Економски факултет у БрчкомУниверзитет у Источном Сарајеву

Семинарски рад на тему технолошки процес производње детерџента и његов утицај на загађење

околиша

Студенти: Професор:Бојан Лазаревић Перица Гојковић Ивана Лујић

Брчко, 04.04.2009. године

Садржај

Уводни део 3

Историјат детерџента 4

Сировине 4

Производни процес

Утицај на животну средину 9

Закључак 12

Литература 13

2

Увод

У овом раду ћемо настојати описати сам процес производње детерџента за прање веша, методе које се користе, као и машине и састојке неопходне за одвијање самог процеса.

У другом делу ћемо објаснити утицај детерџента на загађење природне околине, али и мере путем којих се настоји смањити загађење и онечишћавање природног окружења.

3

Историјат детерџента

Први сапуни су се у прошлости произведили кроз различите методе, најчешће путем метода укувавања масти. Археолози су нашли доказе да су се ти први сапуни производили 2800. године п.н.е. на просторима тадашњег Бабилона. Постоје докази за то да су Римљани чак и прије 2800. п.н.е. године познавали поступак производње сапуна.

У Европи се од петнаестог века сапун почео интезивније користити и производити, а најпознатији је био сапун од маслиновог уље који се производио у Шпанији у граду Цастиле. Продавао се широм света и био је изузетно познат. Цастиле сапун, је и данас задржао репутацију изузетно квалитетног сапуна и доступан је у слободној продаји.

Током колонијалних времена и осамнаестог века, Американци су правили сопствени сапун у домаћинствима. Сапун се почео индустријски производити у 30-тим годинама 20. вијека., Први детерџент је произведен у Немачкој, током Првог светског рата. Захваљујући економском просперитету и развоју релативно јефтиних машине за прање веша уочи Другог светског рата порасла је и продаја детерџента. Године 1953. продаја детерџента је по први пут надмашила продају сапуна у САД –у.

Сировине

Људи често поистовјећују детерџент за прање веша и "сапун". Разлог овог поистовјећивања је у томе што је детерџент заправо синтетички спој који функционише слично као сапун, уз одређена већа побољшања. Сапун има способност чишћења, јер свака молекула сапуна састоји се од угљиководик ланца и масне киселине. Прљавштина се везује за масне киселине и она се у хемијском процесу одстрањује у воду .

4

Главни проблеми са коришћењем сапуна за чишћење веша односе се на врсту воде која се користи при прању. Највећи проблеми настају када се сапун користи за прање веша у “тврдој” води – води која је богата минералима као то су су калцијум, магнезијум, гвожђе и манган. Када они реагују са сапуном, они чине неотопљиве сурутке које приликом прања на одјећи остављају наслаге и тканину чине крутом. Чак и вода која није нарочито “тврда” ће стварати неотопљиве сурутке на одјећи у одређеном временском периоду.

Док се угљиководици који се користе у сапуну углавном биљног или животињског поријекла, они који се користе у детерџенту могу бити изведени из сирове нафте. Додавањем сулфурик киселина у прерађени угљиководик стварају се молекуле сличне масним киселинама у сапуну. Додавањем алкала у мјешавину ствара сурфацтант молекуле које омогућавају да детерџент (за разлику од сапуна) у реакцији са минералима из “тврде” воде не ствара неотопљиве сурутке.

Савремени детерџенти садрже и неколико других састојака по којима се разликују од сапуна. Међу најзначајнијим су градитељи, хемикалије које имају више намјена. Неки, попут натријума силиката, штите машину од оштећења приликом прања веша.

Ензими и парфеми се такође могу наћи у комерцијалним детерџентима.

Производни процес

Иако постоје три начина производње сувог детерџент за прање веша, само два се уобичајено користе. У процесу које преферирају мање компаније, састојци се мешају у великим кацама пре паковања. Машине које се користе су изузетно велике: сама мешалица тежи 1816 килограма. Детерџент који се добије на овај начин посједује висок квалитете и може се такмичити у овој категорији са детердџентима који се добијају у другим процесима.

Други, често коришћени процес производње детерџента се зове процес агломерације (agglomeration - a group of things put together in no particular order or arrangement). За разлику од првог процеса, њега карактерише континуитет (по тој карактеристици је и добио назив).

5

Овај начин производње детерџента има највећу примјену. У процесу агломерације це може произвести између 156800 и 22.700 килограма детерџента по сату.

У трећем методу, суви састојци се мешају са водом пре него што се осуши с врућим ваздухом. Иако овај процес резултира производима високог квалитета, због трошкова горива и инжењерских су довели до тога да већина произвођача детерџента ипак користе метод агломерације.

Процес добијања детерџента за прање веша путем мешања сировина

Прво се убацују састојци у једну од две машине: а гимнастика мијешалица или мијешалица врпцом. Након што се састојци измијешају, врата на дну посуде укојој су се састојци мешали се отварају. Потом детерџент путем покретне траке стиже до сектора унутар фабрике гдје се врши паковање детерџента у кутије или неку другу амбалажу погодну за даљу дистрибуцију тако произведеног детерџента.

Добијање детерџента путем процеса агломерације

У овој методи, суви састојци се најпре убацују у велику машину познатију под називом Shuggi agglomerator (“Shuggi” је произвођач по коме је ова машина добила име). Оштрице које се налаце унутар ове машине мешају и сецкају састојке

Након што се измијешају суви састојци, прелази се на убризгавање течних састојака путем цјевчица које су уграђене у зидове Shuggi agglomerator -а. Процес мијешања састојака се након тога наставља и долази до егзотермичке реакције. Аутпут који настају као резултат овог процеса је течност слична неочврснутом желатину.

У следећем кораку течност истиче из агломератор -а. По изласку из машине ова течност се излаже дејству топлог ваздуха. На овај начин течност прелази у чврсто стање. Након тога је неопходно извршити уситњавање и финирање тако добијене супстанце. Резултат овог процеса је суви детерџент

6

који се састоји од ситних гранула у којима се налазе измешани састојци.

Метод добијања детерџента за прање веша путем сливања састојака

У овом процесу, састојци се топе у води и настаје нова супстанца. У наредном кораку се тако добијена супстанца убризгава путем млазница у машину и излаже струјању топлог ваздуха који циркулише у машини и креће се од врха напрема дну. Како се супстанца суши, грануле детерџента падају на дно контенера. Тако добијени детерџент се пакује и дистрибуира даље на тржиште.

Основни састојци из који се налазе у детерџенту су:

Sodium carbonate Sodium bicarbonate Sodium perborate Sodium sulphate Tetrahydrate Sodium tripolyphosphate Sodium silicates Sodium percarbonate Anionics Encapsulated enzymes Colored beads Anti-foaming powder Polymers that release stains Polymers that prevent new stains  Sodium silicates

Додатни састојци (који се налазе у течном стању):

Anionics Non-ionics Perfumes  

7

8

На овој слици се могу видјети неке од машина које се користе у процесу производње детерџента

Схематски приказ процеса производње детерџента

9

Утицај на животну средину

Од 2009. године већина течних детерџената ће се продавати у малим пластичним боцама и у концентрисаној форми. Ово је још једна у низу мјера која ће помоћи очувању животне средине. На овај начин се желе остварити уштеде у материјалу, тј. пластичној амбалажи која загађује околину. Такође се на овај начин жели смањити емисија карбон – диоксида који настаје приликом транспорта детерџента, као и транспорта сировина.

Сапун прављен од ораса је природна алтернатива за детерџент.Овај детерџент је кориштен у Индији и Непалу вековима. У себи не садрже хемикалије или конзерванс и зато управо сапун од ораса представља најбољу еколошку алтернативу комерцијалним детерџентима за прање веша. Они се могу купити у многим он-лајн продавницама.

10

11

Примјер детерџента у чврстом и течном стању

12

Закључак

Двадесети век је карактеристичан по високој стопи технолошког напретка.

То је утицало на поступке производње бројних индустријских производа, међу којима је и детерџент за прање веша.

Историјски осврт на поступке производње нам говори да је од 30-тих година па до данас тај процес непрекидно усавршаван.

То усавршавање је имало за последицу већи обим производње, побољшање квалитета детерџента, као и снижавање цена истог (због економије обима, али и снижавања цијена машина за прање веша).

13

Литература кориштена у раду :

www.wikipedia.org

http://www.homemadelaundrysoap.net/

http://www.ul.ie/%7Echildsp/CinA/Issue45/what_in_deterg.htm

http://ecofx.org/wiki/index.php?title=Laundry_detergent

Оxford advanced genie

Morton Benson rečnik

14