stručna revija, Novembar 2019. broj: 100 ISSN 1820-0257besplatan primerak

66Pčelarenje

SADRŽAJ

100

04

3826 S jugozapada, s ljubavlju

18 21Original Srbijaiz ugla kompanije Seedev

Stočarskikutak

47Tehnologija mikrokapsulacije pesticida- Mikrokapsule (CS)

42 Ekološke crtice

62 Proizvodnja bez sredstava za zaštitu bilja. Da ili ne?

82 Agromarket & Franchi Sementi- istorijsko partnerstvo

87 Agro IT Svet

Panteon slovenskih bogova

91Pro et contra- Industrijska konoplja

98Syngenta- Budućnost je u održivoj poljoprivredi

84 Šumarenje

51 UPL na prvi pogled

74 EM Tehnologija- tehnologija 21. veka

78 Savremene tehnologije u šumarstvu

03Reč urednika

54 Agrostatistika

29 Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio

Agrosvet-ovako smo počeli

Bezbedna jabuka, (o)siguran plasman

1512Sigurnost pre svega

Sa Agro meridijana

58Villager retrospektiva u susret 15. rođendanu

66Venčići za blagostanje- Bogorodičin pomoćnik

70Stroga kontrola uvoza- ključ uspeha

AGROSVET 100Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

Logistički centarInđija: 022/801-160

Distributivni centri:Kragujevac: 034/300-435Beograd: 011/404-82-83Valjevo: 014/286-800Niš: 018/514-364Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET BIH:Bijeljina: +387 55/355-230Laktaši: +387 51/535-705Sarajevo: +387 33/407 480

AGROMARKET CRNA GORADanilovgrad: +382 20/818-801

AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814

Glavni i odgovorni urednik:Dragan Đorđević dipl. ing. polj.Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća

Redakcija:Dragan LazarevićMiloš StojanovićMomčilo Pejović Goran Radovanović Duško SimićMladen ĐorđevićAgneš BalogBojana StankovićOlivera GavrilovićBojana KaraklajićJelena KonstatinovićDanijela RadujkovStefan Marjanović

Sekretar redakcije:Dušica Bec

Štampa: Color Print, Novi SadTiraž 10000 primeraka

REČ

URED

NIKA

Dana 3. meseca marta 2013. godine za Reč urednika, zapisao sam:

…Vratimo se ipak nečem lepom. Ove, 2013. godine, kao što smo pomenuli, odštampaće se 50. broj, a ušlo se i u desetu godinu izlaženja časopisa koji je isprva zamišljen kao glasilo za nekih hiljadu poljoapotekara i poljoprivrednika”… Kraj teksta glasio je: …“A mi lagano, a uz Vašu pomoć, dragi čitaoci, idemo ka zlatnom jubileju, stručna revija “Agrosvet” broj 100”.

I tako, došli smo, zajedno do zlatnog jubileja, do “stotke”. Za nekog možda, postignuće niskog nivoa značajnosti, za mene lično, velika stvar. Jer, stručna revija “Agrosvet” je između ostalog, 100 objavljenih brojeva, šesnaest godina izlaženja, više od osam stotina autorskih tekstova, preko hiljadu tesktova uopšte, stodevetnaest autora, od kolega sa terena do akademika. Zakon brojki je neumoljiv, preko 3,5 hiljade prenumeranata, više od 1,25 miliona odštampanih primeraka.

Za mene kao urednika, od ovih brojki je možda značajnije to da se jedan broj kolega-autora, saradnika Stručne službe osmelio da svoje znanje, stručnost i iskustvo stavi na papir. I da se osmeli i u to “pisanije” ubaci i svoje promišljanje, poneku emociju… Ne treba smetnuti s uma, neki od njih su poslednje svoje sastave pisali kao diplomske radove, a literarnu vrednost iskazivali kroz pisane zadatke iz maternjih jezika. Interesovanje za objavljivanjem teksta su pokazale i koleginice i kolege sa fakulteta, stručnih službi, poneki čitalac, što govori o poziciji koju je revija “Agrosvet” lagano osvajala i zadržala. U Redakciju su ulazili novi autori, neki iz nje izlazili, što je i prirodno proces. I te promene su donosile svežinu tema i podizale nivo tekstova.

Posebna priča je tzv. vizuelni identitet stručne revije „Agrosvet“. Do 77. broja, grafički urednici su bili“domaći“, zaposleni u kompaniji. Svako od njih je u svom trajanju dao svoj osobit pečat. Od septembra 2016. godine, jedan potpuno novi izgled jer grafičko uređivanje preuzima ekipa iz „prečana“ koji prosto „guraju“ urednika (moja malenkost) na „new look“ revije, uvođenje novih rubrika, otvaranje prema nekim potencijalno novim ciljnim grupama... I to je pun pogodak.

Poseban segment trajanja stručne revije „Agrosvet“ su čitaoci. Javljaju se telefonom, poneki i pišu, mnogo češće su direktni kontakti na predavanjima, prezentacijama, sajmovima… Ne kurtoazno, već ljudski i pošteno, kažu da im revija mnogo znači, bilo da se radi o tzv. specijalu koji sadrži (jedini u zemlji) predlog programa zaštite i ishrane za 41 gajenu kulturu, ili o standardnom broju i njegovim rubrikama “Agro IT svet”, “Sa Agromeridijana” ili “Pčelarenje” ili … Pominju čitaoci i kontroverze i polemike koje su izazivali tekstovi objavljeni pod rubrikom “Dosije”, a od ovog, 100-og broja pod imenom “Pro et Contra”.

Šta reći dalje? Malo smo se podsetili na ono što je iza nas, malo hvalili, manje kudili (a ima razloga i za tim). Na čitaocima je da daju sud, njihov je meritoran. A da bi ih zadržali ali i proširili broj, neophodno je stalno istraživati, nalaziti nove teme, oblike obraćanja čitaocu i komunikaciju s njim, unaprediti dostupnost kroz elektronske medije i …

Na nama je da bilo u ovom, ili nekom drugom sastavu nastavimo do nekog novog jubileja, 150-og ili 200-tog broja. Ne mora baš da prođe šest ili šesnaest godina do tad. Živi bili pa videli.

S’ poštovanjem Dragi Čitaoče, Urednik.

Dragan Đorđević

Dragan Dordevic

Ovako smo počeli...

15 14

Sa Agro meridijanaPriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. poljoprivrede

Pesticidi koji se koriste u SAD najčešće su zabranjeni u EU

Izvor, Agroklub, jun 2019..

.

Više od četvrtine pesticida i srodnih sredstava u upotrebi u poljoprivrednom sektoru Sjedinjenih Američkih Država zabranjeni su u Evropskoj uniji. Od oko 400 miliona tona, koliko se godišnje iskoristi, nešto više od stotinu tona ne sme u EU. Protivno generalnom uveravanju javnosti u SAD da je upotreba pesticida strogo kontrolisana i da se na tržište ne puštaju potencijalno opasni pesticidi, insekticidi i fungicidi, studija objavljena u časopisu Environmental Health upozorava na suprotno. Na osnovu analize četiri najveće svetske poljoprivrede, SAD, EU, Kine i Brazila, ono što je dozvoljeno u SAD nije u preostale tri. I u Kini je zakonska regulativa zahtevnija u odnosu na američku.

Brda sa kojih stiže proseko na Unescovoj listi baštine

Izvor: Tanjug, Jul 2019.

Čuvena po proizvodnji penušavog vina proseko, brda Koneljijano i Valdobijadene u Italiji uvrštena su na Uneskovu listu svetske baštine. Odluka da se Italija i njen region Proseko na severoistoku pokrajine Veneto uvrste na listu doneta je na sastanku Odbora za svetsku baštinu Uneska održanom u Bakuu, prenosi AP. Italijanski ministar poljoprivrede Đan Marko Kentinajo pozdravio je tu vest ističući da je ovo ”istorijski dan za Veneto i Italiju u celini“.

I prošle godine Italija je nominovala Proseko za status svetske baštine, ali je odbijena sa nekoliko glasova. Proseko je najpopularnije italijansko vino u inostranstvu, a njegov izvoz je od početka godine porastao za 21 odsto.

Budućnost ishrane – masovno uzgajanje insekata

Izvor: DW, Jul 2019.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) smatra da čovečanstvo u budućnosti neće moći da se prehrani bez insekata. Ono što je u nekim delovima Azije i Afrike uobičajeno, trebalo bi da postane normalno i u zapadnim zemljama. Međutim, većini ljudi na Zapadu gadi se i sama pomisao na to da jede hamburger od crva ili kobasicu od skakavaca. Ali moglo bi i drugačije: insekti bi mogli da igraju važnu ulogu u održivoj proizvodnji ribe, mesa i jaja. Holanđani su ti koji u Evropi prednjače u korišćenju insekata. U gradiću Bergen op Zom na jugu te zemlje tako je nedavno otvorena najmodernija farma insekata na starom kontinentu. Prema navodima firme ”Protiks“, to je prva fabrika na svetu u kojoj se uzgaja crna vojnička muva (Hermetia

illucens) i koja se prerađuje u stočnu hranu. U Holandiji za sada ima 25 farmi na kojima se uzgajaju insekti. U Evropskoj uniji je upotreba mrtvih insekata kao hrane dozvoljena samo za uzgoj ribe i za kućne ljubimce, ali se očekuje da će to biti dozvoljeno i za uzgoj svinja i živine. Inače, insekti za veoma kratko vreme svoju hranu pretvaraju u belančevine. Od čvrste mase tela insekata, na belančevine otpada između 35 i 60 odsto. Insekti ne sadrže gotovo nimalo ugljenih hidrata, imaju veoma malo masti, a to znači i veoma malo holesterola. Pritom su bogati vitaminima, mineralima i retkim elementima. Evropa trenutno sama proizvodi oko 25 do 30 odsto biljnih proteina za sopstvene potrebe, ostatak mora da uvozi. Najomiljeniji i najjeftiniji izvor belančevina trenutno je soja. Nakon Drugog svetskog rata potrošnja mesa u stalnom je porastu. Zato je porasla i potreba za sojom koja se prvobitno koristila samo za dobijanje ulja. U poslednjih 20 godina proizvodnja soje u svetu više je nego udvostručena. Evropljani soju uvoze većinom iz

Severne i Južne Amerike, pre svega iz Brazila, Argentine i Paragvaja. Oko 80 odsto uvezene soje u Evropi se koristi za stočnu hranu. U budućnosti bi proteini od insekata mogli da zamene biljne proteine u stočnoj hrani, pre svega u uzgoju živine, svinja i ribe. Za razliku od sisara, insekti imaju mnogo kraći ciklus rasta. Oni svoju hranu brže pretvaraju u meso i brže rastu. Potrebno im je manje hrane i vode, mogu da se uzgajaju na veoma malom prostoru i stvaraju manje otpada štetnog po okolinu.

Najveća vinarija na svetu

Izvor: PIT, septembar, 2019.

Francuska i italijanska vina uživaju najveći ugled u vinskom svetu, ali tamo se ipak ne nalazi najveća vinarija na svetu. Njen dom je Moldavija, Milestii Mici, vinarija sa sopstvenim podzemnim gradom vina. Avanturistički podrumi su čuvari tradicije moldavskog vinarstva. Oni su impozantne dužine 200 km, od čega se 55 kilometara koristi za

tehnološke potrebe. Galerije podruma su urađene u gotičkom stilu i danas su otvorene za javnost. Budući na nepreglednu dužinu, posetioci se voze putevima vina automobilima ili turističkim vozilima. Potvrda ovoj vinariji stigla je još 2005. i od tada se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda. Oborila je rekord sa najvećim brojem boca, ima ih 1,5 miliona.

Zloupotrebljeno 371 miliona evra iz fonda EU

Izvor: EurActIv, septembar 2019.

Prema godišnjem izveštaju Evropske službe za suzbijanje prevara (OLAF), Mađarska ima najviše zatvorenih istraga povezanih sa zloupotrebom novca iz proračuna EU. OLAF je organizacija koja istražuje pravilno korišćenje sredstava iz zajedničkog fonda EU i otkriva zloupotrebe u fnansiranju projekata iz fondova u različitim područjima interesa poput istraživanja, poljoprivrede i socijalnim politikama.

Prema istraživanjima OLAF-a, u 2018. zloupotrebljeno je 371 milion evra iz evropskog proračuna u državama članicama koje moraju biti vraćene EU. Najčešći trendovi u zloupotrebi novca su osnivanje lažnih frmi, prikrivanje falsifikovanih transakcija, prevare u promociji poljoprivrednih proizvoda.

17 16 16

U Francuskoj rasprava o tampon zonama bez prskanja

Izvor: EurActiv, septembar 2019.

Francuska vlada je upravo pokrenula tronedeljnu javnu raspravu o planiranom propisu koja će stupiti na snagu 1. januara a kojim je predviđeno da kulture koje se tretiraju “najopasnijim supstancama” budu odvojene “zonama bez prskanja” - najmanje 10 metara od kuća, škola, mesta na kojima ljudi rade. Ta zona važiće i za druge hemikalije za kulture koje rastu u visinu, uključujući vinograde i voćnjake, dok će za niže ratarske kulture razdaljina biti pet metara. Tampon zone bi mogle da budu smanjene, na tri metra za vinograde i niže kulture i pet metara za visoke kulture, ako poljoprivrednici koriste najsavremenije tehnike prskanja, navela je vlada i pozvala javnost da “onlajn” dostavi komentare.

Najveća urbana bašta na svetu otvara se sledeće godine u Parizu

Izvor: gradnja.rs, septembar, 2019.

Najveća urbana farma na svetu otvara se sledeće godine u Parizu u kvartu Le Marais. Na krovu šestospratnice od 14.000 kvadratnih metara biće ubirano oko 1.000 kg povrća i voća dnevno. Dvadeset baštovana biće zaduženi da održavaju oko 30 različitih vrsta biljaka koje će davati plodove za lokalno stanovništvo. U Agripolisu će se biljke gajiti aeroponskim sistemom. Zajedno

sa urbanom farmom, planirana je i izgradnja zelenog restorana na krovu zgrade Le Perchoir. Agripolis je deo većeg projekta zvanog Parisculteurs koji ima za cilj da se na 250 hektara širom grada zasade biljke. Uz podršku grada Pariza, Agripolis ima za cilj da približi građanima neophodnost lokalnog uzgoja hrane.

Svetski okeani puni zlata

Izvor: B&F, septembar, 2018.

Američka nacionalna okeanografska služba (NOAA) tokom protekle decenije objavila je nekoliko studija koje se bave procenom koncentracije zlata u svetskim morima. Naravno, i drugi metali su bili obuhvaćeni ovim istraživanjima, ali njihovi rezultati su, razumljivo, privukli najviše pažnje medija upravo zbog pretpostavke o ogromnim količinama zlata koje se nalaze više ili manje raspoređene u slanim vodama naše planete. Naime, u zavisnosti od dela okeana u kojima se vade uzorci – na primer, u severnom

Atlantiku i severnom Pacifiku veruje se da ga ima najmanje – procena se kreće od 20 miliona tona pa sve do deset milijardi tona zlata u ukupno 1.338.000.000 kubnih kilometara vode.

Sigurnost pre svegaDragan Đorđević, dipl. Inž. poljoprivrede

U okviru kompanije Agromarket, od 2015. godine, radi i Fabrika za proizvodnju i formulisanje sredstava za zaštitu bilja u Bačkom Petrovcu. Ova fabrika ispunjava sve preduslove da uz snažnu pomoć i podršku matične kompanije izbije u sam vrh domaćih proizvođača pesticida. Istovremeno, zahvaljujući fabrici, povećava se ponuda pesticida čime se kompletira portfolio sredstava za zaštitu bilja matične kompanije. U pogonima se proizvode i formulišu preparati tečnih, praškastih i granulisanih formulacija. Prilagođavanje potrebama krajnjih korisnika

ogleda se i kroz uvođenje novih linija za pakovanje praškastih pesticida, kao i mogućnosti pakovanja tečnih preparata manjih zapremina. Proizvodnja je koncipirana prema najnovijim standardima Evropske Unije na najsavremenijoj opremi, čime se obezbeđuje maksimalna zaštita čoveka i njegove okoline.Trenutno se formuliše 13 herbicidnih (Glifohem, Mont 960, Terbis 500, Glifohem Duo...) 6 fungicidnih (Capi, Hemokonazol 250 EC, Fungohem, Defender...) i 6 insekticidnih preparata (Grom, Kozma, Despot...).

19 18

Ono na čemu se nakon 4 godine uspešnog rada i razvoja temelji budućnost ove fabrike je i završetak procesa akreditacije laboratorije.

Proces akreditacije je započet početkom 2017. godine, pripremom obimne dokumentacije i prilagođavanja procesa ispitivanja formulacija pesticida prema strogim standardima SRPS ISO/IEC 17025 koji podrazumeva i učestvovanje u međunarodnim šemama ispitivanja tzv. Profiency Testing koju organizuje akreditovani međunarodni provajder, prema sistemu kvaliteta ISO 17043. Naravno, do završetka procesa akreditacije potrebno je bilo mnogo sati obuke za kompetentne saradnike laboratorije, redovne verifikacije sofisticirane opreme, višestruke kontrole tokom ispitivanja, korišćenje sertifikovanih referentnih materijala za kalibraciju opreme, validaciju metoda ispitivanja, stalna poboljšanja procesa i dr.

Dobijanjem serifikata, Laboratorija Agromarket stekla je pravo na korišćenje logotipa ATS (Akreditaciono telo

Srbije) u izveštajima o ispitivanju. A pravila o korišćenju ovog logotipa su izuzetno stroga. Jer, izveštaj sa logotipom ATS i kodnim brojem Laboratorije Agromarket važi i na međunarodnom nivou s obzirom da je Akreditaciono telo Srbije potpisnik multilateralnih sporazuma o međusobnom priznavanju ekvivalentnosti sistema akreditacije u okviru ILAC (Međunarodna organizacija za akreditaciju). Samim tim, i kompanija Agromarket će na ovaj način biti u mogućnosti da i inostranim tržištima ponudi sredstva za zaštitu bilja iz svog porfolija. No da bi Laboratorija Agromarket dobila ovo laskavo priznanje, pored sve opreme ipak najveća zasluga pripada ljudima. A tim koji je izvojevao ovu akreditaciju, i kome tek predstoji stalno potvrđivanje dosegnutog, čine: Goran Bogojević, dipl. inž. tehnologije, Danijela Cinkocki, dipl. hemičar, Jasna Tošić, farm. tehničar i Zuzana Petkovska, hem. tehničar.Ovo je još jedan dokaz da svi zaposleni u Fabrici za proizvodnju i formulisanje sredstava za zaštitu bilja u Bačkom Petrovcu shvataju da je budućnost obezbeđena samo u stalnom usavršavanju ljudi i opreme, razvoju novih ideja i rešenja, vrhunskim proizvodima i kvalitetnoj logistici koju pruža kompanija Agromarket.

21 20

ORIGINAL SRBIJA IZ UGLA KOMPANIJE SEEDEVProizvodi sa oznakom geografskog porekla dobijaju sve više pažnje u domaćoj javnosti zbog aktuelnog Poglavlja 7 i promena koje se dešavaju u našoj zemlji, a koje se tiču očuvanja tradicije i regionalnih identiteta. Zato smo u ovom broju Agrosveta odlučili da posetimo Aleksandru Marković i organizaciju SEEDEV koja aktivno sarađuje sa savezom Original Srbija i saznamo nešto više o radu udruženja, njegovom značaju i nastupima na domaćem tržištu.

Draga Aleksandra, dobrododošli u našu redakciju. Vaša kompanija aktivno sarađuje sa udruženjem Original Srbija. Recite nam nešto više o tome zašto podržavate ovaj savez i od kakvog je on značaja za ruralni razvoj u Srbiji?

Original Srbija je savez koji okuplja proizvođače čiji proizvodi nose jednu od oznaka geografskog porekla. Sa njima sarađujemo uz pomoć Programa švajcarsko-srpske saradnje, odnosno projekta podrške pravu intelektualne svojine. Ovim projektom sa proizvođačima radimo na boljem obraćanju potrošačima, verujući u snagu mreže u pronalaženju rešenja i novih ideja i pristupa. Program nudi podršku pre svega u promociji Saveza i njihovih vrednosti, edukaciji i jačanju kapaciteta članstva, a potom i u razvoju institucionalnih rešenja.

Trenutno, nekoliko proizvođača boravi u Švajcarskoj, u Grijeru, malom mestu globalno poznatom po proizvodnji sira u kome se razvila milionska industrija ovog proizvoda, a koja daje zamajac i svim ostalim aktivnostima u mestu i regiji. Na kraju, mestu i regiji

daje prepoznatljivost i reputaciju na kojoj rade ne samo organizovani proizvođači, nego i svi stanovnici ovog mesta. Proizvođači saveza Original Srbija tamo učestvuju na obuci gde se pokazuje kako se organizuje kolektivno upravljanje oznakama geografskog porekla i koje su prednosti ovakvog pristupa. 1. Kako se postaje član udruženja Original Srbija, koje uslove proizvođač treba da ispuni? I ono što je mnogo bitnije, koje su prednosti članstva?

Neophodni preduslov je da njegov ili njen proizvod nosi jednu od oznaka geografskog porekla, a neophodni uslov je da odgovorno i u okviru propisa pristupa proizvodnji. Drugim rečima, nije dovoljno da poizvod ima oznaku, već da proizvođač sertifikuje ili da je započeo proces sertifikacije svojih proizvoda. Ukoliko je ovo ispunjeno, proizvođač je dobrodošao u Savez, a sama procedura nije ni duga ni komplikovana.

Što se prednosti tiče, one se odnose na najteže praktikovanu stvar u našoj zemlji: slogu i združeni pristup. Ideja je da se proizvodi promovišu i popularizuju na nacionalnom nivou, a kupcima približe kao jedinstveni i autentični, sa snažnim prizvukom lokala i u premium segmentu. Radom kroz Savez lakše je proširiti i front na kome se deluje: od institucija do kupaca i unapređenja prodajnih kanala i razvoja novih prodajnih modela.

2. Koliko novih proizvođača je u procesu uključivanja u Savez?

U planu je da Savezu pristupe proizvođači Oblačinke iz Oblačine, jer se radi na tome da Savez okupi što raznovrsnije proizvode sa geografskim poreklom, ali i da

se što veći broj udruženja svojim pristupom radu, uslovno rečeno ’’kandiduje’’ za članstvo u Originalu Srbija.

3. Na kojim nacionalnim skupovima i dešavanjima možemo pronaći proizvode članica udruženja Original Srbija?

Proizvođači saveza Original Srbija od nastanka udruženja nastupaju na Novosadskom poljoprivrednom sajmu, mestu tradicionalnog okupljanja poljoprivrednika, kao i na Sajmu etno hrane i pića. Počevši od prošle godine, proizvodi se mogu naći i na manifestaciji Belgrade Food Show.

4. I za kraj, recite nam kakvo je vaše iskustvo sa časopisom Agrosvet?

Časopis Agrosvet je od početka otvoren za proizvode okupljene u Savezu, prati njegove aktivnosti, ali i edukuje čitaoce o proizvodima sa geografskim poreklom.

Aleksandra Marković, kompanija SEEDEV

,,Ideja je da se proizvodi promovišu i popularizuju na nacionalnom nivou, a kupcima približe kao jedinstveni i

autentični, sa snažnim prizvukom lokala i u premium segmentu. Radom kroz Savez

lakše je proširiti i front na kome se deluje: od institucija do kupaca i unapređenja

prodajnih kanala i razvoja novih prodajnih modela.’’

23 22

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Stočarskikutak

Mleko životinjskog porekla će nadživeti alternativne vrste “mleka”

Eksperti u oblasti mlekarstva iz 48 država, sa svih kontinenata, diskutovali su o budućnosti proizvodnje mleka tokom 20. IFCN Dairy konferencije, od 17. do 19. juna u Berlinu. Zajedno sa 85 istraživača-partnera, IFCN je proslavio 20. godišnjicu, analizirajući postignuti uspeh. Počev od 2000. godine do danas IFCN Dairy mreža sarađuje sa istraživačima iz 120 država u cilju kreiranja boljeg razumevanja globalnog sektora mlekarstva. Srpski istraživač-partner IFCN Dairy

je dr Rade Popović, profesor na Departmanu za agrarnu ekonomiju i agrobiznis na subotičkom Ekonomskom fakultetu. Učesnici skupa su se fokusirali na trendove tokom poslednjih 20 godina, perspektivu do 2040. godine i specijalne teme istražujući različite tipove mleka. Tokom poslednjih 20 godina, proizvodnja mleka je porasla za više od 60 odsto - prateći pri tome sličan tempo rasta tražnje. Predvodnik u ovom razvoju je Indija sa rastom od 115 miliona

t SCM (korigovane čvrste materije mleka sa 4 % mlečne masti i 3 % proteina). “Kada sam pokrenuo IFCN u 2000. godini, nisam očekivao ovoliki rast, koji danas čini gotovo desetostruku proizvodnju mleka Nemačke”, ”objašnjava dr Torsten Hemme, generalni menadžer IFCN-a. Pored Indije, zemlje poput Brazila, SAD i EU značajno su povećale proizvodnju mleka. Nasuprot ovome, u zemljama poput Australije, Japana i Rusije, proizvodnja mleka opada. IFCN istraživač - partner

Izvor: agronews, jun 2019

25 24

Srbija proizvodi 75 kilograma mesa po stanovniku

Mihail Miščenko iz Rusije kaže da je sektor mleka lako uništiti, ali je teško ponovo ga izgraditi. Sa očekivanim rastom populacije na planeti i sličnim rastom potrošnje po glavi stanovnika do 2040. godine postoji velika verovatnoća da će tražnja rasti brže od ponude. Fokus učesnika 20. IFCN Dairy Konferencije bio je usmeren ka različitim

tipovima mleka i pratećim izazovima, kompleksnostima i mogućnostima. Alterantivne vrste mleka dobijaju na popularnosti, posebno u razvijenim regionima sveta gde jedan deo potrošača kreira tražnju za novim tipovima “mleka” – ignorišući pri tome dokazane nutritivne vrednosti mleka životinjskog porekla. Međutim, Andrea Čapkovičova, predstavnica EK kaže da

prodaja “mlečnih” napitaka biljnog porekla raste i po vrednosti i po obimu, mada još uvek ima mali tržišni udeo. Tokom 2018. proizvodi iz ove grupe činili su 4% od ukupne vrednosti prodaje kravljeg mleka.”Procene IFCN partnera - istraživača ukazuju da će mleko životinjskog porekla nadživeti alternativne vrste “mleka”.

Izvor: Beta, jul 2019.

Mesna industrija Srbije proizvodi 75 kg mesa po stanovniku i okrenuta je potrebama domaćeg tržišta, koje troši približno onoliko koliko se i proizvede, pa su izvozne mogućnosti skromne. Srbija se, po proizvodnji mesa po glavi stanovnika nalazi

iza većine okolnih zemalja, kao što su Grčka ili Italija, ali i iza Poljske i Mađarske koje proizvode od 80 do 100 kg mesa po glavi stanovnika. Ako se Srbija poredi sa vodećim proizvođačima mesa, Irskom, Holandijom i Danskom, značajno zaostaje, jer te zemlje

imaju proizvodnju od 200 do 300 kg. U Danskoj svega 150 firmi u mesnoj industriji proizvodi 300 kg mesa po stanovniku, dok u Srbiji više od 300 kompanija proizvodi oko 40 kg po stanovniku.

Srpski stočari probali da Turcima poture govedinu kao junetinu?

Izvor: Danas, septembar 2019.

Izvoz junadi za Tursku u zastoju, stočari nezadovoljni uslovima za interventni otkup mesa. Zastoj u izvozu junetine u Tursku, koji je široko najavljivan prošle godine, poslednjih meseci je zastao, ali zvaničnici uveravaju da će ugovor biti produžen pri čemu će se uvećati i kvota sa sadašnjih 5.000 na 7.000 tona. Stočari su, međutim, sumnjičavi.

Oni ističu da je reč o skupoj proizvodnji pri čemu najbolju cenu dostiže junad između 400 i 500 kilograma. Zato svaki zastoj produžava proizvodni ciklus, grla dobijaju na težini što umanjuje njihovu izvoznu cenu. Navode da je

meso iz Srbije, posebno na turskom tržištu cenjeno zbog kvaliteta i jer se u ishrani ne koristi GMO, pa je prethodni aranžman predviđao cenu od 5,4 evra za kilogram, znatno iznad onoga što su dobijali konkurentski farmeri iz Poljske i drugih evropskih zemalja, osim BiH koja je jedino bila na većoj ceni, 5,7 evra za kilogram. Takav odnos turskih trgovaca trebalo bi da je garancija za nastavak posla, ali domaći farmeri strahuju da je u sve „prste umešao“ izvoznički lobi.

„Turci su prestali da uvoze zbog prevara, bilo je proizvođača koji su poturali goveđe meso umesto junetine, ili onih koji nisu poštovali

zahtevani verski obred pred klanje, pa ni prošlogodišnja kvota nije ispunjena. Takve stvari dešavale su se već sa izvozom voća u Rusiju, govedine u Kinu gde su umesto sušenog mesa otišle suve kosti pa je ta država obustavila aranžman. Kao da neko hoće da uništi proizvodnju u Srbiji kako bi otvorio tržište za uvoz iz Evropske unije” tvrdi za Danas Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović negira optužbe da je kvalitet mesa iz Srbije bio problematičan. „Na liniji klanja

27 26

uvek su dva inspektora iz Turske, a kod pakovanja 20 u pangleraju. Sve i kada bi neko hteo da poturi meso lošijeg kvaliteta, to je nemoguće. Doduše, pitajte tursku stranu“ kaže Nedimović za naš list i naglašava da će izvoz u Tursku biti nastavljen.U međuvremenu, za domaće proizvođače glavno je pitanje kako da nadoknade štetu koja je nastala zbog obustave isporuka mesa, kako se to ne bi odrazilo na potencijal potreban kad se posao bude nastavio. Država je prilikom sklapanja aranžmana sa turskom stranom, kako bi motivisala stočare da uđu u tu proizvodnju, obećala da će organizovati interventni otkup goveda koji ne stignu na trpezu vani, ali to još uvek nije realizovano. Tek pre dvadesetak dana Direkcija za robne rezerve objavila je javni poziv proizvođačima da prijave broj grla za naturalnu razmenu i ponudila je 17 kilograma merkantilnog kukuruza za kilogram tovne junadi.

Međutim, uslovima koje je ponudila Direkcija za robne rezerve, stočari nisu zadovoljni. Oni su pre dva

dana, preko udruženja Agroprofit uputili primedbe među kojima je i zahtev da se procedura značajnije pojednostavi. Njima nije jasno zbog čega moraju da dostave razne podatke i da svaki pojedinačno overe kod javnog beležnika, kada su te informacije Direkciji dostupne iz baze Uprave za veterinu. „Traži se gomila nepotrebnih papira a kada je pre četiri godine rađen interventni otkup svinjskog mesa, procedura je bila znatno lakša i efikasnije, kroz dva otkupa je završen celokupan posao“ kaže Zlatan Đurić.

Traže i da se precizira iz koje je godine rod kukuruza koji im se nudi u zamenu, jer ako dobiju ovogodišnji, on nije prošao tretman pogodan za ishranu stoke pa proizvođači iz tog kontingenta ne bi imali mnogo koristi. Tvrde i da je Ministarstvo poljoprivrede, koje je i iniciralo ovu razmenu, ostalo usamljeno, jer su „njihove predloge članovi međuresorne komisije i službe Robnih rezervi odbacivali i odugovlačili sa realizacijom odluke Vlade“. Ipak, navode stočari, ministarstvo je

uspelo da neke uslove razmene izmeni pa stočari veruju da su moguće i popravke tog dokumenta prema njihovim zahtevima.

“Bilo bi dobro da se kaže šta se zaista desilo pa je izvoz zastao, pominje se da je sve stalo zbog izbora u Turskoj, ali čuju se i drugi razlozi. Valjalo bi da se objasni i da li će paritet koji je ponuđen u interventnom otkupu moći da nadoknadi farmerima gubitak zbog snižavanja cene junadi. Mislim i da bi država morala opreznije i temeljitije da sklapa slične aranžmane, da ne ugovara veće količine nego što realno mogu da se proizvedu. Bilo je primera ranijih godina da su najavljivane silne hiljade tona koje traže strani partneri, ali treba imati u vidu da je naš stočni fond sa oko 800.000 grla sada znatno skromniji nego pre dve-tri decenije kada smo raspolagali sa dva miliona goveda, što je obezbeđivalo izvoz od 20.000 do 30.000 tona“ kaže za Danas agroekonomista Milan Prostran. M. N. Stevanović

29 28

Firma „Feedchem“, iz Vajske (opština Bač), bavi se prodajom semena, sredstava za zaštitu bilja-pesticida i đubriva u okviru kooperacije i dve poljoprivredne apoteke u Selenči i Vajskoj. U sklopu rada sa kooperantima, radi i firma „Biovita“, koja se bavi otkupom i preradom poljoprivrednih proizvoda.

Diplomirani inženjer zaštite bilja Ivana Šimunović, zaposlena je u ovoj uspešnoj firmi kao saradnik za zaštitu bilja, ali i kao stručni saradnik kooperantima. U pauzi između obilaska useva na terenu i rada u maloprodajnom objektu, razgovarali smo sa ovom mladom ženom o svemu što je aktuelno u struci.

Ivana, da li pratite izdanja našeg časopisa Agrosvet, bilo u štampanom materijalu, preko sajta ili Facebook-a?

„Redovno pratim Agrosvet u štampanom izdanju, jer mi časopis pomaže da svojim kupcima pomognem u savladavanju osnovnih pojmova o zaštiti bilja i da porazgovaramo o aktuelnim temama u poljoprivredi. Pratim sadržaje Agrosveta i preko Facebook-a, jer mladi proizvođači dosta koriste društvene mreže i na taj način se informišu o aktuelnostima“.

Da li vam je Agrosvet pomogao u rešavanju neke problematike koju ste imali ili u dobijanju nekih novih saznanja u poljoprivredi?

„Na osnovu redovne posete savetodavca, u toku sam sa svim problemima u zaštiti bilja i predlozima za rešenje, a putem saveta u reviji koju Agromarket štampa i dostavlja do nas ali i pojedinim našim kooperantima direktno na kućnu adresu, rešimo neke specifične probleme. Novi preparati su odlično prezentovani, a informacije su iskazane jezikom da razume svaki proizvođač. Sve nove preparate koje Agromarket predlaže na početku sezone, upoznajem još bolje na osnovu analize ogleda. Svi ogledi su propraćeni tekstom i slikom, tako da se način upotrebe može korigovati prema potrebama proizvođača. Takođe, svaka osoba, bez obzira kojom se granom poljoprivredne proizvodnje bavi, može da proširi saznanja, jer časopis daje akcenat kako na ratarsku, tako i na voćarsku i povrtarsku proizvodnju, ali i na druge

S jugozapada, s ljubavljuDanijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede

segmente poljoprivrede, pogotovo na grane koje su u povoju kao što je pčelarstvo. Bez obzira iz kog razloga čitamo Agrosvet, uvek se pojavi neka rubrika koja nas posebno zainteresuje i da nove ideje, koje su važne za profitabilnu proizvodnju ali i očuvanje životne sredine“.

U vašem kraju najviše su zastupljene ratarske kulture. Možete li nam reći nešto o setvenoj strukturi i o primeni preparata kompanije Agromarket?

„Istina je da kod nas preovlađuju ratarske kulture, i naravno, najveće površine su pod usevom soje, koja se ovde gaji na oko 80% površine. Zastupljen je i kukuruz, a na lošijim zemljištima pšenica i uljana repica. Površine pod pšenicom i uljanom repicom variraju od mogućnosti pripreme zemljišta, a zavise i od cene otkupnih proizvoda. Soja, sem što je najrentabilniji usev u ovom kraju, veoma je zanimljiva zbog pojave male osetljivosti, da ne kažem rezistentnosti kod uskolisnih, a i kod nekih širokolisnih korova. Na predlog stručne službe Agromarketa, ove sezone smo probali novi preparat MAX51 kod nekoliko kooperanata. Preparat je pokazao izuzetno dobru efikasnost na glavni i najproblematičniji korov na ovim terenima, ambroziju. Primenom ovog preparata smo uspešno suzbili prvu generaciju korova i omogućili soji nesmetan početni porast. Nakon nicanja useva počela je borba sa širokolisnim korovima. Ove godine smo imali veliku populaciju različitih vrsta korova, pogotovo čička, za čije suzbijanje smatram odličnim preparat Bentamark. Uz pomenuti obavezno dodajemo Ikarus ili Dynox, u zavisnosti od prisutnih korova, kao i preparat Symphony ili Harmony na parcelama gde je prisutna pepeljuga. Veoma je bitno redovno pregledati parcele i po potrebi izvršiti i drugo tretiranje širokolisnih korova. Uz dodatak folijarnih formulacija sa aminokiselinama i borom obezbeđeno je lakše podnošenje temperaturnih kolebanja i bolje cvetanje. Po priči proizvođača nekako je gore pomenute herbicide olakšano kombinovati sa proizvodima linije Fitofert

Tretman za suzbijanje uskolisnih korova izvršen je u različito vreme, zavisno od nicanja korova. Preparati Kletox i Kletox Extra pokazali su odlično delovanje na uskolisne korove, bez pojave retrovegetacije. Na našem lokalitetu utvrđena je pojava rezistentnosti na razne aktivne materije, dok kletodim još uvek ima odličan učinak. Naredne godine, na parceli sa kukuruzom, gde je

soja tretirana jedinm od dva gore pomenuta herbicida, nemamo problem sa suzbijanjem divljeg sirka iz rizoma. Kukuruz je odlična kultura za veliku korekciju širokolisnih korova. Agromarket poseduje veliki broj preparata za tu namenu. Pravi odabir u odnosu na uzrast kukuruza i spektar korova, može u velikom broju redukovati korovsku populaciju i na taj način obezbediti efikasniji i cenovno manje zahtevan tretman u narednom usevu.

Kompanija Agromarket u ponudi ima sve što je neophodno za našu proizvodnju, kako ratarsku, tako i kod nas manje zastupljenu voćarsku i povrtarsku proizvodnju. Savetodavci koji nas posećuju, veoma su dobro upoznati sa problemima terena i svojim proizvodima, tako da uvek brzo i lako pronađemo rešenje za postojeće probleme i nastojimo da izbegnemo naredne.

Ivana, za kraj, imate li neku preporuku kako da unapredimo časopis Agrosvet u narednim godinama?

„Veoma sam zadovoljna časopisom, kao i radom zaposlenih u Agromarketu. Smatram da tim putem treba da nastavite. Saveti su uvek dobrodošli, tako da mislim da treba da sledite svoje ideje, jer sve najbolje funkcioniše kada svako radi svoj posao“.

Napuštamo naše vredne domaćine i Vajsku, mesto na krajnjem jugozapadu zemlje koje ima izuzetno šarenoliku istoriju osnivanja, doseljavanja, uzdizanja i življenja. Raduje saznanje da se zahvaljujući pre svega dobrim saradnicima na terenu, a zatim i „pomoći“ koju zna da ponudi Agrosvet, širi priča o vrednim ljudima.

31 30

Fabrika zaproizvodnju iformulisanjesredstava zazaštitu bilja

U fabrici pesticida u Bačkom Petrovcu, proizvodnja pesticida odvija se u skladu sa najvišim standardima Evropske unije.

Fabrika je opremljena najsavremenijom opremom koja garantuje maksimalnu zaštitu životne sredine i čoveka.

www.agromarket.rs www.agrosvet.rs f / AgroSvet

Bezbedna proizvodnjaKvalitetni proizvodi Zdravi plodovi Zadovoljni kupci

Industrijska zona bb, 21 470 Bački Petrovac tel.: 021/ 780 566

Najvažniji prouzrokovači bolesti korenovog sistema gljivičnog porekla

Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio

Paradajz (Solanum lycopersicum Mill.) je posle krompira druga po važnosti povrtarska kultura u svetu. Pored toga što se koristi kao sveže povrće, takođe se koristi i u obliku pirea, kečapa, u turšiji i na mnoge druge načine, u zavisnosti od regiona gde se gaji. Procenjuje se da se godišnje ova kultura gaji na više od 4,6 miliona ha širom sveta, i pri tom proizvede više od 126 miliona metričkih tona (http://faostat.fao.org). Jedan od razloga zbog čega je toliko cenjena povrtarska kultura i zbog čega zauzima veoma važno mesto u ljudskoj ishrani je činjenica da je bogat visokim sadržajem pojedinih organskih i mineralnih materija, na prvom mestu likopena koji je veoma važan za rad srca kod ljudi (Radzevičius et al., 2009).

Pored činjenice da je jedna od najvažnijih povrtarskih kultura u ljudskoj ishrani širom sveta, paradajz, kao biljna

vrsta, se koristi i kao model za genetička istraživanja u cilju proučavanja kvaliteta ploda, tolerancije na stres (abiotički i biotički) i drugih fizioloških karakteristika. Kao biljna vrsta je adaptiran za uzgoj u svim klimatskim regionima od tropskih do umerenih klimata. Ova kultura prilagođena uzgoju kako na otvorenom polju, tako i u uslovima proizvodnje u staklenicima i plastenicima (Panthee and Chen, 2010).

Iako se rad na selekciji paradajza sprovodi decenijama unazad još uvek postoji veliki spektar gljivičnih oboljenja koja ugrožavaju proizvodnju paradajza u celom svetu. Ovi prouzrokovači oboljenja dovode do velikih gubitaka koji se neretko ogledaju i u potpunom uništenju proizvodnje ove kulture. Konstantan rad na selekciji otpornih genotipova paradajza prema prouzrokovačima bolesti

Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

33 32

dovodi do povećanja selekcionog „pritiska“ i pojave novih rasa patogena koji uspevaju da zaobiđu odbrambeni mehanizam novo selekcionisanih biljaka paradajza.

Gljivični patogeni koji ugrožavaju proizvodnju paradajza mogu se svrstati u zemljišne patogene i patogene nadzemnih delova biljaka. Na osnovu toga može se zaključiti da gljivični patogeni napadaju sve delove biljaka od korena preko stabla do cvetova, listova, plodova, pa i semena. Posledice napada gljivičnih patogena mogu se zapaziti na biljkama u vidu simptoma nekrotičnih pega, plesnivosti, truleži i hloroze. Pored simptoma koji su jasno vidljivi spolja postoje i gljivični patogeni paradajza koji izazivaju promene u unutrašnjosti biljke u vidu nekrotičnih promena sprovodnog sistema, ksilema pre svega. Ove promene nastaju u dužem vremenskom periodu i kad dođe do pojave vidljivih simptoma uvelosti i hloroze biljka je već praktično mrtva.

Zbog problematike suzbijanja ovih patogena vrlo je važno dobro ih upoznati i spoznati njihovu biologiju kako bi mogli da ih suzbijemo.

U ovom radu biće prikazane neke od najvažnijih fitopatogenih gljiva koje obitavaju u zemljištu i deluju destruktivno na korenov sistem paradajza (a pojedine i drugih povrtarskih kultura) i na taj način ugrožavaju proizvodnju paradajza u Srbiji i Svetu.

Fuzariozno uvenuće paradajza(Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici)

Pojava, rasprostranjenost i štetnost. Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici (Sacc.) W.C. Snyder and H.N. Hans, je zemljišni patogen iz klase Hyphomycetes i prouzrokovač je fuzarioznog uvenuća paradajza. Ovaj patogen napada isključivo paradajz i može da prouzrokuje veoma velike štete (da Silva i Bettiol, 2005). Patogen je prvo opisan u Engleskoj 1895. godine od strane G.E. Massee-a. Početkom 20. veka ovaj patogen je prozrokovao velike štete na američkom kontinentu. Na teritoriji Floride je u to vreme proizvodnja paradajza umalo potpuno uništena. Štete koje su tom prilikom dokumentovane kretale su se u intervalu od 25% pa čak do 80%, a preračunato u novac gubitci su bili oko 500.000,00 $ (cit. Walker, 1971). Do 1940. bolest je otkrivena u skoro svim državama SAD-a, kao i u mnogim drugim državama i na drugim kontinentima kao što su: Australija, Austrija, Bugarska, Egipat, Indija, Italija, Južna Afrika, Kina, Letonija, Mauricijus, Meksiko, Nemačka, Rusija, Surinam, Čile i dr. Danas taj broj iznosi preko 32 države (Walker, 1971). U našoj zemlji ovaj patogen je takođe prisutan (Spasić, 1961; Aleksić i Aleksić, 1976; Ivanović i Ivanović, 2001).

Fuzariozno uvenuće ima tri rase označene brojevima 1, 2 i 3 ili 0, 1 i 2, a na osnovu redosleda pojavljivanja i dokazivanja postojanja (Cai i sar., 2003). Rasa 1 je opisana 1886. (Booth, 1971), rasa 2 je dokazana 1945. u Ohaju od strane naučnika Alexander i Tucker (1945) (cit. Cai i sar., 2003) mada je tek dobila na značaju 1961. na Floridi kada je prouzrokovala velike štete, dok je rasa 3 najpre otkrivena u Australiji 1978. (Grattinge i O’Brien, 1982), a zatim i u nekoliko američkih država kao i u Meksiku (Bost, 2001). Interesantno je da, posmatrano morfološki, ne postoji razlika između ovih triju rasa. Sama determinacija tj. karakterizacija sojeva se vrši primenom različitih molekularnih metoda i test biljkama koje nose različite gene otpornosti prema posmatranim rasama (Scott i sar., 2004; Hirano i Arie, 2006; Hibar i sar., 2007).

Simptomi. Tipični simptomi koji se javljaju su hloroza i uvelost. Simptomi se ispoljavaju u početnom slabom prosvetljavanju nerava na spoljašnjem mlađem lišću koje je praćeno epinastijom, sušenjem i opadanjem starijeg lišća. Pri povoljnim uslovima i jakoj infekciji može doći do iznenadne uvelosti cele biljke. Uvelost se prvo može zapaziti tokom najtoplijeg dela dana dok se tokom noći biljka u potpunosti oporavi. Vremenom uvelost biljke postaje sve izraženija i ne dolazi do oporavka tokom noći.

Ubrzo nakon toga nastupa i smrt biljke. Često se simptomi javljaju samo sa jedne strane biljke i šire se naviše. Po Ivanović i Ivanović (2001) dok je biljka živa, ne javlja se sporonošenje, mada su Katan i sar. (1997) utvrdili da može doći do pojave reproduktivnih organa na površini živih biljaka paradajza. Na poprečnom preseku stabla, posebno pri njegovoj osnovi, vidi se mrk nekrotiran prsten sudovnog tkiva (Walker, 1971).

Opis patogena. Gljiva je fakultativni saprofit koji vrlo dobro razvija miceliju na više različitih hranljivih podloga. Morfološki izolati variraju i nemoguće je napraviti razliku između rasa po tom osnovu. Hife su bele, razgranate i septirane, i mogu da variraju u obojenosti od bele, crvene ili plavičaste. Mikrokonidije su elipsoidne i prozračne. Makrokonidije su malo povijene i sužene prema krajevima i uglavnom imaju tzv. „stopalo“, prozračne su i septirane sa 3 – 5 septi i mogu biti obrazovane na sporodohijama ili bez njih. Hlamidospore su sa jako zadebljalim zidovima, formiraju se interkalarno ili terminalno i služe za očuvanje patogena do povoljnih uslova za razvoj ili pojave biljke domaćina (Walker, 1971).

Ciklus razvoja. Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici budući da je zemljišni patogen može da preživi duži vremenski period bez prisustva domaćina. On to čini u formi hlamidospora, koje se odlikuju debelim zidovima. Jednom zaraženo zemljište ovim patogenom ostaje takvo zauvek (Di Pietro et al., 2003). Blizina korenja domaćina dovodi do klijanja „usnulih“ hlamidospora i započinjanja procesa kolonizacije domaćina i same infekcije. Uslovi koji pogoduju za razvoj ovog patogena su temperatura vazuha oko 26°C i niska vlažnost zemljišta. Nakon klijanja, hife patogena se pridržavaju korena domaćina i prodiru u njega direktno (Di Pietro et al., 2001). Micelija se potom širi intercelularno dok ne dođe do sprovodnog tkiva – ksilema u koji prodire. Jednom kada patogen prodre u ksilem on tu ostaje dok god je biljka živa i širi se isključivo kroz taj sistem, koristeći ga kao put kolonizacije domaćina (Bishop and Cooper, 1983). Ovo čini u najvećoj meri produkovanjem mikrokonidija, koje se odvajaju od micelije i kreću se u prirodnom toku materija u sprovodnom sudu na gore. U određenom trenutku mikrokonidije klijaju i daju začetke micelija koje hifama prodiru u naredni sprovodni sud. Nakon toga micelija ponovo produkuje mikrokonidije koje ponavljaju proces sve dok se biljka u potpunosti ne kolonizira.

Karakteristični simptom uvelosti se javlja upravo zbog blokade protoka vode usled začepljivanja sprovodnih sudova. Do začepljenja dolazi zbog akumulacije micelije patogena i/ili produkcije toksina u kombinaciji sa odbrambenim mehanizmom domaćina, stvaranje gelova, gumoznih tvorevina, kao i obrazovanje tila, kao i usled drobljenja od strane susednih parenhimskih ćelija (Beckman, 1987).

Kad nastupi smrt biljke, patogen kolonizira parenhimsko tkivo i sporuliše na površini biljke, čime se proces vraća na početak.

Verticiliozno uvenuće paradajza (Verticilium dahlie Klebahn, V. albo – atrum Reinke & Berth)

Verticiliozno uvenuće paradajza mogu da prouzokuju dva patogena Verticilium dahlie i V. albo – atrum. Oni predstavljaju zemljišne patogene koji se dugo godina održavaju u zemljištu i mogu da nanesu ogromne gubitke u proizvonji paradajza. Verticiliozno uvenuće prvo je opisano na krompiru u Nemačkoj 1879. godine. Patogeni V. dahliae i V. albo-atrum imaju vrlo širok spektar domaćina,

35 34

pa pored paradajza napadaju i druge kulture iz fam. Solanaceae (papriku, plavi paradajz, krompir) ali i vrste familija Cucurbitaceae, Malvaceae, kao i mnoge korove i drvenaste kulture (Ivanović i Ivanović, 2001). V. dahliae je patogen koji ima dve rase 1 i 2 (Madhosingh, 1996). Češće se javlja u zaštićenom prostoru zbog nemogućnosti primene plodoreda a i drugih povoljnih uslova. Štete mogu biti veoma velike, čak i do 30% (Aleksić et al., 1980).

Simptomi. Simptomi koje ovi patogeni prouzrokuju na biljkama paradajza su skoro istovetni sa simptomima koji se javljaju kod fuzarioznog uvenuća. Međutim, zeleno uvenuće se javlja u odnosu na fuzariozno pri nešto nižim temperaturama. Simptomi se često javljaju sporije i na donjem delu biljke u vidu hloroze donjeg lišća. Bolest napreduje od donjeg lišća prema gornjem i dolazi do prevremenog opadanja listova. Gornje lišće ostaje zeleno, po čemu je i oboljenje dobilo naziv zeleno uvenuće, a listovi se po obudu savijaju na gore. Sprovodni sistem postaje nekrotičan kao kod fuzarioznog uvenuća ali je tamna boja nekroze izraženija kod zelenog uvenuća. Ova bolest zbog činjenice da sporije napreduje kroz biljku češće dovodi do uvenuća i smanjenja veličine plodova nego do smrti same biljke, za razliku od fuzarioznog uvenuća.

Opis patogena. Gljivu Verticillium albo-atrum su prvo opisali Reinke i Berthold 1879. u Nemačkoj. Kasnije je Klebahn opisao novu formu ovog patogena i označio je kao V. dahliae. Kasnije su opisivane i druge forme ovog patogena, ali zbog činjenice da je V. albo-atrum morfološki vrlo različita dugo je postojalo mišljenje da su te forme u stvari isti patogen. Danas preovlađuje stav da su V. albo-atrum i V. dahliae dve posebne vrste, a na osnovu razlike u sastavu njihovih proteina (Walker, 1952).

Kod V. albo-atrum formira se septirana, prozirna micelija koja vremenom postaje sivo-pepeljasta. Posle nedelju dana micelija za konzervaciju sa zadebljalim zidovima postaje crna i u njoj nema mikrosklerocija. Razlika između V. albo-atrum i V. dahliae je u činjenici da ova druga vrsta formira mikrosklerocije.

Gljiva formira spore pršljenasto i kružno raspoređenim fijalidama na konidioforina kojima se formira po jedna konidija. Konidije su eliptične i prozirne, uglavnom jednoćelijske, 3-5µm (Ivanović i Ivanović, 2001).

Ciklus razvoja. Patogen se održava u zemljištu trajnom micelijom (V. albo-atrum) i mikrosklerocijama (V. dahliae) na biljnim ostacima ili korovskim biljkama. Micelija i konidije imaju slabu konkurentsku sposobnost prema drugim zemljišnim saprofitnim mikroorganizmima, tako da se van biljke domaćina ne mogu održati duže od šest meseci. Mikrosklerocije u zemljištu održavaju vitalnost dve godine a izuzetno i do 15 godina (Babadoost, 2011).

Infekciju korena mladih biljaka ostvaruje se kroz epidermis i korenove dlačice ili kroz povrede prilikom rasadnje. Micelija najpre kolonizira parenhimsko tkivo odakle prodire u ksilem korena, a zatim i stabla i nastavlja širenje ovim sistemom (Walker, 1952). U uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha i povišene temperature, kod biljaka kod kojih je ceo sprovodni sistem ili najvećim delom zahvaćen micelijom, nastaje sporulacija gljive. Iz sudovnog dela micelija se probija na površinu lista, duž lisnih nerava, obrazujući konidiofore sa konidijama. Kapljicama vode one mogu biti sprane i vraćene u zemljište spremne za dalje infekcije biljaka domaćina (Ivanović i Ivanović, 2001).

Patogen se širi kontaminiranim semenom, vetrom, zaraženim sadnim materijalom ili kontaminiranim zemljištem. U zemljištu se može naći i do 100 i više mikrosklerocija po gramu zemljišta, dok je 6 – 50 mikrosklerocija po gramu zemljišta dovoljno da se ostvari 100% infekcija. Međutim, treba uzeti u obzir da se ovaj patogen može naći čak i u zemljištu na kom nije gajeno ništa od domaćina što nam govori da je reč o pravom zemljišnom patogenu i da čim se nađe pogodan domaćin u tom okruženju on će biti inficiran (Agrios, 2005).

Poleganje rasada, palež klijanaca, trulež semena (Phytium spp.)

Rodu Pythium pripada veliki broj vrsta, preko 100, a najčešće su P. debaryanum, P. graminicola, P. irregulare, P. ultimum, P. paraecandrum, P. splendens, P. vexans, P. rostratum, P. arrhenomonas i dr. Reč je o rodu koji zastupljen širom Sveta. Svi su fakultativni paraziti i obično žive u zemljištu bogatom organskim materijama. Parazitiraju veliki broj biljnih vrsta a najveće štete pričinjavaju povrtarskim biljkama, posebno su osetljivi paradajz, paprika i krastavci. Najosetljivije su mlade biljke u fazi klijanja i nicanja. Štete su utoliko veće ukoliko loši uslovi gajenja i loš kvalitet semena produžavaju vreme od setve do nicanja biljaka. Idealni uslovi za infekciju su kada posle setve nastupi hladnije i oblačno vreme a u uslovima povećane vlage zemljišta.

Simptomi. Kada se seme paradajza poseje u zemljištu u kome je prisutan patogen ono ne niče i dolazi do truljenja semena koje postaje tamno i na kraju u potpunosti nestane. Biljka koja krene da niče pre nego što izađe na površinu zemlje takođe može biti vrlo brzo prevladana od strane patogena i uništena. Klijanci koji niknu uglavnom budu inficirani u zoni korena ili stabla oko nivoa zemlje. Javljaju se vodenaste pege koje se brzo povećavaju i cela biljka brzo propadne. Obolele biljke poležu i na njima se javlja beličasta micelija koja se širi po površini zemlje kao paučina. Površinska micelija predstavlja samo nastavak micelije koja se nalazi u stablu. Polegle biljke vrlo brzo nestaju, „tope“ se pa se i bolest naziva „topljenje“ rasada. Starije biljke slabije obolevaju i na njima se mogu naći pege na stablu i takve biljke zaostaju u razvoju i javlja se

uvelost. Treba znati da slične simptome mogu da izazovu i druge gljive kao što su gljive roda Fusarium, Rhizoctonia i Phytophtora (Walker, 1952).

Opis patogena. Pythium spp. ima belu, tanku, dobro razgranatu miceliju koja brzo raste. Micelija formira terminalne ili interkalarne sporangije, sferičnog ili izduženog oblika. Sporangija klija na dva načina: direktno dajući jedan ili više začetaka hifa ili dajući kratku hifu na čijem se vrhu formira vezikula. Protoplazma prelazi iz sporangije u vezikulu u kojoj se formira i do 100 zoospora. Oslobođene zoospore za nekoliko minuta se „razlete“ i klijaju u germ tube koja probija tkivo domaćina i započinje infekciju ili ponekad formiraju novu vezikulu gde se formiraju sekundarne zoospore i ciklus se ponavlja (Agrios, 2005).

Micelija formira i oogonije i anteridije na završecima hifa. Hifa koja nosi anteridiju može biti poreklom sa iste hife koja nosi oogoniju ili sa druge hife iste micelije. U kontaktu sa oogonijom anteridija formira oplodnu cev

37 36

koja prodire u oogoniju kroz koju jedro iz anteridije prelazi u oogoniju, spaja se sa jedrom u njoj i nastaje zigot. Oplođenoj oogoniji zadebljava zid i ona se razvija u zigot koji se zove oospora. Oospore slože za održavanje patogena u nepovoljnim uslovima (Ivanović i Ivanović, 2001).

Ciklus razvoja. Vrste roda Pythium prezimljavaju oosporama. U povoljnim uslovima vlažnosti i temperature, ospore klijaju dajući sporangije u kojima se obrazuju zoospore ili klijaju direktno u začetak hife. Klijanje oospora stimulisano je je materijama iz korena, semena ili organskim materijama iz zemljišta. Oslobođene zoospore iz sporangije se kreću pomoću flagela u vodi i ostvaruju zarazu korena ili mladih biljnih tkiva klijanaca. Micelija posle ishrane u tkivu domaćina obrazuje konidije koje mogu igrati ulogu sporangija ili direktnim klijanjem da ostvaruju sekundarne zaraze. Posle fiziološkog dozrevanja dolazi do polnog procesa i obrazovanja oospora kojima se obnavlja ciklus razvića (Balaž i sar., 2009).

Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum (Lib.) de Barry)

Gljiva S. sclerotiorum je rasprostranjena po celom svetu, prouzrokujući oboljenja u području tropske, mediteranske i subtropske klime. Kod nas ova gljiva je problem pri gajenju povrća u uslovima produženog hladnog vremena i stalne vlažnosti zemljišta. Poseban problem pravi u proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru gde može prouzrokovati značajne štete. U pogodnim uslovima za razvoj bolesti štete mogu biti i 100%. Zaražene biljke veoma često se suše i propadaju ne donoseći plod. Ovaj patogen je inače polifagni parazit i napada 408 vrsta biljaka iz 278 rodova i 75 familija (Balaž i sar., 2009).

Simptomi. Bela trulež se često javlja na paradajzu u zatvorenom prostoru zbog povoljnih uslova za razvoj patogena. Paradajz je osetljiv prema ovom patogenu u svim fazama razvoja. Budući da je reč o zemljišnom patogenu on napada koren i prizemni deo stabla. Međutim, infekcije se mogu desiti i u pazuhu zaperaka ili na mestu otkinutog zaperka. Na zaraženom mestu nastaje duguljasta vodenasta pega, koja se prstenasto širi obuhvatajući stablo. Listovi iznad napadnutog dela venu i suše se. Na delovima biljke koji su zahvaćeni patogenom javlja se snežno bela micelija gljive koja prekriva zaraženu površinu ili samo deo nje. Ono što je karakteristično je to da se ista takva micelija formira i unutar stabla koje je na preseku šuplje. U okviru micelije patogen formira krupne crne sklerocije. U slučaju zaraze korena dolazi do uvenuća i sušenja cele biljke. Plodovi takođe mogu biti inficirani ovim patogenom kada oni trule i obrazuje se fina micelijska prevlaka patogena (Babadoost, 2011).

Opis patogena. S. sclerotiorum ima dobro razvijenu snežno belu miceliju. U njoj se anastomoziranjem hifa formiraju sklerocije. Sklerocije su crne, kompaktne tvorevine veličine 0,5-2,4x0,3-1,0 cm. Na preseku sklerocije su beličaste jer su izgrađene od bezbojnih hifa. Patogen prezimljava u zemljištu u obliku sklerocija koje mogu da očuvaju vitalnost 3 – 7 godina.

Posle izlaganja sklerocija niskim temperaturama formiraju se apotecije. To su otvorena plodonosna tela, svetlo mrke boje, prečnika 1-10 mm, tanjirastog ili peharastog oblika, nasađene na tanku dršku koja se u osnovi sužava. Na jednoj sklerociji mogu se formirati više apotecija. Na gornjem delu apotecije nalazi se himenijalni sloj sa askusima i brojnim nitastim parafizama. Askusi su cilindrični, prozirni, sa zadebljanjem na vrhu. U njima se nalaze po 8 jednoćelijskih askospora. Na starijim kolonijama se formiraju mikrokonidije sa fijalidama dok se makrokonidije ne formiraju (Ivanović i Ivanović, 2001).Ciklus razvoja. U vegetativnom ciklusu ovaj patogen obrazuje dobro razvijenu beličastu miceliju koja se razvija kako epifitno, tako i endofitno. U tkivo prodire direktno

kroz kutikulu pomoću pektolitičkih i celulolitičkih enzima koji omogućuju razgradnju ćelijskih zidova. Nakon formiranja gustog spleta hifa formiraju se sklerocije koje omogućavaju patogenu da preživi nepovoljne uslove u zemljištu. Nakon prezimljavanja, pri nastanku povoljnih uslova temperature i vlažnosti iz sklerocija se razvija veći broj apotecija sa askusima i askosporama. Pri povoljnim uslovima vlažnosti askospore se izbacuju iz askusa.

Samu infekciju ostvaruje micelija prorasla iz sklerocija ili iz askospora. Pri vlažnim uslovima askospore koje bivaju izbačene iz askusa nosi vetar i može da ih nanese na list, stablo ili plod gde ostvaruju zarazu.

Suzbijanje patogena bolesti korenovog sistema gljivičnog porekla

Suzbijanje ovih kao i zemljišnih patogena, uopšte, nije jednostavno. Prvo zbog osobina, životnog ciklusa, medijuma u kome se gaje biljke domaćini, rasprostranjenosti domaćina, navika proizvođača ... Svakako da je pored dobrog poznavanja osobina patogena, osnov suzbijanja u preventivnim merama, tj. tretmanu podloge za gajenje, bilo da je reč o rasadu ili proizvodnji na zrelo. U prošlosti se koristio metil-bromid u te svrhe. On je bio veoma efikasan u kontroli ovog patogena. Međutim, stupanjem na snagu Montrealskog sporazuma, jedinjenje je izbačeno iz upotrebe zbog štetnog uticaja na ozonski omotač (Gullino et al., 2002). Hemijska jedinjenja koja su korišćena kao zamena za metil-bromid nisu pokazala dovoljno efikasnosti (Ivanović i Ivanović, 2007).

Najsigurniji način kontrole ovog patogena je upotreba otpornih i tolerantnih sorti i hibrida. Naime, postoje kultivari, nosioci određenih gena otpornosti prema pojedinim rasama ovog patogena (Đorđević et al., 2012; Hibar et al., 2003; Scott et al., 2004). Upotreba zdravog, sertifikovanog i dezinfikovanog semena je takođe veoma važan faktor u kontroli zemljišnih patogena. Seme može da se dezinfikuje upotrebom NaOH 2% rastvorom u trajanju od strogo 10 minuta, a nakon toga ispiranje tekućim mlazom vode.

Takođe, i plodored bi bio jedna od mera, ali s obzirom na intenzivan način proizvodnje koji se odvija u zatvorenim sistemima gajenja nije izvodljiv. U Izraelu i zemljama

39 38

toplije klime ova grupa patogena uspešno se kontroliše primenom solarizacije zemljišta. Zemljište se prekriva crnom malč folijom u određenom periodu, najčešće 30 – 45 dana. Temperatura zemljišta ispod folije dostiže preko 37°C, u dužem vremenskom periodu i smanjuje potencijal patogena (Ioannou, 2000; Shlevin et al., 2004). Sterilizacija zemljišta vodenom parom je takođe efikasna mera. Kao i kod solarizacije, tzv. suve sterilizacije, tako i kod sterilizacije primenom vodene pare dolazi do rekolonizacije zemljišta (Shlevin et al., 2004).

U cilju prevencije ovih patogena važno je znači imati zdrav supstrat oslobođen patogena. Jedan od takvih visokokvalitetnih supstrata je Kekkilä supstrat. Finska kompanija Kekkilä Profesional je lider u proizvodnji visoko kvalitetnih supstrata. Moderan i kompjuterizovan način proizvodnje treseta osigurava visoko kvalitatan krajnji proizvod. Glavna sirovina Kekkilä profesionalnih supstrata je prvoklasni beli ili braon Sphagnum treset. Treset je sa finskog močvarnog tla i zahvaljujući Kekkilä proizvodnim metodama sadrži prirodne biološke aktivne agense.Treset se sastoji od 95% organskog materijala. Mešavina je raspadnutog biljnog materijala koji se nakupio u sredini zasićenoj vodom i bez kiseonika. Ovaj treset zbog toga većinom sadrži raspadnutu Sphagnum mahovinu. Supstrati su oplemenjeni određenim formulacijama i količinama mineralnih vodotopivih đubriva koja mladim gajenim biljkama daju startnu hranu za rast i razviće. Dobro izbalansirane granulacije Kekkilä supstrata (0-5, 0-10, 0-20, 7-20 mm…), prilagođene su različitim tipovima korenovih sistema mladih povrtarskih biljaka.

Kao jedna od najčešće primenjivanih mera hemijskog suzbijanja ovog ali i ostalih zemljišnih patogena, jeste primena kombinacije pojedinih fungicida sa specifičnim delovanjem na pomenute patogene. Plan suzbijanja treba da bude takav da se pre rasadnje kroz sistem za navodnjavanje pusti pripremljena kombinacija (za 1 ar) fungicida Funomil (100 g) + Tebukon 250 EC (50 ml), a posle rasadnje treba uraditi tretman novom kombinacijom (za 10 l vode) i to Funomil (10 g) + Fosco (10 g) + Proplant 722 SL (15 ml). Ukoliko se očekuje (gajenje u monokulturi, izostanak uništavanja ostataka biljaka, osetljiv sortiment...) veliki napad zemljišnih patogena može se dodati i treći tretman na oko 7 dana od rasadnje fungicidom Funomil (100 grama na 1 ar).

Na ovaj način se problem zemljišnih patogena može staviti po kontrolu i uspešno započeti proizvodnja. Vrlo je važno napomenuti da svi ovi patogeni ugrožavaju paradajz u svojim početnim fazama razvoja (posle nicanja i posle rasadnje). Kasnije biljka ojača i ne dolazi do infekcije korenovog sistema ili je to svedeno na minimum, ukoliko se ne pojave fizička oštećenja korena. Primenom ovakvog programa zaštite omogućava nam da zaštitimo biljke u ovim najosetljivijim fazama razvoja.

Literatura

Agrios, G.N. (2005): Plant pathology. 5th ed. Elewier press, San Diego, USA.Aleksić, Z., Aleksić, D. (1976): Najvažniji problemi zaštite paprike, paradajza i plavog patlidžana od biljnih bolesti. Z. bilja, poseban broj:87-92.Aleksić, Ž., Aleksić, D., Šutić, D. (1980): Bolesti povrća i njihovo suzbijanje. Nolit. BeogradBabadoost, M. (2011): Important fungal diseases of tomato in the United States of America. Act. Hort. 914:85-92.Balaž, F., Stojšin, V., Jasnić, S., Inđić, D., Bagi, F., Budakov, D. (2009): Najznačajnije mikoze biljaka gajenih u zaštićenom prostoru. Biljni lekar. 37(5):468-493.Beckman, C.H. (1987): The nature of wilt diseases of plants. St. Paul, MN: American Phytopathogical Society.Bishop, C.D., Cooper, R.M. (1983): An ultrastructural study of vascular colonization in three vascular wilt diseases I. Colonization of susceptible cultivars. Physiol. Plant Pathol. 23:323-343.Bost S.C. (2001): First report of Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici race 3 on tomato in Tennessee. Plant Dis. 85:802.Cai G., G.L. Rosewich, R.W. Schneider, H.C. Kistler, R.M. Davis, K.S. Elias, E.M. Miyao (2003): Origin of Race 3 of F. oxysporum f. sp. lycopersici at a Single Site in California. Phytopathology 93: 1014 – 1022.Da Silva J., W. Bettiol (2005): Potential of non-pathogenic Fusarium oxysporum isolates for control of fusarium wilt of tomato. Fitopathologia brasileira 30 (4): 409-412.Di Pietro, A., Garcia-Maceira, F.L., Meglecz, E., Roncero, M.I.G. (2001): A MAP kinase of the vascular wilt fungus Fusarium oxysporum is essential for root penetration and pathogenesis. Mol. Microbiol. 39:1140-1152.Di Pietro, A., Madrid, M.P., Caracuel, Z., Delgado-Jarana, J., Roncero, I.G. (2003): Fusarium oxysporum: exploring the molecular arsenal of vascular wilt fungus. Mol. Plant Pathol. 4:315-325.Đorđević M., T. Vatchev, Z. Girek, M. Ševic, B. Zecevic, J. Zdravkovic and M. Ivanovic (2012): Reaction of different tomato cultivars toward race 1 of Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici. – Genetika. 44(1):109 - 118.FAOSTAT data (2004): http://faostat.fao.org/faostat/form?collection=Production. Crops.Primary&Domain=Production&servlet=1&hasbulk=&version=ext&language=EN.Grattidge R., R.G. O’Brien (1982): Occurrence of a third race of fusarium wilt of tomatoes in Quinsland. Plant. Dis.66: 156- 166.Gullino, M.L., Minuto, A., Gilardi, G., Garibaldi, A., Ajwa, H., Duafala, T. (2002): Efficacy of preplant soil fumigation with chlorpicrin for tomato production in Italy. Phytoparasitica. 21:741-749.Hibar, K., V. Edel-Herman, Ch. Steinberg, N. Gautheron, M. Daami-Remadi, C. Alabouvette (2007): Genetic diversity of Fusarium oxysporum populations isolated from tomato plants in Tunisia. J. Phytopathology 155: 136-142.Hirano Y., T. Arie (2006): PCR- based differentiation of Fusarium oxysporum ff. sp. lycopersici and radicis-lycopersici and races of F. oxysporum f. sp. lycopersici. J Gen Plant Pathol 72: 273-283.Ioannou, N. (2000): Soil solarization as a substitute for methyl bromide fumigation in greenhouse tomato production in Cyprus. Phytoparasitica. 28:248-256.Ivanović, M., Ivanović D. (2001): Mikoze i pseudomikoze biljaka. De-eM-Ve. Beograd.Ivanović, M., Ivanović, M. (2007): Ima li alternative metil bromidu? Biljni lekar. 35(6): 609-615.Katan T., E. Shlevin, J. Katan (1997): Sporulation of F. oxysporum f. sp. lycopersici on Stem Surfaces of Tomato Plants and Aerial Dissemination of Inoculum. Phytopathology 87: 712 – 719.Panthee, D.R., Chen, F. (2010): Genomics of fungal disease resistance in tomato. Current Genomics, 11:30-39.Radzevičius, A., Karkleliene, R., Viškelis, P., Bobinas, Č., Bobinaite, R., Sakalauskiene, S. (2009): Tomato (Lycopersicon esculentum Mill.) fruit quality and physiological parameters at different ripening stages of Lithuanian cultivars. Agron. Res. 7:712-718.Scott, J.W., Agrama, H.A., Jones, J.P. (2004): RFLP- based analyses of recombination among resistance genes to fusarium wilt races 1,2 and 3 in tomato. J.Amer. Soc. Hort. Sci. 129(3):392-400.Shlevin, E., Mahrer, Y., Kritzman, G., Katan, J. (2004): Survival of plant pathogens under structural solarization. Phytoparasitica. 32:470-478.Spasić, M (1961): Prilog poznavanju parazitne flore na gajenom bilju Timočke krajine. Z. bilja.63-64:57-63.Walker J.C. (1971): Fusarium wilt of tomato. The American Phytopathological Society, St. Paul, Minnesota, 56.Walker, J.C. (1952): Diseases of vegetable crops. McGraw-Hill Book Company, INC, New York, Toronto, London.

41 40

Bezbedna jabuka – (o)siguran plasmanGoran Jakovljević, dipl. inž. poljoprivrede

Prethodna godina proizvođače jabuke stavila je na veliki test, usled čega su se proizvođači legitimno zapitali, kakva ih sudbina sa trenutnom proizvodnjom čeka. Nakon svih problema sa kojima su se proizvođači jabuke suočili u toku procesa proizvodnje, ogromni problemi su ih dočekali na samom kraju u momentu kada za svoj rad treba da dobiju adekvatnu nagradu, odnosno ostvare očekivani profit. Razlozi usled kojih je došlo do tih problema su mnogostruki, ali treba ipak izdvojiti najbitniji, a to je definitivno hiperprodukcija jabuke na globalnom nivou koja je automatski uzrokovala prezasićenost tržišta. U godini poput prošle put do krajnjeg potrošača mogla je da pronađe samo jabuka koja se izdvajala vrhunskim kvalitetom, dok su kriterijumi o kvalitetu bili više nego strogi. Treba istaći da je ipak u moru ponuđene robe, jabuke visokog kvaliteta bilo na pretek. Prošla godina pokazala je da se više neće (bar ne u skorije vreme) tolerisati greške u proizvodnji koje dovode do robe koja nije „savršena“, tj. nema adekvatne karakteristike najkomercijalnijeg sortimenta. Naprosto proizvodnja jabuke prerasta u surovi profesionalizam, gde neće biti prostora za amaterski pristup proizvodnji.Sezona 2018.,donela nam je rekordne prinose jabuke na nivou Evrope, usled kojh je nastala pomenuta problematika. Procenjeni prinos jabuke u Evropi kretao

se oko 18 miliona tona. Ove godine procenjeni prinos biće za oko 20 % manji u odnosu na prethodnu godinu, što znači da će se prinos na nivou Evrope kretati između 14,5 – 15 miliona tona. Iako je procena prinosa manja, to nikako ne znači da će zasićenost i ponuda na tržištu biti manja. Prilikom plasmana robe, koliko je važno proizvesti dobar kvalitet, podjednako je važno imati adekvatan sortiment. Najkomercijalnije sorte u prethodnih par godina koje se proizvode u Evropi su: Zlatni delišes (2,3 milona tona), Gala (1,5 mil. t), Ajdared (900.000 t), Crveni delišes (700.000 t), tzv. grupa Jonagold (800.000 t). Pored standardnih komercijalnih sorti, treba istaći da je sve veća potražnja za klupskim sortama poput Pink Lady, Evelina, Modi, Crimson Snow, itd. koje na tržištu imaju veoma lepu potražnju.

Kao što se može zaključiti, konzumenti sveže jabuke imaju veoma širok izbor. Ono što potrošače sigurno zbunjuje jeste to što se jabuka kao jedno od najzdravijih i nutritivno najkompletnijih voćnih vrsta najviše tretira pesticidima. U moru neobaveštenosti o upotrebi pesticida, potrošači veoma lako mogu stvoriti krivu sliku o kvalitetu jabuke. Ovo je definitivno trend, čija ekspanzija jednostavno ne može da se zaustavi i trenutno ukoliko govorimo o kvalitetu jabuke, akcenat se isključivo stavlja na primenu

pesticida, tačnije ostatke pesticida u plodovima. Ono što proizvođači mogu da urade jeste da potrošačima sveže konzumne jabuke daju izbor, tačnije da im obezbede što bezbednije plodove za upotrebu. Kada pričamo na tu temu potrošači kojima je stalo do toga da konzumiraju „što bezbedniju hranu“, a kojih će u budućnosti biti sve više, uvek će odabrati robu koja ima dokaze o takvoj bezbednosti (sertifikati, analize ploda itd.). Dakle kada spojimo dve činjenice kao što su prezasićenost tržišta i probirljivi (svesni?) potrošači, dobijamo stroge kriterijume kvaliteta sveže jabuke. Najaktuelnija priča o bezbednoj hrani vodi isključivo ka organskoj proizvodnji, ali se postavlja pitanje da li je to jedino rešenje.

Ono što je sigurno, to je da će profesionalni proizvođači započeti jednu novu eru u proizvodnji jabuke kada je reč o zdravstvenoj bezbednosti plodova, odnosno plodova sa što manje detektovanih ostataka pesticida. Novi trendovi će se temeljiti ne samo na organskoj proizvodnji, nego i

na takozvanim sekundarnm standardima koji su stvoreni upravo u cilju zaštite potrošača, ali i lakšeg plasmana robe posmatrano iz ugla velikih marketa. Jedan od načina da se sekundarni standardi kvaliteta ispune jeste proizvodnja jabuke po sistemu proizvodnje bez ostataka pesticida, poznatiji kao „Zero residue“ sistem.

O sekundarnim standardima, zašto primeniti i šta predstavlja „Zero residue“ sistem, prenosimo kroz članak kreatora jedne savremene “Zero residue” strategije, diplomiranog inženjera poljoprivrede,. Žarka Milutinovića, agronoma u domaćoj kompaniji „Atos Fructum“ iz Male Remete koji prenosi svoja iskustva.

Organsko voće ili voće bez pesticida?

Organska proizvodnja voća sve je popularnija i prihvaćenija u eri modernih konzumenata gde se akcenat stavlja pre svega na zdravlje, odnosno zdrav način života. Standardi u poljoprivrednoj proizvodnji prate potrebe krajnjih potrošača i polako, ali sigurno se prilagođavaju sve zahtevnijem svetskom tržištu. Rastući standard zemalja u razvoju uslovio je ubrzani rast svetske proizvodnje svežeg voća, a kao direktna posledica iste dobili smo i sve rigoroznije regulative po pitanju standarda kvaliteta, gurajući u prvi plan rezidue, odnosno ostatke hemijskih materija koje služe za zaštitu biljaka od bolesti i štetočina. Sve više lanaca supermarketa u EU (ALDI, REWE, LIDL, TESCO, METRO, itd.) ima svoj standard kvaliteta po pitanju ostataka pesticida u svežem voću, čime dodatno privlače kupce, a koji su dosta strožiji od regulative na nivou Evropske Unije, ali i stroži od normativa pojedinih zemalja EU (Francuska). Postavlja se pitanje, da li želimo organsku jabuku ili jabuku bez rezidua? Čudno i pomalo nejasno pitanje. Ono što je jasno je da će bitka između njih biti dugotrajna, sa vrlo neizvesnim ishodom.

Jabuka iz organske proizvodnje po definiciji nije tretirana pesticidima i nema rezidua. Međutim, postoji jedno veliko „ali“. Organsku proizvodnju karakterišu visoki troškovi proizvodnje, pre svega sa stanovišta angažovanja radne snage jer se većina poslova obavlja ručno, veće je angažovanje mehanizacije, skuplja đubriva i preparati

43 42

namenjeni za organsku proizvodnju, dakle skupa je. Takođe, svojstva proizvoda sa stanovišta izgleda ploda, ukusa i mirisa ne zadovoljava pre svega navike potrošača kao sorte gajene u „standardnoj“ proizvodnji jer je i sortiment otpornih sorti (sorte koje je moguće gajiti u organskoj proizvodnji), uslovno rečeno, slabijih kvalitativnih osobina u tom smislu.

Koncept „Zero Residue“ (bez ostataka pesticida) podrazumeva proizvodnju standardnih sorti uz „pametnu“ upotrebu pesticida i ostalih agrotehničkih mera gde krajnji proizvod zadovoljava najstrožije standarde zdravstvene ispravnosti. Da li je to moguće? Odgovor je DA. Kompanija „Atos Fructum“, kao jedan od vodećih trendsetter-a (onaj koji postavlja pravac, trend ) u oblasti poljoprivrede, celokupnu proizvodnju jabuke već je prilagodila konceptu “Zero Residue”. Šta to konkretno znači? Sveža jabuka proizvedena u voćnjacima kompanije „Atos Fructum“ zadovoljava stroge standarde kvaliteta najzahtevnijih tržišta sveta. Rezultati koje je pokazala analiza plodova vrlo su ohrabrujući, s obzirom da na nekim sortama nije konstatovano prisustvo nijednog ostatka aktivne materije korišćene prilikom hemijske zaštite, takoreći proizveden je plod bez rezidua. Na drugim sortama pak, detektovana je najviše jedna aktivna materija u 15-20 puta manjim količinama od onih dozvoljenih EU regulativom. Najstrožiji sekundarni standardi u EU podrazumevaju prisustvo do 3 detektovane aktivne materije u količinama 3 puta nižim od zakonom dozvoljenih.

Kompanija iz Male Remete je već prepoznata kao proizvođač zdrave jabuke modernog sortimenta, koja se definitivno izdvaja od drugih. Jabuka takvog kvaliteta sigurno otvara vrata sofisticiranih zapadnih tržišta, gde su i otkupne cene zagarantovano veće.

Suština „Zero Residue“ sistema je da biljka kroz izvesni vremenski period metaboliše primenjene pesticide. Za svaki primenjeni pesticid mora proći određen broj dana nakon njegove primene, kako bi ga biljka u sebi metabolisala, tako da njegovi ostaci do berbe budu ispod nivoa detekcije, tačnije kako se ne bi uopšte detektovali u plodu nakon analize.

Da bi se sistem „Zero Residue“ primenio neophodno je ispoštovati određene zahteve. Najbitniji zahtev svodi se

na redukovanu i strogo kontrolisanu primenu pesticida, a to je izvodljivo samo ukoliko su ispunjeni zahtevi u pogledu vrhunskog monitoringa bolesti i štetočina, što vodi ka primeni pesticida isključivo po potrebi, tzv. ciljanom tretmanu. Pored toga neophodno je da voćnjak bude u dobroj kondiciji, da je što bolje ishranjen, da je što bolje izolovan itd.

Sistem „Zero Residue“ je sigurno primenljiv, ali sa sobom nosi visoke rizike po proizvođače. Najveći rizik se ogleda u tome što usled redukovane primene pesticida može doći do većeg pritiska bolesti i štetočina, pri čemu se može javiti veći procenat plodova van prve klase. Iz istog razloga može doći do večih gubitaka u hladnjači usled skladištenja robe. Takođe, u ovom sistemu dolazi do češće primene istih aktivnih materija, najčešće su to aktivne materije širokog spektra delovanja, što može dovesti do razvića rezistencije pojedinih bolesti i štetočina na primenjene pesticide. Iz pomenutih razloga ovaj sistem zahteva profesionalizam, odnosno pristup proizvodnji jabuke na veoma visokom nivou.

Ohrabruje činjenica da je u našoj zemlji probuđena svest o dodatnim vrednostima i da je profesionalizam u ovoj grani voćarske proizvodnje podignut na viši nivo. Pored kompanije „Atos Fructum“, istim putem se kreće i kompanija PIK „Južni Banat“ iz Bele Crkve koja sa velikim uspehom primenjuje sistem „Zero Residue“.Kompanije poput PIK „Južni Banat“ i „Atos Fructum“, sasvim sigurno predstavljaju primere svetle budućnosti što se tiče proizvodnje zdravih plodova i plodova bezbednih po zdravlje potrošača. Proizvodnjom takve jabuke dobija se dodatna vrednost koja tu jabuku čini robom za koju ne postoje granice, kojoj ni jedna vrata nisu zatvorena u već pomenutoj eri hiperprodukcije i zasićenosti tržišta robom upitnog kvaliteta.

45 44

Ekološke crticePriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. poljoprivrede

Mont Everest sve zagađeniji, topliji i opasniji

Izvor: Tanjug, jun 2019

Prema istraživanju američkih na-učnika, Mont Everest i okolni vrhovi sve su zagađeniji i topliji, a stopa otapanja glečera je, kako oni kažu, alarmantna zbog čega će i osvajanje vrhova postati još opasnije. Profesor Vašingtonskog univerziteta, Džon Ali je sa timom naučnika proveo nedelje proučavajući sneg na Everestu i obližnjim vrhovima, kao i biljni svet u podnožju planine, prenela je novinska agencija AP. Prema rečima profesora, duboko u snegu planine postoji velika količina zagađenja. On je dodao da je sneg posle obrade i filtracije imao iznenađujuće crnu boju. Naučni tim je najavio da će po povratku u Sjedinjene Američke Države izdati zvaničan izveštaj o istraživanjima na Everestu.

Na Grenlandu otapanje leda napravilo novih 50 jezera

Izvor: RTS, jun 2019.

Antarktik ispod leda skriva 470 jezera, a najnovije istraživanje američkih i britanskih naučnika ukazuje na to da ih ima i u severnoj polarnoj regiji. Naučnici su ispod leda na Grenlandu otkrili više od 50 novih jezera, a dosada su bila poznata samo četiri. Novootkrivena jezera se nalaze pod ledenim pokrivačem debelim nekoliko kilometara. Pritisak i geotermalna toplina uspevaju da održe vodu u tekućem agregatnom stanju. Džejd Bouling sa Univerziteta u Lankasteru proučila je i pregledala 570.000 km ledenog pokivača i ustanovila da postoje 54 jezera i da se, za razliku od onih antarktičkih, nova grenlandska jezera uglavnom nalaze pri kraju ledenog pokrivača koji je stabilan i sporo se pomera.

EU neće zabraniti veštačke travnjake, restrikcije moguće.

Izvor: EurActiv, jul 2019.

Evropska unija neće zabraniti travnjake od veštačke trave, barem ne još, ali Evropska agencija za hemikalije (ECHA) traži alternative. Veštačka trava je veliki izvor mikroplastike koja je pak veliki zagađivač životne sredine. “Komisija ne sprema takav predlog”, rekla je portparolka EK Nataša Berto demantujući pisanje medija da Evropska komisija planira da zabrani veštačku travu. “Ono što radimo i što ćemo nastaviti jeste da tražimo najbolji način da odgovorimo na ekološki i zdravstveni uticaj mikroplastike i ohrabrimo razvoj održivih alternativa”, dodala je Berto. Parcele veštačke trave “značajan su izvor mikroplastike za prirodnu sredinu”, između 18.000 i 72.000 tona godišnje.

Ovim tempom zagrevanja 17% morske faune manje do 2100.

Izvor: Beta, jun 2019.

Oko 17 odsto morskih životinja (riba, beskičmenjaka, sisara) mogli bi da nestanu do 2100. godine ako emisije ugljendioksida nastave da rastu sadašnjim tempom, upozorava se u studiji objavljenoj juče u američkom časopisu PNAS. Ovo smanjenje odnosi se samo na posledice klimatskih promena, ne razmatra se kako na morski svet utiče preterano ribarenje ili zagađenje.

Kako se navodi, to će imati veliki uticaj na biodiverzitet i na bezbednost hrane. Ukoliko svet uspe da zadrži zagrevanje na ispod dva stepena Celzijusa to smanjenje će se ograničiti na pet odsto, navodi se u studiji. Grubo proračunato svaki dodatni stepen zagrevanja temperature, okean će izgubiti dodatnih pet odsto životinjske biomase.

Čovečanstvo mora da promeni navike da bi izbeglo glad

Izvor: EurAktiv, avgust 2019

Najnoviji izveštaj UN ustanovio je da međusobni uticaj klimatskih promena i zemljinog kopna stvara začarani krug. Promena klime koju je izazvao čovek vodi degradaciji tla, a način na koji čovek koristi zemljište ubrzava klimatske promene. Posledica je da hrana postaje skuplja, ima je sve manje i opada njena hranljiva vrednost. “Taj začarani krug se ubrzava. Pretnja klimatskih promena koje utiču na hranu na stolovima ljudi sve je veća”, izjavila je ekspert za klimu NASA-e Sintija Rozencvajg, koautor izveštaja koji je 8. avgusta predstavljen u Ženevi na sednici međuvladinog Panela o klimatskim promenama (ICCP).

Naučnici ipak kažu da bi promena načina ishrane, proizvodnje hrane i upravljanja šumama mogla da poštedi planetu daleko toplije budućnosti. Kopnena površina, koja čini svega

30% planete zemlje, zagreva se gotovo dvostruko brže od cele planete. U raspravama o klimatskim promenama, kopno je ipak mnogo ređe bilo tema pošto gasovi sa efektom staklene bašte zarobljavaju toplotu i stvaraju probleme u atmosferi.

Izveštaj, u čijoj je izradi učestvovalo više od sto naučnika i koji su na sastanku u Ženevi jednoglasno odobrile diplomate iz celog sveta, predstavio je moguće mere za ublažavanje problema i ukazao na dodatne ozbiljne opasnosti. “Način kako koristimo zemlju ujedno je i deo problema i deo rešenja. Održivo upravljaje tlom može da pomogne da se obezbedi ugodnija budućnost”, izjavila je u Ženevi francuski klimatolog Valeri Mason-Delmot. Naučnici su dugo mislili da je jedna od malobrojnih prednosti više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi što će ubrzati rast biljaka i učiniti svet zelenijim. Brojne studije su, međutim, pokazale da viši nivoi CO2 smanjuju količinu proteina i hranljivih sastojaka u mnogim usevima. Tako je eksperimentalno ustanovljeno da uz visoku koncentraciju ugljenika u vazduhu pšenica sadrži 6 do 13% manje proteina, 4 do 7% manje cinka i 5 do 8% manje gvožđa. Ipak, nove metode ratarstva, kao što su direktna setva brz obrade zemljišta i ciljana upotreba đubriva takođe imaju potencijal u borbi potiv globalnog zagrevanja, pošto bi do 2050. mogle da smanje sadašnji nivo emisije karbona za 18%.

I promena načina ishrane, u vidu manje konzumacije crvenog mesa a više voća, povrća i semenki, omogućila bi da svet do sredine veka

47 46

sadašnju emisiju ugljen-dioksida smanji za još 15 odsto. Upešnoj borbi protiv klimatskih promena veoma bi doprinelo i smanjenje količine hrane koja završava kao otpad.

Četvrtina planete u riziku od nestašice vode

Izvor: EurActiv, avgust 2019.

Sedamnaest zemalja u kojima živi četvrtina svetskog stanovništva u ekstremnom je riziku od nestašice vode, pokazala je lista Svetskog instituta za resurse. Na vrhu liste od ukupno 164 zemlje, kao najugroženije potencijalnom nestašicom vode nalaze se Katar, Izrael, Liban, Iran i Jordan – za koje, prema izveštaju, i najmanja suša može biti velika pretnja jer troše skoro sve dostupne rezerve vode. U grupi od 17 zemalja koji su, prema istraživanju Instituta izložene “ekstremno visokom vodnom stresu” najviše ih je sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike. Tu su: Libija, Kuvajt, Saudijska Arabija, Eritreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Indija, Pakistan, Turkmenistan, Oman i Bocvana, kao i San Marino kao jedina evropska zemlja. Srbija je na 109. mestu svrstana u najbrojniju grupu od ukupno 64 zemlje sa niskim stepenom rizika od nestašice vode.

Prema izveštaju Svetskog instituta za resurse sa sedištem u Vašingtonu, trećina čovečanstva, koje živi u 44 zemlje, suočava se sa “visokim nivoom vodnog stresa”. U izveštaju se naglašava da širom sveta “vodni stres” može da bude smanjen nizom mera i ukazuje na neke, poput unapređenja efikasnosti poljoprivrede, ulaganja u zelenu infrastrukturu i tretmana vode. Povećanje efkasnosti poljoprivrede

znači da svet mora da osigura da se nijedna kap vode “uludo ne potroši” u proizvodnji hrane. Poljoprivrednici, kako se navodi, mogu da koriste seme koje traži manje vode i unaprede tehnike navodnjavanja upotrebom preciznog doziranja umesto da preplavljuju svoja polja vodom.

Finansijeri sa svoje strane mogu da obezbede kapital za ulaganja, a inženjeri da razviju tehnologije kojima se unapređuje efkasnost u poljoprivredi. Potrošači pak mogu da smanje gubitke i bacanje hrane, što apsorbuje četvrtinu vode u poljoprivredi. Druga mera podrazumeva investicije u “sivu i zelenu” infrastrukturu.

Naime, istraživanje WRI i Svetske banke pokazalo je da izgradnja infrastrukture i zelene infrastrukture (poput močvara i vododelnica) zajedno može pozitivno da utiče i na vodosnabdevanje i na kvalitet vode. Predlaže se i tretiranje, ponovno korišćenje i recikliranje, s obzirom da svet mora da prestane da otpadnu vodu tretira kao otpad.

Tretiranjem i ponovnim korišćenjem stvara se “novi” izvor vode i takođe pomaže smanjenju cene prerade vode, navodi WRI. U izveštaju se zaključuje da se preduzimanjem mera i ulaganjem u bolje upravljanje vodom mogu rešiti problemi na dobrobit ljudi, ekonomija i planete.

U Amazoniji ipak nisu pluća planete

Izvor: Tanjug, avgust 2019.

Tvrdnja da kišna šuma Amazonija proizvodi petinu kiseonika na Zemlji nije tačna, piše National Geographic. Skoro sav kiseonik na Zemlji potiče od okeana, a zalihe će potrajati milionima godina, međutim, ističe se u članku, mnogi su razlozi zbog kojih bi svet trebalo da bude užasnut požarima u Amazoniji. Skot Dening sa Univerziteta u Koloradu podseća da skoro sav slobodan kiseonik u vazduhu proizvode biljke putem fotosinteze, a da se oko trećina

kopnene fotosinteze obavlja u kišnim šumama, među kojima je Amazonija najveća. Kako se navodi, Amazonija je bitna pre svega zbog izvlačenja ugljen-dioksida iz atmosfere, a takođe je i riznica života - predstavlja najraznovrsniji ekosistem na svetu.

Amazonske zemlje sklopile savez protiv uništenja prašume

Izvor: N1, septembar 2019

Zemlje Amazonije objavile su mere zaštite najveće svetske prašume nakon razornih šumskih požara. Sedam zemalja koje su se sastale u

Kolumbiji povećaće saradnju protiv uzroka deforestacije, poput ilegalnog krčenja šuma zbog poljoprivrede i krijumčarenja droge, rekao je kolumbijski predsednik Ivan Duke. Sporazum potpisan na samitu takođe uključuje informacijsku mrežu u svrhu sprečavanja katastrofa, povećano satelitsko praćenje deforestacije, promociju istraživanja i obrazovanja, povećanje učešća autohtonog stanovništva u svrhu podsticanja održivog korišćenja prašume. Amazonija obuhvata pola svetske površine tropskih šuma i proizvodi 20 procenata slatke vode na planeti, rekao je Duke.

49 48 48

Svako potencijalno pesticidno jedinjenje danas se detaljno ispituje hemijski, biološki i toksikološki pre nego što se odobri njegova primena u zaštiti bilja. Posebna pažnja se posvećuje mogućim štetnim efektima na čoveka, korisne organizme i životnu sredinu. Određeni broj pesticida hemijskog porekla je danas isključen iz upotrebe, kako zbog potencijalnog rizika po ljudsko zdravlje, zagađenja životne sredine, efekta na neciljane organizme, tako i zbog razvoja rezistentnosti kod ciljanih štetnih organizama.

Istraživanja potencijalnih agro-hemikalija, pre nego što nađu primenu, obuhvataju proučavanje širokog spektra bioloških i hemijskih dejstva, ne samo na odgovarajuće biljne vrste i čoveka, već i na celokupnu živu i neživu

okolinu. Takođe je poznato da se usled velike primene agrohemikalija remeti prirodna ravnoteža, što dovodi do smanjenja ili čak istrebljenja nekih životinjskih vrsta. Pouzdano je dokazano da preobilna primena agrohemikalija u poljoprivrednoj proizvodnji postaje ozbiljan ekološki problem. Kako se uočavaju sve ozbiljne ekološke posledice od primene raznih agrohemikalija, nauka nastoji da pronađe alternativne puteve za zaštitu biljnih kultura, koje su manje opasne za životnu okolinu.

Kada se pesticidi ispuste u životnu sredinu, pored zagađenja životne sredine, takođe se gubi i količina hemikalija, pre nego što dođe do cilja. To je posledica isparavanja, razlaganja sunčeve svetlosti i drugo. Da bi se

Tehnologija mikrokapsulacije pesticida- Mikrokapsule (CS)

Priredio: Jelena Konstatinović, dipl. inž. tehnologije

51 50

smanjili gubici hemikalije i štetni uticaj po životnu sredinu, sve više postaje interesantna i obećavajuća tehnologija mikrokapsulacije*.

Mikrokapsulacija je tehnika kojom se određene aktivne materije oblažu polimernim materijalom i na taj način odvajaju od okolnog medijuma.

Mikrokapsule (CS) su veličine od 1-1000 μm, odnosno u intervalu veličina između nanokapsula (<1 μm) i makrokapsula (>1 mm). Inkapsulirana aktivna materija čini jezgro mikrokapsule, a filmogena materija omotač ili zid mikrokapsule. Jezgro (aktivna materija) mikrokapsule može biti tečno, ili čvrsto, a u zavisnosti od prirode jezgra i omotača mikrokapsule mogu biti: nepravilnog oblika, u obliku proste sfere, sa višeslojnim zidom, sa više kapi, kao i obliku matriksa kod koga su kapi jezgra dispergovane unutar očvrsle kapi polimernog materijala.

Osnovni razlozi inkorporiranja aktivnih materija unutar mikrokapsla su izolovanje materije jezgra od okoline, a primenjuje se u slučaju kada se želi postići: • zaštita aktivne materije od uticaja okoline (vlaga,

kiseonik, temperatura, UV zračenje), kao i smanjenje isparljivosti nekih aktivnih materija;

• prevođenje tečnih komponenata u praškast oblik; • razdvajanje nekompatibilnih aktivnih materija; • maskiranje neprijatnog mirisa; • kontrolisano otpuštanje aktivne materije iz

mikrokapsula

Poslednje pominjani razlog se primenjuje u slučaju kada se želi postići:

• odloženo ili postepeno otpu-štanje aktivne materije; • povećanje biološke raspolo-živosti aktivne materije.

Zahvaljujući ovim osobinama mikrokapsule imaju veoma široko polje primene. U agroindustriji, mikrokapsule su takav oblik (formulacija) pesticida u kojoj je aktivna supstanca obavijena omotačem (kapsulom). Uloga omotača oko aktivne materije u preparatima za zaštitu bilja je izolovanje i zaštita od uticaja spoljašnjih faktora interakcije i destrukcije u toku formulacije, skladištenja, primene, a ako je potrebno i kasnije.

Brojne su prednosti korišćenja i proizvodnje mikrokapsula u fitomedicini. Pre svega aktivna materija se u ovom sistemu sporije i racionalnije aktivira i eksploatiše. Time se osigurava njeno duže pesticidno delovanje, unose elementi sigurnosti u primeni i smanjuje broj tretiranja i doza primene. Mere zaštite su toksikološki bezbednije, a ekološki pouzdanije.

Mikrokapsule štite aktivnu supstancu od uticaja spoljašnjih faktora, toplote, svetlosti, vlage, isparenja i mikrobiološke razgradnje. Obzirom da se aktivna supstanca nalazi u omotaču i izvan uticaja spoljnih faktora aktivacije, znatno je umanjena i potencijalna opasnost od intoksikacije čoveka. Takođe je umanjena i opasnost da se čestice pesticida u toku manipulacije unesu u organizam preko pluća. Ustanovljeno je da je umanjena i mogućnost gubitka pesticidnog depozita spiranjem kišom ili pod

uticajem toplotnih i svetlosnih radijacija. Kod pesticida u obliku mikrokapsula povećana je veličina čestica a sužena granulometrijska struktura u korist racionalnijeg i funkcionalnijeg korišćenja fitofarmakoloških vrednosti aktivnih supstanci. Ujedno je umanjena i mogućnost zanošenja čestica na susedne površine. Depozit pesticida u obliku mikrokapsula je, nezavisno od vrste tretirane površine, znatno konzistentniji, fitofarmakološki pouzdaniji i ekonomičniji.

Uloga omotača kod mikrokapsula je prema tome od ključnog značaja za fitofarmakološku vrednost formulacije. Omotač mora biti hemijski stabilna supstanca, a uz to, i neutralna i sa aktivnom supstancom dovoljno hemijski i fizički kompatibilna, racionalna i ekonomična za primenu.

Izbor metode mikrokapsulacije bazira na parametrima kao što su: svrha primene mikrokapsula, željeni srednji

prečnik mikrokapsula, fizičko – hemijske osobine kako jezgra tako i omotača mikrokapsula i željeni mehanizmi otpuštanja sadržaja. Nauka o formulaciji pesticida pokriva veoma široko polje, jer se bavi razvojem, proizvodnjom i skadištenjem formulacija, kao i sa interakcijom pesticida sa životnom sredinom.

Kompanija Agromarket ima otvorenu strategiju razvoja novih proizvoda baziranih na tehnologiji mikrokapsulacije pesticida. Visok kvalitet proizvoda koji dolazi iz pogona u Bačkom Petrovcu, je ključni faktor zadovoljstva i lojalnosti portošača, konstantno pokretanje novih proizvoda i modifikacija postojećih je imperativ za rast i razvoj kompanija Agromarket.

*u radu su korišćeni podaci iz “Fundamentals of Pesticides” George Whitaker Ware, Thomson Publications, 1986

53 52 52

74

www.agromarket.rswww.facebook.com/Agrosvetwww.agrosvet.rs

UPL na prvi pogledAleksandar Lazar, menadžer

Kompanija UPL (United Phosphorus Limited Bombaj-Mumbaj Indija) je lider u globalnim sistemima hrane. A sa akvizicijom Aryste Lifescience, postao je jedna od 5 najboljih kompanija za rešenja u poljoprivredi širom sveta. Sa prihodima od oko 5 milijardi dolara, ima svoja predstavništva u 76 zemalja i prodaju u više od 130 zemalja sa preko 10.800 zaposlenih širom sveta. Proizvodnja je organizovana u 48 fabrika u kojima rade radnici različite nacionalnosti i veroispovesti iz više od 75 zemalja što jer dodatna snaga kompanije. Godišnji obrt iznosi preko 3,14 milijardi dolara, a profit premašuje 130 miliona dolara. Koristeći pristup globalnim tržištima prehrambenih lanaca i fokusom na visoko rastuće regione, cilj nam je transformacija poljoprivrede kroz našu svrhu “Otvorene poljoprivrede”, a ta mreža hrane formira održivi rast za sve.

Kompanija UPL nudi integrisani portfolio patentiranih i post-patentnih poljoprivrednih rešenja za različite standardne i specijalne useve, uključujući zaštitu bilja,

biostimulatore i tretmane semena pokrivajući čitav vrednosni lanac useva. Za više informacija o novom UPL-u posetite našu sajt - www.upl-ltd.com

Mi kao kolege i partneri, “AgroSvet“ doživljavamo kao neophodno štivo pre svega namenjeno proizvođačima koje informiše, edukuje i nudi kvalitetna rešenja za probleme na terenu. Iz godine u godinu verujemo da je sve veći broj proizvođača prepoznao značaj postojanja i razvoja ove svojevrsne enciklopedije. U tom smislu smatramo da ima izuzetno veliki uticaj i značaj ne samo za krajnje proizvođače, nego za struku u celini.

Kompanija UPL razmišlja i ide u korak sa vremenom i u tom smislu je razvio “Pronutiva program” koji predstavlja kombinaciju primene konvencionalnih pesticida sa biostimulatorima i biološkim pesticidima. Evropa i svet su već prepoznali značaj objedinjene primene drugačijih rešenja koja će biti odgovor na klimatske promene koje su nam se već desile.

55 54

U svetlu zabrane velikog broja aktivnih materija kako danas tako i u budućnosti, UPL je spreman da odoli izazovima kroz razvoj bioloških pesticida i biostimulatora koji će u velikoj meri zameniti pojedine do danas standardne konvencionalne pesticide.Kao najbolji primer proizvoda koji je pronašao svoje mesto na tržištu je Carpovirusine Evo 2, biološki insekticid sa digestivnim delovanjem protiv larvi jabučnog smotavca (Cydia pomonella). Dve sezone od kako se pojavio na tržištu Srbije je bilo dovoljno da dokaže svoj kvalitet i

pouzdanost što su proizvođači prepoznali i odabrali ovaj proizvod kao neizostavan i u godinama koje slede.

Poljoprivredna proizvodnja je iz godine u godinu pod novim i drugačijim izazovima, a razlozi su brojni. Potrošnja hrane se iz godine u godinu povećava usled povećanja ljudske populacije.To za posledicu ima potrebu stvaranja viška vrednosti i maksimalno povećanje produktivnosti po jedinici površine. Svetski trendovi su upotreba bezbednijih “bio” proizvoda koji će rešiti problem na polju, a istovremeno biće prihvatljiviji za krajnjeg potrošača po pitanju ekotoksikologije. Srbija kao deo globalnog sveta iako tradicionalna sigurno ne može ostati imuna na promene koje su se već desile.

U tom smislu mi kao UPL težimo da naša, nova, inovativna rešenja nađu svoj put do krajnjih korisnika. A nalaze svoj put upravo kroz saradnju sa kompanijom „Agromarket“, a jedan od najkorisnijih „insajdera“ na tom putu je i revija „Agrosvet“.

57 56

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Bogat si koliko svinja imašIzvor: Danas, jul 2019.

Koliko kvalitetno živimo u odnosu na Evropsku uniju osim podatka da je nivo ukupne potrošnje u Srbiji na 48 odsto od proseka EU, dovoljno govori i taj da se u našoj zemlji jede mnogo manje mesa nego u Uniji. Stanovnik Srbije godišnje u pro-seku pojede 41,8 kilogram mesa, dok je u EU taj prosek 67,2 kilograma, što znači da građani zemalja članica Unije godišnje pojedu oko 25 kilograma mesa više nego građani Srbije.

”Dobar pokazatelj bogatstva jedne zemlje jeste i koliko svinja uzgaja. Srbija bi sa nešto malo manje od sedam miliona sta-novnika trebalo da ima bar sedam miliona svinja, a mi ih imamo tek 2,7 miliona, jedna svinja na tri stanovnika. U Holandiji na jednog stanovnika idu tri svinje. A da ne govorimo o Danskoj, koja je po broju stanovnika malo veća od Srbije, a ima 30 miliona svinja”, kaže za Danas Branislav Gulan, agroekonomski analitičar. On podseća na to da smo krajem 19. veka imali 1.062 svinje na 1.000 stanovnika i da smo u tom trenutku bili bolji čak od SAD.

Gulan kaže da se u Srbiji sada troši nekih 83 kilograma hleba po glavi stanovnika i da je to negde na nivou ostalih evropskih zemalja, ali da, na primer, po potrošnji mleka, takođe, kaskamo za EU. ”Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanje-na sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova.

Delom znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to nekih 57 do 60 litara po stanovniku, u EU je tri puta više”, ističe Gulan.

Kada se radi o mesu, u Srbiji se 2017, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je 4,8 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9 kilograma. Živinskog mesa, pre svega piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede 17,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2 kilograma. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku pojelo 2017. godine 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 kilogram. Na-jveći konzumenti mesa u svetu su upravo najbogatije zemlje, poput SAD ili Australije, a poslednjih godina sve više i Kinezi. Najmanja potrošnja je u Africi. Najmanje mesa u Evropi jede se u BiH, nekih 32,2 kilograma, Azerbejdžanu kilogram manje i Gruziji, gde se prosečno po stanovniku pojede 27, 9 kilograma.

Svakog meseca 446 poljoprivrednih penzionera manjeIzvor: Agrosmart, septembar 2019

Prema podacima iz Statističkog mesečnog biltena RFPIO u junu 2019. godine je isplaćeno 1.707.592 penzionerska čeka što je 65 više nego u maju, manje za 7.560 u odnosu na decembar 2018. i manje za 4.995 u odnosu na jun 2018. Do rasta za 65 došlo je usled povećanja broja penzionera iz kategorija zaposlenih (za 340) i iz samostalnih delatnosti (za 329), a pri smanjenju broja poljoprivrednih penzionera za 604 lica. Broj poljoprivrednih penzionera dostigao je maksimum u demcembru 2009. (224.880) i od tada se u proseku smanjuje za po 446 mesečno. Ukupan fond penzija u junu iznosio je 45 milijardi dinara. Prosečna penzija iznosila je 223,5 evra u junu i činila je 49,1% od prosečne plate.

AgroStatistika

Najviše srpskih poljoprivrednika starije od 65 godina

Izvor: Beta, septembar, 2019.

U Srbiji se poljoporivredom bave uglavnom stariji od 65 godina kojih je 42,5%, dok je u starosnoj dobi od 35 do 44 godine 8,7% poljoprivrednika, pokazala je anketa Republičkog zavoda za statistiku. Većina poljoprivrednih gazdinstava su porodična. Anketa o strukturi poljoprivrednih domaćinstava je urađena na uzorku od 120.000 domaćinstava u oktobru i novembru 2018. sredstvima iz pretpristupnih fondova EU i nacionalnog budžeta. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava od oko 564.500, porodičnih je približno 563.000, a najviše njih je u Zlatiborskoj oblasti, oko 44.000, a najmanje u Pirotskoj oblasti, oko 8.700. Korisno poljoprivredno zemljište koje se obrađuje iznosi 3.458.000 ha.

EU najveći svetski izvoznik hraneIzvor: AgroSmart, septembar 2019.

Evropska unija potvrdila je poziciju najvećeg svetskog izvoznika poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, pri čemu je njen izvoz u 2018. godini dostigao 138 milijardi evra, navodi se u izveštaju. Poljoprivredni proizvodi predstavljaju solidan udeo od sedam odsto vrednosti ukupno izvezene robe u Evropsku uniju u 2018. godini, i na četvrtom su mestu, nakon mašina, ostale proizvedene robe i hemikalija. Prvih pet destinacija poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU i dalje su SAD, Kina, Švajcarska, Japan i Rusija, koje čine 40 odsto izvoza iz EU. U izveštaju se dodaje da poljoprivreda i industrija i usluge povezane sa hranom zajedno obezbeđuju gotovo 44 miliona radnih mesta u EU

EU drugi najveći potrošač pšenice na svetuIzvor: Agroklub, septembar 2019.

Evropska komisija objavila je podatke tržišnih analiza “Globalna ponuda i potražnja za hranom, trendovi potrošača i trgovinski izazovi”. Prema ovoj analizi, EU je drugi najveći svetski potrošač pšenice sa oko 250 kilograma po glavi stanovnika, nakon crnomorske regije. Potrošnja u EU neprekidno raste, vođena uglavnom razvojem stočarskog sektora zbog korišćenja pšenice u stočnoj hrani. Četiri regiona obezbeđuju svet pšenicom: EU, Crnomorska regija, Severna Amerika i Okeanija. Severna Amerika je daleko najveći potrošač kukuruza koji doseže gotovo 900 kg po glavi stanovnika, što je znatno više od upotrebe u Južnoj Americi sa 240 kg po glavi stanovnika i u EU sa 140 kg po glavi stanovnika.

Preti opasnost da postanemo uvoznici pivaIzvor: Dnevnik, avgust 2019

Izvoz piva iz Srbije u zemlje Evropske unije prošle godine je vredeo 20,1 milion evra, a najviše jeizvoženo u Bugarsku – za 10,6 miliona evra i Hrvatsku – za 3,8 miliona, pokazuju podaci Eurostata. Prošle godine je uvoz piva u Srbiju vredeo 18,7 miliona evra, a najviše je uvoženo iz Slovenije – za 4,9 miiona evra. Uvoz piva iz Srbije 2018. je učestovao sa 0,9% u ukupnom uvozu članica EU, a 11,9% u ukupnom uvozu iz zemalja van EU. Po podacima Eurostat, Srbija je 2018. bila druga zemlja van EU po količini uvezenog piva. Ekonomista Miroslav Zdravković skreće pažnju na to da zbog bržeg rasta uvoza od izvoza piva postoji mogućnost da za nekoliko godina Srbija postane neto uvoznik piva.

59 58BIOLOŠKI INSEKTICID

Isti nivo zaštite kao i kod konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja

Ne ostavlja rezidue, vrlo kratke karence

Bez mogućnosti pojave rezistencije

Ne šteti korisnim insektima, siguran za korisnika i okolinu

Odlično rešenje za proizvođače koji prate trendove „od polja do stola“

www.arystalifescience.eu

Biološki insekticid za zaštitu od larvi jabukinog smotavca Cydia pomonella u jabukama, kruškama, dunjama, nashi (azijskim kruškama) i orasima.

3/23/18 12:34 PM

61 60

O Villager®-u

Osnovan 2005, Villager je prerastao u jedan od vodećih bre- ndova baštenskih i električnih alata na Balkanu. Naš trud je i dalje usmeren ka tome da postanemo jedan od lidera u jugoistočnoj Evropi.

Kombinacije atraktivnog dizajna, inovacije, materijala, visokih standarda kvaliteta i socijalne odgovornosti za-jedno sa preciznim planiranjem i kompetitivnim cenama su naša glavna dostignuća i prednosti koje nas razlikuju od konkurencije.

Naša misija – Ostvarivanje najbolje „vrednosti za novac”, baštenskog i električnog alata za široku upotrebu.

Naša vizija – U narednih nekoliko godina Villager nastoji da postane jedan od lidera u istočnoj Evropi, kao i prvi izbor hobistima, zanatlijama i farmerima. Tamo gde su kvalitet i cena prednost, tamo ćete nas pronaći. Cilj nam je da učinimo ljudima živote lakšim i bogatijim nudeći im kvalitetne proi-zvode koji su lako dostupni.

2005 -2007 -

2010 -2011 -

2014 -2015 -

2016 -2018 -2018 -

2019 -

-

Villager osnovanVillager započinje novu kategorijuElektričnog alata Villager počinje prodaju na EU tržištuVillager započinje novu liniju proizvoda - Villager Black editionOtvara se nova kompanija u SlovenijiZapočinje OEM (Originalni proizvođač opreme) proces proizvodnjeVillager Store™ Villager Challenge™Villager uvodi novu liniju akumulatorskog programa FUSE™Villager predstavlja redizajn proizvoda Villager otvara kompaniju u Rumuniji,Villager RumunijaVillager investira u novu generaciju akumu-latorskih alata i razvija napredne funkcije za tržište, koji će pratiti razvoj Industrije 4.0

Istorija Villager®-a

Villager retrospektiva u susret 15. rođendanu

Villager® portfolio

Svaki proizvod koji kreiramo nastaje iz naše ideje da učini-mo dom boljim mestom. Villager proizvod je izrađen tako da radi iznova i iznova, kako bi naše mušterije mogle da neguju svoje bašte na najbolji mogući način.

Grupe proizvoda: � FUSE™ � Garden tools � Power tools � Hand tools

R&D (Istraživanje i razvoj)

Istraživanje i razvoj predstavlja glavnu konkurentnu pre-dnost koja je pretvorila Villager u jedan od vodećih bre- ndova bašte-nskih i električnih alata u Evropi. U konti-nuitetu smo posvećeni razvoju i inovaciji i investiramo u istraživanje i razvoj na visokom nivou. Implementiramo najefikasnije strategije za razvoj novih proizvoda (testi-ranje i dizajn proizvoda – izrađivanje prototipa – kontrola kvaliteta i testiranje proizvodnje pilot prototipa – finalna kontrola kvaliteta i testiranje), što nam omogućava da postignemo fleksibilno konstruisanje i razvijanje delova.

Dizajn i konstrukcija

Analiza zahteva tržišta nam je omogućila bolji uvid u ti-pove i karakteristike proizvoda koje naši klijenti potra-žuju, a naš dizajn tim pokušava da te iste zahteve ispuni. Koristimo najmoderniji softver za konstruisanje koji nam omogućava da parametrično vršimo izmene na proizvo-du ili na delovima proizvoda, kao i da ispratimo efekte tih promena u isto vreme. Osim konstruisanja uz pomoć najmodernijih softverskih alatki, merimo i analiziramo na-ponske sile unutar delova i okvira kako bi uklonili sve moguće nedostatke i tržištu ponudili isključivo proizvode vrhunskog kvaliteta.

Proizvodnja i kontrola kvaliteta

Dostigli smo visok nivo kvaliteta proizvodnje koja je zdrava i ekološka. Analiziramo delove i okvire mašina detaljno i na taj način osiguravamo kvalitet proizvoda i minimiziramo ili na vreme uklonimo sve potencijalne nedostatke. Proizvo-dimo mašine i alate koji poštuju sva primenljiva pravila,

propise i standarde, uz pomoć stroge kontrole kvaliteta. Više od milion zadovoljnih klijenata su čvrst dokaz da di-zajn i proizvodnja naših proizvoda garantuju apsolutnu po-uzdanost i dugotrajnost.

Villager® proizvodi

Villager proizvodi su dizajnirani, testirani, i odabrani tako da zadovojavaju evropske EC direktive i standarde. Naše proizvode karakteriše visok kvalitet, moderan dizajn, po- uzdanost, inovativnost, bezbednost i priuštivost. Izbor Villager proizvoda uključuje pažljivo odabrane bašte- nske i alate za pokućstvo, testirane u stvarnim uslovima koji zadovoljavaju najviše standarde pouzdanosti. Takođe nudimo adekvatnu dodatnu opremu za bezbednu upo-trebu istih. Kompletno iskustvo Villager brenda uključujeusluge nakon kupovine; rezervne delove; tehničku podršku i servisiranje. Mi u Villager kompaniji brinemo o našim klijentima i njihovim globalnim, regionalnim ili lokalnim zahtevima. Gde god da se Vi nalazite, nalazi se i Villager kancelarija u Vašoj blizini koja Vam može pružiti specija-lizovano konsultovanje.

Rezervni delovi

Naši originalni rezervni delovi se razvijaju uporedo saVillager mašinama, što znači da zadovoljavaju iste kriteri-jume i da su testirani na isti način kao i delovi koji se ko-riste u proizvodnji. Na ovaj način su osigurani tolerancija i marginalne performanse karakteristika koje bi trebalo da budu zadovoljene, kao i kompatibilnost mašina i re-zervnih delova. Rezervni delovi su dostupni i nakon što se proizvodnja određene mašine obustavi, tako da lako možete da nastavite da koristite istu mašinu godinama. Efikasna globalna mreža sa snažnim logističkim sistemom obezbeđuje brzu i sigurnu isporuku u region, u roku od 24h nakon plasiranja porudžbine. Servisni delovi mogu biti deo Servisnog ugovora ili mogu biti naručeni direktno iz našeg servisnog centra.

Servisna mreža

Kvalitet proizvoda se određuje u skladu sa brojem različi-tih parametara. Jedan od istih je mogućnost servisiranja proizvoda tokom i nakon garantnog perioda, kao i mo-gućnost nabavke originalnih rezervnih delova. Ovlašćeni servisni dobavljači imaju iskustvo i znanje neophodno za

63 62

efikasno rešavanje širokog spektra problema. Villager ser-visna mreža se konstantno širi i unapređuje sa ciljem da zadovolji naše mušterije. Villager servisni dobavljači vrše popravke Vaših mašina i nabavku rezervnih delova, tako da imate sve na jednom mestu. Za kompletnu listu servi-snih centara, proverite listu Servisne mreže ili pronađite najbliži servis prateći tri prosta koraka sa aplikacije ispod.

Villager® i globalna tržišta

Villager sprovodi personalizovani marketing i aktivnosti vezane za pristup tržištu, kao i niz programa i aktivnosti širom sveta, krojene po svakom pojedinačnom ključnom tržištu i distributerskom kanalu.

Nastavljamo da upotrebljavamo naše ključne prednosti u korist inovacije, tehnologije i regulatornog iskustva, dok u isto vreme postižemo međusobnu sinergiju između pro-izvodnje, istraživanja, i prodaje.

Naše proizvode prodaju veletrgovci, distributeri, prodajni lanci, specijalizovane prodavnice.

Villager® - Internacionalno

Naši internacionalni distributeri dostavljaju proizvode tr-govcima. Efikasno sarađuju sa nama, razumeju naše stra-teške ciljeve i kulturu naše kompanije, i održavaju bliske poslovne odnose sa svojim lokalnim kontaktima. Naši ti-movi rade neumorno na identifikovanju najboljih proizvoda za naš klijente. Oni realizuju svoje aktivnosti na tržištu putem Villager-ovog koncepta trgovine. Poverenje unutar njihove trgovinske mreže je zagarantovano zajedničkim partnerstvom, posvećenošću izvanrednoj usluzi, i brigom o svakom pojedinačnom klijentu. Trgovci su obrazovani eksperti u svojim poljima koji najbolje razumeju zahteve i potrebe za određenom mašinom, i samim tim pronalaze najbolje rešenje za Vas. Na taj način Vam pružamo, izme-đu ostalog, dodatnu kontrolu nad plasmanom proizvoda, odličnu izloženost robe i profesionalne usluge.

Villager® marketing

Villager® e-podrška - razvija ,,Wizard’’ za filtriranje proizvoda - nova platforma za B2B komunikaciju

Društvene mreže - Ozbiljan pristup oglašavanju na društvenim mrežama (Facebook, Youtube, Instagram, Linkedin)

Villager Store™ - koncept prodavnica sa kombinacijom viso-kokvalitetnih proizvodnih linija i brendova. Villager Prodavnica™ predstavlja modernu interpretaciju tur-bulentne kupovine i lojalnosti klijenata.

Villager Challenge ™ - započet u svrhe edukacije, prezentacije i konkurencije za sve ljubitelje Villager mašina i alata.

Villager Demo - prezentacije i demonstracije Villager proizvoda.

Reklamiranje - katalozi, lifleti, novine, časopisi, reklame za te-leviziju, reklamiranje na radiju, bilbordi, sportska i drugasponzorstva, itd.

65 64

Proizvodnja bez sredstava za zaštitu bilja. Da ili ne?Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Na sredstva za zaštitu bilja (SZB) građani često gledaju kao vrlo štetna za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Tendencija u politici EU je stimulisanje smanjenja upotrebe sredstava za zaštitu bilja ili odomaćeno, pesticida. Shodno svim izazovima koji se poslednjih decenija javljaju (povećanje broha stanovništva, smanjenje poljoprivredne površine, poveća svest o zaštiti čoveka i okoline...), nužno se postavlja pitanje, možemo li održati visoki prinos uz korištenje manje SZB-a?

Jedan od najvećih izazova za 21. vek, jeste proizvodnja zdrave i bezbedne hrane za 11 milijardi ljudi koliko se prognozira da će biti do 2100. godine u okviru održivih granica planete. Povećanje prozvodnje ne sme biti uslovljeno povećanjem obradive površine jer je to najvažniji pokretač gubitka biološke raznolikosti, povećanje stakleničkih gasova i negativnog uticaja na životnu sredinu. Nema druge mogućnosti do povećanja efikasnosti proizvodnje i smanjenja razlika u prinosima što obezbeđuje globalnu sigurnost hrane. Da li je moguće postići povećanje proizvodnje bez ili smanjenjem SZB-a?Količina korišćenih SZB-a se udvostručila od 1980 godine do danas. Sredstva za zaštitu bilja = pesticidi su bili jedan

od pokretača „Zelene revolucije“ doprinoseći povećanju prinosa poljoprivrednih useva i zasada 2,5 puta. Proizvodnja usko specijalizovanih preparata i zabrana preparata sa širokim spektrom delovanja je uslovila veće korištenje istih jer zbog selektivnosti deluju na manji broj štetočina.

Nauka i struka su kao odgovor na pitanje postavljeno u naslovu, odgovoriće sa Da. Da, povećanje prinosa je moguće korišćenjem novih tehnologija u proizvodnji, tzv. precizne poljoprivrede, gajenjem otpornih i prinosnijih hibrida i sorti itd.

Godine 1993, Evropska Unija je pokrenula pregled na nivou cele zajednice za otprilike svih 1000 aktivnih materija koje su se koristile u zaštiti useva i zasada na teritoriji zajednice. U ovom postupku pregleda svaka se aktivna materija morala proceniti može li se sigurno koristiti s obzirom na zdravlje ljudi (potrošači, poljoprivrednici, lokalni stanovnici i prolaznici) i životne sredine, posebno podzemnih voda i neciljanih organizama, kao što su ptice, sisari, gliste, pčele. Ovaj je program pregleda je završen u martu 2009. godine. Tokom tog procesa dosta

fabrika je povuklo jedan broj aktivnih materija, što zbog neprofitabilnosti, što zbog postojanja efikasnijih proizvoda, ili zbog toga što su proizvođači aktivnih materija shvatili da neće „proći“ strože provere. Sam termin „proći strože zahteve“ odnosi se na toksiklološke i eko-toksikološke analize svake pojedinačne aktivne materije. Oko 70% aktivnih materija nije prošlo ova testiranja. Veći broj ovih tzv. nepodržanih aktivnih materija pripadale su grupama herbicida i insekticida, pri čemu dominirale grupe jedinjenja tzv. organofosfata i karbamata sa širokim spektrom delovanja. Oko 250 aktivnih materija je prošlo, dok oko 70 materija nije uspelo u pregledu i one su uklonjene sa tržišta. Trenutno je u zemljama EU registrovano 484 aktivnih materija. Naravno da su ovakva događanja dovela poljoprivredne proizvođače i do određenih problema. Manji broj aktivnih materija dovodi do veće rezistentnosti štetnih organizama jer manje različitih mehanizama delovanja koji su dostupni. Paralelno sa ovim procesom, širio se jedan drugi proces, uvođenje biopesticida. Suprotno postojećim, takozvanim organskim pesticidima, broj biopesticida raste. Tako su 2016. godine biopesticidi u ukupnoj prodaji pesticida imali učešće od 5,6%, što je izvrstan pomak jer su 1993. godine, činili samo 0,4%. Pri čemu ne treba zaboraviti, biopesticidi se mogu koristiti i u organskom i u konvencionalnom uzgoju.

Gubici useva/ zasada pored ogromnog uticaja abiotskih činilaca, mogu nastati usled prenamnoženja korova, patogena, virusa i životinjskih štetočina. Ukupni gubitak useva bez ikakve zaštite naziva se potencijalnim gubitkom. U praksi će gubici biti manji zbog upotreba sintetičkih SZB-a (konvencionalna poljoprivreda), biopesticida (organskih i konvencionalnih poljoprivreda) i drugih mera uzgoja, poput mehaničkog suzbijanja korova, rotacije useva, biološka kontrola (feromoni, biološki kontrolni organizmi…), uzgojem otpornih sorti. Ali zaštita useva/ zasada postaje važnija kod kultura koja donose visoke potencijalne prinose, a samim tim i profit.

Trenutno su cene koje poljoprivrednici dobijaju za svoje proizvode preniske da bi imali pristojan dohodak i ta situacija je u celoj Evropi, ne samo u zemljama EU. Mnogi poljoprivrednici pokazuju u posljednje vreme puno volje za prelaskom na organsku proizvodnju kako bi se dobile bolje cene. Međutim, treba shvatiti da pravila ponude i potražnje na ovom tržištu funkcionišu dobro. Iako se svake godine povećavaju površine pod organskom proizvodnjom, još uvek je ograničen postotak potrošača spreman da plati dodatnu cenu za organske proizvode. SZB su od 60-ih godina doprineli visokim prinosima i pristupačnim cenama hrane tako da se npr. u zemljama poput Belgije samo 12% prihoda u proseku troši na hranu.

66

Dodatni uticaj na potrošnju pesticida ima i odluka većine lanaca supermaketa u Evropi da sadržaj MDK (maksimalno dozvoljena količina pesticida) u biljnim proizvodima može biti najviše 33% od propisane. Kako marketi čine 70% tržišta biljnih proizvoda to predstavlja veliki problem proizvođačima na koje pada 100% rizika i u pogledu zaštite gde jako moraju voditi računa o dozama primene i vremenu primene i o ostacima pesticida koji marketi drže na jako niskom nivou (33% MDK). Šta ovo znači u praksi? Jednostavno, voće se ne tretira protiv skladišnih štetočina, a svo propalo ide na teret proizvođača što kod jabuke može biti i preko 50% plodova. Proizvođači često pribegavaju i smanjenju doza pesticida (zbog što nižih ostataka) što dovodi do novih problema, a najčešće do pojave rezistentnosti prema određenoj aktivnoj materiji ili što je još gore prema čitavoj grupi pesticida.

Druga važna uredba EU-a u području zaštite useva uključuje sprovođenje Integralnog suzbijanja štetočina (IPM) koji je u EU-u od 2014. obavezan. Sistem IPM naglašava rast zdravog useva uz najmanje moguće ometanje agroekosistema i podstiče prirodne mehanizme suzbijanja štetočina. Za razliku od onoga što kreatori politike ili potrošači pretpostavljaju, mere IPM ne vode uvek smanjenju upotrebe pesticida iz dva razloga. Pesticidi širokog spektra delovanja koji imaju jako delovanje i na neciljane organizme nisu dozvoljeni u IPM-u. Isti preparati su imali i dužu perzistentnost, samim tim i duže delovanje na štetne organizme što je još jedan razlog njihove zabrane, što dovodi do potrebe za češćim tretmanima sa usko specijalizovanim preparatima.

Većina ljudi organsku poljoprivredu smatra kao ekološki prihvatljiv proizvodni sistem. Neki biopesticidi su otrovni za životnu okolinu, kao što je bakar. Teški metal koji se može taložiti u zemljištu i životnoj sredini. Neki biopesticidi imaju istu aktivnu materiju kao i pesticidi. (npr. Bt protein iz Bacillus thuringiensis). Poslednja sprovedena istraživanja spominju 4 glavna razloga za smanjenje prinosa u organskoj proizvodnji: manje efikasna primena hranjivih sastojaka, poteškoće sa suzbijanjem korova, neadekvatno suzbijanje štetočina i neprilagođene sorte za organski uzgoj.

Gajenje otpornih sorti i hibrida je veoma efikasan način suzbijanja štetočina i bolesti i uključeno je u IPM. Takođe gajenje GMO predstavlja jedan od načina smanjenja

upotrebe pesticida, uglavnom herbicida i insekticida. Međutim zloupotreba preparata koji se koriste u GMO usevima je dovela do pojave rezistentnosti organizama prema ovim preparatima. Međutim uzgoj GMO useva u Evropi je zabranjen. Novi alati za uređivanje genoma kao što su CRISPR/Cas9 omogućuju specifično modifikovanje gena od interesa, izbjegavajući tradicionalno trošenje vremena na tehnike uzgoja biljaka pomoću klasične mutageneze. Usvajanje ovog preciznog uzgoja, nova tehnologija rezultirala je mnogim primerima useva otpornih na bolesti. Nažalost, sud pravde Evropske unije (ECJ) presudio je da organizmi dobijeni od ove nove tehnologije uzgoja nisu izuzete od EU zakonodavstva o GMO-u.

Prema tome, organizmi kojima se uređuje genom moraju biti u skladu sa strogim uslovima EU zakonodavstva o GMO-u.

Do smanjenja upotrebe pesticida se može doći uz pomoć proizvođača u prognozi pojave bolesti i štetočina i uz pomoć precizne poljoprivrede, što zajedno rezultira preciznom i tačnom identifikovanju bolesti i ciljanim tretiranjem istih.

Biljna proizvodnja bez pesticida trenutno nije realna, ali određena smanjenja su moguća bez ili sa prihvatljivim smanjenjima prinosa. Rizik (finansijski) proizvođača je veoma važan aspekt koji mora da se uzme u obzir. Proizvodnja bez upotrebe pesticida je trenutno u nemogućnosti da obezbedi hranu za sve veći broj stanovnika planete jer je znatno manje efikasna u odnosu na konvencionalnu proizvodnju i naravno znatno skuplja.

69 68

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Evropska komisija povećava podsticaje sektoru pčelarstva

Izvor: Agroklub, jun 2019

Podrška EU, udvostručena doprinosima država članica, primenjivaće se na nacionalne pčelarske programe koji počinju 1. avgusta 2019. i traju do 31. jula 2022. Evropska komisija osiguraće 120 miliona evra za pčelarski sektor u EU u iduće tri godine kako bi podržala njegovu ključnu ulogu u poljoprivredi i životnoj sredini. To predstavlja povećanje od 12 miliona evra na podsticaje koji su bili u razdoblju od 2017. do 2019. godine. Ovi programi osmišljeni su na nacionalnom nivou u saradnji sa sektorom sa ciljem poboljšanja uslova za pčelarstvo. Mere uključuju, na primer, obrazovanje pčelara, podršku pokretanju pčelarstva, kao i istraživanja ili mere za poboljšanje kvaliteta meda.

Novi propisi: Od susednog pčelinjaka udaljenost najmanje 200 metara

Izvor: Agroklub, jul 2019

Prema Odluci o dopunama Odluke o držanju domaćih životinja gajenje pčela u takozvanom “stacioniranom pčelinjaku” može se organizovati samo pod uslovom da je postavljen na udaljenosti koja mora biti najmanje 500 metara od proizvođačkih i prerađivačkih pogona koji prerađuju poljoprivredne proizvode, odnosno 100 metara od ostalih pogona.

Zahteva se udaljenost od najmanje 100 metara od autoputa i železničke pruge, a leta (otvori košnice) pri smeštaju pčelinjaka ne smeju biti okrenuta prema autoputu i železničkoj pruzi.Razdaljina od 20 metara zahteva se od objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja; 100 metara od predškolske ili školske ustanove, igrališta i drugih sportskih terena za decu i odrasle; 15 metara od kategorisanog puta, odnosno najmanje pet metara ako između pčelinjaka i kategorisanog puta postoji prepreka visine 2,20 metara (zid, objekat, gusto zasađena stabla, živa ograda...); 500 metara od susednog pčelinjaka koji ima najmanje 21 košnicu ili 200 metara od susednog pčelinjaka koji ima do 20 košnica, a koji se nalaze van naseljenog mesta.

Prema novim propisima zahteva se udaljenost od najmanje 300 metara, kao i bočno 150 metara od susednog pčelinjaka u pravcu izleta pčela, na paši ratarskih, voćarskih, industrijskih medonosnih kultura, koji se nalaze van naseljenog mesta; 50 metara od prvog susednog pčelinjaka koji se nalazi u naseljenom mestu.Zahteva se novim propisima da leta svih košnica, nukleusa i oplodnjaka ne budu direktno okrenuta prema vratima i prozorima stambenih i poslovnih zgrada, predškolskih i školskih ustanova, internata, staja za stoku i kategorisanim putevima, te međi susednog imanja, ako je pčelinjak na udaljenosti manjoj od pet metara od međe.Izuzetno za neke od slučajeva udaljenosti od susednog pčelinjaka udaljenost može biti i manja ako se pčelari susednih pčelinjaka ili vlasnici objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja o tome pismeno saglase, što je precizirano odlukom.Gajenje pčela može se organizovati samo u pčelinjaku, koji može da se nalazi na otvorenom prostoru, na prevoznom sredstvu i u objektu izgrađenom od čvrstog materijala - bilo da je reč o stacioniranom ili selećem pčelinjaku.

71 70

SAD trpi najveće gubitke medonosnih pčela u 13 godina

IoT pomaže pčelarima da sačuvaju pčelinja društva

U Brazilu u poslednja tri meseca uginulo 500 miliona pčela

Izvor: Agroklub, jul 2019 Izvor: Agroklub, jul 2019

Izvor: N1, avgust 2019

Uprkos dugogodišnjem intenzivnom proučavanju kako bi se otkrilo, i nadamo se ispravilo, ono što se događa sa pčelama,nova anketa otkrila je loše vesti - gubitak kolonija medonosnih pčela u SAD premašio je 40 odsto ove godine, najviše u zadnjih 13 godina. Medonosne pčele, iako zapravo ne potiču iz Severne Amerike, uzgajaju se i koriste u velikoj meri za oprašivanje useva, posebno voća i orašastih plodova. Deo razloga za nastavak gubitka pčela je nedostatak delovanja vladinih agencija, piše Modern Farmer. Među razlozima koji doprinose gubicima u kolonijama medonosnih pčela spadaju Varoa, pesticidi, loše prakse pčelarstva, te vremenske prilike kao što su požari, suša i gubitak staništa.

U poslednja tri meseca u Brazilu je uginulo više od 500 miliona pčela. Kako navode lokalni mediji, samo u državi Rio Grande do Sul pronađeno je oko 400 miliona uginulih pčela. Naučnici smatraju da je do masovnog pomora došlo zbog nagle upotrebe pesticida, za koje je dokazano da su štetni za okolinu. Do pomora pčela došlo je jer su poljoprivredni proizvođači koristili pesticide koji su zabranjeni u Evropskoj uniji, a koji u sebi sadrže materije poput neonikotinoida i fipronila. Upotreba pesticida se, prema podacima Grinpisa, u Brazilu povećala u poslednje vreme, a samo u poslednje tri godine registrovana su 193 proizvoda koji sadrže hemikalije zabranjene u Evropskoj uniji.

Kompanija ApisProtect iz Irske bavi se inovativnim pristupom sakupljanja, obradom podataka i pružanjem usluga za otklanjanje problema u pčelarstvu. Kompanija sakuplja podatke sa više odoko 200 mesta širom sveta. Podaci se sakupljaju pomoću raznih senzora, te se u sekundi šalju u glavnu kancelariju kompanije u Korku u Irskoj. Korišćenjem tehnologije Internet stvari, pčelaru se pruža usluga praćenja svih promena u zajednici kao i otklanjanje problema ako se pojave. ApisProtect radi na učenju računara koji će pomoću veštačke inteligencije moći da ukaže, odnosno otkloni pretnje pčelama pre nego što se dogode. Ova tehnologija pruža zaštitu pčela kao i stabilnost proizvodnje hrane za čovečanstvo.

73 72

Stroga kontrola uvoza - ključ uspehaStefan Marjanović, master inženjer poljoprivrede

Proizvodnja voća i povrća u Srbiji zauzima značajno mesto u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, a veliki deo proizvedenog voća i povrća se izvozi. Tržište se svakodnevno menja, nove sorte, pre svega one koje bolje trpe dug put od njive preko skladišta do prodaje, sve više se traže, a jedan od načina za uzgoj i širenje tih sorti jeste uvoz sadnog materijala iz različiih krajeva sveta. Uvoz sadnog materijala predstavlja složen proces i zahteva strogu kontrolu na granici, a sve u cilju sprečavanja unošenja karantinskih organizama na prostor gde još uvek nisu detektovani. Pod karantinskim štetnim organizmima podrazumevaju se organizmi koji predstavljaju posebnu opasnost za biljke koje napadaju i neophodno je preduzimanje posebnih mera radi sprečavanja njihovog unošenja i širenja.

U relativno bliskoj prošlosti imali smo pojavu i nekontrolisano širenje jednog broja štetnih organizama koji su u značajnoj meri ugrozili proizvodnju pojedinih biljnih vrsta u Srbiji (kukuruzna zlatica, minirajuća muva luka, tuta-miner paradajza, klavibakter, voćna mušica pegavog krila…). Treba spomenuti da smo širenju pojedinih štetnih organizama i sami kao struka krivi,

jer u strahu od “nekoga i nečega” nismo pravovremeno obaveštavali jedni druge i nadležne o tome šta nam se dešava. Kasnije, bilo je kasno.

Radi sprečavanja širenja štetnih organizama u Srbiji nadležni organ utvrđuje liste karantinskih štetnih organizama pa se tako karantinski štetni organizmi koji nisu utvrđeni na teritoriji Srbije razvrstavaju se na listu AI deo I, a ako su utvrđeni na ograničenom području na listu AI deo II. Kontrolu nad karantinskim štetnim organizmima sprovode organi za kontrolu zdravlja bilja u Srbiji (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede- Uprava za zaštitu bilja u saradnji sa poljoprivrednim fakultetima, fitosanitarnim inspektorima, ovlašćenim Poljoprivrednim stručnim službama i ovlašćenim fitosanitarnim laboratorijama)*.

U ovom radu su opisani neki od najopasniih karantinskih patogena u poljoprivrednoj proizvodnji, a koji su tu, pred vratima Srbije i predstavljaju neke od najvećih problema u proizvodnji voća i povrća u svetu, a samim tim i naše poljoprivrede.

Proizvodnju voća ugrožava veliki broj patogena među kojima se posebno izdvajaju široko rasprostranjene vrste roda Monilinia spp. (M. laxa, M. fructigena i M. fructicola), koje u godinama sa povoljnim uslovima, mogu u potpunosti da unište prinos. U našoj zemlji stalno su prisutne dve vrste roda Monilinia – M. laxa i M. fructigena. dok je M. fructicola, patogen sa AI dela II Liste karantinskih štetnih organizama, kod nas tek nedavno detektovana, i na koštičavim i na jabučastim vočkama. Patogen Monilinia fructicola se smatra najdestruktivnijom vrstom ovog roda i najčešće se sreće na breskvama i nektarinama. Javlja se na plodovima, ali može prouzrokovati štete i na drugim delovima biljke, čak i na listovima i granama. Prouzrokuje ozbiljne štete, kako tokom vegetacije, tako i tokom perioda transporta, skladištenja i prodaje.

Uspešnoj proizvodnji paprike i paradajza veliku pretnju predstavlja pojava karantinskih patogena. Bakterije kao fitopatogeni organizmi pričinjivaju ogromne gubitke u proizvodnji ovih kultura u svetu i veoma je važno sprovesti sve potrebne fitosanitarne mere kako ne bi došlo do pojave ovih prouzrokovača i na našoj teritoriji.

Bakteriozni rak i uvelost paradajza koji prouzrokuje Gram-pozitivna fitopatogena bakterija Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis je jedna od najštetnijih bakterioza paradajza u svetu. Ovaj patogen se nalazi na karantinskoj listi AI deo II što znači da je detektovan na ograničenom području Srbije i njegovo širenje i unošenje je strogo kontrolisano. Ova bakterija može značajno da smanji prinos i kvalitet useva pričinjavajući znatne ekonomske štete kako u zaštićenom prostoru tako i u polju. Simptomi oboljenja su u vidu uvelosti pojedinih delova stabla i liski, pegavosti lišća kao i najkarakterističniji simptom na plodu, beli oreol

oko mrke pege. Usled pucanja tkiva, dolazi do pojava rana po kojima je ovaj patogen i dobio naziv “rak paradajza”. Patogen se prenosi semenom, te se ono smatra glavnim izvorom inokuluma, mada se može i održati u zaraženim biljnim ostacima. Takođe, bakterija se može održati u biljnim ostacima nekoliko godina, kao i na plasteničkim/stakleničkim konstrukcijama.

Među ekonomski najznačajnijim bakterijama koje ugrožavaju proizvodnju paradajza i krompira u svetu, izdvaja se i prouzrokovač bakteriozne uvelosti Ralstonia solanacearum. Patogen se dugo održava u zemljištu i vodi. Brzo se širi kroz sprovodne sudove biljke, dovodi do njihovog propadnja, onemogućavajući protok vode, usled čega dolazi do pojave uvelosti. Simptomi na preseku krtole krompira su specifični jer dolazi do promene boje prstena od svetlo žute do mrko smeđe pa je kasnije jasno

75 74

vidljiv kremasti bledi bakterijski eksudat. Ovaj patogen se trenutno nalazi na karantijskoj listi AI deo I što znači da još uvek nije detektovan kod nas, mada postoje indicije da je registrovan u pojedinim, nama važnim krompiraškim područjima.

Plastenička proizvodnja povrća je, pogotovo na jugu zemlje, dosta zastupljena. Uslovi u zatvorenom prostoru pogoduju raznim vekorima virusa, pre svega tripsa i biljnih vaši.

Karantinski štetni virusi infektivni za paradajz, a koji se nalaze na listi AI deo I Karantinski štetnih organizama Republike Srbije su: Pepino mosaic virus (PepMV), Tobacco ringspot virus (TRSV), Tomato ringspot virus (ToRSV), Tomato black ring virus (TBRV), Tomato chlorosis virus (ToCV), Tomato yellow leaf curl virus (TYLCV), Tomato mottle virus (TMoV), dok se na listi AI deo II nalazi Tomato spotted wild orthotospovirus (TSWV). Po nekim nepotvrđenim informacijama, Pepino mosaic virus (PepMV), je registrovan tokom jula meseca na području juga Srbije. Simptome virusnih oboljenja dosta je teško utvrditi iz razloga što postoji velika slišnost u simptomama prouzrokovanim nekim abiotskim faktorom. Veliki problem u proizvodnji povrća predstavlja činjenica da se

sve vrste fam. Solanacae slične po mnogim osobinama, i kao takve su domaćini istim virusima, pa je dosta teško sačuvati uspešnu proizvodnju ovih kultura, tj sprečiti širenje virusne infekije. Sa izuzetkom TMV, većina virusa paradajza preživljava jedino u živim delovima biljke ili veoma kratko u insektima vektorima. Vektorsku ulogu uglavnom imaju lisne vaši, tripsi i bele leptiraste vaši, pa je neophodna dobra zaštita registrovanim insekticidima kako ne bi došlo do povećanja brojnosti ovih štetočina. Obično se širenje virusa u usevu i početni simptomi na zaraženim biljkama javljaju na pojedinačnim ili biljkama u manjim grupama, gde dolazi do pojava simptoma hloroze, klobučavosti ili kada govorimo o plodovima, degeneracije, zakržljalosti.

Iz svega navedenog možemo sa sigurošću reći da su kontrola uvoza, tj. fitosanitarne mere jedne od najznačajnilih načina odbrane od karantinskih patogena. Suzbijanje vektora virusa, sprečavanje širenja zaraženog sadnog materijala prilikom uvoza, sprečavanje povreda u slučaju bakterijske infekcije, jesu osnova za zdravu i dobru proizvodnju voća i povrća u Srbiji.

*autor se zahvaljuje kolegama sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, bez kojih ovaj rad ne bi imao ovako jasnu i preciznu sliku o tome koliko je važna borba protiv karantinskih patogena, a sve u cilju sprečavanja širenja i unošenja na našim prostorima.

Pepino mosaic virus (PepMV)

77 76

EM Tehnologija - Tehnologija 21. veka Bojana Stanković, dipl. inž. poljoprivrede

EM Tehnologija - Tehnologija 21. vekaKao što red nalaže, svečarski broj zaslužuje da čitaocima predstavimo novine, koje će u narednim godinama postati praksa. Odluka je pala da predstavimo nešto što je manje poznato, a vezano je za zemljište i živi svet u njemu, nevidljiv, a tako vredan i bitan, jer on stvara životne uslove za naše biljke, proizvodnju i na kraju prinose i rezultate koje očekujemo. Zemljište još uvek predstavlja veliku nepoznanicu zbog složenosti procesa i međusobnih odnosa mikrobioloških organizama koji su „vredni“ članovi rizosfere.

Svuda oko nas je tajanstven i nevidljiv svet. Bakterije, gljivice, virusi, i drugi mikroorganizmi su u vazduhu, zemljištu, vodi i u živim organizmima. Žive u najvećim dubinama okeana, kao i u kraterima vulkana, ima ih u termalnim vodama, čak i u našem crevnom traktu. Mikroorganizmi su preživeli milione godina i uvek su, tu, oko nas, neki dobri i neki loši. Mnogi još čekaju da budu otkriveni.

Poznato je da se ishrana biljaka mineralima obezbeđuje aktivnostima mikroorganizama iz zemljišta, koji organsko đubrivo pretvaraju u mineralna jedinjenja rastvorljiva u vodi, koja u vidu rastvora stižu u biljke. Nažalost, sami smo uspeli da za kratko vreme (nekoliko decenija) neadekvatnim đubrenjem i redukovanom obradom, u značajnoj meri degradiramo naše zemljište, te stvorimo uslove da u njemu preovladaju patogeni (loši) mikroorganizmi.

Rešenje degradacije zemljišta je sveobuhvatan proces koji uključuje brojne agrotehničke, biološke, mehaničke mere, ali i mere koje proističu iz zakonske regulative.

No, poljoprivredna nauka i struka se trude da ne ostanu u okvirima konvencionalnih rešenja već streme napred. Kao jedno od mogućih rešenja popravke degradiranih zemljišta, izdvaja se EM Tehnologija.

Šta je EM Tehnologija? EM Tehnologija je jedan od najperspektivnijih pravaca razvoja poljoprivredne proizvodnje u 21. veku, a zasniva se na primeni Efektivnih Mikroorganizama. Osnivač EM Tehnologije je japanski profesor, mikrobiolog Teruo Higa, koji je 1988. godine, uspeo da stvori super složen kompleks korisnih bakterija, koji je nazvao Efektivni Mikroorganizmi (EM). Potekla u Japanu, EM-tehnologija je danas priznata u mnogim državama sveta i predstavlja deo nacionalnih politika za razvoj poljoprivrede. Istraživanja japanskog profesora nagnala su naučnike širom sveta na dalja istraživanja problematike EM Tehnologije.

Tako 1998, ruski naučnik, doktor medicinskih nauka, Pjotr Ajuševič Šabljin je na osnovu anabiotskih mikroorganizama bajkalskog eko sistema stvorio EM preparat. Ovaj preparat je po nekim pokazateljima čak i prevazišao japanski prvenac. A od 2018. godine, EM Tehnologija je počela da se primenjuje i u pčelarstvu.

No istorija pokazuje da se osnovi za istraživanja tzv. efektivnih mikroorganizama nalaze u istraživanjima sa kraja XIX i početka XX veka. Naime, ruski naučnik I. I. Mečnjikov (1845-1916) je stvorio naučnu bazu za teoriju antagonizama mikroba i njene praktične primene u lečenju infektivnih bolesti i borbi protiv starenja. Dokazao je da bakterije mlečne kiseline sprečavaju razvoj štetnih za organizam patogenih bakterija, koje dospevaju u creva čoveka i životinja. Prvi put je u istoriji nauke bio učinjen pokušaj da se produkti metabolizma mikroba - antagonista primene u lečenju i profilaksi bolesti, koje su izazvali drugi mikrobi, i zato je zajedno sa nemačkim lekarom i bakteriologom P. Erlihom, 1908. godine dobio Nobelovu nagradu.

Ali da se podsetimo. U prirodi ne postoje đubriva, postoje samo elementi ishrane u zemljištu. Ni minerali, ni organska materija ne pretvaraju se sami od sebe u oblik koji se može iskoristiti. Tu funkciju obavljaju stanovnici zemljišta, bakterije, gljivice, gliste i drugi organizmi.

Suština plodnost zemljišta je u pravilnoj ishrani mikroorganizama i ostalih živih bića. Glavni faktor postojane prirodne plodnosti zemljišta je simbioza mikro i makro organizama u zemlji, koji se nalaze u stalnoj dinamičkoj ravnoteži i kao takvi odgovorni su za stabilizovanje globalne ravnoteže.

Proces degradacije zemljišta u celom svetu se odigrava kao posledica uticaja različitih faktora, između ostalog, promene klime i privrednoj delatnosti čoveka. Ta pojava je naročito izražena na teritorijama sa velikom gustinom stanovništva i velikim poljoprivrednim potencijalom.

Neadekvatno korišćenje prirode (hemizacija, akumuliranje industrijskog otpada, otrovni otpad i ostalo) uništava mikrofloru i životinje koje obitavaju u zemljištu, osnovne čuvare plodnosti zemljišta.

Revitalizacija zemljišta, obnova njenog plodnog sloja (humusa) moguća je uz pomoć biokomposta koji u sebi sadrži simbiotsku zajednicu efektivnih mikroorganizama i organske materije, koju omogućava princip EM Tehnologije. Karakteristično za EM Tehnologiju u poljoprivredi je to što ona koristi kako aerobne, tako i anaerobne mikroorganizme koji formiraju čvrstu zajednicu u zemlji. Od njihovog delovanja nastaju raznovrsne fiziološki aktivne materije – fermenti, aminokiseline, vitamini, biofungicidi i dr.

Mikroorganizmi obuhvataju pet grupa organizama, od kojih su za poljoprivrednu proizvodnju najbitnije bakterije i gljive. Ovi mikroorganizmi imaju nezamenljivu ulogu u stvaranju organske materije zemljišta-humusa, kao i njenoj razgradnji, pri čemu nastaju materije koje su pristupačne za ishranu biljaka. Zbog toga kažemo da je plodnost zemljišta, između ostalog, direktno vezana za mikrobiološke osobine zemljišta. Što su mikrobiološke osobine zemljišta izraženije, odnosno, što je veća brojnost i aktivnost mikroorganizama u zemljištu, utoliko će i plodnost zemljišta biti veća, što će se svakako odraziti na količinu i kvalitet prinosa biljaka.

79 78

U zemljištu ne postoji brojnija grupa organizama od mikroorganizama. Njihova brojnost u manje plodnim zemljištima iznosi nekoliko desetina miliona po gramu zemljišta, dok u plodnim zemljištima, ovaj broj dostiže i do nekoliko milijardi jedinki po gramu. Zdravo zemljište treba da sadrži oko 2 kg mikroorganizama na 1m2 na dubini od 30 cm. To je oko 10 tona po hektaru Međutim, njihova veličina je najmanja u odnosu na sve druge organizme koji se nalaze u zemljištu i uglavnom se nalazi ispod granice vidljivosti ljudskog oka, odnosno ispod 0,1 mm. Zauzimaju svega 1% ukupne zapremine zemljišta i naseljavaju svega 0,000001% površine zemljišta. I pored toga, njihov značaj u poljoprivrednim zemljištima je ogroman.

Aktivnost mikroorganizama je najizraženija u zemljištima neutralne reakcije sredine (pH oko 7,0), uz optimalnu primenu agrotehničkih mera. Nažalost, malo zemljišta kod nas ima ovaj pH. Zbog toga primena navodnjavanja, đubrenja, zaštite useva od bolesti i štetočina, osim primarnih ciljeva tih mera, treba da bude usmerena i na stimulisanje mikrobiološke aktivnosti zemljišta, odnosno poboljšanje mikrobioloških osobina zemljišta.

Svako odstupanje u primeni agrotehničkih mera od onih koje su optimalne za određeni usev, klimu, region itd. može se negativno odraziti i na aktivnost mikroorganizama u zemljištu, što dovodi do smanjenja plodnosti zemljišta. Dakle, mikroorganizmi su značajna komponenta poljoprivrednog zemljišta; oni ne igraju važnu ulogu samo u osnovnim procesima u zemljištu, u formiranju zemljišta, već direktno ili indirektno utiču na povećanje plodnosti zemljišta i prinosa gajenih biljaka. Oni takođe utiču na fizičke i hemijske osobine zemljišta i poznati su i kao indikatori zdravstvenog stanja zemljišta.Mikroorganizmi utiču na fizičke osobine zemljišta tako

što grube zemljišne agregate transformišu u fine. Ovo se uglavnom odnosi na gljive, koje svojim telom (hifama) prolaze kroz veoma uske pukotine grubih zemljišnih agregata do kojih drugi organizmi u zemljištu ne bi mogli da priđu. Na taj način gljive izazivaju pucanje grubih agregata, njihovo usitnjavanje, doprinose nastanku fine strukture zemljišta i olakšavaju rast korena.

Mikroorganizmi omogućavaju i transformaciju minerala, čime pojedini hranljivi elementi, kao što je kalijum, postaju pristupačni za ishranu biljaka.

Različite vrste mikroorganizama imaju tendenciju „udruživanja“, čime stvaraju posebne vrste zajednica u zemljištu; ove zajednice imaju pozitivan uticaj na fizičke osobine zemljišta, jer doprinose stabilnosti strukture zemljišta. Pozitivan uticaj mikroorganizama je posebno vidljiv u zoni rizosfere. U ovoj zoni su prisutni znatno stabilniji strukturni agregati i izraženija je mikrobiološka aktivnost u odnosu na okolno zemljište. Upravo mikroorganizmi i njihova aktivnost doprinose stabilizaciji strukturnih agregata u zoni rizosfere.

Vremenom, otkrivši svet mikroorganizama, njihov način funkcionisanja, produkte njihovog metabolizma (metabolite), ljudi su počeli sve više da ih koriste za svoje potrebe...U prirodi postoje mikroorganizmi koji se energijom snabdevaju, za razliku od sisara, ne udišući kiseonik iz vazduha, već vrenjem. Na primer, kvasci pretvaraju glukozu u etil alkohol i kiselinu bez prisustva kiseonika. To su tzv. anaerobni mikroorganizmi, koji uginjavaju u prisustvu kiseonika.

Poznate su i bakterije koje kao i biljke, za biosintezu koriste energiju sunčeve svetlosti. Zovu se fotosintetičke ili fototrofne bakterije. One žive u sumpornim izvorima, jezerima, morskim zalivima i limanima. Crveni i zeleni „film“ na kamenju pod vodom, voda boje krvi, su znaci gomilanja purpurnih i zelenih sumpornih bakterija. Neke od njih su u stanju da apsorbuju molekularni azot i izdvajaju molekularni vodonik, kao i da oksidišu vodonik sulfid u sumpor i sulfate.

Fotosintetičke bakterije sintetišu aminokiseline, nukleinske kiseline, biološki aktivne materije i šećere iz korenskih delova biljke, organskih materija i otrovnih gasova, koristeći sunčevu svetlost i toplotu zemlje kao izvore energije. Rezultat povećanja brojnosti fotosintetičkih bakterija u zemljištu je povećanje sadržaja drugih efektivnih mikroorganizama. Na primer, sadržaj mikoriznih gljivica se uvećava zbog prisustva aminokiselina. A mikorize, sa svoje strane, poboljšavaju rastvorljivost fosfata u zemljištu, što dovodi do toga da biljkama fosfor koji je ranije bio nedostupan sada postane dostupan.

Bakterije mlečne kiseline prerađuju mlečnu kiselinu iz šećera i drugih ugljenika, koje su proizvele fotosintetičke bakterije i kvasci. Napici, kao što su jogurt i rasol, se proizvode korišćenjem bakterija mlečne kiseline. Mlečna kiselina je moćan sterilizator. Ona uništave štetne mikroorganizme i ubrzava razlaganje organskih materija. Osim toga, bakterije mlečne kiseline fermentišu lignin i celulozu. Bakterije mlečne kiseline su u stanju da spreče širenje štetnog fitopatogenog mikroorganizma Fusarium spp. Prevelika brojnost fuzarioze slabi biljku, što dovodi “otvorenih vrata” za prodor i razvoj drugih bolesti, a često ima za rezultat naglo povećanje brojnosti nematode u zemljištu. Međutim, brojnost nematoda se smanjuje postepeno u korelaciji zaustavljanja širenja fuzarioze od strane bakterija mlečne kiseline.

S druge strane, kvasci sintetišu antibiotike i za biljke korisne materije, iz aminokiselina i šećera, koji nastaju kao produkt fotosintetičkih bakterija, organskih materija i izlučevina korena biljke. Biološki aktivne materije tipa hormona i fermenata, koje kvasci proizvode, stimulišu rast korena.

U živoj prirodi je simbioza (suživot) veoma rasprostranjena pojava. Jedan organizam se naseljava u drugi potpuno drugačije vrste, i oba su na dobitku. Neki naučnici smatraju da baš simbioza leži u korenu evolucijskih skokova u razvoju žive materije. Živa ćelija svojom složenošću procesa, ekonomičnošću i racionalnošću, neizmerno prevazilazi bilo koju fabriku koju je stvorio čovek.

Mikroorganizmi predstavljaju osnovicu piramide života, na čijem vrhu je čovek. Brojnost i plodnost tih nevidljivih stvorenja prevazilazi sve, a njihove funkcije su oslonac i temelj celokupne razmene materija na planeti. Ćelija mikroba, ma koliko bila mala je neobično složen otvoren sistem, koji je u neprekidnoj razmeni materije i energije sa okolinom.

No vratimo se na EM Tehnologiju, jer kao što naučnik sa Saratovskog državnog poljoprivrednog univerziteta, V. A. Bljinov konstatuje “EM tehnologija je jedinstvena savremena tehnologija, koja obuhvata sve oblasti agroindustrijskog kompleksa: zemljište, biljke, životinje, preradu poljoprivrednih sirovina, dobijanje ekološki čistih proizvoda.“ Možemo samo zamisliti koliko je još moguće koristiti benefite mikroorganizama, ne samo u poljoprivredi, već u svim granama bio-nauke”.

Na kraju, zašto ne reći, razvojni tim sektora Ishrana bilja u okviru kompanije Agromarket u “simbiozi” sa istraživačkim timom fabrike Fertico, intenzivno radi na stvaranju EM preparata i primeni EM Tehnologije. Budućnost je tu, pred našim vratima.

81 80

Savremene tehnologije u šumarstvuDuško Simić, dipl. inž. šumarstva

Uplitanje modernih tehnologija u sve sfere poslovanja nije zaobišlo ni šumarstvo. Mnoga tehnološka rešenja znatno pomažu šumarskim radnicima, utiču na razvoj i unapređenje šumarstva. Da bi se sproveo koncept održivog šumarstva, znači da ta industrija mora biti na samom vrhu informacija i tehnologije. Tehnologija pomaže da se proizvede više uz manje otpada, zagađenja i manje uticaja na životnu sredinu. Nove tehnologije omogućavaju prikupljanje velikih količina podataka neophodnih za praćenje šume i upravljanje sa njom.

U ovom tekstu upoznaćemo se sa 5 savremenih tehnoloških rešenja koja se koriste u šumarstvu u razvijenim zemljama EU i Severne Amerike, a koja polako ulaze i u naše šume.

Geografski informacioni sistem (GIS). Jedna od široko upotrebljavanih tehnologija jeste i GIS (Geografski informacioni sistem). Ovaj sistem je kompjuterski

zasnovan alat za mapiranje i analizu geografskih karakteristika i praćenje događaja koji se dešavaju na zemlji. Najjednostavnije objašnjenje je da je GIS spajanje kartografije i tehnologije baza podataka sa jedinstvenim vizualizacijskim i geografskim prednostima koje nude karte i vizualne slike. GIS su programi koji rade sa mapama u vektorskom formatu, poseduju i geografske koordinatne sisteme preko kojih se položaj pojedinih objekata na mapi vezuje s njihovim stvarnim položajem. Danas su razvijeni i mobilni GIS (Mobile GIS) softveri za korišćenje GIS-a na terenu preko različitig vrsta prenosivih uređaja kao što su mobilni telefoni i tablet računari. Što se tiče šumarstva ovaj sistem omogućava brzo i lako kreiranje digitalne karte kao što su sastojinska karta, karta namene površina, karta inventara i druge karte. Moguće je izvršiti praćenje stanja šuma, lokacije pojedinih stabala, zaštićena stabla, identifikovanje zona šumskih gazdinstava kao i kreiranje šumskih tematskih karata.

Kao otac GIS-a pominje se Dr. Roger F. Tomlinson koji je 1960. godine napravio prvi GIS u Kanadi, kako bi se uradio pravi inventar prirodnih resursa države.

Bespilotne letelice. U poslednjih nekoliko godina počelo je masovno korišćenje dronova kako u poslu, tako i za zabavu za pravljenje nesvakidašnjih video snimaka i fotografija. Danas se dron sve češće koristi u šumarstvu naročito u razvijenim zemljama, gde služi kao alternativa satelitskom snimanju sa konkurentnim troškovima i fotografskim prednostima. Zbog kvaliteta fotografije dronovi mogu vršiti znatno preciznije osmatranje sa više detalja nego što je moguće izvršiti satelitskim snimanjem. Na terenu se lako uz pomoć bespilotne letelice može identifikovati tip šume, uočiti stanje vegetacije i identifikovati eventualno postojanje bolesti stabala. Sa dronom se znatno ubrzava i olakšava obilazak i rekongnosciranje terena, moguće je pokriti površinu od 2000 do 4000 hektara za samo

nekoliko dana. Bespilotne letelice su dosta korisne prilikom utvrđivanja štete od prirodnih nepogoda kao što su požari, vetrolomi, ledolomi i klizišta. Uz pomoć drona i obrade 3D slika lako je utvrditi štetu u šumskom kompleksu i precizno isplanirati mere oporavka.

Oblasti gde se dron najčešće upotrebljava su sledeće: mapiranje šuma, mapiranje čistina u šumskim kompleksima, izdvajanje zaštićenih celina, određivanje gustine šumskog sklopa, praćenje stanja vegetacije, praćenje populacija divljači, obnova oštećenih kultura, praćenje ilegalnih eksploatacija, ispuštanje đubriva, istraživanje šuma i druge radne operacije vezane za precizno šumarstvo i upravljanje šumama.

Daljinsko očitavanje. Ova vrsta tehnologije obuhvata više različitih uređaja i pristupa (kao što su radari, fotografija iz vazduha ili satelitske snimke) i sve što im je zajedničko jeste da se koriste za merenje objekata pomoću fotograma. Fotogram predstavlja „proizvod“ fotogrametrija koja obuhvata postupak korišćenja dva ili više fotografskih snimaka istog objekta, uzetih iz različitih pozicija, na osnovu čega je moguće odrediti trodimenzionalne koordinate tačaka nekog objekta i tako rekonstruisati 3D površinu. Daljinsko očitavanje je način da se informacije o šumskoj biomasi i uslovima stajanja na velikim površinama pravovremeno i ekonomično obrade i izanaliziraju. Daljinsko očitavanje se vrši pomoću širokog spektra različitih senzora i metodologija. Nosači poput satelita, aviona i nedavno civilnih bespilotnih letelica, takođe mogu biti opremljeni sa jednim ili više tipova senzora. Laserske i radarske metode mogu dati mnogo detaljnije slike, ali su skuplje i još nisu tako opsežne. Tehnološki razvoj se ubrzano odvija, potrebno je da se poboljša održivost (uglavnom u odnosu na klimatske promene), tako da postaje sve važnije pratiti najnovije tehnološke trendove. Na strateškom nivou planiranja šuma, ili u opštem planiranju raspodele šumskih resursa na širokom području, daljinska istraživanja mogu igrati važnu ulogu u proceni i praćenju šumskog pokrivača.

Smart telefon. Masovna pojava pametnih telefona i njihov konstantan razvoj doprineli su da se ovi uređaji danas sve više koriste i u šumskoj industriji. Više nije potrebno da u šumu idete sa kartom i busolom, dovoljno je da ponesete vaš pametni telefon koji već sadrži GPS uređaj u sebi. Posedovanje kvalitetnih mapa koje su danas

83 82

lako dostupne omogućiće lako snalaženje na terenu. Navigacija može biti od velike koristi vozačima kamiona koji izvlače drvnu masu krećući se kroz nepregledne šumske komplekse. Ona pruža vozačima različita obaveštenja o opasnostima na koja mogu naići na putu, preusmeravaju saobraćaj da bi se izbegla područja sa poplavama, rizikom od požara i zakrčeni putevi. Prilikom otpreme drvne mase pomoću smart telefona veoma brzo se može izvršiti kontrola i evidencija svih trupaca koji se otpremaju iz šume. Dovoljno je da se izvrši skeniranje QR koda koji sadrži sve informacije o trupcima koji su predmet otpreme. Najpre se trupci obeleže pločicama na kojima se nalazi QR kod. Podaci se skladište na telefonu i dalje se mogu slati u centralni registar otpremnica. Upotreba fotografije ima sve veći značaj, naročito u praćenju stanja šuma. Fotografisanjem stabala i njihovo praćenje tokom vremena može dati dosta korisnih informacija vezanih za promene koje se mogu uočiti u jednoj šumi. Ali ne radi se samo o prepoznavanju i skladištenju slika, nekoliko aplikacija može izvršiti analizu fotografije i razlikovati npr. Abies alba od Pseudotsuga menziesii sa neverovatnom preciznošću. Razvijene su i aplikacije koje se koriste za određivanje zapremine drvnih sortimenata korišćenjem fotografije. Podaci se memorišu i određuje se GPS lokacija za svaku poziciju merenja. Na ovaj način dolazi se do preciznih podataka vezanih za posečenu drvnu masu na određenom lokalitetu. Video nadzor. Postavljanje kamera u šumama nije

nesvakidašnja pojava, pre svega u Kanadi i SAD. Kamere se najčešće postavljaju da bi se preventivno delovalo na sprečavanje šumskih požara. Na ovaj način se mogu pokriti velike površine, a monitoring se vrši konstantno naročito kada postoje uslovi za pojavu požara tokom vrelih letnjih dana. Softver vrši analizu video snimaka i fotografija, a kada se uoči pojava dima ili vatre pale se alarmi, aktivira se ljudstvo radi detaljne provere i identifikovanja požara na terenu. Često se u šumama postavljaju skrivene kamere sa ciljem da bi se uhvatili podmetači požara. Ove kamere mogu fotografisati i noću, moguće je fotografisati lica i registarske tablice automobila. Video nadzor igra veliku ulogu u prevenciji i sprečavanju šumskih požara.

Sve ove „novotarije“ potpomažu da se briga o šumama podigne na jedan još veći nivo. Međutim, ostaje ona stara „da bi se upoznala šuma, moraš je prohodati“. Dakle, faktor čovek je i dalje broj 1 u šumarstvu.

AGROMARKET & FRANCHI SEMENTI- A HISTORIC PARTNERSHIP

One of the historical partners of Agromarket company is Franchi Sementi of Bergamo (Italy), founded in 1783 and specialized in production and packaging of high quality seeds for vegetable and ornamental garden.

Present in more than twenty countries, almost twenty years ago, Franchi Sementi found an exemplary distributor in Agromarket company, and together with this company succeeded in creating a range of products that can satisfy the needs of the most experienced user.

Agromarket and Franchi sementi have combined their strengths and experiences to meet all market needs: quality of the products, high level of service and a decidedly captivating graphic are the winners of this challenge

The goal for the future is to continue the journey of success with new ideas and new products.The sensitivity towards green and the issue of biodiversity will continue to be dominant themes in future collaboration.

Author: Stefano Rota, Franchi Sementi

AGROMARKET & FRANCHI SEMENTI- ISTORIJSKO PARTNERSTVO

Kompanija Franchi Sementi iz Bergama (Italija), jedan od istorijskih partnera kompanije Agromarket, osnovana je 1783. godine i specijalizovana je za proizvodnju i pakovanje visokokvalitetnih semena povrća i baštenskog cveća. Prisutna na tržištima više od 20 zemalja, već skoro 20 godina, kompanija Franchi Sementi prepoznala je primernog distributera u kompaniji Agromarket, sa kojom je uspela da stvori paletu proizvoda koja može da zadovolji potrebe i najiskusnijih korisnika.

Agromarket i Franchi Sementi ujedinili su svoje ,,snage’’ i iskustva kako bi ispunili sva tržišna očekivanja: kvalitet proizvoda, vrhunska usluga i upadljiv dizajn, doneli su im pobedu u ovom tržišnom izazovu.

Cilji nam je da u budućnosti nastavimo putem uspeha uz pomoć novih ideja i razvoja novih proizvoda. Odgovornost prema okolini i pitanje biodiverziteta nastaviće da budu dominantne teme u budućoj saradnji.

Autor: Stefano Rota, Franchi Sementi

87 86

ŠumarenjePriredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljopirvrede

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Etiopija zasadila više od 200 miliona sadnica drveća

Izvor: BBC, jul 2019.

Etiopija je zasadila više od 200 miliona sadnica drveća u jednom danu, navode zvaničnici, ističući da bi to mogao da bude novi svetski rekord. Projekat nazvan Green Legacy Initiative predvodi premijer Etiopije Abij Ahmed, a održava se u 1.000 gradova širom zemlje. Kako se navodi, cilj akcije je borba protiv uništavanja šuma i klimatskih promena. Neke državne službe, agencije i kancelarije su zatvorene kako bi oni koji tamo rade mogli da učestvuju u sađenju. Takođe, neki službenici su angažovani da broje koliko je tačno drveća zasađeno. Iz Ujedinjenih nacija ističu da je pokrivenost šumom u Etiopiji pala sa 35 odsto sa početka 20. veka na nešto više iznad četiri odsto početkom 21. veka.

SAD: Novi trend među bogatašimaIzvor: eKapija, jun 2019.

Šume i zelene površine postaju sve privlačnija investicija za bogate američke porodice. Taj trend je uzeo toliko maha da je Bank of America, multinacionalna investiciona banka, osnovala posebnu kancelariju, tzv. Grupu za upravljanje posebnom imovinom koja, za svoje bogate klijente, upravlja sa 94.000 različitih šuma, polja, farmi i rančeva ukupne vrednosti 13,6 milijardi dolara. Interes bogatih porodica za održive investicije raste. Međutim, kod “zelenih” ulaganja teško je predvideti kada će se tačno “ubrati plodovi” investicije. Zaradu generiše, na primer, proizvodnja drvne građe, poljoprivrednih useva, stoke, ulja, ali ulagači moraju da budu svesni da je to dugoročno ulaganje.

91 90

Kako je NASA pomogla da traktori sami voze

Izvor: eKapija, jul 2019.U poslednje vreme mnogo se priča o autonomnim automobilima, ali moderni farmeri već više od jedne decenije koriste tehnologiju kojom se traktori “sami voze”. Priča počinje sa GPS-om, sredinom 90-ih godina prošlog veka, u Ilinoisu, kada je ovaj sistem uveden u poljoprivredu. Ali kompanija „John Deere“ je htela da ide korak dalje i da stvori sistem pomoću kojeg bi traktor mogao da “upravlja sam”. Zajedno sa NASA stručnjacima došli su do rešenja, tako što je pomoću novog softvera omogućeno satelitsko navođenje mašina, odnosno traktori su “sami” mogli da obavljaju poslove s preciznošću do 10 centimetara odstupanja, što je omogućilo da ove mašine danas obavljaju poslove na poljima širom sveta.

Agro IT SvetPriredio:Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivredeIzvor: www.ekapija.com

Robot ”Vegebot” bere salatu u Kembridžu

Izvor: Nova ekonomija, jul 2019.

Tim inženjera Univerziteta u Kembridžu u Velikoj Britaniji razvio je robota koji je sposoban da bere salatu, a ovaj naizgled jednostavni uspeh zapravo predstavlja važan tehnološki proboj za poljoprivredu. Određene vrste useva do sada nije bilo moguće ubirati mehanički, ali sa razvojem tehnologije otvaraju se vrata većoj automatizaciji u poljoprivredi.

”Ako možemo da napravimo robotizovani kombajn koji bere salatu, možemo to uraditi i za mnoge druge useve”, rekao je Sajmon Birel sa Kembridžovog odseka za inženjerstvo. Prototip nazvan ”Vegebot” nije ni približno efkasan u branju kao ljudsko biće, ali je sposoban da prepozna da li je svaka pojedinačna glava salate zdrava i spremna za branje.

The Dot: Od setve do žetve bez traktora

Izvor: Agroklub, avgust, 2019

Kanadska kompanija “DOT Technology Corp” nedavno je razvila robotsku platformu, koja će iz osnova promeniti sliku uzgoja ratarskih useva. Inovativne poljoprivredne kompanije iz Australije, Novog Zelanda, Japana, Ukrajine, Češke, Brazila, već su naručile ovu platformu. Ove godine “The Dot” je u komercijalnoj fazi. Trenutno, robotska platforma pruža tri precizne agrotehničke operacije: redukovanu obradu i setvu, prihranu mineralnim đubrivima i zaštitu bilja. Kompanija najavljuje da će u skoroj budućnosti u prodaju staviti zelenu liniju mašina i mašine za žetvu. Osnova je “The Dot”, robotska platforma koja sa priključkom čini radni agregat. Robotom upravlja veštačka inteligencija.

Syngenta će upravljati sa 10 miliona hektara u istočnoj Evropi

Izvor: Agroklub, septembar 2019

Syngenta i Cropio Group objavili su juče da je Syngenta” dovršila akviziciju Cropio Grupe, agrotehnološke kompanije koja je prisutna u više od 50 zemalja, ali sa primarnim fokusom na istočnoj Evropi. “Cropio” platforma je kompletno softversko rešenje koje omogućuje snimanje poljoprivredne površine, kao i evidentiranje i praćenje proizvodnje. Prema dostupnim podacima nešto više od 10 miliona hektara useva je trenutno pod nadzorom Cropio softvera. “Cropio” je vodeći igrač na istočnoevropskom tržištu digitalne poljoprivrede, a Syngenta dobija središte za agrotehnološke inovacije u Evropi koje će pomoći povećati održivost, produktivnost, učinkovitost i profitabilnost poljoprivrednika.

Bayer predstavio Njivu budućnosti u Holabrunu

Izvor: Agrosmart, septembar 2019.

Kompanija “Bayer” je u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom školom ”Holabrun” iz Donje Austrije nedavno formirao prvu “Njiva budućnosti” u toj državi. Ovaj projekat je 14. projekat ove vrste u svetu, ali ipak nešto drugačiji. Dok su ostale Njive budućnosti (ForwardFarms) osnovane zajedno sa poljoprivrednim gazdinstvima, saradnja sa školom u prvi plan ističe ciljeve kao što su podizanje svesti i predstavljanje ovog koncepta u praksi. ForwardFarming je globalna platforma znanja pomoću koje se ispituju i demonstriraju mogućnosti sprovođenja koncepta održive poljoprivrede u praksi. Cilj je da se proveri usklađenost inovacija i održive poljoprivrede sa ekološkom i društvenom odgovornošću.

93 92

69

Pro et contraIndustrijska konoplja

Priredio: Dragan Đorđević, dip. inž. poljoprivrede

Izvor: Agroklub jul 2019.

Konoplja (Cannabis sativa L. Engl. Hemp) je poznata kao biljka za proizvodnju vlakana od pre oko 5000 godina, a znatno kasnije kao lekovita biljka (korištenje hašiša). Potiče iz srednje Azije. Nastala je od divlje konoplje koja je kultivisana u kulturnu biljku. Ne ograničavaju je klimatski uslovi jer se izvanredno dobro prilagođava zemljištu i klimi menjanjem svojih morfoloških i fizioloških osobina.

Primena konoplje. Konopljino se vlakno odlikuje velikom čvrstoćom, elastičnošću, dugotrajnošću i otpornošću na vodu, pa se upotrebljava za proizvodnju užadi, konopca, jedara, platna, izradu odeće i obuće, cerada, šatora, ribarskih mreža, vatrogasnih cevi i opreme, vreća, konjske

opreme itd. Muške biljke imaju veći procenat vlakna i vlakno im je boljeg kvaliteta od vlakna ženskih biljaka. Nakon dobijanja vlakna ostaje drvenasti deo stabljike koji se koristi za izradu papira, celuloze, izolacionog materijala, a upotrebljava se i kao ogrev. Konopljino seme ima više od 30 % ulja, pa se od njega dobija ulje, koje se može upotrebljavati u ljudskoj ishrani. Ulje se lako suši, pa se upotrebljava za proizvodnju boja i lakova, a seme se koristi za hranu živine i ptica. Prinos semena može biti oko 1,5 – 2 t/ha.Drvenasti deo stabljike konoplje iskorišćava se za izradu papira (papira za cigarete, vrednosnog papira, papira za Bibliju, masnog papira, posebnog papira za slikarstvo,

95 94

izolacione trake za električne kondenzatore, posebnog netkanog papira, papira za filtere, filtere za kafu i vrećice za čaj). Konopljina vlakna služe za izradu kočnog mehanizma i unutrašnjih obloga automobila.Čajem od samlevenog semena nekad se lečila upala mokraćnih kanala, a služio se oblozima pri ubodima i oteklinama. Njime su se lečile i bolesti poput upale krajnika, groznice, nesanice, bradavica i opadanja kose.Jačina droge od konoplje (marihuana) uslovljena je količinom THC-a koju sadrži. Što je više THC-a, to je droga opojnija i štetnija.

Morfološka svojstva. Korenov sistem je vretenast i čini gustu podzemnu mrežu. Može prodirati u dubinu zemljišta i do 2m, a u širinu do 1,5m. Od ukupne mase biljke, na koren otpada 8 – 10 %, stoga on ima slabiju usisnu snagu. Koren ženskih biljaka bolje je razvijen od korena muških biljaka. To je zato što muške biljke ranije završavaju vegetaciju, a ženske biljke posle oplodnje dohranjuju seme do njegovog dozrevanja, a za to trebaju više hrane i vode, a to im osigurava jači korenov sistem.

Stabljika je uspravna, u početku nežna i zeljasta, a kasnije očvrsne, tj. odrveni. Intenzivne je zelene boje, pokrivena čekinjastim dlačicama koje kasnije otpadaju i ostavljaju vidljive ožiljke. Šuplja je, podeljena na kolenca i internodije (međukoenca). Visina stabljike kreće se od 50 cm do 6 m, a zavisi od područja gajenja (na severu je stabljika niska, a na jugu visoka), tipa zemljišta, agrotehnike i uslova gajenja. Stabljika muških biljaka nešto je viša od stabljike ženskih biljaka. Od ukupne mase biljke, ona obuhvata oko 65 %. Debljina iznosi oko 6 – 8 mm, a semenska konoplja ima stabljiku debelu više centimetara.

Na svakom kolencu se nalaze dva nasuprotna lista, sve do gornje trećine biljke, odakle se počinju odvajati da bi u predelu cveta bili gusto postavljeni.

Konoplja je dvodoma biljka, što znači da se muški cvetovi nalaze na muškim, a ženski na ženskim biljkama. Cvetovi su smešteni na vrhovima stabljike i bočnih grana, imaju duže cvetne peteljke, pa muške biljke imaju rastresito postavljene cvetove u obliku grozda. Ženski cvetovi nemaju peteljke, oni su sedeći.

Plod je okruglasto-jajastog oblika, spljošten. Površina mu je glatka i sjajna, a boja tamno zelena, smeđezelena, srebrnasto-siva s crnom primesom. Masa 1000 semenki iznosi oko 20 g, a hektolitarska težina oko 50 kg.

Vrste konoplje. Rod Cannabis ima dve vrste:

1. Cannabis sativa – obična konoplja.2. Cannabis indica – konoplja za proizvodnju hašiša.

U našim uslovima gaji se obična konoplja (C. sativa) koja se deli na evropsku i istočno-azijsku. Podeljena je prema geografskim tipovima koji su nastali pod uticajem klimatskih uslova i tipa zemljišta koji su menjali svojstva konoplje.Agroekološki uslovi za gajenje konoplje i agrotehničke mere

Temperatura. Minimalna temperatura klijanja iznosi 1 – 2oC, a optimalna oko 30oC. Pri temperaturi oko 7 do 9 oC seme puno brže niče. Optimalna temperatura za intenzivan vegetativan rast iznosi oko 20oC. Konoplja može izdržati niske temperature do - 4 oC.

Voda. Ima velike potrebe za vodom. Konoplja za proizvodnju vlakna najviše vode zahteva u periodu od kretanja pupoljaka do cvetanja, a konoplja za seme pred zrenje.

Svetlost. Konoplja je biljka kratkog dana. Skraćivanjem dnevnog osvetljenja ubrzava se razvoj biljke, smanjuje se njena visina, a nastaju i promene u građi i obliku lista. Pravilnom gustinom sklopa i rasporedom biljaka osigurava se najbolje korištenje svetlosti.

Zemljište. Najbolja zemljišta za gajenje konoplje su černozemi, aluvijalna zemljišta i livadske crnice. Koliko konoplja reaguje na kvalitet zemljišta vidi se po tome da će ona u malom prostoru, ako je zemljište heterogeno (neujednačeno), znatno da varira u visini i ukupnom razvoju, pa se konoplja uzima kao kultura koja je pokazatelj plodnosti zemljišta.

Plodored. Najbolje predkulture za konoplju se okopavine đubrene stajskim đubrivom (krompir, šećerna repa), strna žita, kukuruz i zrnene mahunarke.

Obrada zemljišta. Konoplja je jari usev, pa se za nju zemljište obrađuje po sistemu obrade zemljišta za jare kulture. Iza ranih pretkultura ore se strnište na oko 10cm dubine, zatim se u prvoj polovini avgusta izvodi letnje

oranje na dubinu oko 20cm. Preporučljivo je ravnanje površine. U jesen se obavlja duboko oranje (do dubine 40cm). Posle kasnijih pretkultura, izvodi se pliće oranje posle skidanja određene kulture i u jesen duboko oranje. Na izlasku iz zime ili u rano proleće, kad se zemljište dovoljno prosuši treba drljačama zatvoriti zimsku brazdu, a pred setvu setvospremačom priprema se zemljište za setvu.

Đubrenje. Na osrednje plodnim zemljištima đubrenjem treba dati 150 kg/ha azota, 120 kg/ha fosfora i 120 kg/ha kalijuma. Prihrana se može izbeći jer konoplja ima kraću vegetaciju, pa se sva hraniva mogu uneti u dubokoj obradi i predsetvenoj pripremi zemljišta. Tada se daje nešto više azota u osnovnoj obradi, a ostatak u pripremi zemljišta za setvu. Dobro je dodati i đubrivo tipa UREA jer ona ima dugo delovanje i ne ispira se.

Setva. Seme konoplje ima za 20 – 30 % slabiju klijavost u polju nego kako to pokazuju laboratorijske analize klijavosti semena. Zato za setvu treba koristiti kvalitetno dorađeno i sertifikovano seme, a setvu obaviti pravovremeno i u dobro pripremljeno zemljište. Konoplja se seje u drugoj polovini marta i početkom aprila. Seje se sejalicama. Dubina setve iznosi 2 do 3 cm.

Konoplja za vlakno seje se na međuredni razmak od 10 – 12 cm. Gustina sklopa u setvi iznosi 250 – 300 klijavih zrna na 1 m2 da bi se u žetvi ostao sklop od oko 150 – 200 biljaka/m2. Količina semena iznosi 60 – 70 kg/ha.

Konoplja za proizvodnju semena seje se na međuredni razmak od oko 60 cm, a u redu oko 20 – 30 cm.

Nega useva. Ako se formira pokorica, potrebno je je suzbiti lakim ili rotacionim drljačama. Kod konoplje za vlakno

97 96

ne treba suzbijati korove jer ona brzo raste i guši ih. U proizvodnji konoplje za seme 2/3 muških biljaka treba odstraniti kada se raspoznaju (kad im se razviju cvetovi), a sve se odstranjuju nakon oplodnje. Ako se obavlja prihrana, onda se s njom počinje kada je biljka u fazi 3 para listova. Kultivacija se izvodi pri gajenju konoplje za seme i to nakon kiše, kada se zemljište dovoljno prosuši.

Žetva. Problem u žetvi predstavlja dvodomnost jer se muške i ženske biljke nejednako razvijaju i sazrevaju. Muške biljke ranije sazrevaju, pa se u kombiniranom gajenju prvo one žanju. Semenska konoplja žanje se kada je najveći deo semena zreo. Seme treba sušiti ispod 10 % vode.

Konoplja za vlakno žanje se nakon oplodnje (prva polovina avgusta). Žetva se obavlja specijalnim kosilicama ili bočnim kosama. Stabljika se mora prosušiti, zatim se kupe i vežu u snopove (20-ak cm u prečniku) i ostavljaju na vazduhu i suncu da se potpuno osuše, nakon čega se odvoze u fabriku na preradu.

Vlakno iz konoplje može se odvajati:

• Fizički – od drvenastog dela stabljike odvaja se vodenom parom ili kipućom vodom.

• Mehanički – lomljenje stabljika i odvajanje vlakana specijalnim mašinama.

• Hemijski – vlakno se odvaja pomoću baze i kiseline.• Biološki – (močenje ili maceracija) Zasniva se na

razgradnji pektinskih materija koje povezuju vlakno uz drvenasti deo stabljike, pomoću mikoroorganizama. Može se obavljati rošenje u tekućim ili stajaćim vodama ili u posebno uređenim bazenima, gde se može kontrolisati temperatura vode (20 – 30 °C) i procesi maceracije. Kada se stabljika potopi u vodu, bubre pektinske materije, nastaju pukotine, pa voda prodire u njih i vlakna se odvajaju. Kad je postupak gotov, voda se ispušta, stabljika se pere i suši na vazduhu. Tako osušena stabljika na posebnim se mašinama prerađuje, odvaja se vlakno od drvenastog dela, koji se u mašinama lomi i ispada. Odvojeno vlakno ide na dalju preradu.

Izvor:

Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; Zagreb, 1998.

Znanje – portal za razvoj svjesti

Prof.dr.sc. J. Butorac; Predivo bilje; Zagreb, 200

Povratak konoplje na srpske oranice

Izvor: eKapija, jul 2019.

Industrijska konoplja nije nova kultura na našem podneblju i može se reći da je nepravedno zapostavljena. O ovoj temi razgovarali smo sa dr Majom Timotijević, predsednicom Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja iz Novog Sada.

Ideja da pišemo o ovoj temi potekla je upravo od velikog broja čitalaca koji su zainteresovani za agrotehničke mere u gajenju konoplje. Tako da smo od naše sagovornice dobili korisne smernice za gajenje ove kulture. Za početak, važna informacija je da se konoplja može gajiti u celoj Srbiji i na skoro svim vrstama zemljišta.

“Za uzgoj konoplje pogodne su skoro sve vrste zemljišta, osim teških, glinovitih, kao i kiselih. Vojvodina je izuzetno pogodna za gajenje konoplje. U prilog tome govori činjenica da je u prvoj polovini 21. veka u Vojvodini bilo 40.000 ha pod industrijskom konopljom. Međutim, zahvaljujući njenoj prilagodljivosti može da se gaji na celoj teritoriji Srbije”, objašnjava dr Maja Timotijević.

Površine na kojima proizvode su male, oko jedan do dva hektara, što je uobičajeno kada se počinje sa novom

“Minimalna površina za gajenje konoplje je 0,5 ha. Prinos konoplje je različit, u zavisnosti da li je ona sejana za cvet, za zrno ili stabljiku. U prinos zrna bude 300 - 1000 kg/ha, suvog cveta 200 – 1000 kg/ha, a stabljike 8 – 10 t/ha. Naravno ako se gaji za cvet, prinos zrna je manji i obrnuto. Cela biljka konoplje može da se iskoristi, i šteta je što mi u Srbiji do sada nismo imali mašine za preradu stabljke. Ima nekih naznaka, da će u budućnosti to biti sve interesantnija sirovina, pa se i interesovanje povećava za izgradnju mašina za preradu,” objašnjava Timotijević.

Isplativost gajenja konoplje. Iskustvo naše sagovornice pokazuje da zainteresovanost za ovu biljku raste iz dana u dan. Kada je Udruženje osnovano, 2015. godine u celoj Srbiji gajeno je oko 60 ha konoplje. Ove godine očekuju povećanje površina i veću zainteresovanost. Pa tako, prošle godine je bilo oko 400 ha, a ove godine očekuje se i do 800 ha.

Ekonomska isplativost konoplje je pitanje na koje je nezahvalno dati odgovor, kaže naša sagovornica. Opšta računica može da bude, da se isplati tri puta više nego kukuruz. Ono što je tačno je da je priča o milionskoj zaradi po hektaru nerealna, jer u Srbiji niti imamo sorte koje su pogodne za pravljenje CBD ulja visoke koncentracije, niti imamo pravno regulisanu ovu vrstu proizvodnje.

Severna Makedonija postaje kanabis supersila?

Izvor: BBC, Septembar, 2019.

Multimilioner i preduzetnik u oblasti uzgoja marihuane Majk Straumetis iznenadio je deo građana Severne Makedonije objavljivanjem fotografije sa premijerom te zemlje, Zoranom Zaevim. ”Severna Makedonija ima velikog potencijala”, napisao je on ispod fotografje na Instagramu i dodao da se raduje što će ”biti deo pretvaranja ove zemlje u jednu od prvih evropskih kanabis supersila”. Filip Dostovski, aktivista iz organizacije Zelena alternativa i jedan od najglasnijih zagovornika legalizacije kanabisa, kaže da poseta nije bila iznenađenje. U Severnoj Makedoniji uzgoj kanabisa u medicinske svrhe legalan je od 2016. Do sada je izdato ukupno 27 licenci za uzgoj marihuane u medicinske svrhe.

99 98

101 100

Kompanija Syngenta u Srbiji posluje dugi niz godina, i uz sve te godine imala je uspešnu saradnju u distribiuciji svojih proizvoda sa kompanijom Agromarket. Zahvaljujući njihovoj posvećenoj i širokoj distribuciji prisutni smo svuda širom zemlje.

Značajan segment saradnje je prisutnost magazina Agrosvet u poslednjih petnaest godina, što u vidu savetodavne uloge kao i podizanja svesti kod poljoprivrednika. Modernizacijom komunikacija i digitalizacjom se nije izgubila vrednost magazina koji je prešao u elektronski oblik i tako postao još dostupniji širem auditorijumu.

Kompanija Syngenta je globalni lider u proizvodnji sredstava za zaštitu bilja i u proizvodnji visokokvalitetnog semena u ratarskim i povrtarskim usevima. Lider je u istraživanjima sa preko 5.000 naučnika širom sveta koji su zaposleni na istraživačkim projektima. Naša vizija i namera je “Bringing plant potential to life” (Snagu biljaka pretvaramo u stvarnost), prateći trend gde se poljoprivreda sve više oslanja na održivi razvoj, brigu o

životnoj sredini i kvalitet hrane. Takođe, razvijamo naš posao u poljoprivredi, duh i identitet, kroz unapređenje prinosa i efikasnosti održive poljoprivrede, oslobađajući potencijale biljaka kroz inovativna istraživanja i razvoj.

Održiva poljoprivreda je kompleksna aktivnost koja se neprestano razvija, a podrazumeva usklađivanje aktivnosti sa: Klimatskim uslovima

� Agroekološkim uslovima (voda, đubriva, sredstva za zaštitu bilja itd.)

� Ekonomskim uslovima (cene roba i materijala) � Zakonskom regulativom (GMO) � Kvalitetom i sledljivošću proizvodnje

Kompanija Syngenta pruža: � Inovacije u poljoprivredi kroz vrhunska rešenja i

tehnologije � Profitabilnu poljoprivrednu proizvodnju i ekonomiju

gazdinstva � Jednostavna i prilagođena rešenja � Humano bavljenje poljoprivredom i ljudski odnos sa

partnerima

Syngenta budućnost je u održivoj poljoprivredi

Priredila: Marina Lazarević, Campaign Manager

Kompanija Syngenta je posvećena da bude vodeća kompanija Tehnologijama, Proizvodima, Stručnjacima i Uslugama - sa ciljem da podrži poljoprivrednike i omogući maksimalno iskorišćenje potencijala za prinos biljnih vrsta.

Svake noći preko 1 milijarde duša je gladno na Zemlji. Vodeni i energetski resursi u svetu su u oskudici zbog potrebe za proizvodnjom što više hrane. Skoro 70 miliona planinskih obradivih površina se gubi godišnje zbog erozije zemljišta.

Mnogi ljudi, koji i proizvode hranu, žive u krajnjem siromaštvu i rade nehumanim i opasnim uslovima.

Biodiverzitet biljaka se odvija ubrzano. Imamo samo jednu planetu i njene resurse koristimo 50 puta brže nego što možemo da nadoknadimo.

Sudbina svih nas zavisi od rešavanja ovih globalnih izazova. Čovečanstvo svakim danom se proširuje, a istovremeno mora da čuva svoje prirodne resurse.

Kompanija Syngenta je angažovana za ostvarivanje tih ciljeva do 2020. godine. Postavili smo šest specifičnih ciljeva, koji se odnose na poboljšanje efikasnog korišćenja resursa, obnovu ekosistema i oživljavanje ruralnih područja.

103 102

DažbogBog sunca, veruje se da je bio vrhovno božanstvo Srba.

VelesVeles je bog stoke i useva, mudrosti,

umetnosti, bogatstva, dogovora...

HorzBožanstvo vezano za nebeska tela,

najčešće predstavljano sa sunčevim oreolom na glavi.

MokošBožanstvo plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova.

StribogBog vetra i vazduha, onaj koji donosi boginju

proleća, Vesnu, na krilima vetrova.

SimarglBožanstvo ognja. Simargl je bio

vezan za kućno ognjište i svetu vatru obreda.

Radgost Radgost je bio vrhovni bog grada Ratre, a predstavljan je sa

2 glave- jednom ljudskom i jednom lavljom.

Svarožic Jedno od najmisterioznijih bogova panteona. Iz postojećih

zapisa zaključuje se da je bio ratničko božanstvo, jer je prikazivan sa šlemom na glavi i mačem u ruci.

PripegalaMišljenja su podeljena kod ovog božanstva. Jedni ga doživljavaju kao boga smrti i uništavanja, a drugi kao

solarno božanstvo.

ŽivaBoginja koja daje život i zaštitnica dece

ProvProv se među baltičkim Slovenima,

pominje kao bog pravde.

PodagaSaznanja o ovom bogu imamo samo iz etimoloških

istraživanja. Veruje se da je bilo božanstvo poljskih radova, lova i ribolova.

PerunBog gromova i kiše. Onaj koji sprovodi pravdu. Simbol mu

je stari hrast.

SvetovidVrhovno božanstvo baltičkih Slovena. Svetovid je

predstavljan sa 4 glave koje su gledale na 4 strane sveta, smatrao se svevidećim bogom.

U prethodnim brojevima naše stručne revije, pričali smo o raznim bogovima slovenskog panteona, upoznali običaje i obrede vezane za svako od božanstava i saznali koji bogovi su nastavili da se poštuju pod drugim imenima u hrišćanstvu. Može se reći da je došlo vreme da ih klasifikujemo, odnosno da upoznamo glavne podele slovenskih božanstava iliti panteone. Panteoni slovenskih bogova su već duže vreme ,,kamen spoticanja’’ kod istraživača koji izučavaju slovenska božanstva. Naime, u zapisima koji su ostali od istoričara funkcije bogova su često isprepletane, ponavljaju se, pa je vrlo teško napraviti jasnu klasifikaciju istih.

Jedna od najčešćih i recimo donekle opšte prihvaćenih podela je ona na tradicionalne i netradicionalne bogove, gde su tradicionalni radi veće preciznosti podeljeni na Kijevski i Polapski panteon. Naravno, Kijevski panteon je i geografski određen i vezan je za bogove koji su poštovani među Istočnim Slovenima, dok je Polapski panteon bio vezan za Slovene koji su živeli između Odre i Labe. Što se tiče netradicionalnih bogova, u ovu grupu svrstani su svi oni bogovi čije je poreklo teško utvrditi jer ne postoji dovoljno zapisa i preciznih podataka o njima.

PANTEON SLOVENSKIH BOGOVA

Jelena Maravić, novinar

Svarog Jedno od najviših božanstava Slovena, smatran je

gospodarem svih bogova.

VesnaBoginja proleća, ona koja pobeđuje zimu (Moranu).

Gerovit Bog rata i božanstvo sunca, predstavljan je sa 7 glava i 8

mačeva.

LadaBoginja ljubavi, lepote i plodnosti i pre svega, boginja leta.

MoranaBoginja zime i smrti. Ima dva lica- jedno je mlada i lepa

devojka, a drugo je stara i strašna baba.

TriglavBog obožavan među Baltičkim Slovenima. Predstavljan je sa 3 glave koje označavaju tri sveta nad kojima vlada:

nebeski, zemaljski i podzemni.

CrnobogJedno od božanstava koje se smatralo negativnim i nenak-lonjenim ljudima. Bio je podjednako poštovan kao i ostali

bogovi panteona.

Mati Sira ZemljaMajka priroda, boginja nad boginjama. Ona koja je stvorila

sve- majka vlažna zemlja.

LelaStaro božanstvo vezano još za vreme matrijarhata. Boginja

i zaštitnica šuma i šumskih stvorenja.

105 104

AAlmaši ŠamuelArsenijević Dragutin

BBabić BorisBelaš OlgaBerbakov MatejaBec DušicaBekavac Dr GoranBranković DejanBubnjević MilošBujagić Marija Bulatović SlobodankaButulija Ruža

VValent IvanVlajkovac Dragiša Vukićević SlavoljubVuković DragišaVučković Radmila

GGavrilović OliveraGajić RadenkoGraora Dr Draga

DDakić Mr PiljoDenić IvanaDenčić Dr Srbislav Dimitrijević Mr MomčiloDojčinovski StevanDubljanin Dragan

ĐĐokić Bojan Đokić GoranĐorđević DraganĐorđević Kostić MimicaĐorđević MladenĐorđević Nataša

ŽŽivković Veselin

ZZabrkić Goran Zabrkić MarinaZizovski Vasa

IIgnjatović MileIlinčić SinišaIvanović Dr Miroslav

JJakovljević GoranJanković MomirJeromela-Marjanović Dr AnaJestrović Dr ZoricaJovanović Dr ŽivotaJokić MiroslavJocković Dr ĐorđeJotov Aleksandar

KKampfer ZoranKeserović Dr Zoran

Klisurić DejanaKonstatinović JelenaKoprivica Mr RankoKostadinović RadeKrošlak Dr IvanKrsmanović MilenkoKrunić BojanKusalo Milan

LLazarević DraganLazić SinišaLilić AndrijaLukić Mr MilanLJLjubičić Vladimir

MMalidža Dr GoranMaravić JelenaMarinković AleksandarMarinković Dr RadovanMarjanović Stefan Marković Lazar Matić LukaMijović MilkaMiklič Dr VladimirMilenković LjubišaMiletić Dr Novica Milićević GoranMinić MarkoMitrović DragoslavMišković SenkaMladenović NebojšaMoravčević Dr Đorđe

NNikolić Dr Mihajlo

NJNježić Branislav

PPandurović Mr ŽeljkoPeić Dr AndrijaPejović MomčiloPetrović DraganaPetrović GoranPetrović SrđanaPuhar Goran

RRadovanović GoranRadovanović ZoranRadujkov DanijelaRajković Vladimir Ristić Dragutin

SSavić DušanSedlar Dr AleksandarSibinović SlobodanSidor Mr MiroslavSklenar Dr PavleSpahiu NaserStan Dr MihaiStanisavljević MilošStanković BojanaStanković DanijelaStevanović Milan Stefanović SlobodanStojanović Milisav

Stojanović MilošStojiljković BožidarSudimac MajaSudimac Milan

TTakač AdamTanurdžić IvanaTerzić Dr Dragan

UUrošević Vesna

HHristov Velibor

ĆČolović IvanaĆorović Zdravko

ŠŠuljagić VeselinŠćekić Igor

Index autora (119)

U proteklih gotovo 16 godina i kroz 99 brojeva, na stranicama stručne revije Agrosvet, svoje tekstove je objavilo 119 autora. Ovo je prilika da im se zahvalimo na dosadašnjoj saradnji sa željom da i nadalje doprinose kvalitetu našeg časopisa.

Ime i prezime:

--------------------------------------------

Firma:

--------------------------------------------

Adresa:

--------------------------------------------

Mobilni telefon:

--------------------------------------------

E-mail:

--------------------------------------------

Datum:

--------------------------------------------

Potpis:

--------------------------------------------

PRIJAVA ZA ČASOPIS

Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2

34000 Kragujevac

Želim da se registrujemza besplatno dobijanje:

(zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti

a) Ratarstvo b) Voćarstvoc) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnostsa dole navedenim pravilima:

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac,PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnostkorisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa

relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket

se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene

od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS

poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primatibesplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenimobaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

SLUŽBA PRODAJE:

DC KragujevacGoran Petrović, 063/105-83-20Vladimir Milovanović, 063/415-924 Željko Ilić, 063/590-296Tomislav Mićić, 063/112-44-01Nataša Radovanović, 063/651-519Miloš Đorić, 063/590-102Predrag Kolarević, 063/106-68-70

DC NišGoran Petrović, 063/105-83-20Bojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78Ivan Valent, 063/628-175

DC SomborZoran Radanović 063/438-583 Slovenka Nikšić, 063/112-01-38Irena Simonović, 063/106-66-06Biljana Leković, 063/11-20-767Milenko Abadžin, 063/590-139

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929Sević Snežana, 063/103-98-36Nataša Petrović, 063/105-82-76Jeremić Tamara, 063/112-49-70Živka Ilić, 069/5091331

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312Dragan Dimitrić, 063/10-58-002Nikola Petrović, 063/626-953

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79Miloš Tomašev, 063/635-495

Mladen Tatićdirektor sektora Seme

063/651-990Sanja Petro-Gajićsektor Seme

063/86-30-809Marko Minićsektor Seme

069/511-06-44

STRUČNA SLUŽBA:

Dragan Lazarevićrukovodilac Stručne službe

063/580-958Danijela Radujkov DC Sombor

069/51-06-121Dragan Đorđević DC Niš

063/102-23-45Momčilo Pejović DC Subotica

063/693-147 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica

063/625-531Mladen Đorđević DC Kragujevac

063/105-81-94Bojana Karaklajić DC Beograd

069/50-70-997Agneš Balog DC Beograd

063/105-80-17Stefan Marijanović, promoter, DC Kragujevac

062/313-572Miloš Stojanovićdirektor sektora Ishrana bilja

063/414-722Goran Radovanović DC Niš

069/50-70-979Milan Raković DC Sremska Mitrovica

062/213-078Bojana Stanković DC Kragujevac

063/861-86-33Dragiša Vuković DC Kragujevac

062/608-661Milan Kusalo DC Zrenjanin

069/508-65-55Marija Bujagić DC Kragujevac

063/590-034Miloš Pavlović DC Beograd

069/507-53-92

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvetwww.agrosvet.rs

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com

Senka Romić, 069/50-70-827Dubravka Brestovac, 063/628-051

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41Anđelka Kovač, 063/625-974

AGROMARKET BIH:DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046Mladen Bijelić, +387 66/365-978Jovo Vujević, + 387 65/189 104Perica Sailović, +387 65/841-388

DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65/713-435Maja Mirković, +387 65/146-875Dragan Ćurković, +387 65/983-150Aleksandar Lukić +387 66/900-778Kristijan Veber, +387 66/001-352Miloš Todorović, +387 65/843-244

DC SarajevoMirza Babić, +387 65/623-413Danijela Đurđić, +387 33/407-481Samira Smajlović, +387 33/407-483Samir Čobo, +387 66/286-792Mario Rajič, +387 66/289-439

AGROMARKET CRNA GORA:DC DanilovgradSpaso Popović, + 382 67/207-104Miroslav Jokić, + 382 69/300-845Milica Pavićević, +382 69/388-778Vesko Jovanović, +382 69 370 180

AGROMARKET KS:DC PrištinaNaser Spahiu, +377 45/334-465Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872 Eljmaz Orana, +377 44/311-930 Nerdian Ahmedi +386 49/869-333

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

63

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni

urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1- . - Kragujevac

: Agromarket, 2004- (Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs

ISSN 1820-0257 = Agrosvet