kova pre Hafiza. Te sklonosti koje su done-kle komponente pomenutih tema, su slede-će:

- ideja radosti u drevnom Iranu,- gnostička ideja,- hajjamov pesimizam i- humanistička ljubav.

Kratko tumačenje jednog gazela

U ovom delu, najpre ćemo izneti jedangazel, a potom dati njegovo tumačenje i ko-mentar, i na kraju objasniti neke izraze (onekoje smo obeležili).

1Ljubavnik sam poznat u ovome gradukoji pogled svoj nije uprljao ni zrnom zla

2Budi veran, pomu~i se i `ivi sre}nou na{oj veri, vre|anje je {to i neverni{tvo

3Pira kr~me pitah: koji je put spasa?Zatra`i mi kr~ag i re~e: ~uvanje tajni samo.

4[ta ima srce od gledanja ba{ti ovog sveta?Ono bi da okom ubere svet iz Njegoveba{te.

5Po{tovanjem vina, zbacih sa pla{ta se-bi~nosti u voduu `elji da poru{im obi~aj obo`avanja sebe.

6Milo{}u tvog uvojka ~vrsto sam na zemlji,kakve koristi ako od Voljenog nema znaka?

7Sjuri}u se u kr~mu s ovog verskog skupa,Re~i u~enih bez dela slu{ati ne treba.

8Od Voljenog nau~i da voli{ Lepotujer je i dru`enje sa lepim ugodno.

9Samo usne Voljenog i sakija poljubi, oHafize,jer je greh poljubiti licemere.

Stih 1: U celom gradu sam poznat poljubavi i nikada nisam svoje oči uprljaozlim pogledom*.

Stih 2: Mi smo ljudi od poverenja kojiprihvataju sve neprilike i pridike, ljubaznismo i veseli, jer u našem pravcu vređanje jeotpadništvo. **

Stih 3: Pitao sam pira krčme (mejkade)*** da mi pokaže put spasenja, on mi je za-tražio pehar a onda rekao: put spasenja je učuvanju tajni.

Stih 4: Šta srce traži u posmatranju ba-šte ovog sveta? **** Srce hoće da okom***** dohvati svet iz bašte Tvog predivnoglica.

Stih 5: Postao sam idolopoklonik vina,da bih osobinu samoobožavanja isprao vi-nom.

Stih 6: Srce i nadanje sam vezao za ve-likodušnost Tvojih uvojaka ****** koji meprivlače Tebi, jer ako od strane Voljenog nestiže nikakvo nastojanje, onda nema nika-kve koristi od truda i nastojanja.

Stih 7: Sa ovog skupa gde se drži verskigovor, pojuriću pravo u mehanu, jer ne tre-ba prihvatati savete učenjaka ako su bez de-la. *******

Stih 8: Nauči šta je lepo sa predivnog li-ca Voljenog, zato što je obilaženje oko Nje-govog predivnog lica ugodno.

Stih 9: Ej Hafize, ljubi samo usne krč-mara i ne ljubi ruke licemera, jer je to greh.

* Zao pogled: ovaj izraz ima dvojakoznačenje, prvo označava gledanje nečegazlog i ružnog, a drugo označava pesimizam,odnosno posmatranje nečega u negativnom

No 37, proleće 2003. godine 81

No 37, proleće 2003. godine82

svetlu. Ovo je vredno pomena, ukoliko seima na umu da se u gnostičkom poimanjusveta čovek poziva da svakog trena čistisvoj pogled i da na sve pojave gleda blago-naklono.

** Odnosi se na duhovni stupanj „zado-voljstva“. U islamskoj mistici prisutno jeverovanje na osnovu kojeg sve što se čove-ku desi, po njega je dobro i korisno.

*** Pir krčme (mejkade): u Hafizovojpoeziji, mejkade predstavlja mesto na kometražitelji Istine pri-maju svetlo spo-znaje; pir je du-hovni učitelj.

**** Baštaovog sveta: Ov-de je svet dvoja-ko upoređen,jednom sa ba-štom, a drugi putsa predivnim li-cem; oko je upo-ređeno sa rukomkoja bere cvet iztog vrta.

***** Uvo-jak: u gnostičkojknjiževnosti isti-na se često poredi sa lepoticom, čiji dugač-ki uvojci simboliziraju dug, komplikovan ikrivudav put stizanja do Istine; pesnik uovom stihu kaže da je na putu tvoje ljubaviuveren da će ga milost i nežnost tvojih uvo-jaka uzeti za ruke.

******* Po islamskom učenju, ne trebaslušati govor učenjaka koji je u raskoraku sadelima.

Bez obzira na to što je tema postavljenau ovom istraživanju veoma kratka, ipak senadamo da će poštovani čitalac od nje izvu-

ći maksimalnu korist. Ovo izlaganje privo-dimo kraju u želji za što tesnijim približava-njem kultura i jačanjem međucivilizacij-skog dijaloga.

Indeks korišćenih izvora:1 - Horramšahi, Behauddin; Hafizname, tom

II, Teheran, 1366.2 - Rafi’i, Mahmud; Haft beyt asemani, Te-

heran, 1379.3 - Dža’far Yahaqi, Mohammad; Tarikh

adabiyat Iran vadžahan, tom II,Teheran, 1380.

4 - dr Zarrin-kub, Abdulhusein /Zarrinkub Hamid;Ababiyat-e farsi,tom I, Teheran,1380.

5 - dr Amin Ri-yahi, Mohammad;Golgašt dar še’r vaandiše Hafez, Te-heran, 1381.

6 - Mansur, Đa-hangir; Divan-eHafez, Teheran,

1378.

preveoMirsad Rahmanović

Hafiz slavi slobodu i bori se

za nju, i u toj borbi za otkla-

njanje prepreka koje joj sto-

je na putu, u punoj lepoti se

manifestuju njegove najbo-

lje i najjasnije misli.

Lejla i Madžnun

Nizami; preveo Nebojša Barać. - Beo-grad: Zlatni zmaj, 2002. - 165 str.: vinjete;18 cm. - (Biblioteka Ružičnjak)

RRiznice persijske književnosti evo,posle svega nekoliko meseci, pono-vo otvaraju svoje dveri, na radost

ljubitelja orijentalnih književnosti otkrivajujoš jedan od svojih najsvetlijih dragulja, Ni-zamijev ep Lejlu i Madžnuna.

Persijski klasik, Nizami Gendževi(1141-1203?), ušao je u istoriju nacionalne isvetske književnosti sa svojih pet, pretežnoromantičarskih, epova pisanih u mesnevij-skoj formi.

O Nizamiju nema mnogo sigurnih po-dataka. Osnovni i gotovo isključivi izvori zanjegovu životnu i pesničku biografiju jesujedino njegova dela. Neki podaci iz epovaukazuju na to da je mladi Nizami započeosvoju karijeru kao dvorski pesnik - panegi-ričar. Međutim, kao visoko moralan i dosto-janstven čovek, Nizami je vrlo brzo napu-stio dvorski život, svakako lagodan i sigu-ran, ali i prepun intriga i poniženja. U tomranom periodu napisao je više lirskih gaze-la i kasida u kojima je do punog izražaja do-šao njegov ogromni i osobeni talenat.

Godine 1180. Nizami se potpuno okre-nuo epskom stvaralaštvu. Do kraja životanapisao je pet epova od kojih je svaki odistapravo remek delo. Oni su danas poznati podnazivima, persijskim Pendž Gendž - Pet ri-

znica, i arapskim Hamsa - Petorka, kojeim je, po svoj prilici, dao nepoznati prepisi-vač.

Prvi od njih je filozofsko-mističko-di-daktička mesnevija, Mahzan- ul-esrar -Riznica tajni, u kojoj je pesnik izložio svo-je filozofske i estetičke stavove. Iako uovom delu ne nalazimo uobičajenu sufijskuterminologiju, mnogi ga danas smatraju ri-znicom sufijskih tajni. Vrlo je verovatno daje Nizami pripadao sufijskom bratstvu ahi-ja.

Tema sledeća dva epa, Husreva i Širin(pers. Husrev u Širin) i Lejle i Medžnuna(pers. Lejla u Medžnun) je velika ali tra-gičnu ljubav. Temu za prvi od njih pesnik jepronašao u persijskim istorijskim hronika-ma. Glavne ličnosti epa su sasanidski kraljHusrev Perviz I (vladao od 590. do 628. go-dine) i jermenska princeza Širin.

Spev Iskendernama - Aleksandridapodeljen je na dva dela, veći Šerefnamu imanji, poznatiji, Ikbalnamu, ili persijskiHirednamu - Knjigu Aleksandrove srećeili Knjigu Aleksandrove mudrosti. Iako udelu govori o vladavini i ratovanjima Alek-sandra Velikog, Nizami zapravo slavi Alek-sandrovu mudrost i njegovo vojevanje saknjigama Aristotela i Platona u rukama.

Pretposlednji ep iz Nizamijeve Petor-ke, spev Heft pejker - Sedam portreta /Sedam lepotica, ima istorijsku podlogu iopeva vladavinu sasanidskog kralja Behra-ma Gura (vladao od 421. do 438. godine),

No 37, proleće 2003. godine 83

IIzzlloogg kknnjj iiggaaprof. dr Anđelka Mitrović

pa otuda nosi i naziv Behramnama. Podnaslovom Sedam princeza, on je prvi pro-cvetao u beogradskom “Ružičnjaku”.1

Romantični ep, Lejla i Medžnun, odoko 4000 distiha, jeste subjektivna Nizami-jeva transpozicija poznate i u više orijental-nih književnosti obrađene legende o nesreć-noj ljubavi Lejle i Kajsa, beduinskog Ro-mea i Julije. Tu ljubav roditelji brane i raz-dvajajući dvojezaljubljenih te-raju ih u smrt.Zbog rastanka in e o s t v a r e n eljubavi Kajs jepoludeo i takodobio imeMedžnun (ar.“lud” tj. “ludod ljubavi”).

Na samompočetku poemepesnik je izlo-žio sva postoje-ća predanja oovom ljubav-nom paru i tekpotom dao svo-ju verziju kojase u nekolikimdetaljima razli-kuje od osnov-ne arapske.Kajs, sin arapskog emira, još u desetoj go-dini, u školi (u arapskoj verziji čuvajući ka-mile) upoznaje lepu devojčicu Lejlu i od-mah se između njih rasplamsava ljubav.Međutim, porodice dvoje zaljubljenih, kojepripadaju različitim plemenima, nasilno ihrastavljaju. Ni Lejlina udaja za drugog, nitiKajsov hadžiluk, usamljenički boravak u

pustinji i kasnija vojevanja ne uspevaju dapotisnu i uguše njihovu ljubav. Za Lejlu iMedžnuna jedino izbavljenje je smrt koja ihna kraju spaja. Prva od neizmerne tuge umi-re Lejla, a na njenom grobu i njen dragan.

“Nizami je u ovoj svojoj poemi želio dapokaže razvoj ljubavi od njene pojave kodčovjeka, pa do nestanka čovjekovog ja u za-nosu ljubavi. Pored sufijskih alegorija, u

poemi pjesnikistupa realno iobjektivno kaozastupnik i za-govarač slobo-de izbora u lju-bavi”.2

U svoja dvaepa sa ljubav-nom temati-kom, Husrev iŠirin i Lejla iMedžnun, Ni-zami se poredostalogi bavio ipsihologijomglavnih lično-sti, osobito nji-hovim karakte-rima i njihovimosećanjima, ato psihološkonijansiranje li-kova je, zapra-

vo, i uticalo na njihovu izvanrednu recepci-ju u Evropi.

Kao i Sedam princeza i ovaj Nizamijevspev, preveden je s nemačkog jezika. Isti jei prevodilac, Nebojša Barać, a iste su i našeprimedbe, uz poneku novu. Tu pre svegamislimo na njegov prevodilački postupak ineadekvatan diskurs. Epskom delu nasta-

No 37, proleće 2003. godine84

No 37, proleće 2003. godine 85

lom u XII veku svakako više odgovara ar-haizovan jezik što se može postići recimoupotrebom nekih glagolskih vremena (im-perfekat i aorist), nekih rečeničnih obrta iznašeg narodnog proznog stvaralaštva pro-menom reda reči u rečenici, itd. Dobar stil-ski efekat daje i upotreba turcizama međukojima postoji i određeni broj farsizama.

Šteta je da greške iz Predgovora uz Se-dam princeza, koje su pre svegaposledica nepoznavanja per-sijskog jezika, nisu ispra-vljene (npr. pogrešno“Šamša (pentagram ilipetougao)” umestoHamsa - Petorka,“Šušru i Širin”umesto Hesrev iŠirin, “sufi- tradi-cija”, umesto su-fijska tradicijaitd).

Veoma krup-na greška napra-vljena je u imenuglavnog junaka.“Kejs”, kako ga dajeprevodilac, nikako nestoji, s obzirom na toda reč počinje konsonan-tom “Q” posle koga zbognjegove prirode (uvulo-velar;ploziv; emfatik) (velar) ipoložaja govornih organa može doći isklju-čivo vokal “a”, a nikako “e”. Ne stoji ni Ba-raćevo objašnjenje imena u smislu da koren“q y s” ne postoji u arapskom jeziku. Štavi-še, postoji i u arapskom i u drugim semit-skin jezicima.3 Isto tako njegov nadimak datje u naučnoj transkripciji - Madžnun(Mađnűn), mada je ovakvoj vrsti teksta pri-

merenija điroka fonetska transkripcija i ob-lik “Medţnun”. Isto tako Baraă, govoreăi orazličitim verzijama legende o Lejli iMedţnunu, nigde ne spominje bazičnu arap-sku verziju4 na osnovu koje su nastale sveostale.

Ovoga puta N. Barać je, verovatno pod-staknut samim epom i njegovom temom,napisao veoma lep i nadahnut Predgovor

(str. 5-12)Uprkos svemu tome inte-

resovanje i trud izdavačada se u našoj sredini afir-

mišu dela orijentalnihknjiževnosti, i to bašona prava, zaslužujesvaku pohvalu unadi da će “Ružič-njak” u skoroj bu-dućnosti biti po-punjen i ostalimNizamijevim spe-vovima iz Petor-ke.

*****1. Više o tome cf.: A.

Mitrovic, Sedam prin-ceza / Nizami, u: "Nur",

10, 35 (2002), str. 76-80.2. B. Džaka, Nizami Gendževi

/ u: Historija perzijske književ-nosti , Sarajevo, 1977, str. 160.

3. Cf. npr.: T. Muftić, Arapsko-srpskohrvatskiriječnik, Sarajevo, 1973, str. 2938-2941.4. Arapsku verziju legende o Lejli i Madžnunuposebno detaljno je obradio ruski orijentalista I.J. Kračkovski. Cf.: Đŕ í í ˙ ˙ čńňîđč ˙ ď îâ ĺńňčî Ěĺ ä ć í ó í ĺ č Ëĺéëĺ â ŕđŕďńęîé ëčňĺđŕ-ňóđĺ; u: Čçáđŕííűe ńî÷č í ĺ íč ˙ I I , Ěî ńęâŕ ,1956, str. 588-632.

Merjem [arafi, Med`nun

4. Arapsku verziju legende o Lejli i Madžnunuposebno detaljno je obradio ruski orijentalista I. J. Kračkovski. Cf.: Đŕí í ˙ ˙ čńňî đč ˙ ďî âĺ ńňč î Ě ĺ äć í óí ĺ č Ëĺ é ë ĺ â ŕđŕďńę î é ëčňĺ đŕňóđĺ ; u: Čçáđŕ í í ű e ńî ÷č í ĺ í č˙ II, Ě î ńęâŕ , 1956, str.588-632.

ROMANTIZAM

Ovaj stil je nastao po uzoru na francuski ro-mantizam. Prva pesma napisana ovim sti-lom pojavila se u Iranu 1921. godine, i to jebila pesma «Afsane» (Legenda) od pesnikaNime Jušiđa. Romantičari su pokušavali dasvet i njegove pojave sagledaju novim oči-ma i u pesmama su izražavali svoju ličnost.Njihove pesme pune su maštovitih i nerazu-mljivih slika, a sve se dešava u svetu snovai mašte. Udaljuju se od čulima spoznajnogsveta, kao u sledećoj pesmi:

«Devojka koja noću luta po ruševinamaneke udaljene tvrđave, jedne mračne noćispava pokraj ugašene vatre, a jedan uznemi-rani duh obleće oko nje i jadikuje...»

U pesmama iranskih romantičara punosu opisivane sledeće teme: očaj, beznade-žnost prema društvenim nastojanjima, uda-ljavanje i skrivanje u planinu ili šumu, indi-vidualna tuga, usamljenost, telesna i grešnaljubav, žudnja za smrću, umor od sveta i ži-vota, pesimizam.

Iranski romantičari menjaju jezik poezi-je i u nju uvode nove i do tada u poeziji ne-korišćene reči iz svakodnevnog ljudskog ži-vota, a napuštaju stare i ustaljene reči kojesu se već godinama upotrebljavale i pona-vljale u iranskim pesmama. Oni su stvorili inovu vrstu pesničke forme po imenu ćaharpare (četiri dela), odnosno pesme iz nekoli-ko dvostiha. Prihvatili su modernizam doizvesne granice, odnosno prihvatili su pro-menu reči i izraza i individualne teme.

Poznati pesnici tog pravca su:Nima Jušiđ, pesma Legenda; Mirzade Ešqi, pesma Marijina slika i tri

idealne slike;Parviz Natel Hanlari, pesma Mesec u

močvari; Golčin Gilani, pesma Kiša;Nader Naderpur (u. 2001); Faridun Moširi, pesma Sokak; Hasan Honari, (u. 2002); Mahdi Sohaili i Hušang Ebtehađ. Posle američkog puča 1953. godine,

jedna grupa romantičarskih pesnika poka-zuje interesovanje za socijalna i političkapitanja i tako stvara novi stil - socijalni sen-timentalizam. Ova grupa je imala sve odli-ke romantičara, ali je bila vrlo osetljiva iprema socijalnim problemima kao što su si-romašvo, tlačenje, razni poroci ... Njihovpogled na društvo nije bio ni dubok, ni filo-zofski, već prožet osećanjima. U tu grupuspadaju sledeći pesnici:

Hušang Ebtehađ,Karo,Nosrat Rahmani (2001) iSimin Behbahani.

SOCIJALNI SIMBOLIZAM

Pripadnici ovog stila bili su naročito za-interesovani za društvene, političke i filo-zofske probleme, a predmet njihovog po-smatranja bili su čovek i društvo. Predmetnjihovog interesovanja nije individualna,

No 37, proleće 2003. godine86

VVeell iikk ii ttookkoovvii ppeessnniiččkkeemmiissll ii 2200.. vveekkaa uu II rraannuuprof. dr Mahmud Fotuhi

već ljubav prema zajed-nici, čije probleme usvojim pesmama i izno-se. Ovaj stil je jedan odnajjačih i najrasprostra-njenijih stilova savreme-ne iranske poezije.

Nima Jušiđ, koga jošzovu i ocem nove persij-ske poezije, započeo jepreobražaj persijske po-ezije sa romantizmom, asvoju revoluciju upotpu-nio okretanjem ka soci-jalnom simbolizmu.Njegove pristalice,Ahvan-e Sales, Ahmed-e Šamlu i Farok-e Far-rohzad, uspešno su sledili njegov put. Svioni spadaju u najpoznatije savremene iran-ske pesnike. Jezik im je svež, a pesme punesimbola. Njihov protest zbog stanja drušvau kome žive obavijen je velovima ličnih taj-ni, a njihove pesme koje imaju snažan oslo-nac na kulturu, istoriju i filozofiju priličnosu nerazumljive za običnog čoveka.

Forma ovog stila:Pesnici ovog pravca izbrali su slobodnu,

nesputanu formu koju je pronašano NimaJušiđ, a razlikuje se od tradicionalne iranskepesničke forme. Tradicionalne pesme su na-pisane u jednoj tačno određenoj zatvorenoji nepromenjivoj formi. Dužina stihova i nji-hov oblik nisu zavisili od pesnikove volje.U slobodnoj pesmi (forma nimaji) pesnik jenesputan i po svojoj volji koristi duže i kra-će stihove. Uprkos tome, ritam i rima jošuvek postoje.

Ahmed-e Šamlu je tvorac nove vrste pe-sničke forme. Ova forma se zove «Š’eremansur» ili «Š’ere sefid» što znači poezija u

vidu proze ili «Bela poe-zija». Ova vrsta pesamanema ni rimu ni ritam.

Poznati pesnici ovogstila su:

- Nima Jušiđ (otacnove iranske poezije),

- Ahavan-e Sales (re-volucionarni, piše oštre iepske pesme),

- Ahmad-e Šamlu(revolucionarni pesnik),

- Furuk-e Farrohzad(moderna pesnikinja),

- Manućehr-e Ataši,- Šafijei-je Kadkani i- Sohrab-e Sepehri.

PESME NOVOG TALASA(AVANGARDNI STIL)

Godine 1963. pojavljuje se novi stil upersijskoj poeziji koji se razlikuje od svihdotadašnjih stilova. Ovaj stil se zove «Mo-uđ-e no» (novi talas). Ovo je bio oštar i bun-tovnički pokret i u potpunosti je bio odvo-jen od prošlosti. Pesnici ovog stila potpunosu verovali u teoriju «umetnost zbog umet-nosti» i trudili su se da pišu tzv. «čistu poe-ziju», odnosno pesme koje će da budu samopesme, lepe i prijatne. Problemi društva ičoveka ih nisu interesovali. Bili su pod uti-cajem nedrealističkih pravaca «slučajnogpisanja» i «grupnog pisanja» . Novi talas jebio oštra reakcija na pokret socijalnog sim-bolizma koji je od 1950. do 1960. u Iranubio nadmoćan i preovladavao, i u toku kogasu se pesme pretvorile u političko i socijal-no oruđe. Pesnici novog talasa su smatralida je ideologija jedna velika laž, a njihovanezainteresovanost za čoveka i društvo je

No 37, proleće 2003. godine 87

No 37, proleće 2003. godine88

išla dotle da čak i svoje pesme drugima ni-su čitali.

Karakteristike ovog stila su:- čudne i neshvatljive pesme, poput:

«Cvet ekser», «Nož ptica», «Metalna ba-šta», «Čelično voće», «Kredasto vreme»,

- izmišljeni i komplikovan jezik bezznačenja,

- nepostojanje ritma i rime,- negiranje i beg od društva i njegovih

problema i- važnost mašte i igranje rečima.Poznati pesnici ovog pravca su:- Ahmad Reza Ahmadi,- Jadollah-e Rojaie,- Sirus-e Atabai i- Bižan-e Elahi.

PESME REVOLUCIJE

Od 1968. godine u Iranu su se pojavilepesme sa političkim, revolucionarnim i ide-ološkim temama. Većina tih pesama je bilaprotiv vladavne šaha Mohamada Reze Pa-hlavija i postepeno su se pretvorile u borbe-ne i partizanske pesme. Iranske političkepesme su borbu i pobedu naroda Kine, Ku-be i Alžira uzimale za uzor pobede nad dik-taturom, a revolucionarni heroji, kao FidelKastro, Reza Debre, Če Gevera, Ho Ši Mini Mao bili su za njih vrlo važne i grandiozneličnosti. Pesme ovog pravca pozivaju narodna borbu protiv šaha. Jezik kojim su pisanebio je oštar i hrabar.

Poznatiji pesnici ovog stila su:- Sajd-e Soltanpur,- Šafje-je Kadkan,- Sijavuš-e Kasraij,- Esmaijl-e Holj i- Hasrov-e Golsohri.Istih tih godina (1970) pojavljuju se i

religiozne političke pesme i po prvi put pe-

snici muslimani svoju religioznu misao is-poljavaju u novoj i slobodnoj formi. Pesmeovih pesnika pune su šiitskih revolicionar-nih mitova i simbola.

Od pesnika koji imaju sklonost ka reli-gioznoj poeziji poznatiji su:

- Šafije Kadkan,- Nemate Mirzazade,- Ali Moavje-e Garmaruđ i- Tahere Saffarzade.

RATNA POEZIJA

Sa početkom rata Iraka protiv Irana(1980) pojavljuje se novi pravac u poeziji.Ovaj pravac opisuje rat i odbranu domovi-ne. Veličanje i poštovanje ratnika i mučeni-ka i ohrabrivanje ljudi na rat za odbranuotadžbine neke su od tema ove poezije. Pe-sme su većinom pisane u fromi tradicional-nih gazela, rubaija i dvostiha, a epski ton unjima vrlo je jak. Sa stanovišta forme i teh-nike ova vrsta pesama je bila povratak nastaru tradicionalnu poeziju. Svi pesnici kojisu pripadali ovom pravcu su bili mladi. Po-kret je trajao za sve vreme rata između Ira-na i Iraka, a prestao je da postoji sa prestan-kom rata (1988).

Poznatiji pesnici su:- Kajsare Aminpur,- Nasrolah Mardani,- Alireza Kazve,- Ahmed Azizi i- Jusofali Miršakak.Od 1995. godine u Iranu su vrlo rašire-

ne postmodernističke pesme, ali se u ovompravcu još nije pojavio neki istaknutiji pe-snik.

preveoDejan Spasojević

ĐĐuull iissttaannHikaja (9)

U dijelima mudraca iznosi se: Škorpijese rađaju na neobičan način, ne kao drugeživotinje. One pojedu unutricu materinu,provale joj stomak i izlaze u pustinju, a ko-žice koje se vide u rupama škorpija, tragovisu toga. - Jedanput sam to ispričao u prisu-stvu jednoga pobožnjaka. On će na to: „Mo-je srce vjeruje u istinitost tih riječi. Uosta-lom, drukčije ne može ni biti, jer dok su ma-le, one tako postupaju s majkom; naravnoda će ih poštovati i voljeti kada dostignuzrelost.”

Otac je ostavljao oporuku sinu:Sreæo moja, zapamti ovaj savjet:

Ko ne po{tuje svoje roditelje,Nikada ne}e biti voljen ni sre}an.

Pitali škorpiju: „Zašto se ti ne javljaš zi-mi?” Ona će na to: „Ja uživam dovoljno po-štovanja ljeti, pa zašto bih se pokazivala joši zimi?”

Hikaja (10)Žena nekog derviša bijaše bremenita i

nastupi vrijeme poroda. Derviš nije imaodjece. On reče. „Ako mi Moćni i UzvišeniGospodar podari sina, sve svoje imanje po-dijeliću siromasima, osim ovog iskrpljenoghaljetka koji je na meni!” Dogodi se da muje žena rodila sina i on priredi gozbu za si-romahe, kako je i obećao. Nakon niza godi-na, kada sam se vratio s putovanja iz Sirije,uputio sam se naseobini onog prijatelja iraspitao se o njegovom stanju. Rekoše mida se nalazi u gradskom zatvoru. Upitah zarazlog tome pa mi neko ispriča: „Njegov sinse napio vina, izazivao i zametnuo kavgu,ubio čovjeka, a onda pobjegao i sakrio se.

Zbog njega su stavili ocu lance na vrat i te-ške okove na noge!”

Rekoh: „Tu je nevolju sam tražio odGospodara!”

O ~ovje~e razumni, ako bremenita `enaU vrijeme poroda rodi zmiju,

Po mi{ljenju drugih ljudi, to je boljeNego da rodi dijete - nesre}u.

Hikaja (11)Bijah dijete kada sam upitao jednog od-

raslog čovjeka o punoljetnosti. On odgovo-ri: „U knjigama je napisano da punoljetnostima tri znaka: prvo - petnaest godina, drugo- polucija u snu, treće - pojava dlaka. Među-tim, u suštini, punoljetnost ima samo jednoobilježje: da se brineš da postigneš zado-voljstvo Uzvišenoga Gospodara više negošto se brineš o tjelesnim uživanjima. Ko neposjeduje to svojstvo, njega mudri ljudi nesmatraju punoljetnim.”

Kaplja sjemena zadobije ~ovje~iji likKada miruje ~etrdeset dana u rodnici.

Ali, ako ~etrdesetogodi{njak nema pametini odgoja, Ne mo`e se nazvati pravim ~ovjekom.

^ovje~nost, to je velikodu{nost i dare`ljivost;Ne smatraj ~ovjekom sâm ~ovje~iji lik.

Potrebne su ljudske vrline, a sliku jemogu}e naslikati Na dvorcima, cinober i bakarnom bojom.

Ako ~ovjek nema znanja ni plemenitosti,Kakva je razlika izme|u ~ovjekai njegove slike na zidu?

Domo}i se ovosvjetskih blaga nije nikakvavrlina ni ~ast;Ako si u mogu}nosti, pridobij ~ije srce!

No 37, proleće 2003. godine 89

Hikaja (12)Jedne godine među siromašnim hodoča-

snicima-pješacima zametne se prepirka.Ovaj molitelj našao se kao pješak na tom

putovanju. Mi smo ozbiljno vukli jedan dru-gog za kose i pravdu dijelili u metežu i bit-ki. Čuo sam kako jedan putnik, koji je jahaou plankinu, govori svome saputniku: „Ka-kvo čudo kada pješak od slonove kosti pre-đe šahovsko polje, postaje „ferzin”, značibolje nego što je bio, a pješaci-hodočasniciprešli pustinju, a postali gori!”

Ka`i u ime mene, hodo~asnikukoji ljude vrije|aI svojim tla~enjem dere ko`u ljudima:

Hodo~asnik nisi ti, nego je to kamila, jerOna jadnica trnje grize, a tovar nosi.

Hikaja (13)Neki Indijac učio naftaški zanat. Jedan

mudrac mu reče: „Za tebe, čija je kuća odtrske, nije ovaj zanat.”

Ako ne zna{ da su tvoje rije~i prava istina,ne govori.Ne govori ni to ako zna{ da }e{ do`ivjetineprijatan odgovor.

Hikaja (14)Nekoga glupaka zaboljele oči. Ode on

veterinaru pa mu reče: „Liječi me!” Veteri-nar mu premaže oči onim lijekom kojim jemazao oči četveronožaca, i glupak oslijepi.Pokrenu parnicu kod sudije, a sudija reče:„On ne zaslužuje nikakve kazne, jer da ovajčovjek nije bio magarac, ne bi išao veterina-ru!” smisao ovih riječi je: Znak, ko god ne-ukom i nestručnom povjerava važan posao,on će se ne samo kajati, nego će se, kod pa-metnih ljudi, pročuti kao lakovjeran i nai-van.

Ne prepu{ta pametni i o{troumniVa`ne poslove neznalici i nestru~njaku.

Tka~a hasura, premda je tka~,Ne pu}taju u tkaonicu svile.

No 37, proleće 2003. godine90

Sohrab SEPEHRI

ZZoovv ppooččeettkkaa

Gdje su mi cipele?Da li to neko zove Sohraba?Poznat je glas, kao vazduh granama drveta.Moja majka spava.I Manu}ehr i Parvane, a mo`da i ~itav grad.Hordadska no} svira tu`aljke u sekundamavremena.Hladan povjetarac sa ivica pokriva~a duva mi u sanOsje}am miris putovanjaJastuk mi je pun perja od pjesme slavuja.

Dolazi jutro.U vodi ove ~inijePromi~e nebo putovanja.Valja mi krenuti ve~eras.

Kroz najotvoreniji prozor pri~am sa ljudima ovogakrajaNiko o vremenu ne govori.Ni jedne zaljubljene o~i ne gledaju zemlju.Niko sa ushi}enjem ne posmatra vrt.Niko ne uzima ozbiljno let gavrana iznad polja.O~aj mi je velik kao oblak.Ugledah kroz prozor rajsku huriju- kom{inicu moju za udaju.Na zemlji ispod rijetkog naraMolitve ~ita.Postoji jo{ ne{to, uzdrhtali trenuci.

(Na primjer, pjesnika vidim.Netremice gledam oko sebe i u o~imaNebesa mi rastu.Jedne no}i u mno{vu no}iJedan ~ovjek me upita:Do zrenja gro`|a, jo{ koliko ima?)

Valja mi krenuti ve~eras.

Valja mi ve~eras na}i kofer U kome ima mjesta za moju jedinu ko{ulju,Uzeti ga i krenuti seMe|u drve}e iz pjesme,U prostor bez rije~i {to me uvijek prepozna.Neko me opet zovnu: Sohrabe!Gdje su mi cipele?

prevelaNikolina Mustapić

Jadollah ROJAI

MMoorrsskkii 33Ti{ina je bila buket cve}asred grla moga.

Pesma na obali,dah moga poljupca i treptaj kapaka tvojih.

Nad vodom vetar, k’o pticaRazlegao se iz gnezda stotina zvukova.Nad vodom

No 37, proleće 2003. godine 91

VVeeččee ppeerrssii jjsskkee ppooeezzii jjee

POEZIJA

No 37, proleće 2003. godine92

ptica, lenjo nadle}e.

Prasak pokislog gromai svetlost, mokra svetlost munjena vodi stvori{e ogledalo.sa svetlim ramom plamenova mora.Dah mog poljupca

i kapaka tvojihi vetar, ta ptica

pretvori{e se u vatru i dimsred grla moga,ti{ina je bila buket cve}a.

UUssnneennii 117744Dok sam stajao kraj tvoga srcasuo~enje sa njim upozna me s tobom.Kraj tvoga srca osetih mo} da govorim.Kad sam bacio pogledna bezobli~ne zvekire na vratimaSvetlosti neke pozva{e me sebi.Ona je dolazila iz hiljadu otvora.Nasmejao sam sei kroz hiljadu otvora pobegao u tebe.Kada sam stao posred tvoga srcaOno na hiljadu na~ina zakuca na vrata.A mene rasplinu ~e`nja {to ga ja ne vidim.

prevelaMilena Rojai

Foruq FARROKHZAD

PPookklloonnO najcrnjoj no}i ti govorim.O najve}oj tami.Govorim o najcrnjoj no}i.

Ako u moj dom svrati{, prijatelju,

Svjetla mi donesi.I jedan prozor,Da se nagledam vreve bezbri`nih ulica.

PPoonnoovvnnoo rroođđeennjjeeCijelo moje bi}e jedan je ajet tamni,[to samo tebe u sebi ponavljaA zori behar i bujnosti nosi.

@ivot je mo`daJedna duga~ka ulica.Njome svakoga jutra pro|e `ena sa zembiljem u ruci.

@ivot je mo`daSamo konopacDa se ~ovjek objesi o granu.

@ivot je mo`daDijete kad se iz {kole vra}a.

@ivot je mo`da I cigareta kad se pripali izme|u dva opu{tanja u za-grljaju.

@ivot je mo`daJedan zbunjeni i nesvjesni prelazak preko uliceSkine{ {e{ir, nakloni{ se i osmjehne{,Ka`e{ - dobro jutro.

@ivot je mo`da Onaj kratki trenutak kad mi pogled u tvojim zjenica-ma umrePogled u kome su osje}anja Mije{aju sa sjajem mjeseca i tamom razuma.

[ta je moj dio.[ta je moj dio.

Moj dio je nebo, ali ga od zavjesa ne vidim.

No 37, proleće 2003. godine 93

Moj dio je kraj silaska niz neke stare stepenice.Moj dio je da do|em kraju i samo}i.Moj dio je smrt, i tu`an glas koji ka`e:«Drage su mi ruke tvoje».

U ba{ti }u svoje ruke posaditiI procvjeta}u.Znam, znam i znam,Laste }e se gnijezditi i jaja nositi u granama njihovim.

Poznajem jednog malog, tu`nog an|elaKoji `ivi u nekom okeanu.Du{om drvenu frulu tiho, tiho svira.Poznajem jednog malog, tu`nog an|elaKoji uve~e u jednom poljupcu umreA jutrom se u poljupcu opet ra|a.

prevelaNikolina Mustapić

Marija ŠIMOKOVIĆ

JJeeddnnaa vvaarr ii jjaannttaa

sseecceessii jjee(po lehneru)

i{cupao je cvet iz srca persijedrugi iz du{e indijei upleo ih oko crepaposred budimpe{teotud su prole}ni pljuskovipokrenuli nicanje ku}a - kuca za ku}om od pe~ene glinei glazirane keramike

iz njih su potom stasali ljudidu{e povijene pod bokorimamirisali su na njihovu te`inuna san tek usanjan u zidoveu plava vrata na svakom spratu

poput onih iz price {to vodeu cudesni vrt gde sve mo`e{ushteti i dobiti

a `ene porculanske putenedugih kosa i jakih usanablede kao vazduh nad pustomu podne kad se neizvesnost zgusnehoda puminog ili nalik tigricifatalne ~itavog danadelile su ljubav za beli prahza vino muziku i poeziju

obavijena maglenim velovimatajna jednih modrih vrata~u~i nadomak izlaza iz grada u suboti~koj palati leovitsgde na dnu rogine bare ispod kuceupleteni cvetovi iz persije i indijeneguju svoju prozukloststvarnosti uprkos

najmla|a prelepa k}i leovitsza koju se izvesno znada ih je jednom od{krinulavratila se u vrt ne zatvoriv{i ihnastavila je milovanje krinova{to ih je no}u snevalaa ujutro na uzglavljuugledala

na{li su je u beloj stolici od pru}a nasme{enu napodnevnom suncukose raspletene u rasko{bledu od krinova u njenom kriluampulom opijumazauvek uspavanus pismom tek zapo~etimdragi gospodine lehner

No 37, proleće 2003. godine94

***ja evo odgonetam ne iskusivda li se tako zbilozato {to je spomenuti gospodinjednom usnio me|ure~jei crnu ta~ku u njemuzato {to mu je odnekud poru~enoda bi njegov vrt ba{ tu mogaora|ati miri{ljave cvetovepoput onih iz persije i iz indijeprivla~ne kao smrt u podnekao na{e dvoumljenjepro}i kroz od{krinuta vrataili se vratiti u izvesnost

Nader NADERPUR

GGrraaddii tteell jj iiddoollaaJa, stari graditelj idola, dlijetom svoje ma{teJedne no}i, stvorih tvoj kip u mermeru rije~i.U hladni kamen tvoga oka ljubav da naslikamPoglede bezbroj crnih, ~arnih o~iju ponesoh.

Ne odoljeh isku{enju da te prelijemPjenu{avim vinom mjese~eva sjaja,A da ti urokljive o~i rane ne napraveZavist im oteh i vid odnesoh.

Svaki kutak tvoga stasa da u~inim milimLjepotu svih ljepota za tebe ukradoh.Svakoj `eni lijepoj lijepo odnesohSvakom gestu divnom, divotu oduzeh.

Ali ti si kip koji graditelja svoga ne `eli da vidi.Padam ti pred noge, u pra{ini ja sam.Opijena ponosom za tugu mi ne mari{,Kao da me nikad ni vidjela nisi.

Sretno!

Ja graditelj idola zatvori}u o~i, u~init {to `elim.Tvorac sam, a ljut sam zbog ljubavi tvoje.Razbi}u tebe, za sjenku ti ne marim.

prevelaNikolina Mustapić

Kejsar AMINPUR

IImmee mmeeđđuu hhii ll jjaadduuiimmeennaaHej vi, sva imena, gde god da ste!Pitam vas:Da li biste va{oj listi Dodali ime jednog stranca?Jedno ime koje sve do sada nije znalo otiske svojih stopasumnjivi ton svoga glasaniti pesnika svojih pesamamada mu je nebrojeno putaod raznih usta do u{iju stiglo ime ovih hiljadu imena.Jednu osobu, koja do pre par dana samo Nije opevala pla~ bilja,uzdaheneza{ti}ene,dostojanstvo ~istih pogleda i ti{inu jednog ne~ujnog pozdrava.Usred no}inije se osvrtala na mese~evo pulsiranjea sredom u ~etiri

neprestano okretala pogre{ne brojeve.Hej vi, Sva imena, gde god da ste,da li bi ispod zaklona od va{ih rukunapravili malo mesta za ovog izgnanog neznanca, iovo plemenito srce, ovog ~udnog inad`iju koji se premi{lja,pustili tu pored vas?

preveoAleksandar Dragović

Zija MUVAHED

SSttvvaarraannjjeeNa po~etku sveta ne be{e vode,Ti si u nju pogledaoI nebo je zaki{ilo oblacima i mora oluje su utihnule.Ne odvra}aj pogled sa meneDok ne propla~em tugu.

JJuutt rrooU zoruje pala ki{aIznenadna ki{a biseraprolila se po zlatnim {ikarama u poljuJesen je u rasko{noj odoriodlazila raznobojna i bu~naa ljubav,sre}na, mahala je rukom.na jutarnjem svetluU sokakugrane je vio svaki povetaraca mi smo u zoru plakali.

preveoDarko Timotić

Salman HERATI

KKaaoo mmooll ii ttvvaaS kraja no}i stojimPogleda prikovanog za tamni pokrov nebaZvezdesu protkane nitima svetladok oslu{kujem {apat drve}a.Kakvo olak{anje i smiraj,ja u sebi nosim pupoljak

koje }e ovoga leta dati plod kru{ke.

Pokraj no}i stojimPomr~ina se preliva tobomna dva koraka od tebeja sam zato~en i daleko.

Sedim na steniop~injen prozirno{}u vode.Odakle dolazi{?Tvoj vodeni poj nije odavde.Taj zvuk je onaj smirajkoji bu~i iz praznine.

Ej, pomamna reko!Podu~i me tvom pevuBlizu je kamen da umrem.

preveoPredrag Kiš

NNiiss ii ttuu ddaa vv iiddiišš

Nisi tu da vidi{Kako tvoj je miris u dubini trenutakaKako tvoja je slika u odsjaju stakalaKako tvoje je mesto u duhu `ivota, zelenoJo{ uvek prozor otvoren jeti sa visine trema ka ba{ti gleda{drve}e, trava, mu{katle.Tim {apatom slatkimtim osmehom ljubavitim pogledom punim sun~eve svetlosti posmatra{.Svi vrapcito {to nisi tumeni prigovori{e.Tvoje ime dozivaju

Tvoj obris jo{ uvek sa visine jelapored ba{teispod drve}a

No 37, proleće 2003. godine 95

No 37, proleće 2003. godine96

pokraj jezera

U vodi ~istoj kao ogledalo.

Nisi tu da vidi{ kako je slo`eno.

Tvoj je pogled glas poezije u mojoj pesmi

Nisi tu da vidi{ kako promi~e

vetar duha tvog kroz ba{tu moju neprocvetalu.

Toliko pono}i od pramenova belih oblaka

na licu neba.

Tebe kakvu srce `eli stvarao sam

Toliko pono}i kad nestalan oblak

hiljadu likova u svakom trenu promene.

U treptaju oka

Izme|u svih njih lice tvoje sam prepoznao

Kao da sanjam

samo da sanjam

Svetiljka, ogledalo, zid, bez tebe tu`ni su.

Nisi tu da vidi{ kako sa zidom

Sa ljubazno{}u nekog prijatelja o tebi pri~am.

Nisi tu da vidi{ kako od zida

Odgovore ~ujem.

Nisi tu da vidi{ kako daleko od tebe

sve u ovoj ku}i

olovna pra{ina tuge prekriva.

Nisi ti da vidi{ kako je moje neukru}eno srce

napustilo sve osim se}anja na tebe.

Sutoni nepoznatog

na ovom svetu nu`nosti

ptica tiha i tu`na

zvezda boluje.

Dva moja umorna oka

U ovoj uzaludnoj nadi

Dve izgorele sve}e du{e uvek budne

Nisi tu da vidi{.

prevelaTatjana Miljković

Iradž MIRZA

MMaajjkkaa

Dragana je dragom govorila:

Tvoja majka sa mnom se sva|a.

Kada me vidi lice joj se natmuri.

Tera me sa praga ku}e tvoje i kamenje na mene baca.

Dokle god kameno srce majke tvoje bude kucalo

Za tebe i mene sve slasti otrov }e biti.

Ako ho}e{ do ljubavi moje da do|e{

Mora{ odmah sad.

Bez premi{ljanja i bez straha

Da ode{ i grudi da joj raspori{

I srce njeno da mi donese{

Da bih se smirila i ljubav ti bila.

Ljubavnik je poludeo.

Oti{ao je i majku besno na zemlju oborio

Grudi joj tople rasporio,

Srce joj izvadio.

I kada je ka ku}i ljubljene krenuo,

Slu~ajno, noga mu je o prag zapela

I ljubavnik je pao.

Toplo maj~ino srce iz ruke mu je na zemlju palo.

Ljubavnik je ustao

I kada je srce maj~ino podi}i hteo

^uo je neki slab i ne`an glas.

Oslu{nuo je:

Maj~ino srce je govorilo.

Govorilo je:

Ah, dete moje na kamen je palo

Ah, ruka mog de~aka je povre|ena.

preveoDejan Spasojević

No 37, proleće 2003. godine 97

O, Gospode, sa najvi{e zvanja{to je svrha na{eg postojanja?Za{to `ivotmi `ivimo ovida l' poslijedobijamo novi?Za{to ovdjeu ovom vremenusvako nosisudbinu skrivenui za{to nam sad dostupno nijeda doznamo`ivjesmo li prije?

Za{to neko mlad u zemlju idea drugogai unuci vide?Da l' grijehepla}amo od prijeil' stradamoza budu}nost svijeh?Za{to vrijemeovo {to nas gaziisto s namau pro{lost odlazi?

Za{to istokna zapadu nije

za{to suncesa visine grije?^emu slu`ezvijezde ove ve}e{to ba{ morasve da se okre}e?Da l' vrijemeu svemiru stojiil' uop{te tamo ne postojii da li jebeskona~nost neba ve}a nego{to ljudima treba?

DDuubbookkee mmiissll ii

jjeeddnnoogg AArraappaa

Pomo}i nekomekad pomo} tra`ilijepo jesteza primjer va`i.Al' isto lako,mnogo je boljekad sam uo~i{tu|e nevolje.

Na mojoj ku}i boljeda krova nemaako ne primi

ŠŠttaa jjee ssvvrrhhaa nnaaššeegg ppoossttoojjaannjjaa

Dragan Š. Todorović

poezija

gosta po{tena{to put naneseu ovi mali domdok sjutra kreneka domu svom.

Bolje je presahliizvor bitiu kog }e se kamenu ljutnji bacitinegoli zdenachladan studenisa kog se ne pijeni kad se o`edni.

A ako moj narodil' kakav drugi izrodsilom na druge krenepa bije neja~starce i `enei ~ini zvjerstvazabave radito vi{e nijemoj narod, znadi.

Duboke mislisvrha vrlinadjela su HalilaD`ubrana, Arapina.

Maruf FETAHOVIĆ

JJeeddnnoomm pprr ii jjaatteell jjuu

Predugo se vrijemeRaskora~ilo izme|u nasDragi moj prijatelju

Predrugoja~ilo seNeslutnim mijenamaPola svijeta u nama

Zdesi nas globalizacijaU velikom svjetskom seluMedijska halabuka

Nedostaje mi ovog ~asaTvoj nepotkupivi smijehRu`i~astim tiradama

Kao pred ~amovanjem {to re~e:"Robote }emo usavr{iti,^ovjeka, bez Boga, ne jamais."

Za ovu priliku tek naga|amKakav li oblak tameStihom sad razvejava{.

VVooddooppaaddnnaa

Mrve se sje}anja, gole istineKao vrh polena cvjetnogSve bli`e smo do nedo|ine@ude slute}i - klik kosa sretnog

U kakav tihi kut spoznanjaSkriti bi htjeli pred hudnombukomDu{u da djeli} jo{ sna prosanjaNadvoje ljubav djeliti mukom

Feniksov `ar ozarit mo`eBjelina jutra {to se ra|aI strast bjeharat ispod ko`e

No 37, proleće 2003. godine98

No 37, proleće 2003. godine 99

Poslije }e na{a tiha la|aK svom vodopadu da se deneBez oblaka i gorke sjene.

RRuužžaa ššeehhoovvkkaa

S romorom vrijeme i |ul-mirisglasiKad bokore rane, nemiri uzla{teMudrost je, Muhamede *,poraziti ta{te

U tulbetu kabur ti rahmet nad-svo|ujeDok duh epistola imanomsvjedo~iNepravda da silna carstvarazi|ujeMamonove `udi kad zaslijepe o~i

Na svijetu po ~ovjeku tek ru`ajednaPo tebi {ehovka dobi imeSad krv pravednika istine `edna

Zlatolatim cvijetom nadudesnozboriBaloti}i sjetno d`anom slutesvimeKako iz legende cvjeta i bokori.

*Šejh Muhamed Užičanin, poznati alim iprosvetitelj iz 18. vijeka. Štiteći sirotinjuhrabro se suprotstavio beogradskom vezirui užičkim moćnicima svojim čuvenimposlanicama. Progonjen, sklonio se u seloBalotiće, gdje ga je obijesna janičarska pot-jera pogubila prerezavši mu glavuraonikom. Podignuta su mu dva turbeta,pored kojih je, prema predaji, samonikla

crvena ruža koja je, sem po neobičnoj lje-poti, jedinstvena i po tome što se na drugimmjestima nije htjela primiti, po čemu jeprozvana šehovkom.

ŠŠaaššoovvccii

U postelji djetinstvaNo}ima bi nasIz ~vorova gledali

^ekaju}i bijele snoveBrojili smo ihSlijeva i zdesna

Tiho su zavirivaliU nemire nam trepavicaPri {aputavoj mjese~ini

Sabahom budili nas Prije pijetlovaUzdahe nam skrivali.

Opravdanost nagrađivanja iranskih fil-mova na festivalima širom sveta i stalno di-vljenje prema delima sineasta iz Irana Beo-građani su nedavno mogli da provere na dvemeđunarodne filmske manifestacije: na 9.festivalu autorskog filma „Pogled u svet”(novembar 2000) i na 31. Međunarodnomfilmskom festivalu, poznatijem kao FEST(mart 2003). Na pomenutim festivalimairanska kinematografija bila je zastupljenasa sedam programa (po tri filma na oba fe-stivala i sa odličnim izborom kratkih i eks-perimentalnih filmova poznate video umet-nice i fotografa Širin Nešat na FEST-u).Ako se tome doda i inspirativna trodelnaekranizacija Kafkinih priča „K” Šodža Aza-rija, inače bliskog saradnika Širin Nešat,ostvarena kao američko-marokanska pro-dukcija, zaokružiće se broj iranskih umetni-ka na filmskim festivalima u našem glav-nom gradu tokom protekle zime.

Na festivalu autorskog filma prikazanisu „10” Abasa Kiarostamija, „Zalutali u Ira-ku / Pesme moje domovine” Bahmana Go-badija i omnibus film „11. septembar” u ko-me je prvu epizodu lociranu u Iranu režira-la mlada Samira Makmalbaf. FEST nam jeomogućio, osim filmova Širin Nešat i ostva-renja Azarija, i susret sa filmovima Ali Re-ze Aminija („Pisma na vetru”), Manije Hek-

mat („Ženski zatvor”) i Rasula Sadr-Ameli-je („Zovem se Tarane”).

Od svih pomenutih filmova daleko naj-zanimljiviji i najuspešniji bili su eksperi-mentalni radovi Širin Nešat, „K” ŠodžaAzarija i „10” Abasa Kiarostamija. Svi pri-kazani filmovi su na ovaj ili onaj način ob-radili neke od preostalih tabu tema iz iran-ske svakodnevice proširujući granice intere-sovanja autora i demonstrirajući istovreme-no vrhunsko zanatstvo i umetnički dometosobenog karaktera svojstvenog nacional-noj kinematografiji.

Širin Nešat, dobitnica „Zlatnog lava” navenecijanskom bijenalu 1999. za video in-stalaciju „Nemir”, u svojim radovima ne-prekidno istražuje složene sile koje tvoreidentitet muslimanskih žena širom svetaistovremeno proučavajući i slikajući politič-ke, socijalne i psihološke dimenzije iskusta-va tih žena. Izbor od osam filmova dužineod 8 do 17 minuta nastalih u periodu od1998. do 2002. i snimljenih u crno-belojtehnici od strane kamermana GasemijaEbrahimijana sadržavao je i svojevrsnu tri-logiju koju su činili „Monolog” (1999),„Zanos” (1999) i „Žar” (2000).

Poigravajući se formom i ritmom slike,često su dve priče paralelno tekle na dvaodvojena ekrana, autorka je, koristeći se či-

No 37, proleće 2003. godine100

NNeeooddooll jj iivvaa ddrraažž ttaabbuu tteemmaaii rraannsskkoogg ff ii llmmaaSlobodan Aranđelović

film