski odbor.

ČLAN 169.


Prijem u radni odnos u Školi vrši se na osnovu konkursa.

Direktor Škole raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos.

U postupku odlučivanja o izboru nastavnika i stručnog saradnika direktor škole pribavlja mišljenje Školskog odbora, nakon izvršene prethodne provere psihofizičkih sposobnosti kandidata.

Škola upućuje sve kandidate koji ispunjavaju uslove konkursa na proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa učenicima.

Proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.

U postupku odlučivanja o izboru nastavnika verske nastave, nakon izvršene prethodne provere psihofizičkih sposobnosti kandidata za rad sa učenicima, direktor Škole utvrđuje da li je kandidat na listi nastavnika verske nastave, koju je na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica utvrdio ministar.

Direktor donosi odluku o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u roku od 8 dana od dana dobijanja rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima. Odluku o izboru drugih zaposlenih u ustanovi direktor donosi u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na konkurs.

Kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu može da podnese prigovor Školskom odboru u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs.

Ako Školski odbor u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Zaposleni koji je u Školi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih u školskoj upravi sa koje se vrši preuzimanje.

ČLAN 170.

ČLAN 171.


Lista se utvrđuje do 15. avgusta za svaku narednu školsku godinu, u okviru školske uprave po jedinicama lokalne samouprave, a na osnovu prijava ustanova o zaposlenima koji imaju pravo na preuzimanje.

Pravo na preuzimanje ostvaruje se sporazumom, uz saglasnost zaposlenog.

Zaposleni koji se preuzima mora da ispunjava uslove za poslove za koje se preuzima i da ima proverenu psihofizičku sposobnost.

Škola može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;

2) do konačnosti odluke o izboru kandidata po raspisanom konkursu;

3) do izbora kandidata – kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove – do završetka školske godine;

4) radi izvođenja verske nastave, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat koji ispunjava uslove za rad na neodređeno vreme.

Nastavnika verske nastave upućuje u Školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.

Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

Škola prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom konkursu lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;

2) u svojstvu pripravnika;

3) radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta.

U postupku izbora pedagoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Za obavljanje poslova pedagoškog asistenta ustanova sa licem zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

ČLAN 172.

ČLAN 173.


Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Probni rad može da ugovori Škola sa nastavnikom i stručnim saradnikom koji ima licencu i koji se prima u radni odnos na neodređeno vreme.

Izuzetno od stava 1. ovog člana probni rad može da se ugovori i u slučaju prijema u radni odnos na određeno vreme duže od godinu dana.

Probni rad određuje se ugovorom o radu i može da traje najduže šest meseci.

Nastavnik i stručni saradnik koji je za vreme probnog rada pokazao da svojim kompetencijama može uspešno da radi na postizanju propisanih principa, ciljeva i standarda postignuća, nastavlja sa radom u istom radno-pravnom svojstvu, a ako se na osnovu ocene direktora, a po pribavljenom mišljenju pedagoškog kolegijuma, utvrdi da to nije pokazao, prestaje mu radni odnos.

Radni odnos prestaje danom otkaznog roka, bez prava na otpremninu.

Otkazni rok je 15 radnih dana.

Direktor Škole može da zaključi ugovor o izvođenju nastave ili za polaganje ispita, za najviše 30% od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca, odnosno koji samostalno obavlja delatnost, u slučajevima propisanim za radni odnos na određeno radno vreme.

Direktor Škole pre zaključenja ugovora o izvođenju nastave pribavlja saglasnost druge ustanove, odnosno poslodavca.

Lice angažovano po osnovu ugovora o izvođenju nastave ne stiče svojstvo zaposlenog u školi, učestvuje u radu stručnih organa škole bez prava odlučivanja, osim u radu odeljenjskog veća.

ČLAN 174.

ČLAN 175.

ČLAN 176.


Lice angažovano po osnovu ugovora o izvođenju nastave je dužno da sačini izveštaj o održanim časovima nastave, ispitima i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada na osnovu čega mu se isplaćuje naknada za rad.

U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje nastavnik izvodi nastavu 20 časova i četiri časa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu sa posebnim zakonom) – 60 odsto radnog vremena.

Stručni saradnik u Školi ostvaruje sve oblike rada sa decom, učenicima, nastavnicima pedagoškim asistentima, drugim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima učenika – 75 odsto radnog vremena.

Strukturu i raspored obaveza nastavnika i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje Škola godišnjim planom rada.

Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa učenicima može da se utvrdi tako da budu različiti u okviru radnih nedelja.

Struktura i raspored obaveza vannastavnog osoblja uređuje se Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta.

Nastavniku i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada, u skladu sa posebnim zakonom).

Nastavnik i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa učenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.

Nastavnik i stručni saradnik koji je ostao neraspoređen, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa Zakonom.

ČLAN 177.

ČLAN 178.


Zaposleni u školi ima pravo na odmore i odsustva prema opštim propisima o radu, opštem aktu, odnosno ugovoru o radu.

Zaposleni u Školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.

Zaposleni može da odgovara za:• lakšu povredu radne obaveze, utvrđenu ovim Statutom i drugim opštim aktom škole;• težu povredu radne obaveze propisanu Zakonom;• povredu zabrane propisanu čl. 44. 45. i 46. Zakona;• materijalnu štetu koju nanese Školi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

Direktor Škole pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog, u skladu sa Zakonom i opštim aktom Škole.

Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom na koji prigovor nije dopušten, a koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.

Lakše povrede radnih obaveza zaposlenih, kao i mere koje se mogu izreći, utvrđuju se opštim aktom Škole i ovim Statutom, a teže povrede radne obaveze i povrede zabrane utvrđene su zakonom.

Lakše povrede radnih obaveza i dužnosti jesu:

• neizvršavanje ili neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza koje su predviđene rešenjem o četrdesetočasovnoj radnoj nedelji, pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta i drugim opštim aktima Škole;

ČLAN 179.

ČLAN 180.

ČLAN 181.

ČLAN 182.


• neblagovremeni dolazak na posao i odlazak s posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje s posla za vreme kada je obavezno prisustvo;

• neopravdani izostanak s posla jedan radni dan;• zakašnjavanje na pojedine časove;• nesavesno čuvanje službenih spisa ili podataka;• neobaveštavanje o propustima u vezi sa zaštitom na radu;• izazivanje i prikrivanje materijalne štete, manjeg obima;• nedostavljanje potvrde lekara o privremenoj sprečenosti za rad, najkasnije u roku od tri

dana od dana nastanka sprečenosti;• nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima, učenicima i saradnicima, odnosno

ponašanje suprotno odredbama opštih akata Škole, a koje ne predstavlja težu povredu radnih obaveza;

• neprisustvovanje sednicama stručnih organa;• nevršenje dežurstva na odmorima po utvrđenom rasporedu;• samovoljno menjanje rasporeda časova bez znanja direktora;• onemogućavanje ili sprečavanje drugog radnika u izvršavanju svojih radnih obaveza;• pušenje u prostorijama Škole ili na mestima gde to nije predviđeno;• neopravdano neodazivanje ili izostajanje sa javne rasprave zaposlenog koji je pozvan kao

svedok u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti drugog zaposlenog; • odbijanje da primi učenika na čas ili izbacivanje učenika sa časa;• neuredno i neblagovremeno vođenje dnevnika rada tako što se: ne upisuju izostanci učenika,

ne upisuju časovi, ne popunjavaju stranice i tabele, ne upisuju opravdani i neopravdani izostanci, ne upisuju izrečene disciplinske mere učenicima i sl. a što ne predstavlja težu povredu radne obaveze;

• neotklanjanje nastale štete koja ugrožava bezbednost i uslove rada učenika, zaposlenih i trećih lica;

• obavljanje privatnog posla za vreme rada;• neopravdano propuštanje zaposlenog da u roku od 24 časa obavesti o sprečenosti dolaska

na posao;• neobavešavanje o promeni adrese prebivališta, prezimena, ili drugih podataka značajnih za

vođenje evidencija iz radnog odnosa;• neovlašćeno vršenje poslova, službenih i drugih radnji koje nisu ni naknadno odobrene od

strane direktora ili drugog nadležnog lica;• i druge povrede utvrđene opštim aktom Škole.


Za povrede iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u visini od 5 do 20% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta.

Na rešenje o ostvarivanju prava obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor Školskom odboru u roku od 8 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno, rešenja.

Školski odbor je dužan da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.

Školski odbor će odbaciti prigovor ukoliko je neblagovremen, nedopušten ili izjavljen od strane neovlašćenog lica.

Ako Školski odbor ne odluči po prigovoru u utvrđenom roku ili, ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Nastavnici i stručni saradnici ostvaruju pravo na štrajk, koje je regulisano zakonom, pod uslovima da obezbede minimum procesa rada Škole, u skladu sa zakonom, a koji iznosi:

• za nastavnika održavanje nastave u trajanju od 30 minuta u okviru dnevnog rasporeda, i obavljanje ispita;

• za stručnog saradnika 20 časova rada nedeljno.

Nepridržavanje odredaba zakona o minimumu procesa rada u Školi povlači pokretanje disciplinskog postupka i izricanje mere prestanka radnog odnosa.

Direktor Škole, za vreme štrajka organizovanog protivno obavezi u stavu 1. i 2. ovog člana, mora obezbediti ostvarivanje nastave, odnosno, ispita za vreme dok traje štrajk.

ČLAN 183.

ČLAN 184.


Škola vodi propisanu evidenciju i izdaje javne isprave, u skladu sa posebnim zakonom.

Škola vodi bazu podataka.

Lični podaci upisani u evidenciju prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste za potrebe obrazovno-vaspitnog rada i dostavljaju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za obavljanje zakonom utvrđenih poslova.

Svi vidovi prikupljanja, obrade, objavljivanja i korišćenja podataka sprovode se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Za potrebe naučnoistraživačkog rada i prilikom izrade statističkih analiza, lični podaci koriste se i objavljuju na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta učesnika obrazovanja i vaspitanja.

Javna isprava izdata suprotno ovom i posebnom zakonu – ništava je.

Škola vodi sledeću evidenciju:

• matičnu knjigu,• knjigu evidencije o obrazovno-vaspitnom radu (dnevnik rada),• evidenciju o ispitima,• evidenciju o uspehu učenika na kraju školske godine, izdatim svedočanstvima i diplomama,• evidenciju o podeli predmeta na nastavnike i zaduženjima nastavnika u toku školske godine.

Evidencija se vodi na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.

Škola trajno čuva matičnu knjigu i evidenciju o izdatim svedočanstvima i diplomama, a ostale evidencije 10 godina.

ČLAN 185.

ČLAN186.

VI JAVNE ISPRAVE I EVIDENCIJA ŠKOLE


Na osnovu podataka unetih u evidenciju, Škola izdaje javne isprave.

Javne isprave su:

• đačka knjižica,• ispisnica,• uverenje,• svedočanstvo i• diploma.

Škola upisanom redovnom učeniku izdaje đačku knjižicu, a prilikom ispisivanja ispisnicu.

Škola izdaje učeniku uverenje o položenom ispitu, svedočanstvo za svaki završeni razred i diplomu o stečenom srednjem obrazovanju.

Javne isprave izdaju se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, u skladu sa Zakonom.

Obrazac javne isprave propisuje ministar prosvete i odobrava njegovo izdavanje.

Verodostojnost javne isprave se overava pečatom Škole, saglasno Zakonu.

Škola izdaje duplikat javne isprave u propisanom obrascu nakon proglašavanja javne isprave nevažećom u “Službenom glasniku RS”.

Duplikat javne isprave potpisuje direktor i overava na propisani način, kao i original.

U nedostatku propisanog obrasca, Škola izdaje uverenje o činjenicama unetim u evidenciju.

Škola poništava javnu ispravu ako utvrdi:

• da nije izdata na propisanom obrascu,• da ju je potpisalo neovlašćeno lice,• da nije overena pečatom u skladu sa Zakonom,

ČLAN 187.

ČLAN 188.

ČLAN 189.


• da nije izdata na jeziku i pismu u skladu sa Zakonom, • da nije izdata na osnovu propsane evidencije, ili da podaci u ispravi ne odgovaraju podacima

u javnoj evidenciji,• da imalac nije savladao propisani nastavni plan i program, odnosno nije položio propisane

ispite u skladu sa Zakonom.

Ako Škola ne poništi ispravu u roku od 15 dana od dana saznanja i ispite iz stava 1.ovog člana, poništiće je Minstarstvo prosvete.

Javnu ispravu koja je izdata neovlašćeno, takođe će poništiti Minstarstvo prosvete.

Škola, odnosno Minstarstvo prosvete, oglašava poništenu javnu ispravu u “Službenom glasnik RS”.

Lice koje nema javnu ispravu o završenom školovanju, a evidencija o tome, odnosno arhivska građa je uništena ili nestala, može da podnese zahtev nadležnom sudu na čijoj teritoriji je bilo sedište Škole, ili je sada, radi utvrđivanja završenog školovanja.

Potvrdu da je arhivska građa uništena ili nestala, izdaje Škola u kojoj je lice steklo obrazovanje ili organizacija koja je preuzela evidenciju, odnosno, arhivsku građu.

Ako takva organizacija ne postoji, potvrdu izdaje Ministarstvo prosvete.

ČLAN 190.


VII INFORMISANJE I OPŠTA AKTA

Zaposleni u Školi imaju pravo da redovno, blagovremeno i istinito budu obavešteni naročito o:

• izvršavanju godišnjeg plana rada Škole,• sticanju i korišćenju sredstava,• materijalno-finansijskom poslovanju,• odlukama Školskog odbora i drugih organa u Školi,• preporukama, nalozima i upozorenjima prosvetnih savetnika i prosvetnih inspektora.

U cilju organizovanja i sprovođenja poslovanja Škole u skladu sa Zakonom Škola može doneti sledeća opšta akta:

• Statut Škole;• Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova;• Pravilnik o radu; • Pravilnik o organizaciji i sprovođenju ispita;• Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu;• Akt o proceni rizika;• Pravila o ponašanju učenika, zaposlenih i roditelja učenika;• Pravilnikom o pravima, obavezama i odgovornosti učenika;• Pravilnik o merama zaštite i bezbednosti učenika;• Pravilnik o protivpožarnoj zaštiti;• i druga opšta akta.

ČLAN 191.

ČLAN 192.


U Školi se donose sledeći poslovnici:

• poslovnik o radu Školskog odbora;• poslovnik o radu Nastavničkog veća; • poslovnik o radu Saveta roditelja.

Poslovnike o radu donose organi čiji se rad njima uređuje.

ČLAN 193.


VIII POSLOVNA TAJNA

Poslovnu tajnu Škole predstavljaju isprave i podaci utvrđeni zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Škole, čije bi saopštavanje neovlašćenom licu bilo protivno poslovanju Škole i štetilo bi interesima i poslovnom ugledu Škole, ako zakonom nije drugačije određeno.

Isprave i druge podatke koji su utvrđeni kao poslovna tajna, može drugim licima saopštiti jedino direktor Škole.

Poslovnu tajnu dužni su da čuvaju svi zaposleni koji na bilo koji način saznaju za ispravu ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom.

Dužnost čuvanja poslovne tajne traje i po prestanku radnog odnosa.

Zaposleni su dužni da čuvaju poslovnu tajnu za koju saznaju u vršenju poslova sa drugim ustanovama i preduzećima.

Pored podataka koji su Zakonom proglašeni poslovnom tajnom, poslovnom tajnom smatraju se i:

• podaci o merama i načinu postupanja za vreme vanrednih okolnosti,• plan tehničkog i fizičkog obezbeđenja imovine i objekta Škole,• ugovori, ponude, finansijsko poslovanje i plate zaposlenih,• kao i drugi podaci i isprave koje Školski odbor proglasi poslovnom tajnom.

ČLAN 194.

ČLAN 195.

ČLAN 196.


Profesionalnom tajnom smatraju se lični i intimni podaci iz života zaposlenih i učenika, podaci iz molbi građana i roditelja učenika, čije bi saopštavanje moglo naneti moralnu i materijalnu štetu zaposlenom, učeniku, odnosno roditeljima učenika ili trećim licima.

Zaposleni čini težu povredu radne obaveze ako odaje profesionalnu ili poslovnu tajnu.

Zaposleni koji koristi isprave i dokumenta koja predstavljaju poslovnu ili profesionalnu tajnu dužan je da ih koristi samo u prostorijama Škole, i da ih čuva na način koji onemogućava njihovo korišćenje od strane neovlašćenih lica.

ČLAN 197.

ČLAN 198.


IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Izmene i dopune Statuta i drugih opštih akata koje donosi Školski odbor, vrše se po postupku i na način predviđen i za njihovo donošenje.

Ovaj prečišćeni tekst Statuta stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na veb-sajtu Škole.

Stupanjem na snagu odredaba ovog Statuta prestaju sa važenjem odredbe Statuta donetog 29.01.2015. godine.

Predsednik Školskog odbora

_______________________________________

Biljana Tadić Kuleto

ČLAN 199.

ČLAN 200.

Šumatovačka 45, Vračar, BeogradCara Dušana 34, Zemun, Beograd

[email protected]

+381 (0)11 7856 120

www.savremena-gimnazija.edu.rs

Documents

STATUT SAVREMENE GIMNAZIJE