Test Psihijatrija

TEST PITANJA IZ PSIHIJATRIJE

(Prof. dr sci. S.\uki} Dejanovi}, doc. dr sci. D.Ravani}, doc. dr sci. D. Petrovi}, doc. dr sci. G. Mihajlovi}, doc. dr sci. D. Ignjatovi} Risti}, ass. mr

sci. D. \okovi}, ass. mr sci. M. Jovanovi})

UREDNICI: Prof. S. \uki} Dejanovi}, doc. G. Mihajlovi} i doc. D. Ignjatovi} Risti}

SVEST 1. Karakteristike svesti ''o samom sebi'' daje: a) Frojd b) Jaspers c) Jung 2. Koja je psihi~ka funkcija evoluciono posmatrano najmla|a, ako se izuzme

volja ________________ 3. Psiha obuhvata pored svesnog i _________________ deo. 4. Termin ''nesvesno'' u psihologiju je uveo: a) Frojd b) Jaspers c) Jung 5. Sinonim u psihologiji za ''doìvljaj realnosti'' je: a) svest b) mi{ljenje c) percepcija 6. Od latinske re~i ''conscientia'' izveden je pojam: a) mi{ljenja b) svesti c) pam}enja 7. Biolo{ki deo li~nosti po Frojdu koji je pod uplivom ''principa zadovoljstva'' je __________________ 8. Deo li~nosti koji ima tendencije kompromisa izme|u biolo{kog i moralnosti po Frojdu je _______________ 9. Termin za savest (kao instancu li~nosti) po Frojdu je ____________ 10. Jasnost doìvljavanja sebe ima tri kvaliteta orijentacije: autopsihi~ku orjentaciju, alopsihi~ku orjentaciju i ______________________ 11. Svest i svesnost su pojmovi koji imaju: a) isto zna~enje b) razli~ito zna~enje c) kontradiktorno zna~enje 12. Frojdov termin za nesvesno je: a) super ego b) ego c) id

13. Frojdov termin za savest, kao instancu li~nosti je a) id b) ego c) super ego 14. Psihu ~ine svesni i _____________ deo li~nosti. 15. Po Frojdu, postoje tri instance li~nosti: id, _________ i super ego. 16. Poreme}aji svesti u {irem smislu su depresonalizacija, derealizacija, transformacije li~nosti i _______________ 17. Izmenjen doìvljaj sopstvene li~nosti je ___________________ 18. Izmenjen doìvljaj sopstvene okoline je ____________________ 19. Kad li~nost doìvljava da je neko drugi, a ne ona, to je ____________________ 20. Kvantitativni poreme}aji svesti su somnolencija, sopor i ___________ 21. Kvalitativni poreme}aji svesti su pomu}enja i _____________ svesti. 22. U stanja pomu}ene svesti ubrajaju se pored mentalne kontuzije, amentnih i

bunovnih stanja jo{ i _______________ 23. Za periode pomu}ene svesti pacijenti produkuju: a) potpunu amneziju b) delimi~nu amneziju c) psihogenu amneziju 24. Delirijum karakteri{u od pet navedenih samo dva psihopatolo{ka fenomena i

to: a) sumanute ideje b) halucinacije c) konfabulacije d) agnozije e) psihomotorni nemir 25. Amnezija za period suène svesti je: a) delimi~na b) potpuna c) psihogena 26. Suèna svest ili sumra~no stanje naglo nastaje, kratko traje i naglo prestaje.

Zavr{ava se ______________ snom.

27. Sumra~na stanja se javljaju kod dva od pet navedenih poreme}aja: a) psihoorganski sindrom b) epilepsija c) patolo{ko napito stanje d) pani~ni poreme}aj e) hipohondrija 28. U stanja suène svesti spadaju dva od pet navedenih poremeć aja: a) somnabulizam b) autizam c) fuge d) katatoni stupor e) delirijum 29. Oblik dislocirane svesti tokom spavanja, u kome se samo motorika aktivira je: a) katalepsija b) somnabulizam c) fuge 30. Besciljna lutanja su: a) piromanije b) fuge c) kleptomanije 31. ''Ve{ta~ki'' izazvano stanje suène svesti je _______________ 32. Autizam je poreme}aj: a) svesti u {irem smislu b) percepcije c) pa`nje 33. Pitanje bolesniku ''da li drugi mogu da ~itaju va{e misli'' ili '' da li vi znate {ta

druge osobe misle'', vezano je za testiranje: a) koncentracije b) proboja ego granica c) percepcije 34. Poreme}aj svesti u {irem smislu pored derealizacije, transformacije li~nosti i

autizma jo{ je i __________________

SVEST - ODGOVORI 1. b) 2. svest 3. nesvesni 4. a) 5. a) 6. b) 7. id 8. ego 9. super ego 10. spaciotemporalna 11. b) 12. c) 13. c) 14. nesvesni 15. ego 16. autizam 17. depersonalizacija 18. derealizacija 19. transformacija 20. koma 21. suènja 22. delirijumi 23. b) 24. b) i e) 25. b) 26. terminalnim 27. b) i c) 28. a) i c) 29. b) 30. b) 31. hipnoza 32. a) 33. b) 34. depersonalizacija

PA@NJA 1. Zaokruì ta~an odgovor a) Vigilnost je sposobnost odràvanja psihi~ke energije b) Tenacitet je sposobnost odràvanja pa`nje na informaciji i njenog

usmeravanja c) Vigilnost je sposobnost preusmeravanja pa`nje 2. Arposeksija je poreme}aj jedne psihi~ke funkcije. Koje? _______________ 3. Hipervigilnost pa`nje prati: a) hipertenacitet b) hipotenacitet c) normotenacitet 4. Hipovigilnost pa`nje prati: a) hipertenacitet b) hipotenacitet c) normotenacitet 5. Hipertenacitet pa`nje prati: a) hipervigilnost b) hipovigilnost c) normovigilnost 6. Hipotenacitet pa`nje prati: a) hipervigilnost b) hipovigilnost c) normovigilnost 7. Tenacitet je: a) sposobnost usmeravanja pa`nje b) sposobnost odràvanja pa`nje c) poreme}aj opaànja 8. Za mani~ne osobe tipi~an je poreme}aj: a) hipovigilne i hipertenacitetne pa`nje b) hipervigilne i hipotenacitetne pa`nje c) hipervigilne i hipertenacitetne pa`nje 9. Za depresiju je tipi~an poreme}aj pa`nje tipa: a) hipervigilnost i hipotenacitet b) hipovigilnost i hipertenacitet c) hipovigilnost i hipotenacitet

10. Poreme}aji pa`nje su (zaokruì dva ta~na odgovora): a) hipervigilnost i agresivnost b) iluzije, agnozije i halucinacije c) konfabulacije d) aproseksija e) hipovigilnost uz hipertenacitet 11. Fiziolo{ki hipotenacitet je tipi~an za: a) tu`ne osobe (bezrazlo`no) b) decu c) vesele osobe (bezrazlo`no) 12. Fiziolo{ka hipervigilnost je tipi~na za: d) tu`ne osobe (bezrazlo`no) e) decu f) vesele osobe (bezrazlo`no) 13. Vigilnost je karakteristika ________________ (popuni nedostaju}i termin). 14. Tenacitet je karakteristika jedne psihi~ke funkcije. Koje?

_________________ 15. Burdonovim testom se ispituje: a) pa`nja b) svest c) volja 16. Hipotenacitetna pa`nja je tipi~na za: a) hipervigilne osobe b) hipovigilne osobe c) normovigilne osobe 17. Hipertenacitetna pa`nja je tipi~na za: a) hipervigilne osobe b) hipovigilne osobe c) normovigilne osobe 18. U mani~nih bolesnika pa`nja je: a) hipervigilna i hipotenacitetna b) hipertenacitetna c) hipovigilna 19. U depresivnih bolesnika pa`nja je: a) hipervigilna b) hipotenacitetna c) hipovigilna i hipertenacitetna

20. Ubrzan misaoni tok je uskladjen sa _________________ pa`njom (popuni nedostaju}i termin).

21. Usporen misaoni tok je uskladjen sa hipertenacitetnom _____________

(popuni nedostaju}i termin psihi~ke funkcije).

22. Zaokruì ta~an odgovor a) Pa`nja je usmeravanje i odràvanje psihič ke energije na informaciji b) Pa`nja je opservacija spolja{njeg sveta c) Pa`nja je opservacija spolja{njih i unutra{njih zbivanja u ~oveku 23. Ubrzan misaoni tok je u osoba: a) hipovigilne pa`nje b) hipervigilne i hipotenacitetne pa`nje c) hipertenacitetne pa`nje 24. Pa`nja se testira primenom: a) MMPI testa b) Ribotovljevog testa c) Burdnovog testa 25. Pa`nja je psihi~ka funkcija pomo}u koje ~ovek: a) usmerava i odràva svoju psihi~ku energiju na odredjenoj informaciji b) vr{i selekciju informacija c) prepoznaje informacije 26. Tenacitet pa`nje je __________________ pa`nje (popuni nedostaju}i termin) 27. Sposobnost da se psihi~ka energija zadrì na odredjenoj informaciji zove se: a) vigilnost pa`nje b) percepcija c) tenacitet pa`nje 28. Vigilnost pa`nje je sposobnost efikasnog __________________ psihič ke

energije sa informacije na informaciju (popuni nedostaju}i termin) 29. Sposobnost da se pa`nja preusmerava sa informacije na informaciju naziva

se: a) aktivna pa`nja b) vigilnost pa`nje c) dinami~ka pa`nja 30. Vigilnost i tenacitet kod uravnoteène osobe: a) aktiviraju se naizmeni~no i u obrnutoj srazmeri b) pojavljuju se u isto vreme c) u direktnoj su srazmeri

32. Pasivna pa`nja organizuje se na nivou subkortikalnih struktura i aktivira se na slede}i na~in:

a) pokre}e je svesna voljna odluka b) povezana je sa motivacijom c) automatski 31. Jaka dra` (svetlost ili zvuk) pokre}e: a) pasivnu pa`nju b) naizmeni~no aktivnu i pasivnu pa`nju c) aktivnu pa`nju 32. Aktivna ili voljna pa`nja organizuje se: a) na nivou subkortikalnih struktura b) kroz sadejstvo subkortikalnih struktura sa neokorteksom c) na nivou neokorteksa 33. Osnovni poreme}aj pa`nje je rasejanost ili ________________ 35. Tip ''rasejanog nau~nika'' je: a) poja~an tenacitet, smanjena vigilnost b) poja~an tenacitet, poja~ana vigilnost c) smanjen tenacitet, poja~ana vigilnost 36. Tip ''rasejanog u~enika'' je: a) poja~ana vigilnost, poja~an tenacitet b) oslabljena vigilnost, poja~an tenacitet c) poja~ana vigilnost, oslabljen tenacitet 37. O{te}enje tenaciteta i vigilnosti i nemogu}nost filtriranja informacija zbog

unutra{njih sadràja, dogadja se kod: a) neuroti~nih bolesnika b) shizofrenih bolesnika c) poreme}aja li~nosti 38. Funkcije pa`nje kod pismenih bolesnika ispitujemo: a) VITI-jem b) Burdonovim testom c) MMPI testom 39. Ispitivanje funkcije pa`nje kod nepismenih pacijenata vr{i se pomo}u

_________________ testa.

PA@NJA - ODGOVORI 1. c) 2. pa`nje 3. b) 4. a) 5. b) 6. a) 7. b) 8. b) 9. b) 10. d) i e) 11. b) 12. b) 13. pa`nje 14. pa`nje 15. a) 16. a) 17. b) 18. a) 19. c) 20. hipervigilnom 21. pa`njom 22. a) 23. b) 24. c) 25. a) 26. usredsredjenost (odràvanje) 27. c) 28. preusmeravanje (usmeravanje) 29. b) 30. a) 31. c) 32. a) 33. b) 34. aproseksija 35. a) 36. c) 37. b) 38. b) 39. Pjeron Tuluzovog

PERCEPCIJA 1. Psihi~ka funkcija putem koje se postiè prepoznavanje informacija, predmeta

kao celine i upotrebne vrednosti predmeta naziva se: a) pa`nja b) inteligencija c) percepcija 2. _____________ je sposobnost ljudi da preko ~ulnih organa odraze predmete,

pojave (informacije) objektivne realnosti. (popuni nedostaju}i termin) 3. ______________ je subjektivno odraàvanje osobina informacije (popuni

nedostaju}i termin) 4. Ose}aj i psihi~ko iskustvo (engrami) na nivou psihosentorijalnih centara

spajaju se i daju: a) opaànje b) mi{ljenje c) pam}enje 5. Poreme}aji opaànja su pored agnozija, iluzija i ______________. 6. Nemogu}nost prepoznavanja vidjenih predmeta pri o~uvanoj o{trini vida i

{irini vidnog polja zove se: a) iluzija b) taktilna agnozija c) opti~ka agnozija 7. Nemogu}nost prepoznavanja zvuka kod o~uvanog ~ula sluha, naziva se: a) akusti~ka agnozija b) auditivne halucinacije c) iluzije 8. Asterognozija je: a) akusti~ka agnozija b) opti~ka agnozija c) taktilna agnozija 9. Neuvi|anje sopstvenog defekta ili bolesti naziva se ____________ 10. Iluzije su: a) pogre{no prepoznavanje informacija b) nemogu}nost prepoznavanja vidjenih predmeta kod o~uvanog ~ula vida c) kvalitativni poreme}aj u sferi percepcije

11. Iluzije se javljaju u dva navedena poreme}aja: a) posebnih afektivnih stanja (npr. strah) b) kod bipolarnog poreme}aja c) delirijum tremensa d) kod agorafobije e) kod pani~nog poreme}aja 12. Kod akutnih du{evnih oboljenja kao {to su toksi{ne i afektivne psihoze,

javljaju se: a) agnozije b) paraidolije c) iluzije 13. Halucinacije su percepcije: a) kod kojih postoji nemogu}nost prepoznavanja vidjenih predmeta b) koje ne postoje u objektivnoj realnosti c) koje postoje u objektivnoj realnosti ali se pogre{no prepoznaju 14. Halucinacije mogu biti auditivne, taktilne, vizuelne, senzitivne, ekstrakampne,

olfaktivne i ________________ 15. Halucinacije se u 50% slu~ajeva javljaju kod: a) neuroze b) poreme}aja li~nosti c) shizofrenije 16. Elementarne vizuelne halucinacije (ta~kice, svetlucavi krugovi) javljaju se pre

svega kod: a) neuroza b) shizofrenije c) epilepsije 17. Ekstrakampine halucinacije su takvi fenomeni da se opaàju predmeti koji se

nalaze van vidnog _______________ (upi{i nedostaju}i termin) 18. Viscerosenzitivni poreme}aji unutra{njih organa mogu imati sli~nosti sa

________________ halucinacijama i obrnuto (dopuni nedostajuci termin). 19. Agnozije se po pravilu javljaju u okviru: a) sumanutih psihoza b) mo`danog organskog psihosindroma c) kod epilepsije 20. Perceptivne obmane nastale usled nepa`nje, usled dejstva afekta, usled

navike i paraidolije, nazivaju se:

a) halucinacije b) agnozije c) iluzije

21. Agnozija je poreme}aj: a) svesti b) percepcije c) mi{ljenja 22. Iluzija je poreme}aj: a) afekta b) svesti c) percepcije 23. Halucinacije su poreme}aji: a) percepcija b) pam}enja c) emocija 24. Anozognozija je poreme}aj: a) svesti b) percepcije c) volje 25. Poreme}aj telesne sheme je ______________________ 26. Autotopagnozija je poreme}aj: a) motorike b) senzibiliteta c) telesne sheme 27. Asterognozija je agnozija: a) akusti~ka b) opti~ka c) taktilna 28. Nesposobnost prepoznavanja scenskog zbivanja je ____________ agnozija. 29. Simultana agnozija je nesposobnost prepoznavanja: a) sebe b) scenskog zbivanja c) okoline 30. Dijagnosti~ki zna~aj u lokalizaciji mesta àri{ta imaju: a) agnozije b) iluzije c) halucinacije

31. Halucinatorni doìvljaji scenskog karaktera su: a) onirizam b) fuge c) konfabulacije PERCEPCIJA - ODGOVORI 1. c) 2. ~ulno 3. ose}aj 4. a) 5. halucinacije 6. c) 7. a) 8. c) 9. anozognozija 10. a) 11. a), c) 12. c) 13. b) 14. gustativne ili cenestopatske 15. c) 16. c) 17. polja 18. cenestetskim 19. b) 20. c) 21. b) 22. c) 23. a) 24. b) 25. autotopagnozija 26. c) 27. c) 28. simultana 29. b) 30. a) 31. a)

INTELIGENCIJA 1. Jedna od navedenih definicija je ta~na: a) Inteligencija je psihi~ka dispozicija intelektualnog funkcionisanja ~oveka b) Inteligencija je skup nau~enih obrazaca pona{anja c) Inteligencija je instinktivno pona{anje ~oveka 2. Inteligencija je nasledje: a) ta~no b) neta~no c) ta~no, ali se i razvija 3. Razvoj inteligencije se zavr{ava: a) oko 10. god b) oko 20. god c) oko 30. god 4. Prema Sternu: a) Inteligencija je sposobnost re{avanja novih problema i snalaènja u novim

situacijama b) Inteligencija je sposobnost apstraktnog mi{ljenja c) Inteligencija je isklju~ivo socijalna komponenta li~nosti 5. Intelektualni deficiti se klini~ki dele na: a) urodjene i ste~ene b) neuroti~ne i kod poreme}aja li~nosti c) mentalne retardacije i grani~na stanja 6. Nivo inteligencije se odredjuje: a) psihoterapijom b) testovima c) biolo{kim metodama 7. Za merenje inteligencije u klini~koj praksi se koristi: a) Burdonov test b) Mali klini~ki test inteligencije c) Pjeron-Tuluzov test 8. Demencije se dele prema prognozi na: a) reparabilne i ireparabilne b) akutne i hroni~ne c) lake i te{ke

9. Inteligencija je u direktnoj korelaciji sa stepenom obrazovanja: a) ta~no b) neta~no c) zavisi od materijalnog statusa 10. Jedan veliki psihijatar plasti~no je ozna~io rezliku izmedju demenacije i

mentalne retardacije: ''Dementan ~ovek je bogata{, koji je osiroma{io, a mentalno retardiran oduvek ìvi u siroma{tvu''.

a) Adler b) Esuirol c) Pjer Jane 11. Psiholo{ki testovi WB Skala i Ravenove progresivne matrice služ e za

klini~ko ispitivanje: a) inteligencije b) pa`nje c) pam}enja 12. Po Spirmanu je za nastanak inteligencije zna~ajan: a) G ili op{ti faktor b) S ili specifi~ni faktor c) G i S faktor 13. Prose~ni nivo inteligencije izraèn koli~nikom inteligencije iznosi: a) oko 100 b) oko 170 c) oko 200 14. ''Salonski idioti'' mogu nau~iti fraze i manire, ina~e pripadaju intelektualno

deficitarnim osobama i to: a) te{ko b) umereno c) lako 15. Gubitak intelektualno-mnesti~kih sposobnosti ~oveka je ____________. 16. Sinonimi za demenciju su: a) oligofrenija b) slaboumlje c) uznemirenost d) izlapelost e) uro|ena glupost

17. Na~in izraàvanja i opho|enja za naj~e{}e o{te}en kod: a) urodjeno intelektualno deficitarnih osoba b) ste~eno intelektualno deficitarnih osoba c) ta~no je i a) i b) 18. ''Mali testovi'' inteligencije treba da budu prilagodjeni: a) polu b) o~ekivanom intelektualnom nivou c) raspoloènju ispitanika 19. Zadatak ''100-7'' je u klini~koj praksi ~est kod ispitivanja numeri~kih

sposobnosti u okviru psihi~ke funkcije ______________ 20. Bukvalno tuma~enje pojmova je tipi~no za osobe o{te}ene

_________________. 21. Degenerativna stigmata su ~esta kod: a) depresivnih b) anksioznih c) mentalno insuficijentnih INTELIGENCIJA - ODGOVORI 1. a) 2. c) 3. b) 4. a) 5. a) 6. b) 7. b) 8. a) 9. b) 10. b) 11. a) 12. c) 13. a) 14. c) 15. demencija 16. b) i d) 17. c) 18. b) 19. inteligencije 20. inteligencije 21. c)

PAM]ENJE 1. Zaokruì ta~an odgovor a) Pam}enje je ''unutra{nji govor'' b) Pam}enje je psihi~ka funkcija kognitivnog bloka c) Pam}enje je ''logi~ko saznanje'' 2. U fiziolo{koj osnovi pam}enja leè molekularne promene u sinapsama. Trag

ili otisak u mozgu naziva se _______________ 3. Faze procesa pam}enja su fiksacija, retencija i ________________________ 4. Kod namernog upam}ivanja od psihi~kih funkcija angaòvane su pa`nja i

________________ 5. U~enje je vid: a) aktivnog pam}enja b) nenamernog upam}ivanja c) aktivnog i pasivnog pam}enja 6. Hipermnezija, amnezija i hipomnezija su: a) kvantitativni poreme}aji svesti b) kvalitativni poremecaji pam}enja c) kvantitativni poreme}aji pam}enja 7. Hipermnezija je: a) kompenzatorni fenomen koji se javlja nakon amnezije b) kompenzatorni fenomen koji prethodi amneziji c) intenzivno, veoma efikasno pam}enje 8. Amnezija je: a) kvantitativni poreme}aj pam}enja b) kvalitativni poreme}aj pam}enja c) kvalitativni poreme}aj pam}enja koji moè biti uslovljen gubitkom svesti 9. Retrogradna amnezija zna~i nese}anje za doga|aje: a) koji su prethodili gubitku svesti b) koji slede trenucima gubitka svesti c) u periodu stanja naru{ene svesti 10. Anterogradna amnezija zna~i nese}anje za doga|aje: a) koji su prethodili gubitku svesti b) koji slede trenucima gubitka svesti c) u periodu stanja naru{ene svesti

11. Kongradna i retro anterogradna amnezija su sinonimi: a) da b) ne c) kongradna amnezija je samo jedan vid retro-anterogradne amnezije 12. Ribotovljev zakon revizije se odnosi na: a) amneziju u patolo{kom senijumu b) amneziju kod traumatskog o{te}enja CNS-a c) amneziju kod apopleksije 13. Histeri~na (sistematizovana) amnezija, koja se sre}e u histeri~nim

sumrač nim stanjima se odnosi na doga|aje: a) od osobitog emocionalnog zna~aja b) koji neposredno prethode histeri~nom sumra~nom stanju c) koji neposredno slede histeri~no sumanuto stanje 14. Hipomnezija je: a) kvalitativni poreme}aj pam}enja i odnosi se na umanjenu sposobnost

reprodukcije engrama b) kvantitativni poreme}aj pam}enja i odnosi se na umanjenu sposobnost

reprodukcije engrama c) kvalitativni poreme}aj pam}enja i predstavlja gubitak se}anja za neki doga|aj

ili zbivanja 15. Alomnezija je: a) ''se}anje'' o fantasti~nim dogadjajima b) izopa~eno se}anje za realne doga|aje c) umanjena sposobnost se}anja 16. Pseudomnezija je: a) ''se}anje'' o fantasti~nim dogadjajima (patolo{ka novotvorevina) b) izopa~eno se}anje za realne dogadjaje c) umanjena sposobnost se}anja 17. O kojem kvalitativnom poreme}aju se radi kada osoba ispunjava praznine u

se}anju izmi{ljenim doga|ajima. ___________________ 18. Pseudologija fantastika je bolesna sklonost laganju i izmi{ljanju doga|aja. Pri

tome osoba: a) veruje u sopstvene fantazije b) ne veruje u sopstvene fantazije c) zna ta~no {ta je la`, a {ta je stvarnost 19. Pseudologija fantastika je: a) patolo{ka op{irnost b) patolo{ka la`ljivost c) patolo{ka op{irnost i patolo{ka la`ljivost

20. Uslovljavanjem, mehani~kim na~inom i metodom ''poku{aj i gre{ka'' osoba: a) misli b) percipira c) u~i 21. Poreme}aji pam}enja se dele na: a) poreme}aje po formi i po sadrìni b) kvalitativne i kvantitativne c) uro|ene i ste~ene 22. Angaòvanje psihi~ke funkcije kod upam}ivanja su: a) volja i nagoni b) emocije i nagoni c) volja i pa`nja 23. Aktivno pam}enje je: a) u~enje b) percepcija c) hipermnezija 24. Hipermnezija je psihopatolo{ki fenomen: a) mi{ljenja b) percepcije c) pam}enja 25. Umanjena sposobnost reprodukcije engrama (se}anja) je

_________________ 26. Alomnezija, pseudomnezija, konfabulacije i pseudologija fantastika su: a) kvantitativni poreme}aji pam}enja b) kvalitativni poreme}aji pam}enja c) poreme}aji mi{ljenja po sadràju 27. ''Iluzije pam}enja'' (izopa~ena se}anja realnosti) su: a) konfabulacije b) pseudomnezije c) alomnezije 28. ''Halucinacija pam}enja'' (patolo{ka novotvorevina se}anja) je: a) konfabulacija b) pseudomnezija c) alomnezija

29. Konfabuliraju}i pacijent a) ispunjava periode nese}anja iz pro{losti izmi{ljenim sadràjima b) predvi|a budu}nost c) sna`no se koncentri{e 30. Prose~no obrazovana osoba trebalo bi da upamti kroz uobi~ajenu proceduru

ispitivanja pam}enja: a) petocifren broj b) {estocifren broj c) sedmocifren broj 31. Razgovor o doga|ajima iz bliè i dalje pro{losti vaàn je zbog uvida u: a) obrazovanje osobe b) stanje svesti c) funkciju pam}enja sagovornika PAM]ENJE - ODGOVORI 1. b) 2. engram 3. reprodukcija, rekognicija 4. volja 5. a) 6. c) 7. c) 8. a) 9. b) 10. a) 11. b) 12. a) 13. a) 14. b) 15. b) 16. a) 17. konfabulacija 18. a) 19. b) 20. c) 21. b) 22. c) 23. a) 24. c) 25. hipomnezija 26. b) 27. c) 28. b) 29. a) 30. b) 31. c)

MI[LJENJE 1. Zaokruì ta~an odgovor a) Mi{ljenje je ''~ulno saznanje'' b) Mi{ljenje je ''logi~no saznanje'' c) Mi{ljenje je ''receptivna aktivnost'' 2. Osnovni tipovi mi{ljenja su: a) konkretno i apstraktno b) inkubacija i iluminacija c) rasulo misli i blok misli 3. Asptraktno mi{ljenje se zasniva na: a) slikovitim predstavama b) kori{}enju pojmova c) ~ulnoj spoznaji 4. Konkretno mi{ljenje je svojstveno: a) mani~nim bolesnicima b) deci, oligofrenim i dementnim osobama c) depresivnim bolesnicima 5. Rasu|ivanje je: a) poreme}aj mi{ljenja po formi b) poseban oblik mi{ljenja c) poreme}aj mi{ljenja po sadràju 6. Analiza je: a) poreme}aj mi{ljenja po formi b) neologizam c) misaona operacija 7. Dedukcija je dono{enje generalnog zaklju~ka: a) na osnovu pojedina~nih podataka b) na osnovu op{te poznatog, utvrdjenog stava c) na osnovu jedne sloène pojave 8. Poreme}aji mi{ljenja se dele na dve velike grupe: a) blok misli i sumanute ideje b) poreme}aji po formi i po sadràju c) precenjene i prisilne ideje

9. Usporen misaoni tok je: a) poreme}aj mi{ljenja po sadràju b) neologizam c) poreme}aj mi{ljenja po formi 10. Usporen misaoni tok je tipi~an za: a) maniju b) delirijum tremens c) depresiju 11. Blok misli je tipi~an simptom kod: a) demencije b) alkoholne halucinoze c) shizofrenije 12. Mutizam je: a) potpuno gu{enje impulsa za govorom b) ''bujica ideja'' c) iluzija 13. Ubrzan misaoni tok je tipi~an za: a) neurozu b) maniju c) demenciju 14. Logoreja je: a) ideacijska disocijacija b) poja~an impuls za govorom c) blok misli 15. Logoreja je tipi~na za: a) Korsakovljevu psihozu b) maniju c) alkoholnu halucinozu 16. Patolo{ka op{irnost je u vezi sa: a) stuporom b) gubitkom ciljne predstave c) mutizmom 17. Rasulo misli se javlja kod: a) paranoje b) depresije c) shizofrenije

18. Rasulo misli se naziva jo{ i: a) blok misli b) verbigeracija c) ideacijska disocijacija 19. Inkoherentno mi{ljenje se javlja: a) u stanjima o~uvane svesti b) u stanjima o{te}ene svesti c) kod depresivnih osoba 20. Kod akutnih toksi~nih i infektivnih psihoza javlja se: a) rasulo misli b) blok misli c) inkoherentno mi{ljenje 21. Perseveracija je: a) poreme}aj mi{ljenja po formi b) poreme}aj svesti c) poreme}aj emocija 22. Perseveracija se javlja kod: a) organskih o{te}enja mo`danog tkiva b) manije c) patolo{ke ljubomore 23. Precenjene ideje su: a) konfabulacije b) poreme}aji mi{ljenja po sadràju c) neologizmi 24. Precenjene ideje su: a) prisilni fenomeni b) jako emocionalno obojeni sadràji c) sumanute ideje 25. Prisilne ideje su sadràji: a) koje bolesnik moè voljno odagnati b) koje se bolesniku name}u van njegove volje c) koji su jako emocionalno obojeni 26. Prisilne ideje su tipi~an psihopatolo{ki fenomen kod: a) depresije b) opsesivno-kompulzivne neuroze c) Korsahovljeve psihoze

27. Prisilne radnje su: a) kriptomnezije b) prisilne misli c) prisilni podsticaji da se izvr{i neka radnja 28. Sumanute ideje su: a) blokovi misli b) verbigeracije c) poreme}aji mi{ljenja po sadràju 29. Sumanute ideje su tipi~an simptom: a) demencije b) neuroze c) psihoze 30. Sumanute ideje se mogu analizirati: a) prema sadràju, strukturi i mehanizmu nastanka b) prema sloènosti c) nijedan odgovor nije ta~an 31. Prema strukturi sumanute ideje se dele na: a) paranoidne i jednostavne b) paranoi~ne i sloène c) paranoidne i paranoi~ne 32. Paranoi~no strukturirane sumanute ideje su: a) podlo`ne korekciji b) visoko sistematizovane i kvazilogi~ne c) labavog ideo-afektivnog bloka 33. Kod paranoi~no strukturiranih sumanutih ideja ideo-afektivni blok je: a) labav b) ~vrst c) ne postoji 34. Paranoidno strukturirane sumanute ideje su: a) visoko sistematizovane b) nepovezane i labilnog ideo-afektivnog bloka c) kvazilogi~ne i nepodlo`ne korekciji 35. Paranoidno strukturirane sumanute ideje su tipi~ne za: a) fobije b) erotomaniju c) shizofreniju

36. Kod patolo{ke ljubomore struktura sumanutih ideja je: a) jednostavna b) paranoidna c) paranoi~na 37. Paranoi~na struktura sumanutih ideja je tipi~na za dva navedena poreme}aja: a) demenciju b) patolo{ku ljubomoru c) shizofreniju d) erotomaniju e) delirijum tremens 38. Kod revandikacionih psihoza ideo-afektivni blok je: a) labav b) ~vrst c) ne postoji 39. Intuitivnim, interpretativnim, halucinatornim i fabulativnim mehanizmom nastaju: a) anksioznost b) precenjene ideje c) sumanute ideje 40. Fabulativni mehanizam nastanka sumanutih ideja je tipi~an za: a) alkoholnu halucinozu b) parafreniju c) shizofreniju 41. Mahanizmi nastanka sumanutih ideja su: a) intuitivni, halucinatorni, perseveracija b) intuitivni, halucinatorni, imaginativni i interpretativni c) fabulativni, iluminacija i verifikacija 42. Sumanute ideje nastaju na: a) terenu bolesne osnove li~nosti b) terenu zablude c) terenu primitivne strukture li~nosti 43. Sumanute ideje ekonomske propasti su tipi~ne za: a) maniju b) demenciju c) depresiju

44. Sumanute ideje odnosa su tipi~ne za: a) maniju b) shizofreniju c) fobiju 45. Za maniju su tipi~ne: a) sumanute ideje ljubomore b) religiozne sumanute ideje c) sumanute ideje veli~ine, visokog porekla, pronalaza{tva 46. Sumanuto uverenje bolesnika da mu misli oduzimaju, ubacuju ili ~itaju je tipi~an simptom kod: a) pasioniranih idealista b) obolelih od shizofrenije c) obolelih od depresije 47. Erotomanska sumanuta ideja je: a) sumanuto ubedjenje bolesnika da ga partner vara b) sumanuto ubedjenje da je oboleo od neizle~ive bolesti c) nijedan odgovor nije ta~an 48. Sumanute ideje su tipi~an simptom: a) fobija b) neuroza c) psihoza 49. ''Fuga idearum'' se javlja kod: a) alkoholi~ara b) depresivnih c) mani~nih 50. Mehanizmi nastanka sumanutih ideja su intuitivni, interpretativni, halucinatorni i ____________________ (upisati nedostajuci termin) 51. Mutizam je potpuno ga{enje impulsa za ________________________(upisati nedostajuci termin) 52. Prema strukturi, sumanute ideje se dele na paranoidne i ______________(upisati nedostaju}i termin) 53. Poreme}aji mi{ljenja se dele na poreme}aje po formi i po ___________________(upisati nedostaju}i termin) 54. Blok misli je poreme}aj mi{ljenja po __________________(upisati nedostaju}i termin) 55. Sumanuta ideja je poreme}aj mi{ljenja po ___________________(upisati nedostaju}i termin)

56. Logoreja je poja~an impuls za __________________(upisati nedostaju}i termin) 57. Rasulo misli je tipi~an simptom ___________________(upisati nedostaju}i termin) 58. Kod patolo{ke ljubomore struktura sumanutih ideja je ______________(upisati nedostaju}i termin) 59. Inkoherentno mi{ljenje je poreme}aj mi{ljenja po ________________(upisati nedostaju}i termin) MI[LJENJE - ODGOVORI 1. b) 2. a) 3. b) 4. b) 5. b) 6. c) 7. b) 8. b) 9. c) 10. c) 11. c) 12. a) 13. b) 14. b) 15. b) 16. b) 17. c) 18. c) 19. b) 20. c) 21. a) 22. a) 23. b) 24. b) 25. b) 26. b) 27. c) 28. c) 29. c) 30. a) 31. c) 32. b) 33. b) 34. b) 35. c) 36. c) 37. b) i d) 38. b)

39. c) 40. b) 41. b) 42. a) 43. c) 44. b) 45. c) 46. b) 47. c) 48. c) 49. c) 50. imaginatorni (fabulativni) 51. govorom 52. paranoi~ne 53. sadràju 54. formi 55. sadràju 56. govorom 57. shizofrenije 58. paranoi~na 59. formi

EMOCIJE 1. _________________ mogu biti prijatne (ljubav, radost) i neprijatne (strah,

srd`ba) (upisati termin psihi~ke funkcije). 2. Raspoloènje i afekti su stanja ___________________ (zavr{i re~enic 3. u jednim terminom) 4. ____________________ je dugotrajno i ravnomerno stanje emocija (upisati

nedostaju}i termin). 5. Dugotrajno i ravnomerno stanje emocija je: a) afekt b) raspoloènje c) apatija 6. Kratkotrajno i intenzivno stanje emocija, koje je pra}eno vidljivim telesnim

manifestacijama je: a) suèna svest b) raspoloènje c) afekt 7. Afekti su kratkotrajna i intenzivna stanja emocija pra}ena ___________

manifestacijama (upi{i nedostaju}i termin). 7. Karakteristike afekta su (dve od slede}ih): a) abulija b) projekcija c) iradijacija d) konfabulacija e) fuge 8. Mi{ljenje koje je u skladu sa aktuelnim afektom je: a) pojmovno b) magijsko c) sintiimno 9. Psihopatolo{ki fenomeni emocija su: a) kvantitativni i kvalitativni b) samo kvantitativni c) samo kvalitativni 10. Od 5 navedenih, kvantitativni poreme}aji emocija su slede}a dva fenomena: a) apatija b) amnezija c) katatonija d) fuge

e) euforija

11. Hipertimija polarisana u smislu veselosti je ________________ (zavrsi re~enicu jednim terminom) 12. Euforija je: a) hipertimija polarisana kao veselost b) nemogu}nost ko~enja afekta c) i a) i b) je ta~an odgovor 13. Hipertimija polarisana u smislu tuge je ________________ (zavr{i re~enicu jednim terminom) 14. Depresija je: a) sniènje afekta b) hipertimija polarisana u smislu tuge c) produèno trajanje jednog afekta 15. Sniènje emocija je: a) depresija b) àlost c) apatija 16. Afekt koji traje znatno duè od uobi~ajenog je: a) produèni afekt b) ambivalencija c) emocionalna inkontinencija 17. Naglo i brzo smenjivanje emocija je: a) ambivalencija b) emocionalna inkontinencija c) emocionalna labilnost 18. Emocionalna _______________ je naglo i brzo smenjivanje emocija. (upisati

nedostaju}i termin) 19. Emocionalni energetski deficit je: a) apatija b) depresija c) depresija i apatija 20. Poreme}aj u kome jedan afekt traje znatno duè od uobi~ajenog zove se

______________ afekt. 21. Nemogu}nost ko~enja afektivnog ispoljavanja je: a) emocionalna labilnost b) emocionalna inkontinencija c) oba odgovora su ta~na 22. Istovremeno postojanje suprotnih ose}anja zove se _______________.

23. Istovremeno postojanje suprotnih ose}anja je: a) afektivna inkontinencija b) ambivalentnost c) euforija 24. Ambivalencija je postojanje suprotnih ose}anja: a) jedno za drugim b) u razli~ito vreme c) istovremeno 25. Paramimija je poreme}aj afekta: a) kvalitativni b) kvantitativni c) i jedan i drugi 26. Paramimija je poreme}aj: a) percepcije b) mi{ljenja c) afekta 27. Kvalitativni poreme}aji emocija su pored defekta emocionalnog odnosa i

paramimije jo{ i ______________________________________ 28. Paratimija je: a) kvantitativni poreme}aj afekta b) kvalitativni poreme}aj afekta c) poreme}aj mi{ljenja 29. Paratimija je poreme}aj: a) svesti u {irem smislu b) mi{ljenja c) emocija 30. Paratimija je: a) ideo-afektivna disocijacija b) ideo-afektivni blok c) katarza 31. Tzv. ''zarazna'' osobina emocija je _________________ rezonanca (napi{i

nedostaju}i termin). 32. Afekt koji ima burnu emocionalnu reakciju pra}enu sna`nim motornim

pra`njenjem, a javlja se na mali povod je: a) patolo{ki afekt b) nivelirani afekt c) afekt uzbu|enja

33. Jungovim asocijativnim testom ispituju se: a) nagoni b) volja c) emocije 34. Ror{ah je projektivni test za ispitivanje: a) potisnutih emocija b) hipnotisanih osoba c) gnosti~kih funkcija EMOCIJE - ODGOVORI 1. emocije 2. emocije 3. raspoloènje 4. b) 5. c) 6. telesnim ili vegetativnim 7. b) i c) 8. c) 9. a) 10. a) i e) 11. euforija 12. a) 13. depresija 14. b) 15. c) 16. a) 17. c) 18. labilnost 19. a) 20. produèni 21. b) 22. ambivalencija 23. b) 24. c) 25. a) 26. c) 27. paratimija 28. b) 29. c) 30. a) 31. emocionalna 32. a) 33. c) 34. a)

VOLJA 1. Popuni termin psihi~ke funkcije za koju se zna da je pored svesti najmla|a

_____________ 2. Popuni nedostaju}i termin u slede}oj definiciji: _________________ je

energija svesnog JA, koja se ulaè u realizaciju svesne ili odbacivanje neprihvatljive èlje.

3. Poreme}aji volje su: a) hipotenacitet i hipervigilnost b) kvantitativni, impulzivnost i katatoni sindrom c) agnozije, iluzije i halucinacije 4. Katatni sindrom je poreme}aj: a) pa`nje b) svesti c) volje 5. Impulzivnost je poreme}aj ______________ (upi{i termin psih. funkcije). 6. Izraz ''slobodna volja'' se relativno èsto koristi u: a) psihijatrijskom intervjuu b) sudskoj medicini c) fiziologiji pam}enja 7. Kvantitativni poreme}aji volje su, pored hipobulije i _____________. (popuni

nedostaju}i termin) 8. Slabost volje je ______________ (popuni nedostaju}i termin) 9. Gubitak volje je ______________(popuni nedostaju}i termin) 10. Hipobulija je: a) kvantitativni poreme}aj volje b) kvalitativni poreme}aj volje c) poreme}aj mi{ljenja 11. Abulija je: a) kvantitativni poreme}aj volje b) kvalitativni poreme}aj volje c) poreme}aj mi{ljenja 12. Sugestibilnost je poreme}aj: a) pa`nje b) volje c) opaànja

13. Nekriti~no prihvatanje tu|ih stavova je ________________ (popuni nedostaju}i termin)

14. Najvi{i stepen sugestibilnosti je _________________(popuni nedostaju}i

termin) 15. Docilnost je nekriti~na ________________ (popuni nedostaju}i termin) 16. Nekriti~no prhvatanje tu|ih stavova je: a) agnozija b) sugestibilnost c) perseveracija 17. Psihomotorni sindrom nastao slabljenjem voljnih uticaja je: a) katatoni stupor b) depresivni stupore c) psihoti~ni {ub 18. U stuporu pacijent je: a) svestan, percipira i pamti b) svestan, ne percipira i pamti c) svestan, percipira i nepamti 19. Perseveracija i verbigeracija su poreme}aji: a) pam}enja i mi{ljenja b) volje i mi{ljenja c) pam}enja i volje 20. EHO katatoni fenomeni su pored ehopraksije, eholalije i ___________. 21. Katatona pomama, stereotipija pona{anja, kao i aktivni negativizam su: a) hipokinetski poreme}aji volje b) bihevioralni parametri poreme}enog pam}enja c) hiperkinetski poreme}aji volje 22. Hiperkinetski poreme}aj volje je: a) katatoni stupor b) katalepsija c) negativizam 23. Hipokinetski poreme}aj volje je: a) katatoni stupor b) katatona pomama c) pasivni negativizam

24. Siroma{tvo pokreta i pasivno zadràvanje poloàja u koji je telo ili deo tela postavljen je:

a) katatoni stupor b) katalepsija c) pasivni negativizam 25. Pojava da pacijent bude u najbizarnijim poloàjima tela je: a) katatona pomama b) katatoni stupor c) vo{tana savitljivost (flexibilitas cerea) 26. ''Psihi~ki jastuk'' je fenomen: a) spasticiteta b) vo{tane savitljivosti c) o{te}enih nagona 27. Pojava u kojoj pacijent ponavlja pokrete drugih ljudi je ___________ 28. Ponavljanje tu|ih re~i je ________________ 29. Ponavljanje (imitiranje) mimike sagovornika je ________________ 30. Stereotipija je: a) besmisleno ponavljanje pokreta, radnje, misli, re~i b) prenagla{enost, upadljivost, afektacija radnji ili govora c) ne samo upadljivo, ve} i ~udno pona{anje 31. Prenagla{enost, upadljivost, afektacija u izvo|enju neke radnje ili govora je

________________ 32. Upadljivo ali i ~udno pona{anje je: a) hipervigilnost b) perseveracija c) bizarnost 33. Motorne radnje koje se odvijaju odmah nakon stimulacije, gotovo bez

prisustva volje su: a) impulzivne radnje b) prisilne radnje c) negativizmi 34. Opiranje izvr{enju naloga je _______________ 35. Alkoholisanost, umor i emotivna stanja mogu uticati na voljnu aktivnost: a) da b) ne c) samo u osoba oskudnih intelektualnih potencijala

36. Bizarnost je: a) besmisleno ponavljanje pokreta, radnji, misli, re~i b) prenagla{enost, upadljivost, afektacija radnji ili govora c) ne samo upadljivo ve} i ~udno pona{anje 37. Manirovanost je: a) besmisleno ponavljanje pokreta, radnji, misli, re~i b) prenagla{enost, upadljivost, afektacija radnji ili govora c) ne samo upadljivo ve} i ~udno pona{anje 38. Ehopatije (fenomen ogledala) su (zaokruì dva ta~na odgovora): a) poreme}aji nagona b) poreme } aji volje c) prisilni fenomeni d) ehopraksija, ehomimija i eholalija e) poreme}aji percepcije VOLJA - ODGOVORI 1. volja 2. volja 3. b) 4. c) 5. volje 6. b) 7. abulije 8. hipobulija 9. abulija 10. a) 11. a) 12. b) 13. sugestibilnost 14. docilnost 15. sugestibilnost 16. b) 17. a) 18. a) 19. b) 20. ehomimije 21. c) 22. c) 23. a) 24. b) 25. c) 26. b) 27. ehopraksija 28. eholalija 29. ehomimija 30. a) 31. manirizam 32. c)

33. a) 34. negativizam 35. a) 36. c) 37. b) 38. b) i d)

NAGONI 1. Vitalne nagone delimo na nagone samoodrànja i nagone

______________________ (zavr{iti re~enicu sa dve re~i). 2. Nagon samoodrànja obuhvata nagon za `votom i nagon za

___________________ (zavr{iti re~enicu jednom re~ju). 3. Realizovano ekstremno sniènje nagona za ìvotom se manifestuje

___________________ (zavr{iti re~enicu jednom re~ju). 4. Anoreksija je: a) kvantitativni poreme}aj nagona za ishranom b) poreme}aj percepcije c) poreme}aj voljne aktivnosti 5. Kvalitativni poreme}aji nagona za ishranom su pored koprofagije,

antropofagije, jo{ i _____________________

6. Seksulane inverzije su: a) kvantitativni poreme}aji seksualnog nagona b) poreme}aji u izboru seksualnog objekta c) poreme}aji u na~inu zadovoljenja seksulanog nagona 7. Seksualne perverzije su: a) poreme}aji u na ~ inu zadovoljenja seksualnog nagona b) poreme}aji u izboru seksualnog objekta c) kvantitativni poreme}aji seksualnog nagona 8. Seksualne inverzije su: a) narcizam b) pederastija c) feti{izam d) homoseksualizam e) voajerizam 9. Zoofilija je: a) normalna ljubav prema ìvotinjama b) seksualna perverzija c) seksualna inverzija 10. Egzibicionizam je: a) sklonost ekscentri~nom pona{anju b) strah od javnih nastupa c) seksualna perverzija

11. Masturbacija, voajerizam, mazohizam, sadizam su samo neki od oblika seksualnih ________________ (nedostaje jedan termin).

12. Homoseksualnost, narcizam, pedofilija, nekrofilija samo su neki od oblika

seksualnih ________________ (nedostaje jedan termin). 13. Sadizam je: a) na~in doìvljavanja orgazma nano{enjem bola seksualnom objektu b) na~in doìvljavanja orgazma trpljenjem bola c) ekstremna mr`nja prema seksualnom objektu 14. Pasivna algolagnija je sinonim za: a) osobu sa pove}anom tolerancijom na bol b) sadizam c) mazohizam 15. Aktivna algolagnija je sinonim za: a) mazohizam b) sadizam c) osobu koja uìva u mu~enju ìvotinja 16. Za regulaciju nagonskog pona{anja naro~ito je vaàn: a) neokorteks b) hipotalamus c) hipokampus 17. Sniènje nagona za ìvotom manifestuju: a) depresivni pacijenti b) hipomani~ni pacijenti c) mani~ni pacijenti 18. Anorgazmija, impotencija i prevremena ejakulacija spadaju u: a) seksualne inverzije b) seksualne perverzije c) smetnje u toku seksualnog akta 19. Vu~ja glad (fames lupina) je: a) kvalitativni poreme}aj nagona za ishranom b) vrsta bolesne pro`drljivosti koja se javlja u krizama c) jedan od posebnih rituala u ishrani nekih naroda 20. Afilijativni motiv, motiv saznanja, motiv samopotvrdjivanja i altruisti~ki motiv

spadaju u __________________ motive (nedostaje jedan termin).

NAGONI - ODGOVORI 1. odrànja vrste 2. ishranom 3. samoubistvom 4. a) 5. nekrofagije 6. b) 7. a) 8. a) i d) 9. c) 10. c) 11. perverzija 12. inverzija 13. a) 14. c) 15. b) 16. b) 17. a) 18. c) 19. b) 20. socijalne

KLASIFIKACIJA MENTALNIH POREME]AJA 1. Metalni poreme}aji u ~ijoj osnovi leè mo`dane disfunkcije (primarne i

sekundarne) nazivaju se:

A - somatoformni poreme}aji B - poreme}aji raspoloènja C - mo`dani organski psihosindromi

2. Akutni reverzibilni du{evni poreme}aj obeleèn konfuzijom, o{te}enjem svesti, pra}en emocionalnom nestabilno{}u,halucinacijama ili iluzijama, naziva se:

A - delirijum B - amnezija C demancija

3. Du{evni poreme}aj, naj~e{}e ireverzibilan,obeleèn op{tim o{te}enjem intelektualnog funkcionisanja, o{te}enjem pam}enja, te{ko}ama u ra~unanju, konfuzijom itd. naziva se:

A-akalkulija B-demencija C-stupor

4. U psihoakutivne supstance spadaju:

A - alkohol B - laksativi C - opijati D - kanabinoidi E - aspirini 5. Psiholo{ka ili telesna potreba za nastavljanjem uzimanja psihoaktivne supstance

(obeleèna ùdnjom za supstancom) naziva se:

A - intoksikacija B - tolerancija C - zavisnost

6. Sindrom specifi~an za zloupotrebu psihoaktivne supstance koji sledi nakon prekida prekomerne upotrebe iste,zove se: A - apstinencija B - tolerancija C - intoksikacija 7. Mentalni poreme}aji koji se karakteri{u temeljnim i karakteristi~nim

poreme}ajima u mi{ljenju i opaànju i neprimerenim i zaravnjenim afektom nazivaju se:

A - neuroze B - shizofreni pore}aji C - poreme}aji

8. U shizofrene poreme}aje ubrajaju se: A -paranoidna sch B -shizoidni poreme}aj li~nosti C -aranoja 9. Grupa poreme}aja u kojima dominira promena raspoloènja ili afekta, naziva se: A -afektivni poreme}aj B -autizam C -kompulzivni poreme}aj 10. La`no uverenje da je voljena osoba neverna, naziva se: A - paranoidna sumanutost B - sumanutost veli~ine C - sumanutost ljubomore KLASIFIKACIJA MENTALNIH POREME]AJA - ODGOVORI

1. C 2. A 3. B 4. A, C,D 5. C 6. A 7. B 8. A 9. A

10. C

AFEKTIVNI POREME]AJI 1. Depresija je bitno okarakterisana: a) Sniènim raspoloènjem b) Apatijom c) Hipertimijom tuge 2. U klasifikaciji depresija prisutne su dihotomije: a) Psihoti~no-neuroti~no b) Involutivno-mani~no c) Endogeno-egzzogeno d) Shizofreno-anksiozno e) Sekundarno-reaktivno 3. Prema monaominskoj hipotezi depresija je uzrokovana: a) Deficitom dopamina u sinapsi b) Suficitom serotonina u sinapsi c) Deficitom noradrenalina i serotonina u sinapsi 4. U nekim depresijama koncentracija serotonina u sinapti~koj pukotini je: a) povi{ena b) snièna c) nepromenjena 5. Prema monoaminskoj hipotezi, depresija nastaje kao posledica povi{ene

koncentracije dopamina u nekim sinapsama u mozgu. DA NE 6. Prema Kre~merovoj podeli na biotipove pacijenti oboleli od mani~no-depresivne

psihoze imaju_________________ konstituciju. 7. Prema Kre~merovoj podeli na biotipove, pacijenti oboleli od mani~no-depresivne

psihoze su leptoasteni~ne konstitucije: DA NE 8. Prema psihoanaliti~kom u~enju depresija je posledica posuvra}ene

(retroflektirane): a) Anksioznosti b) Agresije c) Volje 9. Prema u~enju bihejviorista depresija predstavlja: a) "Nau~enu bespomo}nost" b) "Nenau~enu bespomo}nost" c) "Uro|enu bespomo}nost"

10. U psiholo{kom smislu (prema strukturi li~nosti), depresivni pacijenti su: a) Analne strukture li~nosti b) Edipalne strukture li~nosti c) Pasivno-zavisne strukture li~nosti 11. U depresiji Super-ego je: a) Rigidan (strog) b) Pod velikim uticajem Ega c) Labilan 12. Rigidan (strog) Super-Ego karakteristi~no je prisutan kod pacijenata obolelih od: a) Shizofrenije b) Paranoje c) Depresije 13. "Ose}anje krivice" je simptom koji se tipi~no javlja u: a) Histeriji b) Depresiji c) Shizofreniji 14. Nihilisti~ke sumanute ideje u sklopu "Kotarovog sindroma" karakteristi~ne su za: a) Sumanute psihoze b) Psihoti~nu depresiju c) Shizofreniju simplex 15. Anhedonija je simtom koji je tipi~an za: a) Shizofreniju b) Depresiju c) Sumanute psihoze 16. "Apel fenomen ("Fenomen alarma") u suicidologiji su opisali: a) Frojd b) Blojler c) Stengel d) Milovanovi} e) Krepelin 17. "Suicidalna tendencija" u stvari predstavlja: a) Poku{aj samoubistva b) èlju za samoubistvom c) Kovanje planova o na~inu izvr{enja samoubistva 18. Suicid realizuju ~e{}e: a) @ene b) Mu{karci c) Oba pola podjednako

19. Akt samoubistva depresivni pacijent naj~e{}e izvr{avaju: a) Na po~etku ili na kraju depresivne epizode b) U sredini depresivne epizode c) Samo u po~etku depresivne epizode 20. Iluzije i halucinacije u depresiji nisu u skladu sa depresivnim raspoloènjem: DA NE 21. Od telesnih simtoma u depresiji se javljaju: a) Amenoreja b) Poreme}aj sluha c) Aritmija d) Tireotoksikoza e) Opstipacija 22. Od depresije ~e{}e obolevaju: a) Mu{karci b) @ene c) Oba pola podjednako 23. Bipolarni afektivni poreme}aj u odnosu na unipolarni poreme}aj se javlja: a) ê{}e b) Re|e c) Podjednako se javljaju 24. Kod mani~nih bolesnika pa`nja je: a) Hipertenaccitetna b) Hipervigilna c) Hipotenacitetna d) Hipovigilna e) Normotenacitetna 25. Za mani~ne bolesnike karakteristi~na je: a) Preop{iran misaoni tok b) Disociran misaoni tok c) Ubrzan misaoni tok 26. Megalomanske sumanute ideje tipi~ne su za: a) Shizofreniju b) Paranoju c) Maniju

27. Seksualni nagon je povi{en u: a) Depresiji b) Shizofreniji c) Maniji 28. Le~enje mani~nog sindroma zapo~inje se: a) Litijumom b) Neurolepticima c) Kombinacijom neuroleptika ili litijuma 29. Socijalni kontakti mani~nog bolesnika naj~e{}e su: a) Smanjeni b) Pove}ani c) Nisu bitno poreme}eni 30. Ciklotimija spada u grupu: a) Kognitivnih poreme}aja b) Afektivnih poreme}aja c) Organskih poreme}aja AFEKTIVNI POREME]AJI - ODGOVORI 1. C 2. A,C 3. C 4. B 5. NE 6. PIKNI~KU 7. NE 8. B 9. A 10. C 11. A 12. C 13. B 14. B 15. B 16. C,D 17. C 18. B 19. A 20. DA 21. A,E 22. B 23. B 24. B,C 25. C 26. C 27. C 28. C 29. B 30. B

P O R E M E ] A J I S U M A N U T O S T I (SUMANUTE PSIHOZE)

1. U poreme}ajima sumanosti dominantno o{te}ena psihicka funkcija je_________. 2. Pored mi{ljenja i afektiviteta u sumanutim psihozama poreme}en je i ____________. 3. Ideo-afektivni blok karakteri{e: a)Sumanute psihoze b)Schizofrene psihoze c)Afektivne psihoze 4. Raniji naziv (sinonim) za sumanute psihoze je ______________. 5. Po Salivenu {est karakteristika mi{ljenja u sumanutim psihozama su: a)Projektivno misljenje b)Neprijateljsko misljenje c)________________ d) Pridavanje povecanog znacaja sebi e) Sumanute ideje (pre svega persekucije) i f) Sumanute ideje velicine 6. Korekcija sumanutih ideja kod sumanutih psihoza je: a)Dobra b)Slaba c)Ne postoji 7. Kod sumanutih psihoza sumanute ideje su ______________. 8. U paranoi~ne psihoze sumanutosti spadaju: a)Revandikaciona sumanutost b)_____________ sumanutost c)Senzitivna sumanutost odnosa d)Hronicna interpretativna sumanutost 9. U paranoidne psihoze sumanutosti spadaju: a)Hronicna halucinatorna sumanutost b)______________

10. Revandikacionu sumanutost karakteri{e sumanutost: a)Zahteva b)Strasti c)Odnosa 11. Pasionirani (fantasti~ni) idealisti spadaju u ___________ sumanutost. 12. U strasne psihoze sumanutosti spadaju: patolo{ka ljubomora i --------. 13. Mehanizam nastanka sumanutosti u hroni~noj halucinatornoj sumanutosti je ------ 14. U parafreniji sumanute ideje JESU sistematizovane. a) DA b) NE 15. U sumanutim psihozama o~uvanost "fasade" li~nosti je: a)Dobra b)Slaba c)Ne postoji 16. Psihoze sumanutosti su prevashodno: a)Endogene b)Egzogene c)Endo-egzogene 17. Psihoze sumanutosti se le~e: a)Neurolepticima b)Anksioliticima c)Antidepresivima 18. Period le~enja psihoza sumanutosti sna`nim neurolepticima je relativno: a)Dug b)Kratak c)One su neizle~ive

PSIHOZE SUMANUTOSTI ODGOVORI

1. mi{ljenje 2. nagon 3. A 4. paranoja 5. sumnji~avost 6. B 7. sistematizovane 8. strasna 9. parafrenija 10. A 11. revandikaciona 12. erotomanija 13. halucinatorni 14. B 15. A 16. A 17. A 18. A

ALKOHOLIZAM

1. Alkoholi~ari su osobe koje:

a. Dugotrajno i prekomerno piju alkoholna pi}a i pri tom ispoljavaju poreme}aje u oblasti psihi~kog i somatskog zdravlja i poreme}aje u odnosu sa drugim ljudima.

b. Ekcesivno piju alkoholna pi}a. c. Povremeno upotrebljavaju "dozvoljenu" koli~inu alkohola

2. Na predlog kog velikog alkohologa, SZO je alkoholizam prihvatila kao bolest:

a. Magnus Gaus b. Jelinek c. Bukstein

3. U etiologiji alkoholne bolesti bitni su:

a. Alkohol i li~nost alkoholi~ara b. Sam alkohol c. Alkohol, premorbidna li~nost i socijalni milje

4. Faze u razvoju alkoholizama su:

a. Akutna i hroni~na b. Pretoksikomanska i toksikomanska c. Dozvoljena i nedozvoljena

5. Dozvoljena koncentracija alkohola u krvi je:

a. 0,9 promila b. 0,5 promila c. 1,0 promila

6. U patolo{ko napitom stanju svest je:

a. Pomu}ena b. Nepromenjena c. Suèna

7. Kod delirijum tremensa svest je:

a. Nepromenjena b. Suèna c. Pomu}ena

8. Klini~ki simptomi kod delirijuma vi{e su izraèni:

a. Danju b. No}u c. Nebitno

9. Kosarkoljevu psihozu karakteri{u:

a. Poreme}aj volje b. Konfabulacije

c. Poreme}aj nagona

10. Konfabulacije predstavljaju:

a. Pogre{na prepoznavanja predmeta i objekta b. Popunjavanje praznina u se}anju izmi{ljenim doga|ajima c. Perceptivne obmane

11. Za alkoholnu halucinozu najtipi~nije su:

a. Vidne halucinacije b. ûlne halucinacije c. Taktilne halucinacije

12. Kod alkoholne demencije CT mozga pokazuje:

a. Hemoragi~no krvarenje b. Nalaz je normalan c. Atrofi~ne promene

13. Kod alkoholne polineuropatije naj~e{}i je nedostatak vitamina:

a. D b. C c. B

14. Alkoholizam je u su{tini

a. Medicinski fenomem b. Socijalni problem c. Sociomedicinski problem

15. Produèna terapija alkoholne bolesti odvija se kroz:

a. Grupnu psihoterapiju b. Klub le~enih alkoholi~ara c. Balintove grupe

NARKOMANIJE

1. Narkomanije su:

a. Porok b. Medicinski fenomen c. Sociomedicinska bolest

2. SZO je uvrstila narkomanije kao bolest

a. 1947 b. 1957 c. 1977

3. Heroin je

a. Prirodni ekstrakt b. Sinteti~ki preparat

c. Polusinteti~ka droga

4. Naj~e{}e somatske manifestacije koje prate narkomaniju su:

a. TBC b. Sr~ane tegobe c. Hepatitis C i HIV infekciju

5. Arijes smatra da najve}a zavisnost nastaje:

a. Uzimanjem heroina b. Kombinacija alkohola i tableta c. Kombinacija alkohola i marihuane

6. Narkomanije karakteri{u slede}e zavisnosti:

a. Fizi~ka b. Psihi~ka c. Psihi~ka i fizi~ka zavisnost

7. U prevenciji narkomanije treba da se uklju~e:

a. Samo medicinski radnici b. Socijalne slu`be c. Sve sociomedicinske institucije

8. Benzodiazepini ili "Pilule sre}e" stvaraju zavisnost:

a. Nebitnu b. Ne c. Da

9. Osnovni uslov za le~enje narkomana je

a. Prisila b. Motivisanost c. Mere obaveznog le~enja

10. Kod upotrebe heroina zenice su:

a. Nepromenjene b. Midrijati~ne c. Mioti~ne

11. Metadon se smatra jednom vrstom droge

a. Ne b. Da c. I jedno i drugo

12. Upotreba marihuana koja se ubraja u “ lake droge“ legalizovana je u

a. Francuskoj b. Holandiji c. Rusiji

ALKOHOLIZAM - ODGOVORI

1. A 2. B 3. C 4. B 5. B 6. C 7. C 8. B 9. B

10. B 11. C 12. C 13. C 14. B 15. B

NARKOMANIJE - ODGOVORI

1. C 2. B 3. C 4. C 5. C 6. C 7. C 8. C 9. B

10. C 11. B 12. B

MOPS

1. Akutni mo`dani psihosindrom poznat je kao:

a. Sindrom morije b. Sindrom delirijuma c. Sindrom parafrenije

2. Hroni~ni MOPS je poznat kao

a. Paralelni sindrom b. Dementni sindrom c. Epilepti~ni sindrom

3. Kod demencije svest je:

a. Poreme}ena b. O~uvana c. Delimi~no o~uvana

4. U Alchajmerovoj bolesti demencija je:

a. Privremena b. Me{ovita c. Trajna

5. Kod Pikove demencije patoanatomske promene su

a. U okcipitalnom re`nju b. U frontalnom i temporalnom re`nju c. Frontalnom i parietalnom re`nju

6. Akutni egzogeni reaktivni tip (Boenhoffer) je:

a. Poreme}aj gde je psihoza udruèna sa organskim oboljenjem b. Psihoza udruèna sa nekom zavisno{}u c. Gde psihoza nije udruèna sa organskim oboljenjem

7. Kod MOPS-a je naj~e{}e o{te}ena slede}a psihi~ka funkcija

a. Pam}enje b. Mi{ljenje c. Volja

8. MOPS sumanutosti karakteri{e:

a. Poreme}aj volje i pam}enja b. Prisustvo sumanutih ideja c. Prisustvo sumanutih ideja i halucinacija

9. Pickova demencija po~inje:

a. U petoj deceniji b. U ~etvrtoj deceniji c. U {estoj deceniji

10. Le~enje demencija je:

a. Simptomatsko b. Kauzalno c. Kombinovano

11. Anamnesti~ki tipi~no za vaskularnu demenciju je:

a. Postojanje perceptivnih obmana b. Postojanje tranzitornih ataka c. Postojanje nekog infektivnog agensa

12. U klini~koj slici Huntingtonove bolesti dominiraju:

a. Demencija i nevoljni, horeiformni pokreti b. Demencija i cerovaskularna insuficijencija c. Demencija i epilepti~ni napadi

MOPS - ODGOVORI

1. B 2. B 3. B 4. C 5. B 6. A 7. A 8. C 9. A

10. A 11. B 12. A

N E U R O Z E (NEUROTI^NI POREME]AJI)

1. Neuroze su psihi~ki poreme}aji kod kojih je osnovna karakteristika: A - postojanje organskog poreme}aja u osnovi C - postojanje perceptivnih obmana B - postojanje patolo{kog straha 2. Neuroti~ne osobe: A - trajno gube odnos prema realnosti B - nikada trajno ne gube odnos prema realnosti C - sklone su razvoju psihoti~nih poreme}aja 3. Patolo{ki strah od odre|enih objekata, situacija, radnji i aktivnosti koje nisu

realno opasne, naziva se: A - opsesija B - pani~ni poreme}aj C - fobija 4. Agorafobija je: A - Strah od otvorenog prostora i javnih mesta B - strah od visine C - strah od ìvotinja 5. Neo~ekivani periodi straha i neprijatnosti visokog intenziteta, pra}eni

vegetativnom reakcijom, zovu se: A - opsesivno-kompulsivna neuroza B - napadi panike C - agorafobija 6. Prisilnu (opsesivno-kompulsivnu) neurozu karakteri{e postojanje: A - prisilnih misli ili prinudnih radnji B - napada sli~nih epilepsija (pseudoepi) C - izrazitog stresogenog faktora kaoo uzroka 7. Preterana preokupiranost telesnim funkcionisanjem, telesnim zdravljem, telesnim

simptomima ili bolestima, naziva se: A - distimija B - neurastenija C - hipohondrija 8. PTSD (posttraumatski stresni poreme}aj) je: A - produèni i/ili odloèni odgovor na stresogeni doga|aj ili situaciju izuzetno jake (vitalne) ugroènosti B - hroni~no depresivno raspoloènje C - me{oviti anksiozni i depresivni poreme}aj

9. Nametljiva se}anja (epizode ponovljenog preìvljavanja traume u budnom stanju) zovu se: A - konverzija B - flashback C - amentni sy 10. Neo~ekivani, iznenadni odlazak iz mesta ìvljenja i nesposobnost prise}anja va`nih aspekta ranijeg identiteta (ime,porodica,zanimanje) naziva se: A - disocijativni stupor B - disocijativna amnezija C - disocijativna fuga 11. Pani~ni poreme}aj obeleèn je spontanim ----------- ----------. 12. Opsesivno kompuzivni poreme}aj je ponavljano nametanje ideja, poriva, misli-_________- ili modela pona{anja- ______, koje su osobi strane i dovode do anksioznosti.

13. Disocijativna (psihogena) amnezija predstavlja: A - gubitak pam}enja bez organskog uzorka B - gubitak pam}enja sa organskim uzorkom C - gubitak pam}enja prouzrokovan dejstvom toksi~nog agnesa 14. Neodoljiv poriv da se izvede neka nerazumna radnja, koji se javlja kod OCD-a zove se, a ~emu se pacijent aktivno suprotsavlja zove se: A - opsesija B - fobija C - kompulsija 15. Stanje osobe sa konverzivnim poreme}ajem, u kome postoji nedostatak brige u vezi sa sopstvenom nesposobno{}u (bole{}u), zove se: A - magijsko mi{ljenje B - La belle indifference C - hipohondrija 16. Ideja, emocija ili potreba koja se ponavljano i uporno name}e, a protiv koje se osoba aktivno bori u Opsesivno-kompulzivnom poreme}aju zove se: A - pani~ni napad B - anksiozno stanje C - opsesija 17. Panika je iznenadna proìmaju}a____________-takvog intenziteta koja dovodi do uàsa i fiziolo{kih promena 18. Naprijatni emocionalni i fiziolo{ki odgovor na prepoznati izvor opasnosti naziva

se: A - anksioznost B - strah C - panika

19. Iznenadni nevoljni mi{i}ni pokreti (naj~e{}e na licu) zovu se: A - kompulsivne radnje B - manirizmi C - tikovi N E U R O Z E - ODGOVORI

1. C 2. B 3. C 4. A 5. B 6. A 7. C 8. A 9. B

10. C 11. napadima panike 12. opsesije/kompulzija 13. A 14. C 15. B 16. C 17. anksioznost/strah 18. B 19. C

P S I H O P A T I J A (POREME]AJI LI^NOSTI)

1. Sinonim za poreme}aj li~nosti je: a) Psihopatija b) Psihoza c) Neuroza 2. Poreme}aji li~nosti su: a) stanja b) bolesti (poreme}aji) c) ni jedan odgovor nije ta~an 3. Kod psihopatije postoji poreme}aj tri psihi~ke funkcije: volje, nagona i _________ emocija 4. Psihopata ima : a) slab Ego b) jak Ego c) normalan Ego 5. Zbog postupaka osobe sa poreme}ajem li~nosti, najvi{e pati: a) sam psihopata b) socijalna sredina c) niko 6. Kod osoba sa poreme}ajem li~nosti, kontrola impulsa je: a) jaka b) slaba c) normalna 7. Reakcija osobe sa poreme}ajem li~nosti (psihopate) na stresne situcije je: a) Burna b) Slaba c) Normalna 8. Kod osoba sa poreme}ajem li~nosti prisutan je nizak prag tolerancije na frustraciju (osuje}enje) a) DA b) NE

9. Reakcije kratkog spoja karakteristi~ne su za slede}i poreme}aj: a) Psihozu b) Psihoorganski sindrom c) Poreme}aj li~nosti 10. Uticaj naslednih faktora na nastanak poreme}aja li~nosti je: a) Dominantan b) Slab c) Ne postoji 11. Uticaj socijalne sredine na nastanak poreme}aja li~nosti je: a) Vaàn b) Nevaàn c) Ne postoji 12. Sumnji~avost je najkarakteristi~nija za ___________ poreme}aj li~nosti. 13. U stalnom sukobu sa socijalnom sredinom, moralom i zakonom je osoba sa poreme}ajem li~nosti. a) DA b) NE 14. Rezultati le~enja osoba sa poreme}ajem li~nosti su: a) odli~ni b) osrednji c) slabi

P S I H O P A T I J A-ODGOVORI 1. a 2. a 3. emocija 4. a 5. b 6. b 7. a 8. a 9. c 10. a 11. a 12. paranodini 13. a 14. c

STRES

1. Koncept o stresu "vezan je" za ime:

a) S. Freuda b) H. Selyea c) E. Fromma

2. Navedi uobi~ajenu podelu stresora: _______________, _______________, _______________. 3. Sinonim za stres je:

a) stresor b) stresna reakcija c) adaptacija

4. Po Selyeu tri sukcesivna stadijuma stresa su:

a) faza adaptacije, faza otpora i zavr{na faza b) faza alarma, faza otpora i faza iscrpljenja c) inicijalna faza, latentna faza i REM faza

5. Da li se op{ti adaptacioni sindrom odvija preko osovine hipotalamus-hipofiza-kora

nadbubrega:

a) da b) ne c) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an

6. Da li psiholo{ka organizacija li~nosti uti~e na kvalitet stresne reakcije:

a) da b) ne c) samo pod izvesnim okolnostima

7. Navedi ~etiri karakteristike stresora koje bitno uti~u na kvalitet stresne reakcije:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

8. Da li je grani~no organizovana li~nost (Borderline) posebno vulnerabilna u

stresu:

a) da b) ne c) samo pod izvesnim okolnostima

9. Definiciju "otporne li~nosti" dao/la je 1982. godine:

a) S. Freud b) S. Kobasa c) E. Bern

10. Navedi tri termina koja defini{u psihosocijalnu podr{ku i pomo}: ------, ------, ------- 11. Sinonim za posttraumatski stresni poreme}aj (PTSP) je:

a) Akutna stresna reakcija b) Vijetnamski sindrom c) Prolongirana depresivna reakcija

12. Najve}i rizik za razvoj posttraumatskog stresnog poreme}aja prisutan je kod:

a) starih u izbegli{tvu b) u~esnika u borbenim dejstvima c) adolescenata u izbegli{tvu

13. Zaokruì ta~an odgovor:

a) hormoni imaju veliku ulogu u regulaciji metaboli~kih funkcija u stresu b) hormoni nemaju veliku ulogu u regulaciji metaboli~kih funkcija u stresu c) hormoni uop{te ne u~estvuju u regulaciji metaboli~kih funkcija u stresu

14. Zaokruì ta~an odgovor:

a) u akutnoj stresnoj reakciji organizam se priprema za brzu i eksplozivnu reakciju tipa borba/bekstvo

b) u akutnoj stresnoj reakciji organizam reaguje isklju~ivo "umrtvljavanjem" c) u akutnoj stresnoj reakciji organizam se uvek priprema za borbu

15. U cilju preveniranja i ublaàvanja stresne reakcije ~esto primenjivana tehnika je:

a) psihoanaliza b) autogeni trening c) transakciona analiza

16. Za regulaciju anksioznosti izazvane stresom uspe{no se primenjuju (zaokruìti

ta~ne odgovore):

a) antipsihotici b) autogeni trening c) alkohol d) mi{i}na relaksacija e) benzodijazepini

17. Naj~e{}i oblik le~enja psihi~kih poreme}aja koji su izazvani stresom je:

a) psihoterapija b) farmakoterapija c) udruèni psiho i farmakoterapijski tretman

18. Da li posttraumatski stresni poreme}aj moè imati odloèn po~etak:

a) da b) ne c) uvek ima odloèn po~etak

19. No}ni ko{marni snovi sa tematikom koja je vezana za traumu su tipi~an simptom:

a) Akutne stresne reakcije b) Posttraumatskog stresnog poreme}aja c) Prolongirane depresivne reakcije

20. Stres je :

a) stereotipni proces b) visokopersonalizovan proces c) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an

STRES - ODGOVORI

1. b) 2. biolo{ki, psiholo{ki, socijalni 3. b) 4. b) 5. a) 6. a) 7. bar ~etiri od navedenih: -(ne)doìvljenost, -(ne)o~ekivanost, -intenzitet, -duìna

delovanja, -(ne)mogu}nost predvi|anja evolucije, -(ne)izvesnost trajanja, -(ne)mogu}nost neutralisanja, -(ne)mogu}nost izbegavanja, (ne)svsishodnost izbegavanja

8. a) 9. b) 10. bar tri od slede}ih: -informacija, -savet, -topla ljudska re~ prihvatanja, -

emocionalna podr{ka, -razumevanje, -hrabrenje 11. b) 12. b) 13. a) 14. a) 15. b) 16. b), d), e) 17. c) 18. a) 19. b) 20. b)

PSIHOSOMATIKA (PSIHOSOMATSKI POREME]AJI)

1. Termin "psihofiziolo{ki poreme}aj" je sinonim za: a) neuroze b) psihosomatske bolesti c) poreme}aje li~nosti 2. Psihosomatska bolest je isto {to i:

a) funkcionalni poreme}aj b) konverzivna neuroza c) psihofiziolo{ki poreme}aj

3. U nastanku psihosomatskih bolesti dominantni uzro~ni faktori su:

a) organske prirode b) psiholo{ke prirode c) socijalne prirode

4. Zna~ajan doprinos razvoju psihosomatske medicine dao je:

a) K. G. Jung b) F. Aleksander c) S. Freud

5. Psihosomatska bolest:

a) ima jasan patolo{ko-anatomski supstrat b) nema jasan patolo{ko-anatomski supstrat c) je trenutni, funkcionalni poreme}aj nekog organa

6. Koji od navedenih tipova li~nosti naj~e{}e oboli od psihosomatske bolesti:

a) opsesivno-kompulsivna li~nost b) aleksitimi~na li~nost c) histeri~na li~nost

7. Aleksitimi~na li~nost:

a) je sposobna za fantazme i imaginaciju b) nije u stanju da opi{e svoje emocije c) koristi konverziju kao centralni mehanizam odbrane

8. Da li postoji visoka korelacija stresa i psihosomatske bolesti:

a) da b) ne c) uglavnom ne postoji

9. Aleksitimi~na li~nost naj~e{}e oboli od:

a) neuroze

b) psihosomatske bolesti c) psihoze

10. Nastanak bronhijalne astme moè biti u vezi sa :

a) strahom od napu{tanja b) fiksacijom na falusno-edipalnom stadijumu psihoseksualnog razvoja c) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an

11. Da li se gojaznost moè shvatiti kao psihosomatska bolest:

a) da, odre|eni tipovi gojaznosti b) ne, gojaznost je somatska bolest c) ne, zato {to je gojaznost uvek izraz hormnskog poreme}aja

12. Gojaznost je ~esto u vezi sa fiksacijom na:

a) analnom stadijumu psihoseksualnog razvoja b) oralnom stadijumu psihoseksualnog razvoja c) falusno-edipalnom stadijumu psihoseksualnog razvoja

13. Sinonim za li~nost opisanu kao "tip A" je:

a) dijabeti~ni tip b) koronarni tip c) traumatofilni tip

14. Li~nost opisana kao "tip A" ~esto oboli od:

a) bronhijalne astme b) hipertenzije c) ulceroznog kolitisa

15. Jedan od zna~ajnih faktora u nastanku arterijske hipertenzije je hroni~no

potiskivanje besa:

a) da b) ne c) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an

16. Da li je konverzija centralni mehanizam odbrane u nastanku psihosomatske

bolesti:

a) da b) ne c) ponekad

17. Teorija o "konstituciono manje vrednom organu" vezana je za ime:

a) W. Reicha b) A. Adlera c) F. Dunbar

18. Psihoanaliza je terapija izbora kod obolelih od:

a) psihofiziolo{kih poreme}aja b) neuroza c) psihoza

19. Nastanku psihosomatske bolesti ~esto predhodi hroni~ni funkcionalni poreme}aj

organa:

a) da b) ne c) samo po nekad

20. Terapija izbora u le~enju psihosomatskih bolesti je:

a) somato-terapija b) psihijatrijski tretman c) somato terapija i psihijatrijski tretman

PSIHOSOMATIKA - ODGOVORI

1. b) 2. c) 3. b) 4. b) 5. a) 6. b) 7. b) 8. b) 9. b) 10. a) 11. b) 12. b) 13. b) 14. b) 15. a) 16. b) 17. b) 18. b) 19. a) 20. c)

PSIHIJATRIJA RAZVOJNOG DOBA 1. Autisti~ni poreme}aj, Rettov i Aspergerov poreme}aj spadaju u -------- ------------------. 2. Autisti~ni poreme}aj u detinjstvu se javlja a) ê{}e u de~aka b) ê{}e u devoj~ica c) Podjednako je zastupljen me|u polovima 3. O{te}ene socijalne interakcije, zna~ajno o{te}enje verbalne i neverbalne komunikacije i upadljivo ograni~enje repertoara aktivnosti i nteresovanja se vi|a kod a) Rettovog b) Aspergerovog c) Autisti~nog poreme}aja 4. Rettov sindrom se javlja a) ê{}e kod de~aka b) ê{}e kod devoj~ica c) Podjednako je zastupljen me|u polovima 5. Leo Kanner je prvi opisao a) [kolsku fobiju b) Shizofreniju de~ijeg doba c) Autisti~ni poreme}aj u detinjstvu 6. Mentalna retardacija je a) Stanje zna~ajno sniènog intelektualnog funkcionisanja koje se manifestuje pre 18. godine b) Ste~ena intelektualna insuficijencija c) Poreme}aj u upam}ivanju 7. Prema stepenu izraènosti simptoma mentalna retardacija moè biti ---------, ---------- i --------- 8. Imbecilnost je sinonim za a) Blagu mentalnu retardaciju b) Umerenu mentalnu retardaciju c) Lak{i oblik vaspitne zapu{tenosti 9. Idiotija je sinonim za a) Genetski fragilan X hromozom b) Duboku mentalnu retardaciju c) Te{ku mentalnu retardaciju

10. Laka mentalna retardacija se drugim imenom naziva a) Imbecilnost b) Zaostalost c) Slaboumnost 11. Poreme}aj koji se karakteri{e nevoljnim umokravanjem danju i/ili no}u zove se a) Enureza b) Enkopreza c) Inkontinencija 12. Ponavljano ispu{tanje fecesa na mestima neprikladnim toj svrsi zove se a) Enureza b) Enkopreza c) Inkontinencija 13. Anorexia nervosa je a) Poreme}aj koji se karakteri{e namernim gubitkom na teìni b)Intenzivan strah od gubitka teìne c) Prestanak uzimanja hrane usled perceptivnih obmana 14. Gubitak telesne teìne za vi{e od 15% ispod o~ekivane uzrokovan namernim izbegavnjam “hrane koja goji“, poreme}aj telesne sheme i amneoreja, samo su neki od karakteristi~nih znakova za a) Bulimiu nervosu b) Pice (pike) c) Anorexiu nervosu 15. Bulimia nervosa je a) Sinonim za gojaznost b) Fiziolo{ki izmenjen nagon za ishranom u trudno}i c) Poreme}aj u vidu ponavljanih napada preteranog uzimanja hrane u vrlo kratkom vremenskom roku 16. Anorexia nervosa se javlja a) Podjednako u oba pola b) ê{}e u devoj~ica c) ê{}e u de~aka 17. Prema najnovijim klasifikacijama, anorexia nervosa spada u a) Poreme}aje razvojnog doba b) Poreme}aje ishrane c) Nije klasifikovana kao poreme}aj

18. Prema najnovijim klasifikacijama, bulimia nervosa spada u a) Poreme}aje razvojnog doba b) Nije klasifikovana kao poreme}aj c) Poreme}aje ishrane 19. Poreme}aj u na~inu na koji mlada osoba doìvljava sebe i tvrdi da se “ose}a debelom“ ~ak i kada je ekstremno mr{ava je a) Anorexia nervosa b) Bulimia nervosa c) Dismorfofobija 20. Poreme}aj za koji je karakterisit~no da su o{te}ene socijalne interakcije, komunikacija i pojava streotpija u pona{anju je a) Rettov sindrom b) Shizofrenija de~ijeg doba c) Autisti~ni poreme}aj PSIHIJATRIJA RAZVOJNOG DOBA-ODGOVORI

1. pervazivne razvojne poreme}aje 2. a 3. c 4. b 5. c 6. a 7. umerena, te{ka, duboka 8. b 9. b 10. a 11. a 12. b 13. a 14. c 15. c 16. b 17. b 18. c 19. a 20. c

BIOLO[KA TERAPIJA 1. U psihijatriji u biolo{ku terapiju spadaju: a) Bihejvor terapija b) Socioterapija c) Elektrokonvulzivna terapija d) Psihoterapija e) Psihofamakoterapija

2. Elektrokonvulzivna terapija je indikovana kod: a) Manije b) Katatone forme SCH c) Demencije d) Depresivnih neuroza e) Depresija rezistentnih na antidepresivnu farmakoterapiju 3. Neuroleptici su lekovi koji se prvenstveno koriste u le~enju: a) Fobija b) Demencije c) Chizofrenije 4. Neuroleptici deluju na taj na~in {to blokiraju: a) Postsinapti~ke dopaminske receptore b) Presinapti~ke dopaminske receptore c) Receptore za gamaminobuternu kiselinu 5. Neuroleptici su najefikasniji u suzbijanju: a) Negativnih simptoma shizofrenije b) Pozitivnih simptoma shizofrenije c) Autizma 6. Neuroleptik Haloperidol pripada po hemijskoj strukturi: a) Fenotijazinima b) Butirofenonima c) Tokosantenima 7. Neuroleptik Klozapin pripada grupi: a) Tipi~nih neuroleptika b) Neuroleptika sa produènim delovanjem c) atipi~nih neuroleptika 8. Kao preparati sa produènim delovanjem (Depo preparati) u le~enju shizofrenije

primenjuje se: a) Flufenazin depo b) Perazin depo c) Tioridazin depo d) Promazin depo

e) Haloperidol depo 9. Izraène ekstrapiramidne nuzpojave ima: a) Klozapin b) Haloperidol c) Sulpirid 10. U le~enju shizofrenije prose~na dnevna doza hlorpromazina je: a) 10 mg. b) 300 mg. c) 50 mg. 11."Tardivna diskinezija" je neèljeno dejstvo pri primeni: a) Sulpirida c) Flufenazina d) Klozapina 12. Prilikom intravenskog davanja hlorpromazina (Largactila) tipi~no neèljeno dejstvo leka koje se moè javiti je_______________ 13. Neuroleptici sniàvaju konvulzivni prag DA NE 14. Antidepresivi ispoljavaju svoj klini~ki antidepresivni efekat: a) Odmah po uzimanju leka b) Posle 2-3 nedelje od uzimanja leka c) Posle 3 dana od uzimanja leka 15. Tricikli~ni antidepresivi u sinapti~koj pukotini: a) Sniàvaju koncentraciju serotonina i noradrenalina b) Pove}avaju koncentraciju serotina i noradrenalina c) Sniàvaju koncentraciju dopamina. 16. U selektivne inhibitore preuzimanja serotonina spadaju slede}i antidepredsivi: a) Amitriptilin b) Imipramin c) Fluksetin d) Sertralin e) Doksepin 17. Kod dugotrajne upotrebe antidepresiva mo~e se razviti: a) Psihi~ka i fizi~ka zavisnost na lek b) Psihi~ka zavisnost na lek c) Ne razvija se ni psihi~ka ni fizi~ka zavisnost na lek 18. Maprotilin (Ladiomil) se u le~enju depresije moè primeniti u obliku intravenozne infuzije.

DA NE 19. Tricikli~ki antidepresivi su ne izazivaju ozbiljne neèljene efekte: . DA NE 20. U benzodiazepine spadaju: a) Alprazolam b) Viloksazin c) Diazepam d) Imipramin e) Promazin 21. Benzodiazepini kada se primenjuju duè vreme mogu izazvati: a) Psihi~ku zavisnost na lek b) Psihi~ku i fizi~ku zavisnost na lek c) Samo fizi~ku zavisnost na lek 22. Benzodiazepini se koriste i kao hipnotici. DA NE 23. Diazepam: a) Sniàva prag za konvulzije b) Pove}ava prag za konvulzije c) Ne menja konvulzivni prag 24. Karakteristi~no za Benzodiazepine je: a) Antidepresivno delovanje b) Anksioliti~ko delovanje c) Antipsihoti~no delovanje 25. Benzodiazepini potenciraju dejstvo: a) Dopamina b) Acetilholina c) Gamaminobuterne kiseline 26. Benzodiazepini se kao terapijsko sredstvo koriste u le~enju: a) Miastenie gravis b) Epilepsije c) Polineuropatije d) Lumboishialije e) Akutnog napitog stanja 27. Litijum se koristi u le~enju: a) Psihoorganskih sindroma b) Shizofrenije

c) Manije 28. Uobi~ajena dnevna doza Litijuma je: a) oko 10 mg. b) oko 100 mg. c) oko 900 mg. 29. Litijum se izme|u ostalog moè primeniti i u obliku intravenozne infuzije. DA NE 30. Klini~ka efikasnost Litijuma zavisi od njegove koncentracije u serumu. DA NE BIOLO[KA TERAPIJA - ODGOVORI 1. C,E 2. B,E 3. C 4. A 5. B 6. B 7. C 8. A,E 9. B 10. B 11. B 12. HIPOTENZIJA 13. DA 14. B 15. B 16. C,D 17. C 18. DA 19. NE 20. A,C 21. B 22. DA 23. B 24. B 25. C 26. B,D 27. C 28. C 29. NE 30. DA

PSIHOTERAPIJA 1. Otpor, transfer, kontratransfer su pojmovi koji se vezuju za a) Psihoterapiju b) Socioterapiju c) Integrativnu terapiju u psihijatriji 2. Psihoterapija je le~enje psihi~kih poreme}aja psiholo{kim uticajem, pri ~emu terapeut verbalnom i ------------- komunikacijom pruà pomo} pacijentu. 3. Otpor je a) Razlog zbog koga se mora napraviti prisilna hospitalizacija b) Svesne ili nesvesne snage pacijenta koje ometaju proces le~enja c) Zaboravljanje propisane terapije 4. Nivo saose}anja sa pacijentom u psihoterapijskoj situaciji koji terapeut treba da ispolji je a) Antipatija b) Simpatija c) Empatija 5. Transfer je a) Odnos terapeuta i pacijenta u psihoterapijskoj situaciji b) Siituacija u kojoj pacijent prenosi ose}anja vezana za zna~ajne osobe iz li~ne pro{losti na terapeuta c) Ni jedan odgovor nije ta~an 6. Kontratransfer je a) Preno{enje ose}anja sa terapeuta na pacijenta b) Ispoljavanje neprijatnih ose}anja sa terapeuta na pacijenta c) Jedan vid prenosa ose}anja iz sopstvene pro{losti od terapeuta na pacijenta 7. Utemeljiva~ psihoanaliza kao filozofskog u~enja i psihoterapijskog pravca je a) K.G. Jung b) Ana Frojd c) Sigmund Frojd 8. Osniva~ transakciona analize (TA) je a) Viktor Frankl b) Sigmund Frojd c) Erik Bern 9. Za le~enje fobi~nih poreme}aja ~esto koristimo slede}e psihoterapijske tehnike: a) Psihoanalizu b) Transakcionu analizu c) Tehniku preplavljivanja d) Ge{talt psihoterapiju e) Sistematsku desenzitizaciju

PSIHOTERAPIJA-ODGOVORI

1. a 2. neverbalnom 3. b 4. c 5. b 6. c 7. c 8. c 9. c i e

SOCIOTERAPIJA 1. Terapijsku zajednicu sa~injavaju: a) Pacijenti i svi uposleni na jednom odeljenju (lekari,medicinske sestre,pomo}no osoblje) b) Pacijenti i srednje medicinsko osoblje . c) Pacijenti i lekari 2. Presednik Terapijske zajednice obi~no je: . a) Pacijent b) Socijalni radnik c) Lekar 3. Na sastanku terapijske zajednice su prisutni: a) Pacijenti isvi uposleni sa odeljenja (lekari,medicinske sestre, pomo}no osoblje) b) Pacijenti i lekari c) Pacijenti, lekari i medicinske sestre 4. Na sastanku Terapijske zajednice svi prisutni su potpuno ravnopravni. DA NE 5. Muzikoterapija je oblik: a) Psihoterapije b) Socioterapije c) Biolo{ke terapije 6. Terapijska zajednica se kao metod le~enja primenjuje: a) Kod psihoze, neuroza, bolesti zavisnosti b) Samo kod psihoza c) Samo kod bolesti zavisnosti SOCIOTERAPIJA - ODGOVORI 1. A 2. A 3. A 4. DA 5. B 6. A

URGENTNA PSIHIJATRIJA 1. Sindrom samoubistva je prevashodno psihopatologija: a) mi{ljenja b) nagona c) emocija 2. ''Demonstraciona samoubistva'' su tipi~na za: a) neuroti~ne poreme}aje b) psihoti~ne poreme}aje c) bolesti zavisnosti 3. ''Hroni~na samoubistva'' su manifestacije: a) neuroti~nih poreme}aja b) psihoti~nih poreme}aja c) bolesti zavisnosti 4. Inicijalni psihopatolo{ki poreme}aj samoubistva naj~e{}e je: a) suicidalna ideja b) suicidalna tendencija c) poku{aj samoubistva 5. U psihoti~nih osoba se psihomotorno uzbudjenje medikamentozno kupira

_________________________. 6. Depresivni poreme}aji su urgentna stanja zbog rizika od

______________________________ 7. Klini~ku sliku mentalne konfuzije opserviramo u dva od pet slede}ih

poreme}aja: a) akutne simptomatske psihoze b) fobi~ni poreme}aj c) stupor d) toksi-infektivne psihoze e) psihosomatski poreme}aj 8. Izraèna psihoti~na agitacija se kupira: a) ampuliranim benzedinom b) primenom soli litiuma c) intravenskom primenom hlor promazina 9. Akutno nastala suènja svesti pra}ena strahom, obiljem halucinacija i

psihomotornim nemirom su ________________ stanja.

10. Za periode sumra~nih stanja pacijenti imaju: a) konfabulacije b) delimi~nu amneziju c) potpunu amneziju 11. Besciljna lutanja u osoba sa epilepsijom ili sa histeri~nim poreme}ajem

nazivaju se ________________________ 12. Pacijent iz stanja stupora svakog momenta moè postati furiozan i opasan po

sebe i okolinu. Tada govorimo o stanju ____________________ 13. Stanja pomame (raptusa) imaju dvojaku genezu: a) katatona shizofrenija b) pani~ni poreme}aj c) epilepsija d) somnabulizam e) adolescentna kriza 14. U osoba sa trombozama i flebitima neuroleptike: a) moèmo primenjivati b) ne moèmo primenjivati (kontraindikovani su) c) moèmo i treba da ih primenjujemo, ali oralno 15. U osoba sa akutnim neurolepti~kim diskinezijama svest je: a) o~uvana b) delimi~no kompromitovana c) te{ko o{te}ena 16. Sna`ne neurolepti~ke diskinezije se le~e: a) antiparkinsonicima b) antipsihoticima c) aksioliticima 17. Kad medikacija ne daje èljene efekte kod stuporoznih osoba primenjujemo: a) psihoterapiju b) socioterapiju c) elektrokonvulzivnu terapiju 18. Antidot morfina je ______________________ 19. Alkoholni delirijum tremens je stanje opasno po ìvot zbog: a) hiperkaliemije b) hipokaliemije c) zastra{uju}ih halucinacija 20. Inhibitor aldehidne dehidrogenaze u jetri koji se, uz dobrovoljnost, primenjuje

u odvikavanju od alkoholizma je _____________________

URGENTNA STANJA U PSIHIJATRIJI - ODGOVORI 1. b) 2. a) 3. c) 4. a) 5. antipsihoticima ili c) 6. suicida ili b) 7. a) i d) 8. c) 9. sumra~na ili b) 10. c) 11. fugama ili c) 12. pomame ili a) 13. a) i c) 14. b) 15. a) 16. a) 17. c) 18. nalokson (nalorfin) ili b) 19. b) 20. disulfiram ili c)

ALTERNATIVNA PITANJA ZA TEST 5. U psihoti~nih osoba se psihomotorno uzbudjenje medikamentozno kupira: a) antidepresivima b) barbituratima c) antipsihoticima 6. Depresivni poreme}aji su urgentna stanja zbog rizika od: a) heteroagresije b) samoubistva c) oba odgovora su ta~na 9. Akutno nastala suènja svesti pra}ena strahom, obiljem halucinacija i

psihomotornim nemirom su: a) delirantna stanja b) simra~na stanja c) fuge 11. Besciljna lutanja su: a) somnabulizam b) katatonija c) fuge 12. Pacijenti iz stanja stupora svakog momenta mogu ispoljiti stanja: a) pomame b) fuge c) somnabulizma 18. Antidot morfina je: a) benzedin b) nalorfin (nalokson) c) fiziolo{ki rastvor 20. Za odvikavanje alkoholizma koristi se: a) piperazin b) vitamini c) disulfiram

Documents

Test Psihijatrija