Strategija i Akcioni Plan Za Razvoj Informacionog Drustva

8/8/2019 Strategija i Akcioni Plan Za Razvoj Informacionog Drustva

1/83

Na osnovu lana 45. stav 1. Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS, br. 55/05 i 71/05 ispravka),Vlada donosi

STRATEGIJU RAZVOJA INFORMACIONOG DRUTVA U REPUBLICI SRBIJI

1. UVOD

1.1 Zato je potrebna Strategija razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji?

Republika Srbija treba da posveti posebnu panju informacionim i komunikacionim tehnologijama (udaljem tekstu: IKT) u svim svojim razvojnim strategijama jer IKT pruaju velike mogunosti i imajusveopti uticaj na nacionalne privrede i globalnu konkurentnost.

Strategija razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji (u daljem tekstu: SRIDRS) e imati ulogu da: unapredi stanje u oblasti IKT, razjasni uloge, izgradi partnerstvo izmeu privatnog i javnog sektora i olaka uee svih kljunih

aktera, ukljuujui i nevladine organizacije (NVO), usmeri postojea oskudna sredstva na korienje IKT za nacionalne prioritete i pomogne

utvrivanje dinamike dopunskih ulaganja, upotpuni uticaj trita, promovie drutvene promene, omogui lokalnu inicijativu, osigura

zajedniko uenje i omogui irenje uspenih reenja, ukae na posebne potrebe i snagu vanih delova IKT industrije za izvoz i konkuretnost privrede, preusmeri nacionalni sistem inovacija da zadovolji sutinske i dugorone tehnoloke zahteve, IKT

(kao tehnologije opte namene), ukae na propuste u koordinaciji, istrai mrene efekte i obezbedi dopunska ulaganja za korienje

IKT kao infrastrukture koja osposobljava i prua potrebne usluge.

1.2 Razvoj informacionog drutva

Evropa

U 1994. i 1995. godini veliki broj drava u Evropi je izradio planove i politiku rada za razvoj elektronskekomunikacije u svojim drutvima. To su, na primer, uradile Velika Britanija, Francuska, Holandija,vedska, Danska, Norveka i Finska. Na transevropskom nivou, dokument Evropske unije o razvoju ikonkurentnosti i takozvani Bangemanov izvetaj su izdati 1993. i u leto 1994. godine.

Evropska unija je 2000. godine za drave lanice odredila razvojne ciljeve nazvane Lisabonska strategija.Ona obuhvata ciljeve i strategije iji je cilj priprema za tranziciju u privredu i drutvo koji su zasnovani naznanju, uz bolju politiku rada za informaciono drutvo i istraivanja i razvoj. Izgradnja informacionogdrutva je za EU u direktnoj vezi sa raspoloivou i dostupnou IKT graanima, organizacijama iitavom drutvu. Glavni panja EU je usmerena na IKT i poveanju infrastrukture i povezanosti. EU jediskusiju o informacionom drutvu prihvatila kao jednu od politika za proirenje infrastrukture i jaanjejedinstva drava lanica.

E-Evropa je lansirana decembra 1999. godine, kako bi EU osigurala sve koristi od promena koje donosiinformaciono drutvo Glavni ciljevi e Evrope su da svakog graanina svaki dom i kolu sva preduzea i


2/83

Bezbednost: elektronske mree se moraju osigurati od hakera i virusa i moraju biti dovoljnobezbedne da bi se izgradilo poverenje klijenata u elektronsko plaanje, pitanje bezbednosti se morauravnoteiti sa moguom povredom privatnosti graana.

E-ukljuivanje: osigurati da je informaciono drutvo dostupno najveem delu stanovnitva, bezobzira na geografske i socijalne razlike.

E-uprava: pribliiti dravnu upravu graanima i privredi obezbeivanjem modernih javnih uslugaputem interneta do 2007 uglavnom preko brzih internet prikljuaka (irokopojasni pristup).

E-uenje: prilagoditi obrazovni sistem i obuavanje u EU privredi zasnovanoj na znanju i digitalnojkulturi.

E-zdravlje: obezbediti elektronske zdravstvene usluge koje su korisniki orijentisane i informacijeza graane i zdravstvene radnike irom Evrope. Glavno pitanje u ovoj taki je uvoenjeinfrastrukture za zdravstvenu zatitu, prevenciju bolesti i zdravstveno obuavanje preko interneta.

E-poslovanje: stimulisanje razvoja e-trgovine (kupovina i prodaja putem interneta) i s time tesno povezana reorganizacija poslovnih procesa korienjem digitalne tehnologije. E-Evropa predlaeusvajanje zakona o e-trgovini i promovisanje samoregulisanja, uspostavljanje elektronskog tritaza javne nabavke i ohrabruje MSP da postanu digitalna.

U cilju lakeg uporeivanja i razmene informacija ne samo meu zemljama kandidatima ve i sa dravamalanicama Evropske unije, aktivnosti su koncentrisane na ista tri glavna cilja koja su utvrena u e-Evropi iusvojeni su isti indikatori koje je EU-15 izabrao za praenje i uporeivanje napretka. Meutim, zemljekandidati shvataju da je za potpuni uspeh preduzetih akcija neophodno ubrzati efektivno uvoenje iprimenu evropskih pravnih tekovina (acquis communautaire) u oblastima koje se odnose na informacionodrutvo. Rezultat toga je ukljuivanje dodatnog cilja specifinog za zemlje centralne i istone Evrope kojise odnosi na postavljanje temelja za informaciono drutvo u njihovim privredama. Ostvarenje sledeihciljeva e-Evrope+ moe se znaajno ojaati i ubrzati putem prekogranine i meunarodne saradnje:

1. Ubrzati postavljanje osnovnih elemenata za informaciono drutvo.

Ubrzati obezbeivanje pristupanih komunikacionih usluga za sve. Usklaivanje pravnog sistema i sprovoenje acquisa koji je relevantan za informaciono

drutvo.

2. Jeftiniji, bri i siguran internet.

Jeftiniji i bri pristup internetu. Bri internet za istraivae i studente. Sigurne mree i smart kartice.

3. Ulaganje u ljude i znanja.

1. Evropska omladina u digitalnom dobu.2. Rad u oblasti privrede zasnovane na znanju.3. Uee svih u privredi zasnovanoj na znanju.

4. Stimulisanje upotrebe interneta.

Ubrzavanje e trgovine


3/83

istraivanja i partnerstva s industrijom. Komisija e posebno promovisati irokopojasne i sugurne mreevelike brzine koje nude bogat i raznovrstan sadraj u Evropi.

U svojoj inicijativi i2010, Komisija istie tri prioriteta politike rada:

Stvaranje otvorenog i konkuretnog trita za informaciono drutvo i medijske usluge u EU. Da bi podrala tehnoloko pribliavanje uz pribliavanje politike, Komisija e predloiti: efikasnu politiku upravljanja frekventnim spektrom u Evropi (2005), modernizaciju pravila o uslugamaaudiovizuelnih medija (krajem 2005); auriranje zakonskog okvira za elektronske komunikacije(2006), strategiju za sigurno informaciono drutvo (2006), i sveobuhvatni pristup za efektivno imeuoperativno upravljanje digitalnim pravima (20062007).

Inicijativa i2010 utvruje mere za vee ulaganje u istraivanje IKT da bi se tako ostvarila veadobit, npr. transevropski demostracioni projekti kojima se testiraju predvieni rezultati istraivanjai bolja integracija malih i srednjih preduzea u istraivake projekte EU.

Promovisanje sveobuhvatnog evropskog informacionog drutva. Da bi se prevaziao jaz izmeuonih koji imaju i onih koji nemaju u informacionom drutvu Komisija e predloiti: akcioni plano uslugama e-uprave usredsreene na graane (2006); tri vodee inicijative IKT za kvalitet ivota,tehnologija za starije osobe, inteligentna vozila koja su pametnija, sigurnija i istija, i digitalnebiblioteke koje e omoguiti da multimedijska i viejezika evropska kultura bude dostupna svima.(2007); i aktivnosti na prevazilaenju geografske i drutvene digitalne podele to je vrhunac uevropskoj inicijativi o e-sveobuhvatnosti (2008).

Region jugoistone Evrope

Zemlje jugoistone Evrope su aktivne na regionalnom nivou i bave se uvoenjem i razvojem IKT u okviruInicijative elektronska jugoistona Evropa Pakta za stabilnost u jugoistonoj Evropi (e-JIE) sa ciljem daodgovore na izazove koje donosi razvoj informacionog drutva, iskoriste sve potencijale koje pruamoderna IKT i poveaju mogunost integracije svojih privreda u svetsko trite.

Ciljevi inicijative e-JIE su sledei: bolja integracija zemalja JIE u svetsku privredu zasnovanu na znanju; podrka zemljama u regionu u razvoju informacionog drutva, ukljuujui postavljanje standarda,

korienje najboljih primera iz prakse i prenos znanja; stvaranje odgovarajuih institucija za izgradnju informacionog drutva za sve, u skladu s politikom

rada EU; koordinacija i podrka regionalnih projekata IKT u razliitim oblastima kao to su e-poslovanje, e-

uprava i e-obrazovanje.

Na konferenciji Telekomunikacije za razvoj koja je odrana u Beogradu 29. oktobra 2002. godine, zemljejugoistone Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, BJR Makedonija, Moldavija, Srbija i CrnaGora) prihvatile su i potpisale meunarodni sporazum Agenda e-JIE za razvoj informacionog drutva(Agenda e-JIE), kao osnovni dokument za razvoj informacionog drutva u ovom regionu. Ovaj sporazum jeu skladu s akcionim planovima e-Evropa 2002 i 2005 i planom e-Evropa+ za zemlje kandidate i predstavlja potvrdu spremnosti zemalja jugoistone Evrope da rade na razvoju informacionog drutva u skladu srazvojnim procesima IT u Evropi Ovaj dokument su takoe prihvatile zemlje lanice Procesa saradnje u


4/83

Na Regionalnoj ministarskoj konferenciji o informacionom drutvu, odranoj u Solunu od 30. juna do 1.jula 2005, zemlje jugoistone Evrope su analizirale dosadanji napredak postignut u okviru inicijative e-JIEPakta za stabilnost jugoistone Evrope i razgovarale o nastavku akcija definisanih Agendom e-JIE kaozajednikim akcionim planom za razvoj informacionog drutva u ovom regionu, ali i kao preduslovom zadublju integraciju regiona jugoistone Evrope u evropske tehnoloke i razvojne trendove. Uvaavajuisloenost nekih zadataka obuhvaenih Agendom e-JIE, zemlje jugoistone Evrope su na Ministarskojkonferenciji u Solunu definisale nove vremenske okvire za njihovu realizaciju kako sledi:

BAVEZA NOVI ROKUsvajanje nacionalnih strategija za razvoj ID na osnovuzajednikih uputstava koje je pripremila radna grupa e-JIE

decembar 2005.

Osnivanje tela za razvoj ID na osnovu jedinstvenog opisarada koji je pripremila radna grupa e-JIE

mart 2006.

Zakonodavni okvir za e-potpis mart 2006.Zakonodavni okvir za e-trgovinu mart 2006.Zakon o sajberkriminalu jun 2006.Zakon o elektronskim komunikacijama jun 2008.Zakon o zatiti podataka o linosti jun 2006.

Ministarska konferencija koja je odrana u Grkoj je takoe bila prilika za zemlje jugoistone Evrope i zaGrku i Rumuniju da potpiu Memorandum o razumevanju o pokretanju Inicijative za razvojirokopojasnih mrea u jugoistonoj Evropi (b-JIE). Glavni ciljevi ove inicijative su sledei: 1)promovisanje integralnih veza u sektoru elektronskih komunikacija izmeu zemalja u regionu jugoistoneEvrope, sa ciljem da se ojaaju sposobnosti i mogunosti na obe strane, 2) realizacija zajednikih interesa uunapreivanju razvoja investicija, zajednikih projekata, razvoja tehnologije i trita u sektoru elektronskihkomunikacija, 3) razvoj jedinstvenog trita irokopojasnih mrea u regionu koje e u potpunosti bitipovezano s evropskim i svetskim mreama, 4) primena programa i tehnoloke i industrijske saradnje iji jecilj negovanje poslovnih partnerstava izmeu zemalja jugoistone Evrope.


5/83

2. INICIJATIVE, PRIORITETI I CILjEVI

2.1 Uvod

Informaciona i komunikaciona tehnologija je, po mnogo emu, jedinstvena tehnologija. Ona imakarakteristike tehnologije praga, s potencijalom da brzo promeni itavu strukturu drutva i preoblikujenain na koji je organizovana naa privreda.

E-spremnost

Veina poslovnih strategija poinje pregledom ili procenom postojeeg stanja poslovanja. One seusredsreuju na kljune elemente poslovanja kao to je baza korisnika, njen rad, njena proizvodna linija iopisuju stanje poslovanja sa osvrtom na svaku od ovih oblasti, ta je postignuto u bliskoj prolosti, i istiurelativne dobre i loe strane i mogunosti. Procena koliko je trenutno stanje dobro (ili loe) utie na stepenpromene koja e u budunosti biti neophodna.

Slian pristup je neophodan za razvoj nacionalnih strategija za razvoj informacionog drutva. Sticanje uvidau to gde se nalazi jedna drava u smislu kljunih elemenata razvoja njene IKT mora stvoriti osnovu zarazvoj nacionalne strategije.

2.2 Nacionalna informaciona infrastruktura

Pojam informacioni sistem oznaava drutvenu sposobnost zasnovanu na informacijama, i kao takav, onukljuuje ne samo tehnologiju hardver i softver i sadraj, ili podatke, nego i organizaciju, inicijative,procedure, kao i ljude koji su u sve to ukljueni.

Pojam strateki informacioni sistem odnosi se na odreenu vrstu sistema od bitnog znaaja za ekonomskeaktivnosti. Na primer, sistemi za obraun i plaanja, za upravljanje javnim finansijama su stratekeneophodnosti za zdravo makroekonomsko upravljanje i efikasnost transakcija u privredi koja se razvija.Koji e sistemi imati ovakav strateki znaaj odreuje svaka zemlja pojedinano. Postoji, pak, osnovnagrupa stratekih informacionih sistema koji moraju postojati u svakoj zemlji da bi postojao stalni

ekonomski razvoj. U ovu grupu spadaju sistemi koji:

Omoguavaju optu ekonomsku aktivnost (sistemi za nacionalnu statistiku i sudsku administraciju); Omoguavaju funkcionisanje finansijskih trita i razvoj privatnog sektora (sistemi za registrovanje

svojine, zemljita i kompanija, za obraun i plaanja, za nadgledanje rada finansijskih institucija); Poboljavaju pruanje infrastrukturnih usluga (sistemi za kontrolu avio transporta, registraciju

vozila, lukog prometa i upravljanje komunalnim slubama); Poveavaju trgovinsku i optu konkurentnost (sitemi koji olakavaju trgovinu i carinsku upravu); Upravljaju makroekonomijom i upravom (planiranje i budetiranje, upravljanje dugom, plate

dravnih slubenika, carinska uprava i voenje trokova na nacionalnom i lokalnom nivou); Bore se protiv siromatva (socijalno osiguranje, osnovno obrazovanje i zdravstveno osiguranje); Izgrauju ljudski kapital (mree kola, univerziteta i centara za istraivaki rad; informacioni

sistemi po sektorima za obrazovanje i zdravstvo) i uvaju ivotnu sredinu (popis prirodnih bogatstava, geografski podaci, monitoring ivotne sredine,

industrijske, odnosno trgovinske dozvole i sistem za regionalno planiranje).


6/83

1. Kljuna strateka pitanja

Ovaj deo bi bio usredsreen na kljuna strateka pitanja koja moraju biti uzeta u obzir prilikom izrade e-strategije za odreenu granu. U samom obrascu bi se nalazili primeri za ova pitanja. Dok neka od spornihpitanja imaju univezalnu primenu, druga mogu oslikavati faktore u lokalnom kontekstu. Veoma je vano iod sutinskog znaaja za one koji planiraju da obrate posebu panju na spoljne faktore koji utiu na lokalnookruenje. Uesnici u procesu planiranja moraju biti navedeni da identifikuju pitanja koja su znaajna ulokalnom kontekstu, ak i kad ta pitanja imaju ire meunarodne implikacije.

2. Strateke mogunosti

Izrada i upotreba IKT prua mnotvo mogunosti za ekonomski rast i razvoj. IKT moe da promenistrukturu ekonomskih i fizikih odnosa i prui ekonomskim akterima nove naine na koje e saraivati iposlovati. U procesu izrade granskih e-strategija planeri bi trebalo da identifikuju strateke mogunosti kojeIKT prua, a koje su od naroitog znaaja za lokalno okruenje.

3. Povezivanje grana

Privredne grane ne funkcioniu izolovano, ve su umnogome povezane jedna sa drugom. Prilikom izrade irazvoja e-strategija, veliku panju treba obratiti na postojeu i moguu povezanost izmeu razliitih grana privrede. Usredsreivanjem na pitanja koja ukljuuju vie grana, planeri su u stanju da predvidepotencijalne probleme i otkriju nove mogunosti za primenu i pruanje usluga.

4. Kljuni faktori uspeha

U procesu stratekog planiranja neophodno je identifikovati nekoliko kljunih faktora uspeha (ili neuspeha)koji e dovesti do uspenog usvajanja IKT. Oni su naroito vani da bi se privukla panja politikih iadministrativnih izvrilaca odgovornih za praenje i implementaciju politike i strategija IKT nanacionalnom i granskom nivou.

5. Mere uspeha

Za planiranje je od presudnog znaaja utvrivanje parametara kojima se odreuje da li implementacijarazvijenih strategija tee uspeno i da li one postiu eljeni cilj. Procenom implementacije i efektivnostiIKT aplikacija i usluga, planeri i ostali uesnici bie u mogunosti da shvate ta funkcionie na uspeannain i treba ga dalje podravati, a ta ne funkcionie i treba ga ili prilagoditi, ili potpuno izbaciti. Ovajkorak je obavezan s obzirom na ograniena finansijska sredstva s kojima veina zemalja raspolae.

2.4 Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji

Vlada je usvojila dokument Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji.U cilju tehniko-tehnolokog osavremenjavanja rada dravne uprave, primenom dostignua savremenihIKT, kao jedan od osnovnih principa reforme dravne uprave, utvren je princip modernizacije.

Cilj modernizacije dravne uprave je da se uvoenjem IT u rad dravnih organa, kako na centralnom, tako ina lokalnom nivou, omogui graanima dostupnost najrazliitijih servisa elektronskim putem, a takoe daim omogui javno iskazivanje stava u pogledu funkcionisanja dravne uprave i obavljanja javnih poslova


7/83

3. INSTITUCIONALNI OKVIR ZA RAZVOJ INFORMACIONOG DRUTVA

3.1 Uvod

Inicijativa vezana za promociju i unapreenje informacionog drutva bi trebalo da omogui Srbiji da krenedalje u pravcu razvoja i da se potpuno integrie u globalnu ekonomiju mnogo bre nego korienjem bilokoje druge tehnologije. Ovaj pristup ne bi trebalo samo da razvije IKT kao sektor, ve i da olaka brzuimplementaciju IKT reenja u svim ostalim sektorima, posebno u privredi i civilnom drutvu. Dravnauprava bi takoe trebalo da iskoristi IKT za meusobnu komunikaciju i usluge i na taj nain omoguiefikasnost i transparentnost u odnosu sa graanima i privredom. Ova inicijativa bi trebalo da promoviekorienje IKT od strane graana i privrede.

Postizanje gore pomenutih ciljeva nee biti mogue bez osnivanja odgovarajueg institucionalnog okvira,

koji bi organizovao, pospeivao i pomagao budui razvoj u oblasti informacionog drutva.

3.2 Funkcije Vlade

Tri osnovne nadlenosti koje vlade irom sveta moraju da uspostave za ID su:

Vlada kao regulator. Kao nacionalni regulator, Vlada je odgovorna za postavljanje nacionalnih pravilaza korienje tehnologije. Njih ine, npr.:

pravni okvir koji omoguava da se elektronsko poslovanje promovie na nacionalnom nivou iodravanje ovog okvira;

nacionalni standardi koji reguliu privatnost i bezbednost podataka; zakoni koji se odnose na zatitu intelektualne svojine; usvajanje standarda o podacima i komunikacijama koji zemlji obezbeuju internacionalnu

kompatibilnost i povezanost, itd; i zakoni koji se odnose na pristup izvorima informacija, nacionalnim i internacionalnim, ukljuujui

i internet.

Vlada kao pomaga. Kao pomaga, Vlada moe da stimulie korienje i omogui dostupnost IKTsvojim graanima. Ona moe da ohrabri razvoj industrije u privatnom sektoru tako to e joj nuditipomo i uklanjati prepreke na putu razvoja. Industrija IKT usluga i druge industrije zasnovane naznanju ne zahtevaju velika ulaganja u materijalnu infrastrukturu kao to su fabrike, sirovine, putevi idrugo. Davaoci IKT usluga mogu da se nalaze bilo gde u zemlji ukoliko postoje komunikacionikapaciteti koji odgovaraju globalnim standardima i visokokvalifikovana i efikasna radna snaga.

Vlada kao veliki korisnik IKT. Kao veliki korisnik IKT, esto najvei u zemlji, Vlada mora da tei dakoristi IKT kako bi postigla prihvatljive trokove pruanja usluga i informacija koje nudi svojim

graanima i efikasno voenje dravne uprave. Kao najvei kupac IKT opreme i usluga, ona takoemoe da utie na trite i da, na primer, koristi svoju kupovnu mo da pomogne razvoj nacionalne IKTindustrije. Ovo moe da poslui i kao primer najbolje prakse.

3.3 Organizovanost dravne uprave

1 1 Poslovi dravne uprave i struni poslovi u oblasti razvoja informacionog drutva na nivou


8/83

Republiki zavod za informatiku i Internet obavlja strune i poslove dravne uprave koji se odnose na:

unapreenje, razvoj i funkcionisanje informacionog sistema dravnih organa, lokalne samouprave ijavnih slubi;

primenu i korienje Interneta u radu dravnih organa, lokalne samouprave i javnih slubi; zatitu podataka; razvoj i primenu standarda u uvoenju informacionih tehnologija u dravnim organima.

Uprava za zajednike poslove republikih organa izmeu ostalog, nadlena je za poslove automatskeobrade podataka koji obuhvataju:

izradu i uvoenje projekata za automatizaciju administrativnih i drugih operativnih poslova koji seobavljaju u Upravi i republikim organima,

projektovanje i organizovanje dokumentacionih i drugih baza podataka za potrebe rada republikihorgana,

druge informatike poslove vezane za obezbeenje funkcionisanja i razvoj informacionog sistema.

U Republici Srbiji, kao i u drugim zemljama, pored organa koji su na nacionalnom nivou nadleni za razvojzajednikih komponenata informacionog drutva, drugi dravni organi i organizacije kojima su poverenajavna ovlaenja, nadleni su za razvoj i implementaciju informacionih sistema (podsistema) za poslove izsvog delokruga (informacioni sistem MUP-a, Poreske uprave, Uprave carina, Geodetski informacionisistem, informacioni sistem Uprave za veterinu, Pravosudni informacioni sistem i dr). U tom cilju najvei

broj dravnih organa ima posebne organizacione jedinice za obavljanje ovih poslova (sektori, odeljenja,odseci, grupe).

1.2 U zemljama EU, organizovanje za razvoj informacionog drutva prati se na taj nain to senavode organi koji su zadueni za sledee segmente: Politika, odnosno Strategija, Koordinacija,Implementacija, Podrka, Revizija, odnosno Ocenjivanje, Ostalo. Po ovim stavkama daje se prikaz stanja uRepublici Srbiji, na nacionalnom (centralnom) nivou.

3.4 Politika, odnosno Strategija

Osnovni ciljevi i smernice politike, odnosno strategije Vlade u oblasti razvoja informacionog drutva irazvoja elektronske uprave definisani su u dokumentu Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji(novembar 2004). Ovim dokumentom, polazei od osnovnih principa Evropskog administrativnog okvira,definisani su osnovni principi reforme dravne uprave, kojima e se Vlada rukovoditi u postizanju ciljevareforme dravne uprave i na kojima e poivati propisi kojima se ureuju odreene oblasti(decentralizacija,depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija i modernizacija). Ovim dokumentom izraena je jasnapolitika volja za reformu dravne uprave, pored ostalog primenom informacionih i komunikacionihtehnologija (IKT). Takoe, definisane su smernice prema kojima procesi funkcionisanja i metodologija

primene informacionih i komunikacionih tehnologija treba da postanu osnova za kompletnu reformudravne uprave i izraen stav da propise u oblasti informacionih tehnologija treba uskladiti sazakonodavstvom EU.

Vlada se opredelila za koncept prema kome je strateko upravljanje reformom povereno Vladinom Savetuza reformu dravne uprave, na ijem je elu predsednik Vlade, a u iji sastav ulaze ministri kljunihministarstava i direktor Republikog sekretarijata za zakonodavstvo Na operativnom nivou upravljanje


9/83

uiniti dostupnim najiroj javnosti, a takoe kao jednu od mera racionalizacije dravne uprave. Republikizavod za informatiku i Internet, kao posebna organizacija, nadlean je za unapreivanje, razvoj ifunkcionisanje informacionog sistema dravnih organa, lokalne samouprave i javnih slubi.

U drugim zemljama za politiku, odnosno strategiju u ovoj oblasti odgovorna su nadlena ministarstva,odnosno drugi organi.

U Irskoj Sektor predsednika Vlade direktno je odgovoran za informaciono drutvo i e-upravu, donoenjepolitike i strategije.

U Estoniji Ministarstvo za privredu i komunikacije ima politiku odgovornost za razvoj i implementacijudravne informacione politike. Ministarski Sektor za dravni informacioni sistem (RISO) igra glavnu uloguu elaboraciji i implementaciji ovih politika.

U pojedinim zemljama ovi poslovi su ili u nadlenosti organa i tela na nivou kabineta premijera (Maarska,Austrija), ili u nadlenosti dravnog organa na nivou ministarstva.

U Sloveniji nadleno je Ministarstvo za dravnu upravu, a u Slovakoj Ministarstvo saobraaja, pota itelekomunikacija i Ministarstvo finansija.

Poslovi razvoja elektronske uprave i poslovi razvoja informacionog drutva u Grkoj su izdvojeni iobavljaju se u dva posebna organa. Generalni sekretarijat za dravnu upravu i elektronsku upravu pri

Ministarstvu unutranjih poslova, dravne uprave i decentralizacije, nadlean je za poslove elektronskeuprave, a Ministarstvo privrede i finansija u okviru koga je Sekretarijat za informaciono drutvo nadleno jeza poslove razvoja informacionog drutva.

3.5 Koordinacija

Poslove koordinacije u mnogim zemljama obavljaju ministarstva, odnosno drugi organi koji su zadueni zacelokupan razvoj i uvoenje e-uprave (Slovenija, Estonija, Grka, Slovaka).

U Austriji ovi poslovi su u nadlenosti tela E-Government Platform, koga sainjavaju pojedini federalniministri, predsednici gradskih i lokalnih vlasti, ustanova socijalnog osiguranja i dr.

U Irskoj je ministar za informatiko drutvo odgovoran za koordinaciju i obezbeenje kontinualnog razvojainformatikog drutva u Irskoj, promociju i monitoring implementacije nacionalne politike u ovoj oblasti ipredstavlja zemlju u evropskim i drugim internacionalnim telima koja se bave problemima informatikogdrutva. Kabinetski komitet za informaciono drutvo koordinira aktivnosti na ministarskom nivou.Odeljenje za politiku informatikog drutva je deo Sekretarijata Vlade i odgovorno je za razvoj,koordinaciju i upravljanje implementacijom agende informatikog drutva. Reach agencija je deo

nacionalne e-vladine infrastrukture i zaduena je da daje podrku razvoju e-vlade. Komisija za informatikodrutvo je nezavisno savetodavno telo Vlade. Komisija predstavlja najvii nivo interesa privrede, socijalnih partnera i same vlade i direktno izvetava Predsednika Vlade. Njena je uloga da obezbedi nezavisneeksperte za Vladu i da nadgleda napredovanje Irske u informatikom drutvu.

U Estoniji Sektor za dravni informacioni sistem, jedinica Ministarstva privrede i komunikacija jeodgovorna za koordinaciju dravnih informacionih sistema kao i za razvoj i implementaciju dravnih IT


10/83

usklaivanja godinjih planova i programa rada u ovoj oblasti. Jednostavno reeno, stanje na nacionalnomnivou u ovoj oblasti je nekoordinirano.

3.6 Implementacija i podrka

Preovlauje praksa da ministarstva koja su nadlena za razvoj informacionog drutva i e-uprave,istovremeno su nadlena za implementaciju i podrku funkcionisanja sistema e-Uprave.

Za implementaciju i podrku federalnih projekata, odnosno nacionalne infrastrukture elektronske uprave iprojekata koji se odnose na vie ministarstava u Austriji je zaduena jedinica za IT pri Kabinetu kancelara.U pojedinim zemljama za implementaciju nacionalne infrastrukture elektronske uprave nadlena su javnapreduzea odnosno kompanije u vlasnitvu drave (Grka, Austrija).

U Irskoj postoji Reach agencija za implementaciju Public Services Broker sistema i druge nacionalneinfrastrukture e-uprave, kao i Vladini sektori i agencije za odeljenjske projekte.

U Estoniji Estonian Informatics Centre za vladine velike informacione sisteme predstavlja agenciju za podrku razvoju zajednikih informacionih sistema u Estonskoj administraciji. Ova agencija razvija,implementira i operie sa osnovnim komponentama Estonske nacionalne vladine infrastrukture, ukljuujuivladin portal, elektronske ID kartice, middlenjare sistem D-Road, vladinu raunarsku mreu EEBone, kaoi administrativni sistem dravnog informacionog sistema (RIHA), a postoje i Vladini sektori i agencije zasektorske projekte.

U Republici Srbiji za implementaciju i tehniku podrku implementaciji projekata od zajednikog znaaja(raunarska mrea dravnih organa, Internet domen dravnih organa) kao i za pruanje IKT podrkerepublikim organima zaduena je Uprava za zajednike poslove republikih organa, Sektor za informatiku,telekomunikacije i Internet.

Implementaciju projekata od znaaja za pojedine dravne organe vre IKT sektori odnosno drugeorganizacione jedinice u pojedinim dravnim organima.

Podrku izradi i implementaciji pojedinih projekata u dravnim organima pruaju i IKT kompanije, naosnovu ugovora (outsorsing).

Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, je nadleno za obezbeivanje infrastrukture za implementacijutehnologije elektronskog potpisa, u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu.

3.7 Revizija i ocenjivanje

Reviziju poslovanja dravnih organa, ukljuujui i IKT organe vri Court of Audit, organ parlamenta

(Austrija, Grka, Slovenija) odnosno State Audit Office (Maarska), SupremeAudit Office (Slovaka).

U Estoniji uloga State Audit Office (SAO) je da promovie reforme i da podri javna tela u njihovimnaporima da kreiraju najbolje vrednosti za poreske obveznike putem njihovih aktivnosti i servisa. Da bi touradilo, SAO ispituje i procenjuje performanse i regularnost aktivnosti javne administracije, i dajepreporuke Parlamentu i vladi za poboljanje operativnog rada dravnih organa.


11/83

Najvei broj zemalja ima posebnu, nezavisnu instituciju za zatitu podataka i informacija u sistemuelektronske uprave (Austrija, Grka, Maarska, Slovaka koja ima Ured za zatitu linih podataka iNacionalno telo za bezbednost, odgovorno za zatitu infrastrukture elektronskog potpisa).

Austrija, pored neprofitne institucije zaduene za zatitu Secure information Tehnology Centre ima i DateProtection Commission, koja definie propise i pravila u vezi zatite podataka.

U drugim segmentima elektronske uprave u Austriji odgovarajue nadlenosti imaju sledee institucije:Privredna komora Austrije, koja svojim lanovima izdaje karticu koja moe da poslui kao elektronska ID uelektronskoj upravi, Federation of Austrian Social Security Institucions, koja izdaje elektronskuzdravstvenu karticu koja moe da se koristi i za druge servise e-Uprave, i Austrian Computer Society, kaonezavisan forum za razmenu miljenja.

Office for Public Procurement u Slovakoj zaduena je za uvoenje odgovarajueg informacionog sistemajavnih nabavki.

Za razliku od ostalih zemalja, koji pored organa, odnosno tela nadlenih za razvoj informacionog drutva iuvoenje elektronske uprave imaju i druge organe, tela i institucije nadlene za pojedine specifinesegmente u Republici Srbiji takvi dravni organi, odnosno tela jo uvek ne postoje.

U okviru Privredne komore Srbije i Privredne komore Beograda postoje Udruenja za informatikudelatnost, koja se prevashodno bave praenjem aktivnosti u oblasti IKT kao privredne delatnosti.

U okviru Stalne Konferencije gradova i optina formirana je Komisija za razvoj informacionih sistema sazadatkom da inicira aktivnosti i prati stanje u ovoj oblasti u jedinicama lokalne samouprave. Postoji iDrutvo za informatiku Srbije, kao neprofitna nevladina organizacija.

3.9 Zakljuna razmatranja

Postojea organizovanost dravnih organa u ovoj oblasti je neracionalna, jer su poslovi koji se odnose narazvoj informacionog drutva, informacionog sistema dravnih organa, lokalne samouprave i javnih slubi,

primena i korienje interneta, stavljeni u nadlenost 3 razliite institucije: Ministarstva nauke i zatiteivotne sredine, Republikog zavoda za informatiku i internet i Uprave za zajednike poslove republikihorgana. Postoji, s jedne strane, izvesno preklapanje nadlenosti izmeu ovih organa, a s druge strane mnogiposlovi, koji su danas aktuelni, nisu stavljeni u nadlenost nijednog organa.

U dokumentu Vlade Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji (jun2005) kao jedan od primarnih zadataka razvoja oblasti informaciono-komnikacionih tehnologija iinformacionog drutva u Srbiji navodi se obezbeivanje svih materijalnih i organizacionih uslova zaefikasan rad jedne institucije koja bi imala sva potrebna ovlaenja za upravljanje naporima u izgradnji

informacionog drutva. Ova institucija moe da bude reformisani Zavod za informatiku i internet, Sektor zainformaciono drutvo postojeeg Ministarstva za nauku ili sasvim novo Ministarstvo za informacionodrutvo, koje bi objedinilo prethodne dve organizacije. Pored kljune uloge u iniciranju i koordiniranju radana donoenju regulative iz oblasti informacionog drutva, ostvarivanju aktivne meunarodne saradnje (uokviru procesa Svetskog samita o informacionom drutvu UN, programa Evropske unije iz oblastiinformacionog drutva, regionalnih inicijativa poput eSEE itd.), ova institucija radila bi na razvojukonsultativnih mehanizama za ukljuivanje svih direktno zainteresovanih strana u proces izgradnje


12/83

4. ZAKONODAVNI OKVIR

4.1 Uvod

Za uspostavljanje informacionog drutva u kome svako moe da stvara, koristi i razmenjuje informacije iznanje, omoguavajui time pojedincima, zajednicama i narodima da dostignu svoj puni potencijal u promovisanju odrivog razvoja i unaprede kvalitet svog ivota1, neohodno je stvoriti odgovarajuezakonsko okruenje.

Pravne dokumente neophodne za neometan razvoj informacionog drutva treba pripremiti za mnogo oblasti.Zakonodavstvo o telekomunikacijama mora da utre put aktivnom ukljuenju nadlenih organa u stvaranjuotvorenog i konkurentnog trita za telekomunikacije, investicijama u ovoj oblasti, privatizaciji dravnihmonopola i razvijanju pristupane infrastrukture elektronskih komunikacionih mrea.

Zakonodavstvo koje se tie interneta treba da prui reenja koja bi omoguila neometanu razmenuinformacija i transakcije putem interneta. Neophodno je pokrenuti korienje elektronskog potpisa,dozvoliti identifikaciju i autorizaciju uesnika u transakciji, operacije s kreditnim karticama i uspostavitinadlenost nad internet transakcijama. Uz to, neophodno je osigurati zatitu linih podataka i privatnosti, prenos informacija kroz meunarodne sisteme, kriptografsku zatitu i zatitu korisnika od uvredljivog,nezakonitog i neeljenog internet sadraja. Nova pravila moraju takoe da prue zatitu od terorizma,pranja novca, zatitu intelektualnih prava, kao i propise koji reguliu internet sadraj. Za kupovinu i prodajuputem interneta trebalo bi obezbediti odgovarajue poreske mehanizme.

Takoe je neophodno definisati metode za zatitu IKT reenja i patenata kako bi se spreila krenjaautorskih prava i patenata priznatih u zemlji i inostranstvu. Sledei prioritet je podsticanje odgovornosti ipodizanje svesti koji bi smanjili zloupotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija.

Kljunu ulogu u iniciranju i koordinaciji aktivnosti koje imaju za cilj da stvore nove propise oinformacionom drutvu i uspostave aktivnu meunarodnu saradnju (u okviru Svetskog samita UN oinformacionom drutvu, projekata EU o informacionom drutvu, regionalnih inicijativa kao to jeelektronska jugoistona Evropa itd.) treba dati instituciji, koja bi, sa finansijskom i organizacionom

potporom, razvila konsultativne mehanizme za ukljuivanje svih strana direktno zaintersovanih za razvojinformacionog drutva u Srbiji.

4.2 Harmonizacija sa zakonodavstvom Evropske unije

Najsloeniji i najobimniji zadatak u procesu pridruivanja EU jeste harmonizacija naeg pravnog sistema sazakonodavstvom EU. Imajui to u vidu Vlada svake godine usvaja akcioni plan za harmonizaciju domaihpropisa sa propisima EU. Akcioni plan definie konkretne zadatke za nadlena ministarstva sa rokovima zaizradu potrebnih zakona. Uvoenje EU acquis communautaire u domae zakonodavstvo je u svakom

sluaju potrebno, ali nije dovoljno. Pored usvajanja usklaenih propisa, potrebno je ustanoviti i sistem kojibi osigurao delotvornu primenu tih propisa.14.3 Obaveze iz Agende e-JIE

Kao lan Inicijative za elektronsku jugoistonu Evropu2 (e-JIE) koja funkcionie u okviru Pakta zastabilnost jugoistone Evrope Republika Srbija je krajem 2002 godine potpisala Agendu za razvoj


13/83

Agenda e-JIE za razvoj informacionog drutva poziva na usvajanje i primenu zakonodavne infrastrukture zainformaciono drutvo.

poeti sa usvajanjem i primenom zakonodavstva o elektronskoj komunikacionoj infrastukturi i

odgovarajuim uslugama u skladu s odgovarajuim uputstvima Evropske unije; usvojiti nacrte zakona o elektronskoj trgovini, elektronskim ugovorima i elektronskim potpisima u

skladu s odgovarajuim uputstvima Evropske unije (Zakon o e-potpisu usvojen u decembru 2004.godine);

potpisati, ratifikovati i primeniti Konvenciju Saveta Evrope o kompjuterskom kriminalu (potpisanau aprilu 2005. godine);

usvojiti i primeniti propise o intelektualnoj svojini vezano za autorska prava, baze podataka, patente, softver i topografiju integrisanih kola u skladu sa odgovarajuim uputstvima Evropskeunije;

usvojiti i primeniti zakone o zatiti linih podataka ukljuujui zatitu privatnosti na internetu uskladu sa odgovarajuim uputstvima Evropske unije.

4.4 Stanje regulative

U Republici Srbiji vaei propisi koji se odnose na razvoj informacionog drutva, radi lakeg opisa, moguse svrstati u dve grupe propisi doneti do 2001. godine i propisi doneti u periodu 2003/2005. godine

1. Propisi doneti u periodu 19892001. godine

Zakon o informacionom sistemu Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, broj 12/96)

Zakonom se ureuju prava i obaveze dravnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa lokalnesamouprave kad obavljaju poverene poslove dravne uprave, kao i preduzea, ustanova i drugihorganizacija kad obavljaju poverena upravna ovlaenja u voenju propisanih evidencija, organizovanju,korienju i razmeni podataka koje vode i druga pitanja od znaaja za funkcionisanje i razvojinformacionog sistema Republike Srbije.

Principi organizacije, funkcionisanja i razvoja informacionog sistema:

evidentiranje podataka na mestu njihovog nastanka; tanost, kvalitet, zatita podataka pri obradi i prenosu, dostupnost podataka pod jednakim uslovima

ovlaenim korisnicima; primena jedinstvenih standarda; standardizovana razmena podataka i dokumenata u elektronskom obliku.

Informacioni sistem i informacioni podsistemi

Informacioni sistem, prema odredbama Zakona, sastoji se iz informacionih podsistema odreenih oblastiizgraenih i povezanih na zajednikim osnovama.

Povezivanje informacionih podsistema

Povezivanje informacionih podsistema u informacioni sistem Republike u skladu sa Zakonom vri se


14/83

njihovo korienje. Utvrena je obaveza organa da baze podataka iz svoje oblasti vode uz korienje ilipreuzimanje podataka iz zajednike baze podataka.

Znaaj zajednike baze u informacionom sistemu jeste u tome to podaci koji je ine predstavljaju okosnicu

odnosno jezgro podataka na koje se povezuju i nadovezuju svi ostali podaci koji se vode u bazama podatakapojedinih informacionih podsistema.

Pravosnanost elektronskih dokumenata

Prema zakonu, dokument u informacionom sistemu sainjen u elektronskom ili drugom obliku ima istupravnu snagu.

Raunarsko-telekomunikaciona mrea

Zakonom je propisano da Javno preduzee PTT saobraaja Srbija obezbeuje odgovarajuu infrastrukturuza funkcionisanje informacionog sistema. Propisana je i obaveza organa na obezbeivanju uslova zatehnoloko jedinstvo informacionog sistema, a naroito za ukljuivanje u raunarsko-telekomunikacionumreu i primenu definisanih procedura za pristup i korienje zajednike baze podataka.

Jedinstveno upravljanje

Polazei od toga da su poslovi razvoja i izgradnje informacionog sistema znaajni, sloeni i trajni zadaci,

Zakonom su, kao trajni poslovi, utvreni struni i upravni poslovi organa dravne uprave nadlenog zainformacioni sistem.

Renik podataka

Organ dravne uprave nadlean za informacioni sistem, prema Zakonu, vodi Renik podatakainformacionog sistema kojim se opisuje sadraj baza podataka, registara i evidencija i uslovi i mogunostiza njihovo korienje. Organi i organizacije vode renik podataka informacionih podsistema.

Obezbeivanje i zatita informacionog sistema

Na osnovu Zakona organi su duni da preduzimaju mere obezbeivanja i zatite informacionog podsistemau svim fazama razvoja i funkcionisanja, u redovnim i vanrednim prilikama. Mere se odnose na podatke inosioce podataka, programsku podrku, raunarsku opremu, raunarske mree, prostorije u kojima susmetene oprema i instalacije, kao i na uesnike u informacionom sistemu.

Jedinstveno planiranje

Vlada je zakonom ovlaena da donosi program razvoja informacionog sistema koji obuhvata naroito: opiszadataka, rokove i nosioce njihovog izvrenja, neophodne kadrovske, tehnike i druge uslove i potrebnafinansijska sredstva.

Uredbe Vlade (4) o programu razvoja i funkcionisanja informacionog sistema Republike Srbije, ito:

Uredba o Programu razvoja informacionog sistema Republike Srbije u 1997 godini ( Slubeni


15/83

Ovim uredbama planirane su aktivnosti na realizaciji zadataka utvrenih Zakonom o informacionomsistemu Republike Srbije, utvrena nadlenost organa za njihovu realizaciju, utvreni rokovi i potrebnafinansijska sredstva.

Uputstvo za izradu i usvajanje projekata informacionih sistema dravnih organa (Slubeni glasnik SRS,broj 49/89)

Uputstvom se utvruju aktivnosti republikih i optinskih organa uprave na razvoju informacionog sistema,od pokretanja inicijative za unapreivanje, odnosno izgradnju informacionog sistema do putanjaprojektovanih reenja u operativni rad, sadraj projektnih celina u okviru kojih se organizuju aktivnosti narazvoju informacionog sistema i postupak usvajanja projekta informacionog sistema.

U Uputstvu je blie utvren sadraj projektnih celina: Preliminarne studije o razvoju informacionog

sistema, Idejnog projekta IS, Glavnog projekta IS, Izvoakog projekta i uvoenje projektovanih reenja.

U postupku usvajanja projekata IS, prema Uputstvu, dokumentaciju projektnih celina usvaja organ,odnosno organizacija naruilac projekta, na nain utvren optim aktima organa odnosno organizacije, projekte od ireg znaaja usvaja odgovarajui izvrni organ, odnosno telo izvrnog organa (komisija zainformacioni sistem i sl.). Uputstvom je utvrena obaveza organa za ije se potrebe radi projekatinformacionog sistema da pre usvajanja idejnog projekta pribave miljenje dravniog organa nadlenog zarazvoj informacionog sistema i dravnog organa nadlenog za poslove statistike o pitanjima koja se tiuobezbeenja sadrinskog, metodolokog i tehniko-tehnolokog jedinstva.

Uredba o obezbeivanju i zatiti informacionih sistema dravnih organa (Slubeni glasnik SRS, broj41/90)

Uredbom su utvrene mere obezbeenja i zatite IS dravnih organa zasnovanih na primeni raunara, kao inain njihovog sprovoenja. Navedeno je da mere mogu biti organizacione i tehnike i blie je odreeno nata se one odnose.

Pored osnovnih odredbi ostala poglavlja Uredbe sadre mere obezbeivanja i zatite: pri projektovanju IS

(u okviru svake projektne celine); pri operativnom radu IS; mere zatite podataka; mere obezbeivanja izatite prostorija u kojima je smetena raunarska oprema; mere obezbeivanja i zatite raunarske opreme;mere zatite programske podrke; mere zatite u raunarskim mreama; ostali uslovi za uspenofunkcionisanje IS.

2. Propisi doneti u periodu 20032005. godine

Krivini zakonik (Slubeni glasnik RS, broj 85/05) usvojen 29. septembra 2005. godine. Usvajanjemovog zakona krivino pravna materija je zaokruena i usklaena sa meunarodnim konvencijama. Zakonom

su na jednom mestu obuhvaena sva krivina dela i uveden je vei broj krivinih dela koje naezakonodavstvo nije poznavalo. Nova krivina dela, izmeu ostalog, odnose se na kompjuterski kriminal,zatitu autorskih prava i dr.

Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka Glava dvadeset sedma (lan 298. 304. Zakona), su:Oteenje raunarskih podataka i programa, Raunarska sabotaa, Pravljenje i unoenje raunarskih virusa,Raunarska prevara Neovlaeni pristup zatienom raunaru raunarskoj mrei i elektronskoj obradi


16/83

zatvorom do dve godine), Neovlaeno prislukivanje i snimanje (lan 143), Neovlaeno fotografisanje(lan 144), Neovlaeno prikupljanje linih podataka (lan 146).

Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala (Slubeni

glasnik RS, broj 61/05), usvojen 15. jula 2005. godine. Ovim zakonom obrazuju se specijalizovani dravniorgani radi otkrivanja, krivinog gonjenja i suenja za: 1. krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka odreena krivinim zakonom; 2. krivina dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnogsaobraaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja krivinog dela javljaju raunari, raunarskemree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako brojprimeraka autorskih dela prelazi 500 ili nastala materijalna teta prelazi iznos od 850.000 dinara.

U Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu ovim zakonom se obrazuje posebno Odeljenje za borbu protivvisokotehnolokog kriminala (Posebno tuilatvo). Republiki javni tuilac imenuje na etiri godine

Posebnog tuioca iz reda javnih tuilaca i zamenika, koji rukovodi ovim Odeljenjem i koji moe bitiponovo biran na tu funkciju.

S ciljem obavljanja poslova organa unutranjih poslova u vezi sa krivinim delima u oblastivisokotehnolokog kriminala u MUP-u se obrazuje Sluba za borbu protiv visokotehnolokog kriminala.

U Okrunom sudu u Beogradu koji je nadlean u prvom stepenu za postupanje u ovim predmetima obrazujese Vee za borbu protiv visokotehnolokog kriminala.

Evropska konvencija o sajber kriminalu (Budimpeta). Ovu konvenciju je naa zemlja potpisala aprila2005. godine, meutim jo je nije ratifikovala.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (Slubeni glasnik RS, broj 120/04 od 5.novembra 2004. godine). Zakonom se ureuju prava na pristup informacijama od javnog znaaja kojimaraspolau organi javne vlasti, radi ostvarenja i zatite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnogdemokratskog poretka i otvorenog drutva. Radi ostvarenja prava Zakonom se ustanovljava Poverenik zainformacije od javnog znaaja, kao samostalan dravni organ, nezavisan u vrenju svoje nadlenosti.

Informacija od javnog znaaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolae organ javne vlasti,nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadrana u odreenom dokumentu, a odnosi se na sveono o emu javnost ima opravdan interes da zna.

Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog znaaja nije bitno da li je izvor informacijeorgan vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosa informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) nakome se nalazi dokument koji sadri informaciju, datum nastanka informacije, nain saznavanjainformacije, niti su bitna druga slina svojstva informacije.

Prema zakonu, svako ima pravo da mu se informacija od javnog znaaja uini dostupnom tako to e mu seomoguiti uvid u dokument koji sadri informaciju od javnog znaaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kaoi pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi potom, faksom, elektronskom potom ili na druginain.

Prema zakonu, organ vlasti izdaje kopiju dokumenta (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnukopiju i sl ) koja sadri traenu informaciju u obliku u kojem se informacija nalazi


17/83

Registar privrednih subjekata u smislu Zakona jeste jedinstvena, centralna, javna, elektronska baza podataka o privrednim subjektima, formirana za teritoriju Republike Srbije, u koju se podaci unose iuvaju, u skladu sa zakonom.

Jedno od osnovnih naela registracije jeste dostupnost prema kojem se pristup Registru obezbeujeelektronskim putem i na drugi propisani nain, radi registracije, uvida u Registar i izdavanja izvoda izRegistra.

Pristup Registru, radi uvida, podnoenja prijava i zahteva za izdavanje izvoda i kopija iz Registra,Registrator obezbeuje preko Agencije a celodnevni pristup Registru obezbeuje preko interneta.

U skladu sa zakonom Agencija obezbeuje elektronsku povezanost Registra sa drugim registrima ilibazama podataka koji se vode u Republici Srbiji ili izvan Republike Srbije.

Povezanost Registra sa dravnim organima i organizacijama obezbeuje se kroz telekomunikacionu mreuili putem kompjuterskih medija.

Agencija ostvaruje saradnju sa dravnim organima i organizacijama u cilju stvaranja uslova za izdavanjejedinstvenog identifikacionog broja za privredne subjekte.

Prema zakonu, registraciona prijava se podnosi elektronskim putem tako to njen podnosilac unosi podatkeu propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije, a dokumentaciju koja se prilae uz registracionu

prijavu dostavlja u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agencije.

Registrovani podaci se objavljuju na internet strani Agencije istog dana kada je doneto reenje kojim sezahtev iz registracione prijave usvaja.

Usvajanjem Zakona odgovara se na zahtev Evropske unije za uspostavljanjem jednostavnog,modernizovanog i integrisanog sistema registracije.

Uredba o utvrivanju kunih brojeva, oznaavanju zgrada brojevima i oznaavanju naziva naseljenih mesta,

ulica i trgova (Slubeni glasnik RS, br.110/03 i 137/04).

Uredbom je ureeno voenje Registra kunih brojeva, naziva ulica i trgova (Adresni registar), kao deo jedinstvene evidencije prostornih jedinica. Adresni Registar je jedan od najvanijih registara uinformacionom sistemu Republike, jer podaci koji ga ine predstavljaju osnovu za formiranje mnogihinformacionih sistema dravnih organa.

U Registar kunih brojeva unose se: kuni brojevi u naseljenom mestu; kuni brojevi u ulici,odnosno trgu;ranije utvreni kuni brojevi sa datumom nastale promene, matini broj i naziv katastarske optine; broj

katastarske parcele.

U registar ulica i trgova unose se: matini broj i naziv optine; matini broj i naziv naseljenog mesta;matini broj ulice i naziv ulice, odnosno trga; raniji naziv ulice, odnosno trga sa datumom nastale promene.

Zakon o elektronskom potpisu (Slubeni glasnik RS, broj 135/04).


18/83

Prema zakonu, kvalifikovani elektronski potpis, u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeruni potpis, odnosno svojeruni potpis i peat, u odnosu napodatke u papirnom obliku. Da bi bio ekvivalentan svojerunom potpisu, kvalifikovani elektronski potpismora da zadovolji propisane zakonske uslove.

Podzakonski akti za sprovoenje Zakona o elektronskom potpisu (Slubeni glasnik RS, br. 48/05, 82/05 i116/05).

Ministar nauke i zatite ivotne sredine je na osnovu ovlaenja iz Zakona doneo:

Pravilnik o voenju evidencije sertifikacionih tela, Pravilnik o Registru sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u

Republici Srbiji, Pravilnik o tehniko-tehnolokim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i

kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, Pravilnik o bliim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih potpisa.

Nakon donoenja podzakonskih akata, neophodno je realizovati aktivnosti na uspostava CentralnogSertifikacionog tela (Root CA) u okviru Nadlenog organa, u cilju obezbeenja neophodne infrastrukutre zaimplementaciju Zakona, a samim tim i Evropske Direktive o elektronskim potpisima.

Zakon o telekomunikacijama (Slubeni glasnik RS, br. 44/03 i 36/06)

Oblast telekomunikacionih usluga je regulisana Zakonom o telekomunikacijama (Slubeni glasnik RS,br. 44/03 i 36/06). Ovaj zakon je osnovao novo regulatorno telo (Republiku Agenciju za telekomunikacije)i instrumente za podsticanje konkurencije. Upravni odbor ovog tela je osnovan u maju 2005. odlukomNarodne Skuptine Republike Srbije.

Neke od nadlenosti Republike Agencije za telekomunikacije su:

Izdavanje dozvola, Numeracija, Mogunost regulisanja tarifa, Interkonekcija, Univerzalni servis, Kontrola zakupa linija.

U Srbiji radi na desetine davalaca internet usluga. Davaoci prvog nivoa pruaju internet usluge direktno izinostranstva, dok davaoci usluga s drugog i treeg nivoa kupuju usluge direktno od njih.

Zbog neodgovarajuih pravnih propisa u oblasti kablovskih sistema distribucije ne postoje tani statistikipodaci o broju KDS operatora i pretplatnika tih sistema.

U oblasti radiodifuzije Agencija za telekomunikacije ima nadlenosti pre svega u upravljanjuradiofrekvencijskim spektrom odnosno dodelom i korienjem radiofrekvencija. Pitanje programskogsadraja je u nadlenosti Republike radiodifuzione agencije. Postupak izdavanja dozvola za emitovanjedefinisan je koordiniranim postupkom obe agencije po principu dve dozvole jedan alter


19/83

Zatita prava intelektualne svojine

Skuptina Srbije i Crne Gore je u 2004. godini usvojila pet zakona u ovoj oblasti koji su u skladu sazakonodavstvom EU, i to Zakon o patentima (Slubeni list Srbije i Crne Gore, br. 32/04 i 35/04), Zakon o

autorskim i srodnim pravima, Zakon o igovima, Zakon o zatiti topografija integrisanih kola i Zakon opravnoj zatiti dizajna (Slubeni list Srbije i Crne Gore, broj 61/04).

Zatita intelektualne svojine je ureena Carinskim zakonom (Slubeni glasnik RS, broj 73/03) iKrivinim zakonikom (Slubeni glasnik RS, br. 85/04 i 88/05).

Vlada je 2003. godine obrazovala Komisiju za borbu protiv piraterije kao radno telo Ministarstva kulture.Krajem 2004. godine Komisija je reorganizovana kako bi ukljuila predstavnike Ministarstva unutranjihposlova, Ministarstva trgovine, turizma i usluga (trine inspektore), Uprave carina, Ministarstva pravde i

Ministarstva kulture.

Poetkom 2005, Vlada je obrazovala Komisiju nadlenu za unitavanje zaplenjenih nosaa zvuka, slika ikompjuterskih programa. Ova komisija je u sastavu Ministarstva trgovine, turizma i usluga. lanovikomisije su pored trinih inspektora tog ministartsva i predstavnici iz Ministarstva unutranjih poslova,Uprave carina, Ministarstva pravde i Ministarstva kulture.

U 2006. godini je usvojen i stupio na snagu Zakon o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite pravaintelektualne svojine (Slubeni glasnik RS, broj 46/06).

Zakon o radiodifuziji (Slubeni glasnik RS, br. 42/02 i 97/04)

Radiodifuzna problematika u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o radiodifuziji, Zakonom o javnominformisanju i Zakonom o telekomunikacijama. Zakon o radiodifuziji je usvojen u julu 2002. godine. Zakon je omoguio uspostavljanje nezavisne Republike radiodifuzne Agencije kao glavnog regulacionog telakoje je ovlaeno da nadzire emitere i dodeljuje dozvole za emitovanje.

U oblasti audio i video produkcije, neophodno je definisati vrst zakonodavni okvir za proizvodnju i

distribuciju optikih diskova i razviti delotvorne mehanizme za borbu protiv piraterije. Neodgovarajuekazne za radio pirateriju predstavljaju glavnu tekou. Pre nego to pristupi Evropskoj uniji, RepublikaSrbija e morati da harmonizuje svoje zakone sa Uputstvom EU o prekograninoj TV.

Zakoni o standardizaciji i tehnikim propisima

Ova oblast je ureena Zakonom o standardizaciji (Slubeni list SCG, broj 44/05), Zakonom o mernimjedinicama i merilima (Slubeni list SCG, broj 44/05), Zakonom o tehnikim zahtevima za proizvode iocenjivanje usaglaenosti proizvoda s propisanim zahtevima (Slubeni list SCG, broj 44/05), Zakonom o

akreditaciji (Slubeni list SCG, broj 44/05) i Zakonom o metrologiji(Slubeni list SCG, broj 44/05).Ova oblast je izuzetno vana za izvoz robe u Evropsku uniju i lanice Svetske trgovinske organizacije.Postoji oko 8000 tehnikih propisa i standarda koje treba usvojiti da bi se obezbedila konkurentnost naihproizvoda u inostranstvu.

Zakon o oglaavanju (Slubeni glasnik RS, broj 79/05)


20/83

prevaziena i sa stanovita aktuelnih drutvenih zahteva za implementaciju koncepta e-Uprave i zausaglaavanje naeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i meunarodnim standardima.

Zakoni Republike Srbije, koji su doneti u poslednje dve godine i koji su usklaeni sa

zakonodavstvom EU, (konkretno se misli na Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon odostupnosti informacija od javnog znaaja i Zakon o elektronskom potpisu i odgovarajuapodzakonska akta), sadre bitne elemente koncepta e-Uprave, kao to su: uvoenje elektronskog potpisa i elektronskih sertifikata, mogunost dostavljanja zahteva graana i privrednih subjekata(korisnika) elektronskim putem, pruanje usluga korisnicima putem interneta, komunikacijakorisnika i organa vlasti putem elektronske pote, sankcionisanje nesavesnog i zlonamernogponaanja i sl.

Postoji izraena potreba za donoenjem Zakona o elektronskoj upravi, koji bi odredio jedinstven

okvir za uvoenje elektronske uprave u Republici Srbiji i utvrdio polazita i pravila delovanjasubjekata u ovoj oblasti. Donoenjem zakona bi se odgovorilo na potrebu za ujednaenim i preglednim ureenjem odnosa izmeu organa vlasti, kao servisa za pruanje usluga, i graana iprivrednih subjekata korisnika usluga. Uspostavile bi se jasne granice odgovornosti izmeu samihorgana i poveala bi se uspenost i promiljenost (racionalnost) troenja javnih sredstava. Sa drugestrane, odgovorilo bi se na mnoga pitanja na koja podruni zakoni ne pruaju odgovor, poev od pravne valjanosti elektronskih dokumenata, od toga ta se smatra originalom elektronskogdokumenta, do naina razmene elektronskih dokumenata izmeu organa, kao i izmeu organa ikorisnika, uvoenje elektronskih servisa, i sl., preko niza organizacionih pitanja i odnosa, koji bi

bili pravno utemeljeni u pravnom poretku Srbije.

Donoenjem Zakona o elektronskom potpisu uinjeni su poetni koraci ka definisanju zakonskogokvira za e-upravu. Neophodno je da se donese jo jedan broj zakona, kao to su:

o Zakon o elektronskoj upravi;o Zakon o elektronskoj trgovini;o Zakona o zatiti podataka o linosti;o Zakon o zatiti privatnosti u javnim elektronskim komunikacijama;o Zakon o time-stamping autoritetu;o Zakon o elektronskom dokumentu;o Zakon o elektronskim arhivama.

U stratekim dokumentima Vlade identifikovane prioritetne oblasti zakonskog ureivanja u prvoj fazisaradnje sa EU, pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju jesu i:

Zakonsko ureivanje pitanja iz oblasti elektronskog plaanja; Uspostavljanje elektronskog sistema javnih nabavki; Ratifikovanje Konvencije Saveta Evrope o cyber kriminalu.


21/83

5. INFORMACIONA INFRASTRUKTURA

5.1 Nacionalna infrastruktura za elektronsku komunikaciju

Nacionalna informaciona i komunikaciona infrastruktura je osovina informacionog drutva. U svomnajirem smislu, ona ukljuuje ine i beine (radiokomunikacije) telekomunikacije. Radiokumunikacijese mogu podeliti na zemaljske i satelitske, unutar kojih je smeten veliki broj raznih slubi (fiksne, mobilne,radiodifuzija, itd.) Sve vei znaaj dobija i primena informatikih tehnologija (raunarske mree,terminalna oprema, softverske usluge i aplikacije, baze podataka, elektronski zapisi, digitalne arhive(biblioteke), itd. Ova infrastruktura omoguuje brzo, jednostavno i jeftino skladitenje informacija,povraaj, prenos i obradu digitalizovanih podataka u formi govora, podataka, videa, animacija itd.

5.2 Politika komunikacija

Osnovne telekomunikacione infrastrukture u prolosti su se u veini zemalja razvijale u okviru javnihtelekomunikacionih operatora. Evolucija tehnologije i smanjeni trokovi investiranja u infrastrukturupodstakli su liberalizaciju u oblasti telekomunikacija, to je dovelo do ulaganja privatnog kapitala u ovutradicionalno dravno monopolsku industriju. Partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora predstavljajuuspeno sredstvo za razvoj telekomunikacione infrastrukture. Ovo se moe ostvariti pomou regulatornogokvira koji podstie slobodnu konkurencju sa ciljem da se omogui pruanje poboljanih usluga po niimcenama.

Da bi se ovaj cilj ostvario, Vlada bi trebalo da vodi telekomunikacionu politiku kojim e se postii sledee:

liberalizacija u sektoru telekomunikacija i postepena harmonizacija institucionalnog okvira sokvirom zastupljenim u zemljama Evropske unije;

obezbeivanje univerzalnih usluga i podrka razvoju novih usluga; dalji razvoj telekomunikacione infrastrukture s naglaskom na infrastrukturu koja omoguuje

irokopojasne usluge, vodei rauna o ravnomernom razvoju; upotreba novih tehnologija kako bi se prevaziao zaostatak za razvijenim zemljama, uee u novoj ekonomiji globalnih informacija.

5.3 Regulatorni okvir

Zakonom o telekomunikacijama osnovana je Republika agencija za telekomunikacije (u daljem tekstu:Agencija), kao nezavisno regulatorno telo. Ovim je stvoren preduslov da se funkcija regulacije tritaodvoji od organa dravne uprave. U nadlenosti dravne uprave su ostala strateka pitanja, kao i nadzor nad primenom zakona i propisa donesenih na osnovu njega. Osnovna uloga Agencije je da regulatornimmehanizmima smanjuje barijere za ulazak novih telekomunikacionih operatera i efikasno kontrolieponaanje svih ostalih uesnika i obezbedi zatitu interesa korisnika. Ovo e rezultovati jasnim okvirom za

rad telekomunikacionih kompanija, koje e moi da se prilagoavaju trinim uslovima kako bi bile ustanju da graanima pruaju bolje usluge.

Jasan regulatorni okvir, koji se uspeno primenjuje, kao i znaajan trini potencijal je preduslov za novestrane investicije u zemlju.

Sa druge strane iako e se podsticati privatizacija sektora drava (dravna uprava javne usluge i lokalna


22/83

Trendovi u razvoju infrastrukture

Puna i sveobuhvatna dominacija digitalnih tehnologija. Razvoj inteligentnih sistema s odgovarajuim softverom. Dominantna pozicija evropskih standarda u svetu mobilne telefonije. Znaajan razvoj terminalnih satelitskih sistema (mobilnih satelitskih komunikacija i satelitske

televizije). Dinamian rast irokopojasnog interneta kao dominantnog naina za prenos informacija i

zajednike komunikacione mree. Prepoznavanje neophodnosti za sigurnost i pouzdanost mrea i iroku rasprostranjenost

odgovarajuih tehnika poput PKI i kriptografije. Znaajan razvoj u distribuciji televizijskih i ostalih sadraja i tehnologijama za upravljanje. Prepoznavanje e-inkluzije (ukljuenosti/zastupljenosti).

Znaajne promene i razvoj u obezbeivanju trinih usluga, uz novu ulogu za pruaoce usluga. Priprema paketa koji kombinuju zabavu, mobilnu i fiksnu telefoniju razliitih prualaca usluga. Koncept stalne prikljuenosti. Raunar u nestajanju.

5.4.2 Novi poslovni entiteti

Meunarodni okviri pokazuju da se radi poveanja opsega usluga koje se pruaju korisniku, stvarajustrateki savezi izmeu razliitih entiteta u informatikoj industriji. Ovakva saveznitva i odnosi definisae

nove poslovne entitete u informacionom drutvu.

5.4.3 Nove usluge, novo regulatorno okruenje

U novom, liberalizovanom telekomunikacionom okruenju, menjaju se uloga i funkcija javnihtelekomunikacionih operatora. Na meunarodnom planu mnogi telekomunikacioni operatori poinju da sespecijalizuju za posebne kategorije usluga i aplikacija putem sporazuma s ostalim partnerima, poputprualaca informacija. Istovremno, u kontekstu promene odnosa izmeu usluga prenosa i usluga pruanjasadraja, vlade razmatraju regulatorni okvir i principe upravljanja licencama, pristupom i korienjem

infrastrukture i ponuenih usluga. Novi paket uputstava EU, koji je stupio na snagu 2003, uzima u obzirnapredak postignut u liberalizaciji trita u dravama EU i zahteva manje regulisano trite. Zemljezapadnog Balkana, a meu njima i Republika Srbija imaju priliku da preduzmu meukorake i usklade se snovim uputstvima.

5.5 Budui tehnoloki trendovi

5.5.1. Komunikacija putem fiksnih linija

Govor

Trenutno stanje: Prenos govora putem klasinih (PSTN) ili ISDN veza.Budui trend: Prenos govora putem mrea s internet protokolom (Voice over Internet Protocol, VoIP) jestetehnologija koja obeava da e potpuno preokrenuti stari svet telekomunikacija. Zbog razliitog tumaenjaregulative, koja zaostaje za tehnolokim mogunostima, nastalo je sivo trite za VoIP tamo gde postojipristup internetu i lokalna PSTN mrea Uz pomo VoIP glavni operatori mogu ponuditi meunarodno i


23/83

prilagoene uslugama za prenos videa na zahtev korisnika (video on-demand). Pored ove tehnologije,najveu brzinu prenosa informacija omoguavaju optiki sistemi prenosa, ali njihova izgradnja do krajnjegkorisnika jo uvek zahteva znaajna finansijska sredstva. Sa druge strane, razvoj tehnologija koje koristebeine telekomunikacije omoguavaja brz razvoj infrastrukture po prihvatljivim cenama.

Ovde posebno treba imati u vidu tehnologije koje se koriste za fiksni beini pristup, kao i razvoj razliitihtehnologija koje omoguavaju irokopojasne mobilne telekomunikacije

Optiki prenos

Tokom nekoliko proteklih godina optika se nametnula kao jedna od osnovnih tehnologija komunikacionihmrea, i to kao rezultat konjukcije nekoliko glavnih tehnolokih inovacija (optika vlakna, poluprovodnikilaseri) i potreba trita. Zahvaljujui multipleksiranju putem deljenja talasne duine (Wavelength Division

Multiplexing, WDM), optiki prenos sada omoguuje prenoenje ogromnih koliina podataka naneograniena rastojanja. U pogledu prenosnih kapaciteta optika vlakna nemaju konkurenciju. Iako jenedavno smanjenje koliine kapitala redukovalo napredak u ovoj oblasti, osnovni trendovi utelekomunikacijama neizbeno e dovesti do primene optikih tehnologija.

Kablovski internet

irokopojasni pristup internetu preko kablovskog modema korisnicima obeava munjevite brzineuitavanja podataka (donjnload) i stalnu vezu. Kablovski modem povezuje raunar pretplatnika preko

eternet prikljuka. Za ovo se koristi koaksijalni kabl koji ulazi u prostorije pretplatnika i koji simultanodovodi kablovske TV programe, omoguuje pristup internetu i prenos glasa putem telefona. Upotrebaoptikih vlakana u telefonskoj/zemaljskoj mrei doprinee razvoju ovakve vrste usluga. Veliki brojoperatora aktivno pokuava da pobolja svoje analogne mree time to omoguava irokopojasni pristupinternetu putem kablovskog modema.

5.5.2 Mobilne komunikacije

Trenutno stanje: Druga generacija mobilnih komunikacija pokazala se vrlo uspenom u protekloj deceniji

zahvaljujui svojoj mogunosti da izae u susret zahtevima poput globalne mobilnosti za prenos govora,rominga i slanja poruka prihvatljivog kvaliteta. GPRS je meufaza na putu ka treoj generaciji (3G) kojaomoguuje irokopojasnu beinu komunikaciju do interneta pomou mobilnih telefona koji podravajuovaj protokol. Budui trend: Beini internet, 3G telefonija i mree sve putem IP (all-IP). Beini internetje nova mogunost koja spaja pogodnost mobilnosti i bogate multimedijske sadraje na internetu. Beiniinternet postae realnost na tritu ako se ostvari ambiciozni cilj pruanja komunikacionih usluga bilo gde,bilo kada, ali ne i po bilo kojoj ceni.

UMTS je standard u treoj generaciji mobilnih komunikacija. On e moi da podri usluge visokog

kvaliteta i brzine prenosa za pristup internetu, videokonferencije itd. Glavno pitanje za operatore kojiprelaze na UMTS jeste kako e ovo ostvariti uz najmanje trokove, a da pri tome opravdaju investicije upostojeu infrastrukturu i omogue jednostavan prelaz na tehnologije i usluge budunosti. Iskustvo steenokroz mobilne usluge kao to je WAP daju nam ideju o vrstama 3G usluga koje moemo o ekivati ubudunosti, na osnovu platformi za prenos UMTS.

U oblastima s visokom penetracijom mobilne telefonije poput zapadne Evrope odnos izmeu paketnog


24/83

prevazilazi se problem pristupa mreama velike brzine. Na taj nain omoguuje se da se zone pokrivanja jednostavno proire u skladu s utvrenim korisnikim zahtevima, to je jedan od najboljih naina da seobezbede usluge brzih mrea bez trokova ili ekanja na instalaciju neophodnu za kablovsku ili optikuinfrastrukturu.

Tehnologije beinih lokalnih mrea (Wireless Local Area Network, WLAN) omoguavaju povezivanje nabilo koju IP magistralu. One su reenje za beini irokopojasni pristup koji omoguuje brzine i do 54 MB/su okruenju zatvorenog prostora.

Usluge irokopojasnog prenosa u informacionom drutvu

U smernicama i stratekim tekstovima koje objavljuju EU i OECD navodi se da je razvoj irokopojasnog prenosa odluujui faktor za razvoj informacionog drutva. itav operacioni program za informaciono

drutvo karakterie razliitost radnji za razvoj irokopojasnih komunikacija u oblastima poput obrazovanja,dravne administracije, zdravlja i poslovanja, sa naglaskom na regione i udaljene oblasti. Priznavanjemznaaja usluga irokopojasnih komunikacija u razvoju informacionog drutva u zemljama JIE, vlade bi unekoliko sledeih godina trebalo da zajedno koordiniu ostale aktivnosti u saradnji s privatnim sektorom.

5.5.3 Pristup internetu zasnovan na satelitskom prenosu

U sistemu za pristup internetu zasnovanom na satelitskom prenosu, sateliti se koriste za meusobnopovezivanje heterogenih segmenata mree i za direktno obezbeivanje prisustva domainstava i preduzea

na internetu. Naroito su atraktivne komunikacije od jedne take do vie taaka (point-to-multipoint) ilimeusobno, izmeu vie taaka (multipoint-to-multipoint), pogotovo u irokopojasnim multimedijskimaplikacijama. Ideja je da se sateliti koriste za reavanje problema najmanjeg rastojanja, po ugledu na jeftiniVSAT i uz razvoj satelitskih tehnologija.

5.5.4 Radiodifuzija

Budui razvoj radiodifuzije, bilo da se radi o satelitskom, zemaljskom ili kablovskom prenosu iliemitovanju, zasnivae se iskljuivo na digitalnim tehnologijama, iji se standardi ve koriste kao to su:

Digitalni svetski radio (DRM), Zemaljska digitalna audio radiodifuzija (T-DAB), familija standarda (DVB-S,C,T,H)-Digitalna video radiodifuzija (DVB), itd.

U vremenu sadanjem, a posebno buduem, iiformacijsko drutvo dolazi u fokus, kako globalnog sveta,tako i svake drave pojedinano. Jedno od kljunih pitanja je tzv. premoavanje razvojnog jaza (bridgingdigital divide). S obzirom da u mnogim zemljama, pre svega najnerazvijenijim i onim u razvoju,ukljuujui i nau zemlju, jo uvek postoje podru ja bez elektrifikacije, radiodifuzija, posebno javni

radiodifuzni servis, ima izuzetno znaajnu i praktino nezamenljivu ulogu u tom procesu.

5.5.5 Zakljuak

Kao zakljuak moe se rei da su mree tipa sve putem IP budunost trita telekomunikacija.Upotrebom optikih vlakana omoguuje se pristup irokopojasnom internetu visokog kvaliteta putemfiksnih veza 3G sistemi mogu biti reenje za beini pristup internetu koji e imati naroit uticaj u ruralnim


25/83

5.6 Osnovni principi u razvoju nacionalne telekomunikacione infrastrukture

5.6.1 Pristup mreama i informacijama

Korisnici i oni koji ele da se bave pruanjem usluga treba da imaju pristup mreama i informacijama. Dabi se ovaj cilj ostvario, potrebno je da se na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou promoviuregulatorne i tehnoloke smernice (npr. uspostavljanje standarda).

5.6.2 Promovisanje konkurencije

Promovisanje i zatita konkurencije su od kljunog znaaja za razvoj infrastrukture, naroito u okruenjutehnoloke konvergencije. Zbog toga je neophodno elaborirati specifina pravila za pristupnu opremu,sisteme koji funkcioniu preko softvera i prenosne mree. S obzirom na to da su struktura i osobine trita

dinamine i brzo promenljive, ovakve mere moraju se stalno pratiti i prilagoavati. U pogledu konkurencijetrebalo bi da postoje i ed-ante mere koje mogu doprineti promociji konkurentnog okruenja i izbegavanjuzloupotrebe dominantne pozicije. U ovom kontekstu trebalo bi preduzeti odreene inicijative koje promoviu konkurenciju, a odnose se na meuveze, dodeljivanje brojeva, upravljanje spektrom,dodeljivanje licenci i interoperabilnost. Takoe su znaajne i inicijative kojima se jaaju kapacitetiregulatornog tela, kako bi se osposobilo da to uspenije regulie trite uzimajui u obzir neminovnuasimetriju informacija kojima raspolau uesnici na tritu i regulator.

Meuveze (interkonekcija)

Meuveze su vane na konkurentnom tritu jer omoguuju komunikaciju od bilo koje take u jednoj mreido bilo koje take u drugoj i obezbeuju pravo svih novih korisnika da pristupe postojeim mreama.Mree bi trebalo da budu meusobno povezane kroz transparentan proces koji nije diskriminatorski. UEvropskoj uniji, definisan je koncept pristupa otvorenoj mrei, koji tei da osigura otvoreni pristup javnimtelekomunikacionim mreama i uslugama, u skladu sa harmonizovanim uslovima. Harmonizacija uzima uobzir mrene interfejse, uslove korienja i principe obraunavanja usluga na bazi trokova, i zasniva se naprincipima objektivnosti i nediskriminacije.

Jednostavan mreni pristup (bez dodatnih petlji)

Dozvoljen pristup mrei i lokalnim voritima omoguuje legalno ovlaene organizacije(telekomunikacione operatore) da koriste slobodne pristupe mrei za pruanje svojih usluga. Sve balkanskenacionalne PTT organizacije u najveoj meri su razvile pristupe svojoj fiksnoj mrei, to je zahtevalo velikeinvesticije i bilo zatieno njihovim monopolskim statusom. Mogunost da druge organizacije pruajutelekomunikacione usluge preko pristupnih mrea nacionalnih telekomunikacionih organizacija trebalo biobezbediti odgovarajuim pravnim merama. Pristup lokalnim voritima omoguava konkurenciju iubrzava primenu novih tehnologija, i na taj nain omoguava pruanje novih usluga, a rezultuje

zadovoljstvom graana usled kvalitetnijih usluga, pristupanijih i konkurentnijih cena. Pri tome treba imatiu vidu da je neophodno izvriti rebalans tarifa dominantnog operatora, kako pristup mrei na lokalnomnivou ne bi izgubio svoj osnovni cilj, a to je poboljanje asortimana usluga i nie cene za korisnike. Pristupmrei na lokalnom nivou bez prethodnog uslaivanja cena usluga dominantnog operatora sa realnimtrokovima mogao bi da dovede samo do uveanih profita za nove operatore, a ne i razvoja samog sektora.

Dodeljivanje brojeva i (internet) adresa


26/83

Predselekcija operatora e omoguiti da korisnik izabere operatora preko koga e inicirati odreeni tippoziva, a da pre toga ne mora da ukuca (odnosno bira) broj, tj. kd odgovarajueg operatora. Prenosivostbroja omoguuje graaninu da zadri svoj broj kada menja mrenog pruaoca usluga i time meu njimapodstie konkurenciju. Proces konvergencije uvodi slina pitanja koja se odnose na dodeljivanje adresa. U

kontekstu elektronskih transakcija, ova pitanja, pridruena dodeljivanju i upravljanju nazivima domena,nameu i pitanja autentinosti i kodovanja. Dodeljivanje brojeva i adresa zahteva saradnju nameunarodnom nivou.

Upravljanje spektrom

Spektar radio-frekvencija je ogranien nacionalni resurs i ima poseban znaaj za komunikacionuinfrastrukturu, naroito za beine (zemaljske i satelitske) komunikacije. Upravljanje radio-frekvencijskimspektrom zbog toga mora da se zasniva na principima efikasnosti, uz politiku koja podstie primenu

tehnologija koje omoguavaju racionalno korienje ovog znaajnog resursa. Pri tome treba imati u vidumeunarodne obaveze drava i ogranienja koja se nameu zbog toga to je neophodno uskladititikorienje radio-frekvencijskog spektra na meunarodnom nivou. U mnogim zemljama dozvola zakorienje spektra dodeljuje se uz fiksnu ili periodinu naknadu.

Dodeljivanje licenci

Dodeljivanjem licenci za pruanje telekomunikacionih usluga odreuju se tehniki uslovi (osnovni zahtevi),dinamika izgradnje infrastrukture, naknada za licencu, vreme trajanja licence i drugi parametri i uslovi od

znaaja za imaoca i davaoca licence. Sa razvojem infrastrukture i sazrevanjem trita trebalo bi da sepojednostave poetni uslovi za dobijanje licence. Regulatorno telo za telekomunikacije trebalo bi da se natome angauje i da aktivno intervenie u ovoj oblasti kroz praenje aktivnosti telekomunikacionihoperatora.

Interoperabilnost

Interoperabilnost usluga i usvajanje standarda od strane prualaca usluga, kako na nacionalnom tako i nameunarodnom nivou, maksimizuje mogunosti mrea. Trebalo bi podsticati konsenzus oko definisanja

odgovarajuih standarda, kao i uee u radu u meunarodnim organizacijama za standardizaciju.Istovremeno, aktivnosti privatnog sektora kao i prava intelektualne svojine moraju se zatititi kako bi sepodsticale inovacije i razvoj.

5.7 Liberalizacija telekomunikacija

5.7.1 Pozitivne posledice

Rezultat liberalizacije telekomunikacija na meunarodnom nivou je pruanje boljih telekomunikacionih

usluga po niim cenama za preduzea i graane. Istovremeno, s obzirom na to da telekomunikacioni sektorima veliki udeo u nacionalnoj privredi, liberalizacija e dovesti do veih investicija, poveanja produktivnosti i zaposlenja u mnogim drugim sektorima. Sa aspekta zaposlenosti, poreenja nameunarodnom nivou pokazuju da se u zemljama u kojima je telekomunikaciono okruenje liberalizovanostvoreno vie radnih mesta nego u zemljama u kojima je okruenje monopolistiko. Telekomunikacionisektor ima dinamiku koja je potrebna privredama celog regiona JIE i stoga bi trebalo do maksimumaiskoristiti njegove mogunosti


27/83

Funkcionisanje telekomunikacionog trita kao sredstva za razvoj ostalih privrednih sektora idrutva, pokretaa investicija, produktivnosti i zaposlenosti

Poveanje zaposlenosti u sektorima telekomunikacija i informacionih tehnologija Poveanje mogunosti za izbor sadraja i usluga za korisnike Ulazak novih telekomunikacionih nosilaca na trite i, opte uzev, novih prualaca dodatnih usluga,koje prati poveanje investicija i upliv stranog kapitala Vea brzina prihvatanja novih informacionih i telekomunikacionih tehnologija i usluga

Promene u strukturi telekomunikacionog trita i tritu informacionih usluga kao rezultat novih modela poslovanja, koji e se pojaviti kao rezultat nacionalnih i meunacionalnih saveznitava izmeutelekomunikacionih kompanija i preduzea iz drugih sektora

5.7.2 Kompletiranje institucionalnog okvira

Kompletiranje institucionalnog okvira u prihvatljivom roku kroz blagovremenu izmenu Zakona otelekomunikacijama, tako da se uskladi sa relevantnim uputstvima EU, i uvoenje dodatnih i neophodnihpravnih i regulatornih akata trebalo bi da bude prioritet vlade. Pri tome treba imati u vidu uslove u kojimasu donesena najnovija uputstva EU u oblasti elektronsih komunikacija, kao i specifine uslove i stanjetrita i infrastukture u Republici Srbiji. Kompletnim institucionalnim okvirom podsticae se razvojtelekomunikacija kao i nove investicione aktivnosti u alternativnim mreama, drugim vrstamainfrastrukture i omoguiti nove ili konvencionalne usluge. Neophodni su jasna formulacija i nadzor nadpravilima koja se tiu konkurencije i mera za sprovoenje. Ovo stvara klimu poverenja na tritu, gledano

sa aspekta namera nosilaca politike, i prava i obaveza organizacija i kompanija koje sainjavajutelekomunikaciono okruenje. Usmerenost na potpunu liberalizaciju zahteva prisustvo i rad nezavisnog,kompetentnog i jakog regulatornog tela koje nadgleda utvrenu politiku ministarstva nadlenog zaelektronske komunikacije i efektivno sprovodi njenu primenu. U ovom kontekstu vlada bi trebalo da podrinezavisnost nacionalnog regulatora od uticaja svih uenika na tritu kako bi se promovisao njegovefektivan rad.

Uloga nacionalnog regulatornog tela za telekomunikacije

Zbog poveane potrebe drave da postane pouzdani partner preduzea aktivnih u sektoru telekomunikacija,regulatornom telu trebalo bi da budu dodeljene znaajne odgovornosti u oblastima dodeljivanja licenci iusklaenosti sa zakonima, kao i savetodavna odgovornost u mnogobrojnim sluajevima. Nacionalnoregulatorno telo takoe bi trebalo da intervenie u reavanju nesuglasica, bez obzira na to da li su u pitanjupreduzea ili drava. Neophodno je da se definiu pravila za efikasno reavanje sporova, a jedna odmogunosti je da se u okviru regulatornog tela formira arbitrani sud koji bi radio na bazi relevantniharbitranih odredbi. Uloga regulatornog tela bi trebalo da se sutinski ojaa i obuhvati odgovornosti zaregulaciju i praenje, od kojih su glavne sledee odgovornosti:

Regulisanje svih radnji koje se odnose na opte i posebne dozvole (dodela, obnavljanje,modifikacija, oduzimanje, suspenzija, prenos i zajedniko korienje) i odreivanje uslova zakonkurisanje (u sluaju da je potrebno), koje se organizuje za dodeljivanje nakon konkursa.

Donoenje regulative koja se odnosi na naplatu i utvrivanje principa za obraunavanje trokova zapristup i upotrebu lokalne mree, za meupovezivanje mrea, za iznajmljene vodove i veze

Dodeljivanje brojeva i naziva domena Dodeljivanje pojedinih radio frekvencija i opsega


28/83

Arbitraa usled razlika meu telekomunikacionim organizacijama ili meu telekomunikacionimorganizacijama i drave, korisnika i privatnih lica

Predstavljanje zemlje u evropskim i/ili meunarodnim organizacijama uoblastima koje su povezane sa

njegovim domenom odgovornosti, u skladu sa nacionalnim propisima.

Trina liberalizacija i konkurencija takoe zahtevaju i korekciju nasleenih neujednaenosti meutelekomunikacionim tarifama, kao i transparentnost u naplati rauna. Ujednaavanje tarifa e dovesti dosmanjenja cena za meunarodne i meugradske veze, a poveanja cena za lokalne. Tarifna politika trebalobi da bude zasnovana na trokovima. Pomou sistema za obraunavanje trokova, operatore biti u pozicijida prui informaciju i opravda trokovnu bazu svoje tarifne politike. Regulator mora da odredi metod zaobraun trokova, uzimajui u obzir kompleksnost i realnu dinamiku za primenu predloenog metoda.

5.7.3 Prioriteti politike

Za kompletiranje institucionalnog okvira vani su sledei prioriteti politike:

Nadzor pristupa mrei zasnovan na okviru otvorenog pristupa mrei, prilagoenog u skladu spostepeno liberalizovanim telekomunikacijama, kako bi se obezbedilo da ne doe do zloupotrebemonopolske pozicije operatora koji dri monopol.

Nadzor ravnopravnog tretmana svih prualaca telekomunikacionih usluga od strane dravneadministracije i javnih preduzea.

Omoguavanje meuveza zasnovano na transparentnosti, objektivnosti, ne-diskriminaciji istvaranja vorita (taaka interkonekcije) irom zemlje. Naplata za interkonekciju trebalo bi da bude orijentisana prema trokovima i da uzme u obzir

meunarodnu praksu. Sprovoenje nacionalnog plana za dodeljivanje brojeva, kao i novog okvira koji se odnosi na

upravljanje nazivima domena. Stvaranje uslova za uvoenje javnih servisa za podatke (internet) i instalaciju javnih terminala, npr.

na javnim mestima.

5.7.4 Alternativne mree

Konano, u okviru liberalizacije telekomunikacija, srednjorono funkcionisanje alternativnih mrea imanaroit znaaj. Alternativne mree imaju svu telekomunikacionu infrastrukturu osim mreetelekomunikacionog operatora sa monopolistikim pravima. Razvoj alternativnih mrea je od posebnogznaaja u zemlji koja nema dovoljno izgraenu infrastrukturu i promovisae prilagoavanje meunarodnomokruenju, usled poveanja konkurentnosti. Zakon o telekomunikacijama i liberalizacija trita eomoguiti razvoj ovakvih alternativnih mrea bez upotrebe dodatnih javnih finansijskih sredstava, na baziodgovarajuih poslovnih planova i kriterijuma za profitabilnost privatnog sektora.

Obezbeivanje univerzalnog servisa

Univerzalni servis trebalo bi da bude sastavni deo politike regionalnog razvoja i uee svih graana uinformacionom drutvu, gde je pristup informacijama njihovo pravo (e-inkluzija).

5 7 5 Evoluirajui sadraji univerzalnog servisa


29/83

i pozivi za hitnu intervenciju, sluba za dobijanje informacija o pretplatnikim brojevima i javne telefonskegovornice.

Ovakve usluge moraju se omoguiti i osobama s posebnim potrebama. Sa evolucijom tehnologije i trita i

promenama u zahtevima korisnika, univerzalni servis moe se modifikovati kako bi obuhvatio:

1. Subvencije u telekomunikacionim uslugama za ekonomski slabije socijalne grupe.2. Mogunost da se po posebnim cenama na internet poveu kole, biblioteke, ustanove kulture i

zatite kulturnog naslea, domovi zdravlja i bolnice.

Mnoge zemlje poseban naglasak stavljaju na trokove i finansiranje univerzalnog servisa naliberalizovanom tritu, jer se oekuje da e razvoj trita imati znaajan uticaj na osnovne aktivnosti poputobrazovanja i/ili obuke za rad. U osnovi je princip da je neophodno obezbediti relevantne informacije koje

se odnose na trokove, cene i kvalitet. Trokovi univerzalnog servisa zahtevaju tano i objektivnoutvrivanje trokova usluga koje nisu ekonomski postojane, podrazumevajui da e nain njihovogfinansiranja biti odreen na bazi takvih kalkulacija.

Trokovi se raunaju na bazi neto trokova, npr. kao razlika izmeu operativnih trokova organizacije kojaima obavezu da prua univerzalni servis i relevantne operacije bez ove obaveze. Kalkulaciju bi trebaloobaviti posebno za svaki servis, geografsku oblast, posebne grupe i osobe s posebnim potrebama, a ona bitrebalo da se zasniva na procedurama koje omoguuju objektivnost, transparentnost, nediskriminaciju iproporcionalnost. Obavezu da uestvuju u trokovima univerzalnog servisa imali bi entiteti koji obezbeuju

javne telekomunikacione mree i/ili javno dostupnu telefoniju (govor).

U okviru uputstva EU o pristupu otvorenoj mrei predlau se dva naina finansiranja univerzalnog servisa:osnivanje fonda za nezavisan univerzalni servis na nacionalnom nivou i plaanje dodatnih usluga od straneonih koji su prikljueni na mreu. U oba sluaja preduslov je dobijanje sertifikata o trokovima od straneNacionalnog regulatornog tela. U sluaju osnivanja nezavisnog fonda, njime rukovodi nezavisni entitet kojije odgovoran za prikupljanje priloga od postojeih subjekata i odgovarajua plaanja.

5.7.6 Zakljuci

Ovo poglavlje ima za cilj da prui pregled glavnih pitanja za telekomunikacioni sektor, da predloineophodnu strategiju i da postavi zajednike prioritete za jako potrebne reforme.Fokus je takoe bio na neophodnosti usmeravanja ka EU. Ipak, treba primetiti da primena evropskogzakonodavstva kratkorono gledano nije uvek najprikladnija. Zakonodavni proces je previe spor (traje u proseku pet godina) i mogao bi da zastari usled tehnolokog razvoja. Zakonodavci EU imaju u vidurazvijene ekonomije i trita, tako da se njihovi prioriteti dosta razlikuju od onih koje imaju manje razvijenezemlje poput nae. Stvaranje homogenog regionalnog trita izmeu zemalja u regionu pomoi e direktnestrane investicije u sektor i od toga e svi imali koristi pa i mi.

Promenljivo okruenje stvara pritisak na sve uesnike u IKT sektoru da sprovode radikalne promene usvojim radnim pocedurama, kako bi poboljali konkurentnost i odgovorili na zahteve trita radi svogopstanka na tritu na kome raste konkurencija. Pored pravnih i regulatornih pitanja, trebalo bi ponovorazmotriti gotovo sve to se odnosi na organizaciju sektora ukljuujui njegovu strategiju, nain/stilupravljanja, organizacionu strukturu, radne procedure, organizacionu kulturu, performanse (uinak) iinstitucionalni imid kao i politiku i sisteme za upravljanje i razvoj ljudskih resursa kako bi se oni


30/83

Promena radnih navika (zaposlenih).

Svaka promena u okviru IKT sektora imae u svojoj osnovi ljudsku dimenziju. Ljudi bi trebalo da:

Razumeju promene, Prihvate promene, Budu u stanju da ih sprovedu.

Zbog toga, zajedno sa promenama u pravnom i regulatornom pogledu, moraju se menjati i ljudi. Izazovipovezani s ljudskim resursima u konkurentnom i zahtevnom okruenju su kompleksni i teki. Trebalo bi daiskoristi prednosti regionalnih inicijativa poput inicijative e-JIE, Centra za besprekornost Meu

Documents

Strategija i Akcioni Plan Za Razvoj Informacionog Drustva