Trijic, Odnos Prvih Nemanjica Prema Svetom Georgiju u Svetlu Dokumentarnih i Narativnih Izvora

8/20/2019 Trijic, Odnos Prvih Nemanjica Prema Svetom Georgiju u Svetlu Dokumentarnih i Narativnih Izvora

1/22

Ђ У Р Ђ Е В И С Т У П О В И И Б У Д И М Љ А Н С К А Е П А Р Х И Ј А

D J U R D J E V I S T U P O V I A N D T H E E PA R C H Y O F B U D I M L J A


2/22

B I S H O P R I C O F B U D I M L J A A N D N I K Š I ĆF A C U L T Y O F P H I L O S O P H Y , B E L G R A D E

I N S T I T U T E O F A R T H I S T O R YM U S E U M O F P O L I M L J E , B E R A N E

F AC U L T Y O F O R T H O D O X T H E O L O G YI N S T I T U T E F O R T H E O L O G I C A L R E S E A R C H

DJURDJEVI STUPOVIAND THE EPARCHY OF BUDIMLJА

C

B E R A N E · B E L G R A D E 2 0 1 1


3/22

Е П И С К О П И Ј А Б У Д И М Љ А Н С К О - Н И К Ш И Ћ К АФ И Л О З О Ф С К И Ф А К У Л Т Е Т У Б Е О Г Р А Д УИ Н С Т И Т У Т З А И С Т О Р И Ј У У М Е Т Н О С Т И

П О Л И М С К И М У З Е Ј Б Е Р А Н Е

П РА В О С Л А В Н И Б О Г О С Л О В С К И Ф А К У Л Т Е ТИ Н С Т И Т У Т З А Т Е О Л О Ш К А И С Т Р А Ж И В А Њ А

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИИ БУДИМЉАНСКА ЕПАРХИЈА

З б о р н и к р а д о в а

Б Е Р А Н Е · Б Е О Г Р А Д 2 0 1 1


4/22

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР

Академик Миомир Дашић, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (председник),проф. др Гордана Јовановић, академик Јованка Калић, дописни члан САНУ Александар Лома,

мр Предраг Лутовац, др Милан Радујко, проф. др Бранислав Тодићи проф. др Милка Чанак-Медић

Одговорни уредникПроф. др Бранислав Тодић

УредникДр Милан Радујко

РецензентиПроф. др Миодраг Марковић

Проф. др Бранкица Чигоја

Зборник је одштампан уз финансијску помоћМинистарства просвете и науке Републике Србије, Министарства културе, информисања и

информативног друштва Републике Србије, Министарства вера и дијаспоре Републике Србије,Епархије будимљанско-никшићке и СО Беране

EDITORIAL BOARD

Academician Miomir Dašić, Joanikije, Bishop of Budimlja and Nikšić (President),Prof. Gordana Jovanović, Academician Jovanka Kalić, Aleksandar Loma, Corresponding Member of

the Serbian Academy of Sciences and Arts, Predrag Lutovac, М.А., Dr. Milan Radujko,Prof. Branislav Todić and Prof. Milka Čanak-Medić

Editor-in-Chief Prof. Branislav Todić

Edited by Dr. Milan Radujko

Reviewed by Prof. Miodrag Marković

Prof. Brankica Čigoja

e publication of this volume has been financially supported by the Ministry of Education and Science of the Republic of Serbia, the Ministry of Culture, Media

and Information Society of the Republic of Serbia, the Ministry of Religion and the Diaspora of the

Republic of Serbia, the Eparchy of Budimlja and Nikšić, and Berane City Council


5/22


6/22


7/22

САДРЖАЈ

Епископ Јоаникије (Мићовић)ТВРДО УПОРИШТЕ ВИТЕ ЗОВА ВЈЕРЕ И СЛОБОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Миомир ДашићМАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ И БУДИМЉАНСКА ЕПАРХИЈА У ИСТОРИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Miomir DašićTHE MONASTERY OF DJURDJEVI STUPOVI AND THE EPARCHY OF BUDIMLJA THROUGH THE AGES . . . .

Јасмина М. Грковић-МејџорО ФОРМИРАЊУ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ СТАРОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА*. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43Jasmina M. Grković-MajorTHE FORMATION OF SERBIAN CHURCH SLAVONIC. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Срђан ПириватрићО СТЕФАНУ ПРВОСЛАВУ, КТИТОРУ ЦРКВЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У БУДИМЉИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srdjan PirivatrićON STEFAN PRVOSLAV, KTETOR OF THE CHURCH OF ST GEORGE IN BUDIMLJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Владан В. ТријићОДНОС ПРВИХ НЕМАЊИЋА ПРЕМА СВЕТОМ ГЕОРГИЈУУ СВЕТЛУ ДОКУМЕНТАРНИХ И НАРАТИВНИХ ИЗВОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vladan V. TrijićTHE ATTITUDE OF THE FIRST NEMANJIĆS TOWARDS ST GEORGEIN THE LIGHT OF DOCUMENTARY AND NARRATIVE SOURCES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ђорђе БубалоТИТУЛЕ ВУКАНА НЕМАЊИЋА И ТРАДИЦИЈА ДУКЉАНСКОГ КРАЉЕВСТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Djordje BubaloTHE TITLES OF VUKAN NEMANJIĆ AND THE TRADITION OF THE KINGDOM OF DUKLJA DOCLEA . . . .

Јелена Богдановић

ПРОСТОРНИ СКЛОП ЦРКВЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У БУДИМЉИИ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ГРАДИТЕЉСКЕ ТРАДИЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jelena BogdanovićTHE ARCHITECTURAL DESIGN OF THE CHURCH OF ST. GEORGE IN BUDIMLJAAND MEDIEVAL BUILDING PRACTICES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Милка Чанак-МедићНОВА САЗНАЊА О НАЈСТАРИЈЕМ РАЗДОБЉУ ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА У БУДИМЉИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Milka Čanak-MedićNEW INSIGHTS INTO THE EARLIEST HISTORY OF DJURDJEVI STUPOVI IN BUDIMLJA . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Милан РадујкоКАТЕДРАЛНА НАМЕНА И ЕНТЕРИЈЕР ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА: ДОЊЕ МЕСТО И САПРЕСТОЉЕ . . . . . . . .


8/22

Milan RadujkoCATHEDRAL FUNCTION AND INTERIOR OF DJURDJEVI STUPOVI: LOW PLACE AND SYNTHRONON . . . . .

Виктор Савић

РАНИ СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И СРПСКА РЕДАКЦИЈСКА ПИСМЕНОСТНАРОЧИТО С ОСВРТОМ НА Ć И Đ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Viktor SavićEARLY OLD SLAVONIC AND SERBIAN RECENSIONAL LITERACYWITH SPECIAL EMPHASIS ON Ć AND Đ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Јелица СтојановићПИСМО И ПРА ВОПИС СРПСКИХ СПОМЕНИКА 12. И 13. ВИЈЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jelica StojanovićTHE ALPHABET AND ORTHOGRAPHY OF THE SERBIAN 12TH AND 13THCENTURY WRITTENMONUMENTS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Александар Лома

ЈЕЗИЧКЕ СТАРИНЕ ПОЛИМЉА И ПОТАРЈА СВЕДОЧАНСТВА СТАРОСРПСКИХ ПОВЕЉА . . . . . . . . . . . Aleksandar LomaLINGUISTIC ANTIQUITIES OF THE LIMTARA REGION THE EVIDENCE FROMOLD SERBIAN CHARTERS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Јованка РадићОНИМИ БУДИМ , БУДИМЉА, БУДИМЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jovanka RadićTHE ONYMS BUDIM, BUDIMLJA, BUDIMLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ирена ШпадијерПОЧЕЦИ СТАРЕ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ПОЕЗИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Irena ŠpadijerTHE BEGINNINGS OF THE OLD SERBIAN LITURGICAL POETRY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Никодим Б. БогосављевићО АСКЕТИЦИ СВЕТОГА САВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nikodim B. BogosavljevićTHE ASCETICISM OF ST SAVA OF SERBIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Владимир ВукашиновићСРПСКА ЛИТУРГИЈСКА ПРАКСА 13. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vladimir VukašinovićSERBIAN LITURGICAL PRAXIS IN THE 13TH CENTURY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Бранка Кнежевић

МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ БУДИМЉАНСКЕ ЕПАРХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branka KneževićMONASTERIES AND CHURCHES IN THE EPARCHY OF BUDIMLJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Предраг ЛутовацРЕЗУЛТАТИ НОВИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА НА ПОДРУЧЈУ БУДИМЉАНСКЕ ЕПАРХИЈЕ . . . . Predrag LutovacTHE BISHOPRIC OF BUDIMLJA THE RESULTS OF NEW ARCHAEOLOGICAL INVESTIGATIONS. . . . . . . . . . . .

Јово МедојевићМАНАСТИРСКИ МЕТОСИ У ОБЛАСТИ БУДИМЉАНСКЕ ЕПАРХИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jovo MedojevićMETOS MONASTERY IN THE DIOCESE BUDIMLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


9/22

Даница ПоповићИСИХАСТИРИЈЕ МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ У БУДИМЉИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Danica PopovićTHE HESYCHASTERIA OF THE MONASTERY OF DJURDJEVI STUPOVI IN BUDIMLJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Радован БунарџићПРИЛОЗИ ЗА СТАРИЈУ ИСТОРИЈУ МИЛЕШЕВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Radovan BunardžićCONTRIBUTIONS TO THE EARLY HISTORY OF MILEŠEVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Бојан ПоповићФРА ГМЕНТИ ФРЕС АКА ИЗ ЦРКВЕ СВЕТОГ ЈОВА НА У ЦРНЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bojan PopovićFRESCO FR AGMENTS FROM THE CHURCH OF ST JOHN AT CRNČA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Бранка ИванићДВЕ БЕЛЕШКЕ О УКРАС У МИРОС ЛАВЉЕВ ОГ ЈЕВА НЂЕЉА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Branka IvanićTWO NOTES ON THE ORNAMENTATION OF THE MIROSLAV GOSPEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Марина БунарџићСАХРАЊИВАЊЕ У ЦРКВИ СВЕТОГ НИКОЛЕ ДАБАРСКОГ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marina BunardžićBURIAL AT THE CHURCH OF ST NICHOLAS OF DABAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Бранислав ТодићНОВО ДАТОВАЊЕ ФРЕСАКА У ДАВИДОВИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branislav TodićA NEW DATING OF THE FRESCOES AT DAVIDOVICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Гордана ГаврићЦРКВА РУЖИЦА ПОДНО МИЛЕШЕВЦА И ПУСТА ЦРКВА У СЕЉАШНИЦИ.ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ АРХЕОЛОШКЕ БАШТИНЕ СРЕДЊЕГ ПОЛИМЉА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gordana GavrićCRKVA RUŽICA BENEATH MILEŠEVAC AND PUSTA CRKVA IN SELJAŠNICA:A CONTRIBUTION TO THE STUDY OF THE ARCHAEOLOGICAL HERITAGEOF THE MIDDLE LIM VALLEY POLIMLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Маријан ПремовићНАСЕ ЉА И СТАНОВНИШТВО БУДИМЉАНСКЕ ЖУПЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marijan PremovićSETTLEMENTS AND POPULATION IN ŽUPА BUDIMLJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Синиша Мишић | Ема МиљковићИСТРАЖИВАЊА САКРАЛНЕ ТОПОГРАФИЈЕ ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА ДО КРАЈА 16. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . Siniša Mišić | Ema MiljkovićRESEARCH INTO THE SACRED TOPOGRAPHY OF THE UPPER LIM VALLEY POLIMLJE UNTIL THE END OF THE 16TH CENTURY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Марко КнежевићСРПСКИ ХРАМОВИ И ТОПОНИМИ У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marko KneževićSERBIAN CHURCHES AND TOPONYMS IN THE ŽUPA OF PLAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Татјана М. КатићТВРЂАВА БИХОР У 15. И 16. ВЕКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


10/22

Tatjana M. KatićTHE FORTRESS OF BIHOR IN THE 15TH AND 16TH CENTURIES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Гордана Јовановић | Гордана Томовић

СТАРОСРПСКИ НАТПИСИ ИЗ МАНАСТИРА СВЕТОГ ЂОРЂА КОД БЕРАНА И ИЗ ОКОЛИНЕ . . . . . . . . . . . . Gordana Jovanović | Gordana TomovićTHE OLD SERBIAN INSCRIPTIONS FROM SAINT GEORGE MONASTERYAND BERANE SURROUNDINGS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Катарина Мано-ЗисиКЊИГЕ БУДИМЉАНСКЕ ЕПАРХИЈЕ У 16. ВЕКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Katarina Mano-ZisiTHE BOOKS OF THE EPARCHY OF BUDIMLJE IN THE 16TH CENTURY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Драган ВојводићПОСТВИЗАНТИЈСКО СЛИКАРСТВО ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА У БУДИМЉИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dragan Vojvodić

THE POSTBYZANTINE FRESCOES OF DJURDJEVI STUPOVI IN BUDIMLJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Зоран РакићЗИДНО СЛИКАРСТВО 16. И 17. ВЕКА У ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ.БРЕЗОЈЕВИЦА И КАЛУДРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zoran RakićTHE WALL PAINTING OF THE 16TH AND 17TH CENTURIES IN THE UPPER LIM VALLEY.BREZOJEVICA AND KALUDRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Светлана ПејићОСОБЕНОСТИ ПРЕДСТАВЕ БОГОРОДИЧИНОГ УСПЕЊА У НИКОЉЦУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Svetlana PejićDISTINCTIVE FEATURES OF THE FRESCO OF THE DORMITION OF THE VIRGIN AT NIKOLJAC . . . . . . . . . . .

Сања ПајићЦИКЛУС СВЕТОГ НИКОЛЕ У ПОДВРХУ: ПРОГРАМСКЕ И ИКОНОГРАФСКЕ ОСОБЕНОСТИ . . . . . . . . . . . . . Sanja PajićTHE CYCLE OF ST NICHOLAS AT PODVRH:DISTINCTIVE FEATURES OF THE FRESCO PROGRAMME AND ICONOGRAPHY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Љиљана СтошићИКОНОСТАС МАКСИМА ТУЈКОВИЋА У НИКОЉЦУ KOД БИЈЕЛОГ ПОЉА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ljiljana StošićTHE ICONOSTASIS OF MAKSIM TUJKOVIĆ AT NIKOLJAC NEAR BIJELO POLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Недељко В. РадосављевићРАШКИ, ПРИЗРЕНСКИ И РАШКОПРИЗРЕНСКИ МИТРОПОЛИТИ 17661878. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nedeljko V. RadosavljevićTHE METROPOLITANS OF RAŠKA, PRIZREN AND RAŠKAPRIZREN IN 17661878 .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Вања КовачевићЦРКВЕНОПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ И ГРАДИТЕЉСТВОНА ПОДРУЧЈУ БУДИМЉАНСКЕ ЕПАРХИЈЕ ОД 1860. ДО 1914. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vanja KovačevićECCLESIASTICAL AND EDUCATIONAL CIRCUMSTANCES AND BUILDING ACTIVITYIN THE EPARCHY OF BUDIMLJE IN 18601914 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Бошко СувајџићЂУРЂЕВИ СТУПОВИ У НАРОДНОЈ ТРАДИЦИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


11/22

Boško SuvajdžićDJURDJEVI STUPOVI IN THE FOLK TRADITION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Влајко Ћулафић

МА НАС ТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ У ШТАМПИ 19. И 20. ВИЈЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vlajko ĆulafićTHE MONASTERY OF DJURDJEVI STUPOVI IN THE 19TH AND 20TH CENTURY PRESS . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Луција П. ЂурашковићИКОНОСТАСИ И ИКОНЕ ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА 19. И 20. ВИЈЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lucija P. DjuraškovićTHE 19TH AND 20TH CENTURY ICONOSTASES AND ICONS OF DJURDJEVI STUPOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Велибор ЏомићОБНОВА МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ ОД 1921. ДО 1928. ГОДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Velibor DžomićTHE RENEWAL OF THE MONASTERY OF DJURDJEVI STUPOVI FROM 1921 TO 1928 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

СКРАЋЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

LIST OF ILLUSTRATIONS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 759


12/22


13/22

ОДНОС ПРВИХ НЕМАЊИЋА ПРЕМА СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ

У СВЕТЛУ ДОКУМЕНТАРНИХ И НАРАТИВНИХ ИЗВОРА

Владан В. Тријић

Апстракт. За разлику од ратнички обојене традиције . века, старије немањићко предање садржисећање на мучеништво светог Георгија као на извор његове делотворности у својству помоћника изаступника. Дипломатичка грађа о томе ћути. Изграђујући лик светог Симеона Мироточивог, СтефанПрвовенчани представља светог Георгија као његовог садејственика у освајању и одбрани власти, алии као хришћански узор према којем обликује неке особине његовог светитељског лика. Управо те

особине омогућавају светом Симеону да и сам ефикасно делује као помоћник и заштитник наследникањеговог престола и „отачаства“ уопште.

Кључне речи: мученици-ратници, свети Георгије, одлике култа, Житије светог Симеона, Стефан Прво-венчани, владарски легитимитет, династичко светитељство, идеални владар.

Може се претпоставити да су се култови најпоштованијих мученика-ратника ширили међуСрбима кад и хришћанство. Иако за то нема непосредних потврда, довољно је узети у об-зир развијеност штовања тих светитеља, посебно светог Георгија, 1 код суседних народа идржава почев од раног средњег века.2 Притом, треба имати на уму да је након иконобор-ске кризе, а нарочито са успоном војног племства у . и . веку, у Византији дошло до

„милитаризације“ култа светог Георгија, односно до преовладавања заступничко-заштит-

ничких очекивања у случајевима ратних сукоба, тако да је између осталог он „постао“ не-бески покровитељ војних подухвата царске династије Комнина;3 под византијским утицајем,подударна улога му у . веку бива додељена и у Угарској. 4

У временима несигурности и распламсавања војних сукоба и међу Србима се, као сабор-цима у рату или заступницима у невољи, најчешће прибегавало светом Георгију и светом

* Владан В. Тријић, Археографско одељење, Народна библиотека Србије, [email protected] Кристофор Валтер назива светог Георгија „the ‘star’ warrior saint“, Ch. Walter, Te Warrior Saints in Byzantine

Art and radition, Aldershot , .2 У . веку су посведочени први храмови и постојање устаљене иконографске представе светог Георгија; уисто време су забележена и ходочашћа његовом матичном светилишту у Лиди и ширење честица моштију,

а већ у . веку долази до преноса моштију у Цариград, ibid., –. О заступљености поштовања светогГеоргија у Приморју у периоду покрштавања Срба сведоче између осталог остаци храма у Јањини из . века итопоними (Свићурај, Сућурац) потврђени у истом периоду, в. Т. Живковић, Црквена организација у српскимземљама (рани средњи век), Београд , , .3 Walter, op. cit., –, нап. . То је доба када се царском идеалу прикључују војна храброст и високо порек-ло, а бројне угледне породице узимају свете ратнике као своје заштитнике, посвећујући им своје задужбине,ibid., , n. ; упоредо, мученици-ратници бивају издвојени у уобличени ешалон сликан у доњим појасевимахрамова, изображени скоро искључиво као војници (осим у житијним циклусима), а од њихових чуда ис-тицана су она у вези са заштитом у невољи, док у заборав падају чудесна исцељења или заштита од демона.Тако, и када је реч о светом Георгију, најпознатија и најзаступљенија његова чуда, чуда избављења, временомбивају повезана с његовом претпостављеном војном службом; на тај начин је тумачено и најпознатије одњих — избављење принцезе од немани. Иначе, у Византији Немањиног времена, Георгије је схватан пре каозаштитник од освајача него као савезник у биткама, ibid., .

4 С. Марјановић Душанић, Свети краљ. Култ Стефана Дечанског , Београд , .

УДК 27-36:929 Georgije, sveti235.3:929 Stefan Nemanja


14/22

Димитрију.5 Култ светог Георгија је негован на исте начине као и у Византији: посветаманових или обновом и помагањем византијских храмова, ликовним представама израђенимрукама хришћанских уметника, умножавањем прозних и поетских књижевних састава.

Укупан број манастира и храмова посвећених светом Георгију у периоду средњег века наподручју државе Немањића и њихових (територијалних) наследника, према списковимаприљежних хроничара српског наслеђа на просторима повраћеним у ослободилачким ра-товима –. варира: Василије Марковић их набраја ,6 Миодраг Пурковић –,7 аВладимир Петковић чак , додуше, закључно са . веком;8 најзад, Олга Зиројевић наводиподатке о активних или разорених храмова посвећених светом Георгију на подручјуобновљене Пећке патријаршије до .9 Од ликовних представа, у нашем средњем векуприсутни су како појединачни портрети, тако и житијни циклуси са великим бројем сцена.10 Основно занимање за подвиге и прослављање овог светог ратника задовољавала је честопреписивана хагиографска, панегиричка, химнографска и апокрифна литература.11

Најстарија ликовна потврда поштовања славног кападокијског мученика међу Србима

налази се у цркви Светог Михаила у Стону, где је свети Георгије насликан наспрам портретактитора, зетског краља Михаила (–). Већ то говори о посебном поштовању које је овај светитељ имао међу српским владарима у пренемањићком периоду. Са сигурношћусе може рећи да је његов култ пуни развој и особене црте добио у доба Стефана Немањеи зидања Ђурђевих ступова у Расу (–), најстаријег данас познатог потпуно новог,српском руком од темеља подигнутог храма посвећеног светом Георгију. У том погледу, за-четника династије је најдоследније пратио краљ Милутин, за чије је владавине, обележе-не дуготрајним војевањем, култ овог светитеља доживео праву експанзију. Међутим, док је на фрескама, почев од Милутиновог времена, у складу са схватањима епохе, светитељредовно сликан у пуној ратничкој опреми, како је то столећима уназад била пракса ши-ром византијског света, на неким портретима насталим током . века — у Милешеви(–), Сопоћанима (средина седме деценије) и Ариљу () — равноправно су ис-тицане како његове ратничке, тако и мученичке особине, док су у Студеници (–),мимо „правила“ која су негована у тадашњем византијском сликарству, свети ратниципредстављени у патрицијским одеждама и са малим крстовима, иконографским атрибутима

5 Према мишљењу М. Пурковића, Светитељски култови у старој српској држави према храмовномпосвећивању, Богословље XIV, () , култ светог Георгија је у пренемањићком периоду преовладаваочак и над култом светог Николе, што аутор тумачи византијско-малоазијским утицајем.6 В. Марковић, Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији, друго, преснимљено издање,Горњи Милановац .7 М. Ал. Пурковић, Попис цркава у старој српској држави, Скопље .

8 В. Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд .9 О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до . године, Београд , – идругде. Иначе, у периоду између два светска рата, од храмова СПЦ, светом Георгију је било посвећено ,што је око осмине храмова са посветама светитељима, Р. М. Грујић, Црквени елементи Крсне славе, ГласникСНД – () , на основу података у Шематизму СПЦ из .10 Исцрпан преглед типова и појединачних иконографских представа светог Георгија даје М. Марковић, Оиконографији светих ратника у источнохришћанској уметности и о представама ових светитеља у Деча-нима, Зидно сликарство манастира Дечана. Грађа и студије, Београд , –. Његовом раду, када је речо српском материјалу, али и шире, пуно поверење поклања Walter, op. cit., цит. нап. , –.11 У српским средњовековним и постсредњовековним рукописним књигама могу се наћи следећи саставипосвећени светом Георгију: Пролошко житије (са три постхумна чуда), Мученије, Чуда, Похвално слово,Служба, Параклис, више канона, као и два апокрифна текста — Чатеније светог Георгија и Молитва светог

Георгија „онима који иду у војску“.

Влаан В. Тријић


15/22

страдања за веру, уместо са оружјем у рукама.12 Ову нијансу у интерпретацији подвига све-тог Георгија, а самим тим и разлику у односу који су према светоме гајили први Немањићии њихови потомци вреди детаљније размотрити, јер је то питање које се тиче политике,

уметности и црквене историје, али их и превазилази, задирући у идеолошку суштину епохе.Дипломатичка грађа не доприноси пуно разумевању овог питања. У српскимсредњовековним исправама наводи се већи број „цркава“ (манастира или храмова) Све-тог Георгија, које дестинатар дарује или их прилаже на дар или се оне спомињу приликомодређивања граница поседа, што не доприноси нашем разматрању. Исто важи и за поме-не празника Светог Георгија у оквирима формуле датума, затим, као временског рока (заодржавање станка или за исплату дарованих прихода) или дана одржавања панађура. Осиму тим случајевима, светитељ се спомиње у заклетви уговора склопљеног између краља Уро-ша и Дубровника , сачуваног у два латинска преписа, где се међу великомученицима на-води и свети Георгије, иза Влаха а испред Димитрија, Прокопија и Теодора.13 Нема ниједногњеговог помена у аренгама, чак ни у аренги повеље манастиру Светог Георгија Горга кодСкопља (–), као ни у њеној главној, иначе веома разрађеној санкцији, као што бисе могло очекивати, већ само у појединачним санкцијама у вези с нарушавањем конкретнихманастирских привилегија и имунитета;14 тај „пропуст“ донекле исправља Вук Бранковићкада . исти манастир прилаже Хиландару, у санкцији одговарајућег документа наводећисветог Георгија одмах после Богородице.15

Најлепши и најразрађенији пример георгијевске девоције у дипломатичкој грађи са-држи један знатно млађи, не немањићки већ бранковићки акт — повеља монахиње Анге-лине и њених синова светогорском манастиру Светог Павла (), у којем је деспот ЂурађБранковић око . изградио храм Светог Георгија.16 У експозицији тог акта објашњава секако је Ђурађ подигао манастир угледајући се на светогорску ктиторску делатност светогСимеона и светог Саве, въ славоу и чьсть светом великомченик себе же вь помощь и спасенїеи хотещимь по нѥмь быти; светитељ се спомиње и у санкцији овог документа, издатог о праз-

нику Обновљења храма Светог Георгија, а врхунац представља стилизовање диспозицијекао непосредног молитвеног обраћања светом Георгију, које дочарава смисао учињеног дара.

Кључни историјски извор за проучавање наше теме је Житије светог Симеона, чије јеписање . завршио велики жупан Стефан Немањић; то је спис у коме се с подједнаком јасноћом огледа однос који су према светом Георгију имали и Стефан Немања и његов на-следник. Да подсетимо, реч је о развијеној хагиографији владарског типа, коју одликује

12 Комбиновани иконографски тип мученика (у патрицијској одећи и са крстом) уз истицање ратничкихособина (делова војне опреме), и иначе редак у православној уметности, у ово доба био је сасвим анахрон;

уп. Марковић, О иконографији светих ратника, цит. нап. , –. Утолико је већа штета што је уништенпрвобитни сликани програм Ђурђевих ступова у Расу (осим коњаничке представе светог Георгија изнадулаза из припрате у наос, обновљене у време краља Драгутина). Према Марковићу, свети Георгије је до краја. века као ратник представљен у испосници Светог Петра Коришког (трећа деценија?), у Градцу Ибарском(средина седме деценије) и у храму Светог Петра у Богдашићима (око ); истовремено, житијни циклусису исликани на зидовима параклиса Светог Георгија у Хиландару и припрате саборног храма у Ђурђевимступовима.13 Listine o odnošajih izmedju južnoga slavenstva i Mletačke republike, I, izd. Š. Ljubić, Zagreb , .14 Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија, I, ур. В. Мошин, Скопје , –.15 С. Бојанин, Повеља Вука Бранковића о даровању скопског манастира Светог Георгија манастиру Хиландару,ССА () –, издање .16 К. Митровић, Повеља деспота Ђорђа, Јована и Ангелине Бранковић манастиру Светог Павла, ССА ()

–, издање –.

Однос првих Немањића према светом Георгију …


16/22

изношење историјске стварности упркос типизацији у складу са захтевима жанра.17 Одосталих хагиографских текстова о светом Симеону, свети Георгије се спомиње само у житијукоје је написао Доментијан, али и то углавном као тематско-мотивски веран одраз дела

Првовенчанога (о чему ће доцније бити речи). У ктиторском житију из увода у Студенич-ки типик о овој теми нема говора, што је разумљиво с обзиром на чињеницу да је његовсастављач, свети Сава, пре свега имао у виду очеве светогорске дане и монашки, а не вла-дарски лик, тако да остатак очевог живота није излагао ни хронолошки ни у потпуности.18

У Житију светог Симеона од Стефана Првовенчаног, свети Георгије се спомиње у трипоглавља (према подели П. Ј. Шафарика): IV — у коме се говори о Немањином заточеништву ичудесном избављењу из пећине у коју су га затворила браћа, V — у коме се излажу околностибитке код Пантина, . године, и у XVIII — у коме се говори о томе како су свети Симеон исвети Георгије помогли Стефану да реши спољнополитички проблем. Док су прве две појавесветог Георгија везане за битне датуме Немањине владавине (долазак на власт и њена одбрана),трећа потврђује Симеона као светитеља, брзог помоћника и заштитника домовине. Свако однаведених чуда је везано за конкретне историјске догађаје, тако да се свети Георгије, у својствуБожијег изасланика, укључује у токове овоземаљске историје да би их (праведно) усмерио.

Прво споменуто чудо односи се на Немањино утамничење, којим су браћа, предвођенавеликим жупаном Тихомиром, покушала да спутају његово претерано осамостаљивање.19 Ек-сплицитно развијајући поређење заточеног оца са праведним Јосифом, градећи га учитељемса великим заслугама за државу и народ (си прѣдобли и крѣпкы светы моуж чеда своя оускрьмивь благовѣри и чистотѣ землю свою погыбшоую сьбра ѡграждаѥ крьстомь христовомь и кнезе

своѥ наоучи и разоумно и старце оумоудри благодарениѥ и хвалоу вьсилаѥ всѣхь владыцѣ своѥмоу

и зиждителю), Стефан га имплицитно пореди са светим Георгијем, суптилно сугеришућипредставу о Немањи као мученику, односно као о ономе који, невин, страда ради Бога. 20 Наиме, кроз Немањино молитвено обраћање светом Георгију изложена је основа вере уњегову делотворну помоћ и истовремено је, посредно, повучена паралела између једног, већ

прослављеног, и другог, будућег светитеља.Заробљени Немања истиче да је Георгије „страстотрпац“ (термин је употребљен у том

делу текста пет пута) и набраја неке муке које је овај, заробљен, поднео Христа ради (пресвега, растезање на точку); отуда је стекао велику слободу пред Господом, који је, за иска-зану чврстину вере и претрпљене муке, заузврат обећао да ће му испуњавати молбе. Дакле,подсећа се на добровољно, мирољубиво и побожно мучеништво, специфичан вид војевањаза веру, као на основу Георгијевог светитељства, и пренебрегава се у то време увеликоразвијена и већ донекле ритеризована представа о њему као хришћанском хероју. Упоредо,поступање Немањине браће према њему оцењено је као мучеништво и кроз антиципацијуна претходним странама21 и у завршној похвали.22

17 В. предговор Љиљане Јухас-Георгиевске у: Стефан Првовенчани,Сабрана дела, предговор, превод и комен-тари Љ. Јухас-Георгиевска, издање на српскословенском Т. Јовановић, Београд , XXVII–XXVIII.18 Свети Сава, Сабрана дела, приредио и превео Т. Јовановић, Београд ; на стр. у том издању спомињесе подизање Ђурђевих ступова, без икаквог образложења. Када је реч о самом светом Сави, Доментијан, Живот светога Симеуна и светога Саве, изд. Ђ. Даничић, Београд , , наводи само један податак евен-туално занимљив за нас, и то када говоре о томе како је Сава током похођења Свете земље од Латина откупио(манастир или храм?) Светог Георгија у Акри као метох манастира Светог Саве Освећеног.19 Историја српског народа, I, Београд , – (Ј. Калић).20 Стефан Првовенчани, Сабрана дела, цит. нап. , –.21 Исто, : за трьпѣниѥ напасти трьплетены вѣнць плетѣше се.22 Исто, : кто изьчтеть страсти твоѥ бечисльниѥ ѥже вьсприѥть разгараѥ се любовию христовою брав се и оубивь до

конца моучителя диявола и сѣти ѥго и лаяния до конца растрьгь.



17/22

Такође, Немања се моли Георгију да се брзо обрати Господу, речима потьщи се владыцѣсвоѥмоу ісоусоу христоу, а хитање у испуњавању божанских заповести једна је однајважнијих врлина Симеоновог светитељског лика, коју Првовенчани потенцира од ре-

торског пролога на почетку до краја дела и која чини залогу његовог будућег делатногпосредовања у корист наследника на престолу и отаџбине уопште. 23

О самом начину Георгијевог притицања у помоћ нема података, тако да остаје непознатода ли је Немања био пуштен или на силу ослобођен, што јесте необично с обзиром на тода Житије иначе обилује историјским чињеницама.24 Иако би се ово чудо светог Георгијамогло убројати у она у којима није било неопходно његово војничко уплитање, ваља нагла-сити да посреди ипак јесте био државни посао: Немањиним ослобађањем је отворен пут ињеговом доласку на власт. На начин светитељеве, односно Божије интервенције Првовенча-ни није трошио речи и зато што је превасходни циљ ове епизоде било мотивисање подизањаЂурђевих ступова, описаног на њеном свршетку, којим је родоначелник династије означиоовог светитеља као заштитника свог и своје лозе.

Улога светог Георгија у бици код Пантина је конвенционалнија, савременија: наконНемањине молитве светоме и свеноћне службе у њему посвећеној црквици унутар зиди-на Звечана, Бог шаље светог Георгија да обезбеди победу Немањине војске у предстојећојбици. И заиста, бој до којег је код Пантина дошло . године, када су браћа напалаНемању предводећи најамничку војску окупљену на византијској територији, окончан је уНемањину корист; опис Стефана Првовенчаног је штур, старозаветно непосредан и суров:божию же помощию и светаго и прѣславнаго моученика христова геѡргия побѣди врагы своѥ

иноплеменныѥ ѥзыкы и падоше ѡроужиѥмь вси и вьзет се паметь ихь ѡть земле сьдѣяв же брань

тоу ѥдинь ѡть законопрѣстоупниѥ братиѥ ѥго сконча се потоплень водами да сбоудет се слово

пророка давыда ровь изрі ископа и вьпаде се вь ямоу юже створи и по истинѣ ѡбрати се болѣзнь на

главоу ѥго и на врьхь ѥмоу неправда ѥго сниде; свети Георгије је Немањин саборац, са којим овајса захвалношћу дели ратничку славу и којем се стога, током владавине, непрестано моли.25

Међутим, у V поглављу постоје два, још занимљивија детаља. У првоме од њих, наконмолитве светом Георгију за помоћ у борби, Немања се, у приповедачки изузетно ефектнојслици, појављује са копљем и крстом: и вьзмь знамениѥ животворца крьста и копіѥ дано ѥмоуѡть владыкы и дѣяше сь дрзновениѥм противоу лицоу многымь ѥзыкомь .26 Та слика, наликна препричану икону, којом Стефан Првовенчани поново поистовећује свог оца са светим

23 С. Марјановић Душанић, Владарска идеологија Немањића. Дипломатичка студија, Београд , –,пише о Немањином угледању на Христа кроз богоугодну журбу и, у том контексту, о поистовећивању са све-тим Николом и светим Георгијем као брзим помоћницима; уп. и Предговор у: Стефан Првовенчани, Сабрана

дела, цит. нап. , XL–XLI. Наравно, реч је о делимичном симболичком поистовећивању утолико што се крозобојицу пројављују неке идентичне врлине, иза којих се налази сила Светог духа, а и хијерархија се поштује,па се тако и у случају чуда са Михаилом I (XVIII поглавље Житија) Симеон, нови припадник сабора светих,обраћа свом „заштитнику“, а не непосредно Господу, као што је поступао и за живота; в. и В. Ј. Ђурић, ПосветаНемањиних задужбина и владарска идеологија, Богословље XXXI (XLV), () –.24 Три су чуда преписивана у склопу пролошког житија светог Георгија, често заступљеног у српскосло-венским рукописним књигама: преношење каменог стуба за подизање храма у Рамелу преко мора, враћањезаробљеног младића који је служио критског емира у родну Митилину и затварање излаза из храма тргов-цима који су узели дечији принос намењен светоме све док се нису покајали (на пример, НБС Рс , Прологстиховни за март–јуни, трећа четвртина . века, л. –). Сва три чуда повезује брза помоћ, у вези с њемупосвећеним храмовима, коју је Георгије пружао тренутним дислоцирањем људи или предмета. Отуда је Прво-венчани могао да препусти едукованој машти слушалаца да претпостави начин Немањиног ослобођења, чиме је појачаван утисак чудесности читаве епизоде.25 Стефан Првовенчани, Сабрана дела, цит. нап. , –.

26 Исто, .



18/22

ратницима-мученицима, јесте семантичка веза и закључак епизоде тамновања и коначног,оружаног обрачуна браће.27

Наоружавши га крстом, обележјем страдања за веру, али и оружјем победе које му сами

Бог ставља у руку, Стефан Првовенчани је свог оца увео у ред светих ратника-мученика;то је била једна од идеја-водиља овог житија, јер је у владарским подвизима имплицитнопоређен са светим Георгијем, а у постхумним чудима са светим Димитријем, дакле, са дванајпоштованија ратника-мученика међу Србима, а и у хришћанском свету уопште. То је,уједно, представа која је кључна за разумевање специфичности српске средњовековне вла-дарске идеологије: Немања јесте овенчан божанском харизмом, али га савршеним (влада-ром) чини тек спремност, симболично изражена мученичким крстом, да се одрекне свега(овоземаљског) зарад духовног подвига.28 Изграђујући лик свога оца као идеалног владара,хронолошки и догађајно развијајући одабране мотиве са великом приповедачком вештином,Стефан Првовенчани примењује градацију која садржи његову, Стефанову теологију власти,прихваћену од свих Немањића, до изумирања лозе.

Други моменат је нешто развијенији: након целоноћне службе пред битку, свети Георгијесе не обраћа Немањи, већ се, у војној опреми, јавља уснулом презвитеру, ког је овај одредиода предстоји олтару те ноћи и, као слуга слузи, каже: азь ѥсмь рабь христовь геѡргиѥ идиина помощь господиноу твоѥмоу побѣдити и врагы ѥго.29 На тај начин, посредно, али устима самогсветитеља, Немањина власт на земљи се пореди са Божијом на небу, односно потврђује се иод стране највишег ауторитета се обзнањује његов владарски легитимитет.

У науци је прихваћено мишљење да је, приликом излагања постхумних чуда светог Си-меона, Стефан Првовенчани имао у виду житије још једног, веома поштованог ратника-му-ченика — светог Димитрија Солунског. Притом се као разлози напоредости њихових житијамогу узети чињенице да су обојица мироточиви и заштитници домовине/завичаја. Међутим,без обзира на излагање по угледу на туђе житије, чуда светог Симеона нису без историјскеоснове. Напротив: иако се може чинити као одјек епизоде из житија светог Димитрија укојој се заштитник Солуна јавља архиепископу Јовану приликом аварско-словенске опсаде(око ),30 приповедање у XVIII поглављу о чудесном догађају који нас занима, због уделакоји у њему игра свети Георгије, јесте историјски извор, и то једини, 31 у коме су забележенеоколности изненадне смрти епирског владара Михаила I Анђела након његовог запоседања

27 Постоји уверљиво тумачење, С. Марјановић Душанић, Немањин напрсни крст. Из наше старе инсигнологије,ЗФФ XVII (Београд ) –, да овде поменуто знамениѥ животворца крьста подразумева Немањиненколпиј, тј. напрсну инсигнију са комадићем Часног крста, исти онај крст који је Немања пред крај животапослао Стефану, те да је читаву Пантинску битку Стефан књижевно обликовао као реновацију Константино-ве победе код Милвијског моста, извојеване Христовим копљем и крстом и са дављењем у реци противничкогпретендента на престо као последицом. Истовремено, иконичност описа Немање са оруђем страдања у једној

руци и оружјем победе у другој, који у сећање призива већ поменуте архаичне представе ратника-мученикау српској уметности . века (в. нап. ), у бици у којој је пресудна улога приписана светом Георгију и у кон-тексту претходно описаног Георгијевог мученичког пута и Немањиног поређења с њим, подстиче на мисао дасимболика овог места може да буде вишеслојна и у функцији поређења Немање како са царем Константином,тако и са светим ратницима-мученицима. Уосталом, Walter, op. cit., цит. нап. , –, наводи примере не-колико композиционих целина (у тзв. Голубарнику у кападокијском Чаушину из . века и у храму Часногкрста у румунском месту Патраути из ) на којима су ешалони светих ратника усмерени ка Крсту, о чијемтријумфу, као мученици, сведоче, а којима је симболично или непосредно придружен и Константин, ратник-победник крсним знамењем и проналазач Часног крста.28 Уп., на пример, Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд , –.29 Стефан Првовенчани, Сабрана дела, цит. нап. , .30 Ф. Баришић, Чуда Димитрија Солунског као историски извор, Београд , – (Mir. II ).

31 Тако је према: Историја српског народа, I, цит. нап. , и нап. (Б. Ферјанчић).



19/22

Скадра . И овај део текста Првовенчаног има двосмерно значење: пронашавши смелостпред Господом, свети Симеон је и по свом упокојењу хитри заштитник отаџбине и својихнаследника — чим му се син молитвено обратио, на чудесан начин је био услишен.

Занимљиво је како се све одиграло: према речима Првовенчаног,32

након што прѣподобнии светыи сумеѡнь оумоливь своѥю молитвою светаго и великаго моученіка христовагеѡргия ѥгоже положи помощника себѣ и побѣдителя на врагы , Георгије се (овога пута на јави!)обраћа игуману Јанићију у неком њему посвећеном храму речима: вьстани проповѣждь величиямоя аз бо послань ѥсмь ѡть господа оубити михаила грьчина иже вь драчсцѣи странѣ. Дакле, каошто је у бици код Пантина, на Немањине молитве, био послат да помогне, свети Георгије иовога пута отклања претње од младе српске државе (мада не убија Михаила лично, већ пре-ко његовог неименованог роба). С једне стране, свети Симеон је и као чудотворац поделиосвоју славу са змајеубицом Георгијем, али с друге стране, пошто га је Бог ставио у службуСтефанових политичких интереса, он је посредно представљен и као саборац и заштитникмладог владара и државе која је од територијално несигурне велике жупаније прерастала украљевину. Томе у прилог говори и добро позната, непосредно пре тога испричана епизодао смрти другог противника Стефана Немањића, Стреза, господара Просека, убијеног рукомсамог светог Симеона.33

Док приповеда о свом блаженопочившем оцу, Стефан Првовенчани јесте побожан умет-ник великог талента, али и владар у несигурном времену. У неким тематско-мотивационимрешењима овога житија налазе се његови одговори, посредни и непосредни, на актуелнедруштвенополитичке кризе. Страшним описом победе у Пантинској бици, односно поразаоних који су се супротставили Богом датој и благословеној власти, а који су представљеникао врагы, Првовенчани истовремено шаље поруку и онима који би њему слично сновали;такав исход рата посредно представља победоносног владара као страшног, као онога комеби било погубно и узалудно противити се.34 Доприносећи прослављању светог Симеона,Стефан истовремено оправдава и учвршћује сопствену власт, говори о њеној заснованости

на Божијој вољи и промислу који се испуњава уплитањем светог Георгија у токове земаљскеисторије; није занемарљива ни чињеница да је и Стефан у прошлости морао да брани својеправо на престо од старијег брата, Вукана, баш као што је то у бици код Пантина чиниоњегов отац. Дајући кључну улогу у интерпретацији тамних страна породичне историје упра-во светом Георгију, он ове теме истовремено онтолошки осмишљава и са њих одгони свакусенку сумње: свети Георгије је спровео Божију вољу и помогао да на престо дође јединилегитимни владар.

За разлику од првовенчаног српског краља, чије приповедање користи, прерађује ипроширује, Доментијан у опису Немањиног заробљеништва и битке против браће ограни-чава домете уплитања светог Георгија: не приписује му непосредно интервенисање, делатнупомоћ, већ молитвено заступништво. У његовом приповедању лик Немање као идеалног

владара гради се са становишта другачијег од субјективног гледишта Стефана Првовен-чаног: владарске заслуге се хвале из духовне перспективе и наглашава се специфичан

32 Стефан Првовенчани, Сабрана дела, цит. нап. , –.33 Исто, –. Остали извори о овом догађају Стрезову смрт приписују анђелу Господњем (Доментијан,Теодосије, Данилов зборник) или самом светом Сави (млађа традиција); уп. Р. Радић, Свети Сава и смрт об- ласног господара Стреза, Свети Сава у српској историји и традицији, Београд , –. Аутор наведеногчланка сматра да је Стрезово убиство било производ завере његових сарадника, у чијем је организовањуудела имао и свети Сава.34 Подсећамо да је Житије светог Симеона састављено недуго после напада () антисрпске коалиције, којусу чинили бугарски цар Борил, латински цар Хенрик I Фландријски и Стрез, с једне стране, односно епирски

господар Михаило I, с друге.



20/22

унутрашњи склад духовног и лаичког као основа идентитета тадашње српске државе, такода инсистирање на поређењу са светим Георгијем постаје излишно. Доментијан приликомкоришћења дела Првовенчаног поступа више као песник него као приповедач, а разли-

ке између два састава превасходно потичу од његовог покушаја вредновања описиванихдогађаја у светој историји, оствареног помоћу великог броја библијских, превасходно старо-заветних аналогија и цитата, те и нису од пресудног значаја за нашу тему.

У епизоди о заточеништву, након опширног саопштења о заробљавању и повести о пра-ведном Јосифу, Немања се моли светом Георгију тек након молитава Христу, Богородици исветом Николи; текст молитве светом Георгију преузет је скоро дословно од Стефана, али је знатно скраћен — избачен је опис Георгијевих страдања и његова молитва у молитви, узупадљиво истицање његовог „угодништва“ уместо „страстотрпства“;35 након повести о апо-столу Петру, ког је из затвора извео анђео Господњи, каже се да Немању из заробљеништваизводи сам Господ, „крепком руком и мишицом подигнутом“, а по молитвама Богородице,светог Николе и светог Георгија, како би предводио и поучавао свој народ (да наоучить кнезеѥго яко и самь себе и старце ѥго оумоудрить); „разумевши велику помоћ Божију и светога међусветима, великог и брзог у невољама помоћника светога Георгија“, у знак захвалности заослобођење Немања подиже Ђурђеве ступове, поступајући веома ревносно.36

У наставку, Доментијан препричава (и знатније проширује) текст Стефана Првовенча-ног и приликом описа одсудне битке између Немање и његове браће.37 Када Немања сазнаједа је непријатељска војска стигла до Пантина, молитвом сатканом од псаламских цитатаобраћа се Богу, али не и светом Георгију; Немањин иконични опис је разбијен на неколикоделова: одмах се наоружава крсним знамењем (знамениѥмь крьстьныимь вьороуживь се) док бо-годаровано копље узима пред сам бој, у ком наступа сь дрьзновениѥмь; у Звечан шаље вишесвештеника, и то наменски — да сьтвореть мольбоу кь светомоу, яко да приспѣѥть на помоштьѥмоу и побореть сь нимь на врагы ѥго ; једноме од њих се свети Георгије јавља као коњаник,изјављујући да га Бог шаље на помоћ Немањи да крсним оружјем победи непријатеље (азьѥсмь рабь христовь Георьгиѥ и господемь богомь посьлань ѥсмь на помошть господиноу твоѥмоу ороужиѥмь

крьстьныимь побѣдити врагы ѥго и соуѥтьныѥ сьвѣты ихь раздроушити); Немања се за бој, детаљноописан, опасује Духом светим, а његовој војсци помаже анђео Господњи;38 побеђује силомБожијом, молитвама Богородице и уз помоћ светог великомученика Георгија; на престо севраћа славећи Бога (не и светог Георгија).

На основу свега реченог, може се закључити да је слојевити однос Немањића премасветом Георгију формиран у време Стефана Немање и Стефана Немањића. Од њега је оче-кивано исто што и у целом хришћанском свету: од светитеља силног и победоносног очекујесе молитвено заступништво у есхатону, али и у часовима крупних владаревих личних и

35 Доментијан, Живот светога Симеуна, цит. нап. , –: светыи и великыи оугодьниче христовь Георыгиѥ ми-лосрьдоуи о мнѣ страстьнѣмь и бѣдьнѣмь потьшти се о мнѣ кь владыцѣ кь владыцѣ своѥмоу Христоу обѣштавьшомоу се

тебѣ прошения твоя дати и твоими молитвами изьми ме оть моукы сиѥ и оузь одрьжештиихь ме и да послоужоу твоѥмоу

светомоу прѣдьстательствоу вьсе дьни живота моѥго паче же и до послѣдьняаго издьхновения моѥго кыимь образомь оу-

годьно боудеть твоѥмоу светомоу оугождению милостия и милосрьдиѥмь прославльшааго те вь вьсемь мирѣ Христа зде и вь

бесконьчьныѥ вѣкы аминь.36 Исто, ; док Стефан каже да је основни посао монаха Ђурђевих ступова, према ктиторском типику, да не-престано славе страстотрпца светог Георгија јер је услишио Немањину молбу и испунио му све што је тражио,Доментијанова је интерпретација да би они требало да служе Господу преподобношћу и правдом, на похвалусветоме, Немањи на освећење, а себи на спасење.37 Исто, –.38 Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, цит. нап. , , сматра да Доментијанов описПантинске битке представља уобличење старозаветне мисли о Божијем изабранику којем у бици помаже

анђео Господњи.



21/22

државних искушења (у тамници, у биткама). Истовремено, налазимо и нешто архаичнијупредставу о светитељу укорењену у хагиографији од Стефана Првовенчаног, према којој јеон првенствено кротки страстотрпац и страдалник за Христову веру, што утире пут његовој

светитељској делотворности; као такав, он представља узор ревности којем се Немањауподобљава и за живота, као владар, и својим светитељским ликом, изграђеним вештими промишљеним пером Стефана Првовенчаног, што и њему омогућава непосредни утицај

„георгијевског“ типа на токове „овостране“ историје.Оно што је Стефан Немања урадио подизањем Ђурђевих ступова, Стефан Првовен-

чани је учинио писањем литерарно-религиозног састава: обојица су промовисали светогГеоргија као једног од заштитника династије или, одређеније, наследника престола, легитим-ног владара. Код потоњих припадника династије, неговање спомена посебних Немањинихзаштитника, светог Николе и светог Георгија, осим општехришћанских мотива, имало је још једну важну улогу — улогу споне са првим Немањићима, значајне нарочито за Милутина иДечанског. Њихово слављење је истовремено подразумевало подражавање светог Симеона:неспорног легитимитета његове владавине, његових војних успеха у циљу заштите „отача-ства“ и његовог светитељства, које понајвише одликују хитање да се испуне Божије запо-вести и спремност на одрицање од света.39

39 Иако негован од стране немањићких владара током . века кроз посвете храмова (Владислав милешевскебочне параклисе посвеђује светом Георгију и светом Димитрију; Драгутин подиже параклис у Ђурђевимступовима) и ликовно представљање, пуни процват култ доживљава у време краља Милутина, који, премаДаниловом зборнику, обнавља и/или дарује пет манастира и храмова посвећених овом светитељу: у скопској

Црној гори, у Старом Нагоричину (храм подигнут –, а осликан –, као споменик победе надТурцима у Малој Азији; о томе в. В. Ј. Ђурић, Три догађаја у српској држави XIV века и њихов одјек у сликар-ству, ЗМСЛУ () –), у Ораховици (код села Мажићи), затим, у Солуну, као и манастиру у кичевскојобласти. Карактеристична за поимања прве половине . века је епизода из истог дела у којој се говори отоме како се Стефан Дечански пред битку код Велбужда () моли овом светитељу пред његовом фреско-

-иконом у Старом Нагоричину, обећавајући да ће икону украсити а манастир даровати уколико „јави својусилу“ и помогне му, као некада Немањи, у борби против „љутога цара“ који се „хвалио против отачаства“Немањиног, уп. И. М. Ђорђевић, Две молитве краља Стефана Дечанског пре битке на Велбужду и њиховодјек у уметности, ЗМСЛУ () –. Треба напоменути да Григорије Цамблак, други животописацДечанског, исту епизоду приказује другачије: Дечански се, по њему, сву ноћ моли сам, у свом шатору, а немаспомена о позивању на светог Симеона и обраћању светом Георгију. С. Марјановић Душанић, Свети краљ,цит. нап. , –, то тумачи различитим приступом аутора: с једне стране, Данилов ученик је за циљ имаоутврђивање немањићког династичког светитељства (додали бисмо: чији је важан део било штовање светог

Георгија), док с друге, Цамблак гради другачији, мученички лик светог Стефана Дечанског.



22/22

THE ATTITUDE OF THE FIRST NEMANJIĆS TOWARDS ST GEORGE IN THE LIGHTOF DOCUMENTARY AND NARRATIVE SOURCES

Vladan V. Trijić

Unlike the diplomatic sources, uninformative about the attitude of the first Nemanjićs towards St George, thenarrative sources raise a few issues. e main source, the Life of St Simeon by Stefan the First-Crowned, isexplicit on the subject in three episodes, and St Simeon’s hagiography by Domentijan (Domentianos) in two.All three touch upon some of the most delicate issues in the family’s history. e first episode relates Nemanja’smiraculous deliverance from captivity. St George is invoked as a fast helper, and Nemanja is likened to thesaint in his impeccable faith and in the fact that God granted his prayers in recognition of his voluntary ordeal.e second episode brings a perception of the Battle of Pantino. St George appears to Nemanja’s priest in thefigure of a warrior, declares him God’s chosen ruler and helps him win the battle and safeguard his power; hereNemanja is portrayed as a holy martyr warrior. e third episode, which is lacking in Domentijan, concernsa posthumous miracle. In response to St Simeon’s prayers, St George intervenes to protect the kingdom of his

son, Stefan the First-Crowned, whose city of Skadar (Scutari) has been captured by the ruler of Epirus, MichaelI Angelos. It confirms that Nemanja became member of the choir of saints, the one particularly concernedwith the wellbein

Documents

Trijic, Odnos Prvih Nemanjica Prema Svetom Georgiju u Svetlu Dokumentarnih i Narativnih Izvora