Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelelektualne svojine (TRIPS sporazum)1lanice, U elji da smanje poremeaje i smetnje u meunarodnoj trgovini i uzimajui u obzir potrebu za unapreenjem efikasne i odgovarajue zatite prava intelektualne svojine, da obezbede da mere i postupci za zatitu prava intelektualne svojine i same ne postanu smetnja legitimnoj trgovini; Priznajui, s tim u vezi, potrebu za novim pravilima i disciplinama koje se odnose na: (a) primenljivost osnovnih principa GATT 1994 i odgovarajuih meunarodnih sporazuma o intelektualnoj svojini ili konvencija; (b) obezbeivanje odgovarajuih standarda i principa koji se odnose na vaenje, obim i korienje prava intelektualne svojine vezanih za trgovinu; (c) obezbeivanje efikasnih i odgovarajuih sredstava za sprovoenje prava intelektualne svojine vezanih za trgovinu, uzimajui u obzir razlike u nacionalnim2 pravnim sistemima; (d) obezbeivanje efikasnih i ekspeditivnih postupaka za multilateralno spreavanje i reavanje sporova izmeu vlada; i (e) prelazne odredbe usmerene na to punije uee u rezultatima pregovora; Priznajui potrebu za multilateralnim okvirom principa, pravila i disciplina koje se odnose na meunarodnu trgovinu krivotvorenom robom; Priznajui da su prava intelektualne svojine privatna prava; Priznajui sutinske ciljeve javne politike nacionalnih sistema za zatitu intelektualne svojine, ukljuujui razvojne i tehnoloke ciljeve; Priznajui takoe specijalne potrebe najmanje razvijenih zemalja3 lanica koje se tiu maksimalne fleksibilnosti u domaem sprovoenju zakona i pravila kako bi im se omoguilo da stvore valjanu i odrivu tehnoloku osnovu; Naglaavajui znaaj smanjivanja napetosti poveavanjem reenosti da se sporovi vezani za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine reavaju putem multilateralnih postupaka; elei da uspostave odnos uzajamne podrke izmeu WTO i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: WIPO), kao i drugih relevantnih meunarodnih organizacija; Ovim su se dogovorile o sledeem: Deo I: OPTE ODREDBE I OSNOVNI PRINCIPI lan 1: Priroda i obim obaveza (WIPO primedba) Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, ukljuujui trgovinu krivotvorenom robom (TRIPS sporazum) ini Aneks 1C Sporazuma iz Marakea kojim se ustanovljava Svetska trgovinska organizacija (u daljem tekstu WTO Sporazum), koji je zakljuen 15. aprila 1994. godine i stupio na snagu 1. januara 1995. godine. TRIPS sporazum obavezuje sve lanice Svetske trgovinske organizacije (WTO) vidi lan II-2 WTO Sporazuma. 2 (WIPO primedba) Objanjenje u WTO Sporazumu izraava sledee: U sluaju odvojene carinske teritorije lanice WTO, kada je izraz u ovom Sporazumu i multilateralnim trgovinskim sporazumima kvalifikovan izrazom nacionalan, takav izraz e se tumaiti kao pripadajui toj carinskoj teritoriji, osim ako drugaije nije izriito odreeno. TRIPS sporazum je multilateralni trgovinski sporazum. 3 (WIPO primedba) Objanjenje u WTO Sporazumu izraava sledee: Izraze zemlja ili zemlje koriene u ovom Sporazumu i multilateralnim trgovinskim sporazumima treba shvatiti tako da ukljuuju svaku odvojenu carinsku teritoriju lanice WTO. TRIPS sporazum je multilateralni trgovinski sporazum.1

1. lanice omoguavaju sprovoenje odredaba ovog Sporazuma. lanice mogu, ali nisu obavezne, da primene u svom zakonu obimniju zatitu nego to se to zahteva ovim Sporazumom, pod uslovom da takva zatita nije u suprotnosti sa odredbama ovog Sporazuma. lanice su slobodne da same odrede odgovarajui nain primenjivanja odredaba ovog Sporazuma u okviru svog vlastitog pravnog sistema i prakse 2. U svrhu ovog Sporazuma, izraz intelektualna svojina se odnosi na sve kategorije intelektualne svojine koje su predmet Odeljaka 1 do 7 Dela II. 3. lanice priznaju tretman predvien ovim Sporazumom i dravljanima drugih lanica4 U pogledu relevantnog prava intelektualne svojine, dravljanima drugih lanica se smatraju ona fizika ili pravna lica koja ispunjavaju kriterijume za dobijanje zatite predviene u Pariskoj konvenciji (1967), Bernskoj konvenciji (1971), Rimskoj konvenciji i Ugovoru o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, ako su sve lanice WTO potpisnice ovih konvencija.5. Svaka lanica koja koristi mogunosti predviene u paragrafu 3. lana 5. ili paragrafu 2. lana 6. Rimske konvencije e na nain predvien u tim odredbama obavestiti Savet za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine (Savet za TRIPS). lan 2: Konvencije o intelektualnoj svojini 1. U odnosu na Delove II, III i IV ovog Sporazuma, lanice se pridravaju lanova 1-12 i 19 Pariske konvencije (1967). 2. Nita u Delovima I do IV ovog Sporazuma ne derogira postojee obaveze koje lanice imaju jedna prema drugoj na osnovu Pariske konvencije, Bernske konvencije, Rimske konvencije i Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima. lan 3: Nacionalni tretman 1. Svaka lanica priznaje dravljanima drugih lanica tretman koji nije nepovoljniji od onoga koji daje svojim dravljanima u vezi sa zatitom6 intelektualne svojine, imajui u vidu izuzetke predviene u Pariskoj konvenciji (1967), Bernskoj konvenciji (1971), Rimskoj konvenciji i Ugovoru o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima. U odnosu na izvoae, proizvoae fonograma i organizacija za emitovanje, ova obaveza se odnosi samo na prava predviena ovim Sporazumom. Svaka lanica koja se koristi mogunostima predvienim u lanu 6. Bernske konvencije (1971) ili paragrafu 1(b) lana 16. Rimske konvencije e obavestiti, na nain predvien u tim odredbama, Savet za TRIPS. 2. lanice se mogu koristiti izuzecima dozvoljenim na osnovu paragrafa 1. u sudskim i upravnim postupcima, ukljuujui naznaenje uslune adrese ili imenovanje zastupnika pod jurisdikcijom lanice, samo u sluaju da su takvi izuzeci potrebni da osiguraju usklaenost sa zakonima i propisima koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog Sporazuma i gde se takva praksa ne primenjuje na nain koji bi mogao da predstavlja prerueno ograniavanje trgovine.4

Kada se u ovom Sporazumu pominju dravljani, pod njima se u sluaju izdvojenih carinskih zona lanica WTO podrazumevaju fizika ili pravna lica koja imaju boravite, ili ozbiljno i stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzee u toj izdvojenoj carinskoj zoni. (WIPO primedba) Fusnote oznaene brojem ine deo teksta TRIPS sporazuma.. 5 U ovom Sporazumu, Pariska konvencija odnosi se na Parisku konvenciju o zatiti industrijske svojine; Pariska konvencija (1967) odnosi se na Stokholmski akt te konvencije od 14. jula 1967. godine. Bernska konvencija odnosi se na Bernsku konvenciju o zatiti knjievnih i umetnikih dela; Bernska konvencija (1971) odnosi se na Pariski akt te konvnecije od 24. jula 1971. godine. Rimska Konvencija odnosi se na Meunarodnu konvenciju o zatiti izvoaa, proizvoaa fonograma i ustanova za radio-difuziju, usvojenu u Rimu 26. oktobra 1961. godine. Ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima (IPIC ugovor) odnosi se na Ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, usvojen u Vaingtonu 26. maja 1989. godine. WTO Sporazum odnosi se na Sporazum o ustanovljavanju WTO 6 U svrhu lanova 3 i 4 ovog Sporazuma, zatita ukljuuje stvari koje utiu na dostupnost, sticanje, obim prava, odravanje i sprovoenje prava intelektualne svojine, kao i one stvari koje utiu na korienje prava intelektualne svojine koje su posebno naznaene u Sporazumu.

lan 4: Tretman najpovlaenije nacije U odnosu na zatitu intelektualne svojine, sve prednosti, koristi, povlastice ili imuniteti koje lanica dodeljuje dravljanima bilo koje druge drave se odmah i bezuslovno dodeljuju i dravljanima svih drugih lanica. Izuzete su iz ove obaveze sve prednosti, koristi, povlastice ili imuniteti koje lanica dodeljuje: (a) a koje proistiu iz meunarodnih sporazuma o pravnoj pomoi i sprovoenju zakona uopte i koje nisu izriito ograniene na zatitu prava intelektualne svojine; (b) u skladu sa odredbama Bernske konvencije (1971) ili Rimske konvencije koje doputaju da dodeljeni tretman nije u funkciji nacionalnog tretmana, ve tretmana datog u drugoj dravi; (c) u vezi sa pravima izvoaa, proizvoaa fonograma i organizacija za emitovanje koja nisu predviena ovim Sporazumom; (d) koje proistiu iz meunarodnih sporazuma koji se odnose na zatitu intelektualne svojine koji su stupili na snagu pre stupanja na snagu WTO Sporazuma7, pod uslovom da je o takvim sporazumima obaveten Savet za TRIPS i da ne predstavljaju proizvoljnu ili neopravdanu diskriminaciju u odnosu na dravljane drugih lanica. lan 5: Multilateralni sporazumi o sticanju ili odravanju zatite Obaveze na osnovu lanova 3 i 4 ne primenjuju se na postupke koji su predvieni u multilateralnim sporazumima zakljuenim pod pokroviteljstvom WIPO-a koji se odnose na sticanje ili odravanje prava intelektualne svojine. lan 6: Iscrpljenje U svrhu reavanja sporova iz ovog Sporazuma, pod uslovima odredaba lanova 3 i 4, nita u ovom Sporazumu se nee koristiti za pokretanje pitanja iscrpljenja prava intelektualne svojine. lan 7: Ciljevi Zatita i primena prava intelektualne svojine trebalo bi da doprinesu unapreenju tehnolokih inovacija i transferu i irenju tehnologije, na uzajamnu korist stvaralaca i korisnika tehnolokog znanja, na nain koji podstie socijalnu i ekonomsku dobrobit, kao i uravnoteenje prava i obaveza. lan 8: Principi 1. lanice mogu, kod formulisanja ili menjanja svojih zakona i drugih propisa, usvojiti mere neophodne za zatitu zdravlja i ishrane javnosti, i za promovisanje javnog interesa u sektorima od vitalnog znaaja za njihov drutveno-ekonomski i tehnoloki razvoj, pod uslovom da su takve mere u skladu sa odredbama ovog Sporazuma. 2. Odgovarajue mere, pod uslovom da su u skladu sa odredbama ovog Sporazuma, mogu da budu potrebne, da bi se spreila zloupotreba prava intelektualne svojine od strane titulara prava ili pribegavanje praksi koja nerazumno ograniava trgovinu, ili tetno utie na meunarodni transfer tehnologije. Deo II: STANDARDI KOJI SE ODNOSE NA VAENJE, OBIM I KORIENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE Odeljak 1: Autorsko i srodna prava lan 9: Odnos prema Bernskoj konvenciji

7

(WIPO primedba) 1. januar 1995. godine.

1. lanice e se pridravati lanova 1-21 i Aneksa Bernske konvencije (1971). Meutim, lanice nemaju prava ili obaveze na osnovu ovog Sporazuma u odnosu na prava dodeljena na osnovu lana 6bis te Konvencije, ili prava koja iz nje proistiu. 2. Zatita autorskog prava obuhvata ostvarenja a ne ideje, postupke, metode rada ili matematike koncepte kao takve. lan 10: Raunarski programi i zbirke podataka 1. Raunarski programi, bilo u izvornom ili u izvrnom kodu tite se kao knjievna dela na osnovu Bernske konvencije (1971). 2. Zbirke podataka ili drugog materijala, bilo da su mainski itljive ili u nekoj drugoj formi, koje zbog naina izbora ili grupisanja sadraja sainjavaju intelektualne tvorevine, tite se kao takve. Takva zatita, koja se ne odnosi na same podatke ili materijal, nee vreati autorsko pravo kojim se tite dati podaci ili sam materijal. lan 11: Prava iznajmljivanja U odnosu barem na raunarske programe i kinematografska dela, lanica e obezbediti autorima i njihovim pravnim sledbenicima pravo da dozvole ili zabrane komercijalno iznajmljivanje javnosti originala ili kopija njihovih autorskih dela. lanica nema ovu obavezu u odnosu na kinematografska dela, ukoliko iznajmljivanje nije dovelo do obimnog kopiranja takvih dela koje je materijalno otetilo ekskluzivno pravo reprodukovanja dodeljeno u toj lanici autorima i njihovim pravnim sledbenicima. U odnosu na kompjuterske programe, ova obaveza se ne odnosi na iznajmljivanja kod kojih sam program nije bitni predmet iznajmljivanja. lan 12: Trajanje zatite Kada se trajanje zatite dela, sa izuzetkom fotografskog dela ili dela primenjene umetnosti, izraunava na drugoj osnovi od ivotnog veka fizikog lica, to trajanje nee biti krae od pedeset godina od kraja kalendarske godine u kojoj je dozvoljeno objavljivanje, ili ako ne postoji takvo dozvoljeno objavljivanje, u roku od pedeset godina od nastanka dela, odnosno pedeset godina od kraja kalendarske godine u kojoj je delo nastalo. lan 13: Ogranienja i izuzeci lanice e svesti ogranienja ili izuzetke od ekskluzivnih prava na izvesne specijalne sluajeve koji nisu u suprotnosti sa normalnim iskoriavanjem dela i koji nerazumno ne vreaju legitimne interese titulara prava. lan 14: Zatita izvoaa, proizvoaa fonograma (zvunih zapisa) i organizacija za emitovanje 1. U odnosu na snimke njihovog izvoenja na fonogramu, izvoai imaju mogunost da spree sledea dela ako se ona preduzimaju bez njihove dozvole: snimanje njihovih nesnimljenih izvoenja i reprodukovanje takvih snimaka. Izvoai takoe imaju mogunost da spree sledea dela kada se preduzimaju bez njihovog ovlaenja: beino emitovanje i javno prenoenje njihovih izvoenja uivo. 2. Proizvoai fonograma imaju pravo da dozvole ili zabrane direktno ili indirektno reprodukovanje svojih fonograma. 3. Organizacije za emitovanje imaju pravo da zabrane sledea dela ako se preduzimaju bez njihove dozvole: snimanje, reprodukovanje snimaka i ponovljeno emitovanje snimaka preko radija, kao i javno prenoenje televizijskih snimaka istih. U sluaju da lanice ne daju takva prava organizacijama za emitovanje, moraju da omogue titularima autorskih prava ija su dela u pitanju spreavanje gore navedenih akata, u skladu sa odredbama Bernske konvencije (1971). 4. Odredbe lana 11. u odnosu na raunarske programe se primenjuju mutatis mutandis na proizvoae fonograma i sve ostale titulare prava na fonogramima onako kako je to predvieno zakonom lanice. Ako je na dan 15.04.1994., u lanici na snazi sistem pravine kompenzacije

za titulara prava u pogledu iznajmljivanja fonograma, ona moe zadrati takav sistem pod uslovom da komercijalno iznajmljivanje fonograma materijalno ne oteuje titulare prava u pogledu iskljuivih prava reprodukovanja. 5. Zatita koja se na osnovu ovog Sporazuma dodeljuje izvoaima i proizvoaima fonograma traje najmanje do isteka perioda od 50 godina raunajui od kraja kalendarske godine u kojoj je snimak napravljen ili u kojoj je dolo do izvoenja. Zatita predviena u paragrafu 3 traje najmanje 20 godina raunajui od kraja kalendarske godine u kojoj je dolo do emitovanja. 6. Svaka lanica moe, u odnosu na prava dodeljena na osnovu paragrafa 1, 2. i 3, propisati uslove, ogranienja, izuzetke i rezerve u onoj meri u kojoj je to dozvoljeno na osnovu Rimske konvencije. Meutim, odredbe lana 18. Bernske konvencije (1971) se takoe mutatis mutandis primenjuju na prava izvoaa i proizvoaa fonograma u fonogramima. Odeljak 2: igovi lan 15: Predmet zatite 1. Bilo koji znak, ili kombinacija znakova, podobna za razlikovanje robe ili usluga jedne firme od roba ili usluga druge firme bie podobno da saini ig. Takvi znaci, posebno rei ukljuujui lina imena, slova, brojeve, figurativne elemente i kombinacije boja, kao i bilo koja kombinacija takvih znakova bie podobne za registrovanje kao igovi. U sluaju da znaci nisu sami po sebi podobni za razlikovanje roba ili usluga na koje se odnose, lanice mogu uiniti registrovanje zavisnim od distinktivnosti steene kroz upotrebu. lanice mogu zahtevati, kao uslov registracije, da znaci budu vizuelno uoljivi. 2. Paragraf 1 ne treba tumaiti na nain da spreava lanicu da uskrati registrovanje iga po drugim osnovima, pod uslovom da ne derogiraju odredbe Pariske konvencije (1967). 3. lanice mogu registrovanje uiniti zavisnim od upotrebe. Meutim, stvarno korienje iga nee biti uslov za podnoenje prijave za registrovanje. Prijava se nee odbiti samo na osnovu injenice da do nameravane upotrebe nije dolo pre isteka perioda od 3 godine od datuma podnoenja prijave. 4. Priroda roba ili usluga na koje se ig ima primeniti ni u kom sluaju nee biti prepreka registrovanju iga. 5. lanice e objaviti svaki ig, bilo pre njegovog registrovanja ili odmah nakon registrovanja i obezbedie razumne mogunosti za podnoenje zahteva za ponitaj registrovanja. Pored toga, lanice mogu dozvoliti mogunost osporavanja registrovanog iga. lan 16: Dodeljena prava 1. Vlasnik registrovanog iga ima iskljuivo pravo da sprei sva trea lica koja nemaju njegovu saglasnost da koriste u toku trgovine identine ili sline znake za robe ili usluge koje su identine ili sline onima za koje je ig registrovan, gde postoji verovatnoa da bi takvo korienje moglo da dovede do zabune. U sluaju korienja identinog znaka za identine robe ili usluge, verovatnoa zabune se pretpostavlja. Gore navedena prava nee vreati bilo kakva postojea prethodna prava, niti e uticati na mogunost da lanice uine prava dostupnim na osnovu upotrebe. 2. lan 6bis Pariske konvencije e se primenjivati mutatis mutandis, na usluge. Kod utvrivanja da li je ig nesumnjivo poznat, lanice e uzimati u obzir upoznatost odgovarajueg dela javnosti sa igom, ukljuujui i poznavanje do koga je u toj lanici dolo putem promocije iga. 3. lan 6bis Pariske konvencije (1967) primenjuje se mutatis mutandis na robe ili usluge koje nisu sline onima za koje je registrovan ig, pod uslovom da korienje tog iga u odnosu na te robe ili usluge ukazuje na vezu izmeu tih roba ili usluga i vlasnika registrovanog iga i pod uslovom da bi interesi vlasnika registrovanog iga takvom upotrebom verovatno bili oteeni. lan 17: Izuzeci

lanice mogu predvideti ograniene izuzetke za prava koja se dodeljuju igom, kao to je pravino korienje opisnih izraza, pod uslovom da takvi izuzeci uzimaju u obzir legitimne interese vlasnika iga i treih lica. lan 18: Trajanje zatite Prvobitna registracija i svako obnavljanje registracije iga traje najmanje 7 godina. Registracija iga se moe obnavljati bez ogranienja. lan 19: Zahtev upotrebe 1. Ako se zahteva upotreba radi odravanja registracije, registracija se moe ponititi samo posle kontinuirane neupotrebe iga u periodu od najmanje 3 godine, ako vlasnik iga ne prui valjane razloge zasnovane na postojanju smetnji takvoj upotrebi. Kao punovani razlozi za neupotrebu iga priznae se okolnosti koje proizlaze nezavisno od volje vlasnika iga, a koje predstavljaju prepreku upotrebi iga, kao to je restrikcija uvoza ili drugi vladini zahtevi vezani za robe ili usluge zatiene igom. 2. Kao upotreba iga u svrhu odravanja registracije smatrae se upotreba iga od strane nekog drugog lica kada je ona pod kontrolom vlasnika iga. lan 20: Ostali zahtevi Upotreba iga u trgovini nee se neopravdano ograniavati posebnim zahtevima, kao to je upotreba sa nekim drugim igom, upotreba u posebnoj formi ili upotreba na nain koji smanjuje sposobnost iga da razlikuje robe ili usluge jednog preduzea od onih drugog preduzea. Ovim se nee vreati zahtev da se ig koji identifikuje preduzee koje proizvodi robu ili usluge upotrebi zajedno sa, ali ne vezujui se za ig koji razlikuje posebnu robu ili usluge tog preduzea. lan 21: Izdavanje licenci i prenos prava lanice mogu odrediti uslove izdavanja licenci i prenosa prava na igove, s tim to se podrazumeva da nee biti dozvoljena obavezna licenca igova i da vlasnik registrovanog iga ima pravo da prenese svoj ig sa ili bez prenoenja poslovnih aktivnosti kojima ig pripada. Odeljak 3: Geografske oznake lan 22: Zatita geografskih oznaka 1. Geografske oznake su, u svrhu ovog Sporazuma, oznake koje identifikuju odreenu robu kao robu poreklom sa teritorije lanice, ili regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se dati kvalitet, renome ili druge karakteristike robe sutinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu. 2. U odnosu na geografsku oznaku, lanice e obezbediti pravna sredstva zainteresovanim stranama da bi se spreilo: (a) korienje bilo kog sredstva za oznaavanje ili prezentiranje robe koje ukazuje ili sugerie da data roba potie iz geografskog regiona koji nije stvarno mesto porekla, na nain koji obmanjuje javnost u odnosu na geografsko poreklo robe; (b) bilo kakvo korienje koje predstavlja delo nelojalne konkurencije u smislu lana 10bis Pariske konvencije (1967). 3. lanica e, ex officio, ako to njeno zakonodavstvo dozvoljava, ili na zahtev zainteresovane strane, odbiti ili ponititi registraciju iga koji sadri ili se sastoji od geografske oznake u odnosu na robu koja ne potie sa oznaene teritorije, ako je korienje oznake u igu za takvu robu u toj lanici takve prirode da moe da obmane javnost u pogledu stvarnog mesta porekla.

4. Odredbe paragrafa 1, 2. i 3. e se primenjivati na geografsku oznaku koja, iako jeziki tana to se teritorije, regiona ili lokaliteta porekla robe tie, lano javnosti predstavlja da roba potie sa druge teritorije. lan 23: Dodatna zatita za geografske oznake vina i alkoholnih pia 1. Svaka lanica e obezbediti pravna sredstva zainteresovanim stranama da spree upotrebu geografske oznake koja oznaava da vino ili alkoholno pie potie sa mesta naznaenog u predmetnoj geografskoj oznaci i ako ono ne potie sa tog mesta, ak i kada se stvarno poreklo robe navede ili se koristi geografska oznaka u prevodu ili praena izrazima kao to su: vrsta, tip, stil, imitacija ili slino.8 2. Registracija iga za vina koji sadri ili se sastoji od geografske oznake koja oznaava poreklo vina ili za alkoholna pia koja sadri ili se sastoji od geografske oznake koja oznaava poreklo alkoholnih pia e se odbiti ili ponititi, ex officio, ako nacionalno zakonodavstvo to doputa, ili na zahtev zainteresovane lanice, u odnosu na takva vina ili alkoholna pia koja nemaju to poreklo. 3. U sluaju homonimne geografske oznake za vina, obezbedie se zatita svakoj oznaci, pod uslovima odredbi paragrafa 4. lana 22. Svaka lanica e utvrditi praktine uslove pod kojima e se homonimne oznake u pitanju meusobno razlikovati, uzimajui u obzir potrebu da se obezbedi ravnopravan tretman odnosnih proizvoaa i da se ne obmanu potroai. 4. Da bi se olakala zatita geografskih oznaka za vina, inicirae se pregovori u Savetu za TRIPS u vezi sa uspostavljanjem multilateralnog sistema obavetavanja i registracije geografskih oznaka za vina koje ispunjavaju uslove zatite u onim lanicama koje uestvuju u sistemu. lan 24: Meunarodni pregovori, izuzeci 1. lanice su saglasne da pristupe pregovorima koji imaju za cilj poveanje zatite posebnih geografskih oznaka na osnovu lana 23. Odredbe donjih paragrafa 4-8 lanice ne smeju koristiti da bi odbile voenje pregovora ili zakljuivanje bilateralnih ili multilateralnih sporazuma. U kontekstu takvih pregovora, lanice e biti spremne da razmotre dalju primenu tih odredbi na posebne geografske oznake ije je korienje bilo predmet takvih pregovora. 2. Savet za TRIPS e nadzirati primenu odredaba ovog Odeljka; prvi takav pregled e se obaviti u roku od dve godine od stupanja WTO Sporazuma na snagu. Na sva pitanja koja se odnose na ispunjavanje obaveza predvienih ovim odredbama moe se skrenuti panja Savetu, koji e se na zahtev lanice konsultovati sa drugom lanicom ili lanicama u vezi sa pitanjima u odnosu na koja nije bilo mogue pronai zadovoljavajue reenje kroz bilateralne ili multilateralne konsultacije izmeu zainteresovanih lanica. Savet e preduzeti takvu meru koja moe da bude dogovorena radi olakavanja funkcionisanja i unapreenja ciljeva iz ovog Odeljka. 3. Kod sprovoenja ovog Odeljka, lanica nee umanjiti zatitu geografske oznake koja je postojala u toj lanici neposredno pre datuma stupanja WTO Sporazuma na snagu. 4. Nita u ovom Odeljku ne zahteva od lanice da sprei kontinuiranu i slinu upotrebu pojedine geografske oznake druge lanice koja identifikuje vina ili alkoholna pia u vezi sa robom ili uslugama bilo kog svog dravljanina ili domicilijanta koji je koristio tu geografsku oznaku na trajan nain u odnosu na iste ili srodne robe ili usluge na teritoriji te lanice ili (a) najmanje 10 godina pre 15. aprila 1994. godine, ili (b) u dobroj veri pre tog datuma. 5. Kada je ig prijavljen ili registrovan u dobroj veri, ili u sluaju kada su prava na ig steena upotrebom na savestan nain bilo: (a) pre datuma primene ovih odredbi u toj lanici kako je definisano u Delu VI; ili (b) pre nego to je zatiena geografska oznaka u njenoj zemlji porekla;

Uprkos prvoj reenici lana 42 lanice mogu, u odnosu na te obaveze, radi sprovoenja prava predvideti upravnu tubu.

8

mere usvojene za sprovoenje ovog Odeljka nee smetati podobnosti za registrovanje ili vaenju registracije iga, ili pravu upotrebe iga na osnovu injenice da je taj ig identian ili slian geografskoj oznaci. 6. Nita u ovom Odeljku ne zahteva od lanice da odredbe ovog Odeljka primenjuje u odnosu na geografsku oznaku bilo koje druge lanice koja se odnosi na robu ili usluge za koje je relevantna oznaka identina terminu koji se uobiajeno koristi u svakodnevnom jeziku kao uobiajen naziv za tu robu ili usluge na teritoriji te lanice. lanica nije obavezna da odredbe ovog Odeljka primenjuje u odnosu na geografsku oznaku bilo koje druge lanice koja se odnosi na vinarske proizvode za koje je relevantna oznaka identina uobiajenom nazivu sorte groa koja postoji na teritoriji te lanice na datum stupanja na snagu WTO Sporazuma. 7. lanica moe predvideti da bilo koji zahtev podnet na osnovu ovog Odeljka u vezi sa upotrebom ili registracijom iga mora biti podnet u roku od 5 godina nakon to je nedozvoljeno korienje zatiene oznake postalo opte poznato u toj lanici, ili nakon datuma registracije iga u toj lanici, pod uslovom da je ig objavljen do tog datuma, ako taj datum prethodi datumu kada je nedozvoljeno korienje postalo opte poznato u toj lanici, pod uslovom da se geografska oznaka nije koristila ili da nije registrovana u looj veri. 8. Odredbe ovog Odeljka ni na koji nain ne utiu na pravo bilo kog lica da koristi u toku trgovine svoje ime ili ime svog prethodnika u poslovanju, osim ako se to ime koristi na nain koji obmanjuje javnost. 9. Ovaj Sporazum ne namee nikakve obaveze vezane za zatitu geografskih oznaka koje nisu zatiene ili koje su prestale da budu zatiene u zemlji porekla, ili koje su prestale da se koriste u toj zemlji. Odeljak 4: Industrijski modeli i uzorci lan 25: Zahtevi za zatitu 1. lanice obezbeuju zatitu nezavisno stvorenih industrijskih modela i uzoraka koji su novi ili originalni. lanice mogu propisati da se modeli i uzorci nee smatrati novim ili originalnim ako se znaajnije ne razlikuju od poznatih modela i uzoraka ili kombinacije poznatih karakteristika modela i uzoraka. lanice mogu predvideti da takva zatita ne obuhvata modele i uzorke diktirane sutinski tehnikim ili funkcionalnim elementima. 2. Svaka lanica e obezbediti da zahtevi za dobijanje zatite uzoraka i modela iz oblasti tekstila, posebno u odnosu na trokove, ispitivanje ili objavljivanje, nerazumno ne umanje mogunost traenja i dobijanja takve zatite. lanice mogu da ispune ovu obavezu bilo zakonom o industrijskim uzorcima i modelima, bilo zakonom o autorskom pravu. lan 26: Zatita 1. Vlasnik zatienog industrijskog modela ili uzorka ima pravo da sprei trea lica koja nemaju njegovu saglasnost da proizvode, prodaju ili uvoze robu koja je snabdevena ili u koju je ugraen model ili uzorak koji je kopija, ili sutinski kopija zatienog modela ili uzorka, kada se takva radnja vri u komercijalne svrhe. 2. lanice mogu predvideti ograniene izuzetke kod zatite industrijskih modela i uzoraka, pod uslovom da takvi izuzeci nisu nerazumno u suprotnosti sa normalnim korienjem zatienih industrijskih modela i uzoraka i nerazumno ne vreaju legitimne interese vlasnika zatienih modela i uzoraka, uzimajui u obzir legitimne interese treih strana. 3. Trajanje dodeljene zatite iznosi najmanje 10 godina. Odeljak 5: Patenti lan 27: Patentibilni predmet 1. Imajui u vidu odredbe paragrafa 2. i 3., patenti se dodeljuju za svaki pronalazak, bilo da se radi o proizvodima ili postupcima iz svih oblasti tehnike, pod uslovom da su novi, da sadre

inventivni nivo i da su podobni za industrijsku primenu.9 Pod uslovima paragrafa 4. lana 65., paragrafa 8. lana 70, i paragrafa 3. ovog lana, patenti su dostupni i patentna prava se mogu koristiti bez diskriminacije u odnosu na mesto pronalaska, oblast tehnike i to da li se radi o uvezenim ili lokalno proizvedenim proizvodima. 2. lanice mogu iskljuiti iz patentibilnosti pronalaske ije bi spreavanje komercijalne eksploatacije na njihovoj teritoriji bilo neophodno da bi se zatitio javni red i moral, ukljuujui zatitu ivota ili zdravlja ljudi, ivotinja ili biljaka, ili da bi se izbeglo ozbiljno naruavanje ivotne sredine, pod uslovom da se iskljuenje ne sprovodi samo zato to je eksploatacija zabranjena nacionalnim zakonom. 3. lanice takoe mogu iskljuiti iz patentibilnosti: (a) dijagnostike, terapeutske i hirurke metode leenja ljudi ili ivotinja; (b) biljke i ivotinje, osim mikroorganizama, i sutinski bioloke postupke za proizvodnju biljaka ili ivotinja, osim nebiolokih i mikrobiolokih postupaka. Meutim, lanice e obezbediti zatitu biljnih sorti, bilo putem patenata, bilo odgovarajuim sui generis sistemom ili njihovom kombinacijom. Ova odredba e se preispitati 4 godine nakon stupanja na snagu WTO Sporazuma. lan 28: Dodeljena prava 1. Patent svom vlasniku daje sledea iskljuiva prava: (a) kada je predmet patenta proizvod, pravo da sprei trea lica koja nemaju njegovu saglasnost da vre dela: proizvodnje, korienja, nuenja na prodaju, prodaje ili uvoza10 u te svrhe tog proizvoda; (b) kada je predmet patenta postupak, pravo da sprei trea lica koja nemaju njegovu saglasnost da vre delo korienja postupka, kao i dela: korienja, nuenja na prodaju, prodaje ili uvoza u ove svrhe proizvoda direktno dobijenih tim postupkom. 2. Vlasnici patenta takoe imaju pravo da prenose ili ustupaju patent u naslee i da zakljuuju ugovore o licenci. lan 29: Uslovi koji se odnose na podnosioca patentne prijave 1. lanice e zahtevati od podnosioca patentne prijave da otkrije pronalazak na dovoljno jasan i potpun nain kako bi se pronalazak mogao realizovati od strane strunjaka u toj oblasti i mogu da zahtevaju od podnosioca prijave da navede najbolji nain izvoenja pronalaska koji je pronalazau poznat u vreme podnoenja prijave ili, kada se trai prvenstvo, na datum zatraenog prvenstva. 2. lanice mogu zahtevati od podnosioca prijave patenta da dostavi podatke koji se odnose na njegove odgovarajue inostrane prijave i registrovana prava. lan 30: Izuzeci od dodeljenih prava lanice mogu propisati ograniene izuzetke od iskljuivih prava dodeljenih patentom, pod uslovom da takvi izuzeci ne dolaze nerazumno u sukob sa uobiajenim iskoriavanjem patenta i da nerazumno ne nanose tetu legitimnim interesima vlasnika patenta, vodei rauna o legitimnim interesima treih strana. lan 31: Ostali sluajevi korienja bez dozvole titulara prava

U svrhu ovog lana izraze inventivni nivo i podoban za industrijsku primenu lanice mogu smatrati da su sinonimi izraza neoigledno i korisno. 10 Ovo pravo, kao i sva druga prava koja se stiu na osnovu ovog Sporazuma u odnosu na korienje, prodaju, uvoz ili drugu distribuciju proizvoda, podlee odredbama lana 6.

9

Kada zakon lanice dozvoljava drugu upotrebu11 predmeta patenta bez dozvole titulara prava, ukljuujui korienje od strane vlade ili treih lica koja je vlada ovlastila, potovae se sledee odredbe: (a) izdavanje dozvole za takvo korienje e se razmatrati na osnovu svakog pojedinanog sluaja; (b) takvo korienje se moe dozvoliti samo ako je, pre takve upotrebe, pretpostavljeni korisnik pokuao da dobije dozvolu titulara prava pod razumnim komercijalnim uslovima i rokovima i ako taj napor nije urodio plodom u razumnom vremenskom periodu. Ovog zahteva lanica se moe odrei u sluaju nacionalne neprilike, ili u drugim okolnostima izuzetne nude, ili u sluajevima javne nekomercijalne upotrebe. U situacijama nacionalne neprilike, ili u drugim okolnostima izuzetne nude, titular prava e, bez obzira, biti obaveten im to razumno bude ostvarivo. U sluaju javne nekomercijalne upotrebe kada vlada ili lice kome je takav posao poveren, bez reera, znaju ili imaju opipljive osnove da znaju da vaei patent koristi ili namerava da koristi vlada, ili neko za nju, mora se smesta obavestiti titular prava. (c) obim i trajanje takvog korienja se ograniavaju na svrhu za koju je dobijena dozvola, a u sluaju tehnologije poluprovodnika samo u cilju javne nekomercijalne upotrebe, ili da bi se stalo na put praksi koja je sudskim ili upravnim postupkom odreena kao suprotna konkurenciji; (d) takvo korienje je neiskljuivo; (e) takvo korienje je neprenosivo izuzev sa onim delom preduzea ili goodwill-a koji uivaju takvo korienje; (f) svako takvo korienje se dozvoljava prevashodno za snabedevanje domaeg trita lanice koja je dozvolila takvo korienje; (g) dozvola za takvo korienje podlee, iz razloga adekvatne zatite legitimnih interesa lica koja imaju dozvolu, mogunosti da bude ukinuta, ako i kada okolnosti koje su do nje dovele prestanu da postoje, i ako bude malo verovatno da e se ponovo javiti. Nadleni organ ima ovlaenja da preispita, na osnovu obrazloenog zahteva, dalje postojanje tih uslova; (h) titularu prava se isplauje adekvatna nadoknada u okolnostima svakog sluaja, uzimajui u obzir ekonomsku vrednost dozvole; (i) pravna valjanost bilo koje odluke koja se tie dozvole za takvo iskoriavanje podlee sudskoj reviziji ili drugoj nezavisnoj reviziji od strane vie instance u toj lanici; (j) sve odluke koje se odnose na nadoknadu koja se isplauje za takvo korienje podlone su sudskoj reviziji ili drugoj nezavisnoj reviziji od strane vie instance u toj lanici; (k) lanice nisu obavezne da primenjuju uslove predviene u takama (b) i (f) kada je korienje dozvoljeno da bi se ispravila praksa za koju je u toku sudskog ili administrativnog postupka utvreno da je suprotna konkurenciji. Potreba da se ispravi nekonkurentna praksa se moe uzeti u obzir kod utvrivanja iznosa naknade u takvim sluajevima. Nadleni organi imaju ovlaenja da odbiju ukidanje dozvole ako i kada postoji mogunost da se ponovo jave okolnosti koje su dovele do izdavanja takve dozvole; (l) kada je takvo iskoriavanje dozvoljeno da bi se omoguila eksploatacija patenta (drugi patent) koji se ne moe eksploatisati bez povrede nekog drugog patenta (prvi patent), primenjuju se sledei dodatni uslovi: (i) pronalazak iz drugog patenta mora da sadri bitan tehniki pomak od velikog ekonomskog znaaja u odnosu na pronalazak iz prvog patenta; (ii) vlasnik prvog patenta ima pravo da na osnovu unakrsne licence koristi, pod prihvatljivim uslovima, pronalazak iz drugog patenta; i (iii) dozvoljeno korienje prvog patenta nije prenosivo osim u sluaju prenosa drugog patenta. lan 32: Ponitaj/gubitak11

Druga upotreba oznaava upotrebu koja se razlikuje od one doputene na osnovu lana 30.

Bie dostupna mogunost sudske revizije svih odluka o ponitaju ili gubitku patenta. lan 33: Trajanje zatite Trajanje dostupne zatite nee prestati pre isteka perioda od 20 godina raunajui od datuma podnoenja prijave.12 lan 34: Patenti za postupak: teret dokazivanja 1. U svrhe graanskog postupka u vezi sa povredom prava vlasnika pomenutih u paragrafu 1(b) lana 28, ako je predmet patenta postupak za dobijanje nekog proizvoda, sudski organi imaju ovlaenja da narede tuenom da dokae da se postupak za dobijanje identinog proizvoda razlikuje od patentiranog postupka. Prema tome, lanice su dune da obezbede, bar u jednoj od sledeih situacija, da se bilo koji identian proizvod ako je proizveden bez saglasnosti vlasnika patenta, u odsustvu dokaza o suprotnom, smatra dobijenim pomou patentiranog postupka; (a) ako je proizvod dobijen na osnovu patentiranog postupka nov; (b) ako postoji sutinska verovatnoa da je identian proizvod napravljen na osnovu tog postupka i da vlasnik patenta nije bio u stanju da kroz razumne napore odredi koji je postupak zapravo korien. 2. Svaka lanica je slobodna da propie da teret dokazivanja naveden u paragrafu 1 bude na navodnom prekriocu samo ako je ispunjen uslov pomenut u taki (a) ili samo ako je ispunjen uslov naveden u taki (b). 3. Prilikom izvoenja dokaza o suprotnom, uzimae se u obzir legitimni interesi tuenih da zatite svoje proizvodne i poslovne tajne. Odeljak 6: eme (topografije) integrisanih kola lan 35: Odnos prema IPIC Ugovoru lanice su saglasne da obezbede zatitu ema (topografija) integrisanih kola (u daljem tekstu: eme) u skladu sa lanovima 2-7 (osim paragrafa 3 lana 6.), l. 12 i paragrafa 3 lana 16. Ugovora o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima i, da se, pored toga, pridravaju sledeih odredbi. lan 36: Obim zatite Pod uslovima odredbi paragrafa 1. lana 37, lanice e smatrati nezakonitim sledee radnje ako se vre bez dozvole titulara prava:13 uvoz, prodaju ili drugo distribuiranje u komercijalne svrhe zatiene eme integrisanog kola u koje je zatiena ema inkorporisana, ili proizvoda u koji je ugraeno takvo integrisano kolo ako ono sadri nezakonito reprodukovanu emu. lan 37: Radnje za koje nije potrebna dozvola titulara prava 1. Bez obzira na lan 36, ni jedna lanica nee smatrati nezakonitim vrenje bilo kojih radnji pomenutih u tom lanu u odnosu na integrisano kolo koje ima ugraenu nezakonito reprodukovanu emu, ili bilo koji proizvod u koji je ugraeno takvo integrisano kolo, u sluaju da lice koje vri ili nalae takve radnje nije znalo i nije imalo razumnu osnovu da zna, kada je sticalo integrisano kolo ili proizvod koji ima ugraeno takvo integrisano kolo, da on sadri nezakonito reprodukovanu emu. lanice e propisati da nakon vremena u toku koga je takvo lice primilo dovoljno obavetenje da je ema nezakonito reprodukovana, to lice moe izvriti bilo koje delo u odnosu na raspoloive zalihe ili na zalihe koje su naruene pre toga, s tim da je duan titularu Ovo treba shvatiti tako da lanice koje nemaju sistem inicijalnog (originalnog) izdavanja patenta mogu predvideti da se trajanje zatite rauna od datuma prijave u sistemu inicijalnog (originalnog) izdavanja patenata. 13 Izraz titular prava u ovom Odeljku treba shvatiti da ima isto znaenje kao izraz nosilac prava u IPIC ugovoru.12

prava da plati sumu ekvivalentnu iznosu razumne naknade kakva bi se inae imala platiti na osnovu slobodno ugovorene licence za datu emu. 2. Uslovi navedeni u takama (a) do (k) lana 31 primenjuju se mutatis mutandis u sluaju bilo kakvog izdavanja prinudne licence za emu ili njene upotrebe od strane vlade ili za vladu bez ovlaenja titulara prava. lan 38: Trajanje zatite 1. U lanicama koje zahtevaju registraciju kao uslov za zatitu, trajanje zatite eme nee prestati pre isteka roka od 10 godina, raunajui od datuma podnoenja prijave za registraciju ili od prve komercijalne upotrebe, bez obzira u kom delu sveta do nje doe. 2. U lanicama koje ne zahtevaju registraciju kao uslov za zatitu, eme e biti zatiene u trajanju od najmanje 10 godina od datuma prve komercijalne upotrebe, bez obzira u kom delu sveta do nje doe. 3. Bez obzira na paragrafe 1 i 2, lanica moe propisati da zatita prestaje 15 godina od kreiranja eme. Odeljak 7: Zatita neotkrivenih informacija lan 39 1. Radi obezbeenja efikasne zatite od nelojalne konkurencije kako je predvieno u lanu 10bis Pariske konvencije (1967), lanice tite neotkrivene informacije u skladu sa paragrafom 2. i podatke dostavljene vladama ili vladinim organima u skladu sa paragrafom 3. 2. Fizika i pravna lica imaju mogunost spreavanja da se informacije, koje su na osnovu zakona u njihovoj kontroli, otkrivaju drugima, stiu od strane drugih lica, ili koriste bez njihove saglasnosti na nain suprotan dobrim poslovnim obiajima14. sve dok je takva informacija tajna, u smislu da nije, kao celina ili u preciznom obliku i skupu svojih komponenata, opte poznata ili lako dostupna licima u krugovima koji se uobiajeno bave tom vrstom informacija; dok takva informacija ima trinu vrednost zato to je tajna; i dok je takva informacija predmet razumnih koraka pod datim okolnostima koje preduzima lice koje zakonito kontrolie informaciju, da je odri tajnom.

-

3. lanice koje kao uslov za odobrenje putanja u promet farmaceutskih ili poljoprivrednih hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja zahtevaju podnoenje neotkrivenih testova ili drugih podataka ije stvaranje iziskuje znaajan napor, tite takve podatke od nefer komercijalne upotrebe. Pored toga, lanice tite takve podatke od otkrivanja, izuzev u sluajevima gde je neophodno zatititi javnost, ili gde se preduzimaju koraci da se obezbedi zatita takvih podataka od nefer komercijalne upotrebe. Odeljak 8: Kontrola prakse ograniavanja konkurencije u ugovorima o licenci lan 40 1. lanice su saglasne da praksa izdavanja licenci ili uslovi koji vladaju u oblasti prava intelektualne svojine, a koji ograniavaju konkurenciju, mogu imati negativan uticaj na trgovinu i mogu spreavati transfer i irenje tehnologije.

U svrhe ove odredbe nain suprotan dobrim poslovnim obiajima oznaava barem praksu kao to je naruavanje ugovora, naruavanje poslovnog poverenja i navoenje na naruavanje, i ukljuuje pribavljanje neotkrivenih informacija od strane treih lica koja znaju ili su u velikoj meri bila nehatna ako nisu znala da je takva praksa koriena u pribavljanju.

14

2. Nita u ovom Sporazumu ne spreava lanice da preciziraju svojim nacionalnim zakonodavstvom nain ili uslove davanja licenci koji mogu u odreenim sluajevima da predstavljaju zloupotrebu prava intelektualne svojine sa negativnim posledicama na konkurenciju na relevantnom tritu. Kao to je gore predvieno, lanica moe usvojiti, u skladu sa drugim odredbama ovog Sporazuma, odgovarajue mere za spreavanje ili kontrolu takve prakse, koje se sastoje, na primer, iz iskljuivih grant-back15 uslova, uslova koji spreavaju osporavanje vanosti i prinudno izdavanje vezanih licenci u svetlu relevantnih zakona i drugih propisa te lanice. 3. Svaka lanica e pristupiti, na zahtev, konsultacijama sa bilo kojom drugom lanicom koja ima razloge da smatra da vlasnik prava intelektualne svoijne koji je dravljanin ili ima domicil u lanici kojoj je upuen zahtev za konsultacije vri radnje po pitanjima regulisanim ovim Odeljkom protivno zakonima i drugim propisima lanice koja zahteva konsultacije, i koja eli da obezbedi saglasnost sa predmetnim zakonodavstvom bez ikakve tete prema bilo kojoj radnji na osnovu zakona i ostavljajui punu slobodu za donoenje konane odluke svakoj od lanica. lanica kojoj je upuen zahtev je duna da ga detaljno i dobronamerno razmotri i da u potpunosti omogui konsultacije sa lanicom koja je uputila zahtev, i da sa njom sarauje tako to e joj staviti na raspolaganje sve nepoverljive informacije dostupne javnosti koje se odnose na predmetno pitanje i druge informacije dostupne lanici u skladu sa nacionalnim zakonom i uzajamno zakljuenim ugovorima koji se odnose na uvanje poverljivih podataka lanice koja upuuje zahtev. 4. lanica iji su dravljani ili prebivaoci predmet postupaka druge lanice vezanih za navodno krenje zakona i propisa koji su na snazi u drugoj lanici a odnose se na predmet ovog Odeljka, na zahtev e dobiti mogunost od druge lanice da obavi konsultacije pod istim uslovima predvienim u paragrafu 3. Deo III: SPROVOENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE Odeljak 1: Opte obaveze lan 41 1. lanice e obezbediti da postupci za sprovoenje prava navedeni u ovom Delu budu dostupni na osnovu njihovih zakona tako da se omogui efikasna akcija protiv bilo kakvog dela povrede prava intelektualne svojine obuhvaenog ovim Sporazumom, ukljuujui ekspeditivna sredstva za spreavanje povreda i sredstva koja spreavaju dalje povrede prava. Ovi postupci e se primenjivati na takav nain da se izbegne stvaranje barijera legitimnoj trgovini i da se obezbede zatitne mere protiv njihove zloupotrebe. 2. Postupci koji se odnose na sprovoenje prava intelektualne svojine bie pravini i jednaki za sve. Oni nee biti nepotrebno sloeni ili skupi, niti e sadrati nerazumne rokove, kao i nepotrebna odlaganja. 3. Odluke kojima se reavaju pojedinani sluajevi bi trebalo da budu u pismenoj formi i obrazloene. One se bar stranama u sporu stavljaju na uvid bez nepotrebnog odlaganja. Odluke kojima se reavaju pojedinani sluajevi se zasnivaju iskljuivo na dokazima o kojima je stranama pruena mogunost da se izjasne. 4. Strane u sporu imaju mogunost da zahtevaju sudsko preispitivanje konane upravne odluke i, shodno odredbama nacionalnog zakona koje se odnose na znaaj predmetnog sluaja, barem pravnih aspekata prvobitnih sudskih odluka po pitanju merituma datog sluaja. Meutim, ne postoji obaveza da se obezbedi mogunost preispitivanja oslobaajuih sluajeva u krivinom postupku. 5. Podrazumeva se da ovaj Deo ne stvara nikakvu obavezu uvoenja sudskog sistema sprovoenja prava intelektualne svojine koji bi se razlikovao od onog koji generalno vai za sprovoenje zakona, niti utie na sposobnost lanica da generalno sprovode svoje zakone. Nita15

Prim.prev. grant back izraz koji podrazumeva obavezu primaoca licence da sva poboljanja na predmetu licence ustupi davaocu licence.

u ovom Delu ne stvara bilo kakvu obavezu u vezi sa raspodelom sredstava namenjenih sprovoenju prava intelektualne svojine, odnosno sprovoenju prava uopte. Odeljak 2: Graanski i upravni postupci i pravna sredstva lan 42: Pravini i nepristrasni postupci lanice e titularima prava16 staviti na raspolaganje graanske sudske postupke koji se odnose na sprovoenje bilo kog prava intelektualne svojine obuhvaenog ovim Sporazumom. Tuena strana ima pravo da bude blagovremeno i detaljno obavetena pismenim putem, ukljuujui razloge na kojima se zasniva tubeni zahtev. Strane imaju pravo da budu zastupane od strane nezavisnih pravnih zastupnika i postupci nee nametati prekomerno optereujue zahteve vezane za obavezno lino pojavljivanje. Sve strane u takvim postupcima imaju pravo da obrazlau svoje zahteve i da podnose relevantne dokaze. Postupak e obezbediti naine otkrivanja i zatite poverljivih informacija, ukoliko to nije suprotno postojeim ustavnim zahtevima. lan 43: Dokazi 1. Sudske vlasti imaju ovlaenja, u sluaju kada strana dostavi razumno dostupne dokaze koji su dovoljni da podre njene zahteve i kada ima konkretne dokaze relevantne za podravanje svojih zahteva koji se nalaze pod kontrolom suprotstavljene strane, da narede da te dokaze suprotstavljena strana podnese, pod uslovima koji u odgovarajuim sluajevima osiguravaju zatitu poverljive informacije. 2. U sluajevima kada strana u sporu namerno i bez valjanog razloga odbije da stavi na uvid, ili na drugi nain ne obezbedi potrebne informacije u razumnom vremenskom periodu, ili znaajno spreava postupak po tubi, lanica moe ovlastiti sudske vlasti da donesu prethodne i konane odluke, afirmativne ili negativne, na osnovu informacija koje su im dostavljene, ukljuujui albe ili tvrenja strane koja je pretrpela tetu zbog odbijanja pristupa informacijama, pod uslovom da stranama d mogunost da budu sasluane povodom iznetih tvrdnji ili dokaza. lan 44: Sudske zabrane 1. Sudske vlasti imaju ovlaenje da naloe strani da prestane sa povredom prava, izmeu ostalog, da bi se spreio ulazak u trgovinske tokove na njihovoj teritoriji uvezene robe kojom se vrea pravo intelektualne svojine, odmah po carinjenju takve robe. lanice nisu obavezne da omogue izdavanje takvih ovlaenja u odnosu na zatieni predmet koji je neka osoba stekla ili naruila pre nego to je saznala ili imala razumnog osnova da veruje da bi bavljenje takvim predmetom predstavljalo povredu prava intelektualne svojine. 2. Bez obzira na ostale odredbe ovog Dela i pod uslovom da se potuju odredbe Dela II koje se izriito odnose na korienje od strane vlada ili treih lica po ovlaenju vlade, a bez ovlaenja titulara prava, lanice mogu ograniiti pravna sredstva koja stoje na raspolaganju protiv takve upotrebe na plaanje nadoknade u skladu sa takom (h) lana 31. U drugim sluajevima se primenjuju pravna sredstva na osnovu ovog Dela ili, u sluajevima u kojima ova pravna sredstva nisu u saglasnosti sa zakonom lanice, stoje na raspolaganju deklarativne presude i odgovarajua nadoknada. lan 45: Naknada tete 1. Sudske vlasti su ovlaene da naloe prekriocu da plati titularu prava naknadu tete dovoljnu da kompenzira povredu koju je titular pretrpeo usled povrede njegovog prava intelektualne svojine od lanice prekrioca koji je znao, ili imao razumnog osnova da zna, da je uestvovao u prekrajnoj aktivnosti. 2. Sudske vlasti su takoe ovlaene da naloe prekriocu da isplati nosiocu prava trokove u koje moe biti ukljuena odgovarajua naknada za zastupnika. U odgovarajuim U svrhu ovog Dela izraz titular prava obuhvata saveze i udruenja koja su ovlaena da brane takva prava.16

sluajevima, lanice mogu ovlastiti sudske vlasti da naloe vraanje profita i/ili isplatu prethodno utvrene tete ak i u sluajevima u kojima prekrilac nije znao, ili nije imao razumnog osnova da zna, da je uestvovao u prekrajnoj aktivnosti. lan 46: Ostala pravna sredstva Da bi se obezbedilo efikasno spreavanje povreda prava, sudske vlasti su ovlaene da naloe da se roba za koju su utvrdili da predstavlja povredu prava, bez bilo kakve nadoknade povue iz trgovinskih tokova na nain kojim se nee naneti teta titularu prava ili, ako bi to bilo u suprotnosti sa postojeim ustavnim zahtevima, uniti. Sudske vlasti su takoe ovlaene da naloe da se sirovine i alati, ija je preovlaujua upotreba bila u stvaranju roba kojima se vri povreda prava, bez ikakve nadoknade povuku iz trgovinskih tokova na nain koji e svesti rizik od daljih povreda prava na najmanju moguu meru. Pri razmatranju takvih zahteva, uzee se u obzir srazmera izmeu ozbiljnosti povrede i naloenih pravnih sredstava, kao i interesa treih lica. U odnosu na robe sa krivotvorenim igom, jednostavno uklanjanje nezakonito stavljenog iga nije dovoljno, osim u izuzetnim sluajevima, da bi se omoguilo putanje robe u promet. lan 47: Pravo na informaciju lanice mogu predvideti da su sudske vlasti ovlaene, osim ako bi to bilo u neskladu sa ozbiljnou povrede prava, da naloe prekriocu da obavesti titulara prava o identitetu treih lica ukljuenih u proizvodnju i distribuciju robe i usluga koje vreuju prava, i o njihovim distributivnim kanalima. lan 48: Obeteenje tuenog lica 1. Sudske vlasti su ovlaene da naloe strani na iji su zahtev mere preduzete i koja je zloupotrebila postupke za sprovoenje prava da obezbedi strani pogreno naloenoj ili osujeenoj odgovarajuu nadoknadu za pretrpljenu povredu zbog takve zloupotrebe. Sudske vlasti su takoe ovlaene da naloe podnosiocu zahteva da plati tuenom licu trokove u koje moe biti ukljuena i odgovarajua naknada za zastupnika. 2. U vezi administriranja bilo kojim zakonom koji se odnosi na zatitu ili sprovoenje prava intelektualne svojine, lanice e izuzeti samo javne vlasti i slubenike od odgovornosti za odgovarajua pravna sredstva gde su akcije preduzimane ili nameravane u dobroj veri u toku administriranja tim zakonima. lan 49: Upravni postupak U meri u kojoj se bilo koje graansko pravno sredstvo moe naloiti kao rezultat upravnog postupka po predmetnom sluaju, takav postupak mora da bude u skladu sa principima koji su sutinski ekvivalentni onima propisanim u ovom Odeljku. Odeljak 3: Privremene mere lan 50 1. Sudske vlasti su ovlaene da naloe hitne i efikasne privremene mere: (a) za spreavanje povrede bilo kog prava intelektualne svojine, a naroito za spreavanje putanja u promet robe preko trgovinskih kanala koji su u njihovoj nadlenosti, ukljuujui tu i uvezenu robu, neposredno po prolasku carinske kontrole; (b) za uvanje relevantnih dokaza u odnosu na navodnu povredu. 2. Sudske vlasti su ovlaene da usvoje privremene mere inaudita altera partes17 po potrebi, posebno u sluaju gde bi bilo kakvo kanjenje verovatno prouzrokovalo nepopravljivu tetu titularu prava, ili gde postoji oigledan rizik od unitavanja dokaza.

17

Prim. prev. Bez sasluanja druge strane.

3. Sudske vlasti su ovlaene da trae od podnosioca zahteva da dostavi svaki razumno raspoloivi dokaz kako bi se sa dovoljnim stepenom sigurnosti uverili da je podnosilac zahteva titular prava i da se njegovo pravo kri, ili da je takva povreda bliska, i da naloe podnosiocu zahteva da prui garanciju ili odgovarajue obezbeenje dovoljno da zatiti tuenog i da sprei zloupotrebu. 4. U sluaju da su privremene mere usvojene inaudita altera partes, strane pod dejstvom tih mera e biti bez odlaganja obavetene, a najkasnije posle sprovoenja mera. Ispitivanje, ukljuujui pravo na sasluanje, e se na zahtev tuenog obaviti u razumnom roku od prijema obavetenja o merama, a u cilju donoenja odluke o tome da li e se mere izmeniti, povui ili potvrditi. 5. Od podnosioca zahteva se moe traiti da dostavi i druge informacije neophodne za identifikaciju robe u pitanju od vlasti koja e izvriti privremene mere. 6. Bez obzira na paragraf 4, privremene mere odreene na osnovu paragrafa 1 i 2 e na zahtev tuenog biti povuene ili e na drugi nain prestati da vae, ako postupak koji treba da dovede do odluke o datom sluaju nije pokrenut u razumnom roku, to utvruje sudska vlast koja izrie mere kada zakon lanice to dozvoljava, ili u odsustvu takve odluke u roku koji ne moe biti dui od 20 radnih dana ili 31 kalendarski dan, u zavisnosti ta je due. 7. U sluaju da su privremene mere povuene ili da su istekle usled bilo kog injenja ili propusta podnosioca zahteva, ili gde je naknadno utvreno da nije dolo do povrede prava ili pretnje povredom prava intelektualne svojine, sudske vlasti e imati ovlaenje da naloe podnosiocu zahteva, na zahtev tuenog, da obezbedi tuenom odgovarajuu nadoknadu za svaku povredu izazvanu ovim merama. 8. U meri u kojoj se bilo koja privremena mera moe odrediti na osnovu upravnog postupka, ti postupci moraju biti u skladu sa principima koji su u sutini ekvivalentni onim navedenim u ovom Odeljku. Odeljak 4: Posebni zahtevi koji se odnose na pogranine 18 lan 51: Obustavljanje putanja robe u promet izdato od strane carinskih vlasti lanice e, u skladu sa dole navedenim odredbama usvojiti postupke19 koji e omoguiti titularu prava, koji ima osnovanih razloga da sumnja da moe doi do uvoza robe sa krivotvorenim igom ili robe proizvedene na osnovu nezakonitog prisvajanja autorskih dela,20 da podnese pismeni zahtev nadlenim upravnim ili sudskim vlastima da carinske vlasti obustave putanje u slobodan promet takvu robu. lanice mogu da omogue da se takav zahtev podnese u odnosu na robu koju ukljuuju druge povrede prava intelektualne svojine, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi iz ovog Odeljka. lanice takoe mogu da predvide odgovarajue postupke koji

mereKada je lanica u sutini ukinula svaku kontrolu nad kretanjem robe preko granice sa drugom lanicom sa kojom sainjava deo carinske unije, nee biti obavezna da primenjuje odredbe ovog Odeljka na toj granici. 19 Podrazumeva se da nee postojati obaveza primene takvih postupaka na uvoz robe koja se plasira na trite neke druge zemlje od strane nosioca prava ili uz njegov pristanak, ili na robu u tranzitu.> 20 Za svrhu ovog Sporazuma: roba sa krivotvorenim igom podrazumeva svu robu, ukljuujui ambalau, koja bez ovlaenja nosi ig identian igu valjano registrovanom za takvu robu, ili igu koji se po svojim bitnim svojstvima ne moe razlikovati od takvog iga, i koji shodno tome na osnovu zakona zemlje uvoza vrea prava vlasnika iga; roba proizvedena na osnovu nezakonito prisvojenih autorskih dela podrazumeva bilo koju kopiranu robu napravljenu bez saglasnosti titulara prava ili lica koje je on ovlastio u zemlji proizvodnje, koja je uraena direktno ili indirektno sa predmeta, pri emu izrada te kopije predstavlja na osnovu zakona zemlje uvoza povredu autorskog ili srodnog prava.

18

se odnose na obustavljanje oslobaanja od strane carinskih vlasti roba koje vrea pravo, a namenjena je za izvoz sa njihovih teritorija. lan 52: Primena Svaki titular prava koji pokrene postupke predviene lanom 51 mora da dostavi odgovarajue dokaze koji e uveriti nadlene vlasti da, na osnovu zakona zemlje uvoza, postoji prima facie povreda njegovog prava intelektualne svojine i da dostavi dovoljno detaljan opis robe kako bi je carinske vlasti mogle lako prepoznati. Nadlene vlasti e u odgovarajuem roku obavestiti podnosioca zahteva da li su prihvatili zahtev i, kada su odredili rok, period u kome e carinske vlasti preduzeti akciju. lan 53: Garancija ili ekvivalentno obezbeenje 1. Nadlene vlasti su ovlaene da zahtevaju od podnosioca zahteva da prui garanciju ili ekvivalentno obezbeenje dovoljno da zatiti tuenog i nadlene vlasti i da sprei zloupotrebu. Takva garancija ili ekvivalentno obezbeenje nee nerazumno odvraati od korienja ovih postupaka. 2. Ako je na osnovu primene odredaba iz ovog Odeljka putanje u slobodan promet robe koja sadri industrijske uzorke i modele, patente, eme ili neotkrivene informacije bilo obustavljeno od strane carinskih vlasti na osnovu odluke koja nije odluka sudskih ili drugih nezavisnih vlasti, a rok predvien u lanu 55 je istekao a da ovlaeni organ nije privremeno oslobodio date proizvode i, pod uslovom da su svi ostali uslovi za uvoz ispunjeni, vlasnik, uvoznik, ili primalac robe stie pravo putanja u promet tih proizvoda kada uplati obezbeenje u iznosu dovoljnom da zatiti titulara prava od bilo kakvih povreda prava. Plaanje takvog obezbeenja nee biti smetnja preduzimanju bilo koje druge mere koja stoji na raspolaganju titularu prava, s tim to se podrazumeva da e iznos obezbeenja biti vraen ako titular prava ne iskoristi svoje pravo na tubu u razumnom vremenskom periodu. lan 54: Obavetenje o obustavljanju Uvoznik i podnosilac zahteva e odmah biti obaveteni o obustavljanju putanja robe u slobodan promet shodno lanu 51. lan 55: Trajanje obustavljanja Ako, u roku koji nije dui od 10 radnih dana od obavetenja podnosioca zahteva o obustavljanju, carinske vlasti nisu obavetene da je trea strana, koja nije tueni, pokrenula postupak kojim treba da se donese odluka o datom sluaju, ili da je propisno ovlaen organ preduzeo privremene mere koje produavaju obustavljanje putanja robe u promet, roba e biti putena u promet pod uslovom da su svi ostali uslovi za uvoz ili izvoz ispunjeni; u odgovarajuim sluajevima, taj rok se moe produiti za jo 10 radnih dana. Ako je pokrenut postupak koji treba da dovede do odluke o datom sluaju, na zahtev tuenog e se izvriti preispitivanje pod kojim se podrazumeva i njegovo pravo na sasluanje, sa ciljem da bi se odluilo u razumnom periodu, o tome da li e se te mere izmeniti, povui ili potvrditi. Bez obzira na gore navedeno, u sluaju da se obustavljanje putanja robe u promet izvrava ili nastavlja u skladu sa privremenom sudskom merom, primenjivae se odredbe paragrafa 6. lana 50. lan 56: Obeteenje uvoznika i vlasnika robe Relevantne vlasti su ovlaene da naloe podnosiocu zahteva da plati uvozniku, primaocu robe i vlasniku robe odgovarajuu naknadu za svaku povredu koja im je nanesena zbog pogrenog zadravanja robe ili zbog zadravanja robe putene u promet na osnovu lana 55. lan 57: Pravo pregleda i informisanja Bez tete za zatitu poverljivih informacija, lanice e ovlastiti nadlene vlasti da prue titularu prava odgovarajuu mogunost da pregleda bilo koju robu koja je zadrana od strane carinskih vlasti kako bi potkrepio svoje zahteve. Nadlene vlasti su takoe ovlaene da istu

takvu mogunost pregleda prue uvozniku robe. U sluajevima kada je doneta pozitivna odluka, lanice mogu ovlastiti nadlene vlasti da obaveste titulara prava o imenu i adresi poiljaoca robe, uvoznika i primaoca robe, kao i o koliini robe u pitanju. lan 58: Delovanje po slubenoj dunosti U sluaju da lanice zahtevaju od nadlenih vlasti da deluju po vlastitoj inicijativi i obustave putanje u promet robe u odnosu na koju su stekli prima facie dokaze da je pravo intelektualne svojine povreeno: (a) nadlene vlasti mogu u bilo koje vreme traiti od titulara prava sve informacije koje im mogu biti od pomoi prilikom izvrenja tih moi; (b) uvoznik i titular prava e biti odmah obaveteni o obustavi. Kada je uvoznik nadlenoj vlasti uloio albu na obustavljanje, obustavljanje e mutatis mutandis biti podvrgnuto uslovima propisanim u lanu 55; (c) lanice e jedino izuzeti javne vlasti i slubenike od odgovornosti za izricanje odgovarajuih pravnih sredstava kada su radnje preduzete ili nameravane u dobroj veri. lan 59: Pravna sredstva Bez tete po ostala prava na radnje koje stoje na raspolaganju titularu prava i pod uslovom prava tuenog da trai razmatranje od strane sudske vlasti, nadlene vlasti su ovlaene da naloe unitavanje ili povlaenje robe koja vrea pravo u skladu sa principima propisanim u lanu 46. U odnosu na robu sa krivotvorenim igom, nadleni organi nee dozvoliti reeksport robe kojom se vri povreda prava u neizmenjenom stanju, niti e je podvrgnuti nekom drugaijem carinskom postupku, osim u izuzetnim okolnostima. lan 60: De minimis uvoz lanice mogu od primene gornjih odredaba izuzeti male koliine robe nekomercijalne prirode sadrane u linom prtljagu putnika ili poslate u malim poiljkama. Odeljak 5: Krivini postupci lan 61 lanice e propisati pokretanje krivinog postupka i kanjavanje barem u sluajevima svesnog krivotvorenja iga ili piratstva autorskih prava koja se vre na komercijalnoj osnovi. Pravna sredstva koja stoje na raspolaganju ukljuie kaznu zatvora i/ili novane kazne koje su dovoljno visoke da slue kao mera odvraanja, dosledno iznosima kazni koje se primenjuju za krivina dela odgovarajue teine. U odgovarajuim sluajevima, raspoloive mere e takoe ukljuivati oduzimanje, zaplenu i unitavanje robe koja vrea pravo i svih materijala i pribora koji su se preovlaujue koristili pri izvrenju krivinog dela. lanice mogu predvideti pokretanje krivinog postupka i kanjavanje i u drugim sluajevima povrede prava intelektualne svojine, posebno kad se povreda vri svesno i na komercijalnoj osnovi. Deo IV: STICANJE I ODRAVANJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE I POVEZANI INTER PARTES POSTUPCI lan 62 1. lanice mogu da zahtevaju, kao uslov za sticanje ili odravanje prava intelektualne svojine propisanih u Odeljcima 2 do 6 Dela II, pridravanje razumnih postupaka i formalnosti. Takvi postupci i formalnosti moraju da budu dosledni odredbama ovog Sporazuma. 2. Kada je sticanje prava intelektualne svojine uslovljeno dodelom ili registrovanjem prava, lanice e osigurati da postupci za dodelu ili registraciju, u skladu sa sutinskim uslovima sticanja prava, dozvole dodelu ili registraciju prava u razumnom roku kako bi se izbeglo neopravdano skraivanje perioda zatite.

3. lan 4. Pariske konvencije (1967) e se primenjivati, mutatis mutandis, na uslune igove. 4. Postupci vezani za sticanje ili odravanje prava intelektualne svojine i, kada zakon lanice predvia takve postupke, ponitaj u upravnom postupku i inter partes postupci, kao to su osporavanje, ponitaj i opoziv, bie zasnovani na optim principima propisanim u paragrafima 2. i 3. lana 41. 5. Konane upravne odluke donete u bilo kom postupku pomenutom u paragrafu 4. podleu preispitivanju od strane sudske vlasti ili organa koji je odgovarajui sudskom organu. Meutim, nee postojati obaveza da se omogui takvo preispitivanje odluka u sluajevima neuspenog osporavanja ili ponitaja u upravnom postupku, pod uslovom da osnovi za takve postupke mogu biti predmet postupka oglaavanja nevaeim. Deo V: SPREAVANJE SPOROVA I NJIHOVO REAVANJE lan 63: Transparentnost 1. Zakoni i drugi propisi, konane sudske odluke i upravna pravila od opte primene, koje bilo koja lanica donese, a odnose se na predmet ovog Sporazuma (dostupnost, obim, sticanje, sprovoenje i spreavanje zloupotrebe prava intelektualne svojine) moraju da se objave, ili u sluaju da objavljivanje nije praktino, uine dostupnim javnosti, na nacionalnom jeziku, na takav nain koji omoguava vladama i titularima prava da se sa njima upoznaju. Sporazumi koji se odnose na predmet ovog Sporazuma koji su na snazi izmeu vlade ili vladine agencije lanice i vlade ili vladine agencije druge lanice e se takoe objaviti. 2. lanice e o zakonima i propisima pomenutim u paragrafu 1. upoznati Savet za TRIPS kako bi pomogle tom Savetu pri njegovom razmatranju funkcionisanja ovog Sporazuma. Savet e pokuati da svede na minimum teret lanica u izvravanju ove obaveze i moe odluiti da se odrekne obaveze direktnog obavetavanja Saveta o takvim zakonima i drugim propisima ukoliko pregovori sa WIPO o ustanovljenju zajednikog registra koji bi sadrao te zakone i propise budu uspeni. Savet e takoe, s tim u vezi, razmotriti svaku zahtevanu radnju vezanu za saoptenja koja, u skladu sa obavezama na osnovu ovog Sporazuma, proistiu iz odredaba lana 6ter Pariske konvencije (1967). 3. Svaka lanica e na pismeni zahtev druge lanice biti spremna da dostavi informacije pomenute u paragrafu 1. Ona lanica koja ima razloga da veruje da konkretna sudska presuda ili upravna odluka ili bilateralni sporazum iz oblasti prava intelektualne svojine utie na njena prava predviena ovim Sporazumom, moe takoe pismeno zahtevati da joj se omogui pristup, ili da dovoljno detaljno bude informisana o svakoj konkretnoj sudskoj presudi ili upravnoj odluci ili bilateralnom sporazumu. 4. Nita u paragrafima 1, 2. i 3. ne zahteva od lanica da otkriju poverljive informacije koje bi spreavale sprovoenje zakona ili na drugi nain bile u suprotnosti sa javnim interesom ili tetile legitimne komercijalne interese odreenih preduzea, javnih ili privatnih. lan 64: Reavanje sporova 1. Odredbe lanova XXII i XXIII Opteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT 1994), kao to su razraene i primenjene u Pogodbi o reavanju sporova21, primenjivae se na konsultacije i reavanje sporova na osnovu ovog Sporazuma, osim ako u njemu nije izriito drugaije predvieno. 2. Take 1(b) i 1(c) lana XXIII GATT-a 1994. nee se primenjivati na reavanje sporova na osnovu ovog Sporazuma u periodu od pet godina od datuma stupanja na snagu WTO Sporazuma.

21

Prim. prev. Pogodba o pravilma i postupcima za reavanje sporova (Understanding on Rules and Procedures Governing the Settlement of Disputes) ini Aneks 2 WTO Sporazuma.

3. U toku roka pomenutog u paragrafu 2. Savet za TRIPS e ispitati obim i modalitete za albe tipa predvienog na osnovu taaka 1(b) i 1(c) lana XXIII GATT-a 1994 uinjene shodno ovom Sporazumu, i podneti svoje preporuke Ministarskoj konferenciji na odobrenje. Svaka odluka Ministarske konferencije da odobri takve preporuke ili da produi rok iz paragrafa 2. bie doneta samo konsenzusom, a odobrene preporuke bie izvrne za sve lanice bez daljeg formalnog postupka prihvatanja. Deo VI: PRELAZNE ODREDBE lan 65: Prelazne odredbe 1. U skladu sa odredbama paragrafa 2, 3. i 4. nijedna lanica nije obavezna da primenjuje odredbe ovog Sporazuma pre isteka opteg perioda od godine dana od dana22 stupanja na snagu WTO Sporazuma. 2. Ona lanica koja je zemlja u razvoju ima pravo da za period od jo etiri godine odloi primenu odredaba ovog Sporazuma, kao to je definisano paragrafom 1. izuzev lanova 3, 4. i 5. 3. Svaka druga lanica koja je u procesu transformacije iz centralno planirane na trinu privredu slobodnog preduzetnitva i koja preduzima strukturalnu reformu svog sistema intelektualne svojine i suoena je sa posebnim problemima u pripremi i sprovoenju zakona o intelektualnoj svojini takoe moe koristiti period odlaganja predvien u paragrafu 2. 4. U meri u kojoj je lanica, koja je zemlja u razvoju, obavezna na osnovu ovog Sporazuma da proiri patentnu zatitu proizvoda i na podruja tehnike koja se na njenoj teritoriji tako ne tite, na opti datum primene ovog Sporazuma u toj lanici, kako je definisano u paragrafu 2, ona moe da odloi primenu odredaba o patentnoj zatiti proizvoda iz Odeljka 5 Dela II na takve oblasti tehnike za dodatni period od pet godina. 5. Ona lanica koja iskoristi prelazni period na osnovu paragrafa 1, 2, 3 ili 4 e osigurati da bilo kakve promene u njenim zakonima, drugim propisima i praksi, do kojih doe u tom periodu, nemaju za rezultat manji stepen usklaenosti sa odredbama ovog Sporazuma. lan 66: Najmanje razvijene zemlje lanice 1. Imajui u vidu specifine potrebe i zahteve najmanje razvijenih zemalja lanica, njihova ekonomska, finansijska i administrativna ogranienja, i njihovu potrebu za fleksibilnou kod stvaranja odrive tehnoloke osnove, od takvih lanica nee se zahtevati da primenjuju odredbe ovog Sporazuma, osim lanova 3, 4. i 5. u periodu od 10 godina od datuma primene kao to je definisan u paragrafu 1 lana 65. Savet za TRIPS e na osnovu valjano obrazloenih zahteva najmanje razvijene zemlje lanice odobriti produavanja ovog perioda. 2. Razvijene zemlje lanice e obezbediti podsticaje preduzeima i institucijama na svojim teritorijama radi unapreenja i podsticanja transfera tehnologije u najmanje razvijene zemlje lanice kako bi im se omoguilo da stvore zdravu i odrivu tehnoloku osnovu. lan 67: Tehnika saradnja Da bi se olakalo sprovoenje ovog Sporazuma, razvijene zemlje lanice e obezbediti, na zahtev i pod uzajamno dogovorenim uslovima i rokovima, tehniku i finansijsku saradnju u korist lanica koje su zemlje u razvoju i najmanje razvijene zemlje. Takva saradnja ukljuuje pomo u pripremi zakona i drugih propisa o zatiti i sprovoenju prava intelektualne svojine kao i o spreavanju njihove zloupotrebe, i podrku u vezi sa formiranjem ili jaanjem nacionalnih zavoda i agencija od znaaja za ovu oblast, ukljuujui obuku kadrova. Deo VII: INSTITUCIONALNA UREENJA; ZAVRNE ODREDBE lan 68: Savet za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine

22

(WIPO primedba) 1. januar 1995. godine.

Savet za TRIPS e pratiti funkcionisanje ovog Sporazuma, a posebno da li lanice ispunjavaju svoje obaveze iz Sporazuma i omoguie lanicama da se konsultuju o pitanjima vezanim za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine. On e vriti i sve druge odgovornosti koje mu lanice prenesu, a posebno e pruati svaku pomo koju one od njega trae u kontekstu postupaka reavanja sporova. U izvravanju svojih funkcija Savet za TRIPS moe da se konsultuje i zahteva informacije od bilo kog izvora koji smatra odgovarajuim. Prilikom konsultacija sa WIPO, Savet e pokuati da uspostavi, u roku od jedne godine od svog prvog sastanka23, odgovarajue sporazume o saradnji sa telima te Organizacije. lan 69: Meunarodna saradnja lanice su saglasne da meusobno sarauju u cilju eliminisanja iz meunarodne trgovine robe kojom se vreaju prava intelektualne svojine. U tu svrhu, one e u svojim administracijama ustanoviti jedinice za kontakte i obavestiti o njima, i bie spremne da razmenjuju informacije o trgovini robom koja vrea prava. One e, posebno, unapreivati razmenu informacija i saradnju izmeu carinskih vlasti u odnosu na trgovinu robom sa krivotvorenim igom i robom proizvodenom na osnovu nezakonito prisvojenih autorskih dela. lan 70: Zatita postojeeg predmeta 1. Iz ovog Sporazuma ne proistiu obaveze u pogledu radnji izvrenih pre datuma primene Sporazuma u predmetnoj lanici. 2. Izuzev ako ovim Sporazumom nije drugaije propisano, Sporazum namee obaveze u odnosu na sve predmete koji postoje na dan primene ovog Sporazuma u predmetnoj lanici, i koji su zatieni u toj lanici navedenog datuma, ili koji ispunjavaju ili e naknadno ispuniti kriterijume zatite na osnovu uslova ovog Sporazuma. U odnosu na ovaj paragraf i paragrafe 3 i 4, obaveze koje se tiu autorskog prava u odnosu na postojea dela e se iskljuivo odreivati na osnovu lana 18. Bernske konvencije (1971), a obaveze u odnosu na prava proizvoaa fonograma i izvoaa na postojeim fonogramima e se iskljuivo odreivati na osnovu lana 18. Bernske konvencije (1971), kako je uinjena primenjivom na osnovu paragrafa 6. lana 14. ovog Sporazuma. 3. Ne postoji obaveza za ponovnim uspostavljanjem zatite na predmetu koji je na datum primene ovog Sporazuma u predmetnoj lanici pao u javni domen. 4. to se tie dela koja se odnose na specifine objekte koji sadre zatieni predmet kojim je poelo da se vrea pravo na osnovu zakonskih odredbi donetih u skladu sa ovim Sporazumom, a koja su zapoeta, ili u odnosu na koja je izvrena znaajna investicija pre datuma prihvatanja WTO Sporazuma od te lanice, svaka lanica moe predvideti ograniavanje pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju titularu prava u odnosu na dalje vrenje takvih radnji posle datuma primene ovog Sporazuma u toj lanici. U takvim sluajevima lanica e, meutim, predvideti bar plaanje pravine naknade. 5. lanica nije obavezna da primenjuje odredbe lana 11. i paragrafa 4. lana 14. u odnosu na originale ili kopije kupljene pre datuma primene ovog Sporazuma u toj lanici. 6. Od lanica se ne zahteva da primenjuju lan 31, ili zahtev iz paragrafa 1. lana 27. da se patentna prava koriste bez diskriminacije u odnosu na oblast tehnologije, na korienje bez ovlaenja titulara prava u sluaju da je ovlaenje za takvo korienje dato od lanice vlade pre datuma kada joj je ovaj Sporazum postao poznat. 7. U sluaju prava intelektualne svojine za koja je zatita uslovljena registracijom, dozvolie se da prijave za zatitu koje su bile u postupku na dan primene ovog Sporazuma u predmetnoj lanici budu izmenjene tako da zahtevaju svaki vei stepen zatite predvien odredbama ovog Sporazuma. Te izmene i dopune ne ukljuuju novi predmet.

23

WIPO primedba Prvi sastanak Saveta za TRIPS odran je 9. marta 1995. godine.

8. U sluaju da lanica do datuma stupanja na snagu WTO Sporazuma ne uini dostupnom patentnu zatitu za farmaceutske i poljoprivredne hemijske proizvode odgovarajue njenim obavezama na osnovu lana 27, ta lanica e: (a) bez obzira na odredbe Dela VI, predvideti od datuma stupanja na snagu WTO Sporazuma naine putem kojih se mogu podnositi prijave patenata za takve pronalaske; (b) primeniti na ove prijave od datuma primene ovog Sporazuma, kriterijume patentibilnosti izloene u ovom Sporazumu kao da su se ti kriterijumi primenjivali na datum podnoenja prijave u toj lanici, ili gde postoji i gde se zahteva priznanje prava prvenstva, datuma prvenstva prijave; i (c) obezbediti patentnu zatitu u skladu sa ovim Sporazumom od priznanja patenta i za preostali period vaenja patenta, raunajui od datuma podnoenja prijave u skladu sa lanom 33. ovog Sporazuma, za one od tih prijava koje ispunjavaju kriterijume zatite pomenute u taki (b). 9. Kada je predmet patentne prijave u lanici proizvod, u skladu sa paragrafom 8 (a), dodelie se ekskluzivna prava prometa, bez obzira na odredbe Dela VI, za period od 5 godina od sticanja odobrenja za stavljanje robe u promet u toj lanici, ili do priznanja ili odbijanja izdavanja patenta za proizvod u toj lanici, u zavisnosti koji je period krai, pod uslovom da je nakon stupanja na snagu WTO Sporazuma podnesena patentna prijava ili priznat patent za taj proizvod u drugoj lanici, i da je dobijeno odobrenje za stavljanje robe u promet u toj drugoj lanici. lan 71: Preispitivanje i izmena 1. Savet za TRIPS e preispitati sprovoenje ovog Sporazuma nakon isteka prelaznog perioda pomenutog u paragrafu 2. lana 65. Savet e, uzevi u obzir iskustvo steeno u njegovom sprovoenju, izvriti preispitivanje dve godine nakon tog datuma, i u istim vremenskim razmacima posle toga. Savet moe takoe vriti preispitivanje u svetlu bilo kakvih relevantnih novih dogaaja koji mogu opravdati izmenu ili promenu ovog Sporazuma. 2. Izmene koje slue jedino prilagoavanju viem stepenu zatite prava intelektualne svojine postignutom, i koji je na snazi u drugim multilateralnim sporazumima i koje su na osnovu tih sporazuma prihvatile sve lanice WTO mogu da budu upuene Ministarskoj konferencij za delovanje u skladu sa pragrafom 6. lana 10. WTO Sporazuma 24 na osnovu predloga Saveta za TRIPS postignutog konsenzusom. lan 72: Rezerve Ne mogu se izjaviti rezerve na bilo koje odredbe ovog Sporazuma bez saglasnosti drugih lanica. lan 73: Izuzeci iz razloga bezbednosti Nita u ovom Sporazumu ne: (a) zahteva od bilo koje lanice da prui bilo kakve informacije ije otkrivanje smatra suprotnim svojim bitnim interesima bezbednosti; ili (b) spreava lanicu da preduzima bilo koju akciju koju smatra neophodnom za zatitu svojih bitnih interesa bezbednosti: (i) vezanih za fisione materije ili materije iz kojih se one dobijaju; (ii) vezanih za trgovinu orujem, municijom i ratnom opremom i takvom trgovinom drugom robom i materijama koja se obavlja direktno ili indirektno za svrhu snabdevanja vojnih ustanova; (iii) preduzetih u vreme rata ili u drugim vanrednim situacijama u meunarodnim odnosima; ili

(WIPO primedba) Ova odredba kae sledee: Ne uzimajui u obzir druge odredbe ovog lana, izmene TRIPS sporazuma koje ispunjavaju zahteve paragrafa 2 lana 71 tog Sporazuma mogu da budu usvojene na Ministarskoj konferenciji bez daljeg formalnog postupka prihvatanja.

24

(c) spreava lanicu da preduzme bilo kakvu akciju na osnovu njenih obaveza iz Povelje Ujedinjenih nacija za odravanje meunarodnog mira i bezbednosti.

2. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) i) Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights (TRIPS Agreement) ii) L'Accord sur les aspects des droits de propriete intellectuelle qui touchent au commerce (Accord sur les ADPIC) Sve drave lanice Svetske trgovinske organizacije su lanice TRIPS-a. Ovo je prvo objavljivanje TRIPS-a na srpskom jeziku.