www.paragra f.rsPreuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

STRATEGIJARAZVOJA INFORMACIONOG DRUTVA U REPUBLICI SRBIJI DO 2020. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 51/2010)

I UVODInformacione i komunikacione tehnologije (u daljem tekstu: IKT) su tokom samo jedne ljudske generacije revolucionarno promenile nain ivota, uenja, rada i zabave. IKT sve dublje transformiu nain interakcije ljudi, preduzea i javnih institucija. Ukupne promene u svim aspektima drutva koje su omoguene primenom IKT ine razvoj informacionog drutva. U okviru Evropske unije (u daljem tekstu: EU) IKT su prepoznate kao glavni faktor uticaja na ekonomski rast i inovativnost1, a meu sedam vodeih inicijativa ekonomske strategije Evropa 20202 nalazi se "Digitalna agenda za Evropu", to pokazuje znaaj koji IKT imaju u razvoju moderne ekonomije. Zajedno sa strategijom u oblasti telekomunikacija, ova strategija ini Digitalnu agendu za Republiku Srbiju. Razvoj informacionog drutva treba usmeriti ka iskorienju potencijala IKT za poveanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veu zaposlenost i podizanje kvaliteta ivota svih graana Republike Srbije.

Motor razvoja informacionog drutva ine: - otvoren, svima dostupan i kvalitetan pristup Internetu; - razvijeno e-poslovanje, ukljuujui: e-upravu, e-trgovinu, e-pravosue, e-zdravlje i eobrazovanje. Razvoj informacionog drutva treba da bude praen: - ukljuenou svih graana Republike Srbije, to se posebno odnosi na ukljuenost socijalnih grupa sa posebnim potrebama, regionalni razvoj i jaanje lokalnih inicijativa; - razvojem znanja i vetina povezanih sa IKT i jaanjem uloge IKT u sistemu obrazovanja; - stalnim ulaganjem u istraivanje i inovacije, da bi se potencijali koje donosi IKT prepoznali, sagledali i na najbolji nain iskoristili; - odgovorima na izazove koje donosi IKT, kao to su: novi aspekti bezbednosti, ugroavanje privatnosti, tehnoloka zavisnost, nedovoljna interoperabilnost i otvorena pitanja zatite intelektualne svojine; - koordinacijom i kooperacijom izmeu javnog, privatnog i civilnog sektora. Strategija razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji do 2020. godine (u daljem tekstu: Strategija) jeste akt Vlade kojim se na celovit nain definiu osnovni ciljevi, naela i prioriteti razvoja informacionog drutva i utvruju aktivnosti koje treba preduzeti u periodu koji obuhvata ova strategija.

1

"i2010 - Godinji izvetaj o informacionom drutvu 2007" - Saoptenje Evropske komisije

Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona ("i2010 - Annual Information Society Report 2007" - Communication from the Commission to the European parlament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the regions), SEC(2007) 395, Brisel, 30. mart 2007. godine.

2

Evropska strategija za pametan, odriv i sveobuhvatni razvoj - Europe 2020 - A strategy

for smart, sustainable and inclusive growth - Communication from the Commission, COM (2010) 2020, Brisel 3. mart 2010. godine.

II STANJE U OBLASTI INFORMACIONOG DRUTVAPravni okvirVlada je 2006. godine donela Strategiju razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 87/06) kojom se celovito ureuje oblast informacionog drutva. Potpisivanjem eSEE Agende+3 za razvoj informacionog drutva u Jugoistonoj Evropi, Vlada je prihvatila i2010 inicijativu kao opti okvir za razvoj Informacionog drutva. Nakon toga Vlada je usvojila Akcioni plan za sprovoenje prioriteta iz "eSEE Agenda+ za razvoj informacionog drutva u Jugoistonoj Evropi za period 2007-2012. godine" ("Slubeni glasnik RS", broj 29/09). Jedna od aktivnosti predviena tim akcionim planom je i izrada ove strategije. Od stratekih dokumenata koji ureuju pojedine oblasti razvoja informacionog drutva, posebno su znaajni: - Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine ("Slubeni glasnik RS", br. 99/06 i 4/09); - Strategija razvoja irokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 84/09); - Strategija razvoja elektronske uprave za period od 2009. do 2013. godine zajedno sa Akcionim planom ("Slubeni glasnik RS", br. 83/09 i 5/10); - Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije u periodu od 2010. do 2015. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 13/10); - Uredba o Programu rada, razvoja i organizaciji integrisanog zdravstvenog informacionog sistema "e-Zdravlje" ("Slubeni glasnik RS", broj 55/09)

Najznaajniji zakoni koji ureuju oblast informacionog drutva su: - Zakon o elektronskom potpisu ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) koji implementira EU propise koji ureuju elektronski potpis. - Zakon o elektronskom dokumentu ("Slubeni glasnik RS", broj 51/09) koji ureuje upotrebu elektronskog dokumenta, kao i vremenski ig. - Zakon o telekomunikacijama ("Slubeni glasnik RS", br. 44/03, 36/06 i 50/09 - US); - Zakon o elektronskoj trgovini ("Slubeni glasnik RS", broj 41/09); - Zakon o zatiti podataka o linosti ("Slubeni glasnik RS", br. 97/08 i 104/09); - Zakon o potvrivanju Konvencije o visokotehnolokom kriminalu i Zakon o potvrivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih preko raunarskih sistema ("Slubeni glasnik RS", broj 19/09).

3

"eSEE Agenda+ za razvoj informacionog drutva u Jugoistonoj Evropi 2007-2012" - Pakt

za stabilnost, Inicijativa za elektronsku jugoistonu evropu "eSEE" ("eSEE Agenda+ for The Development of Information Society in SEE 2007-2012" - Stability Pact, Electronic South Eastern Europe Initiative "eSEE"), Sarajevo, 29. oktobra 2007.

Institucionalni okvirUtvrivanje politike i strategije izgradnje informacionog drutva je u nadlenosti Ministarstva za telekomunikacije i informaciono drutvo u skladu sa lanom 18. Zakona o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", br. 65/08 i 36/09). Nadlenosti u oblasti primene informaciono-komunikacionih tehnologija u javnoj administraciji imaju i Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu koje je nadleno za sistem dravne uprave, Republiki zavod za informatiku i Internet kao posebna organizacija u skladu

sa lanom 37. Zakona o ministarstvima i Uprava za zajednike poslove republikih organa u skladu sa Odlukom o Upravi za zajednike poslove republikih organa ("Slubeni glasnik RS", br. 67/91, 79/02 i 13/04). Pored pomenutih organa i drugi dravni organi i organizacije nadleni su za razvoj i implementaciju informacionih sistema za poslove iz svog delokruga (informacioni sistem MUPa, informacioni sistem Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, informacioni sistem Poreske uprave, Uprave carina, Uprave za trezor, Geodetski informacioni sistem i dr.), odnosno za primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti za koju su nadleni (Ministarstvo trgovine i usluga za elektronsku trgovinu, Ministarstvo zdravlja za sistem zdravstvene zatite, Ministarstvo prosvete za kolski sistem, Ministarstvo pravde za sudove i tuilatva i dr.)

Pokazatelji razvijenosti informacionog drutvaPrema podacima Republikog zavoda za statistiku4 za 2009. godinu, 36,7% domainstava poseduje Internet prikljuak, to ini rast za 3,5 procentna poena u odnosu na 2008. godinu, a 22,9% domainstava ima irokopojasni pristup Internetu, to ini rast od 7,4 procentna poena u odnosu na 2008. godinu. Prema podacima Republikog zavoda za informatiku i Internet5 za 2009. godinu, stepen sofisticiranosti servisa e-uprave u Republici Srbiji je 46%, to ini rast od osam procentnih poena u odnosu na 2007. godinu. Nivo navedenih pokazatelja znatno je nii od proseka zemalja EU. Prema podacima Eurostata6 za 2009. godinu u zemljama EU ukupno 65% domainstava poseduje Internet prikljuak, to ini rast od pet procentnih poena u odnosu na 2008. godinu, a 56% domainstava ima irokopojasni pristup Internetu, to ini rast od sedam procentnih poena u odnosu na 2008. godinu. Stepen sofisticiranosti servisa e-uprave za 2009. godinu u zemljama EU je ukupno 83%, to ini rast od sedam procentnih poena u odnosu na 2007. godinu. Posebno je zabrinjavajui nedovoljan napredak u razvoju Interneta i e-uprave u Republici Srbiji u odnosu na zemlje EU.

Cilj je da Republika Srbija do 2020. godine po pokazateljima razvijenosti informacionog drutva dostigne prosek EU.

4

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2009 - Republiki zavod

za statistiku.5

Stanje razvoja eUprave u Republici Srbiji za 2009. godinu - Republiki zavod za informatiku i

internet.6

Podaci su raspoloivi na veb sajtu Eurostata: http://ec.europa.eu/eurostat.

III OBLASTI I PRIORITETI STRATEGIJEAktivnosti koje se preduzimaju u cilju razvoja Informacionog drutva treba da budu usmerene ka prioritetima u okviru sledeih oblasti: 1. Elektronske komunikacije, gde su odreeni sledei prioriteti: 1.1. otvoreni irokopojasni pristup 1.2. digitalno emitovanje televizijskog i radio programa i digitalna dividenda 1.3. komunikaciona infrastruktura javnog sektora 2. E-uprava, e-zdravstvo i e-pravosue, gde su odreeni sledei prioriteti: 2.1. elektronski identitet u uslugama javnog sektora 2.2. primena IKT u organima uprave i imaocima javnih ovlaenja 2.3. primena IKT u sistemu zdravstvene zatite 2.4. primena IKT u pravosuu 3. IKT u obrazovanju, nauci i kulturi, gde su odreeni sledei prioriteti: 3.1. akademska raunarska mrea

3.2. IKT u obrazovanju 3.3. istraivanja i inovacije u oblasti IKT 3.4. digitalni sadraji 4. Elektronska trgovina (e-trgovina), gde su odreeni sledei prioriteti: 4.1. uklanjanje normativnih prepreka za razvoj e-trgovine 4.2. elektronski rauni i elektronsko plaanje 4.3. podsticanje razvoja e-poslovanja 4.4. zatita potroaa u e-trgovini 4.5. koordinacija razvoja e-trgovine 5. Poslovni sektor IKT, gde su odreeni sledei prioriteti: 5.1. razvoj ljudskih resursa 5.2. razvoj start-ap i inovativnih kompanija 5.3. izvoz i prekogranini autsorsing 5.4. zatita intelektualne svojine softvera i digitalnih sadraja 6. Informaciona bezbednost, gde su odreeni sledei prioriteti: 6.1. unapreenje pravnog i institucionalnog okvira za informacionu bezbednost 6.2. zatita kritine infrastrukture 6.3. borba protiv visokotehnolokog kriminala 6.4. nauno-istraivaki i razvojni rad u oblasti informacione bezbednosti

1. Elektronske komunikacijeDo 2020. godine svim graanima Republike Srbije treba da bude dostupan Internet visokog kvaliteta sa protokom najmanje 100 Mb/s.

1.1. Otvoreni irokopojasni pristupPristup Internetu je osnovni tehniki preduslov za ukljuenost pojedinaca i organizacija u informaciono drutvo. Nove elektronske usluge zahtevaju sve vei protok podataka u emu prednjae usluge koje ukljuuju prenos audio i video zapisa. Otvoreni irokopojasni pristup znai pristup elektronskim komunikacionim mreama koji omoguava velike protoke podataka, pri emu operator koji daje uslugu irokopojasnog pristupa ostavlja otvorenu mogunost da se putem tog pristupa koriste nezavisne usluge, ukljuujui pristup Internetu i usluge koje se nude preko Interneta. Otvoreni irokopojasni pristup treba da omogui slobodnu konkurenciju nezavisnih isporuioca usluga koje se ostvaruju preko irokopojasnog pristupa, a koji nemaju sopstvenu pristupnu infrastrukturu. Strategijom razvoja irokopojasnog pristupa u Republici Srbiji odreeno je da minimalan protok za irokopojasni pristup treba da bude 4 Mb/s za fiksnu mreu, odnosno 512 Kb/s u sluaju mobilnog pristupa. irokopojasni pristup sledee generacije zasniva se na optikim vlaknima kao glavnoj tehnologiji za povezivanje korisnika, ukljuujui domainstva, ime se omoguavaju protoci od preko 100 Mb/s. Kroz takav irokopojasni pristup, domainstvo ima mogunost da istovremeno prima, odnosno alje, vie audio i video zapisa visoke definicije u realnom vremenu, ukljuujui prijem radio i TV programa, video konferencije, glasovnu komunikaciju i razne interaktivne usluge koje ukljuuju prenos audio i video zapisa. Vaan segment razvoja irokopojasnog pristupa je mobilni irokopojasni pristup kojim se omoguava pristup Internetu sa mobilnih ureaja i prenosnih raunara nezavisno od lokacije na kojoj se korisnik nalazi.

Razvojem irokopojasnog pristupa potrebno je postii da cene i uslovi pristupa Internetu u Republici Srbiji budu bliski proseku EU za sve brzine protoka.

1.2. Digitalno emitovanje televizijskog i radio programa i digitalna dividendaPrelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji treba da omogui graanima bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsniji sadraj, vie radio i televizijskih programa, nove usluge za osobe sa invaliditetom i za starije osobe, unapreene dodatne usluge, portabl i mobilni prijem programa, kao i konvergenciju usluga. Prioritet prelaska na digitalno emitovanje regulisan je Strategijom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 52/09) koja utvruje osnovne strateke smernice za uvoenje digitalnog i gaenje analognog televizijskog i radio programa u Republici Srbiji, kojim e se na adekvatan nain ostvariti osnovni nacionalni interes u oblasti uvoenja i razvoja digitalnih elektronskih komunikacija. Kao datum potpunog prelaska na digitalno zemaljsko emitovanje televizijskog programa u Republici Srbiji odreen je 4. april 2012. godine. Sastavni deo navedene strategije je Akcioni plan za njenu primenu, kojim su predviene obaveze nadlenih organa u procesu digitalizacije i utvreni rokovi za njihovu realizaciju. Od posebnog znaaja za razvoj irokopojasnih usluga je efikasno upravljanje delom radiofrekvencijskog spektra koji se naziva Digitalna dividenda, a koji e biti na raspolaganju po prelasku na digitalno emitovanje televizijskih programa. Digitalna dividenda je ureena Strategijom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji kao i Osnovama za izradu Strategije razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2014. godine.

1.3. Komunikaciona infrastruktura javnog sektoraU okviru javnog sektora postoje znaajne potrebe za elektronskim komunikacijama i znaajni komunikacioni resursi kojima upravlja javni sektor, a mogunost efikasne elektronske komunikacije je od sutinske vanosti za razvoj i reformu javnog sektora. Stoga se

komunikaciona infrastruktura javnog sektora izdvaja kao poseban prioritet u realizaciji Strategije. U oblasti komunikacione infrastrukture javnog sektora, Vlada je usvojila Akcioni plan za efikasno korienje telekomunikacione infrastrukture za potrebe javnih telekomunikacionih operatora i dravnih organa, dok je u Strategiji razvoja elektronske uprave za period od 2009. do 2013. godine ("Slubeni glasnik RS", br. 83/09 i 5/10) istaknuta potreba uspostavljanja dravne komunikacione mree.

2. E-uprava, e-zdravstvo i e-pravosueDo 2020. godine graani e sve kontakte sa organima uprave, imaocima javnih ovlaenja, sudovima i sistemom zdravstvene zatite, osim onih kontakata koji po svojoj prirodi zahtevaju fiziko prisustvo, moi da obave elektronskim putem, bez naputanja svog stana, odnosno radnog mesta.

2.1. Elektronski identitet u uslugama javnog sektoraKao glavni nain utvrivanja identiteta u elektronskim uslugama javnog sektora treba koristiti kvalifikovane elektronske sertifikate u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu i Zakonom o elektronskom dokumentu. Uspena primena Zakona o elektronskom potpisu zasniva se na postojanju sertifikacionih tela koja korisnicima pruaju usluge izdavanja elektronskih sertifikata u zadovoljavajuem obimu i kvalitetu. Ovo se posebno odnosi na kvalifikovane elektronske sertifikate i sertifikaciona tela registrovana za izdavanje takvih sertifikata. U Republici Srbiji je u periodu od decembra 2008. godine do februara 2010. godine registrovano tri sertifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i oekuje se dalje irenje ponude u ovoj oblasti, tako da dostupnost kvalifikovanih elektronskih sertifikata ne predstavlja barijeru za njihovu upotrebu. Posebno je znaajno da se uspostavi praksa interoperabilne i jednostavne upotrebe kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Upotreba treba da bude jednostavna za korisnike

sertifikata, za one koji verifikuju elektronski potpis formiran na bazi sertifikata, kao i za one koji razvijaju tehnika reenja bazirana na elektronskim sertifikatima i elektronskom potpisu. Pored interoperabilnosti u okviru Republike Srbije, od znaaja je i prekogranina interoperabilnost elektronskog potpisa i elektronskog identiteta, a posebno sa lanicama EU.

2.2. Primena IKT u organima uprave i imaocima javnih ovlaenjaRazvojem e-uprave omoguava se svim graanima i privrednim subjektima da poslove pred organima vlasti zavravaju jednostavnije, bre i jeftinije. Razvoj e-uprave je usmeren ka sledeim ciljevima: 1) visoko zadovoljstvo korisnika javnim uslugama; 2) svi graani imaju koristi od e-uprave; 3) smanjenje tereta administracije za privredne subjekte i za graane; 4) poveanje efikasnosti organa uprave i imaoca javnih ovlaenja upotrebom IKT; 5) prekogranina interoperabilnost, posebno sa zemljama EU; 6) pozitivan uticaj na slobodu kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga; 7) uveanje transparentnosti i odgovornosti kroz inovativnu upotrebu IKT; 8) jaanje participacije graana u demokratskom odluivanju; 9) zatita privatnosti i bezbednost. Strategijom reforme dravne uprave, koju je, zajedno sa Akcionim planom za njeno sprovoenje u periodu 2004-2008. godine i Akcionim planom za 2009-2010. godinu usvojila Vlada, kao jedan od osnovnih principa reforme dravne uprave utvren princip modernizacije dravne uprave euprava.

Strategijom razvoja elektronske uprave za period od 2009. do 2013. godine ("Slubeni glasnik RS", br. 83/09 i 5/10) odreena su naela, prioriteti, mere i aktivnosti za razvoj e-uprave.

2.3. Primena IKT u sistemu zdravstvene zatiteOsnovna uloga informacionih i komunikacionih tehnologija u sistemu zdravstvene zatite je podrka izvoenju delatnosti sistema zdravstvene zatite. Zdravstveni informacioni sistem takoe treba da obezbedi podrku reforme sistema zdravstvene zatite. Principi koje primena informaciono-komunikacionih tehnologija u zdravstvu mora da zadovolji jesu: - ouvanje privatnosti i poverljivosti linih zdravstvenih podataka; - efikasnost i upotrebljivost zdravstvenog informacionog sistema; - promocija optimalne upotrebe zdravstvenih podataka; - visok kvalitet zdravstvenih informacija. Upotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija u zdravstvu trebalo bi omoguiti neometano i kvalitetno funkcionisanje svih delova sistema zdravstvene zatite kroz: - automatizaciju i smanjenje trokova svih administrativnih postupaka i procesa koji prate osnovne delatnosti sistema zdravstvene zatite; - blagovremen prihvat podataka i podrku moguim izmenama i proirenjima delatnosti; - sigurnu i efikasnu razmenu informacija izmeu svih uesnika zdravstvenog sistema u cilju podizanja dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zatite; - e-zdravlje - IKT u slubi aktivnog uea graana u brizi o sopstvenom zdravlju, pre svega u smislu potpune informisanosti i odreene slobode izbora, stepena odluivanja i uticaja na sopstveni tretman, kao i uea u prevenciji;

- formiranje elektronske baze znanja zdravstvenog sektora; - razmenu informacija od znaaja za obavljanje nauno istraivake delatnosti, kao i obavljanje permanentnog obrazovanja medicinskog osoblja; - zdravstvene informacije koje e da pomognu zdravstvenim radnicima u donoenju klinikih odluka, ukljuujui i vodie dobre prakse, baze znanja i strunu literaturu; - upotrebu podataka u cilju podrke funkcijama javnog zdravlja, planiranju, nadgledanju i oceni zdravstvenih usluga, ukljuujui upravljanje i planiranje kadrovima, finansiranju i alokaciji resursa, praenju kvaliteta zdravstvenih usluga, i praenju racionalnog troenja sredstava; - upotrebu podataka u cilju podrke razvoju i primeni odluka u cilju sveobuhvatne zdravstvene zatite pojedinaca, grupa sa posebnim potrebama i cele populacije; - upotrebu podataka u cilju pomoi zdravstvenim istraivanjima; - informacije o stanju zdravlja i zdravstvenim determinantama, zasnovanim na dokazima; - lake ispunjavanje meunarodnih obaveza kroz usvajanje evropskih standarda i inicijativa. Razvoj primene IKT u sistemu zdravstvene zatite ureen je i Uredbom o Programu rada, razvoja i organizaciji integrisanog zdravstvenog informacionog sistema "e-Zdravlje" ("Slubeni glasnik RS", broj 55/09).

2.4. Primena IKT u pravosuuPrimena savremenih informacionih tehnologija, standardizovan softver i jedinstven sistem za voenje predmeta u sudstvu su neophodni da bi se efikasno realizovala kljuna naela delotvornog pravosua: nezavisnost, transparentnost, odgovornost i efikasnost. Polazei od Nacionalne strategije reforme pravosua Republike Srbije i akcionog plana za njenu implementaciju ("Slubeni glasnik RS", broj 44/06), kao i inicijative EU za globalnu ePravdu, iji je istaknut cilj da se povea zajednika i meusobna efikasnost pravosudnog procesa (da se smanje kanjenja i umanji rizik proceduralnih greaka), povezujui pravosudne

organe i njihove informacione sisteme neophodno je uspostaviti sistem ePravda koji se sastoji od: - skupa poslovnih procesa i procedura u pravosuu Republike Srbije; - informacionog sistema (standardizovane softverske aplikacije, servisa i komponenata, skladita podataka i skladita dokumenata); - IKT infrastrukture; - upravljanja promenama, rizicima, razvojem i implementacijom sistema ePravda. Opti zahtevi sistema ePravda su: - ePravda treba da bude pod punom kontrolom pravosudnog sistema, da projekti u bilo kom segmentu ne smeju da zavise od dobavljaa ili pojedinaca. - Potrebno je da se ePravda implementira na sinhronizovan nain, koristei tehnologije koje su aktuelne, ali dokazane, i koje osiguravaju proirivost sistema. Sistem ePravda e obuhvatiti kao primarne proizvoae i korisnike podataka i informacija koje se odnose na pravosudnu materiju sledee zainteresovane strane: - Ministarstvo pravde; - organe sudstva; - organe javnog tuilatva; - ustanove za izvrenje krivinih sankcija. Sistem ePravda e u irem smislu obuhvatiti i druge zainteresovane strane (organe i institucije, koji su po zakonu povezani sa sudstvom i tuilatvom), kao i uesnike u pravosudnim postupcima i korisnike informacija iz pravosudne materije, kao to su: - Ministarstvo unutranjih poslova;

- Ministarstvo odbrane; - drugi dravni organi; - pravosudne profesije, kao to su advokati i javni belenici (notari); - pravna lica; - pravni fakulteti; - graani. Principi za izgradnju sistema ePravda su: - Razvoj zasnivati na saradnji koja ukljuuje sve zainteresovane strane. - Identifikovati zajednike poslovne funkcije, procese i procedure rada. - Razvoj voen modelima (procesa i procedura). - Kreirati fleksibilnu mreu komponenata koje mogu da se koriste u vie aplikacija-sistema ("reusable" komponente). - Osloniti se na otvorene standarde za razmenu informacija (XML). - Interaktivan, inkrementalan razvoj radi obezbeivanja uspeha i smanjenja rizika. ePravda obezbeuje kompletan integrisan sistem koji podrava osnovne procese i operativne aktivnosti pravosudnih organa i obezbeuje osnovu za merenje rezultata rada prema standardima koji e biti uspostavljeni sa pokazateljima koje e samo pravosue definisati za merenje dostignutog stepena reformskih ciljeva (nezavisnost, transparentnost, odgovornost i efikasnost). IKT infrastruktura e omoguiti povezivanje svih pravosudnih organa i drugih dravnih organa, to e omoguiti postizanja dnevne aurnosti podataka o reavanju pravosudnih predmeta i

efikasnu razmenu informacija i elektronskih dokumenata uesnika sistema ePravda i iz okruenja, u skladu sa zakonom. Upravljanje promenama, rizicima, razvojem i implementacijom ePravde e se obezbediti odriv razvoj sistema ePravda i njegova prepoznatljivost u okruenju evropske mree pravosudnih organa.

3. IKT u obrazovanju, nauci i kulturiDo 2020. godine sve ustanove u oblasti obrazovanja, nauke i kulture treba da imaju irokopojasni pristup nove generacije preko optikih vlakana i odgovarajuu opremljenost unutar ustanova, to e omoguiti kvalitetan pristup Internetu svim zaposlenima i korisnicima ustanova - acima, studentima, nastavnicima, istraivaima, lanovima biblioteka, posetiocima muzeja i drugima.

3.1. Akademska raunarska mreaAkademska raunarska mrea je nauno-istraivaka i obrazovna raunarska mrea, koja obezbeuje savremene informaciono-komunikacione usluge i vezu sa Internetom za ustanove u oblasti obrazovanja, nauke i kulture. Akademska raunarska mrea je nastala poetkom devedesetih godina, povezivanjem nekoliko veih fakulteta, da bi postala raunarska mrea sa preko 150 povezanih nauno-istraivakih i obrazovnih institucija i vie od 150.000 aktivnih korisnika irom Republike Srbije. Glavna vorita Akademske raunarske mree ine raunarski centri univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Niu i Kragujevcu: Raunarski centar Univerziteta u Beogradu (RCUB), Centar za informacione tehnologije Univerziteta u Novom Sadu (CIT-UNS), Jedinstveni univerzitetski nastavno nauni informacioni sistem Univerziteta u Niu (JUNIS) i Univerzitetski raunski centar Univerziteta u Kragujevcu (UNIC). RCUB predstavlja centralno vorite Akademske raunarske mree, koje obezbeuje povezivanje sa Akademskom mreom Evrope (GEANT) i Internetom.

Odlukom o osnivanju Informaciono-komunikacione ustanove "Akademska mrea Republike Srbije - AMRES" ("Slubeni glasnik RS", broj 28/10), uspostavljen je jasan institucionalni okvir za dalji razvoj mree. Razvojem AMRES-a oformie se komunikaciona infrastruktura za sve ustanove u oblasti obrazovanja, nauke i kulture.

3.2. IKT u obrazovanjuUspean razvoj informacionog drutva pretpostavlja odgovarajui stepen znanja i vetina, kako kod strunjaka raznih profesija, tako i kod svih graana. Pored poveanja potrebe za vetinama u vezi primene IKT, Internet je promenio nain i dinamiku irenja znanja i informacija u svim oblastima. Neophodno je integrisanje IKT u sve aspekte obrazovnog procesa, sa ciljem efektivnijeg i efikasnijeg obrazovanja. Vetine vezane za IKT su odluujue za konkurentnost nacionalnih ekonomija i poveanje mogunosti za nove poslove i zapoljavanje. Razvojem primene IKT u obrazovanju potrebno je postii: - uspostavljanje modernog obrazovnog sistema koji je prilagoen potrebama informacionog drutva; - razvoj digitalnih obrazovnih sadraja; - obuenost nastavnika za korienje IKT; - podizanje nivoa znanja i vetina za korienje IKT kod najire populacije; - osposobljenost za primenu IKT na radnom mestu na nain kojim se podie stepen efikasnosti, poboljava kvalitet rada i obezbeuju bolji poslovi; - uvoenje savremenog koncepta e-uenja i otvorenog uenja na daljinu;

- da IKT bude integralni deo obrazovnih programa, obrazovni programi i nastavni procesi prilagoeni potrebama informacionog drutva, a nastavni kadrovi osposobljeni za moderne oblike nastave; - razvoj koncepta obrazovanja i uenja tokom itavog ivota; - ukljuivanje drutvenih grupa sa posebnim obrazovnim potrebama, to obuhvata sticanje znanja i vetina iz oblasti IKT odraslih, koji nisu imali mogunosti da ih dobiju. Potrebno je istovremeno podizati tehnoloku osnovu u kolama, ukljuujui informacionotehnoloko opremanje i komunikaciono povezivanje kola, kao i preduzimati mere da se tehnoloka osnova primeni zarad ispunjenja prethodno navedenih ciljeva.

3.3. Istraivanja i inovacije u oblasti IKTIKT predstavlja kreativnu i inovativnu delatnost koja prua iroke mogunosti multidisciplinarnoj i multisektorskoj primeni tehnologija. U tom smislu su istraivanja i inovacije u IKT izuzetan mehanizam za kreiranje novog ekonomskog okruenja, jaanje kompetitivnih kapaciteta i promovisanje ekonomije znanja. IKT je u Strategiji naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije u periodu od 2010. do 2015. godine odreena kao prioritetna oblast. U ostvarivanju akcionog plana kroz koji se realizuje Strategija uestvovae institucije nadlene za razvoj i inovacije kao i za informacionokomunikacione tehnologije. Radi pospeivanja razvoja i inovacionih poduhvata u Srbiji bie realizovani programi finansiranja tehnolokih i inovacionih projekata na razvoju novih tehnologija i usluga. Ovo e biti podrano ulaganjima u infrastrukturu kao i kolovanju i jaanju ljudskih i institucionalnih resursa, izgradnjom adekvatne infrastrukture za istraivanje i razvoj (u daljem tekstu: IiR) i daljom promocijom saradnje izmeu IiR i privrede, kao i povezivanjem sa EU. IiR je takoe bitan element za konkurentnost nacionalne ekonomije. Oslanjajui se na obrazovno, kulturno i istorijsko naslee, IiR je osnovni izvor inovacija potrebnih za stvaranje novih roba i usluga koje se nude na globalnom tritu.

Radi podsticanja razvoja ove oblasti potrebno je da drava izgradi mehanizme i instrumente, obrazuje odgovarajue fondove.

3.4. Digitalni sadrajiKulturno dobro je opte javno dobro i potrebno je obezbediti slobodan i jednostavan pristup to veem delu sadraja. Za jezike i kulture sa malom populacijom od izuzetnog znaaja je da to vei deo kulturnog blaga bude slobodno dostupan, to se posebno odnosi na kulturna, umetnika i druga dela kojima je istekao rok vanosti autorskih prava. Na taj nain se poveava vidljivost i interesovanje najire javnosti za kulturna i nauna dela to dovodi do podizanja opteg kulturnog nivoa i vidljivosti kulture na globalnom nivou. Institucije koje raspolau i upravljaju kulturnim bogatstvima u svom radu trebalo bi da koriste nove, ali ve proverene modele otvaranja sadraja koji doprinose uvoenju inovativne prakse u svakodnevnom poslovanju i prue svim graanima usluge sreivanja i prezentovanja sadraja koji im je dat na upravljanje. Imajui u vidu i meunarodna i domaa iskustva, treba uspostaviti saradnju kulturnih i naunoistraivakih institucija u oblastima istraivanja, inovacija i razvoja novih reenja za digitalizaciju naslea, kao i odgovarajuu meuresornu koordinaciju. Ta saradnja se naroito odnosi na prouavanje, razvoj, prilagoavanje i primenu standarda za digitalizaciju i obradu, izgradnju sistema zatite digitalizovanog sadraja i njegovo dugotrajno uvanje ukljuujui reavanje problema migracije prilikom pojave novih tehnologija, standarda i fizikih nosilaca digitalnih informacija. Stvaranjem preduslova za razvoj programa digitalizacije kulturnog istorijskog naslea stvaraju se uslovi za razvoj digitalnih biblioteka, elektronskog arhiva i portala o kulturnom nasleu Republike Srbije. Glavni prioritet je da se informacije o objektima od istorijskog, naunog, umetnikog, tehnolokog, socijalnog i drugih sadraja digitalizuju i uine dostupnim javnosti putem Interneta.

Javne, kolske i specijalne biblioteke trebalo bi da budu opremljene informacionim sistemima koji omoguavaju domau i regionalnu saradnju i interkonekciju. S obzirom na to da se u savremenom drutvu formalna naplata karata i drugi oblici zatvaranja sadraja radi naplaivanja finansiranja ustanove smatraju prevazienim, problem finansiranja ove vrste neprofitnih institucija treba obezbediti kroz projektne aktivnosti.

4. Elektronska trgovina (e-trgovina)Elektronska trgovina obuhvata sve aktivnosti kupovine i prodaje proizvoda i usluga koje se obavljaju putem Interneta ili drugih kanala elektronske komunikacije. Strategijom razvoja trgovine u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 15/09) definisani su osnovni pravci razvoja trgovine i trita do ulaska Srbije u EU. Jedan od usvojenih prioriteta se odnosio i na afirmisanje razvoja e-trgovine. Postoji vie poslovnih modela e-trgovine. Glavni su B2B (Business-to-Business) koji obuhvata trgovinu na veliko i B2C (Business-to-Consumer), dok su sve prisutniji i modeli C2C (Consumerto-Consumer), B2A (Business-to- Administration) i C2B (Consumer-to-Business). B2B etrgovina obuhvata trgovinu meu preduzeima, B2C e- trgovina obuhvata prodaju roba i usluga potroaima od strane preduzea, C2C e-trgovina javlja se kada pojedinci meusobno trguju (na primer na aukcijskim veb sajtovima), B2A e-trgovina obuhvata razmenu dobara izmeu preduzea i dravnih organa, dok C2B e-trgovina predstavlja oblik u kome pojedinci prodaju proizvode i usluge poslovnim kupcima. Posrednici na tritu, a pre svega maloprodavci i veleprodavci, gube znaajan deo trita time to se ne ukljuuju u e-trgovinu. Osim potroaa i trgovaca, e-trgovina je veoma znaajna i za proizvoae, jer ona moe da im omogui da lake uspostave saradnju sa poslovnim partnerima bilo da su to dobavljai materijala ili usluga za njihove proizvode, bilo da su to potencijalni prodavci njihovih proizvoda (veleprodavci i maloprodavci). Proizvoai, takoe, ne koriste pogodnosti koje donosi B2B trgovina. Oko 30% poslovnih transakcija izmeu poslovnih partnera u razvijenim zemljama se obavi elektronskim putem kroz B2B model e-trgovine.

E-trgovinom postie se: - laka kupovina i prodaja: dostupnost proizvoda i usluga 24 asa dnevno, vea transparentnost cena, bolja dostupnost i uporedivost informacija o proizvodima, vea udobnost kupovine, dostupnost velikog broja potroaa koji mogu biti teritorijalno razueni i mogunost obavljanja velikog broja transakcija u kratkom vremenskom intervalu; - vei izbor opcija i stabilnija ponuda, a posebno: vea prilagodljivost individualnim zahtevima, iri asortiman koji nije ogranien skladinim kapacitetom pojedine prodavnice; - efikasnije i efektivnije poslovanje kroz automatizaciju poslovnih procesa, efikasniju i bru komunikaciju sa partnerima, efikasnije upravljanje, preciznije i aurnije evidencije i manje optereenje administracijom; - smanjenje trokova poslovanja: transakcionih trokova izmeu poslovnih partnera, trokova vezanih za zakup i ureenje prodajnih objekata, trokova nabavke, logistike, zaliha, radne snage, marketinga i prodaje; - poveanje konkurentnosti otvaranjem novih kanala komunikacije i prodaje prema kupcima i partnerima: mogunost pristupa velikom broju potencijalnih kupaca, smanjenje prostornih i meunarodnih barijera kao i mogunost ciljanja teritorijalno razuenih trinih nia; - inoviranje proizvoda, usluga i naina prodaje kroz unapreenje relacije sa klijentima, kao to je: prikupljanje povratnih informacija, prilagoavanje navikama kupaca, itd.

4.1. Uklanjanje normativnih i trinih prepreka za razvoj e-trgovineIskustva trino razvijenih zemalja ukazuju da vlade tih zemalja izbegavaju nametanje nepotrebnih ogranienja e-trgovini. Najee se propisuju minimalni i konzistentni uslovi neophodni za funkcionisanje pravnog okruenja, uz razumevanje znaaja Interneta. Zakon o elektronskoj trgovini ("Slubeni glasnik RS", broj 41/09) ureuje uslove i nain pruanja usluga informacionog drutva, obaveze informisanja korisnika usluga, komercijalne poruke, pravila u vezi sa zakljuenjem ugovora u elektronskom obliku, odgovornost pruaoca usluga

informacionog drutva, nadzor i prekraje. Tim zakonom stvoreni su preduslovi za razvoj i funkcionisanje sistema e-trgovine po ugledu na reenja razvijenih zemalja sveta i EU. Takoe, definisan je ugovor u elektronskom obliku ime se stvorio pravni osnov za izjednaavanje elektronskih oblika poslovanja sa klasinim neposrednim oblikom. Na ovaj nain stvorila se znaajna konkurentna prednost i unapredilo funkcionisanje i privrede i organa dravne uprave. Zakon o elektronskom potpisu i Zakon o elektronskom dokumentu, dopunjuju okvir koji omoguava poslovanje elektronskim putem ravnopravno sa klasinim poslovanjem. Zakonom o elektronskom potpisu reguliu se sva pitanja vezana za sertifikaciona tela, kao i izdavanje elektronskih sertifikata, dok je Zakonom o elektronskom dokumentu dodatno ureena upotreba elektronskih dokumenata, kao i vremenskih igova. U cilju razvoja e-trgovine, polazei od Zakona o fiskalnim kasama, Vlada je donela Uredbu o odreivanju delatnosti kod ijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase ("Slubeni glasnik RS", br. 18/09, 109/09 i 6/10), gde je propisano da ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase za lica koja obavljaju delatnost 52610 (trgovina na malo u prodavnicama koje potom dostavljaju naruenu robu za robu isporuenu potom). Pored navedenih, postoji i niz drugih propisa koji ureuju pitanje od znaaja za e-trgovinu kao to su Carinski zakon ("Slubeni glasnik RS", broj 18/10), Zakon o potanskim uslugama ("Slubeni glasnik RS", br. 18/05 i 30/10), Zakon o porezu na dodatnu vrednost ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07), Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) i dr. Tokom daljeg unapreenja postojeeg zakonskog okvira, potrebno je detaljno proanalizirati i naroito obratiti panju na barijere koje postoje u pogledu: 1. razvoja e-trgovine na veliko i e-trgovine na malo na unutranjem tritu, poev od korienja IKT-a, edukovanosti potroaa, njihove bezbednosti do mogunosti i znanja trgovaca;

2. oporezivanja i carinskih procedura koje postoje prilikom izvoza ili uvoza proizvoda male vrednosti, kada direktni i indirektni trokovi tokom izvoza, odnosno uvoza postaju preveliko optereenje u odnosu na vrednost proizvoda; 3. zakonskog regulisanja pojedinih specifinosti trinih institucija koje se ostvaruju elektronskim putem kao to je e-aukcija, e-sajam i slino.

4.2. Elektronski rauni i elektronsko plaanjeRauni predstavljaju jednu od najeih tipova dokumenata koji privredni subjekti izrauju, alju i primaju. Uvoenjem elektronskih rauna znaajno se smanjuje optereenje administracijom i omoguavaju se celovitija informatika reenja u poslovanju. Smanjenje potronje papira koje je posledica prelaska na elektronske raune doprinosi ouvanju okoline. Upotrebu elektronskih rauna potrebno je urediti zakonom kojim se ureuje porez na dodatu vrednost i drugim zakonima u oblasti finansija u skladu sa EU direktivama. Elektronsko bankarstvo (u daljem tekstu: e-bankarstvo), to ukljuuje elektronske naloge za transfer novca, koristi veina pravnih lica i znaajan broj pojedinaca. Korienje platnih kartica u Republici Srbiji rasprostranjeno je, ali je njihovo korienje za plaanje preko Interneta relativno nerazvijeno. Plaanje mobilnim telefonom prisutno je za specifine usluge, kao to je plaanje parkiranja i digitalnih sadraja, ali nije razvijeno za plaanje ireg kruga roba i usluga. Drugi oblici elektronskog plaanja, kao to je PayPal, jo uvek nisu prisutni u Republici Srbiji, ali postoje najave omoguavanja nekih od njih. Kako je plaanje jedno od kljunih inilaca trgovine, neophodno je preduzeti mere koje e dalje unaprediti i uiniti dostupnijim sve oblike elektronskog plaanja.

Strah od rizika zloupotrebe elektronskog plaanja je znaajan faktor usporavanja razvoja etrgovine, pa je pored omoguavanja razliitih sigurnih mehanizama plaanja, potrebno promotivno-edukativnim aktivnostima pribliiti elektronsko plaanje graanima.

4.3. Podsticanje razvoja e-trgovineKljuni faktori koji utiu na bri razvoj e-trgovine u Republici Srbiji jesu nivo investicija u etrgovinu i opti nivo znanja, vetina i informisanosti u ovoj oblasti. Drugi faktori, kao to su stepen upotrebe Interneta, mogunosti elektronskog plaanja i zakonska regulativa, i pored potrebe daljeg unapreenja, ostavljaju vie mogunosti za razvoj e-trgovine nego to je trenutna ponuda e-prodavnica u Republici Srbiji i razumevanje mogunosti e-poslovanja. Pored mera stimulisanja investicija u oblasti e-poslovanja, posebno putem poreskih olakica za kompanije koje posluju u oblasti e-trgovine, subvencija i povoljnih kredita, potrebno je potroaima, privrednicima, nevladinim organizacijama i zaposlenima pribliiti koncepte etrgovine, podii razumevanje prednosti koje e-trgovina donosi i mogunosti bezbednog korienja e-trgovine. Potrebno je podii opti nivo posedovanja e-vetina u Republici Srbiji, poevi od profesionalnih znanja i vetina u oblasti IKT, preko digitalne pismenosti i naprednih vetina potrebnih za korienje tehnologije, pa do vetina inventivne primene IKT u poslovanju. Neophodna je edukacija kljunih zainteresovanih strana, pre svih potroaa, menadera u proizvodnim i trgovinskim preduzeima, ali i predstavnika dravne uprave. Pored toga, potrebno je kontinuirano sprovoditi i informativnu kampanju kako bi se javnost informisala o mogunostima koje prua e-trgovina, ali i upoznala sa pravima koje ima i nainima na koje moe da ih ostvari prema vaeim zakonima u Republici Srbiji.

Uvaavanje tehnolokih trendovaPosebnu panju treba posvetiti razvoju cloud computinga i e-poslovanju putem mobilnih telefona (u daljem tekstu: m-poslovanje).

Razvoj usluga cloud computinga od posebnog je znaaja za ukupan razvoj e-poslovanja, kako zbog toga to ove usluge same po sebi predstavljaju usluge informacionog drutva, tako i zbog toga to se takvim uslugama podrava e-trgovinu kod korisnika usluge. Mobilne mree predstavljaju znaajan kanal elektronske komunikacije za e-trgovinu. Ubrzani razvoj pametnih mobilnih telefona i drugih mobilnih ureaja na svetskom nivou, razvoj mobilnog irokopojasnog pristupa Internetu, kao i stepen korienja mobilnih telefona u Republici Srbiji koji ne zaostaje bitno za razvijenim zemljama, ukazuje na znaajan budui potencijal razvoja mposlovanja u Republici Srbiji.

Mala i srednja preduzeaNeophodno je snano podsticanje uvoenja IKT u poslovanje malih i srednjih preduzea (u daljem tekstu: MSP) ime bi se, i na ovaj nain, doprinelo poveanju nivoa konkurentnosti nacionalne ekonomije. U primeni e-poslovanja i korienju Interneta, MSP Republike Srbije znaajno zaostaju za veinom lanica EU. Najei oblik korienja Interneta od strane MSP odnosi se na e-bankarstvo i e-plaanje, dok je e-trgovina jo uvek nedovoljno zastupljena. Smanjenje optereenja administracijom ima srazmerno vei znaaj za MSP nego za velika preduzea, a istovremeno MSP tee obezbeuju resurse za uvoenje IKT u poslovanje. Stoga je razvoj e-poslovanja u oblasti MSP jedan od vanih inilaca ukupnog razvoja sektora MSP. Zbog transparentnosti fizike lokacije u elektronskoj komunikaciji, e-poslovanje doprinosi regionalnom razvoju. Internet kao kanal prodaje i generalno komunikacije sa potroaima i partnerima ima poseban znaaj za MSP koja su esto usmerena na odreenu trinu niu i manje su im dostupne velike prodajne mree. Sa druge strane, radi jaanja segmenta MSP treba podsticati interesna udruivanja u oblasti etrgovine. Razvoj globalne on-line privrede zahteva od uesnika na elektronskom tritu organizovani nastup u sklopu svojih strukovnih ili nekih drugih udruenja, a sve radi uticaja na zakonodavne propise u e-trgovini kao i uticaja na reavanje itave lepeze specifinih pitanja eposlovanja.

Kljune aktivnosti za podrku uvoenja e-poslovanja i e-trgovine u MSP su: edukacija kljunih stejkholdera i finansijska pomo za primenu ovog koncepta. Prvi korak je edukacija menadmenta malih i srednjih preduzea i njihovih zaposlenih. Edukacija treba da ubedi MSP da e podii svoju konkurentnost ukoliko prihvate koncept eposlovanja i e-trgovine. Nakon toga, MSP treba da dobiju znanja o nainu uvoenja koncepta eposlovanja i e-trgovine i njihove firme, kao odgovarajuu konsultantsku pomo pri uvoenju inovacija u e-poslovanje i razvoju softverskih reenja, savetodavnu pomo za nabavku IT opreme i sl. Drugi bitan element za uvoenje e-poslovanja i e-trgovine u MSP je subvencionisanje i kreditiranje MSP za ulaganje u razvoj e-trgovine. Finansijska pomo treba da se ogranii i da bude usko vezana za uvoenje koncepta e-poslovanja i e-trgovine.

4.4. Zatita potroaa u e-trgoviniS obzirom na sve vei znaaj oblasti zatite potroaa, potrebno je posvetiti panju zatiti prava potroaa koji kupuju robu i usluge putem Interneta. Kupovina elektronskim putem nosi drugaije rizike u odnosu na klasinu trgovinu gde potroa ima priliku da vidi i proba robu kao i da "licem u lice" pregovara sa trgovcem. Posebno je znaajno pitanje zatite potroaa u e-trgovini u pogledu definisanja ugovornih uslova i termina vezanih za obaveze po navedenim ugovorima. Potroa u ugovornom odnosu mora biti posebno zatien i kvalitetno i potpuno informisan. U tom smislu potrebno je posebno urediti pitanja zatite prava potroaa koji kupuju putem Interneta. Prilikom izgradnje institucionalnog okvira potrebno je imati u vidu obaveze Republike Srbije nastale po osnovu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU.

4.5. Koordinacija razvoja e-trgovineRadi uspene koordinacije razvoja e-trgovine, potrebno je formirati Savet za razvoj e-trgovine u Republici Srbiji u okviru ministarstva nadlenog za trgovinu. U rad tog saveta treba da budu ukljueni predstavnici nadlenih dravnih organa, privrede, univerziteta i udruenja.

5. Poslovni sektor IKTDomae IKT kompanije u 2020. godini trebalo bi da ostvare prihod od najmanje pet milijardi evra, to obuhvata usluge elektronskih komunikacija, IT usluge, IKT opremu i licence za softverske pakete.

5.1. Razvoj ljudskih resursaU visokokolskim ustanovama u Republici Srbiji godinje diplomira manje od 500 studenata u oblasti IKT, od ega se odreen broj studenata zapoljava u inostranstvu. Da bi se omoguio bri razvoj softverskih i drugih IKT kompanija, neophodno je znatno podii broj strunjaka koji se obrazuju u oblasti IKT i uticati na smanjenje broja IKT strunjaka koji naputaju zemlju. Potrebno je formirati forum e-vetina koji e okupiti privredu, obrazovne institucije i dravne organe, kao i one koji proizvode, koriste i reguliu visokoobuene strunjake. Takoe je potrebno podrati razvoj oblasti u kojima se tokom dueg perioda ispoljava dobra ekspertiza domaih strunjaka, a u kojima postoji i ekonomska opravdanost daljeg razvoja, kao to je razvoj i proizvodnja IKT komponenti i ureaja.

5.2. Razvoj start-ap i inovativnih kompanijaJedan od osnovnih uslova za razvoj novih inovacionih projekata u oblasti IKT je to laki pristup kapitalu neophodnom za proces finansiranja istraivanja i razvoja koji e na kraju dovesti do proizvoda koji ima dobar potencijal za plasman na globalno trite. Ovaj kapital je neophodan u poetnim stadijumima razvoja inovacionih kompanija ne samo da bi razvile i usavrile nov proizvod, ve i da bi se finansirao plasman proizvoda na trite. Ovakvo investiranje grupa ili fondova u poetnim stadijumima razvoja kompanija ili projekata (tzv. aneoski kapital) omoguilo je kompanijama i projektima kao to su Gugl, Amazon, Jutjub ili E-bej da dostignu dananju vodeu poziciju na globalnom tritu. Iz ovog razloga Evropska komisija intenzivno pomae razvoj novih mrea fondova rizinog kapitala i promovie ovakav nain investiranja u mala i srednja preduzea. Za ovakve investitore najatraktivnije su investicije

upravo u IKT sektor jer je u ovom sektoru najvei broj inovativnih projekata koji se mogu lako i jednostavno distribuirati na meunarodna trita. Neophodno je dobro informisati preduzetnike i kompanije i edukovati ih o mogunostima za pronalaenje ovakvog kapitala za realizaciju njihovih inovativnih projekata, kao i predoiti investitorima, organizovanjem okruglih stolova i konferencija, sve prednosti, ali i rizike koje ovakav vid investicije nosi. Proizvod ovih aktivnosti bio bi razvoj svesti o mogunostima i potrebama za finansiranje novih inovativnih projekata u IKT i razvoj mogunosti za nae inovativne IKT kompanije da to bre razviju i plasiraju na strana trita svoje proizvode i usluge to bi direktno uticalo na rast izvoza Republike Srbije.

5.3. Izvoz i prekogranini autsorsingInternet omoguava svakom pojedincu ili organizaciji da svoje IKT proizvode i usluge plasiraju na globalno trite uz minimalne trokove i utroak minimalnih resursa jer praktino sve to je potrebno je raunar i internet konekcija. Isto tako Internet je omoguio pojedincima iz raznih delova sveta da u realnom vremenu komuniciraju i zajedniki rade na projektima kao da se nalaze u istoj kancelariji ili objektu. Ovu injenicu su iskoristile kompanije sa razvijenih IKT trita i u cilju smanjenja trokova (prostor, materijal, porezi) i angaovale su radnu snagu iz manje razvijenih zemalja i to iskljuivo komunikacijom i slanjem sredstava preko interneta, pri emu drava u kojoj se odvija ta usluga ne moe ni da registruje ovakvu aktivnost. U Republici Srbiji je ista situacija i procenjuje se da trenutno 25% naih inenjera rade za strane softverske kompanije na ovaj nain pri emu je taj broj u stalnom porastu. U ovakvoj situaciji nae kompanije koje plaaju visoke poreze i doprinose za regularno zaposlene strunjake teko konkuriu stranim kompanijama i teko zadravaju svoje zaposlene u iju su edukaciju i obuku ve uloili. To znai da ukupna stopa poreza i doprinosa za zaposlene direktno utie na konkurentnost domaih softverskih kompanija. Nai glavni konkurenti na evropskom tritu, Rumunija i Bugarska, ve su preduzeli znaajne korake u ovom smislu, a primer Belorusije je pokazao koliko ovakva mera moe biti plodonosna kako za IKT trite tako i finansijski za samu dravu.

Ovakve mere e povoljno uticati i na zainteresovanost velikih globalnih IKT kompanija da investiraju i organizuju svoje poslovanje u Republici Srbiji.

5.4. Zatita intelektualne svojine softvera i digitalnih sadrajaEfikasna zatita intelektualne svojine softverskih proizvoda i drugih digitalnih sadraja pretpostavka je razvoja domaeg trita u ovoj oblasti. Pored direktnih mera za sprovoenje zakona koji ureuje autorska i srodna prava, kao to su ovlaenja inspekcije, neophodno je podii svest graana o znaaju zatite intelektualne svojine. Poslovni sektor IKT proizvoda i usluga strateki je okrenut ka izvozu i to veem ueu u globalnoj IKT utakmici kompanija i pojedinaca. Iz ovog razloga neophodno je omoguiti srpskim IKT kompanijama lak i jednostavan pristup svim znaajnim informacijama, kao i programima obuke koje se tiu zatite intelektualne svojine na stranim tritima.

6. Informaciona bezbednostU Republici Srbiji e do 2020. godine svi aspekti informacione bezbednosti biti ureeni i bie formirani odgovarajui institucionalni okviri.

Uloga informacione bezbednostiInformaciona bezbednost znai zatitu sistema, podataka i infrastrukture u cilju ouvanja poverljivosti, integriteta i raspoloivosti informacija. Odgovarajui stepen informacione bezbednosti u svim oblicima primene IKT jedan je od preduslova stvaranja odrivog informacionog drutva. Razvojem informacione bezbednosti elimo postii: - poverenje korisnika u bezbedno funkcionisanje informacionih sistema i poverenje graana u zatienost podataka o linosti u informacionim sistemima; - irenje svesti o neophodnosti sprovoenja mera informacione bezbednosti;

- zatitu podataka; - zatitu informacionih i telekomunikacionih sistema; - bezbednost elektronskih transakcija; - efikasni mehanizmi zatite i ostvarivanje prava u procesima elektronskog poslovanja i elektronske razmene podataka.

6.1. Unapreenje pravnog i institucionalnog okvira za informacionu bezbednostPostojei zakonski okvir u ovoj oblasti je Zakon o tajnosti podataka ("Slubeni glasnik RS", broj 104/09), Zakon o zatiti podataka o linosti ("Slubeni glasnik RS", br. 97/08 i 104/09), Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobavetajnoj agenciji i Krivini zakonik ("Slubeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09). U irem kontekstu, pravni okvir ine i Zakon o telekomunikacijama ("Slubeni glasnik RS", br. 44/03, 36/06 i 50/09) i Zakon o odbrani ("Slubeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09, 104/09). Potrebno je doneti propise iz oblasti informacione bezbednosti kojima e se dodatno urediti standardi informacione bezbednosti, podruja informacione bezbednosti, kao i nadlenosti i zadaci pojedinih institucija u ovoj oblasti. Potrebno je formirati instituciju koja u oblasti informacione bezbednosti obavlja poslove verifikacije i sertifikacije metoda, softverskih aplikacija, ureaja i sistema, kao i istraivanje i razvoj. Ova institucija treba da nadzire i primenu standarda informacione bezbednosti u dravnim organima. Potrebno je formirati nacionalni CSIRT (Computer Security Incident Response Team), sa ciljem da preventivno deluje i koordinira reavanje raunarsko bezbednosnih incidenata na Internetu.

6.2. Zatita kritine infrastrukture

Potrebno je razvijati i unapreivati zatitu od napada primenom informacionih tehnologija na kritine infrastrukturne sisteme, to pored IKT sistema mogu biti i drugi infrastrukturni sistemi kojima se upravlja korienjem IKT, poput elektro-energetskog sistema. U vezi toga je potrebno dodatno urediti kriterijume za utvrivanje kritine infrastrukture sa stanovita informacione bezbednosti, kriterijume za karakterizaciju napada primenom informacionih tehnologija na takvu infrastrukturu u odnosu na klasine oblike napada, kao i uslove zatite u ovoj oblasti.

6.3. Borba protiv visokotehnolokog kriminalaIzmenama i dopunama Krivinog zakona Republike Srbije iz 2003. godine, napravljen je prvi znaajan korak u pravnom ureenju borbe protiv visokotehnolokog kriminala. Na bazi iskustava u primeni tog zakona, 2005. godine je donet Zakon o organizaciji i nadlenosti organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala ("Slubeni glasnik RS", br. 61/05 i 104/05), koji je predviao formiranje posebnih dravnih organa sa ovom funkcijom. Tim zakonom je po prvi put u domaem zakonodavstvu definisan pojam visokotehnolokog kriminala kao vrenje krivinih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja krivinih dela javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku. Organi za borbu protiv visokotehnolokog kriminala obrazovani su 2007. godine, kada su izvrene i odgovarajue izmene u drugim propisima: Krivinom zakoniku, Zakonu o krivinom postupku, Zakonu o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine, kao i drugim zakonskim i podzakonskim aktima u vezi visokotehnolokog kriminala. Izmenama i dopunama tog zakona u okviru Vieg javnog tuilatva u Beogradu nastavilo je sa radom posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnolokog kriminala (Posebno tuilatvo) kao i Sluba za borbu protiv visokotehnolokog kriminala u okviru Ministarstva unutranjih poslova.

Najsveobuhvatniji pokuaj da se pravno uredi borba protiv visokotehnolokog kriminala na meunarodnom nivou, a koji ima uticaja i na Republiku Srbiju, predstavlja Konvencija Saveta Evrope iz 2001. godine, koju je Narodna Skuptina Republike Srbije ratifikovala 2009. godine. U narednom periodu potrebno je usvojiti nova i unaprediti ve postojea reenja u naem zakonodavstvu, kako bi se omoguila vea usklaenost, a samim tim, i efikasnija primena Konvencije ime bi se, u zajednikom dejstvu i drugih dravnih i van dravnih inilaca koji imaju javni interes za suzbijanje visokotehnolokog kriminala, omoguilo postizanje optimalnih rezultata u ovoj oblasti.

6.4. Nauno-istraivaki i razvojni rad u oblasti informacione bezbednostiZnaaj nauno-istraivakog u oblasti informacione bezbednosti proizilazi iz: - dinaminih promena vezanih za izazove u oblasti informacione bezbednosti, to dovodi do stalne potrebe za uvoenjem novih metoda i mera zatite u ovoj oblasti; - neophodnosti praenja svetskih dostignua u oblasti informacione bezbednosti kroz meunarodnu saradnju. Kriptografske tehnike su osnova za izgradnju informacione bezbednosti i njihove slabosti direktno naruavaju mehanizme informacione bezbednosti. Sigurnost kriptografskih tehnika se po pravilu smanjuje sa vremenom zbog stalnih napredaka u metodama za kompromitovanje praktino svih kriptografskih tehnika. Zbog toga je neophodno stalno istraivanje i razvoj novih kriptografskih tehnika, kao i preispitivanje postojeih.

IV REALIZACIJA STRATEGIJERealizaciju Strategije prati ministarstvo nadleno za poslove informacionog drutva (u daljem tekstu: Ministarstvo). Za realizaciju ove strategije, Vlada e donositi dvogodinje akcione planove na predlog Ministarstva, a prvi akcioni plan treba da pokrije period do kraja 2011. godine.

V ZAVRNI DEOPrestaje da se primenjuje Strategija razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 87/06). Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".