of 13/13
Suđenja za ratne zločine u Srbiji Decembar 2007. Suđenja za ratne zločine odvijaju se pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koje je osnovano u julu 2003. godine. Pored toga, pred Okružnim sudom u Požarevcu sudi se dvojici pripadnika MUP-a Srbije za ratni zločin na Kosovu (slučaj Orahovac), Okružni sud u Nišu izrekao je prvostepenu presudu dvojici pripadnika MUP- a Srbije za ubistvo na Kosovu u vreme oružanih sukoba (slučaj Emini), a i u slučaju Pakšec, Okružni sud u Novom Sadu izrekao je prvostepenu presudu za krivična dela ubistvo i silovanje. Tužilaštvo za ratne zločine i Veće za ratne zločine su često na meti Srpske radikalne stranke (SRS), čiji poslanici koriste govornicu Narodne skupštine Republike Srbije za kritikovanje organizovanja suđenja Srbima za ratne zločine. U oktobru mesecu, mediji koji izražavaju stavove SRS i nacionalno ekstremističkih političkih grupa oštro su kritikovali predsednika Okružnog suda u Beogradu zbog smene sudije Gordane Božilović- Petrović i optužili su Tužilaštvo za ratne zločine, Fond za humanitrano pravo i ambasadu Sjedinjenih američkih država u Beogradu da su učestvovali u smeni sudije Gordane Božilović-Petrović zbog presude koju je izrekla pripadnicima jedinice Škorpioni. Tužilaštvo za ratne zločine nije nezavistan organ, zbog čega se događa da pod pritiskom izvršne vlasti i narodnjačke javnosti podiže optužnice iz političkih razloga, kao u slučaju Morina i Tuzlanska kolona. Suđenja za ratne zločine nisu tema kojom se bave mediji niti su praćena društvenim dijalogom o počinjenim ratnim zločinima, odgovornosti i obavezama države prema žrtvama i budućim generacijama. Ipak, da nema tih suđenja, u Srbiji bi na snazi bila istina koju propagiraju branitelji nasleđa prethodnog režima. Slučaj Lekaj 18.09.2006. godine Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu oglasilo je krivim optuženog Antona Lekaja za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva i osudilo ga na 13 godina zatvora. Optuženi se tereti za četiri ubistva, protivzakonito zatvaranje 13 lica, dvostruko silovanje, nanošenje dve teške telesne povrede i protivprirodni blud. Prema oceni Veća, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, tužilac nije dokazao da je optuženi učestvovao u ubistvu Bajrama Krasniqija, Zvezdana Lushaja i Radeta Gagovića. Takođe, nije dokazano da je optuženi protivpravno zatvorio Mehmeta Kërshi i Radeta Gagovića. Sud je utvrdio da je optuženi kao pripadnik oružane formacije prekršio odredbe IV Ženevske konvencije i I i II Dopunskog protokola. Tokom postupka saslušano je 25 svedoka uključujući pet svedoka-oštećenih. Četiri svedoka odbrane saslušao je međunarodni sudija na Kosovu.

Suđenja za ratne zločine u Srbiji - hlc-rdc. · PDF filea optuženi Petrašević mu je rekao da su to ,neki zarobljenici'; Petrašević mu je rekao da nije doneo hranu i da je došao

  • View
    216

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Suđenja za ratne zločine u Srbiji - hlc-rdc. · PDF filea optuženi Petrašević mu je...

  • Suenja za ratne zloine u Srbiji Decembar 2007. Suenja za ratne zloine odvijaju se pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu, koje je osnovano u julu 2003. godine. Pored toga, pred Okrunim sudom u Poarevcu sudi se dvojici pripadnika MUP-a Srbije za ratni zloin na Kosovu (sluaj Orahovac), Okruni sud u Niu izrekao je prvostepenu presudu dvojici pripadnika MUP-a Srbije za ubistvo na Kosovu u vreme oruanih sukoba (sluaj Emini), a i u sluaju Pakec, Okruni sud u Novom Sadu izrekao je prvostepenu presudu za krivina dela ubistvo i silovanje. Tuilatvo za ratne zloine i Vee za ratne zloine su esto na meti Srpske radikalne stranke (SRS), iji poslanici koriste govornicu Narodne skuptine Republike Srbije za kritikovanje organizovanja suenja Srbima za ratne zloine. U oktobru mesecu, mediji koji izraavaju stavove SRS i nacionalno ekstremistikih politikih grupa otro su kritikovali predsednika Okrunog suda u Beogradu zbog smene sudije Gordane Boilovi- Petrovi i optuili su Tuilatvo za ratne zloine, Fond za humanitrano pravo i ambasadu Sjedinjenih amerikih drava u Beogradu da su uestvovali u smeni sudije Gordane Boilovi-Petrovi zbog presude koju je izrekla pripadnicima jedinice korpioni. Tuilatvo za ratne zloine nije nezavistan organ, zbog ega se dogaa da pod pritiskom izvrne vlasti i narodnjake javnosti podie optunice iz politikih razloga, kao u sluaju Morina i Tuzlanska kolona. Suenja za ratne zloine nisu tema kojom se bave mediji niti su praena drutvenim dijalogom o poinjenim ratnim zloinima, odgovornosti i obavezama drave prema rtvama i buduim generacijama. Ipak, da nema tih suenja, u Srbiji bi na snazi bila istina koju propagiraju branitelji naslea prethodnog reima. Sluaj Lekaj 18.09.2006. godine Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu oglasilo je krivim optuenog Antona Lekaja za krivino delo ratni zloin protiv civilnog stanovnitva i osudilo ga na 13 godina zatvora. Optueni se tereti za etiri ubistva, protivzakonito zatvaranje 13 lica, dvostruko silovanje, nanoenje dve teke telesne povrede i protivprirodni blud. Prema oceni Vea, kojim je predsedavala sudija Olivera Anelkovi, tuilac nije dokazao da je optueni uestvovao u ubistvu Bajrama Krasniqija, Zvezdana Lushaja i Radeta Gagovia. Takoe, nije dokazano da je optueni protivpravno zatvorio Mehmeta Krshi i Radeta Gagovia. Sud je utvrdio da je optueni kao pripadnik oruane formacije prekrio odredbe IV enevske konvencije i I i II Dopunskog protokola. Tokom postupka sasluano je 25 svedoka ukljuujui pet svedoka-oteenih. etiri svedoka odbrane sasluao je meunarodni sudija na Kosovu.

  • 2

    Prvostepeno suenje je zavreno reima predsednice vea Olivere Anelkovi: ,,Veliki deo ove optunice nije dokazan, prvenstveno mislim na ova tri ubistva, a optuenom bih rekla da ne stoje njegovi navodi da je ovo bio politiki proces protiv njega. Mi Vama ovde nismo sudili zato to ste pripadnik OVK, niti smo Vam sudili zato to ste Albanac, niti smo Vas kaznili zbog toga, niti smo Vas kaznili zato to ste uestvovali u oruanom sukobu. Vi ste kanjeni ovde, ovom presudom, zato to su u tom istom oruanom sukobu civili svetinje i ne smeju se ubijati, silovati i povreivati. Presuda pripadniku Oslobodilake vojske Kosova (OVK) za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva, izvren u junu 1999. godine, postala je pravosnana 26.02.2007. Iako je tuilac do kraja postupka ostao pri navodima optunice da je optueni poinio etiri ubistva i druga dela, a sud oslobodio optuenog za tri ubistva, tuilac se alio samo na odluku o kazni za jedno ubistvo, za koje je sud optuenog osudio. Sluaj korpioni Suenje petorici pripadnika jedinice korpioni poelo je 20.12.2005. godine pred Veem kojim je predsedavala sudija Gordana Boilovi-Petrovi. Ukupno je odrano 38 glavnih pretresa. U 2005. godine odrana su etiri glavna pretresa na kojima su optueni izneli svoju odbranu. U 2006. godini odrano je 20, a u 2007. godini est glavnih pretresa. Ukupno je sasluano 22 svedoka, est svedoka-oteenih i tri sudska vetaka. Vee za ratne zloine je 10. 04. 2007. godine donelo i javno objavilo presudu kojom su pripadnici jedinice korpioni Slobodan Medi, Branislav Medi i Pera Petraevi oglaeni krivim za izvrenje krivinog dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva iz lana 142 stav 1 u vezi lana 22 KZSRJ kao saizvrioci, a optueni Aleksandar Medi za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva iz lana 142 stav 1 u vezi lana 24 KZSRJ u pomaganju, pa su osueni: Slobodan Medi na 20 godina zatvora, Branislav Medi na 20 godina zatvora, Pera Petraevi na 13 godina i Aleksandar Medi na pet godina zatvora. Pritvor je produen do dalje odluke suda Slobodanu Mediu, Branislavu Mediu i Peri Petraeviu, a prema Aleksandru Mediu pritvor je ukinut. Istom presudom Aleksandar Vukov je osloboen optube da je izvrio delo ratnog zloina iz lana 142 stav 1 u vezi lana 24 KZSRJ u pomaganju. Osnovna karakteristika ovog krivinog postupka su brojnost, raznovrsnost i kvalitet izvedenih dokaza koji terete optuene. Ne postoji krivini predmet u kome sve vrste dokaza, materijalni dokazi, vetaenje, iskaz svedoka-oevica i priznanje optuenog direktno dokazuju krivicu optuenih kao to je sluaj u ovoj krivino-pravnoj stvari. Pre svega postoji prvorazredni materijalni dokaz u vidu video snimka kompletnog dogaaja streljanja est Mulsimana koji je opisan u optunici i stavljen na teret optuenim. Autentinost video snimka potvrena je drugim, takoe znaajnim i u sistemu dokaza izuzetno validnim dokazom, vetaenjem. Naime, nalazom i miljenjem sudskog vetaka, profesora Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu, utvreno je da na video kaseti nije bilo nikakvih intervencija, ni na audio ni na video materijalu. Trei izuzetno relevantan dokaz je sasluanje svedoka-oevica Slobodana Stojkovia koji je ceo dogaaj snimio kamerom i koji potvruje ostale dokaze. Na kraju postoji potpuno priznanje optuenog Pere Petraevia koje se u celini i u svim detaljima uklapa u sve dokaze izvedene na glavnom pretresu. Svi ostali optueni, izuzev Slobodana Media, delimino su priznali i potvrdili

  • 3

    injenine navode optunice. Identitet ubijenih potvren je sasluanjem najblie rodbine i DNK analizom. i. Analizom odbrane optuenog Vukova koju je dao na glavnom pretresu, njenim povezivanjem sa drugim dokazima i posmatranjem njegove odbrane u kontekstu utvrenog injeninog stanja, jasno se vidi da se oslobaajua presuda ne temelji ni na injeninim ni na pravnim argumentima. Sam Vukov u svojoj odbrani navodi: da je na trnovskom ratitu bio komandir izviakog voda i neformalni zamenik komandanta jedinice korpioni Slobodana Media; njegov izviaki vod, koji je na trnovskom ratitu imao 20 vojnika, bio je na liniji fronta udaljenoj od komandnog mesta oko 15 kilometara; mesto na koje je dovoena hrana za izviae bilo je bezbedno i od linije fronta udaljeno etiri kilometra; na to mesto po hranu su dolazili vojnici izviakog voda; optueni Aleksandar Vukov nikada nije dolazio po hranu ; hranu nikada nije donosio optueni Pera Petraevi; komandant Slobodan Medi nikad nije dolazio na liniju fronta, ve je sa optuenim Vukovim komunicirao putem radio veze; Vukov je samo nekoliko puta sa linije iao u komandu i to samo u nonim asovima da ne bi bio izloen pogledu; na dan streljanja zarobljenika iz Srebrenice Vukova je lino komandant Slobodan Medi pozvao da sie po hranu; toga dana Vukov prvi put dolazi po hranu i to sa dvojicom svojih vojnika usred dana; kada je doao na mesto gde se preuzima hrana, video je vezane ljude a optueni Petraevi mu je rekao da su to ,neki zarobljenici'; Petraevi mu je rekao da nije doneo hranu i da je doao po drugom zadatku; dvojicu svojih vojnika Vukov je ostavio kod optuenog Petraevia da bi saekali hranu ukoliko stigne kasnije.

    Kada se ovakva odbrana optuenog Aleksandra Vukova uporedi sa video snimkom na kome se on vidi kako izdvojen iz grupe tiho razgovara sa optuenim Petraeviem koji je bio voa grupe koja je izvrila streljanje i kada se ima u vidu Petraeviev iskaz da im je Vukov rekao: ''.. da je bilo rizino da se dalje ide poto se tamo stalno pucalo'', kao i injenicom da su dva vojnika koja je on doveo uestvovala u streljanju, onda je jasno da su tani navodi optunice o ulozi optuenog Vukova u izvrenju ovog krivinog dela. Optunica ulogu Vukova opisuje tako da je komandant Slobodan Medi pozvao Vukova, obavestio ga o zarobljenicima i traio od njega da na licu mesta pokae Petraeviu i ostalim bezbedno mesto za streljanje i dovede dvojicu svojih vojnika da uestvuju u streljanju. Sud nije prihvatio stanovite optunice. Meutim, za svoje stavove nije dao nikakve argumente. Sud nije razreio niti objasnio vie spornih pitanja kao, naprimer, zato Vukov silazi po hranu kada to do tada nikad nije radio? Zato bi Pera Petraevi nosio hranu kada to do toga dana nikada nije radio? Zato bi komandant obavetavao Vukova da sie po hranu kada to nikada nije radio niti je to bio posao komandanta? Zato Vukov nije pitao o kojim zarobljenicima se radi? Zato Petraevi nije rekao Vukovu po kom zadatku je doao kada ve nije doneo hranu? Zbog ega je Vukov ostavio dva vojnika kada je bilo izvesno da hrana nije stigla? ii. U toku dokaznog postupka tuilac je izmenio optunicu tako to je Aleksandra Media optuio za krivino delo ratnog zloina izvrenog pomaganjem umesto saizvrilatvom, kako je prvobitno bio optuen. Takvu kvalifikaciju sud je u presudi prihvatio. Meutim, takav stav nije ni pravno ni injenino zasnovan i potpuno je izvan sudske prakse.

  • 4

    Grupa koja je po nareenju komandanta Slobodana Media streljala estoricu Muslimana je homogena, kompaktna i u svemu jedinstvena. Re je o telohraniteljima komandanta koji na terenu spavaju u istoj kui sa njim i koji ga bez izuzetka prate gde god on poe. Ne postoji mogunost da neki od telohranitelja znaju kakvo je komandantovo nareenje a da drugi to ne znaju. Nemogue je da Petraevi i Davidovi (osuen pred upanijskim sudom u Zagrebu, Hrvatska) znaju da treba da streljaju neke zatvorenike a da to Aleksandar Medi ne zna. Atmosfera meu egzekutorima