Terorizam-rat u Kontinuitetu- Seminarski

8/18/2019 Terorizam-rat u Kontinuitetu- Seminarski

1/24

TERORIZAM – RAT U KONTINUITETU

Savremeni međunarodni terorizam je u stalnom porastu bez obzira na sve organizovanijesuprotstavljanje međunarodne zajednice i na mere koje se preduzimaju radi njegovog

suzbijanja. Zahvaljujući činiocima koji ga generišu, međunarodni terorizam se obnavlja iusavršava na sve višem tehničko-tehnološkom nivou, a eikasnost mu se konstantno povećava. !z stalnu primenu novih, različitih metoda i oblika delovanja, međunarodnimterorizmom "pa i nacionalističkim # lokalnim oblicima terorizma$ posti%u se, naizgled,

potpuno suprotni eekti& očekuje se da će se problemi koji su izazvali terorizam rešiti većomdemokratizacijom, ubla%avanjem ili uklanjanjem socijalno-političkih uzroka koji vode kanjegovom obnavljanju, ali i da se pojačanom represijom, gušenjem osnovnih građanskih pravaili uvođenjem vanrednog stanja "uvođenje dr%avnog terorizma protiv terorizma$ mo%eotkloniti terorizam. ! prvom slučaju, ukoliko primoraju vlast na demokratizaciju uslova%ivota u jednom društvu i na rešavanje pojedinih pitanja za koja su teroristi zainteresovani,oni posti%u, delimično ili potpuno, ciljeve svoje aktivnosti. ! drugom slučaju, ukoliko se

politička reakcija dr%ave ispolji kroz pojačanu kontrolu i prinudu, narušiće se međunarodniugled zemlje i moguće je njeno izolovanje u međunarodnoj zajednici, što je, takođe,ostvarenje dela ciljeva planera terorizma. ! tom slučaju, teroristička aktivnost u takvoj zemlji,

posebno ako stratezi terorizma uspeju da pred svetskim javnim mnjenjem zamene uzroke i posledice, dobija privid borbe za progresivnu promenu društva i uslova %ivota svake pojedineindividue u tom društvu.

'a osnovu navedenog, jasno je da nosioci terorizma, prvenstveno posredstvom oanzivnestrategije, odnosno terorističke agresije, pokušavaju da od %rtve "objekta napada$ iznude

političke ustupke. ! većini slučajeva, ispoljena teroristička agresija pokreće odbrambeno-zaštitni mehanizam napadnutog objekta, to jest, dolazi do neoru%anog i sukcesivno oru%anog,a u određenim okolnostima, i masovnog oru%anog sukoba između agresora i branioca. (rematome, terorizam nije samo najgrublji oblik nasilja, kako se smatra i terminološki označava,već planski, sveobuhvatan i kontinuirani sukob, najčešće između dr%ava i pojedinih ili grupadr%ava protiv šire organizovane terorističke organizacije, u kome napadač, usklađenimneoru%anim delatnostima i oru%anim aktivnostima, nastoji da kod napadnutog izazove strahzbog kojeg će ovaj pristati na političke ustupke, odnosno na potčinjavanje svoje voljenapadaču.

)ako je terorizam kao društvena pojava nastao davno, za savremena razmatranja su značajnatri perioda& "*$ +liberalni # nepodr%avljeni terorizam sedamdesetih godina veka "/$

terorizam na kraju veka i na početku ) veka i "0$ bujanje islamskog terorizma

“Liberalni” – nepodržavljeni teroriza

(eriod +liberalnog terorizma počeo je krajem šezdesetih godina i trajao do devete decenije veka. ! tom periodu, većina terorističkih organizacija +operisala je u Zapadnoj 1vropi,2apanu i na 3liskom i Srednjem )stoku a neke i u 2u%noj 4merici. 5rganizacije su nastajalespontano i autohtono, kao reakcija na ekonomsko-socijalnu situaciju u njihovim zemljama. 6o

je bio period, manje-više, +iskrenog revolucionarnog zanosa, nastalog usled pojačanognezadovoljstva politikom Zapada i 2apana. 6ome je doprinelo i nekoliko socioloških zbivanja

i reagovanja, od kojih su značajniji& studentski bunt *789. godine u zapadnoevropskimzermljama, koji se brzo proširio van granica pojedinih zemalja i zahvatio, pored ostalih, i

http://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/Terorizam.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/Terorizam.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/Terorizam.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/Terorizam.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/Terorizam.htm


2/24

2ugoslaviju protesti protiv rata u :ijetnamu "najbrojniji su bili u S4; # mnogi, sada poznatiljudi, bili su zahvaćeni idejom o prekidu rata, odnosno odbijanju zahteva dr%ave da seodazovu vojnom pozivu$ okretanje terorizmu pojedinih palestinskih oslobodilačkihorganizacija, naročito posle pobede )zraela u ratu *78aškoj oblasti$, i takodalje.

! takvoj političkoj situaciji, javile su se ideje o prevazila%enju protivrečnosti između slobodeodlučivanja i nemoći u odnosu na osnovne uslove ekonomske i političke egzistencije. =ladageneracija, koja je, u uslovima korupcije, manipulisanja ljudima, političkog voluntarizma i

pojačane represije dr%avnih organa, izgubila poverenje u politički sistem i ličnost koja mu je bila na čelu, okrenula se nasilnim metodama iznuđivanja rešenja koja joj pogoduju. 6ada je uekstremnim delovima društva, ekonomski najugro%enijim, ali i među populacijom mlađihuzrasta, počela da se javlja dilema "veoma često su je nametali strani planeri terorističkihaktivnosti # strane obaveštajne slu%be ili multinacionalni činioci sile i moći$ da li i koliko sunosioci vlasti u sopstvenoj sredini legitimni, odnosno da li deluju za sopstvenu ili društvenudobrobit.

'a taj način su se stekli preduslovi za +obračun opozicije i vlasti, koji mo%e da poprimi iveoma različite, pa i nasilničke oblike.

5snovna ideja koja je podstakla na okupljanje mlade ekstremiste mo%e da se svede na stav dane postoji nijedan politički sistem koji nije manje ili više otvorena vladavina nasilja, iz čega jeizveden zaključak da na nasilje treba odgovoriti nasiljem. 6ako su, donekle, na veomaupečatljiv način, o%ivljene ideje =arkuzea i drugih da je +prirodno pravo onih koji pripadaju

potlačenima i +savladanim manjinama da upotrebe vanzakonska sredstva čim zakonskasredstva nisu dovoljna, jer su zakon i red ustanovljeni da bi se štitila ustanovljena i ustoličena

birokratija i hijerarhija.

6ako stvorena +nova levica brzo se idejno raslojavala i usmeravala na mase mladih različitimidejnim pravcima "anarhizam, maoizam, neonacizam, razne verske sekte sa razvijenim

programima sprovođenja nasilja raznih vrsta i tako dalje$.

'asuprot tim ekstremističkim pokretima, najveci deo te +nove levice se pasivizirao.

?ao ravnote%a stvaranju ekstremno orijentisanih organizacija, dr%avne institucije su počele,često nepotrebno grubo i brutalno, da +zatiru građansku neposlušnost. >ezultat je bio otpor iorijentacija jednog esktremnog krila +nove levice da se prikloni =arkuzeovom receptu i dase opredeli za napade +na samo srce dr%ave # terorističkim aktivnostima bez presedana. 6akosu, gotovo u isto vreme, u 2apanu započele akcije +@rvene armije, u S4; +=eteorolozi, u

'emačkoj +Arakcije crvene armije, u )taliji +@rvene brigade, a u :elikoj 3ritaniji +3rigadegnevnih. Zbog nedovoljnog +borbenog iskustva, te organizacije su se veoma brzo

povezivale sa već postojećim narodno-oslobodilačkim pokretima, pre svega sa (alestinskimoslobodilačkim pokretom, koji je imao bogato iskustvo stečeno u borbi protiv )zraela. 6a veza


3/24

se posebno osetila u izboru koncepcije i doktrine oru%anih aktivnosti, koje su bile primerenesocijalnoj sredini u kojoj su se aktivnosti odvijale.

Zbog relativne zatečenosti merama dr%avne represije, novonastali teroristi su bili prinuđeni daveoma neplanski pređu u ilegalu, primenjujući, pre svega, ju%noameričke +recepte. 6o,

ponekad, nije davalo dobre rezultate, ali su ipak postigli više spektakularnih uspeha, što jeohrabrilo ekstremiste da nastave borbu.

(očetni uspesi doprineli su usavršavanju strategije i taktike borbe, prilagođene društveno- političkim speciičnostima njihovih zemalja. 'eke od organizacija, kao što su nemački >4A"Arakcije crvene armije$ i italijanske +@rvene brigade, opredelile su se za tzv. gradsku gerilu,u kojoj su imale dosta uspeha.

+Tehnologija teroriza iz to! perioda ože "e razložiti na "lede#e $oponente&

- organizaciona struktura terorističkih organizacija je uvek u unkciji ciljeva organizacije i čininajcelishodniji mehanizam za rukovođenje, koji ostvaruje unapred određene i ormulisane

političke ciljeve, izvođenjem selektivnih terorističkih akata. 'a čelu većine terorističkihorganizacija u tom periodu bile su tzv. strateške direkcije, koje su određivale političku linijudelovanja i strategiju oru%ane borbe, ali i mete napada, pri čemu su uzimani u obzir dugotrajni

politički ciljevi organizacije. ! njenoj nadle%nosti je bila i centralna arhiva, u koju su seslivali podaci značajni za rad organizacije, kao i za odr%avanje veze s drugim terorističkimorganizacijama i grupama. ;irekcija je obično imala odeljke za političku, vojnu i

propagandno-inormativnu delatnost. :ojni odeljak je rukovodio oru%anim ormacijamaorganizacije i starao se o obuci, naoru%anju i opremi i centrima za obuku terorističkihormacija. 'ajčešće su imali ilijale po velikim gradovima, koje su bile manje ili višeautonomne. 6e osnovne gradske ormacije su deljene na udarne grupe, a one na ćelije sa petdo šest terorista. Svaka ćelija je imala konspirativno ime i širu za identiikaciju

- inrastruktura terorističke organizacije je bila postavljena u obliku koncentričnih krugova. !centru je bilo tzv. tvrdo jezgro, koje su činili ideološki i verski lideri, indoktrinirane osobe ilianatici, spremni i na najviše lične %rtve. ! drugom krugu, širem, bili su pomagači i jataci,koji su se često organizovali u političku partiju koja se legalnim sredstvima borila zaostvarenje cilja. 5buka ljudstva se sprovodila planski i sistematski. (osebna pa%nja je

posvećivana postupnosti& počinjalo se od kurirskih i osmatračkih zadataka, nastavljalo sasavlađivanjem borilačkih veština, a završavalo obukom u korišćenju eksploziva, oru%ja svih

vrsta, izradi priručnih sredstava za uništavanje i onesposobljavanje i slično

- inansiranje terorističke delatnosti u tom periodu zasnivalo se na tzv. samoinansiranju putem +eksproprijacije. ! praksi, to se sprovodilo preko pljački, provala u banke, otmicaljudi radi iznuđivanja otkupa i raznih ucena. ;o sedamdesetih godina, otmice su bilekarakteristične samo za ju%noameričke terorističke i razbojničke grupe. =eđutim, kada je*7


4/24

eikasniji od provala u banke, a bio je i manje rizičan jer se mogao izvesti na veomaneprimetan način

- planiranje terorističkih akata obavljalo se veoma bri%ljivo i detaljno. :elika pa%nja je posvećivana iznenađenju, ali i izboru objekata napada, merama obezbeđenja statusa lica koja

su odabrana kao objekti napada i njihovim dobrima, kao i načinu izvođenja terorističkog akta.

Za taj period karakteristično je da su terorističke grupe samostalno birale ciljeve i objektenapada i o njima prikupljale podatke. ! akcijama terorista bio je naglašen elementsamo%rtvovanja, koji se graničio sa anatizmom "taj element je postao jedna od osnovnihkarakteristika terorista sa 3liskog istoka, posebno posle naglog povećanja uticaja iranskihislamskih undamentalista osamdesetih godina veka, a ostao je kao glavna karakteristikatzv. bombaša-samoubica i danas$. Sada je anatizam posebno karakterističan za teroriste sa3liskog istoka, čečenske šehide i +crne udovice i teroriste 4l ?aide.

Teroriza %% ve$a i nove &ore na e'(narodno nivo(

(očetkom devedesetih godina veka, autohtone i manje-više samostalne terorističke grupe počele su da slabe i da preispituju svoje undamentalne postavke.

(eriod od *79B. do *790. godine, označila su dva uporedna procesa. S jedne strane, regularnesnage bezbednosti mnogih zemalja su povukle nekoliko značajnih poteza, kojima su pojedineterorističke organizacije razbijene ili naterane da napuste tradicionalna polja dejstva, a s drugestrane, za delove terorističkih organizacija, koji su prebegli iz matične zemlje u inostranstvo,zainteresovale su se obaveštajne slu%be, koje su preuzele kontrolu i otpočele manipulaciju sanjima.

)stovremeno, došlo je do čvršćeg povezivanja raznorodnih terorističkih organizacija naosnovu zajedničkog interesa za pre%ivljavanje. ! okviru te +međunarodne saradnje,terorističke organizacije su često u kontaktu sa terorističkim grupama, stvorenim uz pomoć i

podršku pojedinih obaveštajnih slu%bi ili sa grupama terorista koji su bili u vezi saspecijalizovanim organima pojedinih dr%ava. 6ako se, dobijanjem +pokroviteljstva, pojaviodr%avni terorizam.

4merički ekspert za terorizam, 2ahija Sadovski, tvrdi da se + suočavamo sa nivoomorganizacije višim od bilo čega do sada viđenog .

)nteresantno je da su na svetu trenutno najopasnije terorističke grupe i organizacije koje jesvojevremeno organizovala i pripremila @)4 za dejstvo protiv sovjetskih trupa u 4vganistanu.!ostalom, i sam 5sama bin Daden, +svetski terorista broj *, protiv koga se sada vodi pravirat, bio je +pitomac američke tajne slu%be. Slična stvar je i sa iranskim terorističkim grupamai organizacijama i drugim teroristima, na primer u Eečeniji, koji su bili usmereni protivtadašnjeg +crvenog neprijatelja. 6o je bila investicija hladnog rata koja je donosila proit alikoja sada ispostavlja račune za naplatu.

1ksperti tvrde da se sve manje primenjuju stari oblici terorizma. 'aime, sve je manjetradicionalnih, čvrsto povezanih i organizovanih, te iz jednog centra rukovođenih terorističkih

organizacija i mre%a, a sve više +domaćih, etnički i verski inspirisanih terorista kojima je publicitet dovoljna nadoknada za sve rizike kojima se izla%u. 6o se, međutim, ne mo%e reći za


5/24

vođe, koji sve više imaju veoma visoke političke pretenzije ili se čak nalaze na visokim političkim polo%ajima.

)stra%ujući neke novije terorističke akte, grupa rancuskih analitičara je došla do zaključka da je većina terorističkih aktivnosti tzv. gradske gerile izvedena u blizini sedišta velikih

inormativnih agencija, u vreme pripreme udarnih inormativnih emisija na radiju i nateleviziji ili u vreme odr%avanja neke medijski zanimljive aktivnosti, kao što su veliki sportskispektakli, organizovane proslave nekih značajnijih jubileja i slične maniestacije na kojima seokupljaju mase ljudi. 5snovni razlog za to bila je mogućnost za medijsko prikazivanjeterorističkog dela i pominjanje izvršioca terorističkog akta "kakvi politički ili drugi eekti semogu očekivati ako niko ne zna ko je izvršio teroristički aktF$. ;rugim rečima, +oduzmiteteroristima mogućnost predstavljanja njihovih dela preko sredstava javnog inormisanja tzv.

preuzimanje odgovornosti za izvršeno delo, smanjili ste eekte terorističkih akata na javnomnjenje za bar pedeset posto, zaključuje Gerar Halian, rancuski analitičar i dobar poznavalac

problematike borbe protiv terorizma.

! poslednje vreme, gubi se granica između terorizma i organizovanog kriminala niko više nemo%e da razgraniči dokle se%e terorizsm s odakle počinje kriminal najni%e vrste. >azlog je

prost # tamo gde se razvija terorizam, postoji odlična podloga za organizovanje sistematskog, planiranog i organizovanog kriminala jer se te dve delatnosti izvanredno dopunjavaju.

'ajviše zabrinjava napredak tehnologije i mogućnost da se lako dođe do uputstava kako da seteroristički akt pripremi i izvede, pa i na +amaterski način i sredstvima koja su dostupnasvima "koja se nalaze slobodno na tr%ištu i za koja nije potrebna posebna dozvola zanabavku$. 2oš sedamdesetih godina veka, teroristička organizacija +Irvatskorevolucionarno bratstvo štampala je priručnik za teroriste "o tome će biti više reči kasnije,

prilikom analize terorističke akcije +Aeniks+$ sredinom osamdesetih, pojavilo se više publikacija američkog porekla, u obliku stripa, skoro bez teksta, o tome kako se pripremajudiverzantska sredstva za izvođenje terorističkih akata početkom devedesetih, internacionalnateroristička mre%a 4l ?aida je izradila tzv. teroristički praktikum, koji je štampan u nekolikomiliona primeraka, na više jezika, pa i na srpskom, odnosno hrvatskom. ?asnije se pojavila iinternet verzija tog teksta na engleskom jeziku. ! tom praktikumu, pored klasičnih sredstava ialata, objašnjava se i do detalja razrađuje izrada kompjuterskih virusa "koji se mogu naručitielektonskom poštom$, raznih komponenti sredstava za onesposobljavanje elektronskihsistema veze i slično.

5sim toga, mnogi proizvodi industrije proizvoda široke potrošnje imaju tzv. dvojnu namenu, i

nije potrebno posebno znanje da se različite bezopasne komponente spoje u opasneeksplozivne neprave ili visoko toksične materije. 6akvi proizvodi se, najčešće, mogu nabavitina tr%ištu po dosta pristupačnoj ceni "na primer, dosta jak eksploziv se mo%e napraviti odšećera, pamučne vate, sumpora i ćumura, naravno, uzetim u određenim razmerama$.

6akođe, napredak u istra%ivanjima u oblasti bio-medicine, omogućio je da se neke opasne bakterije i virusi izdvoje i upotrebe kao biološko oru%je. 6ome je doprineo i neregulisanistatus biološkog oru%ja na međunarodnom nivou i teškoće međunarodne zajednice da ostvarikontrolu nad takvom vrstom eksperimenata ili sprovođenja odluke o zabrani korišćenja tevrste oru%ja u svetu. Za sada, preko trideset visoko otpornih virusa i bakterija, izazivačavisoko zaraznih i smrtonosnih bolesti, mogu da se koriste u masovnim napadima na pojedine

delove sveta. =eđu njima su najrasprostranjeniji antraks, %utica, velike boginje, kolera, grip,ebola i drugi. Slučaj napada antraksom na S4; posle spektakularnog terorističkog napada na


6/24

'jujork i :ašington **. septembra /BB*. godine, veoma je ilustrativan u tom pogledu, pogotovu što je ustanovljeno da antraks potiče iz nekih američkih vojnih laboratorija u kojima je korišćen kao agens u eksperimentima, pa je nepa%njom iznet van restriktivnog prostora "to je zvanična verzija objašnjenja pojave antraksa iz vojnih laboratorija u slobodnom opticaju$.

6erorizam često slu%i za prikrivanje slabosti i nemoći neke organizovane sile da se društvunametnu sopstveni stavovi, politika i interesi. 6ipičan primer su teroristićki akti šiptarskihterorista na ?osovu i =etohiji i agresija '465-a na S>2 tokom *779. i u prvoj polovini *777.godine. :iše ili manje, zavisno od trenutne međunarodne političke situacije i interesa velikihsila, pre svega S4;, teroristi sa tog prostora u%ivaju podršku nekih uticajnih međunarodnihčinilaca.

6a podrška postojećim terorističkim organizacijama ogleda se u inansiranju, isporukamaoru%ja, obučavanju, pru%anju utočišta, snabdevanju putnim ispravama, logističkoj podršci idrugom. !očava se i direktna teroristička podrška i delatnost pojedinih zemalja nameđunarodnom planu, što se ispoljava organizovanjem terorističkih grupa koje se iz zemlje ili

sa teritorije trećih zemalja ubacuju u zemlju objekat dejstva, ili se ormiraju unutar zemlje čije bezbednosne interese nastoje da ugroze.

Sem toga, pojedine dr%ave izvode terorističke akte preko svojih obaveštajnih slu%bi i drugihorganizacija specijalizovanih za takve delatnbosti.

'amera tvoraca +novog svetskog poretka jeste da se čvrstom organizacijom i primenom svihraspolo%ivih sredstava prisile, uspostavi poredak koji će odgovarati njihovoj zamisli. =etodiza sprovođenje pojedinih segmenata njihovog plana tipično su teroristički& pritisci, ucene,izolacija, progoni +neposlušnih i slično.

! koncepciji nastupa prema zemljama objektima napada, primenjuju se i metodi koji suosuđeni i zabranjeni (oveljom !jedinjenih nacija. 2edan od njih je i korišćenje secesionizmakao oru%ja za postizanje političkih ciljeva, budući da se secesionizam kvaliikuje kaoterorističko delo. 'a takav način je razbijena SA> 2ugoslavija, na sličan način je pokušanorazbijanje S> 2ugoslavije njenim pretvaranjem u hibrid nazvan +dr%avna zajednica "do sadanezabele%en u međunarodnoj pravnoj praksi$, a u okviru nje se sada pokušava razbijanjeSrbije okupacijom ?osmeta, podsticanjem pobune na jugu Srbije i buđenjem separatizma u:ojvodini.

! poslednjoj deceniji veka, odr%ano je desetak međunarodnih konerencija i samita ne

kojima je raspravljno kako organizovati i realizovati borbu protiv terorizma. !svajani su razniopšti principi suprotstavljanja i planirane razne konkretne mere, od dogovora o zabrani izvozanaoru%anja i vojne opreme onim zemljama koje podr%avaju terorizam "6okio, *798. godine$,

preko saglasnosti o nečinjenju ustupaka teroristima prilikom otmice "Jrupa


7/24

terorističkih napada u svetu u *77C. godini povećan za 0


8/24

=uslimani tada već počinju da insistiraju na uvođenju u društvene standarde nekih svojihzakona i običaja kao što je, na primer, halal "propisi po islamskim standardima$ posebno kad

je u pitanju hrana, koja se priprema i čuva na speciičan način. S ciljem ispunjenja svojihzahteva, vršiće razne vrste pritisaka na velike prodajne lance supermarketa tra%eši da se

policama u prodavnicama obele%ava hrana koja je +čista, odnosno +nečista. ! nekim

zemljama će tra%iti od vladajuće garniture i administracije da se uvede deo šerijatskih zakonau neke oblasti društvenog %ivota "škole, porodični %ivot, pravila ishrane u internatima, vojsci, bolnicama i sličnim ustanovama$. 6o se već dešava u sledećim zemljama, u kojima je procenat muslimanskog u pdnosu ne celokupno stanovništvo između C i *BK&

0ran1("$a =uslim 9K0ilip,ini =uslim CK/ved"$a =uslim CK/vaj1ar"$a =uslim L.0K2olandijerland" =uslim C.CK

Trinidad i Toba!o =uslim C.9K

?ada muslimani dostignu *BK od ukupne populacije, mogu pokušati da neke od svojihzahteva ostvare silom "6akav slučaj se desio u (arizu pre izvesnog vremena kada su izbiliveliki ulični neredi i kada je spaljen veliki broj automobila$. ! sličnim situacijama, bilo kakvaaktivnost koju muslimani ocene kao neprijateljsku, mo%e voditi ka pobuni i neredima ćirokihrazmera "! 4msterdamu su izbili veliki neredi pošto su objavljeni neki stripovi u kojima jeglavna ličnost prorok =uhamed$.

! sličnoj opasnosti se nalaze i zemlje u kojima je procenat muslimanskog stanovništvaizmeđu *B i /BK, tvrdi Iamond&

3ijana =uslim *BKIndija =uslim *0.LKIzrael =uslim *8KKenija =uslim *BKR("ija =uslim *B - *CK

?ada procenat muslimanskog stanovništva pređe /BK, mo%e se očekivati pojava učestalihnereda na verskoj osnovi, ormiranje ormacija d%ihad militija, sporadična ubistva iNili

paljevina crkava i sinagoga. 6akav slučaj je sa 1tiopijom&

Etiopija =uslim 0/.9K

:eć kod LBK muslimanskog stanovništva, piše Iammond, dolazi do masovnih oru%anihsukoba, masakra pojedinih grupa druge vere, učestalih terorističkih napada i oru%anih sukobarazličitih naoru%anih milicija "'aravno, u međuvremenu i ugro%ena strana ormira svoje

milicije$&


9/24

)o"na =uslim LBK4ad =uslim C0.*KLiban =uslim C7.


10/24

'aravno, konstatuje Iammond, to nije slučaj. ?ad uspostave takvo društvo u okviru jedne iliviše zemalja, oni počinju međusobne sukobe zbog raznih uzroka ) povoda.

M% devetoj godini &ivota učio sam razne !anone araps!og načina &ivota' Shvatio sam da jemoj brat protiv mene, ali ta!ođe i da smo nas dvojica protiv našeg oca( normalno je da jenaša porodica protiv rođa!a a da smo svi zajedno protiv !lana( pošto smo na ne!i način ipa!

sa njima u istom !lanu, mi smo protiv drugog !lana i protiv plemena( međutim, naš !lan je u sastavu jednog plemena a ono je protiv drugih plemena do! su sva plemena zajedno protiv sveta neverni!a' Deon !ris, u svom opisu had%iluka pod naslovom M6he IajM.

;obro je podsetiti se da u mnogo zemalja, kao što je Arancuska, na primer, muslimanskostanovništvo %ivi koncentrisano oko njihovih nacionalnih getoa "4l%irce ćete retko naći umarokanskim, ili =arokance u senegalskim kvartovima, mada su svi muslimani$. 5ni se neintegrišu u društvo u kome %ive. 'a protiv, nastoje da to društvo integrišu u svoju zajednicu u

kojoj će oni biti dominirajući aktor. )stovremeno, oštro i nasilnički deluju u odbrani svojihstavova, navika, običaja i vere.

Sve do početka rata u 4vganistanu koji je vodio SSS> od *7


11/24

sredstava, versku indoktrinaciju, iniltraciju među islamsku populaciju, obrazovanje kadrova,regrutovanje terorista, njihovu obuku, krijumčarenje oru%ja i uvoz terorista.

Terori"ti-$i pra$ti$( or!aniza1ije Al7Kaida

Slu%ba bezbednosti :elike 3ritanije, =) C, zaplenila je početkom /BB*. godine, teroristički praktikum pod nazivom M )ilitary Studies in the *ihad #gainst the TyrantsM.

5vaj teroristički praktikum je štampan u =ančesteru /BBB. godine i distribuiran je među pripadnicima ogranaka 4l-?aide u :elikoj 3ritaniji. 4l ?aida ima čvrste i jake veze uislamskoj zajednici koja postoji u :elikoj 3ritaniji. (rema ocenama =) C, 4l-?aidu poma%u

brojni donatori iz redova bogatih muslimana, a broj simpatizera 5same bin Dadena iz redova populacije starosti od *8-/C godina, svakim danom sve više raste. 6o je još jedan dokaz,smatra se u krugovima analitičara britanskih tajnih slu%bi da islamski terorizam nije motivisanekonomskim već verskim razlozima - ceo svet je jedinstena islamska dr%ava "!mma$, uređena

prema islamskim propisima "vladanje po ?uranu i šerijatskom pravu$, a jedini suveren i pretpostavljeni gospodar je 3og "4lah$. (rema istim izvorima, 4l-?aida počiva na idejisveislamskog bratstva. 6a organizacija ima uticaj i na novine na arapskom jeziku koje seštampaju i distribuiraju u :elikoj 3ritaniji. ;ovoljno je podsetiti se da je arapski list M4l-Oudsal-4rabiM, koji izlazi u Dondonu, ebruara *779.godine objavio zloslustni nagoveštaj aričkihterorističkih akcija. ;esetog ebruara te godine, 4merikanci su u istom listu upozoreni još

jednom u ime takozvane M?oalicije muslimanskih grupa u 3ritanijiM da su na meti iznenadnihnapada M4lahovih boracaM. 6a upozorenja niko nije shvatio ozbiljno, jer niko nije shvationjihovo pravo značenje. Sad se zna da je to je bila atva 5same bin Dadena o kojoj se tolikogovori posle terorističkih napada na 'jujork i :ašington.

)zmeđu ostalih štampanih materijala na arapskom jeziku, štampan je praktikum za teroriste.?njiga ima *9B stranica, pisana je na arapskom jeziku, i obrađuje pojedine teme iz vojne iterorističke obuke, strategije i taktike koji se neguju u Mterorističkoj skoliM 4l-?aide. )z

praktikuma se mo%e videti način obuke, strategija i taktika izvođenja terorističkih akcija koju primenjuje ova teroristička organizacija sa svojim lokalnim mre%ama, što stručne slu%be ispecijalne antitgerorističke jedinice mogu iskoristiti u obuci za eikasniju borbu protivterorizma.

(rema proceni rukovodstva 4l-?aide, pisanje ovakvih praktikuma ima višestruki značaj&štampanje jedne ovakve knjige je jetinije nego obuka terorista u kampovima, a tajnost obuke

je višestruko povećana "nema opasnosti od otkrivanja koncentracija terorista u logorima zaobuku, niti vidljivih znakova inrastrukture, makoliko ona bila rudimetnarna$.

(o ovom principu, terorista se samoobučava uz korišćenje praktikuma, moguće je obučititeroriste po raznim delovima sveta a uopšte ne doći u kontakt s njima praktikum ide Miz rukeu rukuM, mo%e se otokopirati i na druge načine umno%avati. 6ime se širi duh d%ihada.

5vakva MliteraturaM inspiriše terorizam terorista obučen po njoj mo%e sam i da osnujeterorističku ćeliju, izvrši akciju i nestane, a da tragovi koji ostanu nikad ne dovedu do 4l-?aide akcije ovako obučenog i usmerenog teroriste, 4l-?aidu ne koštaju gotovo ništa aorganizacija uvek mo%e da porekne učešće u terorističkim akcijama, ako joj to odgovara, ili

da preuzme odgovornost, ako se oceni da je trenutak za to.


12/24

5naj ko se uči terorizmu iz ovog praktikuma u principu mo%e da nauči da izvede samo jednuakciju, na primer, da napravi improvizovanu minu, da tu minu negde postavi, da od nje neko

pogine i ništa više. 4l-?aida je postigla svoj cilj a samim tim, povećana joj je popularnostmeđu budućim teroristima.

4l-?aida, osim pisanih materijala, distrubuira i kompakt-diskove sa uputstvima o pripremi irealizaciji terorističkih akata. 6ako je, *77C.godine, belgijska policija zaplenila veliku količinu@;-a koji su MnarezivaniM u toj zemljii, a na kojima je bio multimedijalni kurs terorizma.

(reteču ovih praktikuma čine takozvani M4narhistički kuvariM, koje su anarhisti još početkom veka pisali i distribuirali svojim istomišljenivcima, ali su oni, uglavnom, obrađivali

pitanja izrade improvizovanih minsko-eksplozivnih sredstava i njihovo postavljanje.

(očetkom sedamdesetih veka, štampan je još jedan teroristički pratikum. 'jegov autor je bio Irvat, 4dol 4ndrić. >adi se o M(riručniku za ideološku naobrazbu ustaških boracaM iliM5S:16')@) 3D423!>J4M. 4dol 4ndrić, koji je bio i vođa ustaške terorističke

organizacije MIrvatsko revolucionarno bratstvoM, priručnik je potpisao pseudonimomMIrvatski 4postol (lemićM. Stručnjaci za međunarodni terorizam ocenjuju ovaj priručnik kao

jedan od najbolje pisanih iz ove oblasti MliteratureM. ! njemu se obrađuje šezdesetak pitanja, počev od načelnih & M?oji je prvi i najva%niji uvjet za razvoj revolucionarne borbe u jednom područjuM, pa M?oji generalni plan revolucije odgovara današnjim prilikama u kojima senalazi hrvatski narod u domoviniM i tako dalje, do odgovora na pitanja M?ako se pravikemijska zapaljiva bocaM, M?ako se mina mo%e aktivirati pomoću lančane reakcijeM i do crte%a- šeme na kojoj je prikazan način sklapanja električnih upaljaca, uputstava za sabota%uautomobila, izazivanja po%ara, akcije protiv tenkova, pravljenje barikada i tako dalje...

5vaj priručnik su kasnije usavršavali pripadnici terorističke organizacije MIrvatskidr%avotvorni pokretM, čija je delatnost zbog radikalnog terorizma bila strogo kontrolisana uzemljama Zapadne 1vrope. 6akva jedna teroristička organizacija je posle dolaska 6uđmana navlast do%ivela da usred Zagreba odr%i Zemaljski osnivački kongres, a njen predsednik je biočak glavni ekspert za terorizam pri :rhovnom dr%avnom vijeću >epublike IrvatskeP

?orado 4luni bio je autor terorističkog praktikuma M@rvenih brigadaM, terorističkeorganizacije, čije je sedište bilo u )taliji. 5vaj praktikum je imao naslov M(ravila bezbednosti istila radaM. ! njemu su posebno razrađene različite situacije u kojima se mogu naćiMbrigadistiM. 6ako na primer, pišući o operativnom sastanku, autor navodi da je uvek potrebnoobavestiti nekog iz vrha organizacije da se sastanak odr%ava. =esto sastanka se mora pa%ljivo

proučiti kako bi se obezbedila laka kontrola bezbednosne situacije i eventualno povlačenje. 'a mesto sastanka se uvek mora doći ranije i uvek je potrebno osmotriti okolinu pre dolaskana samo mesto sastanka. !hapšenim MbrigadistimaM se nala%e da daju samo one podatke kojisu napisani u dokumentima koje nose. (od pretnjom smrti, ne smeju se odati ostali članoviorganizacije "ista pravila kao kod M=aijeM$.

(išući o merama opreza, 4luni navodi da kad se MbrigadistaM useli u nov stan mora da stvoriodređeni društveni lik i da taj lik prouči do najsitnijih detalja. =ora da odlazi i da se vraćauvek u isto vreme kako bi ostavio utisak da je zaposlen. Sa susedima mora da bude ljubazan ida im uliva poverenje. Svakog meseca mora da prekontroliše sav nameštaj i sadr%inu ormara,ijoka i drugih stvari u stanu i ukloni nepotrebne, opasne i kompromitujuće predmete.

M3rigadistimaM se savetuje da voze oprezno i uvek samo onoliko brzo koliko je propisanoograničenjem brzine, kako ih policija ne bi zaustavljala, i slična pravila bezbednosti.


13/24

;rugim rečima, propisan je proil teroriste koga je trebalo da se pridr%avaju svi u organizaciji,odnosno izvršioci terorističkih akata na terenu u azi pripreme za izvršenje.

Slične praktikume su pisale i obaveštajne slu%be koje su se koristile teroristima da birealizovale neke od svojih ciljeva u borbi sa protivničkom obaveštajnom slu%bom. 'eke od

tih slu%bi su one, kojima su ti praktikumi bili namenjeni, nazivale Mborcima za sloboduM,MgerilcimaM i sličnim imenima za druge, ti gerilici su bili samo teroristi koje treba iskoristitiza ostvarenje sopstvenih ciljeva..

(oznat je M(raktikum za izvođenje diverzantsko-terorističkih akcijaM, koji je napisala(alestinska slu%ba bezbednosti - 5deljenje *< "Aorce *4? metod

o interogationM - odnosi se na to kako saslušavati zarobljenika, odnosno M%ivi jezikM "bio jenamenjen avganistanskim borcima protiv @rvene armije$.

)nteresantno je da je prvi priručnik koji je @)4 namenila isključivo avganistanskim pobunjenicima, bio izrađen u obliku stripa "bez reči$ jer se smatralo da je nivo obrazovanjaavganistanskih pobunjenika, posebno (aštuna, bio jako nizak, te da je procenat nepismenih,odnosno onih koji ne bi shvatili to što je napisano, veoma visok.

(raktikum M=ilitarQ Studies in the 2ihad 4gainst the 6QrantsM je priručnik koji je otkriventokom mnogobrojnih racija i istraga /BBB.godine i izrađen je re%iji Mteroriste broj *M, 5same

bin DadenaM. ! njemu su obuhvaćene gotovo sve aktivnosti terorista u izboru, pripremi,obuci, organizaciji obaveštajnog rada, izradi eksplozivnih, hemijskih i bioloških sredstava zanapad, postupci u raznim situacijama, logistika i drugo što olakšava rad grupe, pa i celokupneorganizacije terorističkog tipa.

;elovi teksta tog priručnika su nala%eni u 3osni i Iercegovini, na bojištima, na kojima sunađena tela izginulih Msvetih ratnikaM, na ?osovu i =etohiji "u na brzinu napuštenim bazamaalbanskih terorista$, u =akedoniji, u napuštenim bunkerima i podzemnim skloništimaterorista. (riručnici su bili na arapskom, engleskom ili na albanskom jeziku, zavisno odmogućnosti i potreba terorista i znanja stranih jezika MkursistaM. 'ala%ene su takođe i beleškekoje su vodili MkursistiM na kursevima obuke za terorističke aktivnosti. ?oliko je priručnik bio

opširan, sveoubuhvatan i MkoristanM, pišu i mnogi strani analitičari, ako što je 6om IaQs,analitičar agencije M4ssociated (ressM&

?ao što se naslućuje, priručnik jasno pokazuje da trag vodi ka organizaciji 4l-?aida, mada niu jednom delu teksta nema reči o pravom autoru, niti o onom ko inansira ceo projekat.=eđutim, kad se ima u vidu sve što je poznato o aktivnostima terorista, mo%e se zakljušiti da

borba protiv njih neće biti ni kratka, ni laka jer moderni terorizam se koristi najsavremenijimdostignućima tehnike i tehnologije, ima razvijen sistem MškolstvaM, inrastrukturu, ceologistički sistem i drugo što je potrebno za dugotrajnu borbu i opstanak. Sem toga, nije više u

pitanju usamljeni i izolovani teroristički pokret jer se terorizam proširio na skoro celi svetsistemom MprelivanjaM, kakav je primenjen na 3alkanu, na prostorima nekadašnje 2ugoslavije.


14/24

S druge strane, interesantno je da se primećuje da, bez obzira na to što, prividno, terorističkeorganizacije i grupe dejstvuju nepovezano, iza njihovog delovanja stoji velika i sna%naorganizacija, sa razvijenom inrastrukturom, inansijskom podlogom i zemljama koje je,doduše tajno, podr%avaju ili se bar ne ograđuju od delovanja tog svetskog terorističkog centra,koji, bar za sada, sa dosta uspeha rukovodi teroristima u svetu.

0atva )in Ladena

Jodine *778, posle poterivanja iz Sudana, 5sama bin Daden se vratio u 4vganistan, besanzbog tog postupka sudanske vlade koja je popustila pod pritiskom S4;. 6ada je objavio prvuatvu "smrtnu presudu$, pozivajući svoje sunarodnike da ubijaju 4merikance u Saudijskoj4rabiji. MZidovi represije i poni%enja ne mogu se srušiti drugačije sem kišom metaka,M

poručio je tom prilikom. Aatvu je proširio dve godine kasnije na sve što je američko i na sve4merikance i @ioniste, ne praveći razliku između vojnika, civila, %ena i dece. @iljevi napadaviše nemaju geograsko ogranjičenje a napadi su čak pozeljni i na teritoriji S4;.

O"aa )in Laden i teroriza ( "vet(

4ko je terorizam u međunarodnim opkvirima, čija su meta bili 4merikanci tokom protekledve decenije, igde imao svoje utočište i svog mecenu, onda je to bio 4vganistan samisterioznim 5samom bin Dadenom, sredina i ličnost koji su najbli%i idealu ekstremista iterorista zemlji u kojoj se %ivi prema striktno primenjenim islamskim zakonima i čoveku kojiinansira sve aktivnosti islamskih terorista u svetu, pod uslovom da su upereni protiv S4; icionizma a u korist širenja islama kao jedine svetske religije.

(rema sarajevskoj novinarki ;anki Savić i listu MSlobodna 3osnaM od *9. januara /BB*.

godine, 4vganistan je inspiracija, nezamenljiva baza za operacije, rezervoar potencijalnihkamikaza i borbena linija na kojoj se uspostavljaju najznačajniji kontakti i veze. 6o je takođe


15/24

mesto na kojem 5sama bin Daden eksperimentiše sa hemijskim naoru%anjem, kako tvrdeamerički stručnjaci. !česnici u gotovo svim napadima na S4; i njihove saveznike tokom

poslednje decenije veka, savladali su veštine ratovanja i postavljanja eksploziva uavganistanskim logorima za obuku, uključujući tu i one koji su *779. godine postavili bombeu dve američke ambasade u istočnoj 4rici. =nogi polaznici kurseva iz logora za obuku u

4vganistanu, stigli su i na ratišta na prostorima nekadasnje 2ugoslavije posredstvom iranskih(azdarana, libanskih Iesbolaha i vlada nekih ekstremno islamistički orijentisanihmuslimanskih zemalja.

! takvom kontekstu, zastrašujuće zvuče inormacije iz S4;, koje su obletele svet **.septembra /BB*. godine, o terorističkim napadima udarom otetim putničkim avionima nazgrade Svetskog trgovinskog centra u 'jujorku i (entagona, eksplozijom automobila bombe ugara%i Stejt departmenta u :ašingtonu i rušenja otetog putničkog aviona u blizini (itsburga.

(ored toga, od ukupno ** otetih putničkih aviona, koliko su američke vazduhoplovnekompanije prijavile tokom **. septembra, još četiti aviona se srušilo u blizini velikih gradova

S4;& u dr%avi (ensilvaniji, na aerodromu M;alasM u :ašingtonu i u dr%avi :ird%iniji, dok je jedan avion oboren vatrom američke vojne avijacije i protivvazdušne odbrane.

Za ostala tri oteta aviona nema podataka, ali se pretpostavlja da su se ili srušili u teškodostupnim planinskim predelima, ili da su napustili vazdušni prostor S4;. ;a li je to početakrealizacije atve koju je objavio 5sama bin Daden početkom devedesetih godina veka oormiranju svetske islamske antiameričke i anticionističke armije koja će napadati američke iizraelske vitalne ciljeve čak i na teritoriji S4;, srcu svetskog cionizmaF

)nteresantno je da, sem u slučaju napada na 'jujork, kontrola letenja nije registrovala, ili se to bar ne saopštava, skretanje aviona sa uobičajenih ruta, predviđenih za putničke avione.

4merička @entralna obaveštajna agencija "@)4$ procenjuje da je od CB do 4, 164 i drugih evropskih i ju%noameričkih ilegalnih iterorističkih grupa i organizacija. 5baveštajne slu%be nekih zemalja iz bliskoistočnog regiona

procenjuju da je oko CBBB regruta prošlo obuku u nekom od 3in Dadenovih logora za obuku u4vganistanu. ! jednom od tih logora, prema istim izvorima, obučava se grupa terorista zarukovanje hemijskim borbenim sredstvima, otrovima raznog porekla i raznim biološkimagensima.

6okom /BBB. godine, ljudi koji su obučavani u logoru za obuku 4bu Iabab, vršili sueksperimente sa hemijskim sredstvima na psima, zečevima i drugim %ivotinjama,upotrebljavajući nervni gas. ! jednom drugom logoru, vrši se obuka u izradi MmodernihM

bombi od komercijalno dostupnih hemikalija i otrova, koji su već isprobani na %ivotinjama ilina zarobljenicima...

M!loga 4vganistana je sada potpuno jasna,M iznosi =ajkl 4. Sihan, bivši koordinator odsekaza antiterorizam pri Stejt ;epartmentu, koji je decembra /BBB. godine imenovan za

http://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/ZastoAlkaidaTeroristickiNapad.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/ZastoAlkaidaTeroristickiNapad.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/ZastoAlkaidaTeroristickiNapad.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/ZastoAlkaidaTeroristickiNapad.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/ZastoAlkaidaTeroristickiNapad.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/KRIMINOLOGIJA/ZastoAlkaidaTeroristickiNapad.htm


16/24

pomoćnika generalnog sekretara !' za mirovne operacije. M:ideli smo da svaki pripadnikislamskih militantnih grupa kao cilj ima pribli%avanje svom utočištu # 4vganistanu i, u manjojmeri, )ranu, jer su im to jedina dva preostala utočišta, ako se izuzmu krizna %arišta uZakavkazju i na 3alkanu.M

(rocenjuje se da je tokom prve polovine /BB*. godine više od *BB muškaraca, regrutovanihod strane 3in Dadenove organizacije i njoj srodnih grupa, bilo obučavano u logoru kojim jekomandovao 4bu Iabab. 5vaj logor je deo velikog kompleksa za obuku mud%ahedina italibana u blizini mesta ;arunta, udaljenom oko *8 kilometara od granice ;%alalabada,

pokrajine na istoku 4vganistana. Dogor je na padinama planine a u njenom podno%ju jeizgrađeno više podzemnih skladišta u kojima je uskladišteno hemijsko oru%je, odnosnohemijska borbena sredstva.

=alobrojni dokazi o obuci u korišćenju eksploziva u logoru 4bu Iababa, pojavili su se uoptu%nici protiv 'abil abu 4kela, (alestinca koga su izraelske vlasti uhapsile juna /BBB.godine. (rema optu%nici, 4bu 4kel je saradjivao sa Iamasom, Iesbolasima i još nekim

ekstremističkim palestinskim organizacijama i grupama u Dibanu i )zraelu radi organizacije iučešća u napadima na vojne i civilne ciljeve na teritoriji )zraela. 'a osnovu te optu%nice,Stiven 1merson, američki ekspert za islamski terorizam, zaključio je da je (alestinac 4kelzavršio obuku u korišćenju eksploziva i eksplozivnih materija u logoru za obuku 4bu Iababau 4vganistanu, tokom *779. godine.

)stovremeno, instruktori iz organizacije 5same bin Dadena, pa čak i sam 5sama bin Daden, pojavili su se u 4lbaniji, u blizini logora za obuku albanskioh terorista iz tzv. 5:?, u okolinimesta 6ropoja, nedaleko od jugoslovensko-albanske granice, a bilo je inormacija da je veliki

broj njih učestvovao u masovnom pešadijskom napadu na jedinice :ojske 2ugoslavije u rejonugranične karaule ?ošare, izvršenom tokom agresije '465 na 2ugoslaviju u prvoj polovini*777. godine.

(utevi terorizma prema svetskim i evropskim centrima moći, posebno prema S4; iameričkom kontinentu su različiti, ali putevi islamskog terorizma ka Msrcu 1vropeM su veoma

jasni, što se ne mo%e sakriti, niti zataškati.

6alibani "studenti islama$ negiraju tvrdnju stranih eksperata da štite i skrivaju teroriste ili onekoji komanduju logorima za obuku terorista. :akil 4hmad =utavakil, talibanski ministarinostranih poslova, čak je energično izjavio da je pritisak na njegovu zemlju da protera 5samu

bin Dadena istovremeno i uvredljiv za islam i beskoristan. 5n je negirao da 3in Daden

inansira teroriste, tvrdeći da je Mtaj siromašak jedva dovoljno bogat da izdr%ava samog sebeM,te da Mnije bio u mogućnosti da planira terorističke operacije od kada njegove aktivnosti u4vganistanu izbliza kontroliše avganistanska garda. (rema toj izjavi, 5sama bin Daden je

pristigao u 4vganistan *778. godine, nakon proterivanja iz Sudana. 5 tome kako je on ostaona tlu 4vganistana, američki obavestajni izvori ka%u da je Mboravak u 4vganistanu 5sama binDaden dobro platioM što je talibanima olakšalo nabavke naoru%anja i vojne opreme za svoje

potrebe ali i povećalo mogućnosti potkupljivanja svetski uticajnih ljudi koji bi branili interesetalibana i skretali potragu za počiniocima terorističkih zlodela u svetu na pogrešnu stranu.=eđutim, @)4 prećutkuje činjenicu da je 5sama bin Daden, u stvari, njen pitomac jer je u4vganistan prvi put došao početkom osamdesetih godina prošlog veka kao dobrovoljac iuključio se u borbu protiv sovjetskih snaga na strani avganistanskih islamskih boraca, koje je

pripremala i organizovala @)4 u logorima za obuku u (akistanu. ;akle, i talibanu imud%ahedini, pa i sam 5sama bin Daden, su priozvod hladnog rata i napora američke tajne


17/24

slu%be da se slomi Mcrveni nepriujateljM. ?ada je to postignuto, sve te avganistanske grupe iorganizacije više nikome nisu bile potrebne. Eak ih se i @)4 odrekla. ;akle, jednostavno suodbačeni kao stare cipele. 5tuda, verovatno, i potiče mr%nja tih Mislamskikh svetih ratnikaM

prema 4merici i Zapadu...

4hmed Hah =asud, komandant pobunjeničke grupe u severoistočnom 4vganistanu, izjavio jeu jednom intervjuu koji je dao grupi britanskih novinara da se nalazi na čelu CC. brigade ukojoj ima oko usku Aederaciju, ali i delovanjeM5:?M, M5'4M i M4'4M na ?osovu i =etohiji i u =akedoniji, MtransormisanihM u političke partije, u odnosu na napadnute zemlje, Srbiju "ranije S>2$ i =akedoniju. !z to, raznimmanipulacijama, teroristi su pridobili jedan veoma uticajan deo međunarodne zajednice zasebe i sada te međunarodne činioce koriste za realizaciju svojih ciljeva, kao trojanske konje.6ako je, na primer, moglo da se desi da Iašim 6ači i 4gim Eeku, osvedočeni čelniciterorističke M5:?M "koja je zvanično MdemilitarizovanaM od strane !'=)?-a i ?A5>-a$,

postanu političke vođe koji zahtevaju ravnopravan status sa zvaničnim predstavnicima jednesuverene zemlje u razgovorima o perspektivi rešenja problema ?osova i =etohije, polazećiod ultimativnog zahteva za nezavisnost ?osova i =etohije a da to nikome iz međunarodnezajednice ne zasmeta, niti da iko na to stavi primedbu, bar što se tiče međunarodnih aktora,

involviranih u problem borbe protiv terorizma na 3alkanu. !z to, i jedan i drugi MbivšiMterorista su na platnom spisku !', kao njeni činovnici, a od *


18/24

čelu samoproglašene Mnezavisne dr%ave ?osovoM. 'jima svesrdno poma%u ubačeni islamskiekstremisti, specijalno obučavani za rad u takvim i sličnim situacijama. (reko ovakvih lica iorganizacija se, između ostalog, islamski teroristi ubacuju u ciljno područje svog delovanja anjihov zadatak je da stvore obaveštajno-operativnu i logističku mre%u, kao i da obuče lokalnoljudstvo za izvršenje terorističkih zadataka. 5bavljaju versku indoktrinaciju, ali i sami

uzimaju učešće u borbi i stvaraju terorističku inrastrukturu od pripadnika lokalnogstanovništva koje će delovati kao svetska multinacionalna mre%a čije će opredeljenje bitid%ihad protiv svih nemuslimana. 6akve ćelije stvorene od lokalnog stanovništva se priključujuglobalnoj terorističkoj inrastrukturi i kada obave zadatak, mogu da odu u sledeću zemlju naizvršenje sledeće akcije jer tu, na licu mesta, više nisu potrebne.

(ravi konkretni primeri ovakve šeme delovanja mogu se videti na slučajevima kriza i sukobau 3osni i Iercegovini, u 4lbaniji, na ?osovu i =etohiji i u =akedoniji.

A$1ionar"$o dr(,tvo TEROR

! započetom ratu islamskih terorista protiv sveta, tehnološki najsavršenije oru%je mo%e se pokazati manje eikasno od paketa s dinamitom, a kamion-samoubica postaje zastrašujućeoru%je, mnogo opasnije od laserski navođenih bombi ili krstarećih raketa.

6aj i takav neprijatelj sveta, naoru%an sredstvima, znanjem i verskim anatizmom, na Zapadu je popularno nazvan + #+I-#.S+- /.%0T1- T2.-..

6o je koalicija +tajnih ratnika islama iz 1gipta, Sudana, 2emena, (akistana, 4vganistana,Eečenije, 3osne, 4lbanije, 6urske, iz još nekoliko ekstremno orijentisanih islamskih zemalja,sa ?osova i =etohije i iz delova =akedonije, koji slično razmišljaju o potrebi vođenja verskei oru%ane borbe protiv +nevernika ili neprijatelja islama. 5rganizacija je globalna i njeni

pripadnici mogu se naći ne samo u 4vganistanu i Sudanu, već i u 3osni, Eečeniji, 4lbaniji,4l%iru, 1giptu, 1ritreji, ?eniji, 1tiopiji, Ailipinima, (akistanu, Somaliji, 6ad%ikistanu i drugim

bivšim muslimanskim republikama nekadašnjeg SSS>-a, Saudijskoj 4rabiji, Arancuskoj, 'emačkoj, :elikoj 3ritaniji, ali i u S4;. 5rganizacija je mnogo više teološka nego politička izaokupljena je proterivanjem zapadnih i uticaja drugih kultura iz islamskog sveta, rušenjemgranica između islamskih zemalja i ormiranjem jedinstvene muslimanske dr%ave svetskihdimenzija.

+6o je pravi muslimanski krstaški rat, ističe (ol 3remer, bivši američki ambasador, stručnjak

za terorizam i prvi američki administrator )raka. +6o predstavlja zaokret ka terorizmu,zasnovanom mnogo više na teološkoj osnovi, usmerenom prema grupama koje ne moraju dazastupaju precizne političke ciljeve. 6i ciljevi su široko predstavljeni i teško shvatljivi, pa je

borba protiv takvog terora i terorizma koji proizlazi iz njega, veoma teška i komplikovana, podvlači 3remer.

+;anas, obaveštajne slu%be S4; dr%e na svojim spiskovima terorističkih organizacija samošest glavnih islamističkih grupa. Eetiri među njima& Iesbolah iz Dibana, Iamas u ju%nomdelu Dibana i u nekim delovima )zraela i 1gipta, )slamski d%ihad u 1giptu i )slamskanaoru%ana grupa iz 4l%ira, nisu u poslednje vreme posebno napadale S4;, ali su zato uzele1vropu na nišan, zaključuje 3remer.


19/24

5ko 0BBB ratnika d%ihada u svetu poštuje i priznaje vođstvo 5same bin Dadena, kako navodi?enet ?azman, analitičar i stručnjak za terorizam 'aučnog centra iz :ašingtona. =nogi odnjih su iskusni borci sa iskustvom iz ratova u 4vganistanu, Eečeniji, 3osni, na ?osovu i=etohiji ili nekim aričkim zemljama, svi su anatični sledbenici najekstremnijih islamskihideja i ideologija.

(oslednje dve svetske sile koje su pokušale da uspostave dominaciju nad ekstremnimislamskim zemljama, bile su :elika 3ritanija u ) i prvim decenijama veka i SSS>osamdesetih godina veka. 5be su pretrpele bolne poraze od kojih se još uvek nisuoporavile. 'aprotiv, ali ne samo zbog poraza u ratu protiv islamista u 4vganistanu i uEečeniji, SSS> je do%iveo kolaps i nestao sa političke karte sveta, dok njegov naslednik,>uska Aederacija, ima ogromne probleme u borbi protiv ekstremnog islama koji nezadr%ivonagriza ruske matične teritorije.

! pozitivan bilans +4kcionarskog društva teror, s druge strane, mogu se upisati, pored gorenavedenih +uspeha, i ubistvo egipatskog predsednika Sadata, u znak odmazde zbog

potpisivanja mirovnog sporazuma sa )zraelom, pokušaj ubistva Iosnija =ubaraka *77C.godine, posle čega je usledila serija napada na +sve predstavnike stranih civilizacija na tlu1gipta "tu su uračunata i ubistva 9C stranih turista u ?airu i Duksoru tokom *77


20/24

preko tzv. nevladinih i humanitarnih organizacija, ormiranje više islamskih vojnih centara uZenici, 6ravniku, ?alesiji i Aojnici. :erski zvaničnici )slamske verske zajednice +pokrivalisu svojim izjavama i podrškom i aktivnosti islamskih undamentalista.

Sledeća aza obuhvatala je izazivanje nemira, sukoba i rata na etničko-religijskoj osnovi, uz

insistiranje na stvaranju islamskih entiteta, pa i dr%ava na tlu 3alkana, uz stalno jačanjeislamskog ekstremističkog krila. Hema koja je u prilogu teksta pokazuje kako se, u načelu,odvija jedna teroristička operacija koja ima za cilj secesiju, dakle, pretvaranje pojedinačnih,lokalnih i sporadičnih terorističkih akata u sistem sa jasnim političkim ciljem.

(oslednja aza bi trebalo da bude kontinuirano povezivanje islamskih zemalja du% tzv. zelenetransverzale +od ?abula do :elike ?laduše, kako je to objavio još *79B. godine imamIomeini, u svojoj najavi doktrine +izvoza islamske revolucije preko +izvoza svetih ratnika.

'aravno, to ne bi moglo da se događa bez, makar prećutnog, odobravanja onih snaga u svetukoje, zapravo, vuku glavne poteze. 5čito je da postoji prećutna saglasnost jedine preostale

supersile da se nastavi destabilizacija +doziranim delovanjem na 1vropu, da bi se starikontinent, više nego što je to uobičajeno, bavio političkim problemima i kriznim %arištima nasamom kontinentu, a manje ekonomskim povezivanjem i vojno-političkim osamostaljivanjemkoje bi vodilo udaljavanju 1vrope od 4merike.

#324# 02)# -/1I*#*# $-"%2 S I4*2) S22SI*2


21/24

apomene:5' 0ema je preuzeta iz !njige 6Teroristi7 8izdanje 6+ale!om7, "eograd, 599;


22/24

- ?ljuc za borbu protiv terorizma je internacionalna akcija i kooperacija zasnovana na promovisanju znanja i sloboda, a ne su%avanju i gušenju ljudskih prava. 'iko ne %eli da %ivi u policijskoj dr%avi. ?odekster se zala%e da se ljudskim pravima i slobodama izborimo protivterorističkih napada i nevinih %rtava, a ne da u atmoseri punoj osuđivanja, rasizma idiskriminacije tra%imo zaustavljanje u%asa. =i zastupamo potpuno novi kurs u borbi protiv

terorizma koji će razvijati multikulturalne vrednosti i mišljenja. 2asno je da se terorizam nezaustavlja novim nasiljem, a njegove posledice su uvek nesagledive.

=arija Dehto, koja je i direktor jedinice za javno internacionalno pravo u =inistarstvuinostranih poslova Ainske, smatra da su terorističke grupacije već toliko zastupljene u 1vropida su neophodne hitne preventivne mere&

- =oramo izabrati jedinstvenu evropsku praksu iz iskustava različitih evropskih zemalja.6akođe, neophodno je da se napravi jasan i jedinstven sudski pristup terorizmu. 6erorističkegrupe, pa i 4l ?aida, imaju potpuno nemoguće ciljeve, a politički nastupi su im ideološkemanipulacije mladim ljudima koji su neobrazovani, siromašni i %ive u izolovanim sistemima.

6akvima je najlakše manipulisati. 1vropa mora pomoći svim svojim narodima da postanu prosperitetni, inače će se suočiti sa novim %arištima nasilja.

Za$lj(-na razatranja

6erorizam je velika opasnost modernog vremena, konstatuju svi relevantni činioci svetskezajednice i nastoje da iznađu najbolji, najlakši i najeikasniji način da se tom zlu stane na put.

! ;eklaraciji !jedinjenih nacija o načelima međunarodnog prava i prijateljskim odnosima isaradnji među dr%avama u skladu sa (oveljom !jedinjenih nacija iz *7


23/24

'eke od terorizmom najugro%enijih zemalja usvojile su takođe posebne zakone kojima seinkriminiše teroristička delatnost u celini, a organima gonjenja daju posebna ovlašćenja inadle%nosti u pogledu postupka protiv terorista. 6ako je u 'emačkoj, *7


24/24

-zbog čega se toleriše da u nekom delu sveta postoje teritorije koje su pod potpunomkontrolom terorista tako da je pristup bilo kome drugom ko nije u organizaciji, onemogućen,čak ako se radi i o vojno-policijskoj operaciji koju ugro%ena dr%ava legalno rpreduzima

-ako terorizam pobedi i zavlada svetom, hoće li neki novi terorizam da započne rat protiv

pobednika

-šta će se desiti ako se jednog dana otkrije i doka%e da pojedine uva%ene dr%ave podstiču, pačak i inansiraju terorizam kao isturenu ruku svoje politike

-do koje granice se sme tolerisati postojanje terorizmaF

'aravno, iluzorno je pouzdati se u brzu i istovremenu eliminaciju činilaca koji o%ivljavajuterorizam, mada ga je adekvatnim merama suprotstavljanja moguće ograničiti, ali ne iiskoreniti. Stoga, ne treba mu davati nade jer ga ona hrani i jača. 'ajva%nije je biti uporan u

borbi protiv njega. ) nepopustljivP

Documents

Terorizam-rat u Kontinuitetu- Seminarski