U zemlji magije

Zemlju magije okruuju siuna ostrvca: to su bove. U svakoj bovi je mrtvac. Taj pojas bova titi zemlju Magije, njenim iteljima sluzi kao osmatranica, signalizuje im nailazak stranaca. Njima potom ostaje samo da ih zavedu s puta I poalju daleko.

*

Vidimo kavez, cujemo lepranje. Opaamo nesumnjivi um kljuna koji kljuca o reetku. No, ptice- nigde. Upravo iz jednog od takvih praznih kaveza uo sam, za svoga zivota, najintenzivniji papagajsku amor, pri emu se, razumljivo, nije video nikakav papagaj. Ali, kakva je to buka bila! Kao da su se u kavezu nalazila tri, etiri tuceta: nije li im tesno u tom malom kavezu?:, mahinalno sam pitao, dajuci pitanju, postupno, dok sam ga izgovarao, podrugljivi ton. da, odgovori mi odseno njegov gospodar, zato toliko oni I krete. Hteli bi vie mesta.

*

Ova kapljica vode je tankocutnija od nekog psa. Privrena je. Deca se igraju s njom. Blago je setna ako se ne bavimo njome. Odbacite li je, ona strada I umire. Vodeni insekti je izbegavaju. Iz radoznalosti ili nevaljalstva, deaci se zabavljaju njome da bi je usmrtili. Ako je nevaljalstvo bilo pobuda, valja pripaziti na konice (vidite poglavlje o koenju).

*

Na velikom drumu nije retkost videti talas, talas sasvim sam, talas izvan okeana. On niemu ne koristi, nije deo nikakve igre. To je sluaj magijske spontanosti.

*

Hodati, naprotiv obadvema obalama neke reke je vezba, uostalom naporna. esto vidite tako coveka (ucenika u magiji) kako se penje uz reku, hodajuci jednom u drugom obalom istovremeno: veoma zauzet, ne primeuje vas. Jeo, ono to izvodi je tanano i ne doputa nikakvu rasejanost. On bi se brzo naao, sam, na jednoj obali, a tada - kakve li sramote!

*

Jedno odelo je bilo zamiljeno za izgovaranje slova R. imaju I odelo za izgovaranje slova Vstts. to se tie ostalih, moguno ih je izvui iz navedenih, uz izuzetak, medjutim, slova Khing.

No, za ta tri odela cena je znatna. Mnogi ljudi, nemajuci sredstva da ih plate, mogu ta slova jedino da uzgred mucaju, ili su, pak, veoma, veoma jaki u magiji.

*

esto uvee vidite vatre u selu. Te vatre I nisu vatre. One nita ne sagorevaju. Jedva bi, a za to bi opet bila neophodna neka strana jara, jedva da bi devianska nit koja prolazi po sredini izgorela. U stvari, te vatre su bez toplote. Ali, one imaju sjaj kakvom nita nije ravno u prirodi (manji, ipak, od elektricnog luka). Ti ognjevi oaravaju I uasavaju, uostalom bez ikakve opasnosti, a vatra prestaje isto tako naglo kao to se I pojavila.

*

Video sam vodu koja se suzdrava da tee, ako je voda dobro priuena, ako je to vaa voda, ona se ne razliva, ak I kada se krag razbije na etiri komada. Ona naprosto eka da bude smetena u neki drugi. Ni no pokuava da se izlije napolje. Deluje li to snaga arobnjakova? Da i ne. naoko ne. arobnjak moe i da ne zna za lomljlenje kraga i bol koji voda sebi zadaje da bi se odrala na mestu. No, voda ne bi smela da eka suvie dugo, jer joj je neugodno I naporno da ouva taj poloaj, te ak i da se ne uzgubi mogla bi da se rasprostre. Potrebno je, prirodno, da to bude vaa voda, a ne neka voda otpre pet minuta, voda koja je upravo obnovljena. Ona e odmah istei. ta bi je zadralo?

*

Pod vodom udaraju vrata. Potrebno je umeti ih uti. Tako je moguno upoznati svoju budunost, blisku, dnevnu budunost. U tome su izvanredno spretne vidovnjakinje koje sreete na morskoj obali, okruene muterijama punim nade. One uju unapred udaranje svih vrata kroz koja ete proci toga dana, mnogobrojne radnje koje ete uiniti, I vide ljude koji se medjusobno sreu pokraj vrata, i ta su bas rekli i odluili. To je zaprepaujue. Sve do noi verujete da ivite dan koji ste vec jednom proiveli.

*

Hook govori, odjednom, evo, biva zahvaen nekim nodoljivim kijanjem I kaljanjem, bunim, kakvo je nije dalo predvideti. Sluaoci shvataju: steglo ga ue, misle I odlaze smejuci se. te unutranje opomene, to ih dosudjuju arobnjaci, idu do spazme, grenja, angine u grudima. Oni to nazivaju stezanje ueta. Kae se takodje, bez dodatnih objanjenja:jako ga je steglo. Vidjeni su ljudi u hropcu kojima nita nije falilo, osim to ih je ONO jako steglo.

*

arobnjaci vole tamu. Poetnicima je ona apsolutna potreba. Oni guraju ruke, ako smem da kaem, u krinje, gardrobe, ormane s veom, kovege, podrume, tavane, sklonita pod stepenitem.

Nema dana a da kod mene iz plakara ne izidje poneto udnovato, bilo krastaa ili pacov, drei se, uostalom, nespretno I smesta se onesveuje, bez snage da strugne. Nailazi se ak I na obeenike, lane, razume se, koji ne vise ak ni o istinskom uetu. Ko bi due mogao da izdri takva deavanja? Tek bi me na trenutak obuzela strepnja, s neodlunom rukom na kvaki. Jednoga dana je preko mog sasvim novog sakoa, kotrljajuci se prela krvava glava ne ostavivi za sobom po njemu ni mrlju. Nakon zaraznog aska nikada se ne ponovio slian zatvorio sam vrata. Mora da je taj arobnjak bio tek poetnik koji nije bio kadar da na tako istom sakou naini ni mrlju. No, glava, njena teina, njen opti utisak, bila je dobro oponaana. I kada je ona ve bila iezla, jo sam oseao groznu muninu.

*

Dete, poglavarevo dete, dete bolesnikovo, dete zemljoradnikovo, ludino dete. arobnjakovo, dete se radja s dvadeset I dva nabora, re je o tome da se oni razmotaju. Tada je ovekov ivot potpun. U tom obliku on umire. Nijedan mu nabor nije vie ostao za rasturanje. Retko kada neko umire a da mu je ostalo jo nekoliko nabora da ispravi. Ali, to se dogadjalo. Uporedo s tom operacijom, ovek formira zametak. Nie rase, poput bele rase, gledaju vie na zametak nego na razmotak. arobnjak vidi pre razmotak. Jedino je razmotak vazan. Ostalo je tek epifenomen.

*

Ono to veina osoba ini oiglednije od iega drugog jeste da kinji svoga dvojnika. U zemlji arobnjaka to nikako nije doputeno, strogo vas kanjavaju, potrebno je da se takvi to pre poprave.

*

Grbavko? Nesrenik, nesvesno opsednut oinstvom (zanet, kao to se zna, ljubavnim uivanjima, ali oinstvo je ono, smatraju, to ga najvie svrbi). Da bi ga uteili, iz njegove grbe mu izvlae drugog grbavka, maleckog. Neobino suoenje, kada se ugledaju po prvi put, stari, uteen, I drugi, ve gorak I bremenit utuenou bogalja. Suvino je rei da grbavci koji im se izvlae nisu pravi grbavci, niti istinski mali, niti istinski ivi. Oni nestaju posle nekoliko dana, ne ostavljajui traga za sobom. Ali grbavko se uspravio, I to nije najmanje udo. Uostalom, ok je neophodan. Vaan je prvenstveno ok; galvanizacija individue, koja od toga najpre sva zadrhti. Ako grbavko, naprotiv, s ravnodunou gleda na malo bie proizilo iz njegove grbe, trud je uzgubljen. Moete da mu iz nje izvuete I dva tuceta, pa bi to bilo bez ikakvog rezultata. Njegovo stanje se ni najmanje ne bi poboljalo. ta onda rei? Tada je u pitanju pravi, savreni grbavko.

*

Samrtnik ima uvek dva prsta. Ali, nema ih vie od dva. Dva koja se jo dre, dva koja valja leiti, masirati, oivljavati, jer ako se od njih odustane sve je svreno. Niko nee vie spasti tog bolesnika ak I kad bi mu iupao koren njegove muke. Njegova poslednja no istie. On nee vie stii do roglja dana.

*

Odjednom se oseate pogodjeni. Medjutim, niega vidljivog, naroito ako dan vie nije u punoj jasnosti, na izmaku poslepodneva (cas kada one izlaze). Oseate se neprijatno. Zatvarate vrata i prozore. Tada izgleda da je neko bie doista u zraku, kao to je Meduza istovremeno u vodi I nainjena od vode, prozirna, glomazna, gipka, I pokuava da prodje kroz prozor koji se opire vaem potiskivanju. Vazduna Meduza je ula! Pokuavate, prirodno, da sebi objasnite stvar. No, nepodnoljivi pritisak strano narasta, izlazite s krikom Mja! I bacate se u ulinu gomilu.

*

Ne idite vie radi telee digerice preko teleta. Ne uzgajajte vie telad. Ne vodite ih na ispau, ne telite ih, ne koljite, ne podstiite pojavu i nestajanje linosti teleta. Jedan i jedini put, bilo je to davno, ubijeno je tele otkinuta mu digerica, negovana, nadjena joj odgovarajua sredina i sada se razvija u beskonanoj masi. Dirgerica ima svoje neprijatalje koje je spreavaju da raste, da se razvija ( najgore je tele koje misli jedino na sebe ), ima sopstvene otrove protiv kojih se samo tele mnogo, mnogo bori, neprestano i muno, muno, pote je tek tele. Ne mora li arobnjak o tome da zna vie od nekog teleta? Kao i o jabukama, pileem belom, smokvama, o svemu. Savreni jabuari, smokvici ( osim radi ukrasa, pouke, radi slobode prirode ), ne prelazite vie preko njih. anjite, posle prve setve, meso jabuke, pileta, svega to raste i ivi. Pravo na meso! Meso koje oni ne umeju ili nece da neguju. Izmiu im ga. A sada arobnjacima!

*

Koliko god oni savreno znali da su zvezde neto drugo od istaknutih svetla na nebeskom svodu, ne mogu se suzdrati da od njih ne prave zvezde da bi ugodili svojoj deci, da bi i sami uivali, pomalo radi vezde, magijske spontanosti. Onaj ko ima samo malo dvorite, pravi mu tavanicu po kojoj vrve zvezde, to je najlepa stvar koju sam ikada video. To jadno dvorite, okrueno zidovima zamornim do kukavnog izgleda, pod tim linim nebom, iskriavim, nakrcanim zvezdama, kakav prizor! esto sam razmiljao i pokuavao da izraunam na kojoj bi se visini mogle nalaziti te zvezde; nisam u tome uspevao, jer ako ih koristi nekoliko suseda, njihov broj jedva da je vazan, I oni ih vide dosta nejasno. Naprotiv, one nikada ne porlaze ispod nekog oblaka. Zapazio sam, ipak, da se vodi znatna briga da one, dok ih smetaju, izbegnu okolinu Meseca, nesumnjivo iz straha da se, zbog rasejanosti, ne nadju ispred njega. Izgleda da vie od svakog drugog ovo prikazivanje arobne moci budi zavist I zelje. Susedi se hvataju u kotac, ljuto se bore, pokuavaju da dahom oteraju zvezde sa strane. I niu se beskrajne osvete.

*

Medju licima koja upranjavaju male zanate, izmedju postavljaa zublji, opsenjivaa gue, brisaa umova, po posebnoj ari i ari svoga zanimanja izdvaja se Pastir vode. Pastir vode zazvidi nekom izvoru, a ovaj, iskoivi iz svoje postelje, prilazi mu i sledi ga. Prati ga, usput se gojei drugim vodama. Pokatkad on vie voli da uva kakav potok, nevelik, prikupljajui tu I tamo tek onoliko koliko je nophodno da ne bi iilio, brinui o njumu posebno kada protie preko peanog tla.

Video sam jednog od tih pastira pridruih mu se, opinjen koji je sebi priinio zadovoljstvo da s gotovo nikakvim potoiem, irokim koliko izma, savlada veliku turobnu reku. Vode se ne meahu, i on je svoj potoi netaknut preveo na drugu obalu. Vrhunska vetina koja ne uspeva potoaru poetniku. U jednom trenutku, vode e se pomeati i on e morati da drugde trai novi izvor. U svakom sluaju, rep potoka neizbeno nestaje, ali od njega ipak ostaje dovoljno da natopi neki vonjak ili ispuni prazni jarak. Ne sme da okleva, jer e, veoma oslabljen, lako klonuti. To je protekla voda.

*

Za izgradnju puteva oni raspolau kiicom za poploavanje. Imaju I kiicu za gradjenje. Za udaljena mesta imaju ak I orudje za gradjenje. No, potrebno je umeti veoma tano, veoma tano naciljati. Suvino je navoditi razlog tome. Ko bi jo voleo da mu krov padne na glavu?

*

Kad bi se mogle, vele, vode oistiti od svih riba iglica, kupanje bi bilo tako neizrecivo prijatno da o tome ak nije dobro ni sanjati, jer to nikada nee biti, nikada. Ipak, oni pokuavaju. U tu svrhu se slue tapom za pecanje. Pecaki tap za lovljenje ribe iglice mora biti tanan, tanan, tanan. Nit mora biti apsolutno nevidljiva i upadati u vodu polako, neprimetno. Na nesreu, I sama riba iglica je tako rei posve nevidljiva.

*

Jedan od njihovih uzornih proba je zmijski snop. On daje pravo na kapu drugog stepena. Kandidat za postizanje druge arobne kape mora poi u potragu za zmijom. Svaka se zmija smatra odgovarajuom. Nijedna ne sme biti odbaena. Moe biti otrovnica, moe biti od onih koje se medjusobno ne trpe. Moe biti od malih I od velikih. Moram da podsetim da su one klizave, da tee da se sviju oko sebe ( zabranjeno! ) I prepletu jedna s drugom ( zabranjeno! ). Dobar I vrst snop, trostruko uvezan kanapom ili icom, eto ta on mora da donese. Mnoge su tekoce za postizanje kape drugoga stepena. Bez uticaja na zmije, nema ni magije. Ako je kandidat prihvaen, alju mu dvojnicu njegove glave sazdanu pomocu magije. Ako nije, poslae mu dinju.

*

Tamo zloincima, uhvaenim na delu, biva smesta iupano lice. arobnjak krvnik dolazi odmah. Potrebna je neverovatna snaga volje da bi neko lice, kakvo obino jeste, izilo iz oveka kome pripada. Malo po malo, oblije poputa, dolazi. Krvnik udvostruava napore, odupire se, die snano. Najzad, otkida ga. Dobro izvedena operacija, celina se odvaja, elo, oi, obrazi, cela prednja strana glave kao da je oiena ne znam kakvim nagrizajucim sundjerom. Gusta I tamna krv izbija iz svuda paljivo otvorenih pora. Sutradan je zgruavanjem obrazovana ogromna, okrugla krasta koja moe da pobudi jedino jezivi utisak. Ko je to jednom video, pamtie zauvek. Dolazie mu komari da bi se toga secao.

Ako operacija nije dobro izvedena, budui da zloinac moze biti posebno cvrst, dogadja se da du su mu otkinuti jedino nos i oi. To je ve izvestan uspeh, poto je upanje isto magijsko, delatovi prsti zapravo ne mogu da dodirnu, ni samo da okrznu lice za uklanjanje.

*

Smeten u sredite potpuno prazne arene, predvedeni je ispitivan. Okultnim putem. Pitanje odjekuje u dubokoj tiini, ali za njega snaznoj. Odbijajui se od stepenastih sedita, ono odzvanja, vraa se , opet pada I obara se ne njegovu glavu poput grada koji se obruava. Pod tim estokim valovima, uporedivim samo sa uzastopnim karastrofama, on gubi svaki otpor i ispoveda svoj zloin. Ne moe a da ne prizna. Ogluveo, pretvoren u olupinu, bolne I bune glave, sa oseajem da je imao posla s deset hiljada tuilaca, on naputa arenu gde ne prestaje da vlada najapsolutnija tiina.

*

Kod njih neete sresti Nerone, ilove de Reje. Nije bilo vremena za njihov nastanak. Postoji stalni savet sa zadatkom da otkriva budjenje opasnih sila. Vodi se istraga. Ona moe ii sve do obreda pravljanja Horoskopa na osnovu iezlih zvezda. Taj horoskop je uvek nepovoljan. Sledi, dakle koenje ( okultno ). ovek pada. Ne znajuci ni ta mu se deava, stiskajuci as svoji glavu, as eludac, mali stomak, butine ili ramena, on urlie, oajava, na samom je opasnom vrhuncu nesree: upravo je lien sebe.

Neopisiv strah; I nedopustiv. Do samoubistva dolazi obino tokom idua tri asa.

*

Krvareci na zidu, iva, crvena ili napola zagadjena, to je rana ovekova; nekog arobnjaka koji ju je tamo stavio. Zato? Radi askeze, da bi ga vie bolela; jer, razumljivo, on se ne bi mogao suspregnuti da je zaceli svojom prirodjenom taumaturkom moci, dotle da bude totalno nesvestan. Ali, on je, tako, dugo uva da se ne zatvori. Ovaj postupak je uobiajen. Neobine rane sreete s nelagodom I muninom, boluju se po pustim zidovima

*

Vrednost nekog oveka tanije procenjuju kad je jednom mrtav. Smatraju da se bez svojih trikova, svoga gradilita ( telo ), najzad pokazuje otkrvenim. Uvek se delo pokojnika videlo kao senzacionalno. Potrebno je, medjutim, raditi brzo. Desetak godina posle smrti ( osamnaest ili dvadeset za izuzetne temperamente ) mrtvac utrnjuje. Za arobnjake je pitanje samoljublja da nadivljavaju svoju smrt to je moguno due. No, sile rastakanja takodje deluju, snano, neumoljivo. Onostrani vetrovi najzad polau pravo na njih i jo se samo, kad je re o znaajnim inovima, moe raunati na skoranje mrtvace. Nije svako arobnjak. Ima I smetenih mrtvaca, bolesnih. Ima i onih koji lude. Ovde na scenu stupaju Psihijatri za mrtve. Njihov zadatak je da usmere nesrenike, da ih izlee od potresa koje im smrt nanosi. Ta profesija iziskuje znatnu meru istananosti.

*

Otac triju tigrova ne bi smeo da izlazi nou. U svako doba e morati da nosi rukavice; nije mu doputeno da skae, tri, izlazi uvee ili poslepodne, nego jedino ujutro. (Pretpostavka je da ujutro on ne bi naao svoju decu kojima nee imati prilike da saopti adrese osoba koje bi da vidi proderane.) tako je sastavljen natpis jedan od najstarijih i , izgleda, ne ba priljiv koji se tie magije koliko i praznoverja. Ipak, ako otac uspe da saopti adresu rtve, to je kao da je ona ve u tigrovim eljustima, ukoliko se iste veeri ne preseli. Ali, ljudi su skloni nadi. Hteli bi da veruju da je data adresa netana, da je to susedova adresa. Zahvaljujui takvim divnim umovanjima, ostaju kod kue, uvajui svoj plen za izgladnelog tigra.

*

Drevni je obiaj da se zemlja sisa pre nego to se pone govoriti. to se gubi na brzini, dobija se na promiljenosti, skraenosti, na neem ne znam ta u isti mah veliajnom I prilagodjenom. Setimo se da s njima imamo posla s jednom civilizacijom Zemlje. Jedna od jedinstvenih, jedina ak koja podzemno proivljava svoje zlatno doba; to je i verovatni izvor njihovih arobnih moi. I sada je jo opte pravilo doba zrelosti provoditi pod zemljom (tanije, konac doba zrelosti). Tako se bez tekoa crpu snage za starost koja mora biti doba oslobadjanja.

*

Postavlja alosti dolazi da obznani smrt, sav smraen i rastuen, kao to trai njegov zanat, od arobnih pega I pepela. Sve poprima crvljivi, valjivi izgled beskrajnog aljenja, tako da na prizor kakav je posle njegovog odlaska rodjaci i prijatelji mogu jedino da plau, obuzeti nekom bezimenom tugom I beznadnou.

Ova mudra mera bila je prihvaena i zanat stvoren s ciljem da oaloenost bude zaista neodoljiva, i da se bliznji ne sile da izgledaju pogodjeni. Oni to jesu, jesu dotle da se medjusobno bodre tvrdog srca: Samo da prodju dva dana, govore, budimo hrabri, nee potrajati. U stvari, dva dana kasnije opet se pojavljuje postavlja alosti koji svojom ari ukida uas i beznadje, to ih je po svojim obavezama bio raspodelio, i uteena porodica poprima prirodan izgled.

*

Valja zapravo traiti zub mramora. Jednom nadjen, ostalo dolazi samo, bez napora, ma teio kameni blok dve tone: mramor je zaposednut. To ne znaju uvek radnici i skulptori Evrope, i to uzrokuje ponekad da neku celovitu stenu bezuspesno obradjuju. Ali, eto, to je tako tanano, nuno je nai zub mramora.

*

Protiv Aseja, koje se esto primicu medjama njihove zemlje, oni upotrebljavaju vodene eskadrone. Suvino je da interveniu drugaije, piroge i njihove posade ostaju na mestu. Mali brodovi, pa ak i veliki, ako nisu s dobrim kosturom, bivaju uniteni. Razlika izmedju prirodnih talasa i ovih u tome je da prvi, ak i noeni vetrom, naprosto zapljuskuju, dok se drugi odbijaju i bacaju, itavi, na i u plovila, ispunjavajui ih, prevrui, i kamadajui. Jezoviti uinak bi vec bio dovoljan i kada ne bi bilo drugog, materijalnijeg. eka se kako se od toga odbraniti? na neko ogromno udovite koje ce iskrsnuti iz vodenih dubina i dovriti pustoenje.

*

Tri dnevne plime i oseke ljudskog tela obrazuju tajnu njihove civilizacije, njihovo osnovno blago. Po tome, kazuju, mi smo jedini koji smo prevazili animalnost. Odatle, zapravo, proistiu magija, skraenje i bezmalo nestanak poinka, vidovitost, kondenzacija psihikih snaga, tako da oni nisu vie na milosti umora, rana i drugih udesa koji zatiu ostale ljude. Budui da su te plime i oseke njihova tajna, jo u neto malo o tome rei. Prva je daleko najvanija, najsloenija, poto je preobliava no. Zatim. Dolazi trea koja je najvia. O drugoj znam samo ono to se o njoj stalno govori, to ce rei: Donosite kad ona odnosi; odnosite kada ona donosi. No je, nasuprot onome to sam verovao, mnogostrukija od dana I pod znakom je podzemnih reka.

*

Za njih su tavanica, krov, naroito pitanje odluke. Jednom sam, tokom jake kie, jednog od divnih atmosferskih oputanja kakva postoje samo tamo i u tropima, u polju, blizu puta, video oveka kako sedi pod vedrim nebom, na suvom, dok se kia, pljutei bez oitog razloga na metar iznad njega, slivala malo dalje; ba kao da je imao neki dobar zaklon, od koga, zapravo, nije bilo ni senke. Nisam hteo da ga uznemiravam i proao sam svojim putem. Premda sam ga poznavao, nisam dahnuo ni rec, a ni on nije. Ni docnije, i ako se ne varam, otada mi je bilo ukazivano vee potovanje. Moja vena pitanja su ih katkad mnogo zamarala.

*

eludac (pokrajina-eludac) bio je korien protiv neprijatelja koji su dolazili sa zapada. Pre nego osvajai u pravom smislu, izgleda da su to bili domoroci s planina, danas potpuno ne-stali.

Silazei u dolinu, tu brdjani su morali da predju reku. Stopala bi im bila svarena. Potom bi bili izloeni veoma jakoj kii koja bi odmah estoko navalila na njih, izgrizajui meso i tkanine. Celi kraj pred njima bio je preobraen u eludac. Takva je istina. Vlani vazduh ih je prodirao. Koa se odvajala u velikim ljuspama, a meso, ispod, brzo je rastakano. I sama praina koju su dizali bila je protiv njih. Napadala ih je, pomeana s njihovim znojem. Izjedeni, ne nekom gubom, vec okrutnim sokovima eluca, nestae gotovo svi.

*

Temperatura je, barem u radionicama za vradbine, i u njihovoj okolini, temperatura je iskljuivo magijska. Nema nikakvog znaaja duvao vetar sa istoka ili zapada, s brda ili s mora. Nagoni vas da uzmaknete, pa da se vratite I tako tamo-amo. Neka ga drugde da radi i duva. Nikakve potrebe za tim velikim vrtirepom. Mali mesni vetrovi bivaju postupno svodjeni poev od est metara duine za otvoreni prostor, osamdeset santimetara za zatvorene odaje. Na velikim trgovima obino se nalazi etrdeset do pedeset vetrova. To je na korist i zadovoljstvo svima, i nikada nisam tako dobro radio kao u njihovim stanovima-peinama, specijalno opremljenim za izuavanje, u drutvu dvanaestak vetrova nad glavom. Izmedju ostaloga alim za tim minulim danima. Sada u Evropi jo ponekad ustrajava iluzija. Nekoliko asaka mi se inilo da prepoznajem neki vetri. Ali ne, nikakav! Valjalo bi saekati jedan, dug i beskonaan, koji ce poav iz Skandinavije ili Afrike, bekonano duvati po milionima ostalih ljudi koji, uostalom, i ne znaju za bolji. Gradovi ako gradovima mogu nazvati njihove tako posebne naseobine prava su slagalica vetrova. Razume se da svaki veliki arobnjak Ima svoj vetar. Bilo bi drsko I, uostalom, neobazrivo jer bi mu odmah bio spaljen ako bi neko hteo da sa svojim prodje kroz njegov vetar.

I samo jo re o raskrscima, premda sam o njima ve govorio. Tu imate vetrova i vetrova! Potrebno je da ih bude. Tu sve kipti, prati. Nigde takve senzacije ivog ivota.

*

Da li je potrebno ba da mi, u toj volebnoj zemlji, gradovi koji me, ipak, privlae budu nepodnoljivi? Ljutio sam se, mahnitao, alio to nisam vie dete da bih jo imao prava da viem, plaem, topem nogama, kukam na nekoga. ta da se radi? Sluao sam jedino prebacivanja: Telefonirali su vam. Nisu li vam upravo telefonirali (ili moram rei telekomunicirali)? Opet vam je telefonirano ta to znai?... Zato niste odgovorili? Oni ne mogu da zamisle da ne ujemo njihove okultne poruke, kao to bi bilo nemoguno ne proitati na nekom zidu rei ispisane velikim slovima, triput podvuene. Na vrhuncu razdraenosti, glave koja je kljuala od svega to sam oseao, bez moi da to razluim, pokuavao sam ponekada da pogodim, kao to se to radi na ruletu. I kao na ruletu, gubio sam. Kakva munina! Ponovo sam odlazio na selo, postidjen, zavidljiv, zajedljiv.

*

Uglavnom ive u miru sa ivotinjama, a ni lavovi nisu ni najmanje zaokupljeni njima. Deava se, medjutim, da se oni, razbenjeni zbog neega, od gladi, doepaju nekog oveka. Moemo verovati da tako neto, s jednim prostim lavom, sebi ne dopusta arobnjak, ali nedorasli mladi moe biti iznenadjen. ta tada on radi, nesposoban da se brani? Poistoveuje se s lavom. Zahvaljujui svojoj slabosti, biva proet takvom snanom radou, tako preteranim zadovoljstvom u prodiranju, da tek to ste deaka izvukli iz lavlje eljusti on udara u pla.

Zato ste me izvukli iz blaenstva, kae svojim spasiocima, ba u asu kada sam bio zauzet prodiranjem nekog jadnika?... On verovae, naime, da je jo lav; ali, opazivi da on govori, i kome, uoava svoju greku i uutkuje se, zbunjen. No, shvataju ga, oprataju. Ta radost, koja mu je zakinuta, tako je divna, radost koja prestaje tek na pragu smrti.

*

Rdjava domainstva predstavljaju magijsku opasnost i vidjeno je kako se sve kue nekog sela raspadaju u prah, istroene estinom neprijateljskih oseanja nekog mua prema svojoj zeni, oseanja koja je on licno pokuavao moda da sakrije sve dok, ipak, s ruenjem sela u prainu, ona ne postae oigledna.

*

Nema smeha prepodne. Stroga zabrana, potovana bez mnogo muke, poto se tamo malo smeje; smeh je, kao i glagoljivost, optuen da ispranjuje rezervoar arobnih moi.

*

Jedna krastaa vredi dve ose. Ose, medjutim, znatno veih od onih u Evropi. Njihov let je brz, munjevit. One ubijaju vrapce u punom letu. Kad ovi ne lete, nalaze se u zaklonu, ali ih one vrebaju dok opet ne polete. One proleu iznad i ubadaju ih u trbuh. Duga aoka prolazi bez krivljenja kroz meko paperje. Otri, prodorni krici, posebni, kakve ponekad ujete i koji vas navode da pohrlite prozoru, krici su neke bolno pogodjene ptice. Ona

pomalo pada, sva naduvena i, sve do nailaska smrti, desetak minuta kasnije, jedva da se mie. Osin otrov se koristi u crnoj magiji. Krastain otrov je jai, mada hladniji. Bolje se mea s hranom, bolje prenosi proklinjanje, malne izgleda kao posluniji.

*

Dogadja vam se katkad da u mraku opazite trzovite skokove neke vrste svetlog, dosta velikog mufa. Ono to tako vidite jeste jarost. Ne oklevate li, ako se primaknete, videcete arobnjaka licno. Ne bih vam, ipak, to savetovao.

*

Pljuje mu lice na zid. Navedena stvar je vezi sa onim to drugde kazem o kapsuli. Taj in prezira znai da se ne eli niti jedan njen trag na sebi. Odbacuje se, dakle, javno. arobnjak ponovo pljuje na najblii zid, omraeno lice, oglaeno je odvratnim, iako potpuno prepoznatljivo i istinsko, i arobnjak se udaljava bez reci. Lice ostaje neko vreme na zidu, zatim se prepokriva prainom.

*

arobnjak Ani tvrdi da je kadar predujmiti pshi ene za kojom traga (pshi nije dvojnik), privui ga k sebi. Moguno je neko vreme biti bez pshija; ona najpre ne opaa gubitak, ali potom on poinje da mazi pshi, te se malo po malo, mada ne oseajuci nita sem rasplinutosti, ena primie mestu gde se

vec nalazi njen pshi. I to je blie, bolje se osea, sve dok se, a da toga nije svesna, ne poklopi s njim. I uto, ljubav mukarca je vec u njoj.

*

Vele da se u veini ljudi koji posmatraju krajolik obrazuje kapsula. Ta kapsula i nije tako mala kako se veruje. Kapsula je medijum izmedju krajolika i posmatraa. Ako bi posmatra uspeo da otkine kapsulu i ukloni je, bio bi bezmerno srean, zadobio bi raj na zemlji. No, za to je potrebna izuzetna istananost, udesna snaga i poznavanje onoga to se ini. To je kao iupati drvo sa svim njegovim korenjem. Sitni zajedljivci koji bezmalo svuda koriste mnemotehnicka sredstva, grafike predstave, poredjenja, analize i brutalno postupaju s posmatranom gradjom, ne samo da ne znaju o cemu govorim ve apsolutno ne umeju da sagledaju udesnu i gotovo deju jednostavnost te operacije koja vodi pravo na prag ekstaze.

*

Otvarajuci kokoje jaje, u njemu otkrivam muvu. Izlazi iz nekoagulisanog umanceta, s naporom trlja krila i teko polee. Mora da se neko naalio sa mnom. I to da spomenem ovde? Da li je dostojno imena Magije?

*

uo sam ovaj razgovor. ena se eljala nekoliko minuta pre nego to je po nju trebalo da dodju kola Velikog arobnjaka.

Njen mu je bio nestrpljiv; bio je elav i moda pritajeno ljubomoran na bujnu kosu koju je ona doterivala. uo sam sledece reci: On. Uvek si zauzeta eljanjem! I ja bih mogao tako. Dovoljno bi mi bilo da se vratim nekoliko godina natrag. Ona (podrugljivo). Pa onda pouri, bie ti potrebno da ustedi vremena za povratak. Ne znam ta je odluio, ako je njegova magija bila dovoljno jaka, jer nekoliko minuta kasnije jedna kola udjoe u dvorite, voza im se stavi na raspolaganje, a ja produih ulicom, brinui se da ne budem indiskretan.

*

Na trgu je izuzetno ivo. Novosti su neobine, neoekivane. Greite to ovde gubite svoje vreme, ree mi, prolazei, arobnjak poznanik. To je stari skup otpre deset godina. Vesti su neobine samo stoga to su iz vec isteklog vremena. Rasterau vam sva ta spadala. I na moje zaprepaenje, on uini kako ree, trg se isprazni, i svi ti, do ma-loas tako buni ljudi iezoe, rekao bih, s re-ima zaledjenim na usnama.

*

Mrtvac se da ukrcati na belutak. Nema bojazni da nee ploviti, a njegova mo je preneena na belutke, kamenje, metale, pa se to koristi, ini mi se, dosta bezobzirno, za prenos, skupa s njim, velikih tereta po vodi, te ak i montanih kuica, peci, vodeninih kamenova; cela naprava, ako je i nevazno da li je teka, mora biti temeljno nainjena.

*

Uopte nije retko sresti starca s navrenih esto godina, koji ne odaje, uostalom, bas najbolji utisak. Ako je nesreom ili neijim nevaljalstvom gurnut, to je previe za njegove snage odolevanja, te se on raspada u prainu, finu prainu s lakim zadahom; u ivotu se odrzava tek poslednjim plamikom volje. Izuzetno je neobino sresti nekog takvog ko je upravo izdahnuo. Istina je da sam ja video jednog, kome su, inae, davali jakih etiri stotine godina, a stigao sam samo dva asa posle nezgode kada je ono to je od njega skupljeno bilo tako smeano i gotovo nita da je time jedva napunjena vrea, zanemarimo li grudne kosti. Jedino plua i srce ostaju dovoljno vlani. Taj superstarac die, uostalom, tu gde niko ne bi doao do zraka. No, varenja se davno odrekao, zadovoljvajui se lakim hranljivim spoljanjim kupkama.

*

Izvesni vam spavaju dvadeset godina (tako usporeni, produavaju svoj ivot do krajnjih granica). Drugi, etiri do pet minuta sedmicama. To im je vie nego dovoljno. Takav vam zakazuje sastanak posle svoje sijeste. ta da se radi? U neprilici ste. Jer, moda, dok vi budete zaokretali za ugao, on e ve podii kapke i ekati vas, ili e pak njegov san trajati i trajati i tek va e unuk moi, u svoje vreme, da uje rei koje su vama bile namenjene. Zahvaljujui njihovoj znalakoj tehnici, poinak moe biti zamenjen ili disanjem ili znojenjem. Ako je vreme zahladnelo, to je znojenje nemoguno, arobnjak moze biti neoekivano zateen i prisiljen da ide na spavanje. U tom sluaju, on nije ba jak u magiji, premda se to deavalo vie nego jednom koji bi se otuda veoma snudio. Jedan mi ree, na primer, da je zima ove godine stigla znatno ranije nego obino, i bio je primoran da podlegne spavanju od skoro dva asa. Oseao se zato teko poraenim, uteen tek injenicom da su mnogi od njegovih kolega morali da spavaju do tri i ak etiri asa.

*

U pasjoj pei se uva privrenost pasa. Inae, sa uginulom ivotinjom, izgubljena je njena privrenost. Otuda, sa suzama od alosti, ali i sa izvesnim prenemaganjem, ene kojima je, uostalom , dosudjeno da se esto kaju poveravaju loau pei psa jo u punoj ivotnoj snazi i koji iekuje ne znajui tano ta, pun poverenja, uprkos strepnji, u prijateljstvo svoje gospodarice, to mu se uzima za zlo. Ostalo se odigrava brzo i nije za opisivanje. Pas, oiju vlanih, pokuavajui da se vrati, nestaje iza vrata pei.

*

Starei, slonovi bivaju veoma tvrdi na uima. Due vreme zatoeni, ne uju gotovo nita. Onda im izradjuju neto, o emu ne znam mnogo, to nazivaju bubnji od uvelog lia i to im vraa sluh. Najvie se pojaavaju zvuci koji dolaze izdalje. Nou, pak, potrebno je slonovima skinuti njihove nove bubnjie koji ih uznemiravaju i izazivaju im komare. Izjutra, opet im ih stavljaju. itava je prica u tome da su stari slonovi, budui gluvi, tuni i sumnjiavi.

*

Slina drveta Kanapa emotivnog je porekla; naime, u najtoplijem asu dana, kada prolazi povorka s trubama, kada se uje fanfara, na izdanku velikih grana, u nejednakim bujicama, pojavljuje se neobina mrka izluevina. Da li je to bol? Je li to radost? S potresnim oseanjem, posmatrate taj izliv koji, sa udaljavanjem muziara, biva sve sporiji, da bi, sa njima i on nestao, a drvo se ponovo zatvorilo poput kovega.

*

Kupovinu jednog asa nadivljavanja garantuje Lutrija bratstva Tinan. Lozove moete kupiti; bolje je stei ih svojim zaslugama. Kad jednom va loz dobije, biva vam upuen lekar da bi ispitao vae mogunosti. On se obavezuje i u svoje ime i obavezuje bratstvo, pod uslovom da je ono upozoreno tokom dvadeset etiri sata od preminua, da vas vrati u ivot najmanje na jedan as. I ja sam kupio takav loz, i drao sam do njega vie nego do iega drugog, i za njim alim vie nego za iim drugim. Jer, kako se sada nadati da u ikada moi da se blagovremeno prijavim?

*

Oni su, izgleda, bez smisla za mehaniku. Naprosto im je malo vana. Uzvraaju da je to antifilozofski, antimagijski, antiovo, antiono. Jedan od njih, kome sam objanjavao bicikl, verujui da u ga iznenaditi, tvrdio je da su oni nekad izmislili bicikl za insekte kao poklon deci za razonodu na due vreme. Nita nije vredelo, kao da mi je govorio izraz na njegovom licu.

*

U zemlji magije je misao neto sasvim drugo nego ovde. Misao dolazi, oblikuje se, proiava, i isto tako odlazi. Veoma dobro sam osetio razliku. Ta vrsta ratrkanih prisua, te ideje koje vam, u Evropi, neprestano obuzimaju glavu, nekorisne drugima i vama samima, rasplinute, protivrene, te se aveti nikako ne pojavljuju tamo: oni su podigli veliku branu koja okruuje njihovu zemlju. Jedino mogu da je probiju, ipak samo na kratko, nekoliko retkih, snano prenoenih misli induskih i muslimanskih arobnjaka i aketa, hrianskih svetaca i, takodje, nekolicine smrtnika.

*

Kada im je potrebna voda, nee propustiti nijedan oblak u vazduhu a da iz njega ne prizovu kiu. Video sam vie nego jednom da se to radi. ak i ne bio ikakav oblak na vidiku, uz uslov da postoji dovljna vlanost u atmosferi, brzo ce postii da se pojavi oblai, najpre veoma svetao, gotovo proziran, koji zatim biva manje svetao, potom jo manje, pa beo, onda bremenito beo i punaak, najzad siv, i tada izliti svoju vodu po livadi ili vojaku koji su oni naumili da zaliju.

*

Jednoga dana video sam gutera na ivici polja koje je on prelazio s mukom. Velik kao ruka, ostavljao je brazdu od otprilike pola metra dubine, kao da je teio ne nekoliko livri ve najmanje tonu. Zaudio sam se. Najmanje ih je petnaestak unutra, ree mi moj drugar. ega petnaestak? Gutera?- Ma ne, on e, ve ljudi, a ja bih ba hteo da znam koliko, i brzo otra kod okolnih suseda da se raspita o odsutnima. Ko? Jedino ga je to zanimalo i nikada nisam o toj stvari saznao vie. Putem koje vradbine i s kojim neverovatnim ciljem ljudi su se tako natisnuli u tom malom guterovom telu, eto predmeta moga udjenja koji po njemu nije zasluivao neko pitanje, ni odgovor.

*

Medved, to znai mir. Eto, najbre reeno. U svakom sluaju, oni su u to ubedjeni, tvrdei da se deca lake podiu otkako postoji medved u kui.

*

Albino bananjak je veoma, veoma lep. Njegovo iroko lie vee je od belih rukava dominikanaca, a njegove banane, poput velikih viseih guma, neobine su beline. Postoji i albino palma, jo redja, znatno redja, koja se uzgaja u peinama i ije su datule, tako slasne, izuzetne za grlo, udo za ukus. Njena nega iziskuje mnogo brige. Nikada joj nije suvie. Ostane li samo dan nezalivena, to je i kraj albino palme. Tamneci brzinom od koje zastaje dah u pluima, evo je u stanju da je ne prepoznamo i ve sutradan se rui poput olupine, i udimo se da je jo jue bila uspravna, kako to umeju palme, bolje nego ma koje drugo drvo, nasuprot svakom.

*

Kada mi je govoreno o ukradenom horizontu, o arobnjacima koji umeju da vam uklone horizont i nista drugo osim horizonta, ostavljajui vidljivim sve ostalo, verovao sam da je re o svojevrsnom verbalnom izrazu, o isto jezickoj ali. Jednoga dana, arobnjak je, u mome prisustvu, uklonio sav horizont oko mene. Megnetizmom, sugestijom ili na neki drugi nain, iznenadno povlaenje horizonta (bio sam blizu mora iju sam prostranu puinu, kao i peane alove, mogao da od oka premeravam asak ranije ) izazva kod mene toliki strah da se nisam usudio vie ni da koraknem. Odmah sam se sloio da sam uveren, i sve to, tako to. Bio sam obuzet nesnosnim oseajem koji se ak ni sada ne odvaujem da evociram.

*

Ovi K ismevaju one E, svoje susede, prisiljavajui ih da zevaju, esto i jo ee zevaju, u svakoj prilici, da ne mogu odoleti zevanju. Mala osveta zbog nekog davnanjeg sukoba, neke afere iji se, kao obino, ni poetak vie ne zna.

Ali, K, zlopamtila, nikada ne oprostivi E, nagone ih da zevaju! To nije ba pakosno. No, ko voli da izgleda smean? Ta ih neprekidna zevanja od kojih ne mogu da se odbrane i koja na oevidan i sramotno banalan nain odaju njihovu inferiornost u arobnoj moci rastuuju, sve ih vema rastuuju. Ne uspevaju da zevanje prime s dobre strane. Njihova je ast, misle, u tome zaloena.

*

Kada su naumili da izvedu ili okonaju neko dugo pomorsko putovanje, a nemaju arobne snage da se prenesu putem rekonstituisanja, podiu se u vazduh, upregnuvi velike morske ptice. Velika nevolja s tim pticama je da se ne mogu dugo liavati ribe i pokuavaju da slete na vodu, to nikako ne pogoduje putniku koji, mokar otpozadi, ali zbog toga da je krenuo na put. Od ribe do ribe, putonvanje se najzad zavrava, jer su te ptice, s obzirom na namenu, veoma poslune. Samo, eto, tokom putovanja, dobro se uverivi, one se okoriuju koliko god mogu putnikovom magnetskom slabou.

*

Lomi mu orman o glavu. Kakva radost, ak i ako drvo nije kvalitetno! Elem, sve je gotovo za glavu, moda i za orman. Sve je gotovo? Ne, ne u zemlji magije, bitka se jo lepe nastavlja, i s veseljem. Udarci fijokama, krhotinama ormana, daskama, jo je moguno tui po oveku koji se odmah die i, ako nije podlac, plaa vam.

Prijatno je boriti se i sabljom. oveka najpre rasecate napola. No, on se pretei die. Skidate mu i rame. Svejedno, on se uspravlja. Fiknete mu glavu, glava pada; uzimajui mu meru, reete je kao kupus, i za sve to vreme ne pada vam na pamet da predahnete, zabadate mu jo jedan dobar ma u kembe. Bojeg li zadovoljstva da ubadate istog oveka, jednom, dvaput, triput, dvadeset puta, i za sve to vreme on se opire i, uspravan mada iscrpljen, ela vlanog od uzbudjenja, preti vam i uspeva da jo smogne snage za dobru psovku na vas raun. Orman, sablja, ma, suvino je i reci da su u pitanju arobni ormani, sablje, maevi, i do nikakvog zla ne dolazi, osim umora koga je teko izbei ako se stvari predajete punim srcem.

*

Kanjavanje kradljivaca: njihove se ruke ukruuju, ne mogu se vie zgriti, ni okrenuti, ni saviti. I to se vie i vie ukruuju, i meso tvrdne, miii krute, i vene i arterije i krv. A ukruena, ruka se sui, sui, biva ruka mumije, ruka strankinja. Ali i dalje je deo tela. Dovaljna su dvadeset etiri asa, a nepoznati kradljivac, kako on veruje, i nasladjujui se nekanjenosti, odjednom osea kako mu je ruka suva. Razdirui gubitak iluzije. Srebrne ruke su ruke kraljevske princeze, koja je ivela pre niza stolea, po imenu Hanamuna. Morala je da krade. Uprkos kraljevskoj krvi, nije mogla izmai kazni arobnjaka. U roku moda od jednog asa sna, njene ruke se ukrutie. U snu, priaju, videla je sebe sa srebrnim podlakticama. Probudila se i sa uasom ih vide na svojim rukama. Okrutna vizija. Jos pokazuju njeno balsamovano telo, njene male srebrne podlaktice. I ja sam ih video.

*

Eto, ne moemo vie da mu se primaknemo: radi se o mlatilu kojim se slui im mu se neko primakne za korak. Rascopae glavu nametljivcu koji otvori kavez i nadje mu se nadomak. To traje vec vie od etiri godine. To mlatilo za ito ima vam trideset kila, i dodajte tome sangu zamaha -Ali ne vidim mlatilo uskliknuh. U ovom ga asu nema, pourite, zgrabite ga -To mlatilo je arobno. Donekle sam sumnjao u to i primaknuh se. u tom trenu, zatvorenik strano zamahnu put mene, samo reetke kaveza zaustavie udarac, zatresavi se i razlegavi kao da ih je pogodila sva sila oruja. Shvatio sam da izvesni tamonji ludaci ne gube ni najmanje od svoje arobne moi. Valja rei da me to jo udi, a udie moda i neku Gospodu koja veruje da je upuena u Ludilo.

*

Neki dan postoji po sebi i prethodni postoji i onaj koji prethodi prethodnom i onaj otpre i dobro su slepljeni, po desetak zajedno, po tridesetak, po vie godina, a ne deava se da ive, sebe, vec jedino da ive ivot, i to zadivljuje. To veoma dobro zna stanovnik zemlje Magije. Zna da dan postoji i veoma je jak, vrsto zavaren, te da on mora da radi ono to danu nije stalo da ini. Pokuava, dakle, da izdvoji svoj dan iz meseca. Uloviti ga je teko. I to se ne moe izvesti ujutro. Ali, oko dva sata poslepodne, on poinje da ga mie, dan se klati, klati; tada se treba sav upreti, pritiskati, drati putati, oslobadjati, pratiti odozgo. Konano ga skree, najahuje. Gospodari njime. A onda brzo obaviti to je vano, brzo, buduci da je, eto, prinudjen da, najkasnije oko ponoci, prepusti dan da se zakai za sledee. No, ta da se radi? To je danak animalnom postojanju.

*

Zato vas diraju jedino ruevine i najskromnije kolibe, i tako ljudski izgledaju, mada se u njima, nesumnjivo, ne moe lagodno stanovati, dok su udobne kue uvek neprijateljske i strane telesine? Izgleda da su aroobnjaci odgovorili na to pitanje i drukije nego reima. Njihova arhitektura je liena svake brige o korisnosti. Niko u toj zemlji nee traiti od ahitekata neko nastanjivo zdanje. Stvar je gotovo sigurna da ono to nee ni biti. Ali, u njemu ete se moci stati i spolja posmatrati njegovo radosno dejstvo, njegov prijateljski ili velianstveni izgled, najzad provesti u njemu arne trenutke. Na goloj zaravni iskrsnue, na primer, gordi bedem, koji nita ne utvrdjuje, sem retke trave i nekoliko utilovki. Drugde, kruniui samo tlo puste poljane, obruena kula (sazidana obruena). A tamo, luk, bez ikakve namene, koji opkorauje jedino svoju senku; neto dalje, usred poljane, malo stepenite koje se, samcito i poverljivo, uspinje put beskrajnog neba. Takve su njihove gradjevine. Oni koji bi da stanuju, stanuju pod zemljom u skromnim stanitima, s mnotvom zaobljenja. Kada sam arobnjacima pokazivao brze crtee i fotografije naih stanova, bili su zbunjeni. Zato tako ruzni? Zato? jo neobinije je stvar da su odmah bili pogodjeni njihovim karakterom psihicke nenastanjivosti, neljudske brutalnosti i nepromiljenosti. ak bi i svinje u njima mogle biti nesrene, govorili su. a niste ni unutra zatieni, dodavali su, niste ne Nisam razumeo nastavak, jer su prasnuli u opti neodoljivi smeh. ivot pod zemljom ih je usmerio sasvim drukije nego nas. Hladno (i bezdimno) svetlo je njihov izum ako je izum otkriti ono sto je nalo dvadesetak vrsta insekata i isto toliko riba. Nai arheolozi raspravljae kasnije ta je prethodilo izum svetlosti ili sklonost skrovitom stanovanju, ili pak traenje pouzdanog mesta za upranjavanje magije. arobnjaci ne odgovaraju na tu vrstu pitanja. Drugi se gade njihovog izvanrednog svetla.

Nita od neobuzdanog, jarkog i neumoljivog sunca koje istovremeno isijava toplotu i svetlost, ne vodei rauna o infracrvenim i ultravioletnim zracima. Nita ni od naih jadnih, pa ipak uarenih votanica, svetiljki, reflektora ili neonskih cevi. U njihovim podzemljima vlada izrazito izbistrena jasnost, blagotvorna za oko kao to je mleko blagotvorno za deje telo, svetlo za kojim smo udeli da po njemu nazovemo klasino doba. Ono godi oku, nikada ga ne zamara i uklanja seni spavanja.

*

Gaje patuljke u bavama. U svakom sluaju, vele, patuljci e se gnuati sveta. Ili ih, dakle, pobiti ili nainiti bavu za gnev. U tome je ceo problem. esto smo skloniji smrti. Ponekada je, razumete, neophodno nekoliko jakih bacvi

*

Lica-topovi! Lica uvek uperena, lica uvek eksplozivna. Izbegavati one s licem-topom. ak i ako bi oni hteli, ne bi mogli a da vas uzgred ne upucavaju i, uvee, posle nekoliko asova naoko banalnog i beznaajnog razgovora, igara ili neobavezne etnje, udite se to ste tako umorni, tako preterano, tako smrtno umorni.

*

Dar za Luuk, ta bih s njim? Bilo je tuge u tonu njegovog glasa, moda gorine i starosti, poput lampe, da, poput lampe koja trne i shvatio sam da sam bio nesmotreno nametljiv. I tako jo jednom, blizu da saznam, da najzad nauim neku od glavnih tajni, razgovor je bio skrenut ili zavrio u uzdahu.

*

Ko bi, dakle, voleo da gubi? ovek je, poluokrenut prema meni, stajao na nekoj strmini. Pade. Iako nije pao ak ni sa sopstvene visine, njegovo telo, stigavi do zemlje, bilo je potpuno smrvljeno. tavie, satrveno, zgnjeeno, kao da je bilo izbaeno s litice visoke etiri stotine metara, dok se on, u padu, skotrljao samo s beznaajnog nagiba.

*

Partenoterapija je jedna od najrasprostranjenijih institucija u zemlji. Deca (postoji trnica dece), devojice od svojih etrnaest godina, uzimaju se kao medikamenti. One, uostalom, pri tome, ne varajte se, ne gude devianstvo: o kontaktu se vodi rauna, vodi se rauna jo samo u sluaju najgrubljih. Puko prisno prisustvo dovoljno je iscrpno. Buduci teko pogodjen krizom guenja, po uputstvima svoga savetnika, i sam sam iznajmio jednu. Njeno rame i pupljenje njenih divnih prsa bili su dodirivana zona koja mi je najvie pomogla, i najbre. Tokom tretmana, ta jednostavna devojka, puna dalekosene ari, samo je vezivala i odvezivala neki noni titnik, ali veoma skromno.

Pogledala bi me s vremena na vreme, zatim svoji nogu, ne govorei nita, i njena oseanja su mi ostala nepoznata.

*

Svuda postoje neprilike usled nedostatka harmonije, pa ni ova zemlja nije bez njih. Izvesni dostiu do takve hipersenzibilnostii, ne ouvavi odgovarajucu snagu, da ako bi neka zverica ozbiljno to htela, mislim htela da im uini neto, oni bi bili njene rtve i ne bi mogli da joj se suprotstave, potinjeni nekom beznaajnom insektu koji je samo za preziranje. Oni to znaju, a ja vam preputam da razmisliite da li je to sramota i oajanje za tako tretiranu osobu. Video sam takav sluaj ponaanja pod uplivom zmije krae od pedeset santimetara, suvie apsorbovan da bi osetio beae, a govorili su mi o eni koju je opinio i vodio pauk. Nekako, zpravo, ne pogadjam kuda, ni zato.

*

U toj zemlji gde je prirodna arobna snaga velika, gde je razvijaju lukavstvo i tehnika, krhki i nervozni moraju da budu posebno predostroni da bi sauvali svoju autonomiju. ak su mi i vani ljudi, glasovite linosti, u trenucima iskrenosti govorili, razotkrivajuci svoj strah: Jesam li to ba ja? Ne primeujete li nita..., nita tudje u meni? Toliko strahuju da ih je neko drugi obuzeo ili da njihove jae kolege rukuju njima kao lutkama. Kada sam im govorio o Hristu i Franji Asikom ili o drugim svecima s tragovima u potomstvu, koji krvare iz ruku i nogu svakog etvrtka, poprimali su ee izraz utuenosti i sumornog ustuknua nego pobonosti.

Kako! Umro je pre dve hiljade godina, kaete, i jo vac vampirizuje! Video sam ih da pate zbog nas, i kao da su i sami mueni.

*

Spominjao sam instituciju trnice dece. U pokrajini Nor postoji trnica roditelja, na kojoj su izlagani odrasli bez dece i s kapicom niom od one treceg arobnog stepena. Tamo, deca biraju. Roditelji mogu da ne private. Detetov izbor je naprosto nribeleen. Sedam odbijanja odraslog nece biti tolerisani. To je otac koji sebe ne poznaje, veli se, a isto i za enu, osim to je za nju maksimum odbijanja pet. U pokrajini Gornoba znatno je vie oeva nego majki. U Kareli, suprotno: ene se nikako ne vezuju, osim za mukarce. Ogledno nezgodno. Ali, njihovo je naelo da vie vredi usvojeni otac koji vam odgovara nego prirodna porodica koja vam ne odgovara. Obino kazuju i da su detetu retko potrebni otac i majka. Potrebno mu je, zavisno od njegovog karaktera, jedno ili drugo. ta reci o tim obiajima? Pa dobro (a upozoravam da nisam osoba koja svuda vidi uspehe), ako i ispadne izvestan broj veza koje krenu loe, otuda nikako ravnodune, tu se opet nalaze vie nego igde drugde porodice sa skladom kao iz sna, koje su proistekle iz uzbudljivih susreta jednoga dana na trnici i pretvorile se u svojevrsni raj na zemlji. Odmah im se moglo zavideti, uveravam vas. Malian iz Gornobe sam je obeleio i savladao krug, hodei put svoje sudbine. Moda moram istai da me izvesna deca izazivaju svojim razdraujucim izrazom gospodiia koji je uspeo; to je zapaanje koje se brzo brie pogledom na udesno sparivanje, istinski predodredjeno i takvo da uz njega oseate sopstveni zivot kao promaen, ispod mogunosti, od samog pocetka, definitivno promaen.

*

Perfidno, pametno, genijalno, oni su usavrili postupak naroitog lova. Deluju protiv lavova, ranjavajuci kolektivnu duu lavova. Tajnim putem postiu prednost nad duhovima mrtvih lavova, komprimuju ih i ometaju njihovu reinkarnaciju, ili je pak prekomerno steu, izazivajuci veoma rdjave posledice po zdravlje i konstituciju lavova koji su u tim krajevima osim na zapadnim savanama strano degenerisani i mlitavi, kako nije dopustivo za zveri, mali rastom i u svemu, takvi da im i neki bik moe doi glave. I te neprijatelje oveka i stada, te zveri negda apokaliptike po stravi koju su budile, oni love, putem, udarcima nogu kad ih sretnu, i prete da ih jo vema izoblie, da ih svedu dotle da im mi moe uliti strah. A lavovi, kao da razumevaju prokletstvo, podvijaju rep i kriju glavu medju ape. Vidimo ih kako, poput bednika, prevru po kunim smetlitima.

*

Davno se ve brodovi ne koriste sem za velika rastojanja. Za preplovljavanje reke predvidjena je barka za bogalje, decu, namirnice. Dugo je ve kako se ljudi, dobrog zdravlja, od toga uzdravaju, savladjujui arobnom snagom ponore i vode. Uzbudljiva stvar: katkad poneki starac ili mladi sputan prtljagom ili oslabljen boleu, koji je uzeo barku, ne izdravi sporost manevrisanja, na nekoliko hvati od obale, sluajuci jedino svoju elju, naputa barku usporenu strujom i hoda po vodi. Oh, iznenadjenje, oseanje kakvo nikada nisam poznavao, taj slavni i tako prirodni polet, i tada izgleda da je on sposoban za celi prelazak, da samo nije hteo da vredja amdiju, liava ga njegove kore hleba, a ponekad to, svakako, i jeste slucaj.

*

Drvo koje tue svoje grane nisam video, ali su mi o njemu mnogo govorili. Moze ih tui jedino prvih petnaest dana prolea, a potom mu nedostaje gipkosti i biva ravnodusan i usadjen poput drugog drvea, nabijenih celulozom i krutim tvarima nesaglasnim sa izraajnoscu i plesom

*

udnovato se snalaze u stvarima zanata i industrije. Objanjavao sam jednom, izmedju ostalih naih izuma, upravljanje za koje su izgleda bili zainteresovani jedrenjakom s tri katarke. Nacrtao sam paljivo, to samo bolje umeo, katarke i jarbole, jarbol korpar, mali jarbol, jarbol za kvadratno jedro, a zatim kada sam docnije to spomenuo najusredsredjenijem od mojih slualaca, shvatih da je on razumeo da se jedra razapinju na revolver, to jest na kugle; opali se hitac, na primer, na jarbol za kvadratno jedro, a platno se razvije. Tako oni nehotice maaju udo s naukom. Neprekidno sam morao da ih ispravljam: Ne, nema nikakve veze petao s vozovima! Ne, ritual munje nam nije neophodan da bismo upalili nae elektrine svetiljke Ali, oni su i dalje sumnjali i tragali za onim to sam im navodno skrivao.

*

Paraliza ulja. Ne vidim drugu re. Obino cedjeno iz kikirikija, to ulje, kad god poelite, volebno gusne i opire se teenju, biva pre uzdrano nego viskozno. Moete ga odneti, uvati u blokovima. Protrljate ih, i tada napolje isparava koliko vam je potrebno, koliko hoete, prema tome ve da li trljate snano ili blago. Izgleda da ta tajna ne moe da napusti zemlju, jer kada sam poneo jedan od blokova, umesto njega zatekao sam ulje koje je natopilo i isprljalo celi kofer. italac pomilja da je, sasvim prosto, ulje bilo zamrznuto. Ne.

Razlika bode oci. Niko nije video zamrznuto ulje, ali ko nije video vodu pretvorenu u led? No, to ni po emu ne lii na paralizovanu vodu, koliko god oni inili isto. Vodu zaustavljaju, zadravaju, spreavaju je da pada. Uostalom, nisam li vec o tome govorio? Aspekt je, dakle, sasvim razliit. Materija je u svome kretanju blago obuzdana, daleko od toga da ima nespornu, kristalnu, gotovo mineralnu krutost leda, ponaa se pre kao jastuk.

*

Traka preko oiju. Izvesnu decu uzgajaju s trakom preko oiju. Manji broj je uvebao da vid pronadje putem svih pora na svome telu, vei da vidi u bezmalo totalnoj tami. Izvesni postaju toliko osetljivi na svetlosne zrake da ne mogu izii na danje svetlo a da se ne zatite s dva ili tri suncobrana. Slepci dana su omiljeni za prinoenje rtava Monima. Za njihove rtve se smatra da su radje prihvaene. ivotinje ih se manje plae, pa su spremne, zahvaljujuci toj sklonosti, na poeljno preputanje rtvovanju. Oni mogu da se priblie i najveem broju vrsta, i da, uprkos tome nijedna ne ustukne. Za rtvovanje su jedino dobre zveri koje drhte u dodiru s vodom.

*

Udata za lutka. Tamo se pridrvaju zakona neistoe. Orgije su svete. Mokraa je njihova voda (za umivanje). Jedino su potovani obredi lunarnog rukavca.

Gotovo je opti obiaj da devojka bude udata za lutka. Nee imati drugoga muza. Tom lutku mora ostati verna. Triput godinje neki neznanac, i koji e joj zauvek ostati nepoznat, podvrgava je zakonu mukarca,ali ne dodirujuci je, osim koliko je neophodno, ne otkrivajui se, bilo da je u pitanju prst, bilo re, potpuno zatvoren u odvratnog manekenskog lutka, odevenog u dronjke i slamu i sa udovinom maskom. Takav je obiaj. Takva je muka ene. Oh, kako bi ona elela da prevari tog lutka s nekim mukarcem, najzad vidjenim, najzad golim, ili barem uobiajeno odevenim, naprosto ljudskim. Ali, to je zabranjeno. Ti manekeni postaju pokatkad demoni. Upravo je to i cilj kome se stremilo. Bez udnje, nema demona. No, njihova je strast demonska. Oni okivaju, u volebne svrhe, i ruke seljana, krepkih i prostih zemljoradnika, nadajui se da ce iz toga proizii neka vrsta Lutajue sile.

*

Knjiga lavljih snova. Ta knjiga sadri svu magiju. Dre je skrivenu. Primerci koje sam video imali su samo dva poglavlja, uostalom lana na mnogim mestima. Na glavnoj kapiji grada Inijaho moguno je videti odlomak iz Velikog ciklusa Lava. Velika i uzbudljiva slika, sainjena od onaga to valja umeti itati. Vidi se ogromna kugla koja nalikuje Zemlji, ali ona predstavlja veoma usko grlo kroz koje ulazi lav koji se toga puta ne razmahuje. Njegov rep je uvrnut dvanaest puta i izgleda da dospeva do neke vrste bokalia u kome zaspiva. Budi ga golubica. On hoe da je epa. Ona bei. Mravei, on se promee u zmiju i hrani se ljunkom. Ne njega, dalje, navaljuje voda, zatim plamen. Sueljava se s njima. Najvema ga optereuju sva jaja nad kojima mora da bdi. Zaspiva po drugi put, tu, blizu jaja. Neka reka od jedne zvezde tee prema njemu. Ponovo oivljava (jaja su bela, kugla siva, lav uvek crn).

Sada je u estom krugu (ima ih sedam, koncentrinih). Iz petog kruga pucka bi. Otada lav poinje svoj pravi ivot lava. Ne zadugo. Evo mu predstoji uspinjanje spiralnim lestvama. U tom poloaju je izloen udarcima krila ptica-maaka. Tek to e dosegnuti peti krug, naginju se dva starca, dreci neku knjigu. I lav zaspiva po trei put. etiri kruga koja proraunavaju, koja dre klju ostalih, unutar su tog zabranjenog grada, ali prvi krug, klju za sve ostale, nije prikazan, osim estitome u pesku i odmah izbrisan.

*

Vatrene reke ili Dani velikog proienja. Toga dana ispod treeg bedema prestonice, obino tihe, polazi plamena reka. Veoma tiha. Prodire stvari i ljude, ali uvek tiho. Na njenim obalama, najvie to se moe uti laki su piskovi bia koja nestaju u nitavilu. Na raskrsnici, plamene reice istiu iz reke, radi istog posla. Konano, iz nje se roji mnotvo potoia koji teku svuda i podmuklo se prikradaju. Postoje i vatre prodiranja, i podzemni gradovi su zahvaeni. Ne mlado bilje, mlade zveri, deca. Ostaju nepovredjeni. to se tie ljudi, jedni da, drugi ne. Ima iznenadjenja. Moete videti visoke uglednike u izvesnoj magiji, Mitre, kako se beznadno bore, uzaludno se nadajui, ili pronalaze zakon Lava, ili se pretvaraju u decu. Zaludna borba, odmah su ispareni, rastoeni udnim plamenjem kome bez muke odoleva najneukija beba. Taj se dan naziva Dan velikog proienja. Gruba presuda izobilno namnoenim crnim oblicima magije.

*

Divkinja u postelji.

Ova e povest o divkinji izazvati kod mnogih ljudi sumnju u moralnu vrednost arobnjaka. Neka se, povodom toga, ipak paze nesuvislosti koje rizikuju da zametnu u svome duhu. Vrlina Magije je drugde. Imaju, u Ofridiji, divkinje (jedna na devet sela) koje su, zahvaljujuci njihovim postupcima, udovino podizane, formirane, razvijane. Divkinja ivi u jednoj kui i obino u postelji, u najrasputenijem smislu rei postelja, i u najgorem smislu rei kua. Ona tu ivi veoma dobro. to se tie ljudi, oni izlaze od nje oito iscrpljeni, ali s neim nadmonim, dostiui prag zadovoljenja koji je maltene prag ponora. Bujno telo koje opkoraujete, te ruke, ta prsa koja gutaju, a mogla bi i da vas slome i raskomadaju, odaju utisak rizika i opasne pustolovine kakav sreete kod ena za koje se mukarci uglavnom razmeu da su lak plen. Divkinje su, nesumnjivo, dobroudne, ali njihovo raspoloenje je varljivo, njihovi ivci slabi. Lako naljuene, kad im krv navre u oi, uostalom sigurne u svoju nekanjivost, u asu zlovolje vas kidaju, bez kolebanja vam upaju glavu kao mladoj haringi i zbogom dugi ivote.

*

arobnjaci mrze nae misli koje se raspruju. Vole da su usredsredjeni na neki predmet razmiljanja. Ti predmeti su najintimnije, najgue, najmaginije na svetu. Prvih je, ne glavnih, na broju dvanaest, i to: Sutonski praosnovni elementi. Meki lanac i oblani broj. Haos hranjen pomou lestvi. Prostor-riba i prostor-okean. Neproraunljivi trapez. Nervna kola. Eterina ala.

korpion-granica i celoviti korpion. Duh umiruih zvezda. Gospodari kruga. Zvanina reinkarnacija. Bez naveenih elementarnih pojmova nema istinske komunikacije s ljudima ove zemlje.

*

Godine 493, u treoj sirijadi njihove ere, grad Oboar, drugi po vanosti, okrui urlikanje. Iz prve je bilo neumereno. Vetrom se zacelo nije moglo objasniti. Strano i sludjujuce u tom umu bilo je da je naglo usporio i prestao do mrtve tiine, dotle da priroda nije vie izgledala stvarna nego jedino prekopirana na samu sebe. Zatim poput granate, vratio se siloviti dah i neizmerni urlik, ineci se jo neizmerniji. Devetog asa zemlja se zatrese, posebnim potresom, lokalnim, kao da je ustupila mesto nekom nekom biu. Kakvom biu? Govorili su (a da nisu ni videli ikakvu krljut) o ogromnom zmaju s dugim repom, ili o nekom zubatom reptilu ustostruene veliine, koji je, s naporom, uvijajui se prelazio zaravan na kojoj je sagradjen grad, da bi najzad iezao u utrobi zemlje. Gomila se, posle nespokojnog uzbudjenja, ratrkala po umirenom tlu, sa zaprepaenjem posmatrajuci izdubljeni trag u obliku S koje je ostavio zmajev besni rep. Svaka kua koja se nala na njegovom putu nestala je u lavi s peskom pretvorenim u staklo. Otprilike u isto vreme nestao je itav podzemni grad Iga. Na njegovom mestu je sada velika bazaltna masa.

*

Ko voli da mu tajne budu otkrivene? esto sam bio praen, napadan. Karna, pod ijom sam bio zatitom, imao je teak zadatak. esto su pokuavali da me otruju. esto bi mi neka ruka u ledja upirala iljke vila. Prevarene ptice kljunom su se ustremljivale na moje uho. Niz puta su se komadi stena odvaljivali s brda, padajui na mene, ali Karna je uvek stizao na vreme da bi rasterao urok, i opasne mase, liene vrstine, padale su pred moje noge kao maramice. No, jednom, osetivi neki pogubni uticaj, pozvao sam ga, a on nije uspeo da mi blagovremeno pritekne u pomo. Ipak, krenuo je smesta put mene. Premda je bio samo na drugom kraju sobe, na rastojanju ne veem od est metara, potravi odmah i sve bre i bre, nosei se, tokom dugih minuta, s monim potiskivanjem, nije uspeo da dopre do mene, ak ni da mi se primetnije primakne. Pred tom protivnikom magijom, on zastade, sakrivi glavu radi razmiljanja ili prizivanja, ostade tako neko vreme, potom ivim korakom ponovo krete. Ovoga puta se pribliio; rairio sam ruke da bih ga primio, kad ga ciklonski vetar potera pored, prema poluotvorenim vratima. On se uhvati za njih i opet krete u pravom smeru, ali estoko ponesen prema odkrinutim vratima, morade da se vrati natrag da bi uzeo novi zalet. Po trei put jurnu, ali neodoljivo usisan poput ita u automatsko crevo nekog modernog teretnog broda, on bi hitnut napolje i nestade. Nikada ga nisam ponovo video. Istoga dana naao sam se, ne znam kako, izbaen iz zemlje Magije.

1941.